Aleksandar Popovi

A. Popovi otvara jedno novo polje na anrovskom i ideolokom i sociolokom

planu. On uvodi milje predgraa u Jugoslovensku dramu. On uvodi i dramaturki
postupak slian Joneskovom ili Adamovom, ali za razliku od pisaca antikomada,
milje je precizan i istorijski trenutak jasno definisan. On stvara istorijsku drutvenu
satiru i dramaturki postupak antikomada.
Kao glavni faktor absurda pojavljuje se vreme i istorija. Tretman vremena
podrazumeva stalnu kombinaciju produavanja i skupljanja vremena kod njega
ne tee uobiajena sinhronizacija vremena (hronologija?), ve stalno imamo
skokove. Meri se ne hronoloki, ve na osnovu kljunih pseudoistorijskih
trenutaka govori o absurdu itavog vremena (slino kao kod elave pevaice,
sama istorija je besmislena).
Upotreba jezika: mnogo se kritiara njime bavilo, ali niko ga nije do kraja
razumeo. Dominiraju izreke, arhaizmi, poslovice. Sukobi likova su sukobi
demagokih modusa. Jezik je donekle korien (kao kod Sterije) ka vrsta
verbalnog maskiranja jeziki kod odreuje junaka, tj njegov poloaj na
sociolokoj lestvici odreuje govor. Melodija govora ponitava sam govor.
Koncepcija lika:
Psiholoki: onaj koji izgovara i artikulie misli u skladu sa svojom
psiholokom orijentacijom.
Transpsiholoki koncept lika: samog sebe sagledava sa distance,
nije psiholoki uverljiv, ali pripada koncepciji vremena A. Popovia.
Njegovi likovi nisu psiholoki, ve su deo neke drutvene grupe. Oni
nemaju svoju individualnost. Oni artikuliu sebe kao deo jedne
drutvene grupe (kao i u socijalizmu?)
Likovi ne donose odluke o sopstvenoj sudbini, ve pokuavaju da
budu deo neke grupe. A te grupe nisu konstantne ve se menjaju.
Predgrae: zanimljiv meuprostor izmeu sela i grada, milje nekog polu sveta,
koji kao neki paraziti ive na organizmu grada. Hiperbola je nain prevazilaenja
jezika preuveliavanje kao glavna stilska karakteristika - nagomilavanjem
sinonima postie se ovaj efekat. Na kraju se odvoji potpuno znaenje od zvuka.

anr: Ono to se dogaa u njegovim dramama jeste anrovski sinkretizam. Ne

radi se ni o emu to je vezano za tragediju. Obino ih nazivamo komedijama,
isto da bismo im dali ime. Ali ba zato to koristi sinkretizam, u reiji moe da se
ide u oba smera.

Aleksandar Popovi roen je 1929. Godine, zavrio je najderski zanat. Podaci

koje je o sebi ostavio nisu pouzdani. Bio je na Golom otoku zbog neke
organizacije ,,Beli orao. On je bio jedini profesionalni pisac u Jugoslaviji

RAZVOJNI PUT BORE NAJDERA (1967)

Ovaj komad praen je promenama u pozoritu. Oputaju dramaturke stege i
stvara se mogunost za eksperimentisanje u drami. Moe se rei da je ovaj
komad obezbedio rediteljsko pozorite. Uz njega se vezuje Branko Plea, koji je
postavio mnogo Popovievih komada.
Ovaj komad se odigrava u jednom prostoru i kada imamo skok u vremenu, scene
nisu obeleene, a likovi samo promene percepciju o prostoru.
Period 1950-1970 je u pitanju, ali je ovaj period zgusnut, i samo vidimo promene
u demagogiji.
U poetku Bora je zaposlen u voskarskoj radionici, a odmah zatim, u sledeem
inu on postaje limar, i svi ostali isto postanu limari, ali se nita ne menja fiziki.
Bora najder je prototip oportuniste. Demagog je u ovom sluaju jednako voi,
nekome koga narod sledi. Njega postavljaju da bude upravnik voskarske
zadruge, iako on o izradi voska ne zna nita. Ipak, on odlino barata dnevno-
politikim frazama, ali one nisu prazne, tj on zna da su to samo fraze, ali mora da
im da neko znaenje. Svi su svesni besmislenosti tih fraza, ali ih koriste i kliu mu
kada ih on koristi.
Likovi: Tu je Piklja, bivi vlasnik voskarske radnje, koji je sada najvei buruj. On i
ena Lina pokuavaju sami sebe da pljunu (??) da bi napredovali.
Tu je u ovek iz senke Vitomir (bitna funkcija svako svakog posmatra i eka da
ovaj napravi greku).
Bora je upropastio voskrasku radionicu, jer je poeo da prodaje i druge gluposti,
ali je demogaoki dostigao vrhunac, pa je postavljen na elo limarske radionice.
Bora doivljava promene unutar iste scene on postaje bogata, eni se,
zaskae sve ene, tastu gradi kuu, ima dva slubena automobila. Najvanije mu
postaje unititi piru Klonfera, ali poto on radi po ekonomskim zakonima, ne
moe ga unititi, jer Bora o tome ne zna nita.
Stalno imamo konstantne pozicije valera, neprijatelja, pijuna...
Bora doivljava propast, sude mu svi, koji su mu se do malopre klanjali. Oni sad
svedoe protiv njega, i on odlazi u zatvor, ali kae, pa dobro i to je za ljude,
moda kad izaem i budem najder. Likovi ne kontroliu svoju sudbinu ve se
ona krka.

