3/27/2013

Montaa elinih konstrukcija

Pomona sredstva za montau

Proraun nosivosti elemenata u fazi montae

Pomona sredstva za montau

Uz razne vrste dizalica kao sredstava za pod izanje tereta u
procesu montae moraju se upotrebljavati i razliite vrste
sitnih sredstava za montau tj. pomonih montanih
s redstava .

Za dizanje tekih tereta na male visine i za precizno

postavljanje konstrukcije na leita, ili oslonce mogu se
upotrebljavati hidraulike dizalice.

Prema konstrukciji mogu biti:

1. sa polugom (nosivosti 2.5 do 20 t),
2. sa navojem (do 25 t) ili
3. hidraulike (i preko 200 t).

1
 3/27/2013

Hidraulike dizalice razliite nosivosti

Hidraulika dizalica nosivosti 500 t Hidraulika dizalica nosivosti 300 t

2
 3/27/2013

Primena hidraulikih dizalica za montau mostova

Teleskopske hidraulike dizalice omoguavaju

naizmeninim podpakivanjem spoljanjeg i unutranjeg
dela da se dostigne neograniena visina dizanja (slika).

Hidra ulike diza lice

3
 3/27/2013

Pri montai elinih konstrukcija upotrebljavaju se i

razliite vrste lakih dizalica, obino na runi pogon.
Jedna od takvih je TIRFOR (slika) koji moe imati nosivost
od 800 do 5000 kg.

Tirfor nosivosti 1t Tirfor nosivosti 2t

Tirfor nosivosti 3t Mehanizam tirfora

Za vee terete upotrebljavaju se razne vrste lakih

lananih dizalica (npr. BRAVO, TRALIFT itd.) nosivosti
od 500 kg do 10000 kg (slika).

Lake lanane dizalice

4
 3/27/2013

Kao pomono sredstvo za dizanje tereta koriste se razne

vrste uadi (slika). Ova sredstva su izradena od eline
uadi nazivne vrstoe 1600 N/mm2.
Krajevi uadi su pomou aluminijumske aure presovani
tako da ice nisu oteene nego su zalivene. Takvo
presovanje onemoguava razvezivanje ome.
Priveznice mogu biti opremljene i sa dodatnom opremom
kao to su kuke, obrui i prelazne karike.

elina uad sa razliitim

zavretcima i aluminijumske
a ure

elino ue sa kukom

elina uad

elina uad velikog prenika

5
 3/27/2013

Za precizno merenje sile u uetu ili tereta na kuki koriste

se razne vrste dinamometara (slika).

Dinamometri za odreivanje sile u uetu ili

tereta na kuki

Osim uadi za podizanje tereta mogu se koristiti i elini

lanci (slika).

elini landi sa kukama

6
 3/27/2013

Uz pomo uadi i lanaca mogu se koristiti

razliiti
sistemi za kaenje, odnosno za veanje delova
ili
segmenata celicne konstrukcije.
Reenje prikazano na slici primenjuje se kod
pojedinanih delova i vezaa u ravni (krut
sistem).

Nain podizanja pojedinanih elemenata konstrukcije krutih u

svojoj ravni

U reenju sa slike eliminie se opasnost od bonog

izvijanja koja se javlja kod prethodne varijante jer se
eliminie aksijalna sila pritiska N u elementu koji se
die
ubacivanjem krute traverze T.

Primena krute TRAVERZE pri podizanju elemenata

konstrukcije

7
 3/27/2013

Primer primene traverze na montai sanduastog glavnog nosaa

Primeri razliitih traverzi

8
 3/27/2013

Kod krutih prostornih sistema reenju na slici c daje

se
prednost uz dva mogua naina kaenja. Umanjenje
aksijalne sile pritiska u podunom pravcu postie se
takode krutom traverzom (slika d), a eliminisanje
aksijalnih sila u oba pravca segmenta eline
konstrukcije postie se korienjem krutog rotilja R
(slika e).

Nain podizanja krutih prostornih sistema

Primena krutog rotilja

9
 3/27/2013

Mesta na kojima se privruju elina uad ili lanci zaelement

eline konstrukcije koji se die obeleavaju se bojom, a po
potrebi na njima se rade kuke ili rupe zaveanje.

