Fluidna Ljubav PDF

Za izdavaa: Nikola Jankovi
Glavni urednik: dr Duan Marinkovi

Lektura i korektura: Predrag Raji
Dizajn korica: Mediterran Publishing
Tehniko ureenje: Mediterran Publishing
Copyright Zygmunt Bauman 2003

Copyright za srpsko izdanje Mediterran Publishing 2009
Izdava se posebno zahvaljuje profesoru Zigmuntu Baumanu

koji je omoguio publikovanje ove knjige.
Objavljivanje ove knjige pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu

Izvrnog vea AP Vojvodine.
tampa: Art Print, Novi Sad
Mediterran Publishing d.o.o.

Nikole Paia 24,
21000 Novi Sad
tel: +381.21.661.20.90 fax: +381.21.661.37.65
www.mediterran.rs
e-mail: mediterran@neobee.net
Zigmunt Bauman
FLUIDNA LJUBAV
krhkosti ljudskih veza
Sa engleskog preveli:
NATAA MRDAK
i
SINIA BOOVI
MEDI
TERRAN
PUBLISHING
Novi Sad
2009
Naslov originala:
LIQUID LOVE
On the Frailty of Human Bonds
by
Zygmunt Bauman
First published in 2003 by Polity Press

in association with Blackwell Publishing Ltd
Reprinted in 2 0 0 8
Polity Press, 65 Bridge Street
Cambridge
UK
SADRAJ
Predgovor
1. Zaljubljivanje i odljubljivanje
2. alatima drutvenosti
Homo sexualis: oaloena siroad
Zajednice na prodaju
3. tekoi voljenja suseda svoga
4. Razmontirano zajednitvo
Predgovor
Ulrih, junak velikog romana Roberta Muzila, bio je - kao to

i naslov romana govori - Der Mann ohne Eigenschaften: ovek
bez karakteristika. Nemajui sopstvene karakteristike, bilo nasle-
dene ili steene jednom za svagda i neraskidivo, Ulrih je morao
da izgradi - koju god je karakteristiku mogao poeleti - jedino
sopstvenim naporima, koristei sopstvenu dovitljivost i pronic
ljivost, ali nijedna od ovih karakteristika nije mogla garantovano
trajati beskonano u svetu punom zbunjujuih signala, sklonom
brzom menjanju, i to na naine koje niko ne oekuje.
Junak ove knjige je Der Mann ohne Eigenschaften - ovek bez
veza, a posebno bez onih utvrenih, kao to su to bile rodbinske
veze u Ulrihovo vreme. U nedostatku neraskidivih i jednom za
svagda utvrenih veza, junak ove knjige - itelj naeg modernog
fluidnog drutva, i njegovi naslednici, danas moraju uklopiti ka
kve god veze poeleli u kariku za ukljuenje u ostatak sveta ljudi,
i to sopstvenim naporima i uz pomo sopstvenih vetina i posve
enosti. Budui da su nevezani, oni se moraju povezati... Nijedan
od ovih spojeva, to je tu da popuni praznine nastale usled ne
dostatka ili dotrajalosti veza, ne moe biti garantovano trajan. U
svakom sluaju, oni treba da budu samo labavo povezani kako bi
ponovo mogli biti odvezani, uz kratko odlaganje, kada se prilike
promene - kao to e se sigurno i dogoditi u fluidnom moder
nom vremenu, uvek iznova.
10 F l u i d n a ljubav
Zapanjujua krhkost ljudskih veza, oseanje nesigurnosti koje

ona izaziva, i sukobljene elje koje to oseanje podstie, elje da
se veze uvrste, a opet da ostanu labave, predstavlja ono to ova
knjiga pokuava da razrei, zabelei i pojmi.
Poto ne posedujem Muzilovu otrinu vizije, bogatstvo pale
te i suptilnost poteza - zapravo niti jedan od njegovih izuzetnih
talenata koji su uinili Der Mann ohne Eigenschaften savrenim
portretom modernog oveka - moram se ograniiti na izradu
portfelja grubih i fragmentarnih skica, ne pokuavajui da do-
stignem punu, a kamoli savrenu slinost. Najvie emu se mogu
nadati jeste sastavljanje foto-robota, slike u delovima, koja moe
imati isto toliko rupa i praznih delova koliko i onih popunjenih.
Meutim, ak e i ta konana kompozicija biti nedovren zada
tak, ostavljen itaocima da ga sami ispune.
Glavni junak ove knjige su ljudske veze. Centralni likovi knjige
su mukarci i ene, nai savremenici, koji oajavaju jer su pre
puteni sopstvenoj domiljatosti, koji oseaju da mogu lako biti
odbaeni, udei za sigurnou zajednitva i za pruenom rukom
na koju mogu raunati u nevolji i oajniki elei da stupe u veze;
a opet zaziru od stanja povezanosti", a pogotovo od stanja stal
ne" povezanosti, da ne kaemo povezanosti zauvek - poto se
plae da takvo stanje moe doneti teret i izazvati napore koje oni,
po njihovom miljenju, niti mogu niti ele da podnesu, ime bi
im bila ograniena sloboda koja im je potrebna da bi - tako je,
pogodili ste - bili u vezi...
U naem svetu neobuzdane individualizacije" odnosi imaju
dva lica. Oni lebde negde izmeu lepog sna i none more, i ne
vidi se kada jedno prelazi u drugo. Najvei deo vremena ove dve
predstave kohabitiraju - iako na razliitim nivoima svesti. U flu
idnom modernom ivotnom okruenju ljudske veze su moda
najea, najakutnija, najupeatljivija i najproblematinija otelo-
tvorenja ambivalentnosti. To je razlog to su one, moemo to tvr
diti, u centru panje fluidnih modernih pojedinaca-po-dekretu i
to stoje na samom vrhu liste njihovih ivotnih prioriteta.
Veze" su u dananje vreme najaktuelnija tema u drutvu i
naizgled jedina drutvena igra koju vredi igrati, uprkos njenim
Predgovor 11
ozloglaenim rizicima. Neki sociolozi, navikli da sklapaju teorije

koristei statistike podatke iz anketa i zdravorazumska shvata-
nja koja takve statistike belee, ure sa zakljucima kako njihovi
savremenici vie nemaju prijateljstva, veze, zajednitva i zajed
nicu. Zapravo (na liniji pravila Martina Hajdegera da se stvari u
svesti otkrivaju samo kroz frustracije koje izazivaju - u svom pu
canju, nestajanju, nesvojstvenom ponaanju, ili delujui na neki
drugi nain protivno svojoj prirodi), ljudska panja se u dananje
vreme sve vie usmerava na zadovoljstva koja se oekuju od veza
ba zbog toga to se one na neki nain nisu pokazale potpuno i
istinski zadovoljavajuim; a ako uistinu zadovolje, cena zadovolj
stva koju sa sobom nose esto ispada preterana i neprihvatljiva.
U svom uvenom eksperimentu, Miler i Dolard su videli kako su
njihovi laboratorijski pacovi dostigli vrhunac uzbuenja i uzne
mirenosti kada se privlano izjednailo sa odbojnim", odnosno
onda kad je dolo do konanog balansa izmeu pretnje elektri
nim okom i obeanja ukusne hrane...
Nema sumnje da veze" spadaju u glavne pokretae buma sa-
vetnike prakse" u dananje vreme. Kompleksnost teme je suvie
nabijena, suvie rigidna i teka za samostalno odmotavanje ili ra-
zreavanje od strane pojedinaca. Uzbuenje Milerovih i Dolardo-
vih pacova preesto je zavravalo kao paraliza akcije. Nesposob
nost pravljenja izbora izmeu privlanosti i odbojnosti, izmeu
nada i strahova, reflektovala se kao nesposobnost delovanja. Za
razliku od pacova, ljudi koji se nadu u takvoj situaciji mogu se
za pomo obratiti strunim savetnicima koji nude svoje usluge,
uz naknadu. Ono to se nadaju da e uti od savetnika jeste kako
napraviti kvadraturu kruga: kako imati ,,i jare i pare", kako u vezi
popiti samo au meda, bez ae ui, kako u vezi ovlastiti bez
razvlaivanja, omoguiti bez onemoguavanja, ispuniti bez op
tereivanja...
Strunjaci su predusretljivi, uvereni da potranja za njihovim
savetodavnim uslugama nikad nee presahnuti poto nema tih
saveta koji e ikada moi uiniti da krug izgubi kruni oblik i
time postane pogodan za kvadraturu... Njihovih saveta ima u
izobilju, iako najee oni samo podiu uobiajenu praksu na
nivo opteg znanja, a to zatim do visina naune, autoritativne te

orije. Zahvalni primaoci saveta prebiraju po lancima na temu
veza u arenim mesenim i nedeljnim asopisima i nedeljnim
dodacima ozbiljnih i manje ozbiljnih dnevnih novina, ne bi li uli
ono to ele da uju od upuenih" ljudi, jer su bili suvie boja
ljivi ili stidljivi da to urade u sopstveno ime; da zavire u situacije
i deavanja drugih kao to su oni" i izvuku to veu mogu utehu
iz od-strane-strunjaka-overene spoznaje da nisu sami u svojim
usamljenim naporima da se izbore sa svojim neprilikama.
I tako itaoci saznaju, iz iskustava drugih italaca, reciklira
nih od strane savetnika, da mogu pokuati sa depnim vezama",
onom vrstom veza koje je mogue po potrebi izvui", ali i gur
nuti duboko u dep kada one nisu potrebne. Ili ih ue da su veze
poput ribene"'. Ako se popije u koncentrovanom obliku, izaziva
muninu i moe ugroziti zdravlje - te kao i ribenu", veze treba
rastvoriti da bi se konzumirale. Ili da takozvane ,,SDC" - ,,po-
luvezane parove" treba slaviti kao revolucionare u vezama, koji
su rasprili taj guei mehur veze parova". Ili da veze moraju biti
podvrgnute, kao automobili, obaveznim periodinim testovima
voznog stanja. Sve u svemu, ono emu se ue jeste da je obavezi-
vanje, a posebno dugorono obavezivanje zamka koju treba vie
nego bilo ta drugo izbegavati u nastojanju da se bude u vezi". Je
dan struni savetnik ovako informie svoje itaoce: Kad se oba
vezujete na neto, makar to bilo i bez posebnog oduevljenja, za
pamtite da time verovatno zatvarate vrata drugim romantinim
prilikama koje mogu vie zadovoljiti i ispunjavati". Jedan drugi
strunjak sa jo manje okolianja kae: Obeanja obavezivanju
su dugorono bez znaaja... Kao i druge investicije, i ona rastu i
opadaju". I stoga, ako elite da budete u vezi, drite distancu; ako
elite da vas vae zajednitvo ispunjava, ne zahtevajte obaveziva
nje niti se obavezujte. Ostavite sva vrata sve vreme otvorenim.
Stanovnici Leonije, jednog od Nevidljivih gradova Itala Kal

vina, na eventualno pitanje tome, odgovorili bi da je njihova
strast uivanje u novim i razliitim stvarima". Zaista - svakog
Ribena" - vrsta bezalkoholnog pia u koncentratu (prim. prev.).

Predgovor 13
jutra oni oblae potpuno novu odeu, iz najnovijeg modela fri

idera vade neotvorene konzerve, sluaju najnovije melodije sa
najmodernijih radio-aparata". Ali svakog jutra ostaci jueranje
Leonije iekuju kamione za smee" i ovek se s pravom moe
zapitati da li je, u stvari, istinska strast Leonijaca radost izbaciva
nja, odstranjivanja, ienja sebe od periodine neistoe". Zato
bi inae ulini istai bili doekivani kao aneli", bez obzira na
to to je njihova misija obavijena tiinom punom potovanja",
to je i razumljivo, jer - jednom kada se stvari bace, niko vie ne
eli da dalje razmilja njima".
Hajde da porazmislimo tome...
Zar stanovnici naeg fluidnog modernog sveta, ba kao i sta-

novnici Leonije, ne brinu jednoj stvari dok govore drugoj?
Kau da je njihova elja, strast, cilj ili san da budu u vezi". Ali
zar, u stvari, nisu najvie zabrinuti za to kako da spree kvarenje
i zaguenje svojih veza? Da li zaista nastoje da im se veze odre,
kao to to kau, ili zapravo vie nego bilo ta drugo ele da te veze
budu lake i labave, da bi, kao ono bogatstvo Riarda Bakstera,
koje je trebalo da lei na ramenima kao laki ogrta", one mogle
biti odbaene u bilo kom trenutku? Sve u svemu, kakvu vrstu sa
veta oni ele: kako da uvrste vezu, ili - za svaki sluaj - kako da
je okonaju bez problema i iste savesti? Ne postoji lak odgovor
na ovo pitanje, iako ono treba da bude postavljeno, i bie postav
ljano i dalje, dok itelji fluidnog modernog sveta ispataju pod
razornim teretom najprotivrenijeg medu masom protivrenih
zadataka s kojima se svakog dana suoavaju.
Moda i sama ideja veze" doprinosi konfuziji. Koliko god se
zlosreni tragaoci za vezama i njihovi savetnici trudili, ovaj se po
jam opire potpunom ienju od konotacija neugodnosti i briga
koje ga prate. On ostaje proet nejasnim pretnjama i sumornim
slutnjama; on u istom dahu govori zadovoljstvima zajednitva i
uasima zatvaranja. Moda je to razlog to, pri opisivanju svojih
iskustava i ansi, ljudi sve ee (uz svesrdnu podrku i pomo
svojih uenih savetnika) vezama ne govore u smislu uzajamnih
odnosa ve kontakata. Umesto da govore partnerima, vie vole

da govore mreama". Koje su to odlike jezika kontakata" koje
nedostaju u jeziku odnosa"?
Za razliku od odnosa", srodstva", partnerstva" i slinih poj
mova koji na vidno mesto stavljaju uzajamnu angaovanost a is
kljuuju ili tiho prelaze preko njene suprotnosti, neangaovanja,
pojam mree" oznaava jednu matricu simultanih konekcija i
diskonekcija; mree su nezamislive bez simultanog omoguava
nja obe aktivnosti. U mrei, konekcije i diskonekcije predstavljaju
jednako legitimne opcije, uivaju isti status i imaju isti znaaj.
Nema smisla postavljati pitanje koja od ove dve komplementar
ne aktivnosti predstavlja sutinu" mree! Mrea" pretpostavlja
trenutke kontakata" umetnutih u periode slobodnog lutanja. U
mrei se kontakti ostvaruju po zahtevu, i mogu se prekinuti po
nahoenju. Upravo je mogunost neeljene a pri tom neraskidi-
ve" veze to to pojam veze ini tako opakim. Neeljeni kontakt"
je, meutim, oksimoron: kontakti mogu biti prekinuti pre nego
to postanu nepodnoljivi, to se, u stvari, i dogaa.
Kontakti su virtuelne veze". Za razliku od staromodnih veza
(da ne pominjemo one obavezujue" odnose, a kamoli obave-
zujue na dui rok) oni izgleda da su stvoreni po meri fluidnog
modernog ivota, gde romantine prilike" (i ne samo roman
tine") treba, i poeljno je, da dolaze i odlaze sve veom brzinom
i sve masovnije, uklanjajui kao stampedo sa scene jedna drugu
i nadvikujui se obeanjima da e vie zadovoljiti i ispunjavati".
Za razliku od pravih veza", u virtuelne veze" je lako ui i izai iz
njih. One izgledaju elegantno i isto, deluju lako za upotrebu, na
klonjeno korisnicima, u poreenju sa tekom, sporom, inertnom,
zbrkanom pravom stvari". Jedan dvadesetosmogodinjak iz Bata,
u razgovoru vezanom za rapidno rastuu popularnost internet
sastanaka nautrb sastanaka u barovima i sastanaka preko oglasa,
istakao je kljunu prednost elektronskih odnosa: Uvek moete
da pritisnete dugme 'delete'".
Ba kao da se upravljaju prema Greemovom zakonu, virtuelni
odnosi (preimenovani u kontakte") formiraju obrazac koji isti
skuje sve ostale vrste odnosa. To ne ini zadovoljnim mukarce i
Predgovor 15
ene koji se predaju tom pritisku; teko da su zadovoljniji u od

nosu na stanje pre pojave virutelnih veza. Neto se dobija, neto
gubi.
Kao to je Ralf Valdo Emerson istakao, u klizanju po tankom
ledu spas je u brzini. Kada kvalitet izneveri, tendencija je da se
nadoknada trai u kvantitetu. Ako je obavezivanje" besmisle
no, dok se u vezama gubi poverenje i kada je malo verovatno da
e one potrajati, javlja se tenja da se partneri zamene mrea
ma. Meutim, kada dode do toga, ispada da je jo tee (i prema
tome jo odbojnije) skrasiti se nego to je to bilo ranije - sad vam
nedostaju i vetine kojima biste to ostvarili ili mogli da ostvari
te. Biti u pokretu, ono to je nekad bila privilegija i dostignue,
postalo je neophodnost. Odravanje brzine, to je nekad pred
stavljalo veselu avanturu, pretvara se u zamarajuu rutinu. to
je najvanije, ta mrska neizvesnost i ta muna konfuzija, koje bi
trebalo da se rasteraju zahvaljujui brzini, odbijaju da odu. La
koa neangaovanja i okonanje-po-zahtevu ne umanjuju rizike:
oni ih samo distribuiraju na drugi nain, zajedno sa strepnjama
koje stvaraju.
Ova knjiga je posveena rizicima i strepnjama ivota zajedno i
odvojeno, u naem fluidnom modernom ivotu.
1.
Zaljubljivanje i odljubljivanje
M o j dragi prijatelju, aljem ti m a l i rad za koji se, ne b e z razloga, m o e

rei da n e m a ni glave ni repa, j e r je sve u n j e m u o p r e n o - i glava i
rep, n a i z m e n i n o i r e c i p r o n o . R a z m i s l i , m o l i m te, divnoj p o g o d n o s t i
k o j u takva k o m b i n a c i j a s v i m a n u d i - tebi, m e n i i i t a o c u . Mi m o e m o
skratiti - ja svoja razmiljanja, ti tekst, italac svoje i t a n j e , j e r ne elim
d a b e s k r a j n o z a m a r a m b i l o k o g a p r e o b i m n i m z a p l e t o m . A k o izvue
j e d a n disk, dva dela te i z v i t o p e r e n e fantazije e se p o n o v o uklopiti b e z
p r o b l e m a . Iseckaj vie f r a g m e n a t a , i videe da svaki od njih m o e za
s e b n o stajati. U nadi da e ti se neki od n j e n i h delova dopasti i zabaviti
te, u s u u j e m se da tebi p o s v e t i m celu ovu zmiju".
Ovako je ari Bodler predstavio Le spleen de Pari svojim ita

ocima. Kakva teta to je to uradio. Jer da nije, ja bih sam poeleo
da sastavim isti ili slian predgovor onome to sledi. Ali on je to
uinio - i ja mogu samo da citiram. Valter Benjamin bi, naravno,
izbacio re samo" iz poslednje reenice. A kad malo bolje razmi
slim, i ja bih.
Iseckaj vie fragmenata, i videe da svaki od njih moe za

sebno stajati." Delovi koji su izali iz Bodlerovog pera su to mo
gli, a da li e tako biti i sa razbacanim isecima misli koje slede
- nije moje, ve pravo itaoca da odlui.
U porodici misli ima puno patuljaka. Zbog toga su stvoreni

logika i metod, i onda, kad su otkriveni, mislioci su ih zahvalno
prigrlili. Patuljci se moda mogu kriti i, na kraju, zaboraviti svoju
krljavost pod monim sjajem marirajuih redova i borbenog
poretka. Kada se redovi zaklope, e primetiti koliko su mali
vojnici? Moete napraviti vojsku koja izgleda izuzetno mono
tako to ete postaviti u borbeni poredak redove i redove pigme
jaca...
Moda je trebalo da uradim isto sa ovim iseckanim delovima,
ako nita drugo onda da zadovoljim zavisnike od metodologije.
Ali poto nemam dovoljno vremena na raspolaganju za izvre
nje takvog zadatka, bilo bi neozbiljno od mene da prvo osmislim
borbeni poredak, a da ostavim mobilizaciju za kasnije...
Kad malo bolje razmislim: moda se vreme koje mi je raspo
laganju ini previe kratkim, ne zbog moje starosti, ve usled i
njenice da to ste stariji to bolje znate da koliko god se misli ine
velikim, one nikada nee biti toliko velike da obuhvate, a kamoli
da stalno zadre, bogatu rasko ljudskog iskustva. Ono to zna
mo, elimo da znamo, nastojimo da saznamo, ono to moramo
pokuati da saznamo ljubavi ili odbijanju, biti sam ili s nekim,
ili umirati sam ili s nekim - da li sve to moe biti racionalizovano,
svrstano u red i moe li odgovarati standardima doslednosti, ko
hezije i potpunosti koji su definisani za manje bitne stvari? Mo
da moe - u beskonanosti vremena.
Zar nije istina da, kada se kae sve stvarima najvanijim za
ljudski ivot, najvanije stvari ostanu neizreene?
Ljubav i smrt, dva glavna lika ove prie koja nema ni zapleta
ni raspleta, ve saima najvei deo ivotne buke i besa, uklapaju
se u takvu vrstu razmiljanja/pisanja/itanja vie nego bilo koju
drugu.
Ivan Klima kae: malo stvari toliko nalikuje smrti kao ispunje
na ljubav. Pojava i jedne i druge stvari je jednokratno iskustvo, ali
i iskustvo jednom zauvek, koje ne doputa ponavljanje, ne dozvo
ljava pravo na albu i ne obeava izbavljenje. Svaka od njih mora
stajati za sebe", a to i ine. Svaka od njih je roena prvi put, ili
roena nanovo, svaki put kada se pojavi, uvek dolazei niotkuda,
Zaljubljivanje i odljubljivanje 19
iz tame nebivstva, bez prolosti ili budunosti. Svaka od njih, sva

ki put poinje od poetka, ogoljavajui povrnost prolih zapleta
i tatinu svih buduih zapleta.
Ni u ljubav ni u smrt ne moe se ui dva puta; ak i manje nego
to se moe ui u Heraklitovu reku. Oni su zaista sami sebi glava
i rep, i oni zapostavljaju i odbacuju sve drugo.
Bronislav Malinovski se podsmevao difuzionistima koji su
poistoveivali muzejske kolekcije sa rodoslovima; videvi grublje
kamene alatke izloene u staklenim muzejskim kovezima ispred
onih savrenijih, govorili su istoriji orua". To bi bilo, Mali
novski se rugao, kao da je jedna kamena sekira izrodila drugu
na isti nain kao to je, recimo, od hippariona vremenom nastao
equus caballus Poreklo konja moe se dovesti u vezu sa drugim
konjima, ali orua nisu preci ili naslednici drugih orua. Orua,
za razliku od konja, nemaju sopstvenu istoriju. Ona, moe se rei,
istiu ljudske pojedinane biografije i kolektivne istorije; ona su
bujice ili taloi takvih biografija i istorija.
Dosta slino se moe rei ljubavi i smrti. Srodstvo, bliskost
i uzrone veze su oblici ljudske individualnosti i/ili zajednitva.
Ljubav i smrt nemaju sopstvenu istoriju. To su dogaaji u ljud
skom vremenu - svaki od njih je zaseban dogaaj nepovezan (a
kamoli uzrono povezan) sa drugim slinim" dogaajima, osim
u ljudskim konstrukcijama koje retrospektivno nastoje da uoe -
da izmisle - veze i da pojme nepojmljivo.
I tako, ne moete nauiti da volite; niti moete nauiti da
umrete. I ne moete nauiti to neuhvatljivo - nepostojee, iako
arko eljeno - umee izbegavanja njihovog stiska i sklanjanja
sa njihovog puta. Ljubav i smrt e udariti kada za to kucne as;
samo to nemate nagovetaja kada e to vreme doi. Kada god
doe, biete zateeni. Ljubav i smrt e ui ab nihilo - ni iz ega u
vae dnevne preokupacije. Svi smo mi skloni, naravno, da pogle
damo unazad ne bismo li izvukli pouku iz nekog dogaaja; poku
avamo da ispratimo unazad ta se prethodno deavalo, koristei
se nepogreivim principom da je post hoc zasigurno propter hoc,
pokuavamo da definiemo smisleni poredak dogaaja i najee
emo u tome i uspeti. Takav nam je uspeh potreban radi duhovne
utehe koju on donosi: on oivljava, makar i zaobilaznim putem,

veru u pravilnost sveta i predvidivost dogaaja, to je neophodno
za zdrav razum. On takoe stvara iluziju usvojene mudrosti, sa
znanja i, iznad svega, mudrosti koju ovek moe nauiti, kao to
neko ui da koristi pravila indukcije J. S. Mila, da vozi automobil,
da jede tapiima umesto viljukom ili da ostavi povoljan utisak
na razgovoru za posao.
U sluaju smrti, uenje je, dodue, ogranieno na iskustva dru
gih ljudi i ono je time iluzija in extremis. Iskustvo drugih ljudi ne
moe istinski biti spoznato kao iskustvo; kao krajnji rezultat pro
uavanja objekta, nikad se ne moe razdvojiti originalni Erleb-
nis od kreativnog doprinosa moi imaginacije subjekta. Iskustvo
drugih moe se spoznati samo kao obraena, interpretirana pria
onome to su drugi proiveli. Moda neke make u stvarnosti
imaju devet ili vie ivota, kao Tom u crtanim filmovima Tom i
Deri, i moda e neki preobraenici poverovati da e se roditi
ponovo - ali ostaje injenica da se smrt, kao i roenje, deava
samo jedanput; ne postoji nain da neko naui da sledeeg puta
to uradi kako treba" iz dogaaja koji nikada ponovo nee doi-
veti.
ini se da ljubav uiva drugaiji status od drugih jednokratnih
dogaaja.
Zaista, ovek se moe zaljubiti vie od jednog puta i neki ljudi
se ponose ili se ale na to to se isuvie lako zaljubljuju i odlju-
bljuju (kao i neki drugi koje upoznaju u tom procesu). Svako je
uo prie takvim osobama posebno sklonim ljubavi", ili ranji
vim na ljubav".
Postoje dovoljno vrste osnove da se ljubav, a posebno stanje
zaljubljenosti", vidi kao - gotovo po svojoj prirodi - periodino
stanje, podlono ponavljanju, koje ak i poziva na ponovne po
kuaje. Pod pritiskom, veina nas bi se setila dosta sluajeva kada
smo osetili da smo se zaljubili i da smo voleli. Moemo pretpo
staviti (ali bi to bila pretpostavka bazirana na poznavanju stvari)
da se u naim vremenima brzo poveava broj ljudi sklonih da
pripiu ime ljubavi vie nego jednom od svojih ivotnih iskusta
va, ljudi koji ne bi garantovali da je ljubav koju trenutno doivlja-
vaju poslednja i koji oekuju da e biti jo vie takvih iskustava.

Ako se ovo nagaanje pokae tanim, to ne treba da nas iznenadi.
Na kraju krajeva, romantina definicija ljubavi dok nas smrt ne
rastavi" je definitivno demode - poto joj je proao rok trajanja
zbog radikalnog remonta rodbinskih struktura kojima je sluila
i iz kojih je izvlaila snagu i sopstvenu vanost. Ali, nestajanje te
ideje neizbeno znai uproavanje testova koje iskustvo mora
poloiti da bi bilo oznaeno kao ljubav". Umesto da se vie ljudi
podigne ka visokim standardima ljubavi u vie prilika, standardi
su se smanjili; kao rezultat toga, niz iskustava - koji su opisivani
korienjem rei ljubav - izuzetno se proirio. avanturama za
jednu no govori se pod ifrom voenja ljubavi".
Ovo iznenadno izobilje i prividna dostupnost ljubavnih
iskustava" moe (a to i ini) pothranjivati ubeenje da je ljubav
(zaljubljivanje, traenje ljubavi) vetina koja treba da se naui i
da ovladavanje ovim vetinama raste sa brojem eksperimena
ta i istrajnosti u praktikovanju. ovek ak moe verovati (a to
preesto i ini) da se vetine voenja ljubavi moraju razvijati sa
akumuliranjem iskustva; da e sledea ljubav biti iskustvo jo uz
budljivije nego ono u kome se trenutno uiva, a opet ne toliko
uzbudljivo ili senzacionalno kao ono koje e slediti posle njega.
Ovo je, opet, druga iluzija... vrsta znanja iji se obim poveava
kako se niz ljubavnih epizoda produava, predstavljajui ljubav"
kao otre, kratke i okantne epizode, koje su a priori proete sve-
u krhkosti i kratkoi. Vrste vetina koje se stiu su, recimo,
brzo zavravanje i poinjanje od poetka", u kojima je, prema
Sorenu Kirkegoru, Mocartov Don ovani bio arhetipski virtuoz.
Ali voden porivom da proba ponovo, i opsednut spreavanjem
svakog narednog pokuaja u sadanjosti da stane na put daljem
pokuavanju, Don ovani bi takoe bio arhetipski ljubavni nes-
posobnjak". Da je ljubav bila svrha Don Dovanijevog neumornog
traganja i eksperimentisanja, kompulzivno eksperimentisanje bi
negiralo tu svrhu. Primamljivo je rei da efekat prividnog uenja
vetina" mora biti, kao u Don ovanijevom sluaju, oduavanje
od ljubavi; uvebana nesposobnost" za ljubav.
22 Fluidna ljubav
Ishod kao ovaj - osveta ljubavi, da tako kaemo, nekome se

usudi da izazove njenu prirodu - mogao je biti oekivan. ovek
moe nauiti da izvodi neku aktivnost u kojoj postoji niz nepro-
menljivih pravila koja odgovaraju stabilnom, monotono ponav-
ljajuem okruenju koje favorizuje uenje, pamenje i naknadnu
analizu pokreta". U nestabilnom okruenju, zadravanje i stica-
nje navika - to su zatitni znakovi uspenog uenja - nisu samo
kontraproduktivni, ve se po svojim posledicama mogu pokazati
i fatalnim. Ono to se iznova pokazuje smrtonosnim za pacove
u gradskim kanalizacijama - za ta veoma inteligentna stvorenja
koja brzo ue kako da izvuku hranljive zalogaje meu otrovnim
mamcima - jeste element nestabilnosti, nepotivanja pravila, uba
enih u mreu podzemnih uvala i kanala, nepravilnom, za uenje
nemoguom, nepredvidivom, istinski neprobojnom razliito
u" drugih - ljudskih - inteligentnih stvorenja: stvorenja dobro
poznatih po svojoj naklonosti ka razbijanju rutina i stvaranju ha-
osa u distinkciji izmeu redovnog i sluajnog. Ako ta distinkcija
nije utvrena, uenje (u meri u kojoj se ono shvata kao usvajanje
korisnih navika) nije mogue. Oni koji su uporni u povezivanju
svojih aktivnosti sa ranijim iskustvima, kao generali poznati po
tome to vode svoj poslednji pobedniki rat stalno iznova, preu
zimaju samoubilake rizike i prizivaju beskrajne nevolje.
U prirodi ljubavi je - kao to je Lukan primetio pre dva mi-
lenijuma, a Frensis Bejkon ponovio mnogo vekova kasnije - da
neminovno podrazumeva predaju sudbini.
U Platonovom Simpozijumu Diotima od Mantinea (u prevodu,
proroica 'Bogobojazna od Prorokgraa") je ukazala Sokratu,
koji se s time svesrdno sloio, na to da ljubav nije za lepe, kao to
mislite"; ona je za zaee i roenje u lepom". Voleti znai eleti
zainjati i raati", i tako ljubavnik ide okolo i trai lepu stvar u
kojoj moe da zane". Drugim recima, ljubav ne pronalazi svoj
smisao u elji za gotovim, kompletnim i zavrenim stvarima -
ve u nagonu da uestvuje u postajanju ovakvih stvari. Ljubav
je srodna transcendenciji; ona je samo drugi naziv za kreativni
poriv i kao takva je prepuna rizika, poto se za svako stvaranje
nikada zasigurno ne moe znati gde e zavriti.
U svakoj ljubavi postoje bar dva stvorenja, a svako od njih je

velika nepoznata u jednaini onog drugog. Zbog toga ljubav de-
luje kao hir sudbine - ta jeziva i misteriozna budunost, koju je
nemogue saoptiti unapred, prigrabiti ili odgurnuti, ubrzati ili
zaustaviti. Voleti znai otvarati se toj sudbini, tom najuzvienijem
od svih ljudskih stanja, onom u kome strah u kombinaciji sa ra
dou tvori leguru koja svojim sastojcima vie ne dozvoljava da
se razdvoje. Otvaranje toj sudbini znai, u krajnjem bilansu, pri
jem slobode u bie: one sloboda koja je otelotvorena u Drugom,
u saputniku u ljubavi. Kao to je Erih From to nazvao: Zado
voljstvo u individualnoj ljubavi se ne moe dostii... bez istinske
poniznosti, hrabrosti, vere i discipline"; da bi odmah, s tugom,
dodao kako u kulturi, u kojoj su ovi kvaliteti retki, sticanje spo
1
sobnosti da se voli mora ostati retko dostignue".
A tako i jeste - u potroakoj kulturi, kao to je naa, koja ravo-
rizuje proizvode spremne za neposrednu upotrebu, brza reenja,
trenutna zadovoljenja, rezultate koji ne zahtevaju due napore,
nepogreive recepte, osiguranje za sve rizike i garancije povratka
novca. Obeanje uenja umea ljubavi (lano, prevrtljivo, a opet
toliko elje ima da bude istinito) je obeanje stvaranja ljubav
nog iskustva" slino drugoj robi, koja privlai i zavodi mahanjem
svim tim karakteristikama i obeava da e ukloniti ekanje iz e
lje, znoj iz napora i napor iz rezultata.
Bez poniznosti i hrabrosti - nema ljubavi. Obje su potrebne, u
velikim i stalno obnavljanim dozama, kad god se ude u neistrae
nu zemlju koja nije ucrtana u karte, a kada se ljubav desi, izmeu
dvoje ili vie ljudskih bia, ona ih uvodi u takvu teritoriju.
Eros, kao to Levinas insistira, 2 se razlikuje od posedovanja i
od moi; on nije ni bitka, ni sinteza - a ni znanje.
Eros je veza sa drugaijim, sa misterijom, to jest sa buduno
u, sa onim to je odsutno iz sveta koji sadri sve to jeste..."
Patos ljubavi se sastoji iz nepremostive dvojnosti bia." Pokuaj
da se prevazide ova dvojnost, da se ukroti samovoljni i pripitome
1 Eric Fromin, Jhe Art of Loving (1957; Torsons, 1995), str. vii.
2 Emmanuel Levinas, Le Temps et l'aulre (Presses Universitaires de France,
1991), str. 8 1 , 7 8 .
buntovni, da se nepoznato uini predvidivim i da se okuju oni

koji slobodno lutaju - sve ove stvari potpisuju smrtnu presudu
ljubavi. Eros nee nadiveti dvojnost. Kada je ljubav u pitanju,
posedovanje, mo, sinteza i razoarenje su etiri jahaa apoka
lipse.
U ovome lei udesna krhkost ljubavi, rame uz rame sa njenim
ukletim odbijanjem da lako podnosi ranjivost. Svaka ljubav tei
da se razrei, ali u trenutku trijumfa ona se suoava sa svojim
konanim porazom. Svaka ljubav se bori da zakopa izvore svo
je neizvesnosti i nesigurnosti; ali, ako uspe, ona brzo poinje da
slabi - i nestaje. Eros je opsednut duhom Tanatosa, koga nijedna
magijska bajalica ne moe isterati. Stvar nije u Erosovoj preranoj
zrelosti i nikakvo obrazovanje i naui sam" sredstva ne mogu ga
osloboditi te morbidne - samoubilake sklonosti.
Izazov, privlanost, zavoenje Drugog ine svaku udaljenost,
koliko god da je ona mala, nepodnoljivo velikom. Otvaranje
deluje kao ambis. Sinteza ili nadvladavanje izgledaju kao jedini
lekovi za nastalu muku. A postoji samo tanka granica, koju je ve
oma lako prevideti, izmeu mekog i nenog zagrljaja i okrutnog
gvozdenog stiska. Eros ne moe biti lojalan sam sebi bez prakti-
kovanja ovog prvog, ali ne moe ga praktikovati a da ne rizikuje
ovo drugo. Eros nudi ruku i prua je prema drugom - ali ruke
koje mogu da grle takoe mogu da epaju i stegnu.
Koliko god da ste nauili ljubavi i voljenju, vaa mudrost
moe doi, kao Kafkin Mesija, tek dan nakon njenog dolaska.
Dok god ivi, ljubav lebdi na ivici poraza. Ona na svom putu
rastvara svoju prolost; ona za sobom ne ostavlja utvrene ro
vove u koje se moe povui, traei zaklon u sluaju nevolje. I
ona ne zna ta je eka i ta budunost moe doneti. Ona nikada
nee dobiti pouzdanost, dovoljno jaku da razbije oblake i ugui
uznemirenost. Ljubav je zalog po osnovu neizvesne i nedostine
budunosti.
Ljubav moe biti, i esto jeste, zastraujua kao i smrt; ali, za
razliku od smrti, ona prikriva tu istinu naletima elje i uzbue
nja. Ima smisla misliti razlici izmeu ljubavi i smrti kao onoj
izmeu privlanosti i odbijanja. Opet, kada bolje razmislim, o-
vek ne moe biti toliko siguran. Obeanja ljubavi su, po pravilu,

manje dvosmislena nego njeni darovi. Tako je iskuenje zaljublji
vanja veliko i nadmono, ali isto je takva i privlanost bekstva. A
mamac traganja za ruom bez trnja nikada nije mnogo daleko i
uvek mu je teko odoleti.
udnja i ljubav. Brat i sestra. Nekada roeni kao blizanci; me
utim, nikada kao identini (jednojajani) blizanci.
udnja je elja za troenjem. Upijati, prodirati, jesti i svariti
- unititi. udnji ne treba nijedan drugi podsticaj - do prisustva
drugaijeg. To prisustvo je uvek i ve samo po sebi uvreda i po
nienje. udnja je poriv za osvetom zbog uvrede i za spreavanje
ponienja. To je primoranost da se zatvori jaz prema drugaijem,
jer ono mami i odbija, zavodi obeanjem neistraenog i iritira
svojom neuhvatljivom, tvrdoglavom razliitou. udnja je im
puls da se ono drugaije lii svoje razliitosti; i da se time onespo
sobi. Kroz njeno doivljavanje, istraivanje, upoznavanje i odo-
maivanje, to drugaije bi se pojavilo bez aoke iskuenja koja bi
bila izvuena i slomljena. I to ako preivi taj tretman. Verovatno
je, meutim, da e u tom procesu njegovi nesvareni ostaci pasti iz
carstva potrone robe u carstvo smea.
Potrona roba privlai - a smee odbija. Posle udnje dolazi
odlaganje smea. To je, ini se, istiskivanje razliitosti iz druga
ijeg i bacanje isuenih ljutura im posao bude gotov. U svojoj
sutini, udnja je nagon za destrukcijom. I nagon za 5 a w o u n i t e -
njem, iako indirektan: udnja je kontaminirana, od svog roenja,
eljom za smru. Ovo je, opet, njena strogo uvana tajna; uvana
najvie od same sebe.
Ljubav je, s druge strane, elja za negovanjem i za ouvanjem
objekta negovanja. Centrifugalni impuls, za razliku od centripe
talne udnje. Impuls za irenjem, za korakom izvan, za doseza
njem onoga to je tamo negde". Pojesti, apsorbovati i asimilovati
subjekat u objektu, a ne suprotno, kao to je sa udnjom. Sutina
ljubavi je u dopunjavanju sveta - svaka dopuna je ivi dokaz bia
koje voli; u ljubavi, bie se, deo po deo, presauje u svet. Bie koje
voli iri se kroz sopstveno predavanje voljenom objektu. Sutina
ljubavi je u opstanku bia kroz njegovu drugost. I tako ljubav
znai nagon za zatitom, za hranjenjem, za zaklonom; takode za

grljenjem, maenjem i negovanjem, ili za ljubomornim uvanjem,
odbranom, zatvaranjem. Ljubav znai biti u slubi, stajati u poret
ku, ekati komandu - ali isto tako moe znaiti razvlaivanje
i preuzimanje odgovornosti. Nadmo kroz predaju; rtvovanje
koja se vraa kao velianje. Ljubav je sijamski blizanac pohlepe za
moi; nijedno od njih ne bi preivelo razdvajanje.
Ako udnja eli da troi, ljubav eli da poseduje. Dok se ispu
njenje udnje podudara sa unitenjem svog objekta - ljubav raste
sa svojim dobicima i ispunjava je njihova trajnost. Ako je udnja
samodestruktivna, ljubav je samopokretaka.
Kao i udnja, ljubav je pretnja svom objektu. udnja unitava
svoj objekat, unitavajui sebe u tom procesu; zatitna mrea koju
ljubav brino tka oko svog objekta zarobljava taj objekat. Ljubav
uzima zarobljenika i stavlja ga u pritvor; ona vri hapenje zbog
zatvorenikove zatite.
udnja i ljubav deluju sa suprotnim ciljevima. Ljubav je mrea
baena na venost, udnja je lukavstvo za izbegavanje dosadnog
tkanja mree. Verna svojoj prirodi, ljubav bi teila da odri ud
nju. udnja bi, s druge strane, izbegavala lance ljubavi.
Vai pogledi se susreu u p r e p u n o j prostoriji; varnica p r i v l a n o s t i je

tu. Vi askate, pleete, s m e j e t e se, p o d e l i t e p i e ili alu i v e o m a b r z o j e d
no od vas pita: 'Tvoj stan ili m o j ? ' N i k o od vas dvoje ne trai nita oz
biljno, ali n e k a k o se j e d n a n o m o e pretvoriti u nedelju, o n d a m e s e c ,
g o d i n u ili d u e " - kae K e t r i n D a r v i (u a s o p i s u Gvardijan vikend).3
Tako je neoekivan ishod trenutka udnje i avantura za jednu

no da tu udnju ispuni, kako Ketrin Darvi kae, emocional
na ustanova za rehabilitaciju na putu izmeu slobode sastanaka
i ozbiljnosti znaajne veze" (iako ozbiljnost", kako ona podsea
svoje itaoce, ne titi znaajnu vezu" od zavretka sa tekoa
ma i ogorenou" kada jedan partner ostane posveen ostanku
u vezi, dok drugi eli da istrauje nove teritorije"). Ustanove za
rehabilitaciju - kao i, dodue, svi drugi dogovori do daljnjeg" u
3 Guardian Weekend, 12. januar 2 0 0 2 .