*Mnogo Popovievih komada je izazvalo reakcionarne reakcije

MREENJE ARANA

Sudbina ove drame je veoma zanimljiva kada je objavljena, nijedno pozorite

se nije usudilo da je izvede. Ova drama je najzad igrana u Pirotu, i to u
amaterskoj reiji, ali je 1984 godine sa ovom predstavom otvorena Zvezdara.
Predstavu je tada reirao Mija, a ova predstava je Voju Brajovia pretvorila u
pravog glumca.
Popoviev tekst u originalu je bio ba dugaak, pa ga je Mija sreivao i kratio.
Ipak, Mija nikada nije ruio tekst, ve je uvek traio konzistentnu liniju. Igrala se
u Zvezdari 250 puta i uvela je u pozorite do tada tabu temu golog otoka. Od
poetka 80tih sve se raspadalo, itav niz tabu tema su zapravo postajali
provokacija.
U Mreenju arana imamo sistem slika anr slike odreuju istorijske trenutke.
Kada posmatramo ove fragmente kao sukscesivne shvatamo absurdnost istorije i
politike.
Drama poinje uoi poslednjih dana nemake okupacije u Beogradu. Borko je
profesor Biologije, a na radiju se ita njegov tekst o mreenju arana.
On je stari beograanin, oenio je sedamnaest godina mlau Micu iz provincije,
koja je sa sobom dovela i svog brata Lazu.
Likove odlikuje nezajaljiva glad za ivotom!
Tu su i kum Sveta i kumi Mita. Sveta je beskrajno odan Borku, ali kada saveznici
budu bombardovali Beograd on zaskae Micu. Mita sve vreme uti i pui, sve do
rezolucije Informbiroa. On progovara samo kada mu oca budu slali na Goli otok.
Tu je i uiteljica Bosa, koja je prilepak, ali spava sa pogrenim ljudima. Tu je i
kapetan Vasa i njegova skrivena ena.
Svi na poetku sede i raspravljaju o Borkovom tekstu o Mreenju arana. Laza
govori kako mu nedostaje sve, on se istakao, ali nije dobar.
Borko kuka to je dovukao seljanuru u Beograd.
Kada saveznici bombarduju Beograd, u tom trenutku Laza se zavlai pod sto, a
(mislim) Borko je u wc-u. U tom trenutku utrava neki etnik u kuu, i kada uju
da je etnik oni se svi sakriju, ovaj ue u kuu, ode u wc, preobue se i izae.
Zbog te situacije, Laza na konto njegove etnike uniforme dobija orden za
hvatanje etnikog vojvodu i na toj lai izgradi karijeru (a sve to je uradio jeste
to se sakrio ispod stola).
* Bosin mu je za vreme rata bio glavni blagajnik....
* Sveta je strastveni Beograanin...
Sledea slika period nakon osloboenja, radnja se deava na Badnji dan. Ipak,
kupovati Badnjak tada je bilo veoma opasno, jer su na osnovu toga gledali ko se
jeste, a ko se nije odrekao vere.
Borko je u zatvoru zbog saradnje sa okupatorima, a Laza je poeo da radi za
tajnu policiju. Sve uloge su se promenile i odnosi su se izvrnuli naglavake.
Svetin brat (predstavnik prekog suda) sada je postao baja kao on je bio tajni
agent za KGB zbog toga Sveta kao odlazi da uspostavi ponovo vezu sa bratom,
da bi oslobodio Borka. Borko je osloboen, ali je promenjen, sada je ,,uvuko
rogove.
Bosa je sada direktorka gimnazije, jer se razvela od mua, ali je napredovala
zbog nekih tajnih spisa koje joj je mu dao na uvanje.
Borko je obeleen kao izdajnik, i jedina osoba koja je i dalje tu za njega je Sveta.
On mu donosi Badnjak.
