Mocart

Rodjen je u Salcburgu 1756. godine od oca Leopolda i majke Ane Marije. Mocart i starija sestra
Nanerl(Marija Ana) su jedina preivela deca (od njih sedmoro).Mocart je poeo kao vunderkind,
koji je ispoljavao zadivljujuu sposobnost imitacije, asimilacije, elaboracije i prirodan talenat da
u periodu detinjstva jasno uoi ono sto mu je blisko, a da odbaci ono to nije bilo u skladu sa
njegovom prirodom.
Uio je sa iznenedjujuom brzinom. Osim muzike oduevljavao se aritmetikom i pokazivao je
veliko zadovoljstvo u ugri brojevima. To mu je pomoglo u komponovanju manueta, gde je
dvotaktne melodijske fragmente slagao sa apsolutnom lakoom i to u bilo kom rasporedu.

Kao mali je svakodnevno primao izraze divjenja za ogromni talenat. Uprkos tome Mocart je bio
dobroudno i posluno dete, koje se u svakom pogledu povinovalo i pokoravalo roditeljima u
svemu. Poseban uticaj na njegov talenat i dalji razvoj u ivotu imao je njegov otac Leopold, koji
je nakon neuspenog pokuaja da studira filozofiju i pravo, usmerio svoj ivotni tok ka muzici.
Medjutim pravu ivotnu misiju je shvatio onog trenutka kada je otkrio zadivjujui talenat svoga
sina.

U muzikim krugovima nije bio zapaen kao muziar izvarendnih sposobnosti, ve kao ovek
izuizetne energije, volje i ambicije ali i, najbitnije, kao otac uvenog sina. Bio je Volfgangov
uitelj muzike i humanistikih nauka,do impresarija i glavnog vodje na putovanjima.

Mali Mocart je tokom prvih putovanja dane provedene u koijama koristio za komponovanje, ali,
naravno, zbog truckanja nije mogao zapisivati muziku, ve bi na osnovu svog impozantnog
pamenja zapisivao zamisli kasnije.

Kao udo od deteta svirao je u mnogim gradovima: Minhen, Ausburg, Ulm, Hajdenberg,
Majnhajm, Majnc, Frankfurt, Koblec, Bon, Keln, Lije, Brisel da bi na kraju stigao i u Pariz 18.
novembra 1763. Porodica, nakon nekoliko odranih koncerata za francusku aristokratiju, odlazi u
Versaj na Boi. Na novogodinjoj veeri upoznaju kraljevsku porodicu (Mariju Leinsku i Luja
XV ). Te veeri je Mocart igrao sa caricom.
Medjutim, u februaru Mocart dobija streptokoke i pre nego to se izleio ustaje iz kreveta i
nastupa. Istog meseca Leopold objavljuje prva Volfgangova dela - sonate posveene Luiz-Mariji-
Tereziji de Burbon, drugoj erki Luja XV. To su prva Mocartova objavljena dela.

Posle puta po Engleskoj i Holoandiji, Mocartovi se 1766. ponovo vraaju u Pariz, ali ubrzo preko
Francuske, vajcarske i Nemake, putuju za Salcburg. U jesen 1767. cela porodica se seli za
Be. Te iste godine Mocart je oboleo od arlaha, pa se remete planovi za dalju turneju. Leio se u
eskoj banji Olmucu.
Godine 1769. porodica Mocart kree na dvogodinje putovanje po Italiji. Doli su u Milano, gde
Volfgang pod uticajem Samartinija pie simfonije i kvartete. Prolee i leto provodi u Parmi,
Bolonji, Firenci i Rimu. U Rimu je bez greke uspeo da zapie etvoroglasnu polifonu
kompoziciju Alegrijev Miserere, kompoziciju koja je uvana i izvodjena samo u Sikstinskoj
kapeli.
Papa ga 8 .jula 1770. odlikuje ordenom Viteza zlatne mamuze. Docnije je u Bolonji prouio
strogi vokalni kontrapunkt, a Miserere je primljen i na filharmonijsku akademiju. Godine 1771.
se vraa u Salcburg gde postaje koncert majstor arhiepiskopa. Kasnije se vraa u Milano, a
povod za ovu drugu turneju je premijera njegove opere Askanio u Albi.

U leto 1774. zamoljen je da napie operu za Minhenski karneval. estog decembra sa ocem
odlazi u Minhen, a Nanerl (Marija Ana ), koja je prvih deset godina nastupala sa njim, stie
kasnije. Interesantno je da je Nanerl bila jako talentovana i da su ona i Volfgang imali divan
odnos sve dok se Mocart nije oenio. Taj odnos je jo vie zahladneo nakon oeve smrti, od tada
su komunicirali samo pisanim putem, uglavnom zbog oeve zaostavstine.

Za Minhenski festival je napisao operu kominog tipa, La Finta Giardiniera, koja je izvedena, sa
kanjenjem, na petak 13 .januara 1775.godine. Mocartova majka, Ana Marija bila je skeptina po
pitanju uspeha opere zbog datuma izvodjenja, ali je opera imala jo dva izvodjenja.

Odnos Mocartove majke i oca, pokazuje da je ona bila nena i dobra ena, ali isto tako i
inferiorna u odnosu na svog mua. Mocart nije imao preterano potovanje prema svojoj majci, ali
je ona u njegovom srcu zauzimala posebno mesto. Dugo nakon njene smrti je tugovao.

Najinteresantniji opis Mocarta kao stvaralakog bia, uopte odnosa prema ivotu, dao je njegov
otac Leopold: "U celini uzev, bilo bi mi mnogo lake pri dui da to nisam otkrio, moj sin ima
jednu izrazitu manu, a to je da je previe strpljiv ili, pre bi se reklo, nemaran, suvie ravnoduan,
moda ak i preponosan, ukratko ima sve osobine koje oveka ine neaktivnim;S druge strane,
suvie je nestrpljiv, suvie nagao i ne moe da se povinuje svom vremenu.

