Benjamin H.

Freedman
ISTINA KAKVU NISTE ZNALI

Prenosimo Vam u celini govor Benjamina H. Freedmana koji je odran pred skupom
patriota 1961. godine u hotelu Willard u Vaingtonu u korist tadanjih patriotskih
novina Common Sense iji je vlasnik bio Conde McGinley.
Benjamin H. Freedman je bio jedna od najinteresantnijih, najzapanjujuih linosti 20
veka. Roen je 1890. godine i bio je uspeni jevrejski bizmismen iz Njujorka. iveo je u
bogatstvu od najmanje 2.500.000 dolara i dobar deo ivota posvetio otkrivanju zavere
koja se odvijala u SAD.
U govoru koji prenosimo, on nam otkriva jednu sasvim drugaiju sliku o Prvom i
Drugom svetskom ratu.
(O ovoj temi videti i tekst udnije od fantazije )

***
Ovde u SAD-u, Cionisti imaju potpunu kontrolu nad naom vladom. Iz mnogo razloga,
isuvie komplikovano je bilo ui u nju, u to vreme, jer su Cionisti upravljali Sjedinjenim
dravama, kao apsolutni vladari ove zemlje. Vi ete sada rei da je ova tvrdnja tana, ali
dozvolite mi da vam ispriam ta se deavalo dok smo mi spavali.

ta se desilo?
Prvi svetski rat je objavljen leta 1914. Jo uvek ima par ljudi mojih godina koji se toga
seaju. Taj rat se vodio izmeu Velike Britanije, Francuske i Rusije na jednoj strani i
Nemake, Austro-ugarske i Turske na drugoj. Nakon dve godine rata, Nemaka je
dobijala rat, ne samo da je bila bolja nego je i zaista pobeivala. Nemake podmornice su
iznenadile svet i Nemaka je sve svoje konvoje prebacila sa Atlanskog okeana. Velika
Britanija je mirovala bez municije za svoje vojnike sa rezervama hrane za jednu sedmicu
i posle toga ih je oekivalo gladovanje. U to vreme Francuska vojska se pobunila. Oni su
imali gubitke od oko 600.000 najboljih francuskih mladia zarad odbrane Verduna na
Somi. Ruska armija je bila obmanjena pa su pokupili svoje igrake i otili kui, jer vie
nisu hteli da se igraju rata - oni nisu voleli cara; i Italijanska vojska je doivela neuspeh.

Nijedan metak nije ispaljen na Nemakoj teritoriji. Nijedan neprijateljski vojnik nije
preao Nemaku granicu, pa ipak je Nemaka ponudila Engleskoj mirovni sporazum. Oni
su ponudili Engleskoj mirovne pregovore, tipa quo ante basis, kako kau advokati. To
znai: Zaustavimo rat i pustimo sve da bude kao to je bilo pre nego je rat poeo.
Engleska, u leto 1916 je to ozbiljno shvatila, jer nisu imali izbora. Bilo je pitanje da li da
se prihvate mirovni pregovori koje je njima Nemaka velikoduno ponudila ili u
suprotnom da se rat nastavi i da Engleska doivi potpuni poraz.

U meuvremenu, dok se to deavalo Cionisti u Nemakoj, koji su predstavljali Cioniste iz