Sl slika: opet imamo vremenski skok prostor se menja radio je u kui (???)
Mica je avanzovala i sada ona hoe da se razvede od Borka. Sveta mrzi
komuniste. Mica tretira Borka kao skota, a Borko je u ovom trenutku na dnu
lestvica (obiao je polu krug od 180 stepeni). Za to vreme Vaso i Laza su na vrhu
lestvice. Samo su Sveta i Mita izvan istorijskog toka.
Tu se pojavljuje i Gospava, Vasina ena sa sela i kae Mici da ima i nju i dete i
kae da je dete bolesno, kune ga. Mica je u kou (Mica hoe razvod od Borka
zbog Vase?). U to vreme najavljuje se oluja (rezolucija Informbiroa).
* Zamalo smo zaratili sa Rusijom jer Tito nije hteo da se orijentie samo ka Rusiji,
ve je bio okrenut i ka Zapadu.
4. Slika: Mica ima histerini napad, Vasa pokuava da se smiri, uto dolazi Laza i
smiri je batinama. Laza je doao da vidi kako ko razmilja, jer je on sada udbaa
(?). On ima zadatak da ispita da li je Vasa za Tita ili za Staljina. Za to vreme
Sveta je srean jer e se komunisti meusobno poubijati. Mita se smeje...
Lazar na kraju hapsi Vasu, ali hapsi i Svetu (jer je protiv komunista?). Vasu hapse
jer se nije odmah odredio prema Titu (oklevao je). im odvode Vasu, Mica se
vraa Borku.
5. Slika: Sada je Borko direktor kole, Bosa je proterana u Lazarevac, Laza je isto
na Golom otoku, jer se saalio na Vasu i dao mu cigare kada su ga odvodili. Mita
postaje politiar, jer nije bio sposoban za nita drugo, a svog oca je proterao na
Goli otok.
Dolazi Sveta sa Golog otoka, sada je bez zuba, nosi francusku kapu, potpuno je
promenio nain ponaanja (podvio rep ili voli komuniste?).
Borko sada nema nikakve milosti prema Sveti i proteruje ga. Sada Sveta ne
progovara ni re, a Mita ne zaklapa (politiar).
Laza je prolupao tamo na Otoku.
Sveta kada vidi Vasu, pone da krgue zubima i da ga davi, jer je ovaj ba bio
skot prema njemu na Golom otoku.
Borko svom sopstvenom kumu govori da e morati da zahlade prijateljstvo. Sveta
je potpuno slomljen ovek. Borko postaje glavni, a nije zasluio ni da strada ni da
ne strada, samo je u tom trenutku lutrijom izvuen njegov srean broj neto se
desi jer je istorija tako htela.
Absurd je stalno prisutan.

Smrtonosna motoristika

SILVANA: Kao i svi ostali bez obzira na rang, pol, stepen obrazovanja, godine
starosti i nacionalnuopredeljenost!!...
KUFTA: Mogu svi kod nas uz popularnu cenu od samo sto dinara u roku od etvrt
sata postati sreni zadovoljni!!!
DULE: Perspektivnost, nade za bolji ivot, romantika, ljubavne drai, elan,
buenje optimizma i veih ivotnih apetita pruie vam naa dupla moto-sportska
panoramika pod parolom: tehnika narodu!!!

MARELA: ta da radim?
KUFTA: Ui u zadrugu!... i ne daj da te politiki isprovocira... uvaj svoje mesto u
trupi, zakon te titi... nije predvieno da mora prednjaiti, vano je da si na
broju... i ti se pridravaj parole da ti sve ide u rok slube... pst!... ja ti nita nisam
rekao... priali smo o vremenu, o kui, o deci... o sasvim obinim stvarima!...
( Brzo ode)
Mareliu mu Dule vara sa kafanakom pevaicom Silvanom, I ona ne zna da li da
ih oboje ubije ili da ode ili ta. Kufta (pijanista koji radi za Duleta I Silvanu) je ovo
savetuje.