Na delovima sloenih i specifinih elinih konstrukcija

mogu se navariti elementi odnosno izbuiti rupe za
veanje ako je to planom izvoenja radova na montai
predvieno ili ako je to obavio nadzorni organ naruioca
odnosno odgovorno struno lice izvoaa.

Posle zavrene montae, takvi elementi se mogu odstraniti,

odnosno rupe zatvoriti pri emu se ne sme otetiti elina
konstrukcija.

Nekoliko primera za oblikovanje mesta za vezu uadi ili lanaca

prikazano je na slici. Kod reenja na slici a mesto kaenja je
integrisani deo elementa konstrukcije, a kod
reenja na slici b dodat je pomoni deo konstrukcije.
Reenja c) i d) prikazuju dodatni element koji se posle montae
odseca ili demontira.

Primeri oblikovanja mesta za vezu uadi ili lanaca

10
 3/27/2013

Za pritezanje zavrtnjeva i ankera upotrebljavaju se impulsivni zatezai

(pitolji) na elektrini ili pneumatski pogon.
Visokovredni zavrtnjevi se na propisanu silu prednaprezanja priteu
momentnim kljuem sa indikatorom dostignutog momenta pritezanja.
Runi alat na elektrini pogon na montai sainjavaju jo i builice i
brusilice.

Razliiti tipovi moment

kljueva

Ako se rauna sa veim obimom zavarivakih radova na

predmontai, na montanoj povrini je potrebno napraviti
prirune atore. Ostala oprema radnog mesta zavarivaa,
aparati za zavarivanje, pei za suenje elektroda su
identini kao i u radionici.

Nadkrivanje radnog prostora

11
 3/27/2013

Meu pomona sredstva za montau spadaju i provizorne

radne platforme za rad na visini, razne staze ili montane
platforme koje se diu sa karoserije teretnog vozila (sa
korpom).
Za kratkovremene radove bez platformi ili staza
bezbednost
montaera mora biti obezbeena zatitnom mreom.

Montane platforme koje se podiu sa karoserije vozila

Primena radnih platformi na montai eline konstrukcije

12
 3/27/2013

Primena radnih platform i

na montai eline
konstrukcije

Za montane oslonce mogu se koristiti i razne vrste

potporn i h konstrukcija (tipskih skela), najee cevne .
Na slici je prikazana tipska pomona skela za montau
sistema "PIMO". Sistem je formiran od elinih stubova
razliite visine, sa reetkastim ukruenjima od cevi prenika
60 mm i sa nosaima u vidu rotilja koji se postavljaju u
glavama i osloncima stubova. Oslanjanje stubova direktno
na temelj omogueno je konstrukcijom noice.

Skela za montau tipa PIMO

13
 3/27/2013

Za lake radove na montai (ienje povrina, povrinska

zatita, itd.) moe se koristiti i laka fasadna cevna skela,
sa malom teinom i velikom brzinom montae.

Lake fasadne cevne skele

Primer radne (zatitne) platforme privrene za deo konstrukcije

14
 3/27/2013

Montaa elinih konstrukcija

4. Postupci montae. Prijem eline konstrukcije

posle zavrene montae

Postupci montae
Radovi na montai elinih konstrukcija zapoinju, po
pravilu posle zavretka radova ispod "nulte linije", tj.
posle zavretka temelja i ostalih oslonaca konstrukcije
celog objekta, odnosno njegovog dela, saglasno projektu
za montau eline konstrukcije .

Montaa i spajanje elemenata eline konstrukcije

izvode
se po redosledu i na nain koji su odredeni projektom
za
montau eline konstrukcije. elina konstrukcija
mora biti montirana tako da po njenom kompletiranju
ona
Pri
dobije oblik ielinih
montai poloajkonstrukcija temperatura
koji su predvideni vazduha
projektom.
ne bi trebala da bude manja od 10C.

15
 3/27/2013

Pre poetka montae vri se popravljanje delova koji su

oteeni pri transportu, jae iskrivljeni elementi
ispravljaju se zagrevanjem (u toplom stanju), a manje
deformisani na hladno.