Istone Evrope, su otili do Britanskog kabineta rata - i sam sam bio zbunjen - to je duga
pria, ipak imam sve potrebne dokumente koji dokazuju svaku moju izjavu - rekli su:
Gledajte! Jo uvek moete pobediti u ovom ratu. Ne morate se predati. Ne morate da
prihvatite mirovne pregovore koje vam sad nudi Nemaka. Moete pobediti u ovom ratu,
1
ako Sjedinjene drave uu u rat kao va saveznik. U to vreme, Sjedinjene drave jo
nisu bile u ratu. Bili smo svei, mladi, bogati i moni. Oni su rekli Engleskoj:
Garantujemo da emo uvesti Sjedinjene drave u rat kao vaeg saveznika, da se bore na
vaoj strani, ako nam zauzvrat obeate Palestinu posle vae pobede u ovom ratu.
Drukije reeno, oni su postigli dogovor: Mi emo uvesti SAD u ovaj rat kao vaeg
saveznika. Zauzvrat, nakon vae pobede i poraza Nemake, Austrougarske i Turske,
morate nam dati Palestinu. Engleska je imala isto toliko pravo da nekome obea
Palestinu koliko i SAD da Japan obeaju Irskoj. To je potpuno besmisleno da Velika
Britanija, koja nije imala niti kakve veze niti interesa niti prava, na ono to je poznato kao
Palestina, ponudi Palestinu kao sredstvo za trgovinu sa Cionistima za uvoenje SAD u
rat.

Kako god bilo, oni su oktobra 1916. to i obeali. Malo nakon toga su, ne znam koliko se
vas toga sea, SAD, koje su preteno bile naklonjene Nemakoj, ule u rat kao saveznici
Velike Britanije.

Ja sam rekao da su SAD bile veoma naklonjene Nemakoj, jer su ovdanje novine
kontrolisali Cionisti, banke su bile u njihovim rukama, sva sredstva javnog informisanja,
sve su kontrolisali Cionisti, a Cionisti su bili veoma naklonjeni SAD. Jevreji su bili
naklonjeni Nemakoj, jer su mnogi od njih doli iz Nemake, a i pored toga eleli su da
Nemaka obori cara. Oni nisu voleli cara, i nisu eleli da Rusija pobedi u ovom ratu. Ovi
nemaki judeo-bankari kao to su Kuhn Loeb i druge velike bankarske firme po SAD-u,
nisu hteli da daju ni jedan jedini dolar, ni Francuskoj, ni Engleskoj. Oni su stali u stranu i
rekli: Dokle god su Engleska i Francuska u saradnji sa Rusijom neemo dati nijednog
centa. Ali oni su uloili novac u Nemaku, zajedno sa Nemakom su se borili protiv
Rusije, pokuavajui da obore carski reim.

Dakle, ti isti ljudi, kada su videli mogunost da prisvoje Palestinu, su otili u Englesku i
postigli taj dogovor. Tada se odjednom sve promenilo, kao kad se svetlo na semaforu sa
crvenog promeni na zeleno. Novine koje su do tada bile izuzetno naklonjene Nemakoj
su govorile o potekoama koje ima Nemaka u ekonomskoj borbi protiv Velike
Britanije, i na drugim poljima je sve odjednom bilo protiv Nemake.

Oni su bili nitkovi. Oni su bili Huni. Ubijali su i medicinske sestre iz Crvenog krsta.
Bebama su odsecali ruke. Oni nisu donosili nita dobro.

Malo nakon toga, gospodin Wilson je objavio rat Nemakoj.

Londonski Cionisti su poslali telegram SAD-u, sudiji Brandeis, govorei: Idi i zavri
posao sa predsednikom Vilsonom. Dobili smo od Engleske ono to smo traili. Sada idi
kod predsednika i uvuci SAD u rat. Tako su SAD ule u rat. Mi vie nismo imali
interesa za to, mi vie nismo imali prava da budemo u tome, pre smo trebali da budemo
na Mesecu nego u tome. Nije bilo nikakvog razloga da Prvi svetski rat bude na rat. Mi
smo se uvukli unutra samo da bi meunarodni Cionisti dobili Palestinu. To je neto to
ljudima iz SAD nikada nije reeno. Oni nikada nisu saznali zato smo mi uli u Prvi
svetski rat.

