Tehniki opis

1. Uvodni deo:

Predmet ovog rada je statiki proraun viespratne zgrade primenom raunskg

programa Tower, na osnovu datih arhitektonskih crtea. Zgrada je locirana u Beogradu
(Katastarska parcela 2366/1 KO Zvezdara , ulica Dimitrija Tucovia br. 77) i ima dve podzemne
etae, prizemlje i est spratova(visina objekta hmax=24,96m). Zgrada je stabeno-poslovni objekat.
Zgrada je AB, koje su ploe oslonjene direktno na stubove bez kapitela, a oko verikalne
komunikacije postoje i AB zidovi.

Investitor : "ALBONI PROMIST" ul.Milutina Milankovia br.34, Beograd

Rakovi Sladjana ul. D.Tucovia br.77, Beograd

Cvetkovi Zoran ul. urieva br.9, Beograd.

Pod statikim proraunom, u ovom radu, se podrazumeva izrada raunskog modela

konstrukcije (primenom programa Tower), usvajanje osnovnih sluajeva optereenja i
odgovarajuih kombinacija optereenja (u skladu sa vaeim propisima PBAB 871),
dimenzionisanje svih elemenata, sa usvajanjem armature u tavanici tipskog sprata, u jednoj gredi
i u jednom zidu.

2. Opis konstrukcije

Objekat je topogravski lociran na 120 m nadmorske visine. Na osnovu seizmolokih karti

a u skladu sa pravilnikom2 svrstava se u VIII zoni seizminosti. Uticaj zemljotresa je potrebno
analizirati u skladu sa ekvivalentnim statickim optereenjem. Navedenim pravilnikom uticaj
vetra se zanemaruje u odnosu na uticaj zemljotresa.

Kategoriju tla je potrebno odrediti na osnovu geotehnikih ispitivanja lokacije,

injenjersko-geolokih i hidrogeolokih podataka, geofizikih i drugih istraivanja tla. Za
lokacije objekata visokogradnje I i II kategorije na kojima uslovi tla nisu dovoljno poznati mogu
se svstati u II kategoriju tla. Kako za navedenu lokaciju nisu dovoljno poznati uslovi tla , a
objekat spada u II kategoriju objekata visokogradnje (stambena zgrada) usvajamo II kategoriju
tla.

1
Pravilnik beton i armirani beton 87
2
Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima

1
 Teren je geoloki ispitan. Prema geomehanikom elaboratu usvojeno je dozvoljeno
optereenje na kontaktu temeljne ploe i tla u iznosu od 250 kPa (kN/m2).

Temeljna ploa je projektovana za dato optereenje i oslonjena je na nosivo tlo, a

predviena je kao AB temeljna ploa debljine 1,0m. Dubina fundiranja df=7,2m. Osnova
temeljne ploe je nepravilnog oblika (32,25x25m), povrine 775m2.

Tavanice podzemih etaa su debljine d=22cm , oslonjene po obodu objekta na AB

zidove debljine d=30cm, sredinji deo na stubove 60/60cm (rastera 480/535 do 600/570cm) i
AB zidove lifta i stepeninog prostora debljine d=15-30cm. Podzemne etae su predviene za
parking prostor. Spratna visina nivoa -2 je h=2,8m, nivoa -1 je h=2,65m .

Objekat se nakon nivoa prizemlja i prog etaa smanjuje na (17,70x32,25m) povrinu

2
470m . Tavanice u tom delu su debljine d=22cm a oslonjenje su po obodu na AB zidove debljne
d=20cm, sredinji deo na stubove 60/60cm (rastera 480/535 do 600/570cm) i AB zidove lifta i
stepeninog prostora debljine d=15-30cm. Prizemlje je predvieno za poslovni prostor, dok je
eta 1 stabenog karaktera. Spratna visina prizemlja-nivo 0 je h=3,55m, prvi sprat-nivo 1 je
h=2,7m. Na delu gde se objekat smanjuje- tavanica prvog sprata-nivo 1 je ravan krov.

Nakon drugog etaa (ukljuujui i njega) su projektovani tipski etai i to etiri

njih(2,3,4,5 eta) povrine 460m2 . Tavanice nad tim etaima su debljine d=20cm a oslonjenje su
po obodu na AB zidove debljne d=20cm, sredinji deo na stubove 50/50cm (rastera 480/535 do
600/570cm) i AB zidove lifta i stepeninog prostora debljine d=15-30cm. Spratna visina tipskih
etaa je h=2,7m. Obrada podnih konstrukcija je kao i na prvom etau, nivo 1.

Potkrovlje je povrsine 390m2. Tavanica potkrovlja je debljine d=20cm, a projektovana je

kao ravna ploa u sredinjem delu , dok je po osama A i D predviena kao kosa ploa izuzev
dela nad loama gde je tavanica u vidu simsa debljine d=13cm. Tavanica je oslonjenja po obodu
na AB zidove debljne d=20cm, sredinji deo na stubove 50/50cm (rastera 480/535 do
600/570cm) i AB zidove lifta i stepeninog prostora debljine d=15-30cm. Dok su simsovi
dodatno oslonjeni na stubove 15/40. Tavanica potkrovlja je optereena krovom i kalkanskim
zidovima. Spratna visina je : deo sa ravnom tavanicom h=2,78m, deo simsova-loe h=2,15m.