Takode se pre podizanja i postavljanja u poloaj

predviden projektom elementi eline konstrukcije
moraju oistiti od blata i druge neistoe, a oteenja
na osnovnom premazu treba popraviti.

Spojne (preklopne) povrine elemenata u montanim

spojevima moraju se pre sklapanja zatititi od
korozije.
Ovo je izuzetno vano kod specijalne pripreme povrina
eonih ploa.

Po mogustvu treba teiti da se povrina za predmontau

postavi na dohvatu montane dizalice.
Ako ovo nije mogue delovi eline konstrukcije ili
montani sklopovi se dovoze kamionima ili eleznikim
platformama.

Sa poveanjem nosivosti dizalice montani sklopovi se

poveavaju, formiraju se celi blokovi konstrukcije (npr.
dva krovna vezaa sa pripadajuim ronjaama i
spregovima). Montaa u blokovima bitno skrauje
ukupno vreme montae konstrukcije.

16
 3/27/2013

Primer montae u blokovima

Primer montae u blokovima montaa dela meuspratne

konstrukcije

17
 3/27/2013

Pri dizanju tekih tereta moraju da se potuju svi zahtevi

bezbednosti.

Elemente i sklopove eline konstrukcije mogu da vezuju

za dizanje samo kvalifikovani radnici. Neophodno je
poznavati teinu sklopa koji se podie i poloaj njegovog
teita, pa prema tome odrediti adekvatni nain veanja.

Terete treba podizati samo vertikalno na gore. Eventualna

horizontalna komponenta od uticaja tereta mogla bi da
izazove havariju dizalice.

Okaeni element konstrukcije se pomou privezanih

kanapa usmerava od strane montaera do konanog
poloaja.

Usmeravanje montanog komada uz pomoc uzadi

18
 3/27/2013

U tom konanom poloaju obino se u prvoj fazi postave samo

klinovi (dornovi) ili nekoliko zavrtnjeva da bi se mogli preneti uticaji
od sopstvene teine montiranog komada.
Rupe u montanim nastavcima moraju se poklapati. Ako se rupe
medusobno ne poklapaju, elementi eline konstrukcije se ne smeju
nasilno navlaiti, nego rupama treba buenjem poveati prenik.

Montani nastavak sa fiksiranim

podvezicama

Zavarivanje i konano pritezanje stalnih zavrtnjeva u

montanim spojevima obavlja se tek posle kontrole
pravilnosti poloaja eline konstrukcije
odgovarajueg dela objekta.

Za obezbeenje uslova precizne pozicije elemenata koji

se sueono zavaruju, pri zavarivanju na montai koriste
se montani ugaonici ili ploice koji se privremeno
poveu zavtnjima, a posle izrade zavarenog spoja
odsecaju se.

19
 3/27/2013

Pri oslanjanju eline konstrukcije na betonske

temelje precizan visinski poloaj, kao i vertikalnost stuba
fino se podeava ubacivanjem podmetaa (obino
klinastih) ispod oslonake ploe stubova.

Istovremeno se i oslonaka ploa centrie po horizontali.

Doterivanje eline konstrukcije u projektovani poloaj
vri se permanentnom geodetskom kontrolom.

Ugraivanje cementnog maltera ispod stopa stuba i

oko ankera moe se pristupiti tek poto se utvrdi i
pismeno konstatuje da je doterivanje eline
konstrukcije
zavreno. Ispod oslonake ploe ugraduje se sloj
cementnog maltera u razmeri 1:2 ili 1:1, ako projektom
nije drugaije predvideno (npr. ekspandirajui malteri).

Oslonac glavnog krovnog vezaa koji se podlivava ekspandirajuim

malterom

20
 3/27/2013

Osovinski i visinski poloaj montiranog dela eline

konstrukcije mora se geodetski kontolisati odgovarjuim
brojem merenja.
Potrebno nadvienje eline konstrukcije, koje je odreeno
projektom za montau, mora se pri montai kontrolisati
nivelanjem. Podaci o nivelanju unose se u graevinski
dnevnik.
Pravilnost postavljene eline konstrukcije, kao i uvrcenje
konstrukcije, moraju se proveriti instrumentima i to odmah
po zavretku montae svake prostorno krute sekcije
objekta.
Kontrola kranske staze i staze za koje je potrebna
posebna tanost, obavlja se posle kontrole i uvrcivanja
osnovnog skeleta konstrukcije.