fluidnom okruenju u kome je obavezivanje budunosti bezna-

deno koliko i prezreno - ne moraju nuno biti loa stvar (po
miljenju Darvijeve i dr Valeri Lamon, priznatog psihologa za
savetovanje koju citira); ali, kada dajete sebe, koliko god to bilo
nepotpuno", imajte na umu da ete verovatno zatvoriti vrata
drugim romantinim mogunostima" (to jest, odustati od prava
da istraujete nove teritorije", bar dok se partner prvi ne pozove
na to pravo).
Otro zapaanje, trezvena procena: vi ste pred situacijom izbo
ra. udnja i ljubav su ili/ili.
Jo otrija zapaanja: vai pogledi se susreu u prepunoj pro
storiji i veoma brzo... udnja da se igrate u krevetu pojavljuje se
niotkuda, i ne treba puno da kuca na vrata da bi ula. Moda to
nije karakteristino za na svet opsednut bezbednou, ali ova
vrata skoro da i nemaju brave. Nema sistema daljinskog nadgle
danja da ispita su uljezi i da razdvoji zlobne grabljivce od do-
bronamernih posetilaca. Provera kompatibilnosti horoskopskih
znakova (kao provera marke u TV reklamama za mobilne telefo
ne) bi moda obavila zadatak.
Rei udnja" moda znai rei previe. Kao u kupovini: kup
ci danas ne kupuju da bi zadovoljili udnju, kao to je primetio
Harvi Ferguson - oni kupuju po elji. Potrebno je vreme (nepod
noljivo dugo vremena po standardima kulture koja se gnua
odugovlaenja i promovie trenutno zadovoljenje" umesto toga)
da bi se udnja posejala, uzgajila i nahranila. udnji je potrebno
vreme da proklija, poraste i sazri. Iako se pojam dugoronog"
sve vie i vie skrauje, brzina sazrevanja elje i dalje odoleva ubr
zanju; vreme potrebno da se unove rezultati investiranja u uzgoj
udnje ini se sve duim - iritirajue i nepriutivo duim.
Menaderima trnih centara njihovi akcionari nisu ponudili
toliko vremena, ali, isto tako, ni oni ne ele da odluke kupovini
budu podsticane motivima koji su roeni i koji sazrevaju nasu-
mino, ili da prepuste njihovu negu nestrunim i nepouzdanim
uradi sam" poduhvatima kupaca. Svi motivi koji su potrebni da
nateraju kupce da kupuju moraju nastati na licu mesta, tokom
etnji trnim centrom. Oni mogu i da umru na licu mesta (uz
potpomognuto samoubistvo, uz veini sluajeva) onda kada je

njihov posao gotov. Njihov ivotni vek ne treba da bude dui od
perioda koji je kupcima potreban za lutanje od ulaska u trni
centar pa do izlaska.
U dananje vreme trni centri se dizajniraju sa idejom brzom
buenju i brzom izumiranju elja, a ne munim i dugakim ne-
govanjem i gajenjem udnji. Jedina udnja koja treba da bude (i
bie) usaena posetom trnom centru je ta da se iznova ponavlja
uzbudljivi trenutak predavanja" i dozvoljavanja eljama da vode
predstavu bez prethodno napisanog scenarija. Kratkoa njihovog
ivotnog veka je glavna vrednost elja, koja im daje prednost nad
udnjama. Predavanje eljama, za razliku od praenja udnje, je
poznato kao trenutno, uz nadu da nee ostaviti trajne posledice
koje mogu spreiti budue trenutke radosne ekstaze. U sluaju
partnerskih veza, a posebno seksualnih partnerskih veza, slediti
elje, vie nego udnje, znai ostaviti vrata irom otvorena dru
gim romantinim mogunostima" koje, kao to dr Valeri Lamon
kae a Ketrin Darvi misli, mogu biti vie zadovoljavajue i is-
punjavajue".
Kada je delovanje u skladu sa eljama duboko usaeno u sva
kodnevno ponaanje monim silama potroakog trita, ini se
da se udnja bojaljivo, nespretno i nelagodno kree ka ljubav
nom obavezivanju.
U svojoj originalnoj verziji, udnji treba posveenost i briga,
koje podrazumevaju duu negu, naporno pogaanje bez unapred
dobijenog reenja, neke teke izbore i nekoliko bolnih kompromi
sa - ali, to je najgore, ona znai odlaganje zadovoljstva, to je, bez
sumnje, rtva koje se na svet brzine i ubrzanja najvie gnua. U
svojoj radikalizovanoj, piramidalnoj i, povrh svega, kompaktnijoj
reinkarnaciji u formi elje, udnja je izgubila puno takvih odbi-
jajuih atributa, a pri tom se vie fokusirala na svoju metu. Kao
to su reklame koje su najavljivale uvoenje kreditnih kartica to
slavno nazvale - ovek sada moe ukloniti ekanje iz elje".
Kada smo vodeni eljom (vai pogledi se sreu u prepunoj
prostoriji"), partnerstvo prati obrazac kupovine i ne zahteva ni
ta vie od vetina prosenog potroaa skromnog iskustva. Kao
i druga potroaka roba, partnerstvo je za konzumiranje na licu

mesta (njemu nije potrebna dodatna obuka ili produena pripre
ma) i za jednokratnu upotrebu bez predrasuda". A prvo i najva
nije jeste da je ona upadljivo zamenjiva.
Ako ima greku ili ne zadovoljava u potpunosti", roba moe
biti zamenjena drugom, po mogustvu vie zadovoljavajuom
robom, ak i ako nisu ponuene usluge posle rasprodaje i ako ga
rancija povratku novca nije obuhvaena transakcijom. Ali ak
i ako ispune svoje obeanje, ne oekuje se da e biti u upotrebi
dugo vremena; naposletku, savreno upotrebljiva, ispravna kola
ili kompjuteri ili mobilni telefoni u vrlo pristojnom stanju se ot
premaju na smetlite, uz malo ili nikakvo kajanje, onog trenutka
kada se njihove nove i unapredene verzije" pojave u prodavni-
cama i postanu glavni hit. Da li postoji bilo kakav razlog zato
partnerske veze treba da budu izuzetak od ovog pravila?
Obeanja odanosti, kako pie Adrijen Berdes, su beznaaj
na na dugoronom planu".4
I onda nastavlja sa objanjavanjem: Odanost je izvedena iz
drugih stvari: koliko smo zadovoljni svojim vezama; da li vidimo
realnu alternativu; i da li e njihov nastavak uzrokovati gubitak
vanih investicija (vremena, novca, zajednike imovine, dece)."
Ali, ovi faktori rastu i smanjuju se, kao i oseanja ljudi u vezi sa
odanou", prema Keril Rasbalt, ekspertu za veze" na univerzite
tu Severna Karolina.
To je zaista neprilika: vi ete nerado podneti gubitke, ali se
gnuate izgleda da ete moda morati uludo baciti jo novca.
Veza, kao to e vam ekspert rei, je investicija kao i sve druge:
uloite vreme, novac, napore koje ste mogli da okrenete u dru
gom pravcu, ali niste, nadajui se da radite pravu stvar i da e
ono to ste izgubili ili ega ste se odrekli biti ponovo vraeno za
neko vreme - sa profitom. Vi kupujete akcije i uvate ih dok god
one imaju tendenciju poveanja svoje vrednosti i brzo ih proda
jete kada profiti ponu da padaju ili kada druge akcije obeavaju
veu zaradu (trik je u tome da ne previdite trenutak kada se to
4 Adrienne Burgess, Will You Still Live Me Tomorrow (Vermilion, 2 0 0 1 ) , kao to

je citirano u: Guardian Weekend, 26. januar 2002.
desi). Ako ulaete u vezu, profit koji oekujete je, kao prvo, sigur
nost: sigurnost u puno svojih znaenja - blizina nekog e vam
pomoi kada je najpotrebnije, priticanje u pomo u vreme tuge,
drutvo u samoi, izvlaenje iz nevolje, uteha u porazu i aplauz u
pobedi; takode u smislu zadovoljenja koje brzo dolazi nakon jav
ljanja potrebe. Ali pazite se: obeanja odanosti u vezi su, onda
kada se u nju ude, beznaajna na dugoronom planu".
Naravno da jesu; veze su ulaganja kao i sva druga, ali da li bi
vam ikad palo na pamet da se zareknete na lojalnost akcijama
koje ste tek kupili od brokera? Da se zakunete da ete ostati sem-
perfidelis i u dobru i u zlu, dok nas smrt ne rastavi"? Da nikada
ne gledate na stranu, gde ( zna?) nam mogu mahati vee na
grade?
Akcionari koji znaju svoj posao (obratite panju: akcionari
samo dre akcije, a ono to se dri - moe i da se pusti) ujutru
prvo u novinama otvore stranu sa berzom da vide da li je vreme
da se dri ili da se puta. A tako je i sa ovom drugom vrstom ak
cija: vezama. Samo to u ovom sluaju nema berze, i niko za vas
nee raditi posao odmeravanja mogunosti i procenjivanja ansi
(osim ako ne unajmite profesionalnog savetnika na isti nain na
koji unajmite savetnika za berzu ili iskusnog raunovou, mada
se, u sluaju veza, brojni dnevni TV programi sa gostima, istinite
ivotne drame", veoma trude da zamene mesto eksperta). Zbog
toga to morate sami da radite, svakodnevno. Ako napravite gre
ku, bie vam uskraena mogunost da za to okrivite pogrenu
informaciju. Morate konstantno biti na oprezu. Teko vama ako
zadremate ili zaboravite na obazrivost.Biti u vezi" podrazumeva
puno glavobolje, ali, povrh svega, venu nesigurnost. Nikada ne
moete biti u potpunosti i kompletno sigurni ta da radite - i
nikada ne moete biti sigurni da ste uradili pravu stvar ili da ste
je uradili u pravom trenutku.
Izgleda da nema valjanog izlaza iz ovog kripca. Jo je gore
to to je on prepun paradoksa najgore vrste: ne samo da veza ne
uspeva da zadovolji potrebu koju je trebalo (i za ta je postojala
nada) da utai, ve ini tu potrebu jo neprijatnijom i upornijom.
Vi ste traili vezu u nadi da ete olakati nesigurnost koja je pro-
gonila vau samou, ali terapija je samo jo vie pogorala vae

simptome, a sada se moda oseate ak i manje sigurnim nego
ranije, ak i ako nova i oteana" nesigurnost vreba sa drugih me
sta. Ako ste mislili da e kamata na vae investicije u kompaniju
biti plaena vrstom valutom sigurnosti, ini se da ste onda po
stupali na bazi pogrene pretpostavke.
Ovo je nevolja i nita osim nevolje, ali to jo nije sve. Posve
enost vezi koja je besmislena na dugoronom planu" (ega su
obe strane svesne!) je ma sa dve otrice. On ini to da dranje
ili proputanje investicije bude stvar vaeg prorauna i odluke -
ali nema razloga da pretpostavite da e va partner, ako doe do
toga, praktikovati slinu diskreciju i da nee biti slobodan da tako
uradi ako i kada on ili ona to eli. Vaa svest ovome dodatno
uveava vau nesigurnost - a taj dodatni deo je i najtee izdra
ti: za razliku od vaeg sopstvenog sluaja uzmi ili ostavi", nije u
vaoj moi da spreite partnera da izabere izlazak iz veze. Ne mo
ete uraditi puno da promenite partnerovu odluku u vau korist.
Za vaeg partnera, vi ste roba koja treba da se proda ili gubitak
koji treba da se smanji - a niko ne konsultuje tu robu pre nego to
je poalje nazad na trite, ili te gubitke pre njihovog izbacivanja.
U svakom sluaju, veza na koju se gleda kao na biznis transakciju
nije lek za nesanicu. Ulaganje u vezu nije bezbedno i tako e i
ostati, ak i ako elite drugaije - glavobolja. Ne lek. Dok god su
veze smatrane profitabilnim investicijama, kao garanti sigurnosti
i reenja za vae probleme, ini se da je glava - drugi pobeuje a
pismo - vi gubite. Samoa raa nesigurnost - ali ini se da veza
ne radi nita drugo. U vezi se moete oseati nesigurnim kao i
bez nje, ili gore. Samo se imena koja dajete vaoj uznemirenosti
menjaju.
Ako nema valjanog reenja za ovu nevolju, ako nijedan od na

vodno razumnih i efikasnih koraka ne dovodi do pribliavanja
reenju - ljudi se tada obino ponaaju iracionalno, pogoravaju
i problem i inei njegovo razreenje sve manje moguim.
Kao to zakljuuje jo jedan ekspert za veze, koga je citirala
Adrijen Berdes, Kristofer Klalou iz Instituta za istraivanje bra
kova u Tavistoku: Kada se ljubavnici oseaju nesigurno, oni se
uglavnom ponaaju nekonstruktivno, ili pokuavaju da zadovolje

ili pokuavaju da kontroliu, moda ak i uz fizike napade - a
svim tim stvarima e verovatno oterati svog ljubavnika". Jednom
kada se nesigurnost uvue, plovidba nikada vie nije pouzdana,
promiljena i staloena. Bez kormila, nejaki splav veze se njie iz
meu dveju zloglasnih stena, na koje su se nasukale mnoge veze:
totalne poniznosti i totalne moi, krotkog prihvatanja i arogan
tnog pokoravanja, ponitavanja neije autonomije i guenja auto
nomije partnera. Udaranje u bilo koju od ovih stena unitilo bi
ak i ispravan brod sa iskusnom posadom - a kamoli splav koji
nosi neiskusnog mornara koji, poto je odrastao u doba rezer
vnih delova, nikada nije imao ansu da savlada umee popravke
tete. Niko od modernih mornara ne bi gubio vreme i popravljao
deo koji vie nije podesan za more i radije bi stavio rezervni deo
na njegovo mesto. Ali, na splavu veze - rezervni delovi nisu do
stupni.
Neuspeh u vezi je najee neuspeh u komunikaciji.
Kao to je primetio Knud Logstrup, najpre blagoglagoljivi pro-

povenik iz okruga Funen a kasnije etiki filozof jakog i jasnog
glasa na univerzitetu Arhus, postoje dve divergentne izopae-
nosti", koje ekaju u zasedi na neopreznog ili na nepromiljenog
glasnika". 5 Jedna je vrsta asocijacije koja se, zbog lenjosti, ljud
skog straha ili sklonosti ka udobnim vezama, sastoji u jednostav
nom pokuavanju obostranog zadovoljavanja, dok se problem
uvek izbegava. Sa moguim izuzetkom postojanja neeg zajed
nikog protiv tree osobe, ne postoji nita to promovie udobnu
vezu koliko obostrane pohvale". Sledea izopaenost se sastoji od
nae elje da promenimo druge ljude". Mi imamo odreena mi
ljenja tome kako da radimo stvari i kakvi treba da budu dru
gi ljudi. Ovakvim miljenjima nedostaje razumevanje, jer - to
su miljenja odreenija - sve vie postaje neophodno da nas ne
ometa preveliko razumevanje onih koji treba da se promene.
5 Knud Logstrup, Den Etiske Fordring (Nordisk Forlag, 1956), preveo Teodor
I. Jensens kao The Ethical Demand (Universitv Notre Dame Press, 1997), str.
24-5.
Problem je u tome to su oba izopaenja previe esto deca

ljubavi. Prvo izopaenje moe biti ishod moje elje za utehom i
mirom, kao to implicira Logstrup. Ali takode moe biti, a esto
i jeste, proizvod mog potovanja prema drugima, koje je puno
ljubavi: volim te i zbog toga te putam da bude kakav jesi i insi
stiram na tome, kakve god da imam sumnje u vezi sa mudrou
tvog izbora. Kako god da vam naudi vaa tvrdoglavost, ja se ne
bih usudio da vam protivreim, kako ne biste bili primorani da
napravite izbor izmeu svoje slobode i moje ljubavi. Moe ra
unati na moje odobrenje, ta god da se desi... A poto ljubav ne
moe, a da ne bude posesivna, moja dobrodunost puna ljubavi
je potpomognuta nadom: taj prazan ek je dar moje ljubavi, dra-
goceni dar koji se ne moe nigde drugde nai. Moja ljubav je to
mirno utoite koje ste traili i koje vam je bilo potrebno ak i
onda ako ga niste traili. Sada se moete odmoriti i ne morate ga
vie traiti.
Ovo je posesivnost ljubavi na delu, ali posesivnost koja trai
svoje ispunjenje u samoobuzdavanju.
Drugo izopaenje izvire iz posesivnosti ljubavi, koje je puteno
na slobodu i besni. Ljubav je jedan od umirujuih odgovora na
blagoslov ili prokletstvo ljudske individualnosti, ija je jedna od
mnogih karakteristika usamljenost koja mora ispunjavati stanje
razdvojenosti (kao to Erih From kae,6 ljudi svih uzrasta i kul
tura suoeni su sa reavanjem jednog istog pitanja: kako preva-
zii razdvojenost, kako postii zajednitvo, kako nadmaiti neiji
sopstveni individualni ivot i pronai iskupljenje"). Svaka ljubav
je obojena kanibalnim nagonom. Svi ljubavnici ele da udave,
iskorene i oiste tu neprijatnu, iritirajuu razliitost drugog koja
ih razdvaja od ljubljenog svog; odvajanje od ljubljenog svog je
najgori strah ljubavnika i mnogi od njih bi uradili sve da odbiju
utvaru odlaska jednom za svagda. Koji je bolji nain ispunjava
nja tog cilja nego da uinite svog voljenog neodvojivim delom
ljubavnika? Gde god ja idem, ti ide; ta god ja prihvatim, ti e
prihvatiti; ta god ja mrzim, ti mrzi. Ako nisi i ne moe biti moj
sijamski blizanac, budi moj klon!
6 Fromm, The Art of Loving.

Drugo izopaenje ima jo jedan koren - i potopljeno je u lju-

bavnikovom oboavanju svog voljenog. U svom uvodu u zbirci
7
tekstova sa naslovom Filozofije ljubavi, Dejvid L. Norton i Meri
F. Kil priaju priu oveku koji je pozvao prijatelje na veeru
da bi upoznali savrenu reinkarnaciju Lepote, Vrline, Mudrosti i
Ljupkosti, ukratko, najdivniju enu na svetu"; kasnije tog dana, za
stolom u restoranu, pozvani prijatelji su se borili da sakriju svoju
zaprepaenost": da li je ovo bilo stvorenje ija lepota nadmauje
Veneru, Jelenu i ledi Hamilton?". Nekada je teko razlikovati div
ljenje od strane voljenog od divljenja samom sebi; ovek moe
spaziti trag velikog, a opet nesigurnog ega koji oajniki eli da
potvrdi svoje nesigurne vrednosti u svom odrazu u ogledalu, ili,
jo bolje, u laskajuem, marljivo retuiranom portretu. Nije tano
da se deo moje jedinstvene smelosti preneo na osobu koju sam
(setite se: Ja, praktikujui svoju suverenu volju i pravo) izabrao -
onu koju sam izabrao iz gomile anonimnih i obinih da bude moj
- i samo moj - saputnik? U bletavom sjaju izabranog, moj sop-
stveni plamen pronalazi svoj bletavi odsjaj. On pojaava moju
slavu, potvruje moju slavu i garantuje za nju, ona nosi novosti i
dokaze moje slave gde god da ide.
Ali da li mogu biti siguran? Bio bih, da nema sumnji koje zve-
keu u toj mranoj tamnici nerazmiljanja, gde sam ih zakljuao
u uzaludnoj nadi da ih nikada vie neu uti. Bojazni, slutnje;
strahovi da vrlina moe biti pokvarena, slava nestvarna... da
daljini izmeu mene kakav jesam i stvarnog mene, koji udi da
izae, ali do sada nije, i dalje treba da se pregovara - a to je teak
posao.
Moj voljeni moe biti bilbord na kome je naslikana moja savr
enost u svoj svojoj velianstvenosti i sjaju, ali zar se ne bi onda
videle fleke i mrlje? Da bi se oistile, ili sakrile u sluaju da su
previe lepljive da bi se obrisale, ovek mora detaljno da oisti, a
onda da premaze platno pre nego to stvarno pone sa slikanjem;
a onda da paljivo gleda kako bi osigurao da se tragovi starih
nesavrenosti ne vide ispod nekoliko slojeva boje. Svaki trenu-
7 David L. Norton i F. Kille (ed.), Philosophies oj Love (Helix Books,

1971).
tak odmora dolazi prerano - restauracija i ponovno slikanje bez

predaha...
Beskrajni napor je takoe delo ljubavi. Ljubav buja kreativnom
energijom; s vremena na vreme energija se nanovo isputa u na
letu ili u konstantnom toku destrukcije.
U ovom procesu - voljeni se pretvara u platno. Po mogustvu,
prazno platno. Njegove prirodne boje su izbeljene, tako da se ne
bi meale ili kvarile ono to slikar eli. Slikar ne treba da se pita
kakva je tekstura platna, dole ispod boje. Platnena platna ili la
nena platna ne daju izvetaje dobrovoljno. Iako to, s vremena na
vreme, ljudska platna rade.
To moe biti ljubav u sekundi, ljubav na prvi pogled; ali vreme,
dugako ili kratko, mora proi izmeu pitanja i odgovora, pred-
loga i prihvatanja.
Vreme koje prolazi nikada nije tako kratko da bi dozvolilo
onom koji je pitao i onom koji je odgovorio da ostanu, u trenutku
kada odgovor stie, ista bia koja su bila kada je sat bio podeen:
onaj koji je pitao i onaj koji je bio pitan. Kao to je Franc Roze-
nveg to rekao, odgovor neizbeno daje druga osoba, a ne ona
koja je pitana, i dat je onome se promenio od kada je postavio
pitanje. Nemogue je znati koliko je duboka ova promena bila".8
Postavljanje pitanja, ekanje na odgovor, kada neko vama postavi
pitanje, borba sa odgovorom, sve me je to promenilo.
Oba partnera su znala da je promena na putu i oba su joj po-
elela dobrodolicu. Oni su skoili naglavake u nepoznate vode;
ansa da se otvore prema avanturi u nepoznatom i nepredvidivom
je bila najvea ar ljubavi. Prvo olakanje od tenzije u zaaranoj
igri ljubavi obino dolazi kada se ljubavnici zovu po imenu. Ovaj
in stoji kao usamljeni zavet da e jueranjice ova dva pojedinca
biti ukljuene u njihovu dananjicu." I - da dodam, spremnost
da se ukljue zajednike sutranjice u njihovu polu-zajedniku,
polu-odvojenu dananjicu. Sutranjica koja sledi to ukljuivanje
e se razlikovati - morae da se razlikuje od dananjice, kao to
8 Franz Rosenzvveig, Das Buchlein vom gesunden und kranken Menschenver-

stand, prevedeno kao Understanding the Sick and the Health)/, ed. N. N. Glatzer
(Harvard Universitv Press, 1999).
se razlikuje od jueranjice. Don e biti Don i Meri, Meri e biti

Meri i Don.
Odo Markvard je govorio, ne nuno sa ironijom, etimolo
kom srodstvu izmeu zwei i Zweifel - dva" i sumnja" - i suge-
risao da u toj vezi postoji vie od obine aliteracije. Kada postoji
dvoje, ne postoji sigurnost, a kada je drugi prepoznat kao puno
pravni drugi", suvereni drugi, a ne obian produetak, ili eho, ili
sredstvo, ili kurir mene, prvog - nesigurnost je priznata i prihva
ena. Biti dvojac znai pristanak na neizvesnu budunost.
Franc Kafka je primetio da smo mi dvojno odvojeni od Boga.
Poto smo jeli sa drveta znanja, mi smo razdvojili sebe od Njega
- dok injenica da nismo jeli sa drveta ivota razdvaja Njega od
nas. On (venost u kojoj su sva bia i njihova dela obuhvaena; u
kojoj ta god moe biti - jeste, i ta god moe da se desi - deava
se) je zatvoren za nas: uvek e ostati tajni - uvek van domaaja
razumevanja. Ali mi to znamo - i to znanje nam ne dozvoljava
predah. Poevi od neuspenog pokuaja da se sagradi Vavilon-
ska kula, mi ne moemo prestati da se trudimo, da greimo, da ne
uspevamo i da iznova pokuavamo.
ta da pokuavamo? Da negiramo to odvajanje, da negiramo
negiranje prava na voe sa drveta ivota. Nastavljanje sa pokua-
vanjem i neuspevanje u ovim iskuenjima je ljudski, ak previe
ljudski. Ako je razliitost drugih, kao to Levinas insistira, kraj
nja misterija, apsolutno nepoznato i potpuno nedokuivo, ona ne
moe, a da ne bude prekraj i izazov - ba zbog toga to je uzvi
ena: zabranjujui pristup, odbijajui ulazak - nedostupan i zau-
vek van dometa. Ali (kao to Rozenveg nastavlja da nas podsea),
neogranieno ne moe biti postignuto kroz organizaciju... Naj
vie stvari ne mogu da se planiraju; za njih je spremnost sve".
Spremnost za ta? Govor je ogranien vremenom i hranjen
vremenom... on ne zna unapred gde e se zaustaviti. On uzima
svoje nagovetaje od drugih. Zapravo, on ivi vrlinom ivota dru
gog... U pravom razgovoru neto se deava." Rozenveg objanja
va je taj drugi", po ijem ivotu ivi govor, tako da neto moe
da se dogodi u razgovoru: to drugo" je uvek neko prilino odre
en", nema samo ui, kao itav svet', ve i usta".
To je tano ono ta ljubav radi: upa drugog iz celog sveta",

i kroz taj in ponovo oblikuje drugog u prilino odreenog ne
kog", nekog sa ustima da ga slua, nekog s kim e razgovarati,
tako da neto moe da se desi.
A ta je to neto" to treba da bude? Ljubav znai odlaganje
odgovora ili uzdravanje od postavljanja pitanja. initi da drugi
postane neko odreen znai predstavljanje budunosti neodre
enom. To znai pristanak na neodreenu budunost. Pristanak
na proivljeni ivot od njegovog zaetka do njegovog gaenja, na
jedinom mestu dodeljenom ljudima: praznina koja se prua iz
meu konanosti njihovih dela i beskonanosti njihovih ciljeva
i posledica.
Depna veza", kako objanjava Ketrin Darvi, komentariui
9
miljenje Dilijana Voltona iz londonskog branog savetovalita,
zove se tako jer je drite u vaem depu, tako da moete da je
izvadite kada vam je to potrebno.
Uspena depna veza je slatka i kratkotrajna, kae Darvinova.
Moemo pretpostaviti da je slatka j e r je kratkotrajna, a da njena
slatkoa lei ba u toj utenoj svesti da ne morate da menjate svo
je rutine ili da se isteete unazad da bi ste zadrali njenu slatkou
netaknutom u duem vremenskom periodu; zapravo, ne treba da
radite ba nita da biste uivali u njoj. Depna veza je otelotvo-
rena trenutnost i odloivost."
Vaa veza nee zadobiti te udesne kvalitete pre nego to se
ispune odreeni uslovi. Imajte u vidu da ste vi taj koji mora da
ispuni ove uslove; druga stvar koja zasigurno ide u prilog de
pnoj vezi", poto od vas, i samo od vas, zavisi njen uspeh, poto
ste vi, i samo vi, taj koji kontrolie - i ima kontrolu tokom itavog
trajanja te kratke depne veze".
Prvi uslov: u vezu se mora stupiti trezveno i u potpunosti sve-

sno. Setite se, ovde nema ljubavi na prvi pogled". Nema zalju
bljivanja... Nema iznenadne plime emocija koja vas ostavlja bez
daha: nema emocija koje zovemo ljubav", niti onih koje trezveno
opisujemo kao udnju". Nemojte dozvoliti da budete nadjaani
9 Guardian W e e k e n d . 9. mart 2 0 0 2 .
i oboreni s nogu, i, iznad svega, ne dopustite da vam kalkulator

bude iupan iz ruke. Ne dozvolite sebi greku koja se tie veze
u koju treba da stupite, da pomislite da je ono to nije, niti treba
da bude. Pogodnost je jedina stvar koja se rauna, a pogodnost je
stvar hladne glave, a ne toplog srca (a pogotovo ne pregrejanog).
to je manji va ulog u kreditu, oseaete se manje nesigurno
kada budete izloeni kolebanju trita nekretnina; to manje in
vestirate u vezu, oseaete se manje nesigurno kada budete izlo
eni kolebanju vaih buduih veza.
Drugi uslov: nastavite na ovaj nain. Setite se da pogodnosti

ne treba puno vremena da se pretvori u svoju suprotnost, zato ne
dozvolite vezi da izbegne nadgledanje glave, ne dozvolite joj da
razvije sopstvenu logiku i pogotovo da zadobije imovinsko pra
vo - da ispadne iz vaeg gornjeg depa, gde joj je mesto. Budite
na oprezu. Ne dozvolite da vaa budnost opadne. Paljivo pratite
ak i najsitnije promene u onome to Darvijeva zove emotivne
skrivene struje" (jasno je da su emocije sklone da postanu skri
vene struje" onda kada su izuzete iz kalkulacije). Ako primetite
neto za ta se niste pogaali i za ta vas nije briga - znajte da je
vreme da krenete dalje". Oprezno putovanje e vas potedeti do
sade dolaska. U samom saobraaju se nalazi itavo zadovoljstvo.
Zato, neka va gornji dep bude slobodan i spreman. Brzo ete

morati da stavite neto u njega i - uz malo sree - uspeete...
Deo Gvardijan vikenda, naslovljen sa Duh veza", isplati se i

tati svake nedelje, a jo je bolje itati ga vie nedelja za redom.
Svake nedelje on nudi savet tome kako da postupate kada se
suoavate sa problemom" sa kojim se oekivano suoava veina
mukaraca i ena (uglavnom italaca lista Gvardijan), pre ili ka
snije, i to oni s pravom i oekuju. Jedna nedelja, jedan problem;
ali tokom niza nedelja posveeni i paljivi italac moe postii
mnogo vie od nekih odreenih ivotno-politikih vetina koje
mogu biti od koristi u nekim odreenim situacijama tokom re-
avanja nekih odreenih problema; vetine koje, kada su jednom
steene i usvojene, mogu pomoi da se stvore vrste situacija u

kojima je zamiljeno da se te vetine suoe sa problemima, i da
bi se uoili i locirali problemi koje ove vetine treba da ree. Re
dovan i posveen italac, ije je pamenje due od jedne nedelje,
moe da nacrta i popuni kompletnu mapu ivota u kome e se
verovatno problemi" javiti, kao to moe da popie kompletan
inventar tih problema i da oformi miljenje njihovoj relativ
noj, veoj ili manjoj uestalosti. U svetu gde je ozbiljnost stvari ili
dogaaja predstavljena samo brojevima, i tako moe jedino biti
shvaena (kvalitet hita po broju prodatih ploa, javnog dogaaja
ili izvoenja po broju TV gledalaca, javne linosti po broju ljudi
koji proe pored njenog kovega, intelektualaca u javnom mnje
nju po broju citata i spominjanja), velika uestalost sa kojom se
neki problemi" stalno vraaju u rubrike, u razliitim oblicima,
nedelju za nedeljom, jedini je dokaz koji je nekome potreban
njihovoj vanosti za uspean ivot, i tako vanosti vetina koje
su osmiljene da bi se ti problemi" resili.
Postavlja se pitanje, kada govorimo vezama kroz prizmu ru
brike Duh veza", ta to verni italac moe nauiti relativnoj
vanosti stvari i tehnikama njihovog reavanja?
italac moe nauiti dosta korisnih trikova mestima na ko
jima potencijalni partneri za veze mogu biti pronaeni u veem
broju nego inae, i situacijama u kojima su oni, onda kada budu
pronaeni, skloniji da budu nadvladani ili obrlaeni kako bi pre
uzeli ulogu partnera. A on ili ona e znati da je ulazak u vezu
problem"; to jest, predstavlja tegobu koja seje konfuziju i dovodi
do neprijatne tenzije kojoj, da bi se borilo protiv nje i da bi se ona
oterala, treba odreena koliina znanja i prakse. Ovo moe biti
naueno - bez bubanja, samo tako to se redovno prati, iz nedelje
u nedelju, Gvardijan vikend verzija duhu veza.
Meutim, ovo nee biti glavna lekcija koja treba da pomogne
i da se ukoreni u viziji ivota i politike ivota redovnog itaoca.
Umee raskidanja veza i izlaska iz njih bez povreda, sa malo ili
nimalo zagnojenih rana kojima treba puno vremena da se zalee i
puno brige da se ogranii kolateralna teta" (kao prijatelji koji su
se udaljili ili krugovi u kojima neko nije dobrodoao ili eli da ih
izbegne), pobeuje u tom nadmetanju umee lakog sastavljanja

veza - samom uestalou javljanja.
ini se da bi Riard Bakster, vatreni puritanski prorok, da je
umesto toga bio prorok ivotne strategije koja odgovara fluid
nom modernom dobu, rekao za veze ono to je rekao za sticanje
i brigu spoljnim dobrima - da one treba samo da lee na ra
menima kao lagani ogrta, koji moe biti baen na stranu u bilo
kom trenutku" i da ovek, vie od svega, treba da se pazi njihovog
pretvaranja, nenamernog i prikrivenog, u elinu navlaku"... Ne
moete sa sobom odneti vae bogatstvo u grob - tako je prorok-
svetac Bakster upozoravao svoje stado, praktikujui zdrav razum
ljudi koji su iveli svoje ivote kao sluge zagrobnog ivota. Ne
ete moi da prenesete svoje odnose na naredni nivo, kao to bi
ekspert - savetnik Bakster upozoravao svoje klijente, zajedno sa
predoseanjima koja su se pretvorila u izvesnosti ljudi koji po
staju mudri tek nakon to se neto desi, iji su ivoti iseeni u
epizode koje su proiveli kao sluge epizoda koje tek treba da se
dese. Vaa veza e verovatno biti raskinuta mnogo pre nego to
se epizoda zavri. Ali, ako se to ne desi, teko da e doi do druge
epizode. Svakako ne do jo jedne epizode u kojoj ete se sladiti i
uivati.
Iznenaujui uspeh gledanosti Eastendersa oito prenosi ra
zliitu poruku...
Oarana/zavisna publika je sve masovnija, a takvo je i samopo
uzdanje scenarista, producenata i glumaca. ini se da je ta sapun-
ska opera pogodila cilj koji su ostale sapunske opere previdele ili
pokuale uzaludno da dostignu i nisu uspevale. U emu se krije
njena tajna?
Veina veza u koje ulaze likovi Eastendersa izgleda krhko kao
i bilo koje druge veze koje su poznate gledaocima iz lino doiv
ljenih frustracija ili iz pounih pria frustracijama drugih ljudi
(ukljuujui poruke koje stalno dolaze iz rubrike Duh veza").
Teko da je ijedna od ovih veza koje su sklopili likovi Eastender
sa preivela gladak tok epizoda vie od nekoliko meseci - pone
kad samo nekoliko nedelja - i, meu preminulim vezama, onih
koje su zavrile prirodnom smru" bilo je malo i bile su retke.
Gledalac sa dugim seanjem bi video taj trg kao groblje ljudskih

veza...
Ulazak u veze u stilu Eastendersa je sve, samo ne lak. Potreban
je napor i potrebne su znaajne vetine, koje nedostaju mnogim
nesrenim likovima i samo je aica roena sa njima (iako je po
nekad takoe potrebna srea, ozloglaena po tome to je retka i
nasumino rasporeena). Nevolje se ne zavravaju kada par po
ne da ivi zajedno. Sobe koje se dele mogu biti mesta mnogih
radosnih terevenki, ali retko kada bezbednosti i mira. Neke od
njih su scene okrutnih drama, zajedno sa verbalnim arkama,
koje se pre ili kasnije (ako se par ne rastavi pre nego to doe do
toga) razviju u potpuna neprijateljstva iji su putevi razreenja
na korak od filma Reservoir Dogs. Detaljne ceremonije venanja
ne pomau; momake i devojake noi ne donose kraj Nepozna
tom koje je ispunjeno rizicima i sklono nesrenim sluajevima, a
dani za venanje nisu novi poeci koji guraju par u neto sasvim
razliito" - oni su samo kratke pauze u drami bez scenarija i re
enica teksta.
Partnerstvo nije nita drugo do koalicija zajednikih interesa",
i u fluidnom svetu Eastendersa ljudi dolaze i odlaze, mogunosti
kucaju na vrata i, nakon to budu putene, brzo nestaju, bogatstva
se poveavaju i smanjuju, a koalicije su sklone da budu neposto
jane, fleksibilne i krhke. Ljudi trae partnere i ulaze u veze" da bi
pobegli iz dosade krhkosti, a onda shvataju da je ta krhkost ak
dosadnija i bolnija nego ranije. Ono to je trebalo da bude / emu
se nadalo / to se oekivalo da bude zaklon (moda pravi zaklon)
od krhkosti uvek i iznova ispada njegova staklena bata...
Milioni fanova i zavisnika od Eastendersa gledaju i klimaju
glavom. Da, mi znamo sve to, mi smo sve to videli, mi smo sve
to proiveli. Ono to smo nauili na tei nain jeste da je stanje u
kome ste ostavljeni sami sebi bez ikoga na koga moete raunati
da e vas pomilovati, uteiti i pruiti vam ruku, uasno i zastra
ujue, ali ono se nikad ne ini vie usamljenim i preputenim od
stanja kada se borite da biste se uverili kako zaista danas postoji
neko na koga moete raunati da e sutra i prekosutra raditi sve
to ako - kada - se kolo sree okrene na drugu stranu. Ishode vae
borbe je nemogue predvideti - a sama borba uzima svoj danak.