Krov je dvovodan, sa padom 25 . Projektovan kao krov sa dvostrukom krovnom

stolicom i slemenjaom. Krovna graa je izraena od etinara II klase i to : rogovi 12/14,
venanice 14/14, stolica 14/14, slemenjaa 14/14, stubovi 12/14, kosnici 10/10, klesta 2x8/14.
Krov je odaskan sa OSB tablom 2,5cm, preko nje je postavljena hidroizolacija i ravan lim. Na
krovnoj ravni, na mestu iznad liftovskog okna predvien je prolaz zidova lifta do krovne ravni
koji omoguava intervenciju na istom.

2
 Objekat ima dva lifta za auta (prizemlje, dva podzemna etaa) povrine po 21m2 , kao i
dva putnika lifta celom visinom objekta povrine po 3,3m2 . Na svakom etau postoji po jedno
dvokrako stepeniste.

Materijalizacija objekta Osim AB noseih zidova projektom su predvieni zidovi od giter

bloka i to debljina 20 i 25cm. Zavrna obrada zidova je malter 1,5-2cm. U sklopu zidova
projektovani su i potrebni AB stubovi dimenzija 19/19cm i 25/25cm. Na mestima projektovanih
otvora su predvieni AB serklai dimenzija 20/20cm odosno 25/20cm, armirani minimalnom
podunom armaturom 412 i uzengijama u6/20. AB stubovi su u modelu uzeti u obzir kao takvi
, dok e se zidovi od giter bloka uneti kao linijsko optereenje shodno svojoj teini.

Projektant nije naglasio materijalizaciju pregradnih zidova, tj. materijal od kog su

izgraeni. Kako su pregradni zidovi u projektu debljine d=12cm pretpostaviemo par materijala
od kojih bi mogli biti izgraeni (i za njih sprovesti analizu optereenja) : rigips pregradni zid,
ytong pregradni blok, giter pregradni blok, klima pregradni blok. Zavrna obrada zidova je
malter 1,5-2cm. Na mestima projektovanih otvora su predvieni AB serklai dimenzija
12/20cm(izuzev ako su pregradni zidovi od rigipsa), armirani minimalnom podunom
armaturom 412 i uzengijama u6/20. Pregradni zidovi e se u model uneti kao povrinsko
optereenje ploa u skladu sa pravilnikom.

Svi parapetni zidovi se zavravaju sa AB serklam, a njihova zavrna obrada je malter

debljine 1,5-2cm. Parapetni zidovi e u model biti uneti kao odgovarajue linijsko optereenje.

Zavrna obrada podova/plafona je projektovana kako je dato na predhodnim skicama

tavanica(skice 1 14).

Termoizolacija i akustika izolacija objekta detaljno je obraena u Elaboratu graevinske

fizike.

Za stambeno-poslovni objekat u ulica Dimitrija Tucovia br. 77 u Beogradu, uraeni su

projekti unutranjih instalacija koji e biti priloeni uz Glavni arhitektonsko-graevinski projekat
kao sastavni deo tehnike dokumentacije. I to :

Glavni projekat unutranjih instalacija vodovoda i kanalizacije

Glavni projekat elektroinstalacija jake i slabe struje kao i projekat gromobrana
Glavni projekat mainskih instalacija
Glavni projekat liftova
Elaborat protivpoarne zatite.

3
 3. Materijali za izradu konstrukcije

Beton3:
Marka betona MB 30
fbk vrstoa betona pri pritisku fbk =30MPa (3KN/cm2)
fbz,m vrstoa betona pri zatezanju fbz,m=2,4Mpa
Eb modul elastinosti betona Eb=31.5GPa
Zapreminska teina armiranog betona je = 25.0 kN/m3

Posebna svojstva betona

Bez posebnih svojstava.

elik za armiranje4:
RA400/500 - rebrasta armature
v=400 MPa karakteristina granica razvlaenja
Ea = 200 210 GPa
= 78.5 kN/m3

Giter blok5:
Blok za zidove debljina 20(19) i 25 cm

3
BAB 87
4
BAB 87
5
http://www.neimarzr.co.rs/sr/proizvodi/giter-blok-25

4
 Pregradni zidovi debljine d=12cm:
Rigips6 pregradni zidovi-sa jednostrukom metalnom potkonstrukcijom Duo-
Tech RB 3.40.31
Zatita od poara EI 30, zvuna izolacija 62dB
Teina 50kg/m2 + izolacija (mineralna vuna) 12kg/m2

Ytong7 pregradni zid- ZP 12

Dimenzije 62,5/12/25cm
Utroak 6,4kom/m2
Teina 60kg/m2

Giter8 pregradni zid

Dimenzje 25/12/20cm
Utroak 20kom/m2
Teina 90kg/m2

Klima9 pregradni blok

Dimenzje 23,8/12/38cm
Utroak 10,5kom/m2
Teina 105kg/m2

4. Primenjeni propisi

1. BAB 87 Beton i Armirani Beton 87 prirunik 1 i 2 , Graevinski fakultet Univerziteta

u Beogradu
2. Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata u visokogradnju u seizmikim
podrujima, Slubeni list SFRJ br. 31/81, 49.82, 29/83, 21/88 I 52/90
3. Privremenim tehnikim propisima za optereenja zgrada iz 1948g.
4. Nacrt pravilnika o tehnikim normativima noseih graevinskih konstrukcija iz 1987g.
5. JUS U.C7.0100 iz 1987g.

Napomena:
- Sve radove vriti prema vaeim Propisima i tehnikim normativima.
- U toku izvoenja radova neophodan je struan nadzor.
- Radove na izvoenju objekta poveriti iskusnom izvoau radova, koji poseduje Licencu za
izvoenje ove vrste radova.