2
Poto smo uli u rat, Cionisti su otili u Veliku Britaniju i rekli: Dobro, mi smo ispunili
na deo dogovora. Mogli biste sada da napravite neki pisani dokumenat koji e
garantovati da ete odrati va deo dogovora i da ete nam predati Palestinu kada budete
dobili rat. Oni nisu znali da li e taj rat trajati jo godinu ili narednih deset godina. Stoga
su oni poeli da rade i preko dogovora. Potvrda je uzela oblik pisma, koje je bilo ispisano
vrlo tajnim jezikom tako da ostali svet nije znao o emu se radi. To je nazvano
Balfourska deklaracija.

Ova deklaracija je bila samo obeanje Velike Britanije da e se oduiti Cionistima u

skladu sa dogovorom, kao nagradu za uvoenje SAD u rat. Dakle, ta deklaracija o kojoj
se toliko pria, je samo jedna obina prevara kao to je to i novanica od tri dolara. Ne
znam mogu li ovo bolje naglasiti nego ovako.

Tada su sve nevolje poele. SAD su ule u rat i slomile Nemaku. I sami znate ta se tada
desilo. Kada se 1919. rat zavrio, Nemaka je otila u Pariz na mirovnu konferenciju gde
je bilo 117 Jevreja kao delegacija koja je predstavljala same Jevreje i koju je vodio
Bernard Baruch. Ja sam bio tamo, morao sam znati. Dakle, ta se tada desilo?

Cionisti su na toj konferenciji rasparali Nemaku i skroz rasparali Evropu svim onim
nacijama koje su dobile pravo na odreene delove evropske teritorije, i napokon rekli:
Kako bi bilo da mi sada dobijemo Palestinu?

I tada su oni, po prvi put na znanje Nemaca, sproveli Balfoursku deklaraciju. Tek tada su
Nemci shvatili: Oh, u tome je bila poenta! Zbog toga su Sjedinjene drave ule u rat.
Nemci su tada shvatili da su oni poraeni zato to su Cionisti zahtevali Palestinu i bili
spremni na sve da bi je dobili.

To nas dovodi do jednog drugog veoma zanimljivog dela. Kada su Nemci ovo shvatili,
oni su to, naravno, odbili. Do tada, Jevrejima nije nigde bilo bolje nego to im je bilo u
Nemakoj.
Tu je bio gospodin Rathenau, koji je bio moda 100 puta znaajniji industrijski i
finansijski strunjak nego to je to bio Bernard Baruch u ovoj zemlji. Tu je bio gospodin
Balin koji je posedovao dve velike parobrodske linije, severnonemaki Lioyd i
Hamburg - American lines . Tu je bio i Bleichroder koji je bio bankar za porodice
Hohenzollern. Tu je bio i Warburgc u Hamburgu, koji je bio veliki bankar - trgovac,
najvei u svetu. Njima je veoma dobro ilo u Nemakoj. Tu nema zbora. Nemci su se
razoarali: Pa, to je bila potpuna izdaja.

To je bila izdaja koja bi se mogla hipotetiki uporediti sa sledeom situacijom:

pretpostavimo da su SAD bile u ratu sa SSSR-om. I SAD su pobeivale. I SAD su rekle
Sovjetima: Pa, hajde da prekinemo. Mi vam nudimo mirovne uslove. Dajte da
zaboravimo celu stvar. I iznenada komunistika Kina ulazi u rat kao saveznik Sovjetima.
I njihov ulazak u rat nama donosi poraz. Straan poraz sa rasparavanjima koja ovek ne
moe ni zamisliti.
Zatim zamislite, posle poraza, ako bi samo saznali da su nas Kinezi, koji ive u naoj
zemlji, nai kineski graani, za koje smo sve vreme mislili da su odani graani koji su bili
3
na naoj strani, prodali SSSR-u i da je zbog njih komunistika Kina ula u rat protiv nas.
ta bismo mi u SAD, tada oseali prema Kinezima? Mislim da se niko od njih ne bi
usudio da promoli nos na nekom javnom mestu. Ne bi bilo dovoljno zgodnih ulinih
svetiljki za njih. Zamislite kako bismo se mi oseali.