rtve se zahtevaju svakodnevno. Teko da proe jedan dan bez
nesuglasica ili pesnienja. ekanje dok skrivena dobrota (kao to
arko elite da verujete, i isto tako strasno i verujete), koja se krije
duboko u vaem izabraniku, ne izbije kroz zao oklop i otkrije se,
moe trajati mnogo due nego to moete podneti. A dok ekate
- osetiete puno bola i proliete puno suza i krvi...
Epizode Eastendersa su probe svakodnevne ivotne mudrosti
koje se deavaju tri puta nedeljno. Redovna, pouzdana uveravanja
za one neuverene: da, ovo je tvoj ivot, i istina ivotu drugih kao
to si ti. Nemojte paniiti, reavajte probleme u hodu, i ne zabora
vite ni u jednom trenutku da e oni doi - budite sigurni da hoe.
Niko ne kae da je lako pretvoriti ljude u svoje verne partnere, ali
ne postoji drugi nain nego da iznova i iznova pokuavate.
Ovo, opet, nije jedina poruka koju Eastenders jasno pronosi tri
puta nedeljno i zahvaljujui kojoj je ova serija postala, a i dalje
je tako privlana za mnoge. Postoji, takoe, jo jedna poruka. U
sluaju da zaboravite, postoji drugi red rovova u toj beskrajnoj
ivotnoj bici: gotova, poslednja linija odbrane od udi nepredvi-
dive sudbine i iznenaenja koja bezizraajni svet dri u rukavu.
Rovovi su ve iskopani za vas, pre nego to ponete da kopate
sopstvene. Ovi rovovi vas ekaju i treba samo da uskoite u njih.
Niko vam nee postavljati pitanja, niko se nee pitati ta ste ura
dili da zaradite pravo da pitate za pojaanje i za pomo. ta god
da ste uradili, niko vam nee uskratiti ulaz.
Tamo su Bueri, Mieli, Slejteri. Klanovi kojima sluajno pri
padate a da se niste nikad ulanili ili traili pristup. Ne treba da
radite ba nita da biste postali jedan od njih". A opet, malo je
toga to moete uraditi da biste prestali da budete jedan od njih.
Oni bi vas brzo podsetili ako biste zaboravili ove jednostavne
istine.
I tako se naete u duploj vezi, osim ako ste jedan od onih ma
lobrojnih izuzetno beskrupuloznih, buntovnih, avanturistikih ili
psiholoki poremeenih nevaljalaca i prirodnih" odmetnika koji
e pre ili kasnije morati poeti da se skrivaju, ili e ih pregaziti
kola, oterati komije, zavrie u zatvoru - ili e koristiti druge
proverene izlaze da nestanu sa Albert skvera - bolje da koristite

oba oslonca koja vam je ivot dao da biste se usidrili u drutvu
ostalih. Trebalo bi da elite da se drite partnera po vaem izboru,
kao i klana koji je sudbina izabrala za vas.
To ipak ne mora biti lako - kao uivanje u toplini kamina i u
zadovoljstvu plivanja u moru u isto vreme. Tumaranje likova na
Albert skveru opirno i slikovito opisuje sve prepreke koje se go
milaju na vaem putu; ovo je jo jedan razlog da gledate njihove
podvige tri puta nedeljno. Vi vidite ono to ste oseali sve vreme:
vi ste jedina veza koja spaja partnera koga volite i za kog elite da
vas voli, sa porodinim klanom kome pripadate, kome elite da
pripadate i koji od vas eli da mu pripadate i da mu se povinujete.
I tako ste vi zaista najslabija karika" - onaj koji najvie pati zbog
napora koji uzrokuje potezanje konopca izmeu dve strane.
Taj rat trvenja, koji veno kljua i povremeno peni, a ije su
prve rtve oni koji sanjaju pomirenju, doao je do svog drama
tinog vrhunca - zaista, podigao se na visine tragedije Antigone
- u suenju male Mo, auriranoj verziji Sofoklove besmrtne prie
i besmrtne prie koju je taj komad zabeleio...
Antigona kae: , ali ja ne bih uradila zabranjenu stvar / Za
bilo kog mua ili za bilo kog sina. / Zbog ega? Mogla bih da imam
drugog mua / i od njega druge sinove, ako bih jednog izgubila;
/ ali, ako izgubim oca i majku, gde bih dobila / jo jednog brata?"
Ako izgubite mua, to nije kraj sveta. Muevi, ak i u drevnoj
Grkoj (mada ne toliko koliko savremenici male Mo), nisu ni
ta drugo do privremeni; bez sumnje, izgubiti ih je teko, ali je
izleivo. Gubitak roditelja je, nasuprot tome, nepovratan. Da li je
dovoljno, iz dunosti prema porodici, da se poniti dug muu?
Moda tako trezvena kalkulacija ne bi bila dovoljna, da nije dru
gog razloga: zahtevi koji dolaze od izabranog saputnika, privre
menog i naelno zamenjivog saputnika kroz ivot, nose manje
teine nego oni drugi zahtevi koji se uju iz dubine neizmerne,
nedokuive prolosti: Taj red nije stigao od Boga. / Pravda koja
obitava dole sa bogovima ne zna za takav zakon. / Ne mislim da
su tvoji ukazi toliko jaki / da nadjaaju nepisane, nepromenjive
zakone / Boga i raja, jer ti si samo ovek. / Oni nisu od jue ili
danas, ve veni, / iako niko od nas ne zna odakle su doli".

Ovde se, reklo bi se, mala Mo i Antigona razilaze. Zaista, jedva
da se mogu uti stanovnici kako spominju Boga (malo onih koji
to rade brzo nestanu iz sapunske sage, kao jasno neprimereni).
Na tom skveru, kao i na mnogim drugim skverovima i ulicama
naih gradova, Deus je veoma dugo bio Absconditus. On ne nosi
mobilni telefon i nema ga u telefonskom imeniku, tako da niko ne
moe pouzdano tvrditi da zna kako bi njegove instrukcije zvuale
kada bi se one ule. Prava porodice su moda trajnija nego du
nosti prema izabranom partneru, ali na Albert skveru ini se da
nijedno od ta dva ne nosi boansku dozvolu. Tuna sudbina male
Mo nije uzrokovana strahom od Boga. Na koji je onda nain, ako
uopte jeste, drama male Mo ponavljanje Antigonine tragedije?
U Sofoklovoj verziji Antigonine prie glasnik ulazi na scenu
da sumira znaenje prie, ali isto tako da predoseti i da odgovori
na nae pitanje, pitanje koje, za razliku od rei korienih da ga
uine jasnim gledaocima, to oigledno nije - i ne zastareva: ta
je ovekov ivot? / Stvar koja nije data jednom zauvek / u dobru i
u zlu, oblikovana za slavu ili krivicu. Sluajnost podie oveka u
visine, sluajnost ga baca dole, / i niko ne moe predvideti ta e
nastati od onoga to jeste".
Dakle, ta budunost, zastraujue nepoznata i nedokuiva bu
dunost (to jest, kao to Levinas insistira, sutina, paragon, pot
puno otelotvorenje apsolutno drugaijeg"), a ne dostojanstvo
prolosti, koliko god da je ona asna, koja vreba iza dileme sa
kojom se suoava mala Mo, koliko i Antigona. Niko ne moe
predvideti ta e biti od onoga to jeste" - ali niko ne moe lako
podnositi tu nemogunost. U moru nesigurnosti ovek trai spas
na malim ostrvima sigurnosti. Da li neto to se moe pohvaliti
duom prolou ima vee anse da stupi u budunost nepovre-
deno i neozleeno nego neto drugo, to je, dodue, stvorio ili
nije stvorio ovek" - direktno od jue ili od danas"? Ne moemo
znati, ali je primamljivo misliti da je tako. U svakom sluaju, malo
toga se moe birati u toj beskonanoj, zauvek nezavrenoj i fru-
strirajuoj potrazi za izvesnou...
Nakon to je ula nepovoljnu presudu ove porote, mala Mo se

obraa svom ocu sa: ao mi je"...
U nemakom jeziku naklonost je obeleena lanom, za razliku
od srodstva.
Naklonost je kvalifikovano srodstvo - srodstvo, ali... (Wahl
verwandschaft, pogreno i obmanjujue prevedeno na engleski
kao izabrana naklonost", oigledan pleonazam, poto nijedna
naklonost ne moe a da ne bude izabrana; samo je srodstvo, jasno
i jednostavno, hteli to vi ili ne, zadato...). Izbor je faktor kvalifi
kacije: on pretvara srodstvo u naklonost. On, meutim, takoe
izdaje ambiciju naklonosti: njegova namera da bude kao srod
stvo, bezuslovno, neopozivo i nesalomivo kao to je srodstvo (u
jednom trenutku naklonost e se uplesti u rodoslov i ne moe se
razlikovati od ostatka mree srodstva; naklonost jedne generacije
e postati srodstvo druge generacije). Ali ak i brakovi, suprotno
od svetenikog insistiranja, nisu izali iz raja - i ono to su ljudi
povezali, ljudi mogu odvezati, i hoe - ako bude prilike.
ovek bi drage volje stavio izbor ispred srodstva, ali bi e-
leo da plodovi izbora budu upravo ono to srodstvo ve jeste:
nesavladivo jaki, postojani, pouzdani, trajni, nesalomivi. Ovo je
ambivalentnost koja je endemska za sve Wahlverwandschaft -
njen mlade (unitenje i izleenje; blagoslov i prokletstvo) koje
ne moe biti izbrisano. Osnivaki in izbora je mo zavoenja
naklonosti i njeno prokletstvo. Pamenje izbora, njegov prvobit
ni greh, koji e obavezno baciti tamnu senku i pomraiti ak i
najsjajnije zajednitvo zvano naklonost": izbor je, za razliku od
sudbine srodstva, dvosmerna ulica. ovek se uvek moe vratiti
nazad, i znanje da takva mogunosti postoji ini zadatak dranja
pravca jo munijim.
Izbor je izrodio naklonost, pupana vrpca nikada nije prese-
ena. Osim ako se izbor svakodnevno ne naglaava i ako se uvek
nove aktivnosti ne upotrebljavaju da ga potvrde - naklonost e
svenuti, izbledeti i propadati dok se ne raspadne ili se gamiui
ne razori. Namera da se naklonost odrava ivom i u dobrom
stanju znai svakodnevnu borbu i ne obeava nikakav odmor
predostronosti. Za nas, itelje fluidnog modernog sveta koji pre-
zire sve to je vrsto i trajno, sve to nije podesno za trenutnu

upotrebu i ne dozvoljava kraj naporima, takvi izgledi mogu biti
vie nego neto za ta bi se ovek dobrovoljno pogaao. Uspo
stavljanje veze naklonosti proglaava nameru stvaranja veze kao
to je veza srodstva - ali isto tako spremnost da se plati cena tog
avatara u vrstoj valuti svakodnevnog tekog rada. Kada volja ne
dostaje (ili, imajui u vidu obuku koja se nudi i dobija, likvidnost
sredstava) ovek bi bio sklon da razmisli dvaput pre nego to bi
postupio po svojoj nameri.
Zbog toga zajedniki ivot (hajde da saekamo i vidimo kako
on funkcionie i gde on vodi") usvaja privlanost koja nedostaje
vezama naklonosti. Njegove namere su skromne, zakletve nisu
date, a izjave, ako se naprave, nisu sveane, nema obaveza i nema
vezanih ruku. Vrlo esto, nema grupe koja e biti svedok i nema
naredbodavca koji e odozgo blagosloviti ovu zajednicu. Vi pitate
za manje, vi pristanete na manje, tako da ima manje kredita koji
treba da isplatite, a duina isplate je manje muna. Budue srod
stvo, da li je ono eljeno ili se od njega strahovalo, ne baca svoju
tamnu senku na zajedniki ivot". Zajedniki ivot" je zbog, a
ne radi. Sve opcije ostaju otvorene, delima iz prolosti nije dozvo
ljeno da ih smanje.
Mostovi su bespotrebni, osim ako se oni ne pruaju itavom
duinom izmeu obala - ali u zajednikom ivotu" druga obala
je umotana u maglu koja se nikada ne podie, maglu koju niko
ne eli da podigne i koju niko ne pokuava da oduva i razbije. Ne
moemo znati ta e ovek videti kada (ako) se magla raspline - i
ne moemo znati da li uopte postoji neto to se krije u toj magli.
Da li postoji druga obala ili je to samo fatamorgana. Iluzija koju
je izvela magla, plod mate koji vas tera da vidite bizarne oblike u
oblacima koji prolaze?
Zajedniki ivot moe znaiti da delite brod, sto za ruavanje i
postelje na brodu. On moe znaiti zajedniku plovidbu i deljenje
radosti i tekoa na putu. Ali ne radi se prelasku sa jedne obale
na drugu, tako da njegova svrha nije da zameni (odsutne) vrste
mostove. Moe se voditi brodski dnevnik prolih avantura, ali u
njemu se samo povrno spominje plan puta i konano odredite.
Magla koja prekriva drugu - nepoznatu obalu koje nema na mapi

- moe se stanjiti i nestati, mogu se pojaviti obrisi luke, moe se
doneti odluka uplovljavanju, ali sve ovo nije, niti je trebalo da
bude, zapisano u brodskim papirima.
Naklonost je most do bezbednog utoita srodstva. Zajedniki
ivot niti je takav most niti rad na izgradnji tog mosta. Zajedni
tvo zajednikog ivota" i zajednitvo roda su dva razliita uni
verzuma sa razliitim vremenskim razmacima, svaki upotpunjen
sopstvenim zakonima i logikom. Nijedan prolaz od jednog ka
drugom nije unapred ucrtan - premda jedan moe, sluajno, da
naleti ili da odskoi na drugi. Ne moe se znati, barem ne una
pred, da li e se ispostaviti da je zajedniki ivot glavni put ili le
pa ulica. Poenta je u tome da hodate kroz dane kao da ta razlika
nije vana - nainom koji pitanje ta je ta" ini nevanim.
Naputanje tog naina i iz prakse ortodoksne naklonosti ne
moe, a da se ne reflektuje na poloaj srodstva. U nedostatku sta
bilnih mostova za nadolazei saobraaj, mree srodstva izgledaju
slabo i kao da su u stalnoj opasnosti. Njihove granice su nejasne i
sporne, one se rastapaju na terenu koji nema jasna obavetenja
vlasnitvu i nasledenom posedu - to je granina zemlja, nekada
bojite, drugi put predmet sudskih bitaka koje nisu manje gorke.
Mree srodstva ne mogu biti sigurne u svoje anse za opstanak,
a kamoli u izraunavanje svog ivotnog veka. Ta krhkost ih ini
jo vrednijim. One su sada krhke, nene, delikatne; one izazivaju
zatitnika oseanja; one stvaraju elju da se grli, mazi i pridobija;
one ude da budu tretirane panjom punom ljubavi. I one nisu
vie arogantne i razmetljive kao to su bile onda kada su nai pre
ci grmeli i bunili se protiv stege i krutosti porodinog zagrljaja.
One vie nisu sigurne u sebe, poto su, umesto toga, bolno svesne
koliko bi fatalan za njihov opstanak mogao biti samo jedan jedini
pogrean korak. Povezi i epovi za ui se vie ne upotrebljavaju -
porodice paljivo gledaju i sluaju, veoma voljne da poprave svoje
postupke i spremne da nadoknade brigu i ljubav u istoj razmeri.
Paradoksalno, ili, naposletku, i ne toliko paradoksalno, privla
ne ili zadravajue sile srodstva naglo rastu, kako se magnetizam
i nosive sile naklonosti smanjuju...
I tako, evo nas ovde, njiemo se i teko manevriemo izmeu

dva sveta, znaajno udaljena i u sukobu jedan sa drugim, A opet
su oba poeljna i potrebna - bez jasno izdeljenih prolaza, a ka
moli utabanih staza izmeu njih.
Pre trideset godina, u knjizi The Fali of Public Man (Nesta
nak javnog oveka), Riard Senet je primetio uspon ideologi
je intimnosti" koja pretvara politike kategorije u psiholoke
10
kategorije".
Jedan posebno udan ishod te nove ideologije bio je zamena
zajednikog identiteta" za zajednike interese". Bratstvo zasno
vano na identitetu trebalo je da postane - kako je Senet upozorio
- razumevanje za izabranu grupu ujedinjenih ljudi, uz odbijanje
onih koji nisu u okviru lokalnog kruga". Autsajderi, nepoznati
i oni koji ne lie ni na koga, postaju stvorenja koja treba izbega-
vati."
Nekoliko godina kasnije, Benedikt Anderson je skovao termin
zamiljena zajednica" kako bi objasnio misteriju samoidentifi-
kovanja sa velikom kategorijom nepoznatih stranaca sa kojom
ovek moe verovati da deli neto dovoljno vano da bi ih jedan
put spomenuo kao mi", ega sam ja, kao govornik, jedan deo. i
njenica da je Anderson video takvu identifikaciju sa ratrkanom
populacijom nepoznatih ljudi kao misteriju koja zahteva obja
njenje bila je posredna potvrda - pohvala zapravo - Senetovim
predoseajima. Kada je Anderson razvio svoj model zamiljene
zajednice" dezintegracija bezlinih spona i veza (i s njima, kao to
bi Senet istakao, umetnost uljudnosti" - noenja maske" koja
istovremeno titi i omoguava da se uiva u drutvu) dostigla je
napredni nivo i tako su trljanje i tapanje po ramenima, bliskost,
intimnost, iskrenost", izvrtanje unutranjosti", nemanje tajni,
prinudno i prisilno ispovedanje brzo postajali jedina ljudska od
brana protiv usamljenosti i jedina dostupna nit da se isplete e
ljeno zajednitvo. ovek je mogao da pojmi celovitosti vee od
kruga uzajamnog ispovedanja samo u meri u kojoj je mi" raslo
i rastezalo se; kao i istost, pogreno nazvana identitet", napisana
10 Richard Sennet, The Fali of Public Man ( 1 9 7 4 , Random House, 1978), str.
2 5 9 i dalje.
velikim slovom. Jedini nain da se nepoznati" ukljue u mi" bio

je da se preoblikuju u potencijalne partnere u ispovednim ritu
alima, osueni da otkriju slinu (i tako poznatu) unutranjost",
kada su pod pritiskom da podele svoje najiskrenije intimnosti.
Zajednica unutranjih ja, zasnovanih na obostrano ohrabre
nim samorazotkrivanjima, moe biti jezgro ljubavnog odnosa.
Ona moe pustiti korene, proklijati, bujati unutar samoodrivog
ili skoro samoodrivog ostrva zajednikih biografija. Ali, isto kao
i moralno drutvo dvoje ljudi koje, kada se proiri da bi ukljuilo
Treeg i tako bilo postavljeno oi u oi sa javnom sferom", pro
nalazi svoju moralnu intuiciju i impulse koji nisu dovoljni da se
suoe sa pitanjem nepersonalne pravde koju ta javna sfera izrada
i ree ga, jer je zajednicu ljubavi spoljni svet uhvatio nepripre-
mljenu, nespremnu da se suoi sa problemom, neupuenu u ve
tine koje to suoavanje zahteva.
Sasvim je prirodno da se unutar ljubavne zajednice na neslogu
i nesporazume gleda kao na trenutne iritirajue faktore koji e
ubrzo nestati, ali je isto tako prirodno da se na njih gleda kao na
poziv na lekovitu akciju koja e ih podstai da nestanu. ini se da
je savren spoj bia tu realan izgled, ako postoji dovoljno strplje
nja i posveenosti - kvaliteta koje e ljubav zasigurno obezbediti
u izobilju. ak i ako je duhovna jednolikost ljubavnika jo uvek
negde u budunosti, ona zasigurno nije puki san ili sanjalaka
iluzija. Ona se zasigurno moe dostii - uz sredstva koja su lju
bavnicima ve na raspolaganju - u njihovim sposobnostima kao
ljubavnika.
Ali pokuajte da rastegnete legitimna oekivanja ljubavi do
voljno daleko da ukrotite, pripitomite i izbacite otrove iz mea-
vine zvukova i prizora koji mue um i koji ispunjavaju svet izvan
ostrva ljubavi... Tada, i tamo, proverena i pouzdana lukavstva
nee biti od velike pomoi. Na ostrvu ljubavi, dogovor, razume
vanje i jedinstvo - u dvoma - kome se sanja, moda nikad nee
biti izvan dometa, ali ovo ne vai za beskonani spoljanji svet
(osim ako on nije pretvoren, arobnim tapiem, u sastanak Jir-
gena Habermasa iji je cilj konsenzus). Sredstva Ja-Ti zajedni-
tva, koliko god da se njima savreno vlada i bezgreno upravlja,

pokazae se bespomonim u susretu sa promenjivou, nejedna-
kou i neskladom koji razdvajaju mnotva onih koji su potenci
jalni Ti" jedne od drugih i dre ih na ratnoj nozi: u napadakom,
pre nego u govornikom raspoloenju. Kada je neslaganje prola
zna nelagodnost koja brzo nestaje, i kada nesklad (koji signali
zira odlunost za samopotvrdivanjem) ostaje tu na neodreeno
vreme, zahteva se poznavanje sasvim drugaijih tehnika. Nada
sporazumu privlai ljude da budu zajedno i podstie ih na vee
napore. Neverovanje u jedinstvo, koje hrani i koga hrani oigled
na neadekvatnost sredstava koja su pri ruci, tera ljude jedne od
drugih i navodi ih na elju za bekstvom.
Prva posledica rastue neverice u verovatnou jedinstva jeste
podela mape Lebenswelt, ivotnog sveta, na dva kontinenta, koji
uglavnom ne komuniciraju meusobno. U jednom se konsen
zus trai po svaku cenu (iako uglavnom, moda ak i sve vreme,
vetinama steenim i nauenim u sklonitu intimnosti) - ali se,
iznad svega, pretpostavlja da je on ve tamo", predodreen za
jednikim identitetom, ekajui da bude probuen i da se po
tvrdi. A u drugom svetu je nada u duhovno jedinstvo, a s njom
i svaki napor da se ona otkrije ili da se izgradi ni iz ega, bila a
priori naputena, tako da jedina nagovetena razmena jeste raz-
mena raketa, a ne rei.
Danas, meutim, ta dvojnost stavova (teorijski, za privatnu
upotrebu viena kao podela ljudskog roda) ini se da postepeno
nestaje u pozadini svakodnevnog ivota - zajedno sa prostornim
dimenzijama ljudske blizine i udaljenosti. Kao i tamo gore, u be
skrajnim prostorima globalne granine zemlje, tako i na nivou
obinih ljudi, u polju ivotne politike, okruenje za delovanje je
rezervoar ispunjen potencijalnim prijateljima i neprijateljima, u
kojem se oekuje da se plivajue koalicije i besciljna neprijatelj
stva jedno vreme spajaju, samo da bi se jo jedanput razdvojili i
napravili mesta za drugaija i razliita spajanja. Zajednice jed-
nolikosti", koje su predodreene, ali ekaju da budu otkrivene i
ispunjene materijom, daju prednost zajednicama okolnosti", od
kojih se oekuje da se same formiraju oko dogaaja, idola, pani

ke ili navika: najvie se razlikuju kao sredinje take, a opet dele
osobinu kratkog i sve kraeg ivotnog veka. One ne traju vie od
emocija koje ih dre u centru panje i navode na spajanje inte
resa - dou i nestanu, ali se jednako intenzivno zajedno vezuju i
deluju zarad ideje".
Sve to spajanje i razdvajanje omoguava da se istovremeno
prate poriv za slobodom i udnja za pripadanjem - i da se prikri
ju, ako ne i u potpunosti nadoknade, nedostaci obe enje.
Oba poriva se tope i meaju u sveobuhvatno apsorbujuem i
sveoptem potroakom trudu umreavanja" i surfovanja mre
om". Ideal povezanosti" se bori da pojmi teku, munu, dijalek
tiku ove dve nepomirljivosti. On obeava bezbedno (ili, u najma
nju ruku - nesmrtonosno) upravljanje izmeu grebena usamlje
nosti i posveenosti, muke izuzimanja i gvozdenog stiska prevr-
stih veza, nepopravljive odvojenosti i neopozive povezanosti.
Mi askamo i imamo drugare" sa kojima askamo. Drugari,
kao to zna svaki zavisnik od askanja, dolaze i odlaze, ukljuu
ju se i iskljuuju - ali postoji uvek nekoliko njih na liniji koji
spreavaju zastoj u cirkulisanju poruka". U vrsti odnosa drugar
- drugar", ne poruke kao takve, ve dolaenje i odlaenje poru
ka, cirkulacija poruka, jesu poruka - bez obzira na sadraj. Mi
pripadamo - jednakom toku rei i nezavrenih reenica (skrae
ne, zasigurno, okrnjene da bi ubrzale cirkulaciju). Mi pripadamo
prianju, a ne onome emu se pria.
Nemojte pomeati sadanju opsesiju sa primoranim ispoveda-
njima i talasima poveravanja kojima je Senet brinuo pre tri
deset godina. Cilj razgovora i kuckanja poruka nije vie u tome
da predate unutranjost due partneru na proveru i odobravanje.
Rei izgovorene ili otkucane vie ne nastoje da govore putova
nju duhovnog otkria. Kao to je to Kris Mos divno rekao (u listu
11
Gvardijan vikend), u naem internet etovanju, telefoniranju
mobilnim, celodnevnom slanju poruka", i kroz takav nain ko
munikacije, samoispitivanje je zamenjeno mahnitom, povrnom
11 Guardian Weeken, 6. april 2 0 0 2 .

interakcijom koja otkriva nae najdublje tajne odmah pored nae

liste za kupovinu". Ipak elim da kaem da se ta interakcija", upr-
kos tome to je mahnita, ipak ne mora initi tako povrnom, onda
kada shvatite i setite se da smisao - njen jedini smisao - jeste da
se etovanje nastavi. Internet provajderi nisu svetenici koji bla
goslove neprikosnovenost zajednice. Zajednice se ne mogu ni na
ta osloniti, sem na nae etovanje i slanje tekstualnih poruka;
zajednica ide samo toliko daleko koliko i telefoniranje, prianje,
slanje poruka. Ako prekinete priu - vi ispadate. Tiina je jedna
ka izbacivanju. // ' a pas dehorsdu texte - zaista, ne postoji nita
izvan teksta - mada ne samo u onom smislu kome je govorio
Derida...
OM, popularni asopis koji izlazi kao dodatak jednog od naj-
cenjenijih, najpotovanijih i najomiljenijih nedeljnika, obraa
se miljenicima det-seta ili Bloomsbury ili Chelsea grupa, i svim
drugim, ili skoro svim drugim, brbljivim klasama, koje ga eljno
itaju i priaju njemu...
Uzmite, nasumice, izdanje od 16. juna 2002. godine - iako u
ovom sluaju datum nije previe bitan zato to je sadraj, sa ma
lim varijacijama, imun na nemire, skokove ili okretnice uzviene
istorije u nastajanju, kao i na svu politiku osim na ivotnu poli
tiku. Ubrzanja ili usporavanja vremena uzviene politike prolaze
pored njega...
Skoro polovina OM asopisa, nedelju za nedeljom, ispunjena
je delom koji se zove ivot". Urednici objanjavaju: ivot" je
prirunik za moderno ivljenje". Ovaj deo ima svoje manje de-
love: na prvom mestu je Moda", koja informie procesu min-
kanja", sa jo manjim delom Njena moda" koji bodri itaoce da
trae jo malo da bi pronali pravi par cipela". Njega prati drugi
deo - Enterijer" - sa kratkim osvrtom na kuice za lutke". Onda
dolazi deo Bate", koji savetuje kako da se odrava izgled" i im
presioniraju gosti", uprkos zamornoj istini da batovanski posao
nikada nije zavren". Dalje sledi deo Hrana", iza kojeg odmah
dolazi deo Restorani", koji savetuje gde da traite ukusnu hranu
kada jedete napolju, i deo Vina", koji preporuuje gde da prona-
ete ukusno vino koje ete konzumirati kada ste kod kue. Kada
dode do ovog dela, italac je veoma spreman da proui tri strane
dela ivljenje" - koji sadri delove kao to su ljubav, seks, po
rodica, prijatelji".
Ove nedelje, ivot" je posveen parovima koji su u neoba

veznoj vezi", revolucionarima u vezama", koji su probili" guei
mehur od parova" i idu sopstvenim putem". Njihova dvojnost
radi pola radnog vremena. Oni preziru ideju zajednikog doma i
domainstva, birajui da zadre svoja zasebna prebivalita, ban
kovne raune i krugove prijatelja, i da dele vreme i prostor kada
oni to ele - ali ne kada oni to ne ele. Kao staromodni posao koji
se danas razdvojio na niz fleksibilnih radnih vremena, dodatnih
poslova ili kratkoronih projekata, i kao staromodna kupovina
ili iznajmljivanje poseda koje ovih dana sve vie biva zamenjeno
vremenski podeljenim boravkom i aranmanima za odmor, ili
staromodni brak dok nas smrt ne rastavi", ve izguran trenutnim,
optepoznatim videemo kako e funkcionisati" - zamenjeno je
fleksibilnim okupljanjima" koji rade pola radnog vremena.
Eksperti su podeljeni, to za itaoce, koji poznaju tu njihovu
staru naviku, nije nikakvo iznenaenje. Njihova miljenja varira
ju od pozdravljanja modela parova koji su u neobaveznoj vezi"
kao dugo traene nirvane koja se konano ostvaruje (pokuaj da
se od kruga napravi kvadrat, jer se istinsko uzimanje i davanje
ne plaa gubitkom nezavisnosti), pa sve do osuivanja onih koji
praktikuju neobavezne veze zbog njihovog kukaviluka, odnosno
zato to oni nisu voljni da se suoe sa testovima i tekoama koje
stvaranje i trajanje prave veze obavezno ukljuuje. Dokazi za i
protiv" se trae sa tekoama, njima se uzvieno razmilja i oni
se strogo odmeravaju, iako se uticaj stila ivota parova koji su u
neobaveznoj vezi" na ljudsko okruenje parova koji su u neoba
veznoj vezi" (stoje zanimljivo, imajui u vidu ekoloku osetljivost
naeg doba) ne pojavljuje ni na jednom od bankovnih rauna.
Poto je ivljenje" reklo ta je imalo - ta je potrebno da se
ispuni ostatak ivota"? Postoje delovi koji se zovu Zdravlje",
Blagostanje", Ishrana" (napomena: odvojeni od delova Hra

na", Restorani" i Vino") i Stil" (u kome se nalaze samo reklame
za nametaj). Ovaj deo se zavrava rubrikom Horoskop", koji,
zavisno od njihovih datuma roenja, savetuje nekim itaocima
da zaborave geganje - mobilnost je sada sutinska": morate da
jurite naokolo, brbljate u va mobilni telefon i dogovarate se",
dok drugima kae da sada dolazi vae vreme - novi poeci izno
va i ne previe starih poslova koji terete vau duu uvek punu
optimizma".
2.
alatima drutvenosti
Homo sexualis: oaloena siroad
Kao to je tvrdio Klod Levi-Stros, upoznavanje polova je teren

na kome su se prvi put susreli priroda i kultura; isto tako, to je
polazna taka, poreklo celokupne kulture. Seks je bio prvi sasto
jak prirodnog dara homo sapiensa na kome su urezane veta-
ke, konvencionalne, proizvoljne razliitosti - osnovna industrija
celokupne kulture (kao najistaknutiji, prvi in kulture, zabrana
incesta: podela ena na kategorije koje su prikladne i neprikladne
za seksualnu kohabitaciju).
Lako je videti da ova uloga seksa nije bila sluajna. Od mnogo
prirodnih" nagona, naklonosti i sklonosti ljudi, seksualna elja je
bila i ostala najoigledniji, nedvosmisleni i nepobedivi drutveni
nagon. On se protee prema drugom ljudskom biu; on zahteva
prisustvo drugog ljudskog bia i bori se da pretvori to prisustvo
u zajednicu. On udi za zajednitvom; on ini svako ljudsko bie,
koliko god da je ono ostvareno, i u drugim aspektima samodo
voljno, nekompletnim i punim elja - osim ako nije u zajednici
sa drugim.
Kultura je roena iz susreta polova. U tom susretu kultura je
prvi put praktikovala svoju kreativnu umetnost diferencijacije.
Nikada od tada nije prekinuta, a kamoli naputena, bliska sarad-

nja kulture i prirode u svemu seksualnom. Ars erotica, pravo kul
turno ostvarenje, je od tada trebalo da vodi seksualni nagon ka
njegovom ispunjenju u ljudskom zajednitvu.
Osim nekoliko izolovanih izuzetaka, kako kae vodei nema-
ki seksolog Folkmar Sigu, naa kultura nije donela ars erotica,
1
ve - umesto toga - scientia sexualis".
ini se da je Anteros, Erosov brat i osvetniki genije odbaene
ljubavi", preuzeo od svog brata, skinutog sa trona, vladavinu nad
kraljevstvom seksa. Danas, seksualnost vie ne oliava potenci
jal za zadovoljstvo i sreu. Ona vie nije mistifikovana, pozitivno,
kao ekstaza i greh, ve, umesto toga, kao izvor pritiskanja, kao
nejednakost, nasilje, zloupotreba i smrtonosna infekcija."
Anteros je, navodno, bio veoma strastan, lascivan, nadraljiv i
temperamentan momak, ali onda kada je postao neosporni gos
podar kraljevstva, on mora da je zabranio strast meu svojim po
dreenima i proglasio seks za racionalnu, trezveno proraunatu
aktivnost koja je izraunala sve rizike, koja potuje pravila i koja
je, iznad svega, u potpunosti demistifikovana i osloboena ari.
Pogled naunika", kae Sigu, je oduvek bio hladan i uzdran:
ne treba da postoje tajne." Rezultat? Danas je svako poznavalac,
a niko nema pojma."
Takav frustrirajui uticaj hladnog stava i uzdranog pogleda
nije umanjivao autoritet Anterosa, niti njegovog uticaja, scientia
sexualis - niti je slabio poloaj njegovih lojalnih, zahvalnih ie-
kivajuih sledbenika. ini se da zahtevi za uslugama (za novim
i unapreenim uslugama, a opet vie tih istih") rastu, a ne sma
njuju se, kako te usluge iznova ne uspevaju da ispune ono to su
obeale. Seksualna nauka i dalje traje, jer je seksualno nezado
voljstvo odbilo da nestane."
Scientia sexualis je obeala da e spasiti homini sexualis od
njihove patnje; ona i dalje obeava da e uraditi upravo to, a nje
nim obeanjima se i dalje veruje iz prostog razloga to, jedanput
kada su odseene od svih drugih ljudskih modaliteta i prepute-
1 Volkmar Sigusch, The neosexual revolution", Archives of Sexual Behaviour, 4
(1989), str. 3 3 2 - 5 9 .
alatima drutvenosti 57
ne samo sopstvenim sredstvima, komini sexuali postaju prirodni

objekti" za nauno ispitivanje - kod kue samo u laboratoriji i u
doktorovoj ordinaciji, i vidljivi njima i drugima samo u svetlu
projektora kojima upravljaju naunici. Osim toga, oaloeni si
roti homosexualis ne moe se nigde obratiti za savet, podrku i
pomo.
Siroad Erosa. Eros, zasigurno, nije mrtav. Ali je proteran iz

svog naslednog kraljevstva - kao to je nekad bio Ahasfer, lutaju
i Jevrejin, osuen da tumara i skita okolo, da luta ulicama u be
skrajnoj i uvek uzaludnoj potrazi za zaklonom. Eros se sada moe
pronai svuda, ali on se nikada nigde nee zadrati. On nema
trajnu adresu - ako elite da ga uhvatite, piite poste restante i
nadajte se.
Oaloeni gubitkom budunosti. I to zbog oekivanja i po
sveenosti, koji su legitimna i monopolistika imovina buduno
sti. Naputeni od strane duhova oinstva i majinstva, ovi glasnici
venosti i Nepoznatog, koji su navikli da lebde iznad seksualnih
susreta i da ovla prenose na telesnu zajednicu deo svoje bizarno
sti i deo te uzviene meavine vere i straha, radosti i pribojavanja,
koji su bili njihovo obeleje.
Medicina se ovih dana takmii sa seksom za vlast nad repro

dukcijom".
Medicinari se takmie sa homini sexuali za ulogu glavnih auc-
tores drame. Ishod takmienja je unapred poznat zakljuak: za
hvaljujui onome to medicina moe da uradi; ali isto tako za
hvaljujui onome to se od medicine oekuje da uradi i onome
to od nje ele uenici i bivi studenti trine kole potroakog
ivota. Oaravajui vidici odmah iza oka su ansa (da ponovo
citiramo Sigua), da biramo dete iz kataloga atraktivnih dona
tora na veoma slian nain na koji su oni [moderni potroai]
navikli da naruuju potanskim putem ili putem modnih maga
zina" - i da dobiju to dete po sopstvenom izboru, u vreme kad to
njima odgovara. Bilo bi protivno prirodi iskusnog potroaa da
ne poeli da skrene iza tog oka.
Postojala su vremena (u domainstvima/radionicama ili na