6
http://www.rigips.rs/index.php?id=pregradni-zidovi
7
http://www.ytong.rs/ytong_zidna_plo_a.php
8
http://www.neimarzr.co.rs/sr/proizvodi/giter-pregradni-blok-12
9
http://www.zorka-opeka.rs/upload/1275657661.pdf

5
 Analiza optereenja

1. Opte

Prema Pravilniku za beton i armirani beton (PBAB 87) optereenja se klasifikuju na:

1. stalna optereenja (g) -sopstvena teina konstrukcije, sopstvena teina nekostruktivnih

elemenata, nepokretne opreme, boni pritisak tla, . . .
2. promenljiva optereenja (p) - korisna optereenja u objektima, saobraajna optereenja,
vetar, sneg, . . .
3. ostala optereenja () - promene temperature, skpljanje betona, razmicanje i sleganje
oslonaca.
PBAB 87 ne svrstava seizmiko optereenje ni u jednu od navedenih kategorija.

Prema Privremenim tehnikim propisima za optereenja zgrada iz 1948, optereenja se dele na:

1. Osnovna
2. Dopunska
3. Naroita

U osnovna opterecenja spadaju

stalna optereenja
povremena ili korisna optereenja

Dopunska optereenja obuhvataju dejstva:

temperaturnih promena
skupljanja betona
sila koenja i bonih udara vozila i kranova

U naroita optereenja spadaju:

uticaj zemljotresa
neravnomerno sleganje oslonaca
pritisak leda na pristanita i rene stubove
udar vozila u stubove i druge elemente konstrukcija.

6
 2. Stalna optereenja (osnovna)

2.1.Optereeje sopstvenom teinom [g]

Za zadane poprene preseke greda, stubova, AB zidova i ostalih elemenata konstrukcije koji
su uneti u model, program Tower 6. automacki rauna optereenje sopstvenom teinom(potrebno
je ekirati opcije g u meniju za sluajeve optereenja).

2.2. Dodatno stalno [g]

Dodatno stalno optereenje obuhvata teine slojeva poda i krova, optereenja od stepenita i
pregradnih zidova, tj. svih optereenja koja imaju svojstva stalnog optereenja, a nisu uzeta u
obzir pod sopstvenom teinom.

2.2.1. Dodatno stalno [g] krovna konstrukcija

Ravan lim 0,5cm Al lim 2,5-4,5 kg/m2 /e lim 4,5-10 kg/m2 ---- 0,1kN/m2
Hidroizolacija 1cm (krovne folije) 1-1,5 kg/m2 ---- 0,001 kN/m2
OSB ploe 2,5cm 7kN/m3 (dimenzije 1,25x2,5m) -----0,55 kN/m2

ukupno 0,66 kN/m2

Usvojeno g=1,0 kN/m2

7
2.2.2. Dodatno stalno [g]-tavanica potkrovlja

Termoizolacija 10cm- EPS_a stiropol 15-30kg/m3;

mineralna vuna 45-160kg/m3 ---0,16 kN/m2
Parna brana folije zanemarljiva sopstvena teina po m2 ----0
Malter 2cm produni cementni malter 19kN/m3 ---0,38 kN/m2

ukupno 0,54 kN/m2

Usvojeno g=1,0 kN/m2

2.2.3. Dodatno stalno [g]- tavanica tipskog sprata

Na tavanicama tipskih etaa imamo dva razliita naina obrade poda/tavanice i to :
a) Dnevni boravci, hodnici, spavace sobe (desno)
b) Kuhinje, kupatila, WC (levo)

a) Dnevni boravci, hodnici, spavace sobe :

Parket na lepku 2cm 8 kN/m3 ----0,16 kN/m2
Cementna kouljica 4 cm 22 kN/m3 ----0,88 kN/m2
Zvuna izolacija 2 cm Austrotherm EPS T 650 -30kg/m3 ----0,006 kN/m2
Malter 2cm produni cementni malter 19kN/m3 - --0,38 kN/m2
Ukupno 1,43 kN/m2

8
b) Kuhinje, kupatila, WC :
Keramike ploice 0,5cm 23 kN/m3 ----0,115 kN/m2
Cementna kouljica 4cm + lepak 0,5 cm 22 kN/m3 ----0,99 kN/m2
Zvuna izolacija 2 cm Austrotherm EPS T 650 -30kg/m3 ----0,006 kN/m2
Malter 2cm produni cementni malter 19kN/m3 ----0,38 kN/m2
Ukupo 1,491 kN/m2

Usvojeo za a) i b) g=2,0 kN/m2

2.2.3.1. Dodatno stalno [g]- deo ravnog krova tavanica petog etaa

ljunak 10cm 17 kN/m3 ---- 1,7 kN/m2

Drenano akomulacioni sloj- Diabolo-40- 4cm; 1,8kg/m2 ----0,018kN/m2
Sika plan membrana - Sikaplan-SGmA 1.5 1,5mm zanemarljiva teina
Geotekstil diadem VLR 130 1,3 kg/m2 ----0,013 kN/m2
Stirodul 10cm -Polyfoam C-350 SE 35 kg/m3 ----0,035 kN/m2
Parna brana - folije zanemarljiva sopstvena teina po m2 ---0
Sloj za pad min 5cm 24 kN/m 3
----1,2 kN/m2
Malter 2cm - produni cementni malter 19kN/m3 ----0,38 kN/m2

Ukupno 3,346 kN/m2

Usvojeno g=3,5 kN/m2

9
2.2.4. Dodatno stalno [g]-tavanica etaa 1
Tavanica prvog etaa je optereena kao i tavanice tipskih etaa tj. g=2,0 kN/m2, izuzev
dela ravnog krova:

Granitna keramika 0,5cm + lepak 0,5 cm 23 kN/m3 ----0,23 kN/m2

Cementna kouljica 3cm 22 kN/m3 ----0,66 kN/m2
Hidroizolacija 0,5cm (krovne folije) 1-1,5 kg/m2 ---- 0,001 kN/m2
Sloj za pad min 3cm 24 kN/m3 ----0,72 kN/m2
Termoizolacija 10cm - EPS_a stiropol 15-30kg/m3;
mineralna vuna 45-160kg/m3 ---0,16 kN/m2
Parna bana folije zanemarljiva sopstvena teina po m2 ---0
Malter 2 cm - produni cementni malter 19kN/m3 ---0,38 kN/m2

Ukupno 2,151 kN/m2

Usvojeno g=2,5 kN/m2

10
 2.2.5. Dodatno stalno [g]- tavanica prizemlja
Na tavanici prizemlja imamo dva razliita naina obrade tavanice i to :
c) Dnevni boravci, hodnici, spavace sobe (desno)
d) Kuhinje, kupatila, WC (levo)

c) Dnevni boravci, hodnici, spavace sobe :

Parket na lepku 2cm 8 kN/m3 ----0,16 kN/m2
Cementna kouljica 4 cm 22 kN/m3 ----0,88 kN/m2
Zvuna izolacija 2 cm Austrotherm EPS T 650 -30kg/m3 ----0,006 kN/m2
Sputeni plafon DIN 1816810 - 0,5 kN/m2 ---0,5 kN/m2
Ukupno 1,546 kN/m2

d) Kuhinje, kupatila, WC :
Keramike ploice 0,5cm 23 kN/m3 ----0,115 kN/m2
Cementna kouljica 4cm + lepak 0,5 cm 22 kN/m3 ----0,99 kN/m2
Zvuna izolacija 2 cm Austrotherm EPS T 650 -30kg/m3 ----0,006 kN/m2
Sputeni plafon DIN 18168 - 0,5 kN/m2 ---0,5 kN/m2

Ukupo 1,611 kN/m2

Usvojeo za a) i b) g=2,0 kN/m2

10
Leichte Deckenbekleidungen und Unterdecken nach DIN 18168

11
 2.2.6. Dodatno stalno [g]-loe
Na etaima izad kote 0 imamo loe. Obrada poda loe je ista na tipskim etaima i etau 1
(skica levo), dok se loa potkrovlja (skica desno) razlikuje samo u parapetu (linijsko
optereenje).

Dodatno stalno optereenje loa prvog etaa, tipskih etaa i potkrovlja bie:
Granitne ploice 1cm 23 kN/m3 ----0,23 kN/m2
Cementni estrih 3cm 22 kN/m3 ----0,66 kN/m2
Hidroizolacija 0,5cm - (krovne folije) 1-1,5 kg/m2 ---- 0,001 kN/m2
Kouljica sloj za pad 4-6cm 24 kN/m3 ---1,2 kN/m2
Malter 2cm - produni cementni malter 19kN/m3 ---0,38 kN/m2
Ukupno 2,47 kN/m2
Usvojeno g=2,5 kN/m2

Tavanica nad prizemljem ima loe ija se obrada razlikuje samo po tome sto je sa donje
strane umesto maltera (0,38 kN/m2) sputeni plafon (0,5 kN/m2 ) , usvojeno g=2,8 kN/m2

12
2.2.7. Dodatno stalno [g]-tavanica podzemnog etaa -1
Kod tavanice podzemnog etaa -1 razlikujemo dva tipa obrade i to :
a) Deo poslovnog prostora (skica levo)
b) Deo slobodnog prostora, *uz mogunost parkiranja vozila na njemu (skica
desno)

a) Deo poslovnog prostora :

Ganitne keramike ploice 1cm 23 kN/m3 ----0,23 kN/m2
Cementna kouljica 4cm + lepak 0,5cm 22 kN/m3 ---0,99 kN/m2
Parna brana folije zanemarljiva sopstvena teina po m2 ---0
Zvucna izolacija 2cm Austrotherm EPS T 650 -30kg/m3 ---0,006 kN/m2
Termoizolacija 8cm EPS_a stiropol 15-30kg/m3;
mineralna vuna 45-160kg/m3 ---0,13 kN/m2
Malter 2cm produni cementni malter 19kN/m3 ---0,38 kN/m2

Ukupno 1,736 kN/m2

Usvojeno g=2,0 kN/m2

b) Deo slobodnog prostora *:

tampani beton (lakoAB ploa) 5cm 25 kN/m3 --1,25 kN/m2
Hidroizolacija (krovne folije) 1-1,5 kg/m2 --- 0,001 kN/m2
Sloj za pad 3-6 cm 24 kN/m3 ---1,2 kN/m2
Malter 2 cm produni cementni malter 19kN/m3 ---0,38 kN/m2

Ukupno 2,83 kN/m2

Usvojeno g=3,0 kN/m2

13
2.2.8. Dodatno stalno [g]- tavanica podzemnog etaa -2

Fero beton (lakoAB ploa) 5cm 25 kN/m3 ---1,25 kN/m2

Hidroizolacija (krovne folije) 1-1,5 kg/m2 --- 0,001 kN/m2
Ukupno 1,26 kN/m2
Usvojeno g=1,5 kN/m2

2.2.9. Dodatno stalno [g] temeljna ploa

Fero beton (lakoAB ploa) 1cm 25 kN/m3 ---0,25 kN/m2

Nabijeni beton (sloj za pad) 1-10cm -25 kN/m3 ---1,75 kN/m2
Ukupno 2,0 kN/m2
Usvojeno g=2,5 kN/m2

14
 2.3. Boni pritisak tla na AB zidove ispod kote 0

Konstrukcije u kontaktu sa zemljom, kakve su podzemne i ukopane graevine ili potporni

zidovi, su optereeni boim, horizontalnim pritiscima tla. U sluaju da nema mogunosti
pomeranja objekta, pravilno je raunati sa pritiskom tla u stanju mirovanja.