KUFTA (dolazi iz vagona na plato Silvana u veernjoj haljini): Naa nova snaga
ive ritmike i perspektivne emocije... Silvana Havajka!...
MILISAV: Kakva je viljasta, obrnula bi se na zrnu bibera.
SVETA: Mnogo je rafinirana, ja imam prirodan ukus.
MILISAV: Napred, Silvana prva si!
SVETA: Pa vi nju znate?
MILISAV: Aha. S fakulteta... zajedno smo polagali vodovodne cevi na prinudnom
radu.

MARELA: Verujete li i vi da pu donosi poboljanje ivota?

SVETA: Ja sam u koli imao obiaj da deci slikovito objanjavam izvesne
istorijske pojave... na primer, ako je ivot slon, pretpostavimo... i najvei
imperatori u odnosu na njega nisu vei od buve... slon bi podneo i na hiljade
takvih insekata, a istorija ih ipak ne pamti toliko!... i najverovatnije da e ih sve
manje pamtiti s obzirom na okolnost da je pronaen diditi... mislim, istorijski flit!...

DRAGI: Lako joj je da se pravi vana kad mi svakog prvog prigrabi penziju, pa mi
posle udeljuje kao slepcu!... i jo se epuri!... A siromah Dragi neka se lomata
kojekuda bez prebijene pare, bez ruka!... eljan suva hleba u socijalizmu!... i jo
odozgo greban!... ne znam gde e joj dua...
GANE: A od roene dece ovek ne moe da ima goreg neprijatelja!... dok su
mala ona ti se lepe za nogavice!... sve to bi u ivotu hteo, nemoj zbog njih!...
odreci se u njihovu korist!... i bojim se rei e ti hvala", ko to sam i ja svom ocu
rekao, rotkve strugane!... nego e ti rei: Dokle e, matori, da se smuca po
kui i da nam se nakaljava nad glavom?" ,,Izlazi odatle, to si zaseo, ne moe
od tebe ovek doi na red da obavi prirodu!"

MARELA: Zar niste ubeeni da e pravda pobediti?!

GANE: Ubeen sam, al' svoj bojler i friider ne bih vie rtvovao ni za kakvo
ubeenje!... prolo je to vreme.
SVETA: E, pa opredeljenje i jeste u sutini pitanje opstanka, a ne trenutnog nivoa
ivotnog standarda... posluajte vi mene, Marela, toak istorije se kotrlja na
duim stazama!...

DULE (dolazi pocepan, razbaruen, modar): Zar nisam izgubio sve prijatelje?...
est meseci bazam bez posla... i ko me je znao, ne zna me vie... s praga me
teraju psovkama... i pljuju... stali svi ispred drave... svi me u ime drave ritaju i
prete, jer na bednoga svakom je laka ruka... a ja u roenoj zemlji ko raseljeno
lice... Pa zar sam od svih omraen preko noi?... A koliko jue bejah srean,
novan, galantan, histerian, prek, talian, veseo, zdrav, itav, mlad i zelen,
friak, takorei iz prve ruke, priljiv, fer, osion i vien u drutvu, omiljen kod
kelnera... ta se to strmoglavce preokrete te izjedanput ostadoh otpad, nevoljan,
briljiv, mraan, obeaen i konspirativan, omatorio, speao, porunjao... ne
trebam vie ni ljudima, ni s ljudima, ni bez ljudima... hteo bih da umrem za
kafanskim stolom, al' kelneri me na pragu nogama doekuju ko nepoeljan
elemenat...
KUFTA: Jedno dugovanje davnanje, ko s visine strmo padanje, uzbrdo sad
mora izneti, Dule moj, ispij gorku au do dna i ne namrti se, tako si sam
zakuvao... Dule moj, Dule!...

* Silvana je uinila Duletu isto to i gomili pre njega zaklela mu se na venu

ljubav i kada je uzela novce, potpuno ga je zaboravila. Njega se svi odriu, i
odvode ga u aps. Kada se vraa ve je prolo odreeno vreme, i jedina osoba
koja ga se sea je njegov pijanista Kufta.