Pa, to su tada Nemci oseali prema njima. Oni su bili tako dobri prema njima - od 1905,
kada je propala prva Ruska komunistika revolucija i kada su Jevreji morali pobei iz
Rusije, svi su pobegli u Nemaku. Nemaka im je dala utoite. I prema njima se
ophodila vrlo ljubazno. I sada su oni prodali Nemaku, na milost i nemilost, samo zato
to su eleli Palestinu.
U ono doba, Nahum Sokolow i ostale velike voe i znaajne linosti o kojima ste itali u
vezi sa Cionizmom danas, 1919, 1920, 1921, 1922 i 1923. godine, pisalo je u svim
njihovim novinama da je mrnja prema Jevrejima u Nemakoj uslovljena injenicom da
su oni shvatili da je do velikog poraza Nemake dolo zbog Cionistikog zauzimanja za
uvoenje SAD u rat. Jevreji su to sami priznali. Nisu bila u pitanju oseanja uslovljena
religijom. Nije dolo do ispoljavanja mrnje prema ovim ljudima na raun njihovih
religijskih shvatanja. Sve je bilo na politikoj osnovi. Bilo je i na ekonomskoj osnovi.
Bilo je zbog svega drugog samo ne zbog religije. Nikoga u Nemakoj nije interesovalo da
li e Jevrejin kada doe kui da padne u senku uz rei ShemaYisroel ili Oe na. Do
ovog rasta besa je dolo jer su Nemci Jevreje smatrali odgovornim za svoj poraz.

I Prvi svetski rat je zapoet protiv Nemake bez razloga za koji bi Nemaka bila
odgovorna. Nizata nisu bili krivi. Samo zbog postignutog ekonomskog uspeha. Izgradili
su jaku mornaricu. Razvili su svetsko trite. Setite se da se Nemaka za vreme
Francuske revolucije sastojala od 300 malih gradova - drava, kneevina, vojvodstava itd.
I u to vreme, izmeu Napoleona i Bizmarka, oni su se uvrstili u jednu dravu i nakon tih
50 godina oni su postali jedna od velikih svetskih sila. Njihova mornarica je bila takmac
mornarici Velike Britanije, oni su obavljali poslove svuda po svetu, mogli su potkupiti
svakoga, mogli su da naprave bolje proizvode. ta se dogodilo kao rezultat toga?

Postojao je dogovor izmeu Engleske, Francuske i Rusije da srue Nemaku. Ne postoji

nijedan istoriar na svetu koji bi mogao da pronae valjan razlog zbog kojeg su ove tri
zemlje odluile da izbriu Nemaku sa politike karte.

Kada je Nemaka shvatila da su Jevreji odgovorni za njihov poraz, oni su se pobunili

protiv njih. Ali ni jedna dlaka sa glave nije zafalila nijednom Jevrejinu. Profesor Tansill
sa univerziteta Georgetown, koji je imao pristup svim tajnim dokumentima Stejt
departmenta, je napisao u svojoj knjizi i citirao dokumenta Stejt Departmenta koje je
napisao Hugo Schoenfelt, Jevrejin, koga je Cordell Hull poslao u Evropu 1933. da ispita
takozvane logore za politike zatvorenike, koji im je u odgovoru napisao da ih je zatekao
u veoma dobrom stanju. Oni su bili u dobroj formi i dvi su se dobro ophodili prema
njima. Bili su puni komunista od kojih su mnogi bili Jevreji, zato to se desilo da Jevreji
ine oko 99% komunista u tadanjoj Evropi. Tu je bilo i neto svetenika, ministara, voa
radnikog pokreta, masona i drugih meunarodnih zvaninika.