porodinim farmama) kada su deca bila proizvoai.
U tim vremenima, podela posla i raspodela porodinih uloga
se preklapala. Dete je trebalo da se pridrui porodinom oikosu,
da se ukljui u radnu snagu u radionici ili na farmi - i tako se u
tim vremenima, kada je bogatstvo poticalo ili se crpelo iz rada,
oekivalo da dolazak deteta unapredi blagostanje porodice. Pre
ma detetu se moglo ophoditi grubo i ona su se mogla drati na
kratkoj uzici, ali tako je bilo i sa drugim radnicima. Od rada se
nije oekivalo da donosi radost i da slui srei radnika - ideja
zadovoljstva poslom" jo uvek nije bila izmiljena. A opet, deca
su, po optem miljenju, bila dobra investicija i, kao takva, bila
su dobrodola. to vie, to bolje. tavie, razum je nalagao da se
obezbedite, poto je ivot trajao kratko i svako je mogao samo
da nagaa da li e novoroene iveti dovoljno dugo da bi dalo
doprinos porodinom dohotku. Za autore Biblije, boje obeanje
Abrahamu - Ja u umnoiti seme kao zvezde na nebu, kao pesak
koji se nalazi na morskoj obali" - bilo je, nedvosmisleno, blago
slov - iako bi mnogo naih savremenika radije osetilo u njemu
opasnost, prokletstvo, ili oboje.
Postojala su vremena (porodinih bogatstava koja su prelazi
la sa generacije na generaciju niz porodino stablo, i nasleenog
drutvenog poloaja) kada su deca bila mostovi izmeu smrtno
sti i besmrtnosti, izmeu mrsko kratkog pojedinanog ivota i
(uz malo nade) beskrajnog trajanja loze. Umreti bez dece znailo
je da nikada ne sagradite takav most. Smrt oveka bez dece (iako
ne i obavezno ene bez dece, osim ako je bila kraljica ili neto
slino) znaila je smrt za lozu - zapostavljenu najvaniju obave
zu, neispunjen najvaniji od svih zadataka.
Sa novom krhkou porodinih struktura, sa kraom duinom
ivota mnogih porodica nego to je pojedinana duina ivota
bilo kog od njenih lanova, sa lanstvom u konkretnim porodi
nim rodoslovima koji se brzo pretvaraju u one neodlune" flu
idnog modernog doba i odanost bilo kom od nekoliko dostupnih
mrea rodoslova, koje se, zbog rastueg broja pojedinaca, pre
tvaraju u stvar izbora i opoziv izbora, do daljnjeg" - dete moe
jo uvek biti most" ka neemu trajnijem. Ali je obala do koje

taj most vodi prekrivena maglom od koje niko ne oekuje da se
razbije, i tako je malo verovatno da ona moe pobuditi mnogo
emocija, a kamoli da podstakne elju za akcijom. Kad bi izne
nadni nalet vetra oduvao ovu maglu, niko ne bi tano znao kakva
bi se obala pokazala i da li bi se bilo kakvo tlo pojavilo iz magle,
dovoljno vrsto da odri trajan dom. Mostovi koji ne vode niku
da, ili nikuda posebno: kome oni trebaju? Zbog ega? Ko bi troio
vreme i veliki novac da ih projektuje i sagradi?
U naim vremenima, dete je, kao prvo i najvanije, objekat
emocionalne potronje.
Objekti potronje slue potrebama, eljama ili potrebama po
troaa; a isto tako i deca. Deca se ele zbog radosti roditeljskih
zadovoljstava za koje postoji nada da e ih doneti - vrste radosti
koju ne moe ponuditi nijedan drugi objekat potronje, koliko
god bio dobro osmiljen i sofisticiran. Na alost strunjaka za tr
govinu, trite robe ne moe ponuditi vredne zamene, iako taj al
pronalazi nekakvu nadoknadu u sve iroj poziciji koju svet trgo
vine zadobija u proizvodnji i odravanju prave stvari.
Kada priamo objektima potronje, ini se da se oekivano
zadovoljstvo meri u odnosu na cenu; ovek trai vrednost za no
vac".
Deca se nalaze medu najskupljim stvarima koje e proseni
potroai verovatno kupiti tokom svog celokupnog ivota. U
isto monetarnom smislu, deca kotaju vie nego luksuzni, naj
moderniji automobil, krstarenje oko sveta, ak i zdanje na koje
ste ponosni. Jo gore, ukupna cena e verovatno porasti tokom
godina i njen iznos ne moe unapred biti utvren, niti procenjen
uz bilo koju dozu sigurnosti. U svetu koji vie ne nudi pouzdane
puteve karijere i stabilne poslove, za ljude koji se kreu od jednog
projekta do drugog i zarauju za svoj ivot dok se kreu, potpisi
vanje ugovora za kredit sa nepoznatim ili neodreeno dugim ot
platama znai izlaganje nekarakteristino visokom nivou rizika i
bogatom izvoru uznemirenosti i straha. ini se da e ovek radije
dobro razmisliti pre potpisivanja, i to vie neko misli - to e vei
i oigledniji biti rizici koji su ukljueni, i nikakvo promiljanje ni
unutranje istraivanje nee otkloniti crva sumnje koji e pre ili

kasnije pomutiti radost. Osim toga, imati decu je u nae vreme
stvar odluke, a ne sluajnosti - okolnost koja jo vie pogorava
uznemirenost. Imati ili nemati decu je neosporno odluka sa naj
vie posledica, koja ima najtrajniji uticaj meu svim drugima, i
zato je to odluka koja najvie testira ivce i stvara najvie tenzija s
kojima se neko moe susresti tokom celokupnog ivota.
tavie, nisu sve cene monetarne, a one koje nisu ne mogu se
nikako meriti i raunati. One pobijaju uvebane kapacitete i sklo
nosti one vrste racionalnih agenata kakvi elimo da budemo, pa
se borimo i vebamo da postanemo takvi. Stvaranje porodice"
je kao da naglavake skaete u nepoznate vode nedokuivih du
bina. Odbacivanje ili odlaganje drugih primamljivih potroakih
radosti, ija je privlanost jo uvek neisprobana, nepoznata i ne-
predvidiva, to je samo po sebi uasna rtva koja je u direktnom
raskoraku sa navikama razboritog potroaa, nije njena jedina
verovatna posledica.
Imati decu znai odmeravati blagostanje drugog, slabijeg i za
visnog bia sa sopstvenim komforom. Autonomija sopstvenih
elja e morati da bude kompromitovana, i uvek iznova: godinu
za godinom; svakodnevno. ovek moe postati, uasa, zavi
san". Imati decu moe znaiti potrebu da se smanje profesionalne
ambicije, da se rtvuje karijera", jer e ljudi koji sede i prosuuju
profesionalna dostignua podozrivo motriti na bilo koji znak po-
deljene lojalnosti. Najbolnije je to to imati decu znai prihvatanje
takve zavisnosti koja deli lojalnost na neodreeno vreme, ulazak
u neopozivu obavezu sa nevidljivim krajem i bez priloene ree
nice do daljnjeg"; vrsta obaveze koja ide protiv prirode politike
fluidnog modernog ivota i koju veina ljudi najee predano
izbegava u drugim manifestacijama svog ivota. Suoavanje sa
takvom obavezom moe biti traumatino iskustvo. Postporoaj-
na depresija i brana (partnerska) kriza nakon poroaja izgledaju
kao posebno fluidne, moderne" muke, na isti nain kao anorek-
sija, bulimija i beskrajne varijacije alergija.
Radosti roditeljstva izgleda da dolaze u paketu sa tugom sa-
mortvovanja i strahovima neistraenih opasnosti.
Trezven, pouzdan proraun dobitaka i gubitaka ostaje, tvrdo

glavo i uporno, izvan dohvata i razumevanja potencijalnih rodi
telja.
Rizici su prisutni u svakoj potroakoj nabavci - ali trgovci
druge potroake robe, a posebno robe koja je pogreno nazvana
trajna", padaju na leda kako bi ubedili svoje potencijalne klijen
te da su njihovi rizici svedeni na minimum. Oni nude garancije,
produene garancije (iako samo nekoliko njih moe savesno tvr
diti da e kompanija koja izdaje garanciju opstati dok ta garanci
ja traje, a praktino niko ne moe uveriti klijente da privlanost
kupljene robe koja je dri podalje od kante za smee nee izble-
deti mnogo pre toga), garancije sa povraajem novca i obeanja
dugom ili doivotnom servisu posle kupovine. Koliko god da ove
garancije ulivaju poverenje ili su sumnjive, nijedna od njih nije
na rapolaganju u sluaju roenja deteta.
Nije ni udo da su instituti za medicinsko istraivanje i kli
nike za trudnou pune novca komercijalnih kompanija. Postoji
potencijalno beskrajna potranja za smanjivanjem rizika koji se
javljaju pri roenju deteta - barem do nivoa koji potencira roba
na policama u prodavnici. Kompanije koje nude priliku da iza
berete dete iz kataloga atraktivnih donatora" i klinika na glasu
koje sastavljaju spektar gena neroenog deteta na porudbinu
klijenta, ne treba da brinu manjku zainteresovanih klijenata ili
nedostatku profitabilnog posla.
Da sumiramo: iroko primetno odvajanje seksa od reproduk
cije potpomognuto je moi. To je zajedniki proizvod okruenja
fluidnog modernog ivota i potronje kao izabrane i jedine ras
poloive strategije traganja za biografskim reenjima na dru
tveno proizvedene probleme" (Ulrih Bek): Meavina ova dva fak
tora vodi do pomeranja pitanja reprodukcije i roenja deteta od
seksa u potpuno drugaiju sferu, rukovoenu potpuno razliitom
logikom i nizom pravila nego to je to u seksualnoj aktivnosti.
Oaloenost homo sexualisa je previe utvrena.
Kao da je predosetio obrasce koji e nadvladati u naem vre
menu, Erih From je pokuao da objasni privlanost seksa kao
takvog" (seksa ,,u svoje ime", seksa praktikovanog zasebno od
njegovih ortodoksnih funkcija), aludirajui na njegov kvalitet

kao (obmanjujui) odgovor za ljudima previe svojstven nagon
2
za potpunim stapanjem" kroz iluziju jedinstva".
Jedinstvo - poto je to tano ono to mukarci i ene eljno
trae kada oajno ele da pobegnu iz samoe u kojoj se ve nalaze
ili se plae da e se nalaziti. Iluzija - jer jedinstvo dostignuto u
kratkom trenutku orgazmikog vrhunca ostavlja strance udalje
nim kao to su bili i pre", tako da oseaju svoju otuenost i vie
nego ranije". U toj ulozi, seksualni orgazam preuzima funkciju
koja je ini ne previe razliitom od alkoholizma ili zavisnosti od
droge". Kao oni, on je intenzivan - ali prolazan i periodian". 3
Ovo jedinstvo je iluzorno i iskustvo e morati na kraju da bude
frustrirajue, kae From, zbog razdvajanja jedinstva od ljubavi
(to jest, da objasnim, od fursein vrste odnosa; od namerno trajne,
neodreene obaveze za partnerovo blagostanje). Po Fromovom
miljenju, seks moe biti samo instrument istinskog stapanja -
umesto da je trenutni, dvolini i konano samounitavajui uti
sak stapanja - zahvaljujui svom spoju sa ljubavlju. Koje god da
kapacitete stvaranja jedinstva seks moe posedovati, one nisu ni
malo nalik njegovom druenju sa ljubavlju.
Od vremena kada je From to pisao, izolacija seksa od drugih
domena ivota napredovala je vie nego ikada.
Danas je seks pravo otelotvorenje, moda tihi/tajni arhetip,tog
istog odnosa" (oksimoron, zasigurno: ini se da ljudski odnosi
popunjavaju, naseljavaju i modifikuju sve okove Lebenswelta,
koliko god da su udaljeni i tako mogu biti sve osim istih"), to
je, kako je Antoni Gidens sugerisao, postao dominantan ciljni/
idealni model partnerstva meu ljudima. Od seksa se sada oe
kuje da bude samoodriv i samodovoljan,da stoji na sopstvenim
nogama", da se njemu sudi samo po osnovu zadovoljstva koje
sam moe doneti (iako je, po pravilu, ono daleko manje od oeki
vanja koje raspaljuju mediji). Nije ni udo to su enormno porasli
njegovi kapaciteti da izrodi frustraciju i da pojaa isti taj oseaj
2 Erich Fromm, The Art ofLoving (1957; Thornsons, 1995).

3 Ibid, Str. 4 1 - 4 3 , 9 - .
otuenja koji je trebalo da izlei. Pobeda seksa u velikom ratu za

nezavisnost je, u najboljem sluaju, Pirova pobeda. ini se da taj
udesni lek stvara bolesti i patnje ne manje brojne i nesporno
akutnije od onih koje je trebalo da izlei.
Gubitak Erosa i budunosti su jedno kratko vreme bili slavlje
ni kao konano osloboenje seksa iz zatvora u kome ga je dralo
patrijarhalno, puritansko, a opet nesreno viktorijansko, namo-
rasto, namrteno i dvolino drutvo.
Ovde je, konano, postojao najistiji odnos, susret koji nije slu
io drugoj svrsi osim zadovoljstvu i radosti. Sanjana srea bez
usputnih obaveza, srea koja se ne plai nuspojava i koja je tako
radosno nesvesna njenih posledica, srea takve vrste da ako ni
ste potpuno zadovoljni, vratite proizvod i mi emo vam vratiti
novac": najpotpunije otelotvorenje slobode, kao to ju je definisa-
la popularna mudrost i praksa potroakog drutva.
U redu je, ak moda i divno i sasvim udesno, da seks bude
tako osloboen. Problem je kako da ostane na mestu sada kada
je teret baen preko palube: kako mu zadrati oblik kada okviri
vie nisu dostupni. Lako letenje je veselje, a let bez upravljaa je
nevolja. Promena je blaenost, nepostojanost je iritirajua. Ne
podnoljiva lakoa seksa?
Folkmar Sigu je terapeut: svakodnevno prima rtve istog
seksa". On belei njihove albe - a spisak albi koje zahtevaju in
tervenciju eksperta nezadrivo se uveava. Njegovi sadraji re
zultata su sumorni, koliko su i trezveni.
Svi oblici odnosa koji su trenutno u modi nose istu masku lane sree koju
je nekada nosila brana, a sada slobodna ljubav... [Poto smo] bolje pogle
dali i skinuli masku, naili s m o na neispunjene tenje, izlizane nerve, razo-
aranost u ljubav, povrede, strahove, usamljenost, dvolinost, uobraenost
i primoranost na ponavljanje... Performanse su zamenile ekstazu, fizika je
u modi, a metafizika nije... Apstinencija, monogamija i promiskuitet su svi
j e d n a k o daleko udaljeni od slobodnog ivota senzualnosti koji niko od nas
ne poznaje. 4
Tehnike brige ne slau se dobro sa emocijama. Koncentracija

na performanse ne ostavlja vreme ni prostor za ekstazu. Fizika
4 Sigusch, The neosexual revolution".

nije put do metafizike. Iz emocija, ekstaze i metafizike je ranije te

kla mo zavoenja - kao to bi i sada, ali je tajanstvenost nestala,
i tako enje ne mogu da budu ispunjene...
Kada seks znai fizioloki dogaaj u telu, a senzualnost" ne
pobuuje nita drugo osim prijatne telesne senzacije, seks nije
osloboen prekobrojnih, povrnih, beskorisnih, munih i tekih
tereta. Upravo suprotno - on je previe optereen. On je prepu-
njen oekivanjima i nema kapacitete da ih ispuni.
Intimne veze seksa i ljubavi, sigurnosti, trajnosti, venosti kroz
produetak vrste ipak nisu bili tako beskorisni i ograniavajui
kao to se za njih mislilo i osealo i kako su bili optueni. Sta
ri i navodno staromodni saputnici seksa su moda bili njegovi
neophodni pomagai (neophodni ne zbog tehnikog savrenstva
performansi, ve zbog njihovog potencijala zadovoljenja). Mo
da kontradikcije kojima je seksualnost karakteristino ispunjena
vie ne mogu biti lake reene (ublaene, olakane, neutralisane)
u odsustvu odgovarajuih obaveza", nego u njihovom prisustvu.
Moda su ove obaveze bile podvizi kulturne pronicljivosti vie
nego znaci kulturnih zabluda ili neuspeha.
Fluidna moderna racionalnost preporuuje lagane ogrtae i
prezire eline navlake.
U trajnim obavezama fluidni moderni razum tajno otkriva
pritiskanje; u trajnim vezama on vidi onesposobljavajuu zavi
snost. Taj razum negira pravo na vezivanje i veze, prostorne ili
vremenske. Ne postoji ni potreba ni korist za njih koje bi fluidna
moderna racionalnost potroaa mogla da opravda. Vezivanje i
veze ine ljudske odnose neistim" - kao to bi to inile i u bilo
kom inu potronje koji pretpostavlja trenutno zadovoljenje i,
slino tome, trenutno zastarevanje konzumiranog objekta. Advo
kati odbrane neistih odnosa" bi se suoili sa tekom borbom
pokuavajui da ubede porotnike i zadobiju njihovu saglasnost.
Sigu veruje da e se, pre ili kasnije, elje i udnje, koje bee
iz dohvata realnosti, vratiti - i to sa osvetom - a kada se to desi,
mi neemo biti u stanju da odgovorimo bez pribegavanja kon
ceptima prirodnim instinktima i venim vrednostima koje su
pokvarene do svoje sri, istorijski i politiki".
Kad bi se to desilo, ipak, kao to Sigu sluti ili nagovetava, to

bi zahtevalo vie od samo novog pogleda na seks i na oekivanja
koja mogu biti legitimno uloena u seksualni in. Zahtevalo bi
nita manje nego izuzimanje seksa iz vrhovne vlasti potroake
racionalnosti. Moda bi zahtevalo i vie: da potroaka racional
nost bude liena, i da ispusti svoju sadanju vlast nad motivima
i strategijama politike ljudskog ivota. Ovo bi znailo, meutim,
zahtevati da se desi vie od onoga to moe razumno da se oe
kuje u doglednoj budunosti.
elje i udnje koje bee iz dohvata racionalnosti" (fluidna,
moderna, potroaka racionalnost, da budem precizniji) bile su
neodvojivo i bez ava povezane sa seksom, poto je seks, kao i
druge ljudske aktivnosti, bio utkan u model ivota proizvoaa.
U okviru tog modela nisu bile suvine ni ljubav dok nas smrt
ne rastavi", ni izgradnja mosta do venosti, niti pristanak na pre
davanje talaca sudbini" i na obaveze bez povratka - a kamoli vi
ene kao ograniavajue ili ugnjetavajue. Nasuprot tome, one su
bile prirodni instinkti" homo fabera, isto kao to sad idu protiv
jednako prirodnih" instinkata homo consumensa. Niti su bile,
u bilo kom smislu, iracionalne". Upravo suprotno, one su bile
obavezne i poeljne manifestacije ili oprema racionalnosti homo
fabera. Ljubav i volja za razmnoavanjem su bili nezamenjivi sa-
putnici seksa homo fabera, isto kao to su trajni brakovi, ije su
stvaranje pomogli, bili glavni proizvodi" - ne nusproizvodi", a
kamoli otpaci ili odbaenosti seksualnih inova.
Sa svakim dobitkom idu njegovi gubici. Sa svakim poduhva
tom ide njegova cena.
Koji god da je uas i odvratnost sa kojima se seamo proiv
ljenih gubitaka i plaenih cena u prolosti, gubici koje imamo
danas, i cene koje emo platiti sutra, su ti koji najvie nerviraju
i aloste. Nema svrhe uporeivati prole i sadanje nedae u po-
kuavanju da se utvrdi ta je od to dvoje tee podneti. Svaka tuga
boli i mui u svoje vreme.
Dananje agonije homo sexualisa su te homo consumensa. One
se podnose zajedno. Ako one ikada nestanu, to e biti rame uz
rame jedna sa drugom.
Seksualni kapacitet je bio alat za rad homo fabera, korien u

izgradnji i odravanju ljudskih odnosa.
Kada se angauje na izgradnji ljudskih veza, seksualna potre
ba/elja je podsticala homo sexualisa da ostane na poslu i da ga
dovede do kraja onda kada ga zapone. Zidari su eleli da ishod
njihovih napora, kao to ele za sve zgrade, bude dobro izgraen,
trajan i (idealno bi bilo zauvek) pouzdan.
Previe esto zidari su imali i suvie poverenja u svoje grae
vinske moi da bi brinuli oseanjima stanara koji tu treba da
ive. Potovanje je, na kraju krajeva, samo jedna otrica maa pa
nje sa dve otrice, a druga otrica je ugnjetavanje. Ravnodunost
i prezir su dva grebena na koje su se mnoge ozbiljne etike name-
re nasukale, a moralnom biu treba puno opreza i navigacionih
vetina da bezbedno plovi izmeu njih. Kada ovo imamo u vidu,
ipak se ini da moralnost - koju Fursein definie kao odgovornost
za drugog i stavlja je u opticaj onda kada je ona preuzeta - bila je,
uz sve svoje udesne pravce i sve svoje sporedne puteve, zasede i
prevrtljiva odstupanja, skrojena po meri homo fabera.
Osloboen od zadataka gradnje i prezirui graevinske na
pore, homo consumens moe upotrebiti seksualne moi na nove,
matovite naine. Fursein, ipak, nije jedan od njih.
U potronji se ne radi sakupljanju dobara ( sakuplja dobra
mora se, isto tako, nositi sa tekim koferima i pretrpanim kua
ma), ve njihovom koritenju i odlaganju nakon upotrebe da bi
se napravio prostor za druge stvari i njihovu upotrebu.
Potroaki ivot favorizuje lakou i brzinu, kao i novitete i ra
zliitost, za koje se misli da neguju i pospeuju lakou i brzinu.
Promet, a ne veliina kupovine, je taj koji meri uspeh u ivotu
homo consumensa.
Korisnost dobara, po pravilu, nadivljava njihovu korist za po
troaa. Ali ako se upotrebljavaju iznova, kupljena stvar izokree
potragu za razliitou i, sa svakom sledeom upotrebom, sjaj
noviteta se skida i troi. Jadni oni koji su zbog oskudice resursa
osueni da nastave da koriste dobra koja vie ne obeavaju nove
i neisprobane senzacije; jadni oni koji su zbog istog razloga za
glavljeni sa jednom stvari, umesto da biraju po punom i oigled-
no neiscrpnom asortimanu. Takvi ljudi su otpadnici u drutvu

potroaa, potroai sa grekom, neadekvatni i nekompetentni,
neuspeli; uboga sirotinja meu izobiljem potroake gozbe.
Oni koji ne moraju da se dre svojih dobara zadugo, a zasigur
no ne toliko dugo da se uvue dosada, dolaze na vrh. U drutvu
potroaa - opsenar je figura uspeha. Da nema prokletstva na
snabdevaima potroakom robom, potroai verni svojoj sudbi
ni i karakteru razvili bi naviku iznajmljivanja stvari, a ne njihove
kupovine. Za razliku od prodavaa robe, firme za iznajmljivanje
primamljivo obeavaju da e redovno zamenjivati iznajmljenu
robu najnovijim modelima savremene tehnologije. Prodavci, da
ne bi bili nadjaani, obeavaju povraaj novca ako muterija nije
,,u potpunosti zadovoljna" i ako se (nadajui se da zadovoljstvo
nee tako brzo ispariti) kupljena roba vrati, recimo, najkasnije za
deset dana.
Proiavanje" seksa omoguava da se seksualna praksa pri
lagodi tako naprednim kupovnim/iznajmljujuim obrascima. Na
ist seks" se gleda kao na neki oblik pouzdane garancije povra-
aja novca - i partneri u isto seksualnom susretu" se mogu ose-
ati sigurno, svesni da nepostojanje obaveza kompenzuje uzne
mirujuu krhkost njihove veze.
Zahvaljujui pametnoj strategiji reklamiranja, prvobitno zna
enje sigurnog seksa" se u poslednje vreme svodi na upotrebu
kondoma. Taj slogan ne bi bio tako komercijalno uspean da nije
uspeo da pogodi pravu icu u milionima onih koji ele da njihovi
seksualni poduhvati budu osigurani od neeljenih (poto se ne
mogu kontrolisati) posledica. Na kraju krajeva, generalna stra
tegija promovisanja jeste da se predstavi proizvod kao traeno
reenje za brige koje - ili ve opsedaju potencijalne kupce, ili su
svee osmiljene da odgovaraju svom reklamiranom potencijalu.
esto, primerak koji se reklamira predstavlja deo koji zame-
njuje celinu; prodaja izvlai korist iz nagomilane muke koja da
leko prevazilazi lekovito dejstvo reklamiranog proizvoda. Kori-
enje kondoma zaista titi partnere od infekcije virusom side.
Ali takva infekcija je samo jedna od velikog broja nepredvienih
i zasigurno neeljenih posledica seksualnih susreta koji ine da
homo sexualis eli da seks bude bezbedan". Puten iz prenatr

pane, a opet paljivo vodene luke, u nepoznate vode bez karte
ili kompasa, seks je poeo da se ini decidirano nebezbednim"
mnogo pre nego to je otkrivanje side dalo teite i oznaku rase-
janim i neimenovanim strahovima.
Najgori od strahova je potekao iz dvosmislenosti seksualnog
susreta: da li je to bio poetni korak ka vezi, ili njen vrhunac i
njen zavretak? Faza u sadrajnom nizu ili jedna od epizoda,
sredstvo za zavretak ili samodovoljan in? Nijedno jedinstvo
tela, koliko god se neko snano trudio, ne moe izbei drutve
no uokvirivanje i isei sve veze sa drugim aspektima drutvenog
postojanja. Seks kome su oduzeti prethodni drutveni poloaj i
drutveno podrana znaenja predstavlja otelotvorenje mune i
zastraujue nesigurnosti koja je postala najvee prokletstvo flu
idnog modernog ivota.
Prava seksualnih partnera postala su glavni izvor uznemireno
sti. Koje vrste obaveza (ako bilo koje?) ukljuuju jedinstvo tela?
Na koji nain (ako na bilo koji?) one povezuju budunost partne
ra? Da li seksualni susret moe biti izolovan od ostatka ivotnih
ciljeva, ili e se on (da li e teiti, da li e mu biti dozvoljeno?)
rasuti po ostatku ivota, natopiti ga i promeniti?
Samo po sebi, seksualno jedinstvo je kratkotrajno; u partnero
vom ivotu - to je epizoda. Kao to Milan Kundera istie, epizoda
nije neizbena posledica prethodne akcije, niti uzrok onoga to
sledi".5 Ta bezgrena zamisao sa sterilnou, sutinska nezara-
znost, jeste lepota epizode, pa je lepota seksualnog susreta, tako-
e - lepota epizode, i takva je dok god ostaje epizoda. Meutim,
kvaka je u tome da niko ne moe garantovati da neki kompletno
epizodan dogaaj nee u sebi sadrati snagu koja jednog dana
moe neoekivano da se pretvori u uzrok buduih dogaaja". Da
skratimo priu:Nijedna epizoda nije a priori osuena da zauvek
ostane epizoda." Nijedna epizoda nije bezbedna od svojih posle
dica. Budua nesigurnost je vena. Nesigurnost nikada nee biti
potpuno i neopozivo rasterana. Ona moe biti samo obustavljena
5 Milan Kundera,Immortality, prevod Peter Kussi (Faber, 1991), str. 3 3 8 - 9 .

na neko vreme koje je nepoznato - ali stisak obustave je, sam po

sebi, ispunjen sumnjama i tako postaje jo jedan izvor zamorne
nesigurnosti.
Brak je, moglo bi se rei, prihvatanje posledinosti koju uz
gredni susreti odbijaju da prihvate (barem proglaavanje namere
da se prihvati - tokom trajanja brane zajednice).
U takvom sluaju, dvosmislenost je razreena, a neizvesnost
je zamenjena izvesnou da dela imaju vanost izvan njihovog
sopstvenog vremenskog okvira i nose posledice koje mogu tra
jati due nego njihovi uzroci. Neizvesnost je proterana iz ivota
partnera i njen povratak je zabranjen sve dok ne pone da se raz
matra zavretak braka.
Ali da li moe neizvesnost biti iskljuena bez pristajanja na
takav uslov, cenu koju bi mnogi partneri smatrali previsokom?
Ako ovek nikada ne moe biti siguran, kao to Kundera kae, da
je epizoda bila zaista samo epizoda, ovo se ne moe uraditi. Ali
ovek se i dalje moe truditi, i trudi se, i koliko god da su prilike
nepovoljne ovek teko moe prestati da se trudi kako bi ih pre
tvorio u sopstvenu povoljnost.
Navodno, Pariani se trude vie nego svi, i uz vie otvorenosti.
U Parizu je echangisme (novo i, imajui u vidu novu jednakost
polova, politiki korektnije ime za neto stariji koncept, koji mi
rie na patrijarhat i na menjanje ena) navodno postao moda,
najpopularnija igra i glavna tema prie u gradu.
Les echangistes ubijaju dve muve jednim udarcem. Prvo, oni
olabave malo stisak brane obaveze, poto su se sloili da njegove
posledice uine donekle manje uticajnim, a time i da neizvesnost
koju je stvorila endemska nejasnoa bude neto manje muna.
Drugo, oni stiu pouzdane sauesnike u svojim pokuajima da
izbegnu dokoliarske i, zbog toga, potencijalno iritirajue posle
dice seksualnog susreta - zato to se sve zainteresovane strane
obavezno pridruuju ovom izbegavanju, poto su uesnici u do
gaaju, elei da spree da se on prelije van okvira ove epizode.
Kao strategija da se odbije avet neizvesnosti kojom su ispu
njene seksualne epizode, echangisme ima istaknutu prednost nad
avanturama za jednu no" i slinim sluajnim i kratkotrajnim
susretima. Zatita protiv nepoeljnih posledica je ovde dunost

i briga druge osobe i, u najgorim okolnostima, to nije pojedina
an poduhvat ve zadatak koji se deli sa monim i posveenim
saveznicima. Prednost changisma nad obinom vanbranom
prevarom" je naroito oigledna. Niko od changistes nije izneve-
ren, niiji interesi nisu u opasnosti i, kao u Habermasovom ide
alnom modelu neiskrivljene komunikacije" - svako je uesnik.
Mnage a auatre (ili six, huit, itd. - to vie, to bolje) je osloboen
svih smetnji i nedostataka koje su poznate kao uzrok propasti za
mnage a trois.
Kao to bi se moglo oekivati, kada je svrha i ulog poduhvata
da se otera fantom neizvesnosti, echangisme trai odbranu u ugo
vornim institucijama i u podrci zakona. ovek postaje changi-
ste tako to se pridruuje klubu, potpisuje formular, obeava da
e potovati pravila (nadajui se da svi drugi oko njega rade isto)
i daje mu se lanska kartica kako bi se osigurao upis i obezbedilo
da svako ue istovremeno bude i igra i igra. Poto su svi koji
e se verovatno sresti unutra svesni svrhe takvog kluba i njegovih
pravila, i poto su obeali da e potovati oboje, suvini su svi
argumenti ili upotreba sile, traenje pristanka, opasnosti zavoe
nja, ili drugi udni i neizvesni preliminarni ispiti koji mogu biti
pokvareni nesigurnim rezultatima.
Ili se tako ini, za neko vreme. Konvencije changisma mogu,
kao to su nekada obeavale kreditne kartice, da razdvoje ekanje
od elja. Kao i najnovije tehnoloke inovacije, one skrauju raz
daljinu izmeu elje i njenog zadovoljenja i prave bri prolaz od
jednog do drugog, i sa manje napora. One, takode, mogu spreiti
partnera u traenju veih beneficija nego to to dozvoljava epi-
zodini susret.
Da li bi oni, meutim, branili homosexualisa od samog sebe?
Da li bi neispunjene udnje, ljubavne frustracije, strahovi od sa
moe i od povreivanja, licemerje i krivica nestali posle posete
ovom klubu? Da li bi bliskost, radost, nenost, privrenost i po
nos bili tu pronaeni? Dakle, posetilac moe mirno rei: ovo je
seks, iako je to glupo - on, zapravo, nema veze sa ovim, tim ili bilo
im drugim. Ali, ako su on ili ona u pravu, da li seks sam po sebi
neto znai? Ili, moda, da ponovimo posle Sigua, ako je materi

ja seksualne aktivnosti izvedena iz trenutnog zadovoljstva, onda
vie nije vano ta se radi, ve jednostavno da se to deava".
Komentariui veoma uticajno delo Dudit Batler Tela koja su
6
vana: diskurzivnim granicama seksa, Sigu istie da prema
enskim teoretiarima koje sada odreuju ritam diskursa polu,
i seks i pol su u potpunosti odreeni kulturom, lieni kompletne
stvarne prirode i tako promenjivi, prolazni i u stanju mogueg
uruavanja".
ini se, ipak, da suprotstavljanje prirode i kulture nije najbolji
okvir u koji treba upisati dileme trenutnog problema seks/pol.
Pravi smisao rasprave je granica do koje su razliite vrste seksu
alnih sklonosti/nagona/identiteta fleksibilni, promenjivi i zavisni
od izbora subjekta; ali suprotstavljanja izmeu kulture i prirode i
izmeu to je stvar izbora" i ljudi na to nemaju uticaja i ne mogu
nita uraditi povodom toga" vie se ne preklapaju na nain na
koji su to inili kroz vei deo moderne istorije, sve do skoro. U
popularnom diskursu, kultura sve vie znai nasledeni deo iden
titeta koji ne moe, niti treba da bude popravljan (osim na rizik
tog koji popravlja), dok su osobine i atributi, tradicionalno kla-
sifikovani kao prirodni" (nasledeni, preneti genima), jo ee
predstavljani kao pogodni za ljudsku manipulaciju, i tako otvore
ni za izbor - izbor za koji, kao u svakom izboru, taj koji bira treba
da se osea odgovornim i da ga kao takvog vide drugi.
Zbog toga nije toliko vano da li su seksualne sklonosti (arti-
kulisane kao seksualni identitet") darovi prirode" ili kulturne
tvorevine". Ono to je vano jeste da li od homo sexualisa zavisi
odreivanje (otkrivanje ili smiljanje) tog jednog (ili vie njih) u
mnotvu seksualnih identiteta koji mu/njoj najbolje pristaje, ili
da li su, kao homo sapiens u sluaju zajednice roenja", on ili ona
osueni da prihvate tu sudbinu i da ive svoj ivot na nain koji
transformie sudbinu u lino zanimanje.
Koji god vokabular koristili za artikulisanje trenutnog polo
aja homo sexualisa, i bez obzira na to da li se samoobuka i sa-
6 Judith Butler, Bodies that Matter: On the Discursive Limits ofSex (Routledge,
1993).
mootkrivanje ili genetske i medicinske intervencije posmatraju

kao pravi put do odgovarajueg/poeljnog seksualnog identiteta,
osnova i dalje ostaje promenljivost", prolaznost, ne-konanost
bilo kog od preuzetih seksualnih identiteta. Postoji uvek sumnja
- ak i ako je uspavana i neko vreme latentna - da ovek ivi la
ili greku; da je neto sutinski vano bilo previeno, izostavljeno,
zapostavljeno, i da je ostalo neisprobano i neistraeno; da najva
nija obaveza ovekovog linog autentinog sopstva nije ispunjena
ili da neke anse za nepoznatu sreu, potpuno drugaiju od bilo
koje sree doivljene ranije, nisu iskoriene na vreme - i osue
ne su da budu zauvek izgubljene ako i dalje budu zapostavljene.
Homo sexualis je osuen da ostane zauvek nedovren i neis
punjen - ak i u godinama kada bi seksualni ar iz prolosti brzo
zamro, a od kog se danas oekuje da se ponovo razgori zajedni
kim snagama udesnih fitnes reima i neverovatnih lekova. Ovo
putovanje nikada ne prestaje; plan puta se iznova sastavlja na sva
koj stanici, a krajnje odredite sve vreme ostaje nepoznato.
Poddefmicija, nepotpunost i nedovrenost seksualnog identi
teta (isto kao i svi drugi aspekti identiteta u fluidnom modernom
okruenju) predstavljaju otrov i njegov protivotrov spojen u je
dan moan lek protiv smirenja.
Svest ovoj dvosmislenosti je uznemiravajua i ne donosi kraj
uznemirenosti; ona izaziva neizvesnost koja samo privremeno
moe biti smirena, a nikada u potpunosti uklonjena. Ona konta
minira svako izabrano/steeno stanje, nagrizajuim sumnjama u
vezi sa njenom prikladnou i mudrou. Ali ona, takoe, titi od
ponienja neostvarenosti ili neuspeha. Postoji uvek mogunost
da okrivite pogrean izbor za neuspeh u ostvarenju oekivanog
blaenstva, a ne nesposobnost da iskoristite prilike koje on nudi.
Postoji uvek ansa da napustite put na kojem se trailo ispunjenje
i da ponete iznova - ak ni od ega, ako izgledi deluju privla
no.
Kombinovani uticaj otrova i protivotrova jeste da to dri homo
sexualisa uvek u pokretu, da ga gura (ova vrsta seksualnosti nije
uspela da dovede do vrhunskog iskustva za koje mi je reeno da
ga mogu oekivati") i da ga vue (druge vrste koje sam video i
za koje sam uo u mom su domaaju - stvar je samo u odluci i

upornom pokuavanju").
Homo sexualis nije stanje, a kamoli trajno, nepromenljivo sta
nje, ve proces, ispunjen pokuajima i grekama, opasnim pute-
vima otkria i sporadinih pronalazaka, pomeanih sa brojnim
promaajima, tugama izgubljenih ansi i radostima predstojeih
uivanja.
7
U svom eseju civilizovanoj" seksualnoj moralnosti Si-
gmund Frojd sugerie da se civilizacija u velikoj meri oslanja na
eksploataciju i angaovanje prirodnih ljudskih resursa da subli
miraju" seksualne instinkte: da razmene prvobitno seksualni cilj
za neki drugi" - pogotovo drutveno koristan cilj.
Da bi se postigao ovaj efekat, prirodno" izraavanje seksual
nih instinkata (i autoerotskih, te erotskih sa objektom) je poti
snuto - u potpunosti prekinuto ili barem delimino blokirano.
Neispoljen i neupotrebljen seksualni nagon se onda preusmerava
kroz drutveno skrojene kanale do drutveno skrojenih ciljeva.
Sile koje mogu biti iskoriene za kulturne aktivnosti su tako, u
velikoj meri, steene kroz potiskivanje onoga to je poznato kao
perverzni elementi seksualnog uzbuenja."
Po Deridi, nama se moe oprostiti to naziremo fatalnu cir-
kularnost argumentacije prethodno pomenute izjave. Odreeni
elementi seksualnog uzbuenja" su poznati kao perverzni" jer
se oni opiru potiskivanju i zbog toga ne mogu biti korieni za
ono to je definisano kao kulturne (to jest, vredne) aktivnosti. U
tom cilju, meutim, za homo sexualisa, ubaenog u fluidno mo
derno okruenje, granice koje razdvajaju zdrave" i perverzne"
manifestacije seksualnih instinkata su sve samo ne nejasne. Svi
oblici seksualne aktivnosti ne samo da su tolerisani, ve su esto
predlagani kao korisna terapija za jednu ili drugu psiholoku te
gobu, i sve se vie prihvataju kao legitiman put u pojedinanoj
potrazi za sreom i podstiu da budu javno izloeni. (Pedofilija
i deja pornografija su verovatno jedini izlivi seksualnog nagona
koji se i dalje, skoro jednoglasno, smatraju perverznim.) Ipak, to
7 Sigmund Freud, ,,'Civilized'sexual moralitv and modern nervousness" ( 1 9 0 7 ) ,
ovde citiran u skladu sa standardnim izdanjem Jamesa Stracheya iz 1959.
se toga tie, Sigu komentarie, sarkastino, ali ispravno, da tajna

takve nekarakteristine jednoglasnosti moe leati u injenici da
suprotstavljanje dejoj pornografiji zahteva od nas da ne troi
mo nita drugo osim ulja humanizma koje je ranije tako efikasno
podmazivalo tokove nasilja. Samo nekoliko ljudi se, meutim,
ozbiljno zalae za programe sposobne da spasu deje ivote, po
to bi to dosta kotalo - u smislu novca i komfora, jer bi zahtevalo
usvajanje razliitog naina ivota".
U naim fluidnim modernim vremenima postojee sile ne ine
se vie zainteresovanim za povlaenje granice izmeu isprav
nog" i perverznog" seksa. Razlog je, moda, brzo nestajanje po
tranje za angaovanjem rezervne seksualne energije u slubi ,,ci-
vilizujuih ciljeva" (itaj: proizvodnja discipline nad obrascima
rutinskog ponaanja koje je funkcionalno u drutvu proizvoaa
- razdvajanje koje je Frojd, koji je pisao poetkom prolog veka,
jedva mogao da pretpostavi, a kamoli da zamisli.
Drutveno korisni" objekti koji se nude za seksualno pranje
nje ne moraju vie da se maskiraju u kulturne ciljeve"; oni para
diraju, iskazujui, ponosno, i iznad svega - sa velikim profitom,
svoju endemsku ili projektovanu seksualnost. Posle ere u kojoj
je seksualna energija morala da bude sublimirana, ne bi li i dalje
pokretala montanu traku sa automobilima, dola je era kada je
seksualna energija trebalo da se ojaa, da joj se da sloboda da bira
bilo koji dostupan nain pranjenja i da se podstakne bujanje,
tako da se za automobilima koji naputaju montanu traku moe
eznuti kao za seksualnim objektima.
ini se da je prekinuta veza izmeu sublimacije i potiskiva
nja seksualnog instinkta, koju je Frojd smatrao nezamenjivim
uslovom bilo kog propisanog drutvenog aranmana. Fluidno
moderno drutvo je pronalo nain eksploatacije ljudske sklo
nosti/podlonosti da sublimira seksualne instinkte bez ikakvog
pribegavanja njihovom potiskivanju, ili ih bar radikalno ograni
avajui. To se desilo zahvaljujui progresivnoj deregulaciji subli-
mirajuih procesa, sada rasutih i razbacanih, koji veno menjaju
pravac, vodeni zavodljivou objekata seksualne elje u ponudi,
pre nego prinudnim pritiscima.
Zajednice na prodaju
Kada vas izneveri kvalitet, trai se spas u kvantitetu. Kada nema

trajanja, onda je brzina promene ta koja vas moe izbaviti.
Ako se ne oseate lagodno u tom fluidnom svetu i ako ste iz
gubljeni u obilju kontradiktornih znakova na putu, za koje vam
se ini da se pomeraju kao na tokovima, posetite jednog ili neke
od onih iskusnih savetodavaca za ijim uslugama nikada nije bila
vea potranja i kojih nikada nije bilo vie u ponudi.
Proroci i astrolozi prolih vremena su govorili svojim klijenti
ma koje su bile njihove predodreene, nepokolebljive i neumo
ljive sudbine, bez obzira na to ta oni mogu uraditi ili od ega se
mogu uzdrati; eksperti naeg fluidnog modernog doba bi zasi
gurno prebacili odgovornost na svoje zbunjene i zgranute klijen
te.
Njihovi klijenti bi svoju uznemirenost povezali sa svojim i
njenjem i neinjenjem, a greke bi se traile (i zasigurno prona
le) u nainima njihovog postupanja: nedovoljnom afirmisanju,
nedovoljnoj brizi sebi ili nedovoljnoj vebi, ali najverovatnije
nedovoljnoj fleksibilnosti, prejakoj stezi starih rutina, mesta ili
ljudi, nedostatku entuzijazma za promenu i nedostatku volje da
se promene onda kada je promena morala da se desi. Savetodav-
ci bi preporuivali vie samopotovanja, nege i brige samom
sebi, vie panje usmerene ka unutranjoj sposobnosti klijenata
za zadovoljstvo i uivanje - kao i manje zavisnosti" od drugih
i manje panje prema tuim zahtevima za panju i brigu; vie
objektivnosti i trezvenosti u analizi ravnotee razumnih nada za
dobicima i realnih izgleda za gubitke. Klijenti koji su vredno uili
lekcije i verno pratili savete treba od sada ee da se zapitaju
ta ja imam od toga?" i da odlunije zahtevaju od partnera i svih
drugih da im daju vie prostora" - to jest da se dre na udaljeno
sti i da ne oekuju, suludo, da obaveze, nekada preuzete, moraju
trajati zauvek.
Nemojte upasti u zamku. Izbegavajte zagrljaje koji previe ste
u. Setite se - to su dublje i tenje vae veze, obaveze, odnosi,
to je vei rizik. Nemojte pomeati umreavanje - vrtlog puteva

preko kojih treba da preletite - sa mreom: tim podmuklim in
strumentom koji iznutra nalikuje na kavez.
I zapamtite, naravno, da je igranje samo na jednu kartu krajnja
budalatina!
Va mobilni telefon uvek zvoni (ili biste vi bar tako eleli).