DULE (o svom bratu): Ja njemu, on meni... eto, sad zna, Kufta, a bolje da nikad
nisi znao... i prestani ve jednom da zapitkuje!... utrkivali smo se ko e na koga
jae da deluje!... teko mi je o poneemu tako i da govorim, jer jezik nema kosti,
ali ih lomi... tragai, samari, labudi... nita ne zgrbi oveka, kao to ga zgrbi, i
zgrua u dui, neko hladno i gadno kiovito jesenje vee na ploniku bez kue u
probuenim cipelama... ia ti se sve probui, ko san, i pogled, i neka gadljivost od
sonstvenih pantalona koje ti se do pasa dre kao itko blato iz kojeg se ne moe
iupati nikud... pa ti doe da zaurla onu roman-su: ,,Da l' da pucam il' da
bacam bombe, moja srea spustila fironge!"...
Kuftu su posle incidenta na sceni, kada je Mirela htela da ubije mua I Silvanu,
ostao da bei od razularene mase koja je traila svoje pare nazad. Sada je go,
bod I bez zlatnih zuba. Sve su razvukli.
DULE: E, pa pukla je kima kao amova letva, ali srce e da eksplodira i dua e
prostreljena da iskoi meu vile po kamenjarima oko vode... ja u prvi da
povedem smrtno kolo: ustaj seljo, ustaj rode!...

Poslao: et Dec 06, 2007 6:57 pm Naslov:

KUFTA: O, iskrenosti!... ne vredi lagati, teko mi je ovako kako mi je i hteo bih ja

biti i crni avo, nije to do moga htenja, nego kad ne mogu... neto mi ne da i ne
da... od sebe se sam nikako ne mogu otrgnuti i odleteti od svoga jata k drugom,
pa to ti je... i beao sam ja i kad sam mislio da sam najdalje pobegao, opet sam
sebe zaticao na istom putu... pa biro-ne biro, hteo-ne hteo, jeo-ne jeo, ja sam tu,
pa tu i doveka, kvit.
DULE (Ganetu): Evo i tebi, burazeru, pruena ruka izmirenja, da probamo jo
jednom!...
GANE: Pa jest', braa smo, to je bilo bilo je, treba sve zaboraviti...
KUFTA: I u oveku treba pre svega gledati oveka... i u nepomamnoj udi uvek u
ivotu kretati iz poetka...
GANE: Krenite!... I to odmah, ta ekate?... otidite jo pre prvog mraka!... dalje
ete stii, ako vam upali kec, moi u da se pohvalim kako sam vas ja ispratio...
idite!...
DULE: A ti, burazeru?
GANE: U mislima u biti sa vama!
KUFTA: I u orbi svakoj miroija!...
GANE: I na svadbi uveglija!...
DULE: I u ariji aija!...
GANE: istunac.
KUFTA: I bie jer si spokojan u razgovoru i uredan u postupcima.
DULE: Onda, zbogom!... (On i Kufta brzo odu.)
GANE (vie za njima): I gajiu neskrivene simpatije!... pruiu vam izraze
divljenja!... i potvrdu gotovosti!... i uveravanja spremnosti!... i dokaze u principu!...
(Okree se natrag) Samo kad vas skinuh s vrata! Gde su te novine, da preletim
naslove pa na zaslueni poinak... (Uzima novine i ita naslove.) Kad se juri sitna
riba. Neophodno je menjati odredbe o gustini radnog staa. Zadaci za 24
direktora. Kome skinuti zvezdicu. Moda na radnom mestu. Pacijent je bacio keca.
etiri ekonomska boga. Repertoar mesa. Stari problemi i nova pitanja. Jo jedno
odlaganje. Pet ljudi stvara svet. Humanizam bez plana. (agor. Tutnjava. andor i
Pera izlaze iz poda.)
ANDOR: Navijaj, navijaj!
PERA: Ulevo, ulevo!
ANDOR: Udesno, udesno!
GANE: KO je to sad u najnezgodnije vreme? (Ugleda Peru i andora.) Jeste li
se vi to povampirili iz mrtvih kad izvirete ispod zemlje?
ANDOR: Kod nas ti je obrnuto: dole ivimo, a gore umiremo.
PERA: Prividno umiremo, a vidno se raamo.
GANE: Pa koji ste to tamo vama nekim vi?
ANDOR: Mi smo novatori od zanata.
GANE: Pa ta radite?
PERA: Unovavamo.
ANDOR: Vodovod i kanalizaciju. Ima li ovde gde ta da proputa i iti?
GANE: I gde ba sad naoste mene, da meni, siromahu, montirate i instalirate,
skupe su vae usluge?
PERA: Plati koom ako nema daha.
ANDOR: A svakim danom sve manje-vie cene skau.
PERA: Ono to danas kupi od nas jeftino, prodae sutra skupo. Iz slavina e
pocureti med i mleko, zar nee?
GANE: Nije da neu, miga mi dupe, voljan sam... i mogu sve da progutam, ali
sporo varim... bojim se da se posle ne ukakim...
ANDOR: A ne boji se da kladama prekotrljaju preko tebe.
PERA: Pa da ostane samo fleka do prve kie, a od kie nita vie.
GANE: A koji to?
ANDOR: Pa oni koji valjaju klade!
GANE: A ko valja klade?
PERA: Radna snaga klade valja!
MARELA: I je l' u ono vreme bilo lake s krokodilima, ili je danas tee s ljudima?
GANE: Prosto ne znam kako da vam odgovorim, a da vas ne tapiram?... Jer
znate, ima jedna ptica... Podunavci je zovu viljukarka... a opet ovi oko Kolubare
imaju drugi naziv... oni kau: komatarka... dok u Slavoniji divane: vilice... sad nije
to vano, nego je vano da kad se krokodil nadere mesa, on posle razjapi
eljust i ta viljukarka, komatarka, vilica... ta ptica mu sleti na zube, pa ih kljuca,
te ih isti, aka!...
SVETA: A zar se nikada ne desi da krokodil pojede i tu kako rekoste: viljukarku,
komatarku, vilicu?...
GANE: TO i jeste ono zbog ega vam sve ovo priam: nema ni da je preplai il' iz
objektivnih razloga poklopi, a kamoli da je proguta!... A kod ljudi je ve drugi
sluaj. Ljudi hoe da pojedu i tu ptiicu koja im isti zube.