U sluaju da elina konstrukcija nije izradena u granicama

doputenih tolerancija neophodno je dopunskim popravkama
(rezanje gorionikom, ravnanje, provrtanje rupa na vei
prenik, itd.) obezbediti ispavnost geometrijskog oblika
eline konstrukcije, ali tako da to ne remeti stabilnost i mo
noenja konstrukcije.
Veliine doputenih
odstupanja montiranih elinih
konstrukcija u visokogradnji
prema Praivlniku o
tehnikim merama i
uslovima za montau
elinih konstrukcija date su
u tabeli.

Veliine doputenih odstupanja montiranih elinih konstrukcija u

visokogra dnji

21
 3/27/2013

Celine konstrukcije moraju se montirati postupno, i to na

nain kojim se obezbeuju:

1. stabilnost i nepromenljivost oblika montiranog

dela
konstrukcije u svim fazama montae;
2. stabilnost elemenata koji se montiraju i dovoljna moo
noenja pri optereenju za vreme montae;

3. sigurnost objekta i radova, opreme i materijala kao i ljudi,

pri istovremenom izvodenju graevinskih, montanih i
drugih radova na objektu, a prema zajednikom
operativnom planu.

Sta biln ost eline konstrukcije od dejstva sopstvene

teine, montanih optereenja i vetra mora se
obezbediti
pravilnim postupkom montae vertikalnih i horizontalnih
elemenata konstrukcije i postavljanjem stalnih ili
privremenih veza (na primer privremeni spregovi) ako
su
one predvidene projektom izvoenja radova.
Izvoenje daljih radova na montiranoj konstrukciji
dozvoljava se po zavretku radova na ukruivanju iste.
Elementi elinih konstrukcija koji se montiraju, pre
oslobadanja kuke dizalice za montau, moraju se sigurno
privrstiti postavljanjem privremenih ili stalnih veza.

22
 3/27/2013

Delovi montiranih konstrukcija mogu se koristiti za

privrivanje dizalica ili drugih sredstava za dizanje
tereta, samo ako je to predvieno projektom.

Na montai se mora napredovati prema prostudiranom i

overenom projektu montae i izbegavati neopravdana
lokalna optereenja (gomilanje krovnih panela na
nedovrenom krovu, skladitenje tehnoloke opreme na
provizornim platformama, itd.). Ako se ovi principi ne bi
potovali moglo bi doi do havarije u toku montae.

Naknadno buenje rupa i konano spajanje u

montanim
spojevima moe se, ako nisu predvidene druge mere za
postizanje predvidenog oblika eline konstrukcije,
izvriti tek posle ugradivanja spojnih (montanih)
predvideni epova
zavrtnjeva i doterivanja konstrukcije u poloaj
projektom.
Broj spojnih zavrtnjeva i epova, iji prenik odgovara
prenika rupe, odreduje se proraunom, s tim to ne
moe biti manji od 40% od ukupnog broja rupa u
montanom spoju.
Ako u montanom spoju postoji pet ili manje rupa,
moraju se ispuniti najmanje dve rupe.
Broj epova mora iznositi najmanje 10% od ukupnog
broja rupa u spoju.

23
 3/27/2013

Ako se pri montai eline konstrukcije predvia

zavarivanje, rupe se bue na definitivan prenik tek posle
zavrenog zavarivanja odgovarajuih montanih delova
konstrukcije.
Pri izvoenju radova na zavarivanju montanih spojeva
preduzimaju se, po potrebi odgovarajue mere zatite od
atmosferskih uticaja.
Na temperaturi vazduha od -5C do 0C mora se
predgrevati elini materijal odnosno moraju se
preduzeti druge potrebne mere.
Na temperaturi vazduha ispod - 5C zavarivanje nije
doputeno.