Jedna poruka se pojavljuje na ekranu udno oekujui nared
nu. Prsti su vam uvek zauzeti; stiskate dugmie, pozivajui nove
brojeve da odgovore na pozive ili sastavljajui sopstvene poruke.
Ostajete povezani - ak i ako ste konstantno u pokretu, pa ak
i ako se nevidljivi poiljaoci i primaoci poziva i poruka takoe
kreu, svi pratei sopstvene putanje. Mobilni telefoni su za ljude
u pokretu.
Nikada ne isputate svoj mobilni telefon iz vida. Vaa oprema
za dogiranje ima poseban dep za va mobilni telefon, i vi ne
biste izali napolje sa tim depom praznim, isto kao to ne biste
krenuli na tranje bez svojih patika. U stvari, vi ne biste nigde
ili bez vaeg mobilnog telefona (nigde" je, svakako, mesto bez
telefona, sa mobilnim bez dometa ili sa mobilnim sa slabom bate
rijom), a kada imate va mobilni telefon nikada niste napolju" ili
odsutni". Uvek ste tu - ali nikada zaglavljeni na jednom mestu.
Zaaureni u mrei poziva i poruka - vi ste neranjivi. Ljudi oko
vas ne mogu vas iskljuiti iz kruga, a, ako pokuaju, nita to je
istinski vano ne bi se promenilo.
Nevano je gde se nalazite, su ljudi oko vas i ta radite na
tom mestu koje je ispunjeno tim ljudima. Razlika izmeu jednog
mesta i drugog, jednog niza ljudi u vaem vidokrugu i fizikom
dometu i drugog - ponitena je i proglaena nevaeom i nitav
nom. Vi ste jedina stabilna taka u univerzumu pokretnih obje
kata - a takvi su (zahvaljujui vama, zahvaljujui vama!) i vai
produeci: vae konekcije. Konekcije e ostati neoteene uprkos
injenici da se oni povezani konekcijama kreu. Konekcije su ste-
ne u ivom pesku. Na njih moete raunati, a poto verujete nji
hovoj vrstini moete prestati da brinete tome kako je blatnjava
i podmuklo nepouzdana zemlja pod vaim nogama u vreme kada

je poziv ili poruka poslata ili primljena.
Nije odgovoreno na poziv? Nije odgovoreno na poruku? Ni
zbog toga ne morate brinuti. Ima toliko puno drugih telefonskih
brojeva na listi, i naizgled ne postoji granica za broj poruka koje
moete, uz pomo nekoliko malenih dugmadi, ukucati u tu malu
stvar koja tako skladno pristaje vaoj ruci. Kada razmislite tome
(to jest, kada bi uopte ostalo vremena za razmiljanje), potpuno
je neverovatno da biste vi ikad stigli do kraja svog mobilnog ime
nika ili iskucali sve poruke koje se mogu napisati. Postoji uvek
vie konekcija koje se mogu koristiti - tako da nije previe vano
koliko njih se ispostavilo krhkim i lomljivim. Brzina i tempo tro
enja takode nisu vani. Svaka konekcija moe biti kratkotrajna,
ali je njihovo obilje neunitivo. U venosti neunitive mree ne
morate se plaiti nepopravljive krhkosti svake pojedinane, pro
lazne konekcije.
U toj mrei uvek moete pronai zaklon kada gomila koja vas
okruuje pone da biva isuvie izludujua za va ukus. Zahva
ljujui onome to je omogueno dok god je va mobilni telefon
bezbedno smeten u vaem depu, vi se izdvajate iz mase - a iz
dvajanje je prijava za lanstvo, uslov za ulazak u tu masu.
Masa onih koji se izdvajaju iz gomile - opor, da budemo pre
cizniji. Skupina samopokretakih pojedinaca kojima ne treba ko-
mandujui oficir, predvodnik, govornik, tajni agent ili dounik da
ih dri zajedno. Mobilna skupina u kojoj svaka mobilna jedinica
radi isto, ali se nita ne radi zajedno. Jedinice mariraju u korak
bez dranja linije. Ova gomila, verna formi, izbacuje jedinice koje
se izdvajaju ili gazi preko njih - ali opor tolerie samo takve
jedinice.
Mobilni telefoni nisu stvorili ovaj opor, iako oni bez sumnje
pomau da on ostane takav kakav jeste - a to je opor. opor je
ekao nokije i eriksone i motorole - eljne da mu slue. Da nema
opora, emu bi koristili mobilni telefoni?
Mobilni telefoni omoguavaju kontakt onima koji se dre po
strani. Mobilni telefoni, takode, dozvoljavaju dranje po strani
onima koji su u kontaktu...
Donatan Rou se sea:
U k a s n i j i m d e v e d e s e t i m , u j e k u p r o c v a t a visoke t e h n o l o g i j e , p r o v e o
sam m n o g o v r e m e n a u kafeteriji u delu San F r a n c i s k a u k o m e se n a l a z e
p o z o r i t a . . . t a m o s a m iznova p o s m a t r a o j e d n u istu s c e n u . M a m a uva
svoju m o k a kafu. D e c a se igraju svojim k o l a i i m a , d o k im n o g e vise sa
stolica. A tu je i tata, b l a g o o d g u r n u t od stola - pria s v o j i m m o b i l n i m
t e l e f o n o m . . . to je t r e b a l o da b u d e revolucija u k o m u n i k a c i j i " , a opet
ovde, u t e h n o l o k o m e p i c e n t r u , lanovi ove p o r o d i c e su izbegavali su
srete p o g l e d i m a . 8
Dve godine kasnije, Rou bi verovatno video etiri mobilna te

lefona koji se koriste za tim stolom. Oni ne bi spreili mamu da
uva svoju moku, niti decu da grickaju svoje kolaie. Ali bi oni
uinili da meusobno izbegavanje pogleda bude suvian napor:
oi bi se do tada svakako pretvorile u bele zidove - a ne moe
se nakoditi belom zidu tako to se gleda u drugi beli zid. Ako
im se da dovoljno vremena, mobilni telefoni bi istrenirali oi da
gledaju - a da ne vide.
Kao to je istakao Don Uri, odnosi zajednikog prisustva
uvek podrazumevaju blizinu i daljinu, bliskost i udaljenost, kon
kretnost i imaginaciju". 9 To je istina; meutim, stalno prisustvo
one tree, virtuelne bliskosti", koja je, zahvaljujui elektronskim
mreama, univerzalno i neprestano na raspolaganju - presudno
pomera ravnoteu prema daljini, udaljenosti i imaginaciji. Ona
predvia (ili sluti?) konaan raskid izmeu fiziki udaljenog" i
duhovno dalekog". Prvo vie ne predstavlja uslov za drugo. Ovo
drugo sada ima sopstvenu, visokotehnoloku materijalnu bazu",
koja je beskonano ira, fleksibilnija, raznovrsnija, privlanija i
ispunjenija avanturom, vie nego bilo kakvo preureenje materi
jalnih predmeta. A fizika blizina ima manje nego ikad mogu
nosti da utie na duhovnu udaljenost...
Uri je u pravu kada odbacuje predvianja predstojeem kra
ju putovanja, koje bi elektronske veze uinile suvinim. Ako je
8 Jonathan Rowe, Reach out and nn someone", Washington Monthly, no

vembar 2000.
9 John Urry, Mobilit and Proximity", Sociology (maj 2 0 0 2 ) , str. 255-74.

do neega dovela pojava elektronski obezbedene nevezanosti za

mesto, onda je to da su putovanja jo bezbednija, manje rizina
i manje odbojna nego ikada ranije - ime se ponitavaju mnoga
od ranijih ogranienja magnetske privlanosti odlaenja negde".
Mobilni telefoni, materijalno i simboliki, predstavljaju krajnje
osloboenje od vezanosti za mesto. Biti blizu utinici vie nije
uslov da se bude na vezi". Putnici mogu iz svojih prorauna do
bitaka i gubitaka izbrisati razlike izmeu odlaska i ostajanja, uda
ljenosti i blizine, civilizacije i divljine.
Mnogo je softvera i hardvera baeno na kompjuterski otpad
otkako je nezaboravni Piter Selers uzalud pokuavao (u filmu
Being There Hala Ebija iz 1979) da daljinskim upravljaem za
televizor iskljui poteru asnih sestara. Danas ne bi imao nika
kvih tekoa da ih izbrie sa slike - slike koju je on video, sa svoje
slike ukupnog zbira svih relevantnih stvari u svetu izvan dometa.
Druga strana novia virtuelne bliskosti je virtuelna udaljenost:
obustavljanje, moda ak i otkazivanje, bilo ega to je topograf
sku blizinu uinilo bliskou. Bliskosti vie nije potrebna fizika
blizina, ali fizika blizina vie ne odreuje bliskost.
Otvoreno je pitanje koja je strana medalje najvie doprinela da
uini elektronsku mreu i njena orua ulaza i izlaza tako popu
larnom i svesrdno korienom valutom ljudske interakcije. Da li
je to bila nova ustanova povezivanja? Ili je to bila nova ustanova
presecanja veze? Ne manjka sluajeva kada se ovo drugo ini hit
nijim i znaajnijim od ovog prvog.
Pojava virtuelne bliskosti ini ljudske veze istovremeno i e
im i pliim, intenzivnijim i kraim. Konekcije imaju tendenciju
da budu previe plitke i kratke da bi postale veze. Fokusirane na
tekui posao, one su zatiene od prelivanja i angaovanja par
tnera izvan vremena i teme poruke koja je napisana i proitana
- za razliku od onog po emu su ljudski odnosi poznati, uveni
po opirnosti i neumerenosti. Kontakti zahtevaju manje vremena
i napora da se u njih ue i manje vremena i napora da se prekinu.
Udaljenost nije prepreka ostvarivanju kontakta - ali ostvarivanje
kontakta nije prepreka da ostanete udaljeni. Grevi virtuelne bli
skosti se zavravaju - idealno - bez ostataka i trajnih naslaga.
Virtuelna bliskost moe biti, i materijalno i metaforiki, zavrena

samo jednim pritiskom na dugme.
ini se da je najvei iskonski uspeh virtuelne bliskosti razdva
janje izmeu komunikacije i odnosa. Za razliku od staromod
ne topografske bliskosti, ona ne zahteva ni ranije uspostavljanje
veza, niti su neophodni rezultati u njihovom posledinom uspo
stavljanju. Povezanost" je manje skupa nego biti u vezi" - ali
isto tako znaajno manje produktivna u smislu izgradnje veza i
njihovog odravanja.
Virtuelna bliskost ublaava pritisak koji obino vri nevirtuel-
na bliskost. Ona takode postavlja obrazac za sve druge bliskosti.
Svaka bliskost sada mora meriti svoje vrline i mane prema stan
dardima virtuelne bliskosti.
Virtuelna i nevirtuelna bliskost su zamenile mesta: sada je vir
tuelna odlika bliskosti ta koja je postala realnost" koja odgovara
klasinom opisu Emila Dirkema: neto to fiksira, izvan nas us
postavlja odreene naine delovanja i odreena miljenja koji ne
zavise od neke konkretne volje uzete zasebno"; neto to treba da
bude prepoznato po snazi spoljne prinude" i po otporu koji se
prua svakom pojedinanom inu koji mu se moe usprotiviti".10
Nevirtuelna bliskost je daleko od strogih standarda nenametljivo
sti i rigidnih standarda fleksibilnosti koje je uspostavila virtuelna
bliskost. Ako ne uspe sa imitacijom onog to je virtuelna bliskost
uinila normom, ortodoksna topografska bliskost postaje in
protivljenja" koji e zasigurno naii na otpor. I tako je ostavljeno
virtuelnoj bliskosti da igra ulogu istinske, iste, prave realnosti,
po kojoj se svi drugi pretendenti na status realnosti moraju me
riti i biti ocenjivani.
Svako je video, uo i nije bio u stanju da ne preuje druge put
nike u vozu kako neprestano razgovaraju svojim mobilnim tele
fonima. Ako ste putovali prvom klasom, govornici su uglavnom
bili biznismeni koji su eleli da ostave utisak zauzetih i efikasnih
ljudi - to jest, da se povezu sa to je mogue vie korisnika mo-
10 Videti: Emile Durkheim, Tlie Rules of Sociological Method, ovde citiran u pre-
vodu Entonija Gidensa, Emile Durkheim: Selected Writings (Cambridge Univer-
Sity Press, 1972), str. 7 1 , 6 4 .
bilnih telefona i da pokau da zaista postoji mnogo takvih kori

snika mobilnih telefona koji su spremni da prihvate njihov poziv.
Ako ste putovali drugom klasom, to su uglavnom bili tinejderi
oba pola i mladi ljudi i ene koji govore nekom kod kue koju
stanicu su upravo napustili i koja je stanica sledea. Moda ste
imali utisak da su brojali minute koje ih razdvajaju od kue i da
jedva ekaju da se vide oi u oi sa onima sa kojima priaju. Mo
da vam nije palo na pamet da mnogi od ovih mobilnih askanja
koje ste sluali nisu uvertire duim i sadrajnijim razgovorima na
njihovoj destinaciji - ve njihova zamena... da ova askanja nisu
bila priprema terena za prave stvari, ve zapravo te prave stvari...
da su mnogi od ovih mladih ljudi, eljnih da informiu nevidlji
ve sluaoce svom kretanju, brzo nakon svog dolaska pourili u
svoje odvojene sobe i zakljuavali vrata iza sebe.
Nekoliko godina pre nailaska talasa elektronski vodene virtu
elne bliskosti Majki luter i Dejvid Li su primetili da mi nosimo
privatnost kao zatitno odelo... sve -samo da se ne izazove su
sret; sve - samo da se ne ostvari veza". Domovi vie nisu topla
ostrva intimnosti medu brzo zahladujuim morima privatnosti.
Domovi su se iz zajednikih igralita ljubavi i prijateljstva pretvo
rili u mesta teritorijalnih arki, a iz mesta gde se gradilo zajedni
tvo - pretvorili su se u skupove utvrenih bunkera. Uli smo u
svoje zasebne domove i zatvorili vrata, a onda uli u svoje zasebne
sobe i zatvorili vrata. Dom postaje vienamenski rekreativni cen
tar gde lanovi domainstva mogu iveti, da tako kaemo, odvo
jeno jedni uz druge." 11
Bilo bi neozbiljno i neodgovorno kriviti elektronske naprave za
sporo, a opet dosledno opadanje line, direktne, oi u oi, mno
gostrane i vienamenske, kontinuirane bliskosti. Opet, virtuelna
bliskost se hvali osobinama koje se u fluidnom modernom vre
menu mogu, sa dobrim razlogom, smatrati poeljnim - ali one
se ne mogu lako dobiti pod uslovima tog drugog, nevirtuelnog,
tete-a- tete. Nije ni udo to se prednost daje virtuelnoj bliskosti
i to se ona praktikuje sa veim arom i strau nego bilo koja
11 Michael Schluter i David Lee, The R Factor (Hodder and Stoughton, 1993),
str. 15,37.
druga bliskost. Usamljenost iza zatvorenih vrata privatne sobe sa

mobilnim telefonom pri ruci moe izgledati kao mnogo manje
rizino i bezbednije stanje nego deliti zajedniki temelj doma
instva.
to vie ljudske panje i napora uenja apsorbuje virtuelna va
rijanta bliskosti, to se manje vremena posveuje sticanju i veba-
nju vetina koje druga, nevirtuelna vrsta bliskosti zahteva. Takve
vetine prestaju da se upotrebljavaju - one su zaboravljene, pre
svega nisu nikada nauene, izbegavaju se, a ako im se uopte pri-
begava, to je sa zadrkom. Njihovo upotrebljavanje, ako je neop
hodno, moe predstavljati udan, moda ak i nesavladiv izazov.
Ovim jo vie dolazi do izraaja primamljivost virtuelne bliskosti.
Kada se jednom proe iz nevirtuelne do virtuelne bliskosti, taj
prolazak nadalje dobija sopstveni zamah. ini se kao da sam sebe
doivotno odrava; on se i samoubrzava.
Kako generacija zadojena mreom ulazi u starosno doba koje
je pravo doba za sastanke, vianje preko interneta zaista dobija
zalet. A to nije poslednje utoite. To je rekreativna aktivnost. To
je zabava."
Tako misli Luiz Frans. 12 Njen zakljuak je da, za dananja usa
mljena srca, disko-klubovi i barovi za slobodne pripadaju dale
kom seanju. Oni nisu stekli (i ne plae se toga) dovoljno drutve
nih vetina potrebnih za upoznavanje na takvim mestima. Osim
toga, internet vianje ima prednosti koje lini susreti nemaju: u
ovom drugom, led koji se jednom probije moe ostati probijen
ili se istopiti jednom za svagda - ali stvari stoje sasvim drugaije
sa internet vianjem. Kao to se dvadesetosmogodinji ispitanik
poverio na Univerzitetu Bat: Uvek moete pritisnuti dugme po
niti'. .. Najlaka stvar na svetu je ne odgovoriti na mejl". Fransova
komentarie: uesnici internet sastanaka mogu se bezbedno vi
ati, bezbedni zahvaljujui svom znanju da se uvek mogu vratiti
na pijacu po jo jednu turu kupovine. Ili, kako sugerie dr Def
Gavin sa Univerziteta Bat, koga Fransova citira - na internetu se
ovek moe viati bez straha od posledica 'kao u pravom sve-
12 Louise France, Love at first site", Observer Magazine, 30. jun 2002.
tu'". Ili se ovako u svakom sluaju ovek moe oseati kada ide
u kupovinu partnera na internetu. Ba kao da listate stranice ka
taloga za narudbinu potom, sa obeanjem ne morate kupiti"
i sa garancijom na naslovnoj strani: Vratite u radnju ako niste
zadovoljni".
Zavretak po zahtevu - trenutan, bez mnogo neprijatnosti, bez
brojanja gubitaka ili kajanja - glavna je prednost internet vianja.
Smanjivanje rizika u paru sa izbegavanjem zatvaranja opcija je
ono malo racionalnog izbora to je ostalo u svetu fluidnih ansi,
nestalnih vrednosti i izrazito nestabilnih pravila; a internet via
nje, za razliku od neprijatnih pregovora obostranim obaveza
ma, savreno (ili skoro savreno) ispunjava takve nove standarde
racionalnog izbora.
Trni centri su u velikoj meri doprineli da se napori opstanka
reklasifikuju u zabavu i rekreaciju. Ono to se podnosilo i trpelo
uz veliku dozu pomeane ogorenosti i odbojnosti je pod neu
krotivim pritiskom neophodnosti steklo zavodnike moi obea
nja nebrojenih zadovoljstava bez nebrojenih prateih rizika. Ono
to su trni centri uinili u poslovima svakodnevnog opstanka,
internet vianje je uinilo za pregovaranje partnerstvu. Ali ba
kao to je olakavanje neophodnosti i pritisaka golog opstan
ka" bilo neophodan uslov za uspeh trnih centara, internet via
nje bi teko samo opstalo da nije bilo pomognuto i podstaknuto
uklanjanjem neprestanog angaovanja, posveenosti i obaveze
tu sam za tebe kad god ti zatrebam" sa liste neophodnih uslova
partnerstva.
Odgovornost za brisanje ovih uslova ne moe biti pripisana
virtuelnom svetu elektronskog vianja. Mnogo drugog se desilo
na putu do fluidnog modernog individualizovanog drutva to je
dugorono obavezivanje uinilo veoma retkim a dugoroni anga
man malo verovatnim, pri emu je obaveza obostrane pomoi ,,i
u dobru i u zlu" izgledala nerealno i vie nije smatrana vrednom
velikog napora.
Pretpostavljeni klju za svaiju sreu, a tako i proglaena svr
ha politike, jeste uveanje bruto nacionalnog proizvoda (BNP). A
BNP se meri koliinom novca koju svi zajedno troe.
Ako zavirite iza ovog friziranja i histerije", piu Donatan Rou

i Dudit Silverstejn, vidite da porast jednostavno znai 'troenje
13
vie novca'. Nema veze gde taj novac ide, i zato".
Zapravo, najvei deo potroenog novca, a jo vei deo rasta po
tronje, ide na finansiranje borbe protiv ekvivalenta potroakog
drutva za jatrogene bolesti" 1 4 - probleme izazvane podstica-
njem, a potom umirivanjem jueranjih elja i hirova. Amerika
industrija hrane troi 21 milijardu dolara godinje na sejanje i ga
jenje elje za sofisticiranijom, egzotinijom i navodno ukusnijom
i uzbudljivijom hranom, dok industrija za dijete i gubitak teine
zarauje 32 milijarde godinje, a oekuje se da izdaci za medicin
ske tretmane, koji se velikim delom objanjavaju potrebom bor
be protiv prokletstva gojaznosti, budu duplirani tokom sledee
decenije. Stanovnici Los Anelesa plaaju u proeku 800 miliona
dolara godinje za gorivo, dok bolnice primaju rekordan broj pa
cijenata koji pate od astme,bronhitisa i drugih disajnih problema
izazvanih zagaenim vazduhom, koji jo vie uveavaju njihove
ve ogromne raune. Kako potronja (i novani trokovi) vie
nego jue, ali (nadajmo se) ne toliko kao sutra, postaje kraljevski
put do reenja svih drutvenih problema, i kako samo nebo po
staje granica za privlane moi neprekidnih potroakih atrak
cija, firme za uterivanje dugova, bezbednosne firme i popravne
ustanove postaju glavni uesnici u porastu BNP-a. Nemogue je
precizno izmeriti ogromnu i rastuu ulogu koju u guranju uvis
statistika BNP-a ima stres izazvan potroakim preokupacijama
u ivotu fluidnog modernog potroaa.
Prihvaeni nain izraunavanja nacionalnog proizvoda" i
njegovog porasta, i, konkretnije, feti koji je stvorila trenutna po
litika oko rezultata tog prorauna, bazira se na pretpostavci koja
nije testirana i koja se retko kada otvoreno kae, iako je mnogo
osporavana kad god se izgovori: da ukupna suma ljudske sree
raste kako vie novca menja vlasnike. U trinom drutvu novac
13 Jonathan Rowe i Judith Silverstein, The G D P myth: why 'growth' isn't al

ways a good thing", Washington Monthly, mart 1999.
14 Bolesti koje izazivaju doktori, bolnice, lekovi i medicinske procedure {prim,
prev.).
O alatima drutvenosti 85
menja vlasnike prilikom najrazliitijih dogaaja. Da navedemo

15
samo neke bolne primere koje je sakupio Donatan Rou: novac
menja vlasnike kada neko postane invalid i kada automobil vie
ne moe da se popravi; kada advokati iskau svoje cene za voe
nje predmeta razvoda braka; ili kada ljudi ugrade filtere za vodu
ili se prebace na flairanu vodu jer voda sa esme vie nije za
pie. I tako dalje, u svim ovim i slinim sluajevima, nacionalni
proizvod" raste, a vladajui politiari se vesele zajedno sa eko
nomskim trustom mozgova.
Model BNP-a koji dominira (zapravo, ima monopol) nad nai
nom na koji stanovnici fluidnog, modernog, potroakog i indivi-
dualizovanog drutva misle o blagostanju ili o dobrom drutvu"
(u retkim prilikama kada uvrste takve misli u svoja razmiljanja
o uspenom i srenom ivotu) je najprepoznatljiviji, ne zbog toga
to on obmanljivo ili otvoreno pogreno klasifikuje, ve zbog
onoga to uopte ne klasifikuje: zbog onoga to sasvim ostavlja
izvan kalkulacije i tako mu u praksi negira bilo kakvu tematsku
relevantnost u pogledu nacionalnog bogatstva i kolektivnog i po
jedinanog blagostanja.
Ba kao to svekontroliue i sveklasifikujue moderne zemlje
nisu mogle da trpe ljude bez gospodara", i kao to moderne im
perije u ekspanziji, pohlepne za teritorijom, nisu mogle da trpe
niiju zemlju" - moderna trita ne trpe dobro netrinu eko
nomiju": vrstu ivota koja se sama reprodukuje bez menjanja
novca medu vlasnicima.
Za teoretiare trine ekonomije takav ivot se ne rauna - i
zbog toga i ne postoji. Za praktiare trine ekonomije on pred
stavlja prestup i izazov - prostor koji jo nije osvojen, validan
poziv na invaziju i osvajanje, zadatak koji jo nije ispunjen, a koji
zahteva hitnu akciju.
Osvrui se na trenutnu prirodu svakog i bilo kog modusa
coexistendi izmeu trita i nemonetarne ekonomije, teoretiari
daju samoreprodukujuem ivotu ili samoreprodukujuim fra
gmentima ivota imena koja sugeriu njihovu abnormalnost i si-
15 Ovde citiran po Donatanu Rou,Z zycia ekonomistow", Obywatel2 ( 2 0 0 2 ) ;
originalno objavljen jula 1999.
gurnu propast. Ljudi koji uspeju da proizvedu dobra koja su im

potrebna da odre svoj nain ivota, i to mogu initi bez redov
nih poseta prodavnicama, ive ivotom od ruke u usta"; njihova
egzistencija vue svoje znaenje jedino iz onoga to joj nedostaje
- to je primitivna, jadna egzistencija koja prethodi ekonomskom
uzletu" kojim poinje normalan ivot, kome ne trebaju odrednice.
Svaki primer dobre razmene meu vlasnicima bez novanog toka
u suprotnom pravcu svrstava se u maglovito carstvo nezvanine
ekonomije" - to se ponovo obeleava znakom suprotnosti, dok
drugoj, normalnoj strani (to jest, razmeni posredovanjem novca)
nije potrebna denominacija.
Praktiari trine ekonomije ine sve to je u njihovoj moi
da dopru do delova do kojih marketinki eksperti jo uvek nisu
doprli. irenje je i horizontalno i vertikalno, ekstenzivno i inten
zivno: treba da se osvoje zemlje koje se jo uvek dre svog naina
ivota od ruke u usta", ali isto tako i udeo vremena nezvanine"
ekonomije u ivotima stanovnitva ve preobraenog po meri
kupovnog/potroakog ivota. Nemonetarni ivoti treba da budu
uniteni, tako da e oni koji su se oslanjali na njih morati da se
suoe sa izborom izmeu kupovine i umiranja od gladi (to ne
znai da e onda kada se okrenu kupovini njima biti garantovano
da nee biti gladni). Podruja ivota koja jo nisu prodata moraju
biti prikazana kao ona koja kriju opasnosti koje se ne mogu spre-
iti bez pomoi kupljenih alata ili usluga ili se moraju proglasiti
inferiornim, odbojnim i krajnje degradirajuim. A takvim su i
proglaena.
Ono to najupadljivije nedostaje ekonomskom proraunu te
oretiara i brojevima na vrhu liste ciljeva trgovinskog rata, koju
sastavljaju praktiari trita, jeste ogromno podruje onoga to
je A. H. Halsi nazvao moralnom ekonomijom" - porodino ko-
rienje dobara i usluga, komijska pomo, prijateljska saradnja:
svi oni motivi, impulsi i radnje kojima su proete ljudske veze i
trajno obavezivanje.
Jedini lik koga teoretiari smatraju vrednim panje, jer je nje
mu povereno dranje ekonomije na pravom putu" i podmazi
vanje tokova ekonomskog rasta, jeste homo oeconomicus - usa-
mijeni i sebini ekonomski inilac, okrenut samom sebi, koji trai

najbolju pogodbu i koji je voden racionalnim izborom", obazriv
da ne postane plen bilo kakvim emocijama koje prkose prenosu u
monetarnu dobit i koji stanuje u svetu punom drugih likova koji
dele iste ove vrline - i uz to nita drugo. Jedini lik koga su prakti
ari trita sposobni i voljni da prepoznaju i da za njega naprave
mesta jeste homo consumens - usamljeni, sebini kupac koji je za
brinut samo za sebe i koji je usvojio potragu za najboljom cenom
kao lekom za usamljenost i koji ne zna ni za jednu drugu terapiju;
lik za koga je masa muterija u trnom centru jedina zajednica
koju poznaje i koja mu je potrebna; lik iji je svet ispunjen dru
gim likovima koji dele sve te vrline - i nita drugo uz to.
Der Mann ohne Eigenschaften - ovek bez kvaliteta - rane mo-

dernosti sazreo je u (ili ga je istisnuo?) der Mann ohne Verwan
dtschaften - ovek bez veza.
Homo oeconomicus i homo consumens su ljudi bez drutvenih
spona. Oni su idealni stanovnici trine ekonomije, tip ljudi koji
ine srenim one koji prate rast BNP-a.
Oni su takode fiktivni.

Kako se jedna za drugom lome vetake barijere ka slobodnoj
trgovini i kako se one prirodne istrebljuju i unitavaju, horizon
talno/ekstenzivno irenje trine ekonomije ini se da se privodi
kraju. Ali vertikalno/intenzivno irenje je daleko od kraja i ovek
se pita da li je njegov kraj u kartama - ili, da li je, zapravo, uopte
mogu.
Zahvaljujui bezbednosnom ventilu moralne ekonomije",
tenzije stvorene trinom ekonomijom ipak ne poprimaju ek
splozivne razmere. Zahvaljujui jastuku moralne ekonomije"
ljudski otpad koji je stvorila trina ekonomija ne postaje sasvim
nekontrolisan. Da nema korektivne, olakavajue, ublaavajue
i nadoknadujue intervencije moralne ekonomije, trina eko
nomija bi pokazala svoj samodestruktivni nagon. Svakodnevno
udo spasa/uskrsnua trine ekonomije potie iz njenog neus-
peha da isprati taj nagon do kraja.
Prihvat iskljuivo homo oeconomicusa i homo consumensa u

svet kojim vlada trina ekonomija ini znaajan broj ljudi ne
podesnim za dobijanje boravine dozvole i doputa samo neki
ma od njih, ako uopte ikome doputa, da uivaju u legalnom
boravku sve vreme i u svim prilikama. Nekoliko njih, ako uopte
iko, uspeva da pobegne iz sivo obojenog podruja koje trite ne
moe da upotrebi i bilo bi sreno da ga odsee i sasvim izbaci iz
sveta kojim vlada.
Ono to se sa take gledita osvajanja trita - to je ve po
stignuto ili se jo namerava - predstavlja kao sivo podruje",
za njegove savladane, delimino savladane i odreene da budu
savladane stanovnike jeste zajednica, komiluk, krug prijatelja,
partneri u ivotu i partneri za ceo ivot: svet gde solidarnost, sa-
oseanje, deljenje, obostrana pomo i obostrana simpatija (sve
one ideje koje su strane ekonomskoj misli i kojih se ekonomska
praksa gnua) zaustavljaju ili istiskuju na racionalni izbor i po
tragu za vlastitim interesom. Svet iji stanovnici nisu ni takmi
ari, niti objekti koristi i potronje, ve drugovi (koji pomau i
kojima se pomae) u trenutnom, beskrajnom zdruenom naporu
zajednike izgradnje ivota i napora da taj zajedniki ivot uini
podnoljivim.
Potreba za solidarnou ini se da opstaje i odoleva trinim
napadima - iako se to ne deava usled nedostatka napora trita.
Tamo gde postoji potreba, postoji i ansa za ostvarivanje profita -
a marketinki eksperti rasteu svoju domiljatost do krajnje gra
nice ne bi li sugerisali naine kupovine u prodavnici solidarnosti,
prijateljskog osmeha, zajednitva ili potrebne pomoi. Oni stalno
uspevaju - i stalno ne uspevaju. Zamene koje se nude u prodavni-
cama ne zamenjuju ljudske veze; u svojoj kupovnoj verziji, veze se
pretvaraju u robu; to jest, one su prebaene u drugo carstvo kojim
vlada trite i prestaju da budu vrste veza koje mogu zadovoljiti
potrebe zajednitva, a koje samo u zajednitvu mogu biti zaete
i odrane ivim. Potraga trita za neiskorienim kapitalom sa
krivenim u ljudskoj drutvenosti 16 ne moe biti uspena.
16 Za koncept drutvenosti", videti moje delo Postmodern Ethics (Polity, 1993),
str. 119. Kontrast drutvenosti" i socijalizacije" se podudara sa kontrastom
Ako je pogledamo kroz prizmu pravilno izgraenog i uree

nog sveta, koji glatko funkcionie, siva zona" ljudske solidarno
sti, prijateljstva i partnerstva deluje kao carstvo anarhije.
Koncept anarhije" je optereen svojom sutinski antidrav-
nom istorijom. Od Godvina, preko Prudona i Bakunjina, do
Kropotkina, teoretiari anarhije i osnivai anarhistikih pokreta
koristili su termin anarhija" kao naziv za alternativno drutvo i
antonim prisilnog reda podranog silom. Alternativno drutvo
koje su oni postulirali trebalo je da se razlikuje od onog stvarno
postojeeg, i to odsustvom drave - otelotvorenja nehumane sile
koja je sutinski tetna. Onda kada mo drave bude razmontira-
na i uklonjena, ljudska bia bi se okrenula (vratila?) sredstvima
obostrane pomoi, koristei, kao to je Mihail Bakunjin stalno
ponavljao, svoj prirodni i uroeni kapacitet da misle i da se bu
17
ne.
Bes anarhista devetnaestog veka se koncentrisao na dravu;
preciznije modernu dravu, novitet u njihovom vremenu, koji
nije bio dovoljno vrsto utvren da bi zahtevao tradicionalnu le
gitimnost ili da bi se oslanjao na rutinsku poslunost. Drava je
teila uspostavljanju detaljne i sveprisutne kontrole nad aspekti
ma ljudskog ivota koje su nekadanje sile ostavile lokalnim ko
lektivnim nainima delovanja i sredstvima. Ona je polagala pravo
i iznalazila sredstva da se mea u podruja od kojih su prole sile,
koliko god tiranske i eksploatiue, drale distancu. Konkretno,
ona se bacila na razmontiranje les pouvoirs intermdiaires, to jest
primljene oblike lokalne autonomije, zajednikog samoistica-
nja i samouprave. Pod napadom, uobiajeni naini razreavanja
problema i konflikata stvorenih zajednikim ivotom inili su se
spontanosti" i menadmenta". Drutvenost stavlja jedinstvenost iznad regu

larnosti, a uzvieno iznad racionalnog, i zbog toga je generalno nepovoljna za
pravila, inei diskurzivno iskupljenje pravila problematinim i ponitavajui
instrumentalno znaenje akcije."
17
Pogledajte izuzetno pronicljivu studiju Valentine Fedotove,Anarkhia i po-
riadok" (Anarchy and order"), Voprosy Filosofii 5 ( 1 9 9 7 ) , koja je nedavno po
novo tampana u zbirci autorkinih studija pod istim nazivom (Editorial U R S S ,
2000), str. 2 7 - 5 0 .
neproblematinim pionirima anarhistikih pokreta, tavie pri