Na osnovu geomehanikih ispitivanja dobijeni su sledei podaci :

Zapreminska teina tla - =19.8 kN/m3,

Ugao unutrajeg trenja - =24o i
Kohezija - c=150 kN/m2
H=Df=7,2m

**Kako se proraun vri uz pomo programa Tower 6 raunae se sa aktivnim pritiskom

tla po Rankine-ovoj teoriji. Gde je :
1+
=
1

Uporeivanje aktivnog pritiska tla i pritiska tla u stanju mirovanja:

Uporeivanje e se izvriti na osnovu rezultata iz Tower 7 demo koji ima opciju

promene delovaja pritiska tla,
Dodatna kontrola e biti izvrena proverom podataka iz obe verzije Towera sa
podacima dobijenim raunskim putem a na osnovu istih teorija.
Radi lake i bre provere uzeemo model sledeih karakteristika:
o Osnove 5x5m
o Spratnost: prizemlje i dva podzemna etaa visina 3m
o Karakteristike tla =19.8 kN/m3 , =24o

15
 Upustvom za rad u Tower programu je definisano da nivo zemlje odreen podatkom
h= koji predstavlja globalnu Z koordinatu. to znai da je u delu za h= potrebno uneti nivo
(visinsku kotu) koji predstavlja nivo tla, a ne dubinu fundiranja Df.

Aktivno stanje prtiska

a) Na sledeim slikama e biti prikazani rezultati iz Towera 6 :

b) Na sledeim slikama e biti prikazani rezultati iz Towera 7 :

c) Proran peice : h=6m ; = (1+sin)/(1-sin)= 0,422 ; q= h =50,134 kN/m2

16
 Vidimo da se rezultati ne razlikuju ni za jedan od prorauna, jer su svi raeni za aktivno
stanje. Kako je za nasu konstrukciju potrebno sprovesti proraun za stanje mirovanja, to
emo proraun uraditi u toweru 7 i dobijene rezultate proveriti proraunom peice i onda
kao takve koristiti .
Stanje mirovanja

Tover 7

Proran peice : h=6m ; = 1-sin= 0,593 ; q= h =70,45 kN/m2

Na osnovu ovog prorauna vidimo da su pritisci q vei za stanje mirovanja, te je

opravdano da se oni dobiju u toweru 7 demo za odgovarajuu visinu zidova i odgovarajui
nivo tla. A potom se nivo tla koriguje (poveanjem kote nivoa tla) kako bi se dobili potrebni
pritisci (zaokruzeno na gore, za navalu ljudi 4 kN/m2 poveati za 4* ) na vrhu zida, a
ugao unutranjeg trenja se koriguje(smanjenjem ugla) kako bi se dobli potrebni pritisci na
donjoj ivici zida. Postupak se ponavlja iterativno dok se ne dobiju zadovoljavajui pritisci.

17
 Korigovanje :

Sa modela je oitana ukupna visina zidova podzemnih etaa H=6,5m .

Na osnovu geomehanikih ispitivanja dobijeni su sledei podaci :

Zapreminska teina tla - =19.8 kN/m3,

Ugao unutrajeg trenja - =24o

Za stanje mirovanja = 1-sin= 0,593 ; q= h =76,32 kN/m2

Za navalu ljudi oko zgrade p=4 kN/m2 q1 = p* = 2,4 kN/m2 , odatle usvajamo min q=80
kN/m2 na donju ivicu zida, a na gornju ivicu min 3,0 kN/m2 .

Slika iz Tower 7 demo :

Na osnovu ovih slika iz Towera 7 vidimo da emo u Tower 6 umesto stvarnih uneti korigovane
podatke

h 0,3m
19,8 kN/m2
14,5 o

18
 2.4.Linijsko optereenje od zidova,
2.4.1. Stalno optereenje od zidova giter blokom :
a) Debljine d=25cm ; 25kom/m2; 6,8kg/kom- 170kg/m=1,7kN/m za h=1m
b) Debljine d=19cm ; 20kom/m2; 6,8kg/kom 140kg/m=1,4kN/m za h=1m
c) Malter obostrano 1,5cm 19 kN/m3 - 0,57 kN/m
2.4.1.1.Prizemlje visina h= 3,55m
a) 8,2 kN/m
b) 7,2 kN/m
2.4.1.2. Eta 1 i tipski etai visina h=2,7m
a) 6,5 kN/m
b) 5,5 kN/m
2.4.1.3. Potrkrovlje visina h=2,8m
a) 6,6 kN/m
b) 5,6 kN/m

2.4.2. Stalno optereenje od parapeta debljine d =12cm, visine 1m, zavreni AB serklaom
12/20cm :
Metar duni parapeta 105kg=1,05kN/m
AB serkla 1m 0,6 kN/m
usvojeno 2,0 kN/m
2.4.3. Parapeti na ravnim krovovima:
- AB parapeti debljine d=20cm i visine h=50cm =2,5 kN/m
Metar duni parapeta 3,0 kN/m

** Linijsko optereenje parapeta je zaokrueno na vie iz razloga sto imamo zavrne obrade
parapeta, malter, lim, mermer i slino.