Montaa objekata velikih duina ili visina mora se izvoditi u

kompletnim prostorno krutim sekcijama ili blokovima sa
ugradivanjem svih elemenata konstrukcije koji na
montiranoj sekciji ili bloku doputaju izvodenje daljih
radova.
Veliine prostornih sekcija odreduju se projektom za
montau eline konstrukcije.
Montau sekcije treba otpoeti od polja sa ukruenjima ili
drugog dela konstrukcije koji je prostorno stabilan. Montaa
stubova treba otpoeti od polja u kome se nalaze ukruenja
(vertikalni spregovi).
Ako montaa otpoinje od polja u kome nema stalnih
ukruenja, treba postaviti privremena ukruenja. Pri
postavljanju stubova na temelje, pre oslobadanja od kuke
dizalice, stubovi se moraju uvrstiti anker-zavrtnjevima.

24
 3/27/2013

Montaa eline konstrukcije krova

valjaonice limova u gradu Viksa (Rusija),
poev od sprenog polja

Montaa konstrukcije svake gornje etae u visokogradnji

moe se izvoditi samo posle sigurnog uvrenja
elemenata donje etae stalnim ili privremenim vezama koje
su predvidene projektom montae eline konstrukcije.

Pri istovremenom izvoenju radova u vie etaa, izmedu

etaa se moraju postaviti privremene zatitne oplate,
mree ili drugi sigurnosni uredaji za zatitu radnika.

Montau krovne kosntrukcije treba otpoeti od polja sa

spregovima (popreni krovni spregovi), postavljajui posle
prvog para krovnih vezaa ronjae i sve spregove
predvidene projektom eline konstrukcije.

25
 3/27/2013

Savremeni postupak montae hala je segmentna montaa

gde se kao montani element koristi npr. segment krova,
prethodno montiran na zemlji i potom kao montana celina
dignuta uz pomo krana na ve namontirane stubove.
Segment krova ine dva krovna vezaa, ronjae, eventualno
spregovi i krovni pokriva. Ovim postupkom je zapoet novi
pravac u izgradnji hala koji je povezan sa skraenjem
vremena izgradnje i poveanjem sigurnosti rada.
Ovaj postupak montae uobiajeno se sprovodi tako to se
kao segmenti montiraju svako drugo polje, a medupolja se
pojedinanom montaom ronjaa, eventualnih spregova i
krovnog pokrivaa kompletno zatvaraju.
U okviru izrade projekta montae metodom segmenata moraju
se odrediti tehniki potrebni parametri dizalice (visina dizanja,
dohvat, nosivost).

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

26
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

27
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

28
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

29
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

30
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

31
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

32
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

33
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

34
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

35
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

36
 3/27/2013

Univerzitet u Beogradu - Graevinski fakultet

Diplomski rad - Projekat industrijske hale
Student - ukovi Ivan 248/00

Ostvarljivost tehniki potrebnih parametara dizalice moraju

se paljivo proveriti.
ematski prikaz segmentne montae kao osnova za
sraunavanje specijalnih parametara za montiranje pomou
dizalica prikazan je na slici.

Elementi za sraunavanje specififnih parmetara za montau: K-parametar

krana, B-geometrijski parametar konstrukcije, A-radno-tehniki parametar,
X-potrebna visina dizanja, I-potrebni dohvat, F-potrebna nosivost

37
 3/27/2013

Pri izradi projekta montae neophodno je da se dopusti

izvesna
varijabilnost procesa montae. To se moe postii
konstrukcije prilagoenim montai.
pogodnim
izborom statikog
Odluujui detalji sistema
u jednoj ielinoj
oblikovanjem koji eline
detalja
konstrukciji utiu na
proces montae su:
veze temelj-stub,
stub-krovni veza,
konstrukcija-opivka,
konstrukcija-opivka-odvodnjavanje,
oblikovanje montanih nastavaka,
reenja vorova spregova, itd.
Takoe je bitan faktor od uticaja i nain formiranja montanog
komada ili segmenta, kao i njegovo oslanjanje (slika), jer je to
izuzetno vano za obezbeivanje stabilnosti tokom montae tj.
eliminisanje dodatnih mera za obezbeenje montiranog komada
od preturanja.

Nain oslanjanja montanog komada ili segmenta

38
 3/27/2013

Na izbor postupka montae bitno utie i tehniko-

tehnoloka opremljenost izvoaa radova na
montai, kao i lokalni uslovi gradilita.