rodnim"; oni su takode bili zamiljeni da budu samoodrivi i u
potpunosti sposobni za odravanje reda u svim drutvenim uslo-
vima i u svim okolnostima, dok god su zatieni od nametanja
koja potiu od strane drave. Anarhija, to jest drutvo bez drave
i njenih mehanizama prinude bilo je zamiljeno kao nenametnuti
red, u kome se neminovnost nije sudarala sa slobodom, niti je
sloboda stajala na putu preduslovima ivota u drutvu.
Rani anarhistiki Weltanschauung imao je izraenu nostalgi
nu crtu koju je delio sa utopijskim socijalizmom tog vremena
(uenja Prudona i Vejtlinga bila su otelotvorenja njihovih linih
sklonosti); san o odstupanju sa puta javio se sa roenjem novog,
modernog oblika drutvene moi i kapitalizma (to jest, razdvaja
njem biznisa od domainstva) - nazad do udobnosti zajednikog
jedinstva oseanja i del, koja je bila vie romansirana nego oslo-
boena konflikta. U ovom ranom, nostalginom i utopijskom
obliku ideja anarhije" se smestila u svest modernog drutva i u
veinu njegovih politiko-kulturnih tumaenja.
Ali postojalo je drugo, manje vremenski vezano znaenje u
anarhistikoj misli, koje se krilo iza oigledne antidravne pobu
ne i zbog toga se moglo veoma lako prevideti. Ovo drugo znae
nje je slino predstavi zajednice Viktora Tarnera:
T o j e k a o d a ovde i m a m o dva glavna m o d e l a " ljudske m e u p o v e z a -

n o s t i - suprotstavljeni i n a i z m e n i n i . P r v i p r i p a d a drutvu kao struk
t u r i r a n o m , r a z l i i t o m i esto h i j e r a r h i j s k o m s i s t e m u politiko-pravno-
e k o n o m s k i h p o z i c i j a . . . D r u g i . . . p r i p a d a d r u t v u k a o nestrukturira-
n o m ili r u d i m e n t a r n o s t r u k t u r i r a n o m i r e l a t i v n o n e i z d i f e r e n c i r a n o m
communitasu, zajednici ili a k d r u g a r s t v u j e d n a k i h p o j e d i n a c a koji se
z a j e d n o predaju g e n e r a l n o m a u t o r i t e t u o b r e d n i h stareina. 1 8
Tarner je koristio jezik antropologije i postavio problem com-

munitasa u uobiajenu antropoloku problematiku, zaokupljen,
da tako kaemo, razlikama izmeu naina na koje su ljudski agre
gati (drutva", kulture") osiguravali svoju trajnost i neprekidnu
18 Victor Turner, The Ritual Process: Structure and Anti- structure (Routledge,
1969), str. 96.
samoreprodukciju. Ali dva modela koje je Tarner opisao mogu,

takoe, biti tumaeni kao komplementarni modeli ljudske koeg
zistencije koji se meaju u razliitim razmerama u svakom i u
bilo kom trajnom ljudskom agregatu, pre nego kao razliiti tipovi
drutva.
Nijedan oblik ljudskog zajednitva nije u potpunosti struktu
riran, nijedna razliitost nije sveobuhvatna, opsena i bez dvo
smislenosti, nijedna hijerarhija nije potpuna i zamrznuta. Logika
kategorija se loe uklapa u endemsku raznolikost i zbrku ljud
skih odnosa. Svaki pokuaj kompletnog strukturiranja ostavlja
za sobom brojne labave spone" i sporna znaenja. Svaki poku
aj stvara svoje praznine, slabo definisana polja, dvosmislenosti
i niije" teritorije bez jasno iscrtanih planova i karti. Svi takvi
ostaci napora da se unese red stvaraju polje ljudske spontano
sti, eksperimentisanja i samostvaranja. Communitas je, u svakom
sluaju, svetlost na obodu svakog oblaka societasa - i u sluaju da
nje nema (ako se to uopte moe zamisliti) taj oblak bi se razbio
- societas bi pukao po avovima. Societas sa svojom rutinom i
communitas sa svojom anarhijom su ti koji zajedno, u svojoj ne
voljnoj saradnji prepunoj konflikata, prave razliku izmeu reda
i haosa.
Zadatak koji je institucionalizacija, koristei svoje mehanizme
prinude, neveto izvrila ili nije uspela da izvri, ostavljen je spon
tanoj domiljatosti ljudskih bia da ga poprave ili zavre. Liena
udobnosti rutine, kreativnost (kao to je Bakunjin istakao) ima
samo dve ljudske vetine na koje moe da se osloni: sposobnost
da misli i sklonost (i hrabrost) da se pobuni. Praktikovanje bilo
koje od ove dve vetine je prepuno rizika; i, za razliku od sluaja
institucionalno utvrene i zatiene rutine, ne moe se mnogo
toga uraditi da bi se taj rizik smanjio, a kamoli eliminisao. Com
munitas (koje ne treba zabunom meati sa kontradrutvima koja
polau pravo na ime zajednica", a koja su opet zauzeta oponaa
njem naina i sredstava societasa) naseljavaju zemlju nesigurno
sti - i ne bi preivele ni u jednoj drugoj zemlji.
Opstanak i blagostanje communitas (a tako, indirektno, i socie

tasa) zavisi od ljudske mate, domiljatosti i hrabrosti u razbijanju
rutine i isprobavanju neisprobanih naina delovanja. Oni zavise,
drugim recima, od ljudske sposobnosti za ivot sa rizikom i za
prihvatanje odgovornosti za posledice. Upravo su ove sposobno
sti te koje su oslonac za moralnu ekonomiju" - uzajamnu brigu
i pomo, ivot za drugog, tkajui niti ljudske predanosti, vezujui
i odravajui meuljudske spone, prenosei prava u obaveze, de-
lei odgovornost za optu sreu i dobrobit - nezamenjive zbog
zapuavanja probijenih rupa i spreavanja poplava stvorenih za-
uvek neubedljivim poduhvatom strukturiranja.
Invazija i kolonizacija communitas, mesta moralne ekonomi
je, od strane potroakih trinih sila predstavlja najuasniju od
svih opasnosti koje prte sadanjem obliku ljudskog zajednitva.
Osnovne mete napada na trite su ljudi kao proizvoai; u
potpuno osvojenoj i kolonizovanoj zemlji boravine dozvole bi
bile izdate samo ljudima potroaima. Rasuta mala privreda sa
zajednikim ivotnim uslovima bila bi stavljena van funkcije i
razmontirana. Oblici ivota i partnerstva koji ih podravaju bili
bi dostupni samo u obliku robe. Drava opsednuta poretkom bo
rila se (na sopstvenu tetu) protiv anarhije, tog zatitnog znaka
communitasa, zbog pretnje rutini koju je podravala mo; potro
ako trite, opsednuto profitom, bori se protiv te anarhije zbog
njenog neposlunog produktivnog kapaciteta, kao i zbog poten
cijala za samodovoljnost, za koju sumnja da bi iz nje mogla iznii.
To je zbog toga to moralna ekonomija ima malo koristi od onog
trita protiv kojeg se bore trine sile.
U tom ratu se koristi dvostruka strategija.
Kao prvo, najvei mogui broj aspekata moralne ekonomije,

nezavisne od trita, pretvara se u robu i preoblikuje u aspekte
potronje.
Kao drugo, svemu onom to se u moralnoj ekonomiji com
munitasa opire takvom pretvaranju u robu negira se znaaj za
prosperitet drutva potroaa; liava se vrednosti u drutvu nau

enom da meri vrednosti u valuti i da ih identifikuje cenama koje
nose objekti i usluge koji se mogu prodati i kupiti; i, konano, to
je potisnuto iz panje javnosti (a poeljno je da se potisne i iz
individualne panje) tako to je izbaeno iz javnih razmatranja
ljudskog blagostanja.
Ishod sadanjeg rata je sve samo ne unapred dat, iako se do
sada inilo da postoji samo jedna strana u ofanzivi, sa drugom
stranom u skoro stalnom povlaenju. Communitas je izgubio
mnogo zemlje; mesta trgovine koja su se nadala da e prerasti u
trne centre uzimaju prinos na poljima koja je on nekada sejao.
Gubitak teritorije je zloslutan i potencijalno katastrofalan ra

zvoj dogaaja u svakom ratu, ali faktor koji konano odluuje o
ishodu sukoba jeste borbena sposobnost trupa. Izgubljenu teri
toriju je lake povratiti nego gubitak borbenog duha i gubitak
vere u cilj i anse za otpor. Vie nego bilo ta drugo, takav drugi
razvoj dogaaja je onaj koji daje lo nagovetaj o sudbini moralne
ekonomije.
Glavni i najverovatnije najdalekoseniji uspeh trine ofanzive
do sada bilo je postepeno (i ni po koju cenu potpuno i nepo
pravljivo), ali uporno gubljenje vetina drutvenosti. U pogledu
meusobnih odnosa, akteri kojima su oduzete vetine sve ee
se nalaze u modusu agensa" - ponaajui se heteronomno, po
otvorenim ili neprimetnim instrukcijama i voeni prvenstveno
eljom da prate uputstva doslovce i strahom od razdvajanja od
modela koji su trenutno u modi. Zavodnika privlanost hetero-
nomnog delovanja uglavnom se sastoji u predaji odgovornosti;
autoritativni recept se kupuje u paketu sa oslobaanjem od po
trebe da se odgovara za nepovoljne rezultate njegove primene.
Nestanak vetina drutvenosti je podstaknut i ubrzan tenden
cijom, inspirisanom dominantnim nainom ivota, da se dru
gi ljudi tretiraju kao objekti potronje i da se o njima sudi po
obrascu potroakih objekata i po koliini zadovoljstva koju e
verovatno ponuditi, te u smislu vrednosti za novac". U najboljem
sluaju, drugi se vrednuju kao saputnici u sutinski usamljenoj

aktivnosti potronje; saputnici u radostima potronje ije aktiv
no uee moe pojaati ova zadovoljstva. U ovom procesu, su
tinska vrednost drugih kao jedinstvenih ljudskih bia (a tako i
briga o drugima zarad njih samih i zarad te jedinstvenosti) bila
je izgubljena iz vida. Ljudska solidarnost je prva rtva trijumfa
potroakog trita.
3.
O tekoi voljenja suseda svoga
Poziv da volite suseda svog kao samoga sebe", kae Frojd (u

delu Civilizacija i njene nelagode),1 je jedno od fundamentalnih
pravila civilizovanog ivota. To je, takode, u najveoj suprotno
sti sa onom vrstom principa koju promovie civilizacija: princip
sopstvenih interesa i potrage za sreom. Osnivako pravilo civili
zacije moe biti prihvaeno samo kao stvaranje smisla", te usvo
jeno i praktikovano ako se ovek preda teolokom savetu credere
quia absurdum - verujte jer je apsurdno.
Svakako, dovoljno je zapitati se: Zato bih ja to radio? Kakvu
u ja korist imati od toga?" da biste osetili apsurdnost zahteva da
volite svog suseda, bilo kog suseda, zbog jednog jedinog razloga -
zato to je va sused. Ako ja volim nekoga, on ili ona su morali to
da zaslue na neki nain... Oni to zasluuju ako su toliko slini
meni, u mnogim bitnim stvarima, pa ja mogu da volim sebe u
njima; i oni to zasluuju ako su mnogo savreniji od mene, pa ja
mogu u njima da volim ideal sopstvenog sebe... Ali ako je on za
mene stranac i ako ne moe da me privue bilo kojom svojom
sopstvenom vrednou ili bilo kojim znaajem koji je on moda
1 Sigmund Freud, Civilization and its Discontents ( 1 9 3 0 ) , videti: Standard Edi

tion Jamesa Stracheva, 1961. (Kod nas prevedeno kao Nelagodnost u kulturi).
stekao u mom emocionalnom ivotu - bie mi teko da ga vo

lim." Ovaj zahtev ini se jo zamornijim i ispraznijim jer veoma
esto ja ne mogu da pronaem mnogo dokaza da stranac, koga ja
treba da volim, mene voli ili mi barem pokazuje najmanje uva
avanje. Kada to njemu bude odgovaralo, on nee oklevati da me
povredi, da mi se podsmeva, da me nipodatava i da mi pokae
svoju superiornu m o . . . "
I tako se Frojd pita: Koja je poenta pravila iskazanog sa toli
ko ozbiljnosti ako njegovo potovanje ne moe biti preporueno
kao razumno?" U potrazi za odgovorom, ovek je u iskuenju da
zakljui, protivno svom zdravom razumu, da je voli suseda svog"
zapovest koja je zapravo opravdana injenicom da nita drugo
ne ide tako snano protiv prvobitne prirode oveka". to je ma
nje verovatno da se pravilo potuje, vea je upornost sa kojom e
ono, verovatno, biti naglaavano. A nalog da volite svog suseda e
moda manje verovatno biti ispunjen pre nego bilo koje drugo
pravilo. Kada je talmudskog mudraca, rabina Hilela, izazvao po
tencijalni preobraenik da objasni boje uenje, i to u vreme kada
je onaj ko postavlja takva pitanja mogao da stoji samo na jednoj
nozi, ponudio je voli suseda svog kao samoga sebe" kao jedini, a
potpun odgovor koji je sadravao celokupnost bojih naloga. Da
lje, prihvatanje takve zapovesti je slepo verovanje; odluan prekid
kojim se ljudsko bie oslobaa oklopa prirodnih" nagona, elja
i naklonosti, zauzima poziciju udaljenu od prirode i protiv nje, i
pretvara se u neprirodno" bie, koje, za razliku od zveri (i svaka
ko od anela, kao to je Aristotel istakao) predstavljaju ljudi.
Prihvatanje pravila ljubavi prema svom susedu predstavlja ro
enje humanosti. Sve druge rutine ljudske kohabitacije, kao i nji
hova predodreena ili retrospektivno otkrivena pravila su samo
lista fusnota (nikada potpuna) koja ide uz to pravilo. U sluaju da
se ovo pravilo ignorie ili odbaci, ne bi postojao niko da sastavi
tu listu ili da razmilja o njenoj potpunosti.
Ljubav prema susedu moe iziskivati slepo verovanje; rezultat
je ipak roenje humanosti. To je takoe koban prelaz sa instinkta
opstanka do moralnosti.
O tekoi voljenja suseda svog 97
Ovo je prelaz koji pridaje moralnosti ulogu opstanka, moda

conditio sine qua non. Sa ovim sastojkom, opstanak oveka posta
je opstanak humanosti u oveku.
Voli suseda svog kao samoga sebe" implicitno prikazuje lju
bav prema samom sebi kao neproblematinu, kao datu, kao lju
bav koja je oduvek bila prisutna. Ljubav prema samom sebi je
pitanje opstanka, a za opstanak nisu potrebne zapovesti, jer druga
(neljudska) iva stvorenja dobro opstaju bez njih. Ljubav prema
svom susedu, kao to ovek voli samoga sebe, ini ljudski opsta
nak razliitim od opstanka bilo kog drugog ivog stvorenja. Bez
tog dodatka/dominacije ljubavi prema samom sebi, produetak
fizikog, telesnog ivota jo uvek nije, sam po sebi, ljudski opsta
nak; nije vrsta opstanka koja razdvaja ljude od zveri (i - nikada
to ne zaboravite - anela). Pravilo da volite svog suseda izaziva i
pobija instinkte koje je postavila priroda, ali ono takoe izaziva
i pobija znaenje opstanka koji je postavila priroda i te ljubavi
prema samome sebi koja ga titi.
Ljubav prema svom susedu ne mora biti osnovni proizvod in
stinkta opstanka - ali isto tako to ne mora biti ni vaa ljubav pre
ma samom sebi, izabrana kao model susedske ljubavi.
Ljubav prema samom sebi - ta to znai? ta ja to volim ,,u
samome sebi"? ta ja volim kada volim sebe? Mi, ljudi, delimo
instinkte za opstanak sa naim bliskim, ne tako bliskim i dosta
udaljenim ivotinjskim roacima - ali kada je u pitanju ljubav
prema samom sebi, nai putevi se razdvajaju i mi ostajemo sami.
Tano je da nas ljubav prema samom sebi podstie da se dr
imo ivota", da snano nastojimo da ostanemo ivi u dobru i
u zlu, da se odupremo ili se borimo protiv bilo ega to moe
zapretiti preranim ili iznenadnim zavretkom ivota, i da zati
timo, ili - jo bolje - da ojaamo nau spremnost i snagu kako
bismo uinili taj otpor delotvornim. U ovome su, meutim, nai
ivotinjski roaci umetnici, nita manje ostvareni ili zreli od naj-
posveenijih i najvetijih zavisnika od fitnesa i strasnih ljubitelja
zdravog ivota meu nama. Naim ivotinjskim roacima (osim
onih pripitomljenih" meu njima, kojima smo mi, njihovi ljud
ski gospodari, uspeli da oduzmemo njihove prirodne talente tako
da mogu bolje da slue naem, a ne svom opstanku) nisu potreb

ni iskusni savetodavci da im kau kako da ostanu ivi i u formi.
Niti im je potrebna ljubav prema samima sebi da ih uputi u to da
je opstajanje i ostajanje u formi prava stvar za njih.
Opstanak (ivotinjski opstanak, fiziki, telesni opstanak) moe
funkcionisati i bez ljubavi prema samom sebi. U stvari, moe mu
biti bolje bez nje, nego u njenom drutvu! Putevi instinkta za op
stanak i ljubavi prema samom sebi mogu ii paralelno, ali isto
tako i u suprotnim pravcima... ljubav prema samom sebi moe se
pobuniti protiv nastavka ivota. Ljubav prema samom sebi moe
nas navesti da prizovemo opasnost i da prihvatimo pretnju. Lju
bav prema samom sebi moe nas podstai da odbijemo ivot koji
nije dostojan naih ljubavnih standarda, a samim tim nije vredan
ivljenja.
Jer ono to volimo u naoj ljubavi prema sebi su bia u nama
koja su pogodna za ljubav. Ono to mi volimo jeste stanje ili nada
da smo voljeni. Da smo objekti vredni ljubavi, da smo prepoznati
kao takvi i da nam je pruen dokaz tog prepoznavanja.
Ukratko, da bismo imali ljubav prema sebi samima - moramo
biti voljeni. Odbijanje ljubavi - negiranje statusa objekta vrednog
ljubavi - proizvodi mrnju prema samom sebi. Ljubav prema sa
mom sebi je nastala iz ljubavi koju nam nude drugi. Ako su za
njeno nastajanje koriene zamene, one moraju biti sline takvoj
ljubavi, koliko god da su varljive. Prvo nas drugi moraju voleti da
bismo mi mogli poeti da volimo sami sebe.
A kako da znamo da nismo prezreni ili odbaeni kao beznade-
an sluaj, da ljubav predstoji ili e moda predstojati, da smo nje
vredni i da tako imamo pravo da uivamo u njoj i da nam prija,
amour de soil Mi znamo, verujemo da znamo, i iznova se uvera-
vamo da ono u ta verujemo nije pogreno - kada nam se drugi
obraaju i sluaju nas. Kada nas sluaju sa panjom, uz interes
koji otkriva ili oznaava spremnost za odgovor, mi onda zaklju
ujemo da smo potovani. Odnosno, mi pretpostavljamo da se
ono to mislimo, inimo ili nameravamo da inimo - rauna i
ulazi u obzir.
Ako me drugi potuju, onda je oigledno da u meni" mora

postojati, zar nije tako, neto to samo ja mogu ponuditi drugima;
a oigledno je da postoje ti drugi, zar nije tako, kojima bi bilo dra
go da im to bude ponueno i koji bi u tom sluaju bili zahvalni.
Ja sam bitan, a ono to mislim, kaem i radim - takoe je vano.
Ja nisam cifra koja se lako zameni i odbaci. Ja neto znaim" i
drugima, a ne samo sebi. Ono to ja kaem, ta ja predstavljam i
radim neto znai - i to nije samo moje slepo verovanje. ta god
da se nalazi u svetu oko mene, svet bi bio siromaniji, manje inte
resantan i pruao bi manje obeanja ako bih ja iznenada prestao
da postojim ili ako bih otiao negde drugo.
Ako je to ono to nas ini ispravnim i odgovarajuim objekti
ma ljubavi prema samima sebi, onda poziv da volimo svoje su-
sede kao same sebe" (tj. da oekujemo od suseda da ele da budu
voljeni iz istih razloga koji podstiu nau ljubav prema sebi sa
mima) budi elju kod suseda da ouvaju svoje dostojanstvo tako
to e njihova jedinstvena, nezamenljiva i neophodna vrednost
biti prepoznata, priznata i potvrena. Taj poziv nas podstie na
pretpostavku kako susedi zaista predstavljaju takve vrednosti -
barem dok se ne dokae suprotno. Voleti susede kao to volimo
same sebe znailo bi onda da potujemo jedinstvenost drugog -
vrednost naih razlika koje obogauju svet u kome zajedno ivi
mo i time ga inimo fascinantnijim i lepim mestom, dodajui jo
stvari njegovom rogu izobilja prepunom obeanja.
U jednoj sceni najhumanijeg filma Andreja Vajde - Korak -
Janu Korak (pseudonim velikog pedagoga roenog pod ime
nom Henrik Goldmit), najhumaniji filmski junak, prisea se
uasa ratova voenih tokom ivota njegove napaene generacije.
On se podsea tih stravinih zloina i, naravno, duboko ih pre
zire i grozi ih se, kao to takva del nehumanosti i zasluuju da
se preziru i od kojih se treba uasavati. A opet, najivopisnije i sa
najveim uasom sea se pijanog oveka koji utira dete.
U naem svetu opsednutom statistikim podacima, proecima
i veinama, skloni smo da merimo stepen nehumanosti ratova
brojem njihovih rtava. Skloni smo da merimo zlo, okrutnost,
odvratnost i neasnost viktimizacije brojem njenih rtava. Ali
100 Fluidna ljubav
1944. godine, usred najpogubnijeg od svih ratova po broju rtava

u istoriji oveanstva, Ludvig Vitgentajn je zabeleio:
N i k a k a v k r i k m u e n j a n e m o e biti vei o d krika j e d n o g o v e k a .
Ili opet, nikakva m u k a ne m o e biti vea od o n e koju m o e da pretrpi

j e d n o ljudsko b i e .
itava planeta ne moe osetiti veu muku od jedne due.

Pola veka kasnije, na pitanje Leslija Stala iz CBS televizije, ve
zano za pola miliona dece koja su umrla zbog kontinuirane vojne
blokade Iraka, tadanja ambasadorka u Ujedinjenim nacijama,
Medlin Olbrajt, nije negirala optubu i priznala je da je teko
bilo doneti tu odluku". Ali je ona opravdala taj izbor: Mislimo da
je tu cenu vredelo platiti".
Budimo poteni, treba rei da Olbrajtova nije bila, niti jeste, je
dina sa takvim razmiljanjem. Ne moete napraviti kajganu, a da
ne razbijete jaja" - omiljeni je izgovor vizionara, glasnogovornika
zvanino prihvaenih vizija i generala koji deluju prema zapove-
dima tih glasnogovornika. Ta se formula tokom godina pretvorila
u istinski moto naih vrlih, modernih vremena.
Ko god da je to mi" koji mislimo" i u ije ime je govorila
Olbrajtova, upravo je to vrsta te hladne okrutnosti kojoj se su
protstavljao Vitgentajn i koja je okirala Koraka, koji je, besan i
revoltiran, odluio da ceo svoj ivot posveti tom revoltu.
Veina nas bi se sloila da besmislena patnja i besmisleno na-
net bol ne moe imati opravdanje i ne moe se odbraniti ni pred
kakvim sudom, ali manjina je spremna da prizna da izgladnjiva
nje ili smrt samo jednog ljudskog bia nije i ne moe biti cena
koju vredi platiti", koliko god razumna" ili ak plemenita bila
ta ideja iju cenu treba platiti. Ni ponienje, ni negiranje ljud
skog dostojanstva ne moe biti ta cena. Ne samo to se dostojan
stven ivot i potovanje usled humanosti svakog ljudskog bia
kombinuje u vrhunsku vrednost koja ne moe biti nadmaena ili
zamenjena nikakvim zbirom ili koliinom drugih vrednosti, ve
su sve druge vrednosti zaista vrednosti samo u meri u kojoj slue
ljudskom dostojanstvu i promoviu tu ideju. Sve stvari koje vrede

u ljudskom ivotu su samo raznovrsna obeleja kojima se kupu
je ta jedna vrednost koja ivot ini vrednim ivljenja. Onaj ko
opstanak trai u ubijanju humanosti u drugim ljudskim biima
uspeva da nadivi smrt svoje humanosti.
Negiranje ljudskog dostojanstva diskredituje vrednost bilo ka
kve ideje kojoj je potrebno takvo negiranje da bi se nametnula.
I patnja samo jednog deteta diskredituje korist tako radikalno
i potpuno kao to to ini patnja miliona. Ono to moe vaiti
za kajganu postaje okrutna la kada se primeni na ljudsku sre
u i blagostanje. Korakovi biografi i sledbenici prihvatili su da
se klju za njegove misli i del nalazi u njegovoj ljubavi prema
deci. Takvo tumaenje ima dobrih osnova; Korakova ljubav pre
ma deci bila je svesrdna i bezuslovna, potpuna i sveobuhvatna
- dovoljna da odri itav ivot jedinstveno kohezivnog smisla i
integriteta. A opet, kao i veina tumaenja, i ono ne uspeva da
potpuno obuhvati svoj objekat.
Korak je voleo decu onako kako je malo ko od nas spreman ili
sposoban da voli, ali ono to je on voleo u deci bila je njihova hu
manost. Humanost u svom najboljem - neiskrivljenom, neobra
enom, neosakaenom obliku, potpuno u svom detinjem zaetku
i povoju, jo uvek punom obeanja koja nisu prekrena i potenci
jala koji nisu kompromitovani. Svet u kome su potencijalni nosi
oci humanosti roeni i u kome se razvijaju poznat je po tome to
je vetiji u sasecanju krila nego u podsticanju potencijalnih letaa
da raire krila, i tako je, po Korakovom miljenju, samo u deci
humanost mogla biti pronaena, uhvaena i sauvana, celovita i
iskonska (ali samo na neko vreme!).
Moda bi bilo bolje promeniti naine na koji svet funkcionie
i uiniti stanite ljudi gostoprimljivijim za ljudsko dostojanstvo,
tako da sazrevanje ljudi ne bi iziskivalo kompromitovanje detinje
humanosti. Mladi Henrik Goldmit delio je nade onog stolea
u kojem je roen i verovao je da ljudi imaju mo da promen
gnusne obiaje u svetu: da je to zadatak koji je i ostvarljiv i koji
e zasigurno biti ispunjen. Ali kako su vremena prolazila, kako
su se mase rtava i kolateralna teta" loih namera, isto koliko
i plemenitih namera, poveavale do neba i kako su raspadanje

i trule tela u koje su se snovi sve vie pretvarali ostavljali mati
sve manje i manje prostora, tako uzvienim nadanjima je oduzet
njihov kredibilitet. Janu Korak je vrlo dobro znao neprijatnu
istinu koje nije bio svestan Henrik Goldmit: ne mogu postojati
preice koje vode do sveta sainjenog po merama ljudskog dosto
janstva, dok e stvarno postojei svet", koji svakodnevno grade
ljudi kojima je ve poseeno dostojanstvo i koji nisu navikli da
potuju ljudsko dostojanstvo kod drugih, malo verovatno ikada
biti ponovo izgraen po toj meri.
Ovom naem svetu ne moe se nametnuti zakon da bude savr
en. Ne moe se svet primorati na vrlinu, niti se svet moe ubediti
da se ponaa estito. Ne moe se ovaj svet uiniti dobrim i brilji
vim prema ljudskim biima koja ga nastanjuju i prijemivim za
njihove snove o dostojanstvu, kao to bi ovek zaista eleo. Ali se
on mora potruditi. On e se potruditi. Potrudio bi se, u svakom
sluaju, da je on bio taj Janu Korak koji je izrastao iz Henrika
Goldmita.
Ali kako biste se vi potrudili? To ne bi bilo u stilu starinskih
utopijskih vizionara, koji su se - ne uspevi da naprave kvadra
turu kruga od bezbednosti i slobode u Velikom Drutvu - pre
tvorili u kreatore ograenih zajednica, trnih centara i zabavnih
parkova... U vaem sluaju, zatitom dostojanstva - sa kojim je
roeno svako ljudsko bie - od lopova i falsifikatora koji smilja
ju kako da ga ukradu ili da ga iskrive i osakate; i zapoeli biste taj
doivotni posao zatite onda dok jo ima vremena, tokom godina
detinjstva tog dostojanstva. Pokuali biste da zakljuate talu pre
nego to konj pobegne ili ga ukradu.
Jedan, i navodno najrazumniji nain da uradite ovo jeste da
zatitite decu od otrovnog zaudaranja sveta pokvarenog i umrlja
nog ljudskim ponienjem i neovetvom; zabraniti pristup zako
nu dungle koji poinje tu sa druge strane vrata sklonita. Kada
se njegovo sirotite preselilo sa svoje predratne lokacije u Kroh-
malni u Varavski geto, Korak je naredio da ulazna vrata budu
stalno zakljuana i da prozori u prizemlju budu zabarikadirani.
U vreme kada su predstojea deportovanja u gasne komore sve
vie postajala neminovnost, Korak se navodno suprotstavio ideji

da zatvori sirotite i da poalje decu napolje ne bi li sama deca
pronala ansu za bekstvo, koju su neka od njih moda i mogla
da pronau (samo moda). Moda je mislio da ta ansa nije vre-
dela pokuavanja: od trenutka kada bi bila van sklonita, deca bi
se uila strahu, ponienju i mrnji. Ta deca bi izgubila najdrago-
ceniju od svih vrednosti - svoje dostojanstvo. Onda kada im se
oduzme ta vrednost, koja je svrha ostajanja u ivotu? Vrednost,
najdragocenija od svih vrednosti, sine qua non atribut humano
sti, jeste ivot sa dostojanstvom, a ne opstanak po svaku cenu.
Spilberg je mogao da naui neto od Koraka - oveka i Kor-

aka filma.
Neto to on nije znao, ili nije eleo da zna, ili nije eleo da
prizna da je znao; neto o ljudskom ivotu i o vrednostima koje
ine ivot vrednim ivljenja; neto o emu je pokazao neznanje ili
to je zanemario u sopstvenoj prii o nehumanosti, filmu indle-
rova lista koji je oborio sve rekorde gledanosti, uz aplauze itavog
naeg sveta koji malo koristi ima od dostojanstva, a veliku potra
nju za ponienjem, i koji je doao do toga da na nadivljavanje
drugih gleda kao na svrhu ivota.
Film indlerova lista je film o nadivljavanju drugih; opstanak
po svaku cenu, u bilo kojim uslovima, ta god da se desi, radei
sve to je potrebno da se uradi. Prepuna bioskopska sala grom
ko aplaudira kada indler uspeva da izvede svog poslovou iz
voza spremnog za put u Treblinku; bez obzira na to to voz nije
zaustavljen i to e ostatak putnika u vagonima za stoku zavri
ti svoje putovanje u gasnim komorama. Aplauz se ponovo uje
kada indler odbija ponudu drugih Jevrejki" da zameni njego
ve Jevrejke" pogreno" oznaene za krematorijum i uspeva da
ispravi" greku".
Pravo jaeg, otroumnijeg, vetijeg ili lukavijeg da uradi sve to
smisli da bi nadiveo slabijeg i nesrenijeg je jedna od najuasni-
jih lekcija holokausta.
Jeziva, uasavajua lekcija, ali ne manje eljno studirana, usvo
jena, zapamena i primenjena u ovom cilju. Da bi bila spremna
za usvajanje, ta lekcija mora prvo biti detaljno oiena od svih

etikih konotacija, do golih kostiju te igre opstanka u kojoj neko
mora dobiti a neko izgubiti. U ivotu se radi o opstanku. Jai pre
ivljava. Onaj ko napadne prvi e preiveti. Dokle god ste jai,
moete se izvui nekanjeni, ta god da ste uradili slabijem od
sebe. injenica da dehumanizacija rtava dehumanizuje - moral
no unitava - njihove muitelje odbaena je kao minorni iritira
jui faktor; u sluaju da se preko te injenice nije utke prelo, da
budemo precizniji. Ono to se rauna je dolazak do vrha i osta
nak na vrhu. Opstanak - preivljavanje - je vrednost oigledno
nedirnuta i nepomuena nehumanou ivota posveenog op
stanku. Opstanak je vredan borbe zarad sebe samog, koliko god
visoku cenu platio poraeni i koliko god duboko i bez popravke
ovo moe podriti i degradirati pobednika.
Ova uasavajua i najnehumanija medu svim lekcijama holo
kausta dolazi nam zajedno sa spiskom patnji koje ovek moe
naneti slabijem da bi potvrdio sopstvenu snagu. Prikupljanje, de-
portovanje, zatvaranje u koncentracione logore ili pribliavanje
nesree itavih populacija modelu koncentracionog logora de
monstrirajui uzaludnost zakonitosti kroz pogubljenje osumnji
enih na licu mesta, zatvaranje bez suenja i vremenski defmisa-
ne kazne zatvaranja, irenje terora koji nastaje usled proizvoljnog
i nasuminog kanjavanja - sve se to bezbrojno puta pokazalo
veoma efikasnim u slubi ideje opstanka, a time i racionalnim".
Spisak moe biti proiren kako vreme prolazi, to se i deava.
Nova i unapreena" sredstva se isprobavaju i ako uspeno prou
testove dodaju se spisku - stvari kao to su unitavanje domova
ili itavih stambenih etvrti, upanje maslinjaka iz korena, palje
nje ili iskopavanje useva, podmetanje poara na radnim mesti-
ma ili unitavanje izvora ve oskudnih ivotnih prihoda na neki
drugi nain. Sve takve mere obino su samopokretake i same od
sebe se pogoravaju. Sa irenjem spiska poinjenih zlodela raste
i potreba da se ona primenjuju jo bezobzirnije kako bi se rtve
spreile da se njihov glas uje, ali i slua. I kako stara lukavstva
postaju rutina i kako bledi uas koji su posejali meu svojim me
tama, potrebno je grozniavo smiljati novije, bolnije i jo ua
snije planove.
Viktimizacija gotovo nikada ne humanizuje svoje rtve. To to

ste rtva ne garantuje vam mesto na moralnom pijedestalu.
U privatnom pismu, u kome mi je prigovorila na moja razmi
ljanja o mogunosti sasecanja tog razdvajajueg lanca" sklonog
da transformie rtve u muitelje, Antonina eljaskova, neustra
iv i retko pronicljiv etnolog i posveeni istraiva balkanskog
bureta baruta etnikih i drugih neprijateljstava koje kao da nema
dno, napisala je:
Ja ne p r i h v a t a m to da su ljudi u poziciji da se b o r e protiv n a g o n a da

b u d u u b i c e n a k o n to su bili rtve. Vi zahtevate previe od o b i n i h ljudi.
U o b i a j e n o je za rtvu da se pretvori u u b i c u . J a d a n , s i r o m a a n ovek,
k a o i sirotinja d u h o m k o j o j ste p o m o g l i , p o i n j u da vas m r z e . . . zato to
ele da zaborave prolost, p o n i e n j e , b o l i i n j e n i c u da su postigli n e t o
uz neiju p o m o , iz n e i j e g saaljenja, ali ne i s a m i . . . K a k o p o b e i od
b o l a i p o n i e n j a - p r i r o d n a stvar je u b i s t v o m ili p o n i e n j e m svog u b i c e
ili d o b r o t v o r a . Ili, p r o n a l a e n j e m druge, slabije o s o b e k a k o bi t r i j u m -
fovali n a d n j o m .
uvajmo se da ne odbacimo isuvie olako upozorenje Anto-

nine eljaskove. ini se da izgledi protiv uobiajene humanosti
zaista nadvladavaju. Oruje ne govori, dok zvuk ljudi koji govore
deluje kao uasno slab odgovor na fijuk raketa i zagluujuu buku
eksploziva.
Seanje ima dve strane medalje. Preciznije, to je blagoslov i
prokletstvo u jednom. Ono moe odravati u ivotu" mnoge
stvari, izrazito nejednakih vrednosti za grupu i za njene susede.
Prolost je hrpa dogaaja, a seanje ih nikada ne zadri sve, a ta
god da ono zadri ili povrati iz zaborava, nikada ga ne repro-
dukuje u svom prvobitnom" obliku (ta god to znailo). ita
va prolost" i prolost wie es ist eigentlich gewesen" (kao to je
Ranke sugerisao - da bi istoriari trebalo ponovo da je ispriaju)
nikada ne moe biti ponovo uhvaena seanjem; a i kad bi bila,
seanje bi predstavljalo teret, vie nego vrednost u ivotu. Seanje
bira i tumai - a ta je ono to treba da se izabere i kako treba
da se tumai jeste sporna stvar i predmet stalnih rasprava. Va-
skrsnue prolosti, odravanje prolosti ivom, jedino moe biti
postignuto kroz aktivan, selektivni, preraivaki i reciklirajui

rad seanja.
U svom radu Etiki zahtev Logstrup je pruio optimistiniji
pogled na prirodnu sklonost ljudi.
Karakteristika ljudskog ivota jeste da se u normalnim okol
nostima susreemo jedni sa drugima uz prirodno poverenje", pi
sao je tada. Samo pod nekim posebnim okolnostima unapred
imamo nepoverenje prema strancu... U normalnim okolnosti
ma, meutim, mi prihvatamo re stranca i nemamo nepoverenje
u njega dok god nemamo neki poseban razlog za to. Mi nikada
ne sumnjamo da je osoba neiskrena dokle god je ne uhvatimo u
2
lai."
Logstrup je Etiki zahtev napisao tokom prvih osam godina
svog braka sa Rozalijom Marijom Poli, provedenih u malom i
mirnom okrugu Funen Island. Uz duno potovanje prema pri
jateljski nastrojenim i drutvenim stanovnicima Arhusa, gde je
Logstrup trebalo da provede ostatak svog ivota poduavajui te
ologiju na lokalnom univerzitetu, sumnjam da bi takve ideje mo
gle biti zaete u njegovoj glavi onda kada se nastanio u tom gradu
1 direktno se suoio sa realnou sveta u ratu i pod okupacijom,
kao aktivan lan danskog otpora.
Ljudi su skloni da tkaju svoje slike sveta od niti sopstvenog
iskustva. Dananja generacija moe neubedljivim smatrati taj ve
seo i ivahan prikaz sveta koji je pouzdan i dostojan poverenja
skoro kao svet mate - i koji je veoma razliit od onoga to sami
svakodnevno saznaju i to se nagovetava kroz svakodnevne za
jednike prie ljudskog iskustva i preporuene ivotne strategije.
Oni bi pre sebe prepoznali u delima i ispovedima likova u sko
ranjem talasu eljno gledanih, veoma popularnih televizijskih
emisija kao to su Big Brother, Survivor i The Weakest Link. One
prenose dosta drugaiju poruku: strancu se ne moe verovati.
Serija Survivor ima podnaslov koji nam sve govori: Ne verujte
nikome". Ljubitelji i zavisnici od realnih TV emisija" bi izokre-
2 Knud Ejler Logstrup, Etiske Fordring, ovde citirano po engleskom prevodu,