19
 3. Korisno optereenje (p) osnovno

Korisna dejstva proistiu iz namene projektovanog prostora, odnosno iz njegove upotrebe.

Klasifikuju se kao promenljiva i daju se karakteristinim (nazivnim) vrednostima. U domaoj
20etro20tive, ova dejstva su definisana Pravilnikom za korisna optereenja javnih zgrada, kao
vertikalna i horizontalna. Prostorije u zgradama su, saglasno nameni, klasifikovane u nekoliko
kategorija, a za svaku od njih propisana je nazivna vrednost korisnog tereta u obliku ravnomerno
podeljenog povrinskog optereenja. Kategorije i nazivne vrednosti date su u nastavku:

Tabela br. 2.

20
3.1.Korisna optereenja konkretno za dati objekat (p):
Stambeni prostori (1) 1,5 kN/m2 (EC 2,0 kN/m2 ) usvojeno p= 2,0 kN/m2
Poslovni prostor (2) - 2,0 kN/m2 (EC 3,0 kN/m2 ) usvojeno p= 3,0 kN/m2
Terase i krovovi (8) 1,5 kN/m2 usvojeno p= 2,0 kN/m2
Loe (9) - 4,0 kN/m2 usvojeno p=4,0 kN/m2
Stepenita (10) i prostorije oko stepenita - 3,0 kN/m2 usvojeno p= 3,0 kN/m2
Garae i parking prostori 2,5 kN/m2 (EC 2,5 kN/m2 ) usvojeno p= 2,5 kN/m2

3.2. Dodatno korisno optereenje, od pregradnih zidova (p)

Optereenja laganih neoptereenih pregradnih zidova(optereenje zida 5 kN/m duine
zida) mogu se pojednostavljeno uzeti u obzir prema DIN 1055-3(3) kao ravnomjerno
rasporeen dodatak korisnom optereenju (tabela 3.)

Tabela br. 3.

Pregradni zidovi debljine d=12cm:

Rigips pregradni zidovi- Duo-Tech RB 3.40.31
Teina 62kg/m2 za h=3,6m - 2,23kN/m; h=2,7m - 1,7kN/m
Ytong pregradni zid- ZP 12
Teina 60kg/m2 za h=3,6m - 2,16kN/m; h=2,7m - 1,62kN/m
Giter pregradni zid
Teina 90kg/m2 za h=3,6m - 3,24kN/m; h=2,7m - 2,43kN/m
Klima pregradni blok
Teina 105kg/m2 za h=3,6m - 3,78kN/m; h=2,7m - 2,83kN/m
Optereenje 3 5 , usvojeno p=1,2kN/m2

21
 4. Uticaj snega (S)

Osnovno optereenje snegom je, domaom regulativom, definisano u intenzitetu od

0.75kN/m2, ali po 22etro kvadratnom horizontalne projekcije. Sa porastom nagiba, , krovnih
ravni preko 20, optereenje snegom, s, se redukuje prema sledeoj tabeli:

Tabela br.4.

Optereenje snegom se posmatra kao gravitaciono optereenje, a intenzitet zavisi od

lokacije objekta i nagiba krovne ravni.

Lokacija Beograd, nadmorska visina 120m

Nagib krovne ravni 250
2
Usvojeno S=0,7 kN/m

22
 5. Uticaj zemljotresa (naroito)

Uticaj zemljotresa je potrebno analizirati u skladu sa ekvivalentnim statickim

optereenjem. Tower 6 koristi JUS standard za proraun uticaja zemljotresa u visokogradnji a
metodom ekvivalentng statikog optereenja. Navedenim pravilnikom uticaj vetra se zanemaruje
u odnosu na uticaj zemljotresa.

Prema vaeem pravilniku za objekte visokogradnje, ukupna seizmika sila se

proraunava prema sledeoj formuli:

S=KG gde je:

K - ukupni seizmiki koeficijent za horizontalni pravac

G - ukupna teina objekta i opreme prema (g + 0,5p + S )

K = Ko Ks Kd Kp gde je:

Ko - koeficijent kategorije objekta

Ks - koeficijent seizmikog intenziteta
Kd - koeficijent dinaminosti
Kp - koeficijent duktiliteta i piguenja

Minimalna vrednost ukupnog seizmikog koeficijenta K ne sme biti manja od 0.02.

Ko poslovno stambeni objekti => Ko= 1,0

Ks - VIII seizmika zona => Ks=0.050
Kd - II kategorija tla => Kd=0.7/T (ovaj parametar zajedno sa zadatim periodom oscilovanja
konstrukcije odreuje vrednost koeficienta dinaminosti Kd)
Kp - Sve savremene konstrukcije od armiranog betona => Kp=1.00

Raspodela ukupne seizmike sile, za objekte koji imaju vie od 5 spratova, po visini konstrukcije
vri se tako to se 85% S aspodeli prema priblinm obrascu Si = S x (Gi x Hi) / (Gi x Hi) , a
ostatak od 15% S kao koncentrisana sila na vrhu objekta visokogradnje.

Kako na objekat, u odnosu na kotu terena (kota 0) , ima 7 tavanica na koje e se rasporediti
koncentrisane mase, to e se primeniti ovaj postupak. I potrebno je zadati Zd= zadati visinsku
kotu u odnosu na koju se raunaju visine rasporeenih masa, ekirati prekida 15% silea
samim tim se aktivira Zg= u kome treba zadati referentnu visinu koja odreuje vrh objekta.