4
Naravno neki povodi su istinski: 1918-1919. komunisti su preoteli Bavarsku za samo
nekoliko dana. Roza Luksemburg i Karl Liebknect i grupa ostalih Jevreja su preuzeli
vlast u roku od tri dana. Zapravo, kada je Kajzer zaustavio rat, pobegao je u Holandiju,
jer je mislio da e komunisti osvojiti Nemaku kao to su i Rusiju, i da e ga zadesiti ista
sudbina kao to je zadesila i samog cara. Zato je on pobegao u Holandiju na sigurno.
Nakon otklanjanja komunistike opasnosti u Nemakoj, Cionisti su i dalje radili,
pokuavajui da povrate svoj raniji poloaj, i Nemci su im se suprotstavljali na sve
mogue naine a da im nije falila dlaka sa glave. Oni su se, toj zemlji, borili sa njima kao
to su se prohibicionisti borili sa svakim ko je bio zainteresovan za alkohol. Nisu se borili
pitoljima. To je bio nain na koji su se borili protiv njih u Nemakoj. I u to vreme, setite
se, bilo je oko 80 do 90 miliona Nemaca i samo 460 000 Jevreja. Otprilike oko 0,5% od
ukupnog stanovnitva. Pa opet su tada kontrolisali svu tampu i vei deo ekonomije zato
to su doli sa novcem, kada je vrednost marke pala, i tada su kupili gotovo sve.

Jevreji su pokuali da sakriju ovu injenicu. Oni nisu eleli da svet sazna da su oni
prodali Nemaku i da je to razljutilo Nemce.

Nemci su preuzeli odgovarajue mere protiv Jevreja. Oni su ih raskrinkavali gde god su
mogli.
Posle izvesnog vremena, meunarodno Jevrejstvo je sazvalo sastanak u Amsterdamu.
Jevreji iz svih drava na svetu su jula 1933. prisustvovali ovom sastanku. I oni su rekli
Nemakoj: Oborite Hitlera, i vratite svakog Jevrejina u njegov preanji poloaj, bez
obzira da li je bio komunista ili bilo ta drugo. Ne moete se vie ovako ophoditi prema
nama, mi, meunarodno Jevrejstvo vam postavljamo ultimatum. Moete zamisliti kako
su im Nemci odgovorili. Pa ta su uradili Jevreji?

1933. godine, kada je Nemaka odbila da se preda svetskoj konferenciji Jevreja u

Amsterdamu, konferencija se rastala i gospodin Samuel Untermajer, koji je bio
predstavnik amerike delegacije i predsedavajui cele konferencije, se vratio u SAD i
odmah sa parobroda otiao pravo do studija Columbia Broadcasting System i radiom
rairio poruku kroz SAD u kojoj je on nadahnuto rekao: Meunarodno Jevrejstvo
objavljuje SVETI RAT protiv Nemake. Mi smo sada uli u svetu borbu protiv Nemake.
I mi emo je izgladnjivati dok se ne predaju. Organizovaemo bojkote protiv njih irom
sveta. To e ih unititi jer oni zavise od svog izvoza. injenica je da se dve treine
Nemakih zaliha hrane moralo uvoziti, a to se jedino moglo uvesti kao rezultat njihovog
izvoza. Stoga, ako Nemaka ne bi mogla uvoziti, dve treine njenog stanovnitva bi
moralo da gladuje. Dakle, u toj objavi, koju ja sada ovde imam, i koja je bila tampana u
Nju Jork Tajmsu koji je izaao 7. avgusta 1933, gospodin Untermajer je drsko izjavio da
je ovaj bojkot na nain samoodbrane. Predsednik Ruzvelt je podrao ovo u National
Recovery Administration, ega se neki od vas seaju, gde je bio bojkotovan svako ko se
nije pridravao pravilnika koji je izneo NEW DEAL i koga je Vrhovni sud tog vremena
proglasio nezakonitim. Bez obzira na to, svi Jevreji su proglasili bojkot protiv Nemake i
to je bilo toliko uspeno da nigde, ni u jednoj prodavnici u svetu, niste mogli nai stvar na
kojoj pie Proizvedeno u Nemakoj. U stvari, izvrilac kompanije Woolworth mi je
rekao da oni moraju da bace u reku grnarije i posue vrednih milione dolara, poto bi
njihove radnje bile bojkotovane ako bi neko uao i naao artikal proizveden u Nemakoj.
5
U radnji koja je pripadala lancu R.H.MACY, koji je posedovala porodica Strauss, koji su
sluajno isto bili Jevreji, jedna ena je pronala arape koje su iz Chemintiza sa etiketom
Proizvedeno u Nemakoj. Tada je bojkotovan MACY, od stotina ljudi koji su hodali
sa parolama kao to su: ubice, hitlerovci itd. U to vreme ipak nije falila nijedna
jedina dlaka sa glave nijednom Jevrejinu u Nemakoj. Nije bilo patnje, nije bilo
gladovanja, nije bilo ubistava, nije bilo niega.