The Ethical Demand, ed. Hans Fink i Alasdair Maclntyre (University of Notre
Dame Press, 1977), str. 8.
nuli Logstrupovo miljenje: Karakteristika ljudskog ivota jeste

da se u normalnim okolnostima susreemo jedni s drugima uz
prirodnu sumnjiavost".
Ovi prizori sa TV ekrana, koji su opinili milione gledalaca
i smesta postali deo njihovog razmiljanja, bile su javne probe
zamenjivosti ljudi. One su donosile zadovoljenje i upozorenje u
jednoj prii, uz poruku da niko nije nezamenljiv, niko nema pra
vo na svoj deo u plodovima zajednikih napora samo zato to su
on ili ona u jednom trenutku doprineli njihovom rastu, a kamoli
zbog zato to su, jednostavno, lanovi tima. ivot je surova igra
za surove ljude - tako je glasila poruka. Svaka igra poinje ni iz
ega, prethodne zasluge se ne raunaju, vredni ste samo onoliko
koliko su vredni rezultati vaeg poslednjeg duela. Svaki igra u
svakom trenutku igra samo za sebe, i da bi napredovao, a poseb
no da bi stigao do vrha, on mora prvo saradivati u izbacivanju
mnogih drugih eljnih da opstanu i da uspeju, a koji blokiraju
put - ali samo da bi nadmudrio, jednog po jednog, sve one sa
kojima je nekada saradivao, i da ih ostavi - poraene i beskorisne
- iza sebe.
Ti drugi u igri su, kao prvo i najvanije, takmaci; spletkare-
i, kao to svi suparnici ine, kopajui rupe, postavljajui zasede,
prieljkujui da se mi spotaknemo i padnemo. Faktori koji poma
u pobednicima da izdre takmienje i da tako izau kao pobed-
nici iz ubitane bitke su razni, poevi od razmetljivog samopo-
tvrivanja, pa do krotkog povlaenja. A opet, koje god lukavstvo
da se upotrebi i koje god da su prednosti onih to preivljavaju
i nedostaci poraenog, pria o opstanku mora da se razvija na
isti monotoni nain: u igri opstanka, poverenje, saoseanje i milost
(glavni atributi Logstrupovog suverenog izraza ivota") su sa
moubilaki. Ako niste suroviji i sa manje skrupula od svih drugih,
oni e vas unititi, sa grizom savesti ili bez nje. Vraamo se na
sumornu istinu Darvinovog sveta: oni koji su najprilagoeniji su
ti koji e uvek opstati. Ili, jo bolje, opstanak je konaan dokaz
prilagoenosti.
Kada bi mladi ljudi dananjice itali knjige, a pogotovo stare
knjige koje nisu trenutno na listi najprodavanijih, pre bi se sloili
sa gorkom, nimalo veselom slikom sveta koju je oslikao izgnanik

i filozof na Sorboni, Leon estov: Homo homini lupus je jedno od
najvrih naela vene moralnosti. U svakom od naih suseda
mi zaziremo od vuka... Mi smo tako jadni, tako slabi, tako lako
moemo biti srueni i uniteni! Kako da ne budemo uplaeni!...
3
Mi vidimo opasnost, samo opasnost..." Oni bi insistirali, kao
to je to inio estov i kao to su to emisije Big Brother promovi-
sale do nivoa zdravog razuma, da je ovo okrutan svet, namenjen
okrutnim ljudima: svet pojedinaca kojima je preostalo da se osla
njaju samo na sopstveno lukavstvo, pokuavajui da nadmudre i
nadmae j edni druge. Kada upoznaj ete stranca, vama j e na prvom
mestu potreban oprez, kao i na drugom i treem. Vae okuplja
nje, stajanje rame uz rame i rad u timovima ima smisla dok god
vam oni pomau da dobijete ono to elite; ne postoji razlog za
njihovo trajanje onda kada ne moete vie izvui korist od njih,
ili kada od njih imate manje koristi nego to biste verovatno imali
od odbacivanja i ponitavanja obaveze.
Mladi ljudi, koji su roeni, rastu i sazrevaju na prelasku iz veka
u vek, takoe bi mislili da im je blizak, moda ak i oigledan,
opis istog odnosa" Entonija Gidensa. 4
ist odnos" ima tendenciju da postane preovlaujui oblik
ljudskog zajednitva danas, u koji se ulazi zbog onoga to moe
biti izvueno od strane obe osobe" i nastavljeno samo toliko
dugo dok obe strane smatraju da donosi dovoljno zadovoljstva za
oba pojedinca da bi ostali u njemu".
Sadanji ist odnos", po Gidensovom opisu,
nije, kao to je brak nekada bio, prirodno stanje", ije trajanje moe biti
uzeto zdravo za gotovo, osim pod n e k i m e k s t r e m n i m okolnostima. Oso
bina istog odnosa jeste da on moe biti prekinut, manje-vie po volji, od
strane bilo kog partnera u bilo k o m trenutku. Da bi jedan odnos imao an
su da potraje, neophodna je posveenost, a, opet, svako ko se bezrezervno
posveti rizikuje da bude povreden u budunosti, u sluaju da se ta veza
raskine.
3 Leon Shestov, All things are perishable", u: A Shestov Anthology, ed. Bernard
Martin (Ohio State University Press, 1970), str. 70.
4 Anthony Giddens, The Transformation of Intimacy: Sexuality, Love and Eroti
cism in Modern Societies (Polity, 1992), str. 5 8 , 1 3 7 .
Posveenost drugoj osobi ili osobama, pogotovo bezuslovna

posveenost i, zasigurno, posveenosti kao to su dok nas smrt
ne rastavi", u dobru i u zlu, u siromatvu i bogatstvu, sada jo vie
izgledaju kao zamka koju treba izbegavati po svaku cenu.
Za neto to odobravaju, mladi ljudi kau to je kul" (hladno).
Sasvim prikladan izraz: koje god druge karakteristike da imaju
ljudska del i interakcije, interakcija ne sme da se zagreje, a po-
gotovo ne sme da ostane zagrejana; to je OK dok god je to kul",
a to to je kul" znai da je OK. Ako znate da va partner moe
poeleti da ode u bilo kom trenutku, sa vaim odobrenjem ili bez
njega (im sazna da ste vi, kao izvor njegovog zadovoljstva, po
troili va potencijal, i da od vas ne moe oekivati jo puno ui
vanja, ili samo zato to je trava zelenija sa druge strane ograde),
ulaganje vaih oseanja u trenutnu vezu je uvek rizian korak.
Ulaganje jakih oseanja u vau vezu i polaganje zakletve vernosti
znai preuzimanje ogromnog rizika: to vas ini zavisnim od va
eg partnera (iako treba da kaemo da zavisnost, koja sada brzo
postaje negativan termin, jeste sutina moralne odgovornosti za
drugog - za Logstrupa, kao i za Levinasa).
Da dodamo so na ranu: vaa zavisnost - zbog istoe" vae
veze - ne mora i ne treba da bude reciprona. Zbog toga ste vi ve
zani, ali je va partner slobodan da ode, i nijedna vrsta veze koja
vas moe drati na mestu nije dovoljna kao osiguranje da nee
otii. iroko rasprostranjena i zaista uobiajena svest da su sve
veze iste" (to jest: krhke, sklone cepanju, da je malo verovatno
da e potrajati due od pogodnosti koju donose, i tako uvek do
daljnjeg") teko da je ono zemljite na kome poverenje moe da
pusti koren i procveta.
Labave i izrazito opozive veze su zamenile model zajednice li
nosti dok nas smrt ne rastavi", koji je jo uvek izdravao pritiske
u dobru i u zlu (uprkos tome to je pokazivao sve vei broj odboj
nih pukotina) u vreme kada je Logstrup zabeleio svoje miljenje
o prirodnosti" i normalnosti" poverenja, i objavio svoj sud da
je, u stvari, obustavljanje ili ponitavanje poverenja, a ne njegov
bezuslovni i spontani dar, bio izuzetak izazvan izuzetnim okolno
stima i zbog toga je zahtevao objanjenje.
Krhkost, boleljivost i ranjivost linih veza nisu, meutim, je

dine osobine sadanjeg ivotnog okruenja koje podrivaju kre
dibilitet Logstrupovih pretpostavki. Fluidnost bez presedana,
krhkost i usaena prolaznost (uvena fleksibilnost") obelea-
vaju razne vrste drutvenih veza, koje su se pre samo nekoliko
desetina godina kombinovale u trajne, pouzdane okvire unutar
kojih je bila bezbedno tkana mrea ljudskih interakcija. One po
sebno, a moda i najdalekosenije, utiu na posao i profesionalne
odnose. Kada imamo vetine za kojima vie ne postoji potranja
i to za krae vreme nego to je bilo potrebno stei i savladati ih,
obrazovne kvalifikacije koje svake godine gube vrednost u odno
su na cenu njihovog dobijanja ili se ak pretvaraju u negativnu
vrednost" mnogo pre nego to to prepisuje njihov navodni rok
trajanja tokom itavog ivota", radna mesta koja nestaju uz malo
ili bez ikakvog upozorenja, i tok ivota koji je iseckan u niz sve
kraih jednokratnih projekata - ivotni izgledi sve vie nalikuju
na nasumine obrte pametnih raketa, a sve manje na unapred
osmiljene i predodreene, predvidive putanje balistikih raketa.
ini se da dananji svet pravi zaveru protiv poverenja.
Poverenje moe ostati, kao to Knud Logstrup sugerie, pri
rodni tok suverenog izraza ivota", ali onda kada je jednom
dato, ono uzaludno trai mesto da se usidri. Poverenje je osueno
na ivot prepun frustracija. Ljudi (samostalno, nekoliko njih ili
udrueni), kompanije, stranke, zajednice, veliki ciljevi ili ivotni
obrasci iza kojih stoji autoritet a koji treba da usmeravaju ove-
kov ivot, isuvie esto ne uspevaju da isplate posveenost koja
im se preda. U svakom sluaju, oni su retko kada primeri istraj-
nosti i dugoronog kontinuiteta. Teko da postoji jedna jedina
referentna taka na koju panja moe biti pouzdano i bezbedno
usmerena da bi oni obmanuti ljudi koji tragaju za smernicama
bili osloboeni zamorne dunosti neprestane budnosti i nepre
kidnog povlaenja napravljenih ili nameravanih koraka. Nema
taaka orijentacije koje imaju dui ivotni vek od samih onih
ljudi koji tragaju za orijentacijom, koliko god da su uasno krat
ki njihovi telesni ivoti. Individualno iskustvo tvrdoglavo istie
sopstvenu linost kao najverovatniji stoer trajanja i kontinuiteta
koji se tako eljno trai.
U naem drutvu, navodno zavisnom od razmiljanja, malo

je verovatno da e poverenje dobiti mnogo podsticaja. Trezve
no prouavanje podataka koje prua ivotno iskustvo pokazuje
prema suprotnom pravcu, iznova otkrivajui veitu promenjivost
pravila i krhkost veza. Da li to, meutim, znai da je Logstrupova
odluka da poloi nade moralnosti u spontanu, endemsku tenden
ciju da verujete drugima pobijena endemskom nesigurnou koja
proima dananji svet?
ovek bi imao pravo da tako kae - da nije injenice kako
Logstrupovo miljenje nikada nije bilo da se moralni impulsi
javljaju iz razmiljanja. Suprotno tome: po njegovom miljenju,
nada moralnosti je bila poloena upravo u svojoj predrefleksivnoj
spontanosti: Milost je spontana, jer i najmanji prekid, najmanja
kalkulacija, najmanje njeno razblaivanje da bi sluila neemu
drugom je u potpunosti unitava, pretvara je zapravo u njenu su
protnost, nemilost". 5
Emanuel Levinas je poznat po tome da insistira na tome da
pitanje zato bih ja bio moralan?" (to jest, traenje argumenata
kao to su kakve ja koristi imam od toga?", ta je ta osoba uradi
la za mene da bi opravdala moju brigu?", zato bih ja brinuo ako
toliko mnogo drugih ne brine?" ili zar ne moe to neko drugi da
uradi umesto mene?") nije poetna taka moralnog ponaanja,
ve signal njegove smrti; isto kao to je i sva amoralnost poela sa
Kainovim pitanjem: Da li sam ja uvar svog brata?" ini se da se
Logstrup slae s tim.
Potreba za moralnou" (taj izraz je ve oksimoron - ta god
da odgovara potrebi" je neto drugo, a ne moralnost) ili samo
preporuivost moralnosti" ne moe biti logiki utvrena, a ka
moli dokazana. Moralnost nije nita drugo do uroeno podsta-
knuta manifestacija humanosti - ona ne slui" nikakvoj svrsi"
i zasigurno nije vodena oekivanjem profita, udobnosti, slave ili
napredovanja. Tano je da su objektivno dobra - korisna i vred-
na - del esto bila izvoena uz kalkulacije o dobitku onog ko
ih ini, da li zbog toga da bi zasluio uzvienu milost, pribavio
5 Knud Logstrup, After the Ethical Demand, preveli Susan Dew i van Kooten
Niekerk (Aarhus University, 2 0 0 2 ) , str. 26.
ugled u javnosti ili osigurao okajanje od greha nemilosrdnosti

poinjenog u nekoj drugoj situaciji; ta del, meutim, ne mogu
biti klasifikovana kao istinski moralna del ba zbog toga to su
bila tako motivisana.
U moralnim delima, Logstrup insistira, krajnji motiv je odba-
en". Spontani izraz ivota je radikalan ba zahvaljujui odsut
nosti krajnjih motiva" - i nemoralnih i moralnih. To je jo jedan
razlog zato zahtev etike, taj objektivni" pritisak da se bude mo
ralan, koji proizilazi iz same injenice da ste ivi i da delite pla
netu sa drugima, jeste i mora ostati neujan. Poto se pokornost
zahtevu etike" moe lako pretvoriti (biti deformisan i iskrivljen)
u motiv za ponaanje, zahtev etike najbolje prolazi kada je zabo
ravljen i kada se na njega ne misli: njegova radikalnost se sastoji
6
iz njegovog zahtevanja da bude povran". Neposrednost ljud
7
skog kontakta je odrana neposrednim izrazima ivota" i njemu
nije potrebna, niti bi tolerisao, nikakvu drugu podrku.
U praktinom smislu, to znai da koliko god ljudsko bie moe
prezirati situaciju u kojoj je ostavljeno samo (na kraju krajeva)
sopstvenom sudu i odgovornosti, upravo je ta samoa ono u
emu je sadrana nada moralno ispunjenog zajednitva. Nada;
ne izvesnost.
Spontanost i suverenost izraza ivota ne garantuju da je re-
zultirajue ponaanje etiki ispravan i pohvalan izbor izmeu
dobra i zla. Stvar je u tome da se greke i ispravan izbor javljaju
pod istim uslovima, isto kao to se pod istim uslovima javljaju i
kukaviki impulsi da potrite u zaklon koji svesrdno prua auto
ritativna komanda i hrabrost da prihvatite odgovornost. Ako se
ne pripremite za mogunost pravljenja pogrenih izbora teko da
postoji nain da istrajete u potrazi za pravim izborom. Daleko od
toga da je neizvesnost snana pretnja moralnosti (i time odvratna
etikim filozofima) - neizvesnost je domae tlo moralne osobe i
jedino tlo iz kog moe isklijati i procvetati moralnost.
6 Ibid., str. 28.

7 Ibid., str. 25.
Ali, kao to Logstrup sa pravom istie, neposrednost ljudskog

kontakta" je ta koja se odrava neposrednim izrazima ivota".
Pretpostavljam da veza i uzajamno uslovljavanje deluju dvosmer-
no. ini se da neposrednost" igra ulogu u Logstrupovom razmi
ljanju, koja je slina bliskosti" u Levinasovim radovima. Ne
posredni izrazi ivota" su pokrenuti bliskou, ili neposrednim
prisustvom drugog ljudskog bia - slabog i ranjivog, koji pati i
kome je potrebna pomo. Nas izaziva ono to vidimo; i mi smo
izazvani da delujemo - da pomognemo, da odbranimo, da prui
mo utehu, da izleimo ili da spasemo.
Suvereni izraz ivota" je jo jedna brutalna injenica" - isto
kao i Levinasova odgovornost" ili, svakako, Logstrupov sopstve-
ni zahtev etike".
Za razliku od zahteva etike, koji neprekidno eka, neujan, ne
umoran, neispunjen i moda u principu veno neispunjiv i ne
iscrpan - suvereni izraz ivota je, meutim, uvek ve ispunjen
i kompletan; iako ne izborom, ve spontano, bez zahtevanja".8
Moemo pretpostaviti da je upravo taj status izraza ivota bez
izbora" onaj koji objanjava pripisivanje suvereniteta".
Suvereni izraz ivota" se moe shvatiti kao drugi naziv za
Befindlichkeit Martina Hajdegera (biti smeten, to je sutinski
ontoloka ideja) kombinovan sa Stimmung (biti usklaen, to je
epistemoloki refleks smetenosti"). 9 Kao to je Hajdeger nago-
vestio, pre nego to bilo kakvo biranje moe da otpone, mi smo
ve uronjeni u taj svet i usklaeni smo sa tom uronjenou - na
oruani sa Vorurteilom, Vorhabeom, Vorsichtom, Vorgriffom, svim
tim odlikama sa prefiksom vor" koje prethode svakoj spoznaji i
ine njenu samu mogunost. Ali, hajdegerski Stimmung je u bli
skoj vezi sa das Manom - tom nikom kome se sve nae posto
janje ve predalo". Na poetku, ja nisam 'ja' u smislu svog sop-
stvenog bia; pre svega, bivstvovanje je Man i sklono je da tako
i ostane." Takvo stanje biti das Man" je u svojoj sutini stanje
8 Ibid.,str. 14.
9 Martin Heidegger, Sein und Zeit, prvi put objavljeno u: Jahrbuch fr Philosop
hie und Phnomenologische Forschung (1926).
saglasnosti an sich, saglasnosti koja nije svesna sebe kao takve (i

stoga je ne treba meati sa suverenim izborom solidarnosti). Do
kle god se ono pojavljuje pod maskom das Mana, Mitseina (biti
sa"), ono je kob, a ne sudbina ili vokacija. A takva je i saglasnost
predaje das Manu: ona prvo mora skinuti masku saglasnosti pre
nego to se ona moe ili odbiti ili se protiv nje boriti u odsudnom
inu samopotvrdivanja, ili svesrdno usvojiti kao ivotna strategi
ja i ivotni cilj.
S jedne strane, insistiranjem na njegovoj spontanosti, Logstrup
sugerie takav an sich" status za ivotne izraze, koji podseaju na
one Befindlichkeit i Stimmung. Sa druge strane, meutim, ini se
da on identifikuje suverene izraze ivota sa odbijanjem te iskon
ske, prirodno date saglasnosti (on se snano protivi apsorpci
ji" suverenih izraza od strane saglasnosti, njegovom davljenju
u ivotu gde jedan pojedinac imitira drugog"), iako ih on ne bi
identifikovao ni sa poetnim aktom samoemancipacije, probija
nja kroz tit an sich statusa. On insistira na tome da nije unapred
donet zakljuak da e suvereni izraz ivota nadvladati".10
Suvereni izraz ivota ima monog neprijatelja - to je obuz
dani" izraz, izraz spolja izazvan i time heteronoman, umesto au
tonoman; ili, preciznije (u tumaenju koje je verovatno usklae-
nije sa Logstrupovom namerom), to je izraz iji su motivi (onda
kada su ponovo predstavljeni, ili, pre, pogreno predstavljeni, kao
uzroci) projektovani na spoljne faktore.
Primeri obuzdanog" izraza su nazvani povreda, ljubomora i
zavist. U svakom od ovih sluajeva, izraena karakteristika pona
anja je samozavaravanje u cilju maskiranja istinskih pobuda za
delovanje. Na primer, pojedinac ima previsoko miljenje o sebi
da bi tolerisao misao da je neto loe uradio, i zato se poziva na
povredu kako bi skrenuo panju sa sopstvenih pogrenih koraka,
a to postie identifikovanjem sebe kao oteene strane... Da biste
dobili zadovoljstvo od toga to ste oteena strana, morate izmi
sliti uvrede koje su vam nanete da biste nahranili to povlaivanje
10 Logstrup, After the Ethical Demand, str. 4, 3.

11
samom sebi. Autonomna priroda delovanja je tako prikrivena;
druga strana je ta koja je optuena da je prva poela sa loim
ponaanjem, za prekraj pokretanja svega, pa druga strana time
dobija ulogu istinskog aktera u drami. Sopstveno bie ostaje tako
u potpunosti strana koja je objekt; sopstveno bie trpi zbog tueg
delovanja, a nije pravi akter.
Jednom kada se usvoji, ova vizija deluje kao da je samopokre-
taka i kao da pothranjuje sama sebe. Da biste ouvali kredibili
tet, negodovanje upueno prema drugoj strani mora biti najgla
snije do sada i, povrh svega, jo manje popravljivo ili oprostivo, a
rezultirajue patnje rtve moraju biti proglaene jo uasnijim i
bolnijim, kako bi samoproglaena rtva mogla nastaviti sa oprav
davanjem jo otrijih mera ,,u pravednom odgovoru" na poinje
ne povrede ili ,,u odbrani" od povreda koje jo nisu poinjene.
Obuzdano" injenje mora neprestano negirati svoju autonomiju.
Zbog toga ono predstavlja najradikalniju prepreku usvajanju su
vereniteta sopstvenog bia i ponaanju sopstvenog bia na nain
koji je u skladu sa takvim usvajanjem.
Prevazilaenje samonametnutih ogranienja skidanjem ma
ski i diskreditovanjem samozavaravanja na koje se ona oslanjaju
javlja se zbog toga kao preliminaran, nezamenjiv uslov davanju
slobodne vladavine suverenom izrazu ivota; izraz koji se mani-
festuje, kao prvo i najvanije, u poverenju, saoseanju i milosti.
Tokom najveeg del istorije oveanstva, neposrednost pri
sustva" se preklapala sa potencijalnom i izvodljivom neposred
nou akcije".
Nai preci su imali tek nekoliko orua, ako su ih uopte i imali,
koja bi im omoguila da deluju efikasno na velikoj udaljenosti -
ali oni teko da su ikada bili izloeni prizoru ljudske patnje koji
bi bio isuvie daleko da se ne bi mogao dohvatiti oruem u ruci.
Sveukupnost moralnih izbora sa kojima su se nai preci suoavali
mogao je skoro u potpunosti biti ogranien u okvirima uskog
prostora neposrednosti, sastanaka oi u oi i interakcije. Izbor
izmeu dobra i zla, kada god se s njim suoavalo, mogao je zbog
11 Ibid., str. 1-2.

116 Fluidna ljubav
toga biti inspirisan, podstaknut i, u osnovi, ak i kontrolisan su

verenim izrazom ivota".
Meutim, danas je tiina naloga etike zagluujua kao nikada
do sada. Taj nalog podstie i trajno usmerava suverene izraze
ivota"; ali, dok su ovi izrazi zadrali svoju neposrednost, objekti
koji ih aktiviraju i privlae su otplovili, daleko izvan prostora bli
zine, odnosno neposrednosti. Kao dodatak onome to moemo
videti u naoj neposrednoj blizini golim okom (bez pomagala),
mi smo sada svakodnevno izloeni posredovanom" znanju uda
ljene patnje i udaljene okrutnosti. Svi mi sada imamo televiziju;
ali samo nekoliko nas ima pristup sredstvima te\e-delovanja.
Ako nas nesrea koju smo bili u stanju ne samo da vidimo, ve
i da ublaimo ili izleimo, postavila u situaciju moralnog izbora
kojim bi suvereni izraz ivota" bio u stanju da upravlja (ak i kad
bi to bilo uasno teko) - sve iri jaz izmeu onoga ega smo mi
(indirektno) postali svesni i onoga na ta mi moemo (direktno)
uticati podstie neizvesnost koja prati sve moralne izbore do ste-
pena koji je bez presedana, gde naa prirodno usaena etinost
nije navikla, a moda ak nije ni sposobna, da funkcionie.
Iz tog bolnog, moda nepodnoljivog shvatanja svoje nemo
i, mi dolazimo u iskuenje da potraimo sklonite. Iskuenje da
sebi predstavimo stvari sa kojima je teko suoiti se" kao neto
to je van naeg dometa" je neprestano i sve vie jaa...
to se vie udaljavamo od svog neposrednog okruenja, to se
vie oslanjamo na nadgledanje tog okruenja... Kue u mnogim
urbanim podrujima irom sveta sada postoje da zatite svoje
stanare, a ne da integriu ljude u njihove zajednice", primeuju
Gampert i Draker. 12
Kako njihovi stanovnici proiruju svoje prostore za komu
nikaciju na meunarodnu sferu, oni esto istovremeno udaljuju
svoje domove od javnog ivota kroz sve 'pametniju' bezbednosnu
infrastrukturu", komentariu Grejam i Marvin." Praktino svi
12 G. Gumpert i S. Drucker, The mediated h o m e in a global village", Commu

nication research 4 (1996), str. 4 2 2 - 3 8 .
13 Stephen Graham i Simon Marvin, Spintring Urbanism (Routledge, 2001), str.
285.
gradovi irom sveta poinju da prikazuju prostore i zone koji su

mono povezani sa drugim 'vrednim' prostorima irom urbanog
pejzaa, kao i irom nacionalnih, meunarodnih i ak globalnih
prostora. U isto vreme, meutim, na takvim mestima se esto
javlja opipljiv i sve izraeniji proces lokalnog prekidanja veza
od fiziki bliskih, ali drutveno i ekonomski udaljenih mesta i
14
ljudi."
Otpad te nove ekstrateritorijalnosti, kroz povezanost privile-
govanih urbanih podruja koja naseljava i koristi globalna elita,
su nepovezana i naputena podruja - sablasne etvrti" Miela
varcera, gde su none more zamenile snove, a opasnost i nasilje
15
su ei nego inae". Da bi ova distanca i dalje ostala nepremo
stiva, i da bi se spreila opasnost isticanja i kontaminacije regio
nalne istoe, prikladna orua su nulta tolerancija i proterivanje
beskunika sa prostora gde mogu preiveti, ali gde, takoe, mogu
biti i suvie nametljivo i dosadno vidljivi, do podruja van grani
ca gde ne mogu ni jedno ni drugo.
Kao to je prvi put sugerisao Manuel Kastels, postoji rastua
polarizacija i sve vei potpuni prekid u komunikaciji izmeu i
votnih svetova dve kategorije gradskih stanovnika:
Prostor vie klase je o b i n o povezan sa globalnom komunikacijom i sa

o g r o m n o m mreom razmene, otvorenom za poruke i iskustva koja obuhva-
taju itav svet. Na drugom kraju spektruma, segmentirane lokalne mree,
esto etniki zasnovane, oslanjaju se na njihov identitet kao na najvredniji
resurs u odbrani njihovih interesa i, na kraju krajeva, njihovog bia. 1 6
Slika koja se javlja iz ovog opisa je slika dva izolovana i razdvo

jena ivotna sveta. Samo drugi od ova dva je teritorijalno ograni
en i moe se shvatiti u mrei pravih geografskih, svakodnevnih
i realnih pojmova. Oni koji ive u prvom od dva razliita sveta
mogu biti, kao i ovi drugi, na mestu", ali oni nisu iz tog mesta" -
14 /bid., str. 15.

15 M. Schwarzer, The ghost wards; the flight of capital from history", Treshhol-
ds 16 ( 1 9 9 8 ) , str. 1 0 - 1 9 .
16 M. Castells, The Informational City (Blackwell, 1989), str. 2 2 8 .
zasigurno ne duhovno, ali isto tako veoma esto, kada god poele,
ni telesno.
Ljudi vie klase" ne pripadaju mestu u kom ive, poto nji
hove brige lee (ili bolje reeno lebde) negde drugde. Moe se
pretpostaviti da, osim to su ostavljeni na miru i tako slobodni da
u potpunosti urone u sopstvenu prolost, sigurni u usluge neop
hodne za zadovoljavanje svakodnevnih ivotnih potreba i lagod
nosti (kako god ih definisali), oni nemaju drugih interesa za grad
iji su stanovnici. Gradska populacija nije izvor njihovog bogat
stva, njihov teren, niti tienik pod njihovim starateljstvom, bri
gom i odgovornou, kao to je to bilo nekada za vlasnike fabrika,
trgovce robom i ideje prolih vremena. Njih zbog toga, velikom
veinom, nije briga za probleme njihovog grada", samo jednog
mesta medu mnogima, poto su sva takva mesta mala i nebitna sa
take gledita sajber-prostora - njihovog istinskog doma, makar
je taj dom virtuelan.
Svet drugog, nieg sloja gradskih stanovnika je suta suprot
nost ovom prvom. On je uglavnom definisan tako to je odseen
od te svetske mree komunikacija uz pomo koje su ljudi iz vie
klase" povezani i prema kojoj su usklaeni njihovi ivoti. Stanov
nici grada iz nie klase su osueni da ostanu na lokalu" - i tako
ovek moe i treba da oekuje da se njihova panja, ispunjena
nezadovoljstvom, snovima i nadama, koncentrie na lokalne
poslove". Za njih, unutar grada u kom ive zapoinje se, voi, i
ponekad dobija, ali uglavnom gubi borba za opstanak i valjano
mesto u svetu.
Otcepljenje nove globalne elite od njenih ranijih angamana
sa lokalnim populusom i irenje jaza izmeu prostora za ivot /
bivih prostora za ivot onih koji su se otcepili i onih koji su osta
li verovatno je najdalekosenija od svih drutvenih, kulturnih i
politikih promena povezanih sa prelazom iz vrste" u fluidnu"
fazu modernosti.
Ima puno istine, i niega osim istine, u iscrtanoj slici. Ali to
nije i potpuna istina.
Najznaajniji deo istine koji nedostaje ili mu je umanjen znaaj
jeste deo koji je vie nego bilo koji drugi odgovoran za najvaniju
(i verovatno, dugorono gledano, sa najvie posledica) karakteri

stiku savremenog urbanog ivota. Karakteristika o kojoj se radi
jeste intimno uzajamno delovanje izmeu pritisaka globalizacije
i naina po kojem se identiteti mesta dogovaraju, oblikuju i pre
oblikuju.
Ozbiljna je greka postaviti globalne" i lokalne" aspekte sa-
vremenih ivotnih uslova i ivotne politike u dva razliita pro
stora koji samo neznatno i povremeno komuniciraju, kao to bi
izlazak vie klase", na kraju krajeva, sugerisao. U svojoj nedavno
objavljenoj studiji, Majki Piter Smit prigovara gleditu (koje su
predloili, po njegovom miljenju, David Harvi ili Don Fridman,
meu ostalima) koje dinaminu, ali bezlinu logiku globalnih
ekonomskih tokova" suprotstavlja statikoj predstavi mesta i
lokalne kulture", sada vrednovanoj" kao ivotno mesto" biv-
17
stvovanja u svetu". Po Smitovom miljenju, daleko od odraa
vanja statike ontologije 'bia ili 'zajednice', mesta su dinamine
konstrukcije 'u stvaranju'".
Zaista, linija koja razdvaja apstraktni prostor globalnih opera
tera negde u nedoiji" od konkretnog, opipljivog prostora potpu
no ovde i sada" u dometu lokalaca" moe se lako povui samo
u nematerijalnom svetu teorije, u kome se umreni i isprepletani
sadraji ljudskih svetova prvo ispravljaju", a onda arhiviraju i
odlau, zarad jasnoe, svaki u svoj odeljak. Realnosti gradskog
ivota, ipak, prave haos od tako uredne podele. Elegantni mode
li urbanog ivota i otri kontrasti korieni u njihovoj izgradnji
mogu dati mnogo intelektualne satisfakcije tvorcima teorije, ali
malo praktinih smernica urbanistima, a jo manje podrke ur
banim iteljima koji se bore sa izazovima gradskog ivota.
Istinske sile koje oblikuju uslove pod kojima se svi mi u dana
nje vreme ponaamo teku u globalnom prostoru, dok nae insti-
17 Michael Peter Smith, Transnational Urbanism: Locating Globalization (Blac-

kwell, 2 0 0 1 ) , str. 5 4 - 5 ; videti i: John Friedman, Where we stand: a decade of
world city research", u: P. L. Knox i P. J. Taylor (eds.), World Cities in a World
System (Cambridge University Press, 1995); David Harvey, From space to place
and back again: reflections on the condition of postmodernity", u: J. Bird et al.
(eds.), Mapping the Futures (Routledge, 1993).
tucije politikog delovanja ostaju uveliko vezane za zemlju; one

su, kao i ranije, lokalne.
Zbog toga to ostaju uglavnom lokalne, politiki faktori koji
deluju u urbanom prostoru su obino fatalno pogoeni nedo
statkom moi da deluju, a pogotovo da deluju delotvorno i na
suveren nain, na sceni odigravanja politike drame. Jo jedan re
zultat toga je, meutim, nestaica politike u ekstrateritorijalnom
sajber-prostoru, igralitu sila.
U naem globalizujuem svetu politika je sve vie, strastveno i
samosvesno lokalna. Kada joj je zabranjen pristup, ili kada je iz
baena iz sajber-prostora, politika pada dole i vraa se na poslove
koji su ,,u dometu", na lokalne stvari i na susedske odnose. Za
veinu nas, i veinom vremena, ini se da su ovo jedina pitanja u
vezi s kojima moemo uraditi neto", uticati, popraviti, unapre-
diti, preusmeriti. Samo u lokalnim pitanjima je nae delovanje ili
nedelovanje to koje moe dovesti do promen", dok za druge, do
due nadlokalne", poslove nema alternative" (ili bar tako kau
nai politiki lideri i svi drugi ljudi koji su upoznati". Poinjemo
da slutimo, imajui u vidu alosno neadekvatna sredstva koja su
nam na raspolaganju, da e stvari ii svojim utvrenim tokom ta
god mi uradili ili ta god razumno smislimo da uradimo.
ak i stvari sa, bez sumnje, globalnim, udaljenim i nejasnim
izvorima i uzrocima ulaze u carstvo politikih interesa jedino
kroz svoje lokalne ogranke i uticaje. Globalno zagaenje vazduha
i vode pretvara se u politiko pitanje kada se donese odluka da
deponija toksinog otpada bude odmah pored nas, u susedstvu, u
sopstvenom dvoritu", u zastraujue bliskom, ali isto tako ohra
brujuem dohvatu" naeg doma. Progresivna komercijalizacija
zdravstvenih pitanja, koja je oigledna posledica razuzdane po-
tere za profitom nadnacionalnih farmaceutskih giganata, dolazi
u politiki spektar kada bolnica koja se nalazi u susedstvu bude
zatvorena ili kada se zatvaraju lokalni staraki domovi i institu
cije za mentalno zdravlje. Stanovnici jednog grada, Njujorka, su
morali da se suoe sa haosom uzrokovanim globalno zaetim te
rorizmom, a skuptine i gradonaelnici drugih gradova su bili ti
koji su morali da preuzmu odgovornost za zatitu individualne
bezbednosti koja se sada pokazala ranjivom prema silama utvr

enim daleko iza dometa bilo koje optine. Globalno razaranje
ivota i iskorenjivanje starosedelakih populacija ulaze u domen
politikog delovanja kroz arolike ekonomske migrante" koji
prenatrpavaju ulice koje su nekada izgledale tako jednolino...
Da skratimo priu: gradovi su postali deponije za globalno proi
zvedene probleme. Stanovnici gradova i njihovi izabrani predstav
nici se sve vie suoavaju sa zadatkom koji ne mogu da ispune
ni uz najbolju matu: zadatak pronalaenja lokalnog reenja za
globalne kontradikcije.
Odatle i paradoks, koji je primetio Kastels, da je sve vie lo
kalne politike u svetu strukturiranom prema sve vie globalnim
procesima". Postojala je proizvodnja znaenja i identiteta: moje
susedstvo, moja zajednica, moj grad, moja kola, moje drvo, moja
reka, moja plaa, moja crkva, moj mir, moje okruenje." Bez od
brane protiv globalne oluje, ljudi su se drali sami sebe." 18 Treba
primetiti da to se oni vie dre sami sebe", to su sve manje za
tieni od globalne oluje" i, isto tako, sve bespomoniji u odlui
vanju o lokalnim, i tako prividno njihovim, znaenjima i identi
tetima - na veliku radost globalnih operatera koji nemaju razloga
da se plae nezatienih.
Kao to Kastels implicira na drugom mestu, stvaranje pro
stora protoka" postavlja novu (globalnu) hijerarhiju dominacije
kroz pretnju neangaovanjem. Prostor protoka" moe izmai
kontroli bilo kog mesta" - dok je (i zato to je!) prostor me
sta fragmentiran, lokalizovan, i tako sve nemoniji u odnosu na
raznovrsnost prostora protoka, a jedina ansa otpora koju me
sta imaju jeste da odbiju pravo sletanja tim snanim protocima
- samo da bi videli kako sleu na oblinje mesto, uzrokujui tako
zaobilaenje i marginalizaciju pobunjenih zajednica". 19
Lokalna politika - i pogotovo urbana politika - postala je bezna-
deno preoptereena - mnogo iznad njenog kapaciteta nosivosti/
18 Manuel Castells, The Power of Identity (Blackwell, 1997), str. 6 1 , 2 5 .

19 Manuel Castels, Grassrooting the space of flows", u: Cities in the Telecommu
nications Age: The Fracturing of Geographies, J.O. Wheeler, Y. Aoyama i B. Warf
(eds.) (Routledge, 2 0 0 0 ) , str. 2 0 - 1 .
efikasnosti. Sada se oekuje ublaavanje posledica nekontrolisane

globalizacije sredstvima i resursima koje je sama ta globalizacija
uinila alosno neadekvatnim.
Niko u naem brzo globalizujuem svetu nije prost i jednosta

van globalni operater". Najvie to mogu postii lanovi global
no uticajne, putujue elite jeste iri opseg njihove mobilnosti.
Ako stvari postanu prevrue da bi bile ugodne, i ako prostor
oko njihovih gradskih domova postane previe opasan i preteak
za savlaivanje, oni se mogu preseliti negde drugde; imaju izbor
koji nije na raspolaganju ostatku njihovih (fiziki) bliskih suse
da. Takvo izabrano bekstvo od lokalnih neudobnosti prua im
nezavisnost o kojoj drugi urbani stanovnici mogu samo sanjati,
kao i luksuz otmene ravnodunosti koju ti drugi ne mogu sebi
priutiti. Njihova predanost ureivanju gradskih pitanja" ini se
da je mnogo manje potpuna i bezuslovna od predanosti onih koji
imaju manju slobodu da jednostrano prekinu lokalne veze.
Ovo ne znai, meutim, da u svojoj potrazi za smislom i iden
titetom", koji su im potrebni i za kojima ude istim intenzitetom
kao i svi drugi, pripadnici globalno povezane elite mogu da iz
bace iz vida mesto u kome ive i rade. Kao i svi drugi ljudi, oni
su deo gradskog pejzaa i njihove ivotne tenje su, hteli to oni
ili ne, zapisane u njemu. Kao globalni operateri, oni mogu luta
ti sajber-prostorom. Ali, kao ljudski faktori, oni su, svakodnev
no, ogranieni na fiziki prostor u kome dejstvuju, na podeeno
okruenje koje se stalno preoblikuje u procesu ljudskog traganja
za smislom i identitetom. Ljudsko iskustvo se formira i sakuplja,
pomou njega se upravlja, njegovo znaenje se shvata, apsorbuje
i dogovara oko mesta. I na mestima i iz mesta se raaju i izleu
elje u nadi da e se ispuniti, sa rizikom frustracije do koje naj
ee i dolazi.
Savremeni gradovi su bojita na kojima se globalne sile i tvr
doglavo lokalna znaenja i identiteti susreu, sudaraju, bore i
trae zadovoljenje, ili bar podnoljivu pogodbu - modus koha-
bitacije za koji postoji nada da e biti trajan mir, ali se, po pra
vilu, pokazuje samo kao primirje, interval u kome se oporavlja
probijena odbrana i prerasporeduju borbene jedinice. Upravo to

suprotstavljanje, a ne neki pojedinani faktor, je ono to pokree
i usmerava dinamiku fluidnog modernog" grada.
I, da ne bude greke: bilo kog grada, iako ne svih u istoj meri.
Majki Piter Smit je tokom svog nedavnog boravka u Kopenhage
nu zabeleio jednosatnu etnju pored malih grupa turskih, afri
kih i bliskoistonih imigranata", posmatrajui nekoliko arapskih
ena sa velom i bez njega", itajui znakove na nekoliko nee-
vropskih jezika", uz interesantan razgovor sa irskim barmenom,
20
u engleskom pabu, preko puta Tivoli Gardena". Ova grupna
iskustva su se pokazala korisnim, kae Smit, u govoru o transna
cionalnim vezama koji je odrao u Kopenhagenu kasnije te nede-
lje, kada je postavlja pitanja insistirao na tome da se fenomen
transnacionalizma moe primeniti na 'globalne gradove' kao to
su Njujork ili London, ali da ima malo znaaja na izolovanije gra
dove kao to je Kopenhagen".
Skorija istorija amerikih gradova je puna naglih promena - i
posvuda je obeleena bezbednosnim i sigurnosnim brigama.
Ono to saznajemo, na primer, iz rada Dona Hanigana 21 je
ste da je iznenadni uas kriminala koji vreba po mranim o-
kovima centralnih delova grada pogodio stanovnike amerikih
metropolitanskih podruja tokom druge polovine prethodnog
veka i doveo do bekstva belaca" iz gradskih centara - iako su
samo nekoliko godina pre toga ti centralni delovi grada" postali
moni magneti za gomile ljudi eljnih provoda u onim vrstama
masovne zabave koje su samo centri velikih gradova mogli da
ponude - a ne neki drugi, rede nastanjeni urbani delovi.
Bez obzira na to da li je strah od kriminala bio osnovan ili je
iznenadni uspon kriminala bio plod grozniave mate, rezultat su
bili ostavljeni i pusti centralni delovi grada, sve manji broj onih
to tragaju za zadovoljstvom i sve jaa percepcija gradova kao
opasnih mesta za ivot". Drugi autor je 1989. godine zabeleio o
jo jednom takvom gradu, Detroitu, da su njegove ulice toliko
20 Smith, Transnational Urbanism, str. 108.