Dve suprotnosti upravljaju njegovim ivotom: uvek je neega ili previe ili premalo, nikad zlatna
sredina.Ukoliko nema ba tog trenutka neku elju, zadovoljan je i postaje indolentan i lenj.
Ukoliko je neim okupiran, tada tome posveuje sve svoje snage i eli sve da postigne
odjednom. Nita mu ne sme stajati na putu. Na alost, u ivotu se ba najsposobniji ljudi, ljudi
izuzetne genijalnosti, suoavaju sa najveim preprekama!"
U nemogunosti da se isklae do svog samozadovoljena, Mocart 1777. godine naputa Salcburg
u pratnji majke. Tu zimu je proveo u Majnhajmu i to u oskudici novca. Sluao je Majnhajmski
orkestar i inspirisan njime pie sonate za klavir, flautu i violinu, kvartete i sonate, a posebno arije
i pesme posveeneosamnaestogodinjoj pevaici Alojzi Veber, u koju je bio nesreno zaljubljen.

Iako je bio usamljen kao umetnik, Mocart postaje prijatelj tvorca klasinog simfonizma i
kamerne muzike Jozefa Hajdna. Iz potovanja prema njemu pie est gudakih kvarteta. Kasnije,
otac u nameri da ga odvoji od Alojze (zbog ega se gubi prvobitan odnos koji su otac i sin imali)
alje ga u Pariz. U Parizu nastavlja sa komponovanjem i upoznaje Francusku kamernu muziku,
reformisanu Glukovu i kominu operu. Postie polovian uspeh sa Pariskom simfonijom No31,
koju je radio po ukusu Pariana.
Iste godine mu umire i majka i on se vraa u Salcburg, ali u povratku svraa u Majnhajm, gde ga
Alojza ponovo odbija. Ono to ga je jo vie nateralo se zainteresuje za nju jeste i to da je Alojza
u medjuvremenu postala operska primadona. U tekom duevnom stanju zavrava put u
Salcburgu, gde ponovo poinje da radi u kneevoj slubi. Ono to je Mocarta muilo tih dana
jeste nepodnoljivo stanje skuenosti koji mu je pruao ivot u provinciji.
Nakon kratkog vremena Mocart odlazi u Be gde upoznaje Konstancu Veber u koju se
zaljubljuje. Ubrzo se i venava sa njom, ali to nije znailo da je i Konsatnca bila dostojna te
ljubavi. Ona nije bila sposobna da sledi Mocarta ni u jednom smislu. Bila je neobrazovana i nije
imala osecaj za potrebe genija kao to je bio Mocart. Neverovatno je to da se nije ni trudila da
mu ulepa, niti olaka ivot i rad, jer nije mogla ni da mu prui spoljanje udobnosti, a pogotovo
da shvati njegov duh.
Mocarta je za nju vezivala spoljanja privlanost o emu svedoe i brojna pisma nenosti i
paljivosti, ali bez ikakvog manjka erotskog naboja. Paradoks svega je da se genije trudio da njoj
olaka i ulepa zivot. Rodila mu je estoro dece, dve devojice i etiri decaka, od kojih su
preiveli samo drugi i ervrti sin. Mocart nikada nije komponovao za nju, a ni Konstanca nije
bila muzikalna.Ona je sledila Mocarta u njegovoj sferi boemskog ivota. Mocart u njoj nije imao
oslonac, ak nije bio siguran ni u njenu vernost.
Ali, u tom periodu njegovog ivota postojala je i izvesna Ana Selina Storace. Predstavljala je
pevaku divu svog vremena. Privlaila je Mocarta u svakom pogledu. Njih dvoje su imali odnos
pun saoseanja i razumevanja. Taj odnos se izrazio u jednom duetu, koji se sastojao od klavira sa
orkestarskom pratnjom i glasa, a koji je posvetio Ani. Medjutum, Konstanca nije imala sluha da
otkrije ovo delo, koje je izraavalo pravu ljubavnu ekspresiju izreenu muzikom. Konstanca je
umrla 1842. nadivevi mua za itavih pedeset godina.
Godine 1784. godine Mocart se prikljuio masonskoj lozi. U tom periodu katolici su bez
problema mogli da postanu masoni, iako je to nosilo odredjeni rizik, naravno kada je Crkva u
pitanju. Mocart je u potpunosti bio posveen katolicizmu Katolicizam i vera su za Mocarta bile
dve paralelne sfere. Masonstvo je svrstavao u iru i obuhvatljiviju, posebno su ga interesovali
mistini simboli masonerije, koji su mu omoguavali da izadje iz skuenih ivotnih okvira.

Mocartovi su kao porodica bili veoma religiozni, ali nakon jedne turneje po Italiji shvatili su da
treba da razdvoje Boga od njegovih predstavnika na Zemlji. Crkva je za njega bila u svakom
smislu spoznana. Shvativi razliku izmedju vere i masonerije ubrzo je prevaziao kontrast
izmedju ova dva vida.

Poslednjih godina zivota Mocart je mnogo putovao samo je u Pragu bio tri puta. Angaovan od
strane eskog dvora radi ceremonijalne proslave krunisanja Leopolda drugog. U Prusku putuje
zbog izvodjenja nekoliko sonata i kvarteta. U njegova poslednja dela spadaju klarinetski koncert
i nekoliko komada posveenih masonskim loama. Ne stigavi da zavri Rekvijem umire nakon
dve nedelje od izvodjenja opere "arobna frula" 1791. godine