Iz svih ovih uslova odreduje se tip montae:

sa jednom ili vie dizalica,
bez dizalica mehanikim ili hidraulikim podizanjem,
izdiuim platformama,
pa ak i pomou helihoptera.

Pri izvoenju radova na montai eline konstrukcije,

zavarivanju, ugraivanju visokovrednih prednapregnutih
zavrtnjeva, kao i pri izvoenju radova na zatiti od
korozije, moraju se svakodnevno unositi u graevinski
dnevnik podaci o obimu izvedenih radova, o
okolnostima pod kojima su radovi izvedeni, kao i o
grupama radnika koje su izvodile pojedine radove.

Vrsta i sistem zatite od korozije eline konstrukcije i

delova konstrukcije od elika odreuje se projektom
eline konstrukcije odnosno ugovorom zakljuenim
izmedu naruioca i izvodaa radova, a saglasno
tehnikom propisu za zatitu elinih konstrukcija od
korozije.

39
 3/27/2013

Prijem eline konstrukcije posle zavrene montae

Tehniki pregled i eventualno ispitivanje eline

konstrukcije obavljaju se posle zavrene montae,
a
pre poetka korienja konstrukcije, prema tehnikim
propisima za pregled i ispitivanje noseih elinih
konstrukcija. Prijem montirane eline konstrukcije
obuhvata:

povremeni prijem nevidljivih radova i

konaan prijem montirane konstrukcije celog

obejekta ili njegovog dela.

U povremeni prijem nevidljivih radova spada:

prijem temelja i drugih oslonaca eline konstrukcije,
prijem raznih delova konstrukcije koji se oblau betonom
prijem ankera koji se ugrauju u beton.
prijem eline konstrukcije koja se pokriva u toku
izvoenja navedenih radova.

Pri povremenom prijemu radova sastavlja se zapisnik.

Prijem temelja, oslonaca eline konstrukcije i ankera mora se
izvriti za pojedine sekcije objekta pre poetka montae
konstrukcije, pri emu se sastavlja zapisnik o prijemu.
Prilikom prijema moraju se proveriti tanost mera i poloaj
oslonakih povrina, specijalnih oslonakih ureaja i anker
zavrtnjeva prema merama i poloaju iz projekta.

40
 3/27/2013

Prijem montirane eline konstrukcije celog objekta ili

pojedinih njegovih prostornih krutih sekcija obavlja se posle
njene konane montae prema projektu, ali pre izvoenja
zatite od korozije . O prijemu eline konstrukcije sastavlja
se poseban zapisnik, kao i o prijemu zatite od korozije.
Dokumentacija koja se prilae zapisniku o prijemu
montirane konstrukcije po pravilu sadri:
1. Projekt za montau elinih konstrukcija;
2. Radionike crtee eline konstrukcije sa
svimnaknadnim izmenama i dopunama;
3. Ateste i drugu dokumentaciju o isporuenoj elinoj
konstrukciji sa zapisnicima o kontroli i prijemu konstrukcije
u radionici;
4. Dokumente o odstupanjima od projekta i njihovoj
usaglaenosti sa doputenim odstupanjima;
5. Zapisnike o prijemu nevidljivih radova;

6. Ateste o osnovnom i spojnom materijalu

za izradu i montau konstrukcije;
upotrebljenom
7. Ateste zavarivaa koji su vrili zavarivanje konstrukcije
na montai, sa oznakom zavarivaa;
8. Dokumente o kontroli izvodenja montanih spojeva
(izvetaje, filmove o prozraavanju avova i dr.);
9. Gradevinski dnevnik;
10. Podatke o geodetskim i drugim merenjima tokom
montae konstrukcije;
11. Atest o eventualnom ispitivanju eline konstrukcije
posle zavrene montae.

41
 3/27/2013

Posle zavretka radova na montai konstrukcije, izvoda

poslova ne sme pri raspremanju gradilita otetiti
montiranu konstrukciju, kao ni druga postojea
postrojenja i ureaje na gradilitima ili neposredno pored
gradilita.

Po prijemu eline konstrukcije posle zavrene montae

vri se obraunavanje radova utvrenih ugovorom
zakljuenim izmedu naruioca i izvoaa radova.

42