Nemci su tada rekli Ko su ti ljudi da objavljuju bojkot protiv nas i da zbog njih svi nai
ljudi ostanu bez posla i naprave zastoj za nau industriju? Ko su oni da nam to urade?
Nemci su to odbili. Sigurno je da su crtali svastike na radnjama iji su vlasnici bili
Jevreji. Zato bi Nemac tu ulazio i davao svoj novac prodavcu koji je bio deo tog velikog
bojkota koji bi trebalo da izgladni Nemaku i natera je da se preda.

Bojkot se nastavio jo neko vreme, ali su tek 1938., kada je mladi Jevrejin iz Poljske
uetao u Nemaku ambasadu u Parizu i ubio Nemakog zvaninika, Nemci stvarno poeli
sa grubostima prema Jevrejima. I tada ete ih moi opaziti kako razbijaju prozore, tuku
ih, itd.
U meuvremenu, iveo sam u Nemakoj i znao sam da su Nemci odluili da Evropa mora
biti ili hrianska ili komunistika, ili jedno ili drugo. I Nemci su odluili da, ako budu
mogli, ipak sauvaju Hrianstvo i ponovo su se poeli naoruavati.

Novembra 1933., SAD su priznale SSSR. SSSR je postao veoma moan i Nemaka je
shvatila pribliava nam se naa propast, osim ako ne budemo bili jaki. Ista reenica
koju mi danas izgovaramo u naoj zemlji (Americi). Naa vlada troi 833 ili 844 milijardi
dolara godinje za odbranu. Odbranu od koga? Odbranu od 40 000 Jevreja u Moskvi koji
su preuzeli Rusiju, a zatim i kontrolu nad mnogim drugim zemljama. Ova zemlja je bila
na ivici Treeg svetskog rata, iz kojega mi ne moemo izai kao pobednici. Svaki traak
nade je samo mata. Znam da se nuklearne bombe mere u megatonama. Megatona je
izraz koji se koristi za milion tona TNT. Nae nuklearne bombe su bile zapremine od 10
megatona kada su napravljene (ili 10.000.000 tona TNT-a). Sada su dostigle sigurno
zapreminu od 200 megatona i samo nebo zna koliko megatona nuklearnih bombi ima
SSSR? Sa ime se mi sada suoavamo? Ako mi zaponemo sledei svetski rat koji lako
moe da se razvije u nuklearni rat, to e biti kraj oveanstva. Zato se raspravlja o
mogunosti rata? To e se pokazati kada se zavesa podigne za poetak treeg ina.