23
 6. Koeficijent posteljice tla

Koeficijent posteljice tla11 iznosi: =

*gdje je p dodatni pritisak u tlu od objekta umanjen za teinu iskopanog tla, a on iznosi:

p = stv. Df

Zapreminska teina tla =19.8 kN/m3,

Dozvoljeno kontaktni pritisak- stv. = 250 kN/m2
Dubina fundiranja Df=7,2m
oekivano sleganje bude w=1.6cm
= 107 kN/m2 - k=6688 kN/m3 (kR3)

11
S. Stevanovi, Fundiranje graevinskih objekata. Beograd: Izgradnja, 2009

24
 5. Optereenje stepenita

Stepenite je uraeno iz zasebnih stepeninih krakova sraunatih kao prostorni model za

svaki sprat i svako stepenite posebno. Zavisno od horizontalne i vertikalne obloge, spratne
visine, sraunate su reakcije linijskih oslonaca i prenete na Model. Tako nanete vrednosti
linijskih optereenja simuliraju uticaje stepenita od stalnog i korisnog optereenja stepenica na
ploe i AB platna. Ovi modeli su raeni nezavisno od glavnog modela kako ne bi opteretili
model ucrtavanjem svakog stepeninog kraka ponaosob.

Za prostorne modele svakog stepeninog kraka, na osnovu arhitektonskog reenja i izmena koje
su izvrene u modelu, zavisno od obloge, irine gazita, visine stepenika, sraunata su dejstva i
usvojena kao jednaka najnepovoljnija po stepeninu plou.

U arhitektonskim crteima data su tri razliita stepenita i to :

a) Tip A na podzemom etau -2 i podemnom etau -1 , = 35o

b) Tip B na prizemlju , = 32o
c) Tip C na ostalim etaima, = 31o.

Tip A Tip B

25
 Tip C

Zavrna obrada stepenika je ista za sve tipove i to :

Analiza optereenja :

26
Analiza optereenja stepenita:
a) Tip A
= 35o - sin = 0,574 ; cos = 0,819

Za deo kose ploe :

Teina stepenika 19/27cm ; 24 kN/m3 ----2,28 kN/m2

Teina horizontalne obloge 3cm + 1cm ; 24 kN/m3 ----0,96 kN/m2
Teina vertikalne obloge 3cm + 1cm ; 24 kN/m3 ----0,58 kN/m2
Teina maltera plafona 2cm ; 19 kN/m3 ----0,46 kN/m2

Ukupno 4,28 kN/m2

Usvojeno g=4,5 kN/m2
Za horizontalni deo ploe:

Teina zavrne obrade 3cm + 1cm ; 24 kN/m3 ----0,96 kN/m2

Teina maltera plafona 2cm ; 19 kN/m3 ----0,38 kN/m2

Ukupno 1,34kN/m2
Usvojeno g=2,0 kN/m2

b) Tip B
= 32o - sin = 0,53 ; cos = 0,848

Za deo kose ploe :

Teina stepenika 17,5/28cm ; 24 kN/m3 ----2,1 kN/m2

Teina horizontalne obloge 3cm + 1cm ; 24 kN/m3 ----0,96 kN/m2
Teina vertikalne obloge 3cm + 1cm ; 24 kN/m3 ----0,6 kN/m2
Teina maltera plafona 2cm ; 19 kN/m3 ----0,46 kN/m2

Ukupno 4,12 kN/m2

Usvojeno g=4,5 kN/m2
Za horizontalni deo ploe:

Teina zavrne obrade 3cm + 1cm ; 24 kN/m3 ----0,96 kN/m2

Teina maltera plafona 2cm ; 19 kN/m3 ----0,38 kN/m2

Ukupno 1,34kN/m2
Usvojeno g=2,0 kN/m2

27
 c) Tip C
= 31o - sin = 0,515 ; cos = 0,857

Za deo kose ploe :

Teina stepenika 17,65/29cm ; 24 kN/m3 ----2,12 kN/m2

Teina horizontalne obloge 3cm + 1cm ; 24 kN/m3 ----0,96 kN/m2
Teina vertikalne obloge 3cm + 1cm ; 24 kN/m3 ----0,58 kN/m2
Teina maltera plafona 2cm ; 19 kN/m3 ----0,46 kN/m2

Ukupno 4,12 kN/m2

Usvojeno g=4,5 kN/m2
Za horizontalni deo ploe:

Teina zavrne obrade 3cm + 1cm ; 24 kN/m3 ----0,96 kN/m2

Teina maltera plafona 2cm ; 19 kN/m3 ----0,38 kN/m2

Ukupno 1,34kN/m2
Usvojeno g=2,0 kN/m2

28
 Reakcije linijskih oslonaca

Tip A :

Poetak stepenta oslanjanje na plou, linijski oslonac O112 :

o Stalno : r1=3,0 kN/m ; r2=19 kN/m ; r3 =-11kN/m
o Korisno r1=1,0 kN/m ; r2=8,0 kN/m ; r3 =-5,0kN/m
Podest- oslanjanje na AB zid, linijski oslonac O2:
o Stalno : r1=12 kN/m ; r2=10 kN/m ; r3 =16kN/m
o Korisno : r1=5,0 kN/m ; r2=5,0 kN/m ; r3 =7,0kN/m
Podest- oslanjanje na AB zid, linijski oslonac O3:
o Stalno : r1=-2,0 kN/m ; r2=18 kN/m ; r3 =-14kN/m
o Korisno : r1=-1,0 kN/m ; r2=7 kN/m ; r3 =-6,0kN/m