SVETA: Uvek emo izmiljati neto protiv sivila i monotonije... I nije tamo ni sve
tako mirno i nepokretno kako neki povrno misle... Jer podigni sa tla mali grumen
zemlje, pa e videti da se na njemu bore dva mrava oko mrve... kao to se bore
voda i vatra... dve faze i nula... i strane sveta... tako se tamo kod nas vodi borba
stvarna i misaona... vlastita, zajednika, gradivna, zbirna... uglavnom, uloge su
podeljene, a velikih uloga nema... ovek je veliki samo u trenucima kad zaboravi
koliko je mali!... ta kae?

(Ona se osvrne, ali posluno odlazi za Duletom, a za njom ide Kufta. Mizanscen
reiti tako da odlaze dugo-dugo, as blie, as dalje. Marela se stalno osvre u
hodu na Svetu. Sveta mahnito kupi rasute po tlu pakete i jurne za Kuftom.)
Drue, molim vas!... (Kufta zastane.) Izvinite to vas vraam, ali drugarica Marela
je zaboravila svoje stvari... (Tovari pakete na Kuftu preko gvourije.) Ponesite joj
sve ovo... i recite joj da joj drug Svetislav-Sveta Apostolovi eli sve najlepe u
ivotu!... (Kufta odlazi, a Sveta ostaje skruen i govori vie za sebe.) Jer u sutini
nije vano ko je zbog ega srean i nesrean... uvek je to u istoriji bilo tako...
vano je da se sve nezadrivo kree napred... a uspomene nisu nita drugo
nego piramide u koje mi sahranjujemo neke dragocene i balsamovane
delove svoga ivota... ima u tome i neeg lepog...

DULE: I to ti je isto neka smrt... podaviemo se u mraku... Marela, zapevaj, onu

labudovu, zna, to si je pevala pod tremom... Tako bih voleo jo da antram, jo
da stojim na daskama, osvetljen, prisutan... da jo poivim!... (Marela pevui bez
rei, Kufta mrmlja tercu, a Dule govori.)
TERCET (Dule, Marela, Kufta):
Dopii makar i najdee lai,
samo jedno ti ne kai,
da je svreno ve sve...
(Svetlo sve vie i vie trne.)
DULE: Ali na alost jeste... (Prilazi im i Sveta.)
KVARTET (Dule, Marela, Kufta i Sveta): To je svretak naeg opojnog sna...
(Mrak.)