1. in je bio Prvi svetski rat

2. in je bio Drugi svetski rat
3. in e biti Trei svetski rat

Cionisti i svi njihovi saplemenici su odluili da e ponovo upotrebiti SAD da im

pomogne da trajno prisvoje Palestinu kao oslonac za svoju vladavinu svetom. To je
istinito kao i injenica da ja sada stojim ovde. Nisam samo ja to proitao, ve su mnogi
od vas to proitali i to je poznato celom svetu.

ta emo mi uraditi? ivote koje ete spasiti mogu da budu ivoti vaih sinova. Vai
momci su moda ve veeras na putu ka tom ratu, a vi ne znate nita osim onoga to ste
6
znali da su u Londonu 1916. Cionisti postigli dogovor sa Britanskim ratnim kabinetom i
poslali vae sinove u Evropu da ratuju. Da li ste to tada znali? Niko u SAD to nije znao.
Vama nije bilo dozvoljeno da znate. Ko je to znao? Predsednik Vilson je to znao. Znali su
to i ostali koji su u tome uestvovali.

Da li sam ja to znao? Ja sam imao veoma dobru sliku toga to se deavalo. Bio sam
povezan sa Henry Morganthaujem, za vreme kampanje 1912. kada je izabran presednik
Vilson i tada su kruile prie po kancelariji. Henry Morganthau, koji je bio predsednik
finansijske komisije, me je smatrao za pouzdanog oveka, bio sam veza izmeu njega i
blagajnika po imenu Rollo Wels. Prisustvovao sam tim sastancima i sedeo na elu stola
sa predsednikom Vilsonom i sa svima drugima i tada sam uo kako bombarduju mozak
predsednika Vilsona zagarantovanim prihodima i ta je postala Federalna rezerva i takoe
sam uo o njegovoj saradnji sa Cionistikim pokretom. Sudija Brandeis i predsednik
Vilson su bili toliko bliski koliko i dva prsta na ovoj ruci. Predsednik Vilson je bio
nesposoban da otkrije ta se deava koliko i jedno novoroene. Tako su nas uveli u Prvi
svetski rat dok smo mi jo spavali. Oni su poslali nae momke da budu ubijeni. Zbog
ega? Da bi Cionisti mogli da dobiju Palestinu kao svoju dravu. Oni su vas toliko
namagarili da vi niste sigurni da li treba krenuti ili ostati po strani. Svaki sudija, kada se
obrati poroti kae: Gospodo, kada primetite da je bilo koji svedok rekao barem jednu
la, moete da zanemarite celo njegovo svedoenje.

Koje su injenice u vezi Jevreja? (Ja ih zovem Jevreji zbog vas, jer ih vi znate pod tim
imenom. ja ih tako ne zovem. Priam o njima kao o takozvanim Jevrejima, zato to ja
znam ko su i ta su oni). Istono-evropski Jevreji, koji sainjavaju 92% ukupnog broja
onih ljudi koji sebe nazivaju Jevrejima, su u stvari Kazari (odnosno Hazari). Oni su bili
ratoborno pleme koje je ivelo duboko u srcu Azije. I oni su bili toliko ratoborni da su ih
ak i sami Azijati proterali iz Azije u Istonu Evropu. Oni su stvorili veliko Kazarsko
kraljevstvo veliine od oko 800.000 kvadratnih milja. U to vreme Rusija nije postojala,
niti mnoge druge Evropske zemlje. Kazarsko kraljevstvo je bila najvea zemlja u celoj
Evropi - tolilo velika i mona da kada bi neki vladari eleli da idu u rat, Kazari bi im
pozajmili po 40.000 vojnika. Bili su toliko veliki i moni.

(Detaljnu istoriju Hazara videti kod Artura Kestlera Trinaesto pleme )