12
Oznake r1- zelena boja(pravac x) , r2-bela boja (pravac y ), r3 crvena boja(pravac z)

29
 Tip B :

Poetak stepenta oslanjanje na plou, linijski oslonac O113 :

o Stalno : r1=6,0 kN/m ; r2=27 kN/m ; r3 =-23kN/m
o Korisno : r1=3,0 kN/m ; r2=11 kN/m ; r3 =-10kN/m
Podest- oslanjanje na AB zid, linijski oslonac O2:
o Stalno : r1=16 kN/m ; r2=11 kN/m ; r3 =8,0kN/m
o Korisno : r1=6,0 kN/m ; r2=5,0 kN/m ; r3 =4,0kN/m
Podest- oslanjanje na AB zid, linijski oslonac O3:
o Stalno : r1=-14 kN/m ; r2=8,0 kN/m ; r3 =7,0kN/m
o Korisno : r1=-6,0 kN/m ; r2=4,0 kN/m ; r3 =3,0kN/m
Kraj stepenita- oslanjanje na plou, linijski oslonac O4:
o Stalno : r1=9,0 kN/m ; r2=23 kN/m ; r3 =22kN/m
o Korisno : r1=4,0 kN/m ; r2=10 kN/m ; r3 =10kN/m

13
Oznake r1- zelena boja(pravac x) , r2-bela boja (pravac y ), r3 crvena boja(pravac z)

30
 Tip C :

Poetak stepenta oslanjanje na plou, linijski oslonac O114 :

o Stalno : r1=-1,0 kN/m ; r2=30 kN/m ; r3 =30kN/m
o Korisno : r1=-1,0 kN/m ; r2=12 kN/m ; r3 =12kN/m
Podest- oslanjanje na AB zid, linijski oslonac O2:
o Stalno : r1=-2,0 kN/m ; r2=1,0 kN/m ; r3 =1,0kN/m
o Korisno : r1=-1,0 kN/m ; r2=1,0 kN/m ; r3 =1,0kN/m
Kraj stepenita- oslanjanje na plou, linijski oslonac O3:
o Stalno : r1=2,0 kN/m ; r2=28 kN/m ; r3 =29kN/m
o Korisno : r1=1,0 kN/m ; r2=11 kN/m ; r3 =12kN/m

Dobijene vrednosti reakcije linijskih oslonaca su preneene u Model potujui poznata

pravila Statike konstrukcija, tako da se reakcije kod nekih krakova prenose direktno na meuspratnu
konstrukciju a neke na armirano-betonska platna.

14
Oznake r1- zelena boja(pravac x) , r2-bela boja (pravac y ), r3 crvena boja(pravac z)

31
Statiki proraun

32
 Proboj ploce

Kontrola ploa na probijanje moe se sprovesti na osnovu dva izvora podataka za presene
sile/napone. Prvi izvor podataka su transverzalne sile iz ploe na mestima kontrolnih preseka,
dok drugi izvor predstavljaju presene sile u stubu na mestu kontrole probijanja. Iz zatvorene
liste, koja se nalazi u delu dijalog box-a Izbor podataka za odreivanje naprezanja,
korisnik sam moe da izabere na osnovu kojeg podatka e se vriti proraun.

Metod sa presenim silama u stubu (aksijalna sila u stubu)

Ovaj metod odreuje smiue napone u kontrolnom preseku na osnovu normalne sile u stubu na
mestu preseka (ukoliko se stub nalazi i sa gornje i sa donje strane ploe u obzir se uzima razlika
normalne sile ta dva stuba). Ovaj metod ne uzima u obzir ekscentrinost sile u stubu i povoljno
dejstvo optereenja unutar kontrolnog preseka. Za povoljno svojstvo ove metode moe se
smatrati to to njena tanost nije previe zavisna od gustine mree konanih elemenata.

Izvetaj iz Tower 6 :

Kako je smiui napon prekoraen, usvaja se MB 35 za sve ploe (a MB 30 za

vertikalne elemete konstrukcije).

33
Potrebna armatura za osiguranje od proboja ploe :

Potrebna armatura Aak = 22cm2 , Dobijena armatura Aak rasporeuje se paralelno sa sve etiri
stranice oko stuba u vidu dvosenih uzengija. Usvaja se 4*4*0,79*2=25,28cm2 Usvojeno
4x410/17,5cm u vidu dvosene uzengije sa konstruktivnom poduom armaturom 2+2 12.
Serkla postaviti tako da je udaljen od ivice stuba za hs=15cm

34
 Uporeivanje sa proraunom po EVROCODU

Izvetaj iz Tower 6 za presek 4 (potrebna najvea dodatna armatura po BAB 87) :

Potrebna dodatna armatura Aa = 7cm2 , tri puta manja potrebna armatura. Vaei P BAB 87
na konzervativniji nain predvia osiguranje ploa od proboja, proverava smiue napone samo
u jednom kritinom preseku na 0.5d od ivice stuba i daje mogunost samo za jedan red
osiguranja u obliku uzengija koje oformljulju gredice oko stuba.

Prednosti primene prorauna i armiranja prema Evrokodu su:

- vea protivprobojna nosivost ploe

- mogua primena vitkijih, tanjih ploa minimalna debljina primene je 18cm

- smanjivanje statikih visina spratova, manje seizmike sile

- jednostavna i brza ugradnja nakon postavljene armature gornje zone

35
Primer osiguranja ploe od proboja prema EC-2

Jedina mana primene je da se proizvod mora uvoziti od stranih dobavljaa.

36
Dimenzionisanje

37