Oni su bili oboavaoci falusa to je bilo toliko sramotno da ja ne bih eleo da ulazim u
detalje. Ali to je bila njihova religija, kao to su bile religije mnogih drugih pagana svuda
u svetu. Kazarskom kralju se smuilo da gleda degeneraciju svog kraljevstva, pa je
odluio da usvoji neku jednoboaku veru, ili Hrianstvo ili Islam ili ono to je danas
poznato kao Judaizam, to je u stvari Talmudizam. Posle sluanja vrhovnih poglavara tih
religija i birajui po principu eci, peci, pec on je izabrao takozvani Judaizam. To je
postala dravna religija. Otiao je do Talmudskih kola Pumbedita i Sura i doveo hiljade
rabina i otvorio sinagoge i kole i njegovi ljudi su postali ono to mi danas zovemo
Jevrejima. Nijednom od njih predak nije, ni nonim prstom, ni zgazio, na Svetu zemlju.
Ne samo u istoriji Starog zaveta, ve nikada. Nijedan od njih! Pa ipak oni dolaze kod
hriana i trae podrku za njihov oruani ustanak u Palestini govorei: Vi elite da se
boiji izabrani narod vrati u svoju obeanu zemlju - zemlju svojih predaka, zar ne? To je

7
vaa hrianska dunost. Mi smo vam dali jednog od naih mladia kao vaeg Gospoda i
Spasitelja. Vi nedeljom idete u crkvu i kleite i molite se Jevrejinu, i mi smo Jevreji. Ali
oni su u stvari paganski Kazari koji su primili Judaizam isto kao to su se i Irci
preobratili.

Smeno je da ih nazivamo ljudi sa svete zemlje, to bi bilo isto kao kada bi smo zvali
arapima 54. Miliona kineskih muslimana. Muhamed je umro 620. nove ere i od tada je
54.000.000 Kineza primilo Islam kao svoju veru. Sada zamislite Kinu, 2.000 milja daleko
od Arabije, od Meke i Muhamedovog rodnog mesta. Zamislite kada bi 54.000.000
Kineza odluilo da sebe naziva Arapima. Vi biste morali rei da su oni poludeli. Svako
ko poveruje da su tih 54.000.000 Kineza u stvati Arapi, mora da je skrenuo sa pameu.
Sve to su oni uradili jeste usvajanje religijskih ubeenja koja potiu iz Meke, u Arabiji.
Isto kao i Irci. Kada su Irci postali Hriani, niko ih nije bacio na okean i uvozio na
Svetu zemlju kao novu grupu stanovnika. Oni se nisu promenili. Oni su ostali isti narod
ali su prihvatili Hrianstvo kao svoje versko ubeenje.

Ovi Kazari, ovi pagani i azijati, ovi Turko-finci, su bili Mongoloidna rasa koja je
izbaena iz Azije u Istonu Evropu; zato to je njihov kralj prihvatio Talmudizam oni u
stvari nisu imali izbora. Isto kao u paniji: ako je kralj bio katolik svi su morali biti
katolici. Ako neko nije hteo da bude katolik, morao je biti izbaen iz panije. Tako su
Kazari postali ono to mi danas nazivamo Jevrejima. Sada zamislite koliko je bilo glupo
od velikih hrianskih zemalja to su rekle: Mi emo upotrebiti svu nau mo i uticaj da
vratimo Boiji odabrani narod na zemlju njihovih predaka, na njima obeanu zemlju. Da
li postoji vea la od ove? Zato to kontroliu dnevne novine, asopise, radio, televiziju,
izdavake kue i zato to ministri i politiari priaju istim jezikom, ne iznenauje me da
vi verujete u tu la. Poverovali bi ste i kada bi priali da je crno zapravo belo, ako bi to
dovoljno esto sluali. Sigurno ne bi ste vie crno zvali crnim ve bi ste ga poeli zvati
belo. Niko ne moe da vas krivi zbog toga.
To je jedna od velikih istorijskih lai. Ovo je osnov za sve nesree koje se deavaju na
svetu. Ne zaboravimo da Talmud ui da kad god treba da poloite neki zavet ili obeanje
treba da se setite molitve Kol Nidre koja se recituje na Dan iskupljenja. Tada se
ovek oslobaa potrebe za ispunjenjem obeanja. Koliko se onda moemo pouzdati u
data nam obeanja? Amerika e patiti isto koliko su patili i Nemci i to iz tog istog
razloga.

KRAJ