21 John Hannigan, Fantasy City (Routledge, 1998).
puste posle sumraka da grad izgleda kao grad utvara - kao Vain-
22
gton, glavni grad zemlje".
Hanigan je otkrio da je obrnuti trend poeo krajem veka. Posle
mnogo mravih godina panike u stilu ne izlazi veeras" i napu
tanja gradova kao rezultat toga, gradski oci amerikih gradova
su se udruili sa promoterima u borbi da ponovo uine gradske
centre zabavnim, kako bi ponovo postali neodoljiva atrakcija za
one eljne lumpovanja, kako su zabava se vraa u gradske cen
tre" i dnevni turisti koji dolaze u grad" povueni nazad u ue
delove grada u nadi da e tamo pronai neto uzbudljivo, bez
bedno, neto to nije dostupno u predgraima". 23
Dodue, tako otre, neurotine nagle promen u poloaju gra
dova u Sjedinjenim Dravama, uz njihove rasne antagonizme i
neprijateljstva koja su dugo tinjala, obino krkajui se, a pone
kad kipei, mogu biti upadljivije i iznenadnije nego na nekom
drugom mestu, gde rasni konflikti i predrasude dodaju manje
ulja, ili ga ne dodaju uopte, na tinjajue sentimente neizvesnosti
i zbunjenosti. U donekle lakoj, priguenijoj formi, ambivalen
tnost privlanosti i odbojnosti i naizmeninost strasti i averzije
prema ivotu velikog grada obeleavaju, meutim, sasvim skoru
istoriju mnogih, moda i veine evropskih gradova.
Grad i drutvena promena skoro da su sinonimi. Promena je
kvalitet gradskog ivota i nain urbane egzistencije. Promena i
grad mogu, i zapravo treba da budu definisani u meusobnom
odnosu. Meutim, zbog ega je to tako? Zato to mora biti tako?
Uobiajeno je da se gradovi definiu kao mesta gde se stranci
sastaju, ostaju blizu jedni drugih i dugo vremena su u interakciji,
a da ne prestaju da budu stranci jedni drugima. Koncentriui
se na uloge koje gradovi imaju u ekonomskom razvoju, Dejn
Dejkobs istie samu gustinu ljudske komunikacije kao glavni
uzrok tog karakteristinog urbanog nemira. 2 4 Stanovnici grada
22 B. J. Widdick, Detroit: City of Race and Class Violence (Wayne State Univer
sity Press, 1989), str. 210.
23 Hannigan, Fantasy City, str. 4 3 , 5 1 .
24 Videti intervju tiva Profita za Los Angeles Time, 12. oktobar 1997.
nisu nuno pametniji od drugih ljudskih bia - ali zbijenost zau

zetog prostora rezultira koncentracijom potreba. I tako se u gra
du postavljaju pitanja koja se ne postavljaju na drugim mestima,
javljaju se problemi sa kojima se ljudi ne bi susretali u drugaijim
uslovima. Suoavanje sa problemima i postavljanje pitanja pred
stavljaju izazov i proteu domiljatost ljudi do nesluenih grani
ca. Ovo, zauzvrat, nudi primamljivu ansu drugim ljudima koji
ive u oputenijim mestima, ali i mestima koja manje obeavaju:
gradski ivot konstantno privlai pridolice, a zatitni znak pri-
dolica jeste da oni sa sobom donose nove naine gledanja na
stvari i moda nove naine reavanja starih problema". Pridolice
su stranci za grad, i stvari koje su stari, uveliko odomaeni sta
novnici prestali da primeuju zbog njihove upoznatosti s njima
ine se bizarnim i zahtevaju objanjenje kada se gledaju kroz oi
stranca. Za strance, i pogotovo za pridolice meu njima, nita
to je u gradu nije prirodno", oni ne uzimaju nita zdravo za go
tovo. Pridolice su roeni i zakleti neprijatelji spokojstva i aplau-
diranja samom sebi.
Ovo moda nije situacija u kojoj gradski starosedeoci uivaju
- ali je isto tako i njihova srea. Grad se pokazuje u najboljem
svetlu, najbujniji je i najizdaniji u mogunostima koje nudi kada
su njegove navike i naini delovanja osporavani, dovedeni u pi
tanje i postavljeni na optueniku klupu. Majki Storper, ekono
mista, geograf i planer,25 pripisuje uroenu bujnost i kreativnost,
tipinu za zbijeni gradski ivot, nesigurnosti koja se javlja iz slabo
koordinisanih i uvek menjajuih odnosa izmeu delova sloenih
organizacija, izmeu pojedinaca i izmeu pojedinaca i organiza
cija" - neizbenih u gradskim uslovima velike gustine i blizine.
Stranci nisu moderan izum - ali stranci koji ostanu stranci
tokom dugog vremena, ak i zauvek, jesu. U tipinom predmo-
dernom gradu ili selu strancima nije bilo dozvoljeno da dugo
ostanu stranci. Neki od njih su bili proterani, ili im uopte nije
bilo dozvoljeno da prou kroz gradske kapije. Oni koji su eleli
i kojima je dozvoljeno da uu i ostanu due obino su bili ,,upo-
25 Michael Storper, The Regional World: Territorial Development in a Global
Economy (Guilford Press, 1997), str. 235.
znati" - detaljno ispitivani i brzo odomaeni" - tako da bi mogli

da se pridrue mrei odnosa kao i dokazani stanovnici grada: na
lini nain. Ovo je imalo svoje posledice - upadljivo razliite od
procesa koji su nam poznati iz iskustva savremenih, modernih,
prepunih i gusto naseljenih gradova.
to god da se deava gradovima tokom njihove istorije, i koliko
god drastino da se promeni njihova prostorna struktura, izgled i
stil tokom godina ili vekova, jedna odlika ostaje konstantna: gra
dovi su prostori gde stranci ostaju i kreu se veoma blizu jedni
drugih.
Poto je to trajna komponenta gradskog ivota, veita i svepri
sutna blizina stranaca u vidokrugu i dohvatu znaajno doprino
si venoj nesigurnosti ivotnih tenji svih gradskih stanovnika.
To prisustvo, koje je nemogue izbei due od jednog kratkog
momenta, jeste izvor uznemirenosti koja nikad ne presahnjuje i
agresivnosti koja je obino uspavana, a koja e obavezno izbiti.
Ambijentalni, ak i ako je podsvesni, strah od nepoznatog oaj
niki trai pouzdani oduak. Nagomilana uznemirenost obino
se istresa na izabranu kategoriju tuina", odabranih kao otelo-
tvorenje neobinosti", nepoznatosti, zamrenosti ivotnog okru
enja, neodreenosti rizika i pretnji kao takvih. Kada se izabrana
kategorija stranaca" otera od domova i prodavnica, zastraujui
duh neizvesnosti je, na neko vreme, prognan; uasno udovite
nesigurnosti je simboliki spaljeno. Granine barijere, mukotr
pno podignute protiv lanih trailaca azila" i samo ekonom
skih migranata" nose nadu utvrivanja klimavog, haotinog i
nepredvidivog postojanja. Ali fluidni moderni ivot je osuen na
to da ostane haotian i nepouzdan kakve god neprilike pogodile
nepoeljne strance", tako da je predah kratkotrajan, a nade veza
ne za grube i odlune mere" su razbijene kada god se pojave.
Stranac je, po definiciji, faktor koga pokreu namere o kojima
se, u najboljem sluaju, moe nagaati, ali koje nikada ne moete
zasigurno znati. Stranac je nepoznata promenljiva u svim jedna-
inama koje se izraunavaju kada se razmilja o odlukama ta
initi i kako se ponaati; i tako, ak i kada stranci ne postanu
objekti skrivene agresije i kada nisu otvoreno i aktivno prezreni,
prisustvo stranaca unutar polja delovanja nastavlja da izaziva ne

lagodu, poto ini nerealno tekim zadatak predvianja efekata
delovanja i ansi za njegov uspeh ili neuspeh.
Deljenje prostora sa strancima, ivot u neeljenoj, a opet na
metnutoj blizini stranaca, je stanje koje stanovnici grada teko
mogu, ako uopte mogu, da izbegnu. Blizina stranaca je njihova
sudbina, a modus vivendi se mora eksperimentisati, isprobavati i
testirati, i (nadajmo se) na kraju pokazati da je kohabitacija pod
noljiva, a ivot mogu. Ova potreba je zadata", o njoj se ne moe
pregovarati, ali nain na koji stanovnici grada zadovoljavaju ovu
potrebu je stvar izbora. A taj izbor se pravi svakodnevno - da li
uvrtavanjem ili neuvrtavanjem, planski ili samo po sebi.
Tereza Kaldeira pie sledee o Sao Paulu, uurbanom i brzo
rastuem, drugom po veliini gradu u Brazilu: Sao Paulo je da
nas grad zidova. Fizike barijere izgraene su svuda - oko kua,
oko zgrada, parkova, trgova, kancelarija i kola... Nova estetika
bezbednosti oblikuje sve vrste gradnje i namee novu logiku nad
gledanja i distance..." 2 6
Oni koji to mogu da priute sebi kupuju domove u stambenim
kompleksima, koji su namenjeni usamljenikom ivotu: fiziki
unutar, ali drutveno i duhovno izvan grada. Zatvorene zajed
nice treba da budu odvojeni svetovi. Njihove reklame predlau
'potpuni ivot' koji bi predstavljao alternativu kvalitetu ivota koji
nudi grad i njegovi sve gori javni prostori." Najistaknutija karak
teristika stambenih kompleksa je njihova izolacija i udaljenost
od grada... Izolacija znai razdvajanje od onih koji se smatraju
drutveno inferiornim" i, kao to insistiraju graevinari i agenti
za nekretnine, kljuni faktor za to je bezbednost". Ovo podrazu-
meva ograde i zidove koji okruuju stambene komplekse, uvare
koji deuraju 24 asa dnevno kontroliui ulaze i niz objekata i
usluga za dranje drugih podalje od njega".
Kao to svi mi znamo, ograde moraju imati dve strane. Ograde
razdvajaju ono to je inae jednolian prostor - na unutranjost"
i spoljanjost", ali ono to je unutra" za one sa jedne strane
26 Teresa Caldeira,Fortified enclaves: the new urban segregation", Public Cul-
ture ( 1 9 9 6 ) , str. 3 0 3 - 2 8 .
ograde je spolja" za one sa druge strane. Stanovnici stambenih

kompleksa se zagrauju da bi ostali van" odbojnog, uznemiruju
eg, neodreeno preteeg, grubog ivota grada - a unutar" oaze
mira i bezbednosti. Isto tako, oni, meutim, zagrauju sve druge
od prihvatljivih i bezbednih mesta ije standarde su spremni i
odluni da odravaju i brane do smrti, i u te iste otrcane i prljave
ulice koje oni po svaku cenu pokuavaju da odbiju od sebe. Ogra
da razdvaja dobrovoljni geto" visokih i monih od onih mnogih
koji su prisilno na dnu i napolju. Za one koji su unutar tog dobro
voljnog geta, druga geta su prostori ,,u koje neemo zalaziti". Za
one koji su unutar nedobrovoljnog geta, zona u kojoj su zatoeni
(time to su iskljueni sa drugih mesta) je prostor iz kog nam
nije dozvoljeno da izaemo".
Segregaciona i ekskluzivistika tendencija u Sao Paulu se iska
zuje u svom najbrutalnijem, najbeskrupuloznijem i najbesramni
jem obliku; meutim, njeni uticaji mogu se pronai, iako u neto
blaoj formi, u veini metropola.
Paradoks je u tome to se gradovi, prvobitno izgraeni radi
pruanja bezbednosti svim svojim stanovnicima, danas ee do
vode u vezu sa opasnou nego sa bezbednou. Kako je Nan Elin
rekla, faktor straha (u izgradnji i obnovi gradova) se zasigurno
uveao, kao to se vidi po rastu broja automobila i kunih vrata
pod katancima i broju bezbednosnih sistema, po popularnosti
zajednica iza kapije" i bezbednim" zajednicama za sve starosne
i socijalne grupe, kao i po poveanom nadzoru javnih mesta, a da
ne pominjemo beskrajne izvetaje o opasnostima koje emituju
27
masovni mediji".
Istinske i navodne pretnje pojedincu i njegovoj imovini brzo
postaju glavne teme razmatranja kad god se razmilja o predno
stima i manama nekog mesta za ivot. Oni su dobili i poziciju na
vrhu liste prioriteta marketinke politike u trgovini nekretnina
ma. Neizvesna budunost, nestabilnost drutvene pozicije i egzi
stencijalna nesigurnost, ti sveprisutni pratioci ivota u fluidnom
27 Nan Elin, ..Shelter from the storm, or form follows fear and vice versa", u:
Nan Elin (ed.), Architecture of Fear (Princeton Architectural Press, 1997), str.
13,26.
modernom" svetu, vrsto ukorenjeni u udaljenim mestima i time

daleko od individualne kontrole, obino se fokusiraju na najbliu
metu i kanaliu se u brige o linoj bezbednosti; u one vrste briga
koje se potom kondenzuju u segregacionistike/ekskluzivistike
nagone, koji neumitno dovode do ratova za urbani prostor.
Kao to moemo saznati iz pronicljive studije mladog ameri
28
kog kritiara arhitekture i urbanizma Stivena Flastija, voenje
tog rata i, naroito, osmiljavanje naina da se sadanji potenci
jalni i navodni protivnici spree da zauzmu prostor na koji po
lau pravo i da budu zadrani na bezbednoj udaljenosti od nje
ga, predstavlja najraireniji i najekspanzivniji predmet inovacija
u arhitekturi i urbanom razvoju amerikih gradova. Ono to je
novina jesu ponosno reklamirane i nairoko imitirane graevi
ne koje predstavljaju zabranjene prostore" - osmiljene tako
da presretnu, odbiju ili filtriraju one koji bi eleli da ih koriste".
Svrha zabranjenih mesta" jeste da razdvaja, vri segregaciju i is
kljuuje - ne da gradi mostove, lake prolaze i mesta susreta, ne da
olakava komunikaciju i na druge naine okuplja itelje grada.
Arhitektonski/urbanistiki izumi, koje je izdvojio, naveo i ime
novao Flasti, jesu tehniki aurirani ekvivalenti predmodernih
rovova, kula i pukarnica gradskih zidina; ali, umesto odbrane
grada i njegovih itelja od spoljnog neprijatelja, oni su podignuti
kako bi meusobno razdvojili gradske stanovnike, sada u uloga
ma protivnika, i kako bi ih titili jedne od drugih. Meu izumima
koje je naveo Flasti je i klizav prostor" - prostor kome se ne
moe prii zbog iskrivljenih, izduenih ili nedostajuih prila
znih puteva"; bodljikav prostor" - prostor u kome je nemogue
udobno boraviti, branjen takvim detaljima kao to su prskali
ce montirane na zidovima koje se aktiviraju da bi oterale skit
nice ili izboine koje spreavaju sedenje"; i dombast prostor"
- prostor koji se ne moe koristiti bez nadzora jer ga aktivno
kontroliu krstaree patrole i/ili tehnologije na daljinsko uprav
ljanje koje alju podatke u bezbednosne stanice". Ove i druge vr
ste odbrambenog prostora" imaju samo jednu, dodue meovi-
28 Steven Flusty, Buiding paranoia", u: Elin (ed.), Architecture of Fear, str. 4 8 -
52.
tu svrhu: da odseku ekstrateritorijalne enklave od kontinuirane

gradske teritorije, da podignu male tvrave unutar kojih lanovi
nadteritorijalne globalne elite mogu negovati, kultivisati i uivati
svoju fiziku nezavisnost i duhovnu izolaciju. U panorami grada,
odbrambeni prostori" su postali oznake dezintegracije lokalno
zasnovanog, zajednikog ivota.
Razvoj situacije koju je opisao Stiven Flasti su manifestacije
sveprisutne miksofobije kroz visoku tehnologiju.
Miksofobija je visokopredvidljiva i rairena reakcija na kom-
plikovane, jezive i stresne varijante ljudskih tipova i ivotnih sti
lova koji se ovla dodiruju na ulicama savremenih gradova i u
najobinijim" (itaj: nezatienim branjenim prostorima") nji
hovim stambenim etvrtima. U procesu uspostavljanja polifonije
i kulturne raznovrsnosti urbanog okruenja u eri globalizacije
- uz verovatnou da e se pre intenzivirati nego ublaiti tokom
vremena - tenzije izazvane tim munim, zbunjujuim, iritiraju-
im nepoznavanjem okruenja e verovatno nastaviti da podsti-
u segregacione porive.
Izraavanje tih poriva moe (privremeno, ali iznova) ublaiti
narastajue tenzije. Ono nudi nadu: odbojne i uznemirujue ra
zlike mogu biti neminovne i neiskorenjive, ali moda je mogue
istisnuti otrov iz aoke dodeljivanjem, kako inkluzivnog, tako i
ekskluzivnog, propisno obeleenog i dobro uvanog fizikog pro
stora svakoj formi ivota. U nedostatku takvog radikalnog ree-
nja ovek moda moe bar za sebe i svoje roake i poznanike, za
sline sebi", obezbediti teritoriju slobodnu od te zbrke i pometnje
koja neminovno pogaa druge gradske zone. Miksofobija se ma-
nifestuje u nagonu ka ostrvima slinosti i istosti u moru raznovr
snosti i razliitosti.
Koreni miksofobije su banalni - uopte ih nije teko identifi-
kovati, lako ih je razumeti, iako ih nije nuno lako zaboraviti. Kao
to sugerie Riard Senet, oseaj 'nas', koji izraava elju da se
bude isti, za ljude je nain da izbegnu neophodnost dubljeg uvida
jednih u druge". Moemo rei da je to obeanje nekakve duhovne
utehe: izgledi da se zajednitvo uini podnoljivijim odricanjem
od napora da se razume, da se pregovara, da se pravi kompromis,
koji su potrebni u ivotu sa razlikama i u njima. Procesu formi

ranja koherentne slike zajednice uroena je elja da se izbegne
stvarno uee. Oseanje zajednikih veza bez zajednikog isku
stva pre svega se javlja zbog straha ljudi od uea, straha od opa
29
snosti i njihovih izazova, straha od bola koje donosi to uee."
Poriv prema zajednici slinosti" je znak povlaenja, ne samo
od drugaijeg koje je spolja.ve i od posveenosti ivoj, ali burnoj,
okrepljujuoj, ali i munoj interakciji unutra. Privlanost zajed
nice istosti" je slina polisi osiguranja od rizika kojih ima puno
u svakodnevnom, polifonom svetu. Ona ne smanjuje, a jo manje
moe odloiti rizike. Kao i sva sredstva za ublaavanje, to je samo
obeanje sklonita od nekih najdirektnijih i najstranijih efekata.
Samo bekstvo kao izbor podstaknut miksofobijom poseduje
jednu podmuklu i kodljivu posledicu: to je ta strategija neefika-
snija, to je vie samodovoljna i samopokretaka. Senet objanjava
zato je to tako, zapravo, zato tako mora biti: Gradovi u Americi
tokom protekle dve dekade porasli su tako da su etniki delovi
postali relativno homogeni; ini se da nije sluajno to je strah
od stranaca takoe porastao do mere da su te etnike zajednice
ostale odseene". 30 to due ljudi ostaju u jednolinom okruenju
- u drutvu drugih kao to su oni", sa kojima se mogu druiti"
povrno i formalno, bez rizika nerazumevanja i bez hvatanja u
kotac sa mukotrpnom potrebom tumaenja izmeu zasebnih
univerzuma znaenja - to je verovatnije da e se oduiti" od ve
tine usaglaavanja znaenja i modusa covivendi.
Poto su zaboravili ili prevideli da usvoje vetine neophodne
za ivot sa razlikama, nije ni udo da takvi ljudi gledaju na mo
gunost suoavanja sa strancima sa sve veim uasom. Stranci
postaju ak strasniji kako postaju sve vie tui, nepoznati i ne
razumljivi, i poto se gase, ili se uopte i ne zapoinju, dijalog i
interakcija koji bi na kraju asimilirali njihovu drugost". Tenja
prema homogenom, teritorijalno izolovanom okruenju moda
29 Richard Sennet, The Uses of Disorder: Personal Identity and City Life (Faber,
1996), str. 3 9 , 4 2 .
30 Ibid., str. 194.
je podstaknuta miksofobijom; meutim, praktikovanje teritori

jalne razdvojenosti jeste pojas za spaavanje i dobavlja hrane
istoj toj miksofobiji.
Miksofobija, meutim, nije jedini ratnik na urbanom bojitu.
Poznato je da gradski ivot predstavlja ambivalentno iskustvo.

On privlai i odbija, ali, da nedae stanovnika grada budu jo slo
enije, upravo ti isti aspekti gradskog ivota neprekidno, ili isto
vremeno, privlae i odbijaju... Zbunjujua raznolikost urbanog
okruenja je izvor straha (posebno za one ljude medu nama koji
su ve napustili stare puteve", dospevi u stanje akutne neizve-
snosti preko destabilizujuih procesa globalizacije). Isti taj blesak
i sjaj urbanog pejzaa, nalik kaleidoskopu, kome nikad ne manjka
noviteta i iznenaenja, meutim, ini i njegov arm, kome je te
ko odoleti, i predstavlja mo privlanosti.
Suoavanje sa beskrajnim i konstantno zaslepljujuim prizo
rom grada zato se ne doivljava nedvosmisleno kao zla kob i pro
kletstvo; niti se sklanjanje od njega ini istim blagoslovom. Grad
u istoj meri, i istovremeno, podstie miksofiliju, kao to podstie
miksofobiju. Gradski ivot je, sutinski i bespovratno, ambivalen
tan.
to je grad vei i heterogeniji, on moe da podri i ponudi vie

atrakcija. Masivna kondenzacija stranaca je istovremeno odboj
no sredstvo i najmoniji magnet, koji stalno dovlai u grad uvek
nove trupe ljudi umornih od monotonije ruralnih ili malogra
anskih ivota, ljude kojima je dosta ponavljajue rutine takvog
ivota - i koji oajavaju zbog bezizglednog nedostatka prilika u
takvom ivotu. Razliitost je obeanje mogunosti, mnogih i ra
zliitih mogunosti, mogunosti koje odgovaraju svim vetinama
i svim ukusima - i tako, to je grad vei, to e pre privui sve vei
i vei broj ljudi koji odbijaju, ili im je odbijen, smetaj i ivotne
anse u manjim mestima koja su manje tolerantna na posebnost,
a krtija u mogunostima koje nude. ini se da je miksofilija, isto
kao miksofobija, samopokretaka, samorastua i samoosnauju-
a tendencija. Ni miksofilija ni miksofobija se nee lako potroiti,

niti izgubiti i deli svoje snage tokom obnove grada i renoviranja
gradskog prostora.
Miksofobija i miksofilija koegzistiraju u svakom gradu, ali isto
tako koegzistiraju unutar svaijeg gradskog doma. Dodue, ovo
nije laka koegzistencija, ona je puna buke i besa - iako ona puno
znai ljudima na suprotnom kraju fluidne moderne ambivalen
tnosti.
Poto su stranci osueni na to da nastave svoje ivote zajedno,

kakvi god bili budui preokreti u urbanoj istoriji, umee ivljenja
sa razlikama, uz mir i sreu i umee neometanog korienja ra
zliitih podsticaja i prilika, stie najveu vanost meu vetinama
koje stanovnik grada treba da naui i pokae.
ak i ako potpuno iskorenjivanje miksofobije nije u planu, ima
jui u vidu sve veu mobilnost ljudi fluidne moderne epohe i ubr
zano menjanje glumaca, zapleta i okruenja urbane scene, moda
se neto moe uiniti kako bi se uticalo na razmere proporcija u
kojima su kombinovane miksofilija i miksofobija, i to tako da se
umanji zbunjujui uticaj miksofobije koji uzrokuje uznemirenost
i ljutnju. Zaista, ini se da arhitekte i urbanisti mogu dosta toga
uraditi kako bi pomogli rast miksofilije i smanjili broj prilika za
miksofobine odgovore na izazove gradskog ivota. A ini se da
postoji mnogo toga to oni mogu uraditi i, zapravo, rade da bi
ublaili suprotne efekte.
Kao to smo primetili ranije, segregacija rezidencijalnih e
tvrti i javno poseivanih prostora, koji su komercijalno privlani
graditeljima i privlani njihovim klijentima kao brzi lek protiv
uznemirenosti izazvanih miksofobijom, zapravo je glavni uzrok
miksofobije. Ponuena reenja, da tako kaemo, stvaraju proble
me koje navodno reavaju: tvorci zatvorenih zajednica i strogo
uvanih stambenih kompleksa i arhitekte branjenih prostora"
stvaraju, reprodukuju i intenziviraju potrebu i zahteve za koje
tvrde da ih zadovoljavaju.
Miksofobina paranoja sama sebe pothranjuje i funkcionie
kao proroanstvo koje se samo od sebe ispunjava. Ako je segre-
gacija ponuena i preduzeta kao radikalan lek za opasnost koju

predstavljaju stranci, kohabitacija sa strancima postaje iz dana u
dan sve tea. Homogenizacija stambenih etvrti, a potom smanji
vanje na neizbean minimum celokupne trgovine i komunikacije
medu njima, je nepogreiv recept da se tenja za odvajanjem i
segregacijom uini intenzivnijom i dubljom. Takva mera moe
pomoi da se umanji bol koji trpe ljudi pogoeni miksofobijom,
ali je lek sam po sebi patogen i produbljuje bol, tako da su uvek
nove i jae doze tog leka potrebne da bi drale bol na podnoljivo
niskom nivou. Drutvena homogenost prostora, naglaena i utvr
ena prostornom segregacijom, smanjuje kod njegovih stanov
nika tolerantnost na razliku i tako umnoava prilike za miksofo-
bine reakcije, inei da gradski ivot deluje vie sklon riziku", a
time i munije, umesto da ga uini bezbednijim i time lakim i
ugodnijim.
Suprotna strategija arhitekti i urbanista bila bi poeljnija za

utvrivanje i razvijanje miksofilinih oseanja: propagiranje
otvorenih, primamljivih i gostoprimljivih javnih prostora, koje bi
sve kategorije urbanih stanovnika dovele u iskuenje da ih redov
no poseuju, i svesno i voljno dele.
Kao to je Hans Gadamer popularno istakao u svom delu Isti
na i metoda, obostrano razumevanje je podstaknuto fuzijom
horizonata" - to jest, kognitivnih horizonata, horizonata koji su
ocrtani i razvijeni akumulacijom ivotnog iskustva. Ta fuzija"
koju iziskuje uzajamno razumevanje moe biti samo ishod zajed
nikog iskustva, a zajedniko iskustvo je nezamislivo bez zajed
nikog prostora.
Kao da prua veliki empirijski dokaz Gadamerove hipoteze,
utvreno je da prostori, rezervisani za sastanke oi u oi - ili
samo za deljenje prostora, meanje", biti u blizini", kao to su
veere u istim restoranima ili pie u istim barovima - poslovnih
ljudi na putu i ostalih pripadnika nove, putujue elite ili globalne
vladajue klase" (mesta kao to su globalni lanci nadnacionalnih
hotela i konferencijskih centara) imaju kljunu ulogu u integraci
ji te elite, uprkos kulturnim, lingvistikim, verskim, ideolokim ili
bilo kojim drugim razlikama koje bi je, inae, razdvojile i spreile

31
razvoj oseanja da mi treba da budemo zajedno".
Zaista, izgradnja uzajamnog razumevanja i deljenje ivotnih
iskustava koja su takvom razumevanju potrebna jeste jedini ra
zlog zato, uprkos postojanju mogunosti da se bre komunicira
elektronskim putem - i sa mnogo manje zbrke i tekoa, poslovni
ljudi i akademici i dalje putuju, poseuju jedni druge i sastaju se
na konferencijama. Ako bi komunikacija mogla biti svedena na
prenos informacija i kada fuzija horizonata" ne bi bila potrebna,
onda bi u naem dobu interneta, i irom rasprostranjene mree,
fiziki kontakt i podela prostora i iskustava (ak i u sluaju da je
privremena i povremena) postala suvina. Ali nije tako i nita do
sada ne sugerie da e tako biti.
Postoje stvari koje arhitekte i urbanisti mogu uiniti da bi pro-
menili ravnoteu izmeu miksofobije i miksofilije u korist ove
druge (kao to oni, doputanjem ili izostavljanjem, doprinose su
protnoj struji). Ali postoje granice njihovih postignua dok delu
ju sami i oslanjaju se jedino na efekte sopstvenog delovanja.
Koreni miksofobije - alergijska, grozniava osetljivost na
strance i na strano - lee izvan domaaja arhitektonskog zna
nja i rekonstrukcije urbanista. Ovi koreni su duboko utonuli u
egzistencijalno stanje savremenih ljudi, roenih i odgajanih u
deregulisanom, individualizovanom, fluidnom svetu ubrzane i
difuzne promen. Koliko god da za kvalitet svakodnevnog ivota
mogu biti vani oblik, izgled, atmosfera gradskih ulica i namene
za koje se koriste gradski prostori, oni su samo neki, ne nuno i
glavni faktori koji doprinose tom stanju destabilizacije kao proi
zvoda neizvesnosti i uznemirenosti.
Vie nego bilo ta drugo, miksofobina oseanja podstie i hra
ni silan oseaj nesigurnosti. Nesigurni ljudi, sa oseajem neizve
snosti oko svog mesta u svetu, nesigurni u svoje ivotne izglede
i rezultate sopstvenog delovanja su ti koji su najizloeniji iskue
njima miksofobije i koji e najverovatnije upasti u njenu zamku.
31 Videti, na primer: William B. Beyer, Cyberspace or humanspace: whither

cities in the age of telecommunications?", u: Wheeler, Aoyama i Warf (eds), Cities
in the Telecommunications Age, str. 176-9.
Zamka je sadrana u kanalisanju uznemirenosti udaljavanjem od

njenih istinskih korena i njenim ispoljavanjem na mete koje nisu
povezane sa njenim izvorima. Kao rezultat toga, mnoga ljudska
bia su postala rtve (a dugorono, oni koji viktimizuju druge
prizivaju sopstvenu viktimizaciju), dok izvori agonije ostaju za
tieni od dodira i izlaze iz operacije neozledeni i netaknuti.
Ono to sledi jeste da nevolje koje pogaaju savremene gra
dove ne mogu biti reene reformisanjem samog grada, koliko
god ta reforma bila radikalna. Da ponovimo, ne postoje lokalna
reenja za globalno prouzrokovane probleme. Vrsta bezbednosti"
koju urbani graditelji nude ne moe olakati, a kamoli iskoreniti
egzistencijalnu nesigurnost, svakodnevno osveavanu fluidnou
trita rada, krhkou vrednosti koje se pripisuju prolim veti-
nama i znanjima ili onima za kojima je trenutna potranja, po
znatom ranjivou ljudskih veza i pretpostavljenom neizvesnou
i opozivou obavezivanja i partnerstava. Reforma egzistencijal
nog stanja treba da prethodi reformama grada, poto je ona uslov
njihovog uspeha. Bez te reforme, napori ogranieni na grad da bi
nadvladali ili detoksikovali miksofobine pritiske osueni su na
to da ostanu samo faktori ublaavanja - i to najee zahvaljujui
efektu autosugestije.
Ovo treba da se zapamti, ne da bismo uklonili ili umanjili vred
nost razlike izmeu dobre i loe arhitekture ili odgovarajueg i
neodgovarajueg gradskog planiranja (oba mogu biti, i esto su
izuzetno vani za kvalitet ivota stanovnika grada), ve da bismo
postavili zadatak u perspektivu koja ukljuuje sve faktore koji su
odluujui u pravljenju pravog izbora i pridravanju tog izbora.
Savremeni gradovi predstavljaju deponije za izobliene i de-
formisane proizvode fluidnog modernog drutva (a i sami zasi
gurno doprinose akumulaciji otpada).
Ne postoje reenja koncentrisana u gradu, a kamoli ograniena
na grad, za suoavanje sa sistemskim kontradikcijama i kvarovi
ma - i koliko god da je ogromna i za pohvalu mata arhitekata,
gradonaelnika i optinskih odbornika, ta reenja se nee prona
i. Problemi treba da se reavaju tamo gde se javljaju: neprilike
sa kojima se ljudi suoavaju i zbog kojih trpe u gradu - ponikle
su negde drugde, a prostranstva njihove inkubacije i zaetka su

isuvie velika da bi se reavala sredstvima napravljenim da od
govaraju veliini ak i najveeg metropolitanskog podruja. Ova
prostranstva se prostiru ak i izvan dohvata suverene delatnosti
drave, najveeg, najprostranijeg i najsveobuhvatnijeg okruenja
za demokratske procedure koje su osmiljene i praktikovane u
modernim vremenima. Ova prostranstva su globalna, i sve vie
su takva; ali do sada mi nismo stigli ni blizu pronalaska, a kamoli
upotrebe sredstava demokratske kontrole koja odgovaraju velii
ni i moi sila koje je potrebno kontrolisati.
Ovo je, bez sumnje, dugoroan zadatak i zadatak koji e zah-
tevati vie, mnogo vie razmiljanja, delovanja i istrajavanja nego
bilo koja reforma urbanizma i arhitektonske estetike. To ipak ne
znai da napore usmerene ka takvim reformama treba suspendo-
vati dok se mi ne uhvatimo u kotac sa korenima problema i dok
ne stavimo pod kontrolu ove opasno neodreene globalizujue
trendove. Ako je neto sigurno, to je upravo suprotno - poto je
grad deponija za uznemirenost i strahove prouzrokovane global
no izazvanom neizvesnou i nesigurnou, to je, takoe, glavni
teren za obuku, gde se moe eksperimentisati sredstvima za ubla
avanje i razbijanje te neizvesnosti i nesigurnosti, isprobavati ih, i
moda ih nauiti i usvojiti.
Stranci, koji se u globalnom prostoru meusobno suoava
ju kao neprijateljske drave, suprotstavljene civilizacije ili vojni
protivnici, upravo se u gradu susreu kao individualna ljudska
bia, posmatraju se iz blizine, meusobno razgovaraju, ue jedni
o drugima, pregovaraju o pravilima zajednikog ivota, saraduju
i, pre ili kasnije, naviknu se na prisustvo drugog i u sve vie pri
lika pronalaze zadovoljstvo u drutvu onog drugog. Posle takve,
dodue lokalne obuke, ovi stranci mogu biti mnogo manje na
peti i uplaeni kada doe do rukovoenja globalnim poslovima:
ini se da nekompatibilne civilizacije ne moraju ipak biti tako
nekompatibilne, obostrano neprijateljstvo ne mora biti tako ne-
reivo kao to izgleda, a zveckanje orujem ne mora biti jedini
nain razreavanja meusobnih konflikata. Gadamerova fuzija
horizonata" moe postati donekle realniji projekat ako se isproba
na gradskim ulicama (ak i uei na grekama i samo sa polovi

nim uspehom).
Prihvatanje nove globalne situacije, a pogotovo delotvorno su
oavanje s njom, iziskivae dosta vremena - kao to je bio sluaj i
sa svim drugim istinski temeljnim i presudnim transformacijama
ljudskog stanja.
Kao i u sluaju svih takvih transformacija, nemogue je (i uop
te nije preporuljivo pokuati) da se preduhitri istorija i da se
predvidi, a kamoli predodredi, oblik koji e ona zadobiti i reenje
do kog e potencijalno voditi. Ali takvo suoavanje e morati da
se desi. Ono e verovatno biti glavna preokupacija i ispuniti naj
vei deo istorije veka koji je tek poeo.
Ova drama e biti napisana i postavljena u oba prostora - i na
globalnim i na lokalnim scenama. Raspleti ove dve scenske pro
dukcije su veoma povezani i u bliskoj su zavisnosti od toga koliko
su duboko scenaristi i glumci u obe produkcije svesni te veze, i sa
koliko vetine i odlunosti doprinose uspehu druge produkcije.
4.
Razmontirano zajednitvo
Utvara lebdi iznad planete: utvara ksenofobije. Stare i nove,

nikada ugaene i svee odleene i zagrejane plemenske sumnji
avosti i animoziteti su se pomeali i stopili sa potpuno novim
strahom za bezbednost, kondenzovanim od nesigurnosti i nei-
zvesnosti fluidnog modernog postojanja.
Ljudi - istroeni i mrtvi umorni od nikada zakljuenih testova
adekvatnosti, uplaeni do smrti od misterioznih, neobjanjivih
neizvesnosti svojih sudbina i globalne magle koja sakriva njiho
ve izglede iz vidokruga - oajniki trae krivce za svoje muke i
iskuenja. Oni ih pronalaze, to nije iznenaujue, pod oblinjim
svetiljkama - na jedinom mestu koje je obavezno osvetljeno sna
gama reda i zakona: Kriminalci su ti koji nas ine nesigurni
ma, a stranci su ti koji uzrokuju kriminal"; i tako je prikupljanje,
zatvaranje i deportacija stranaca ono to e nam povratiti nau
izgubljenu ili ukradenu bezbednost".
Svom pregledu najnovijih promena u evropskom politikom
spektru Donald G. Maknil mladi dao je naziv Politiari povlau
ju strahu od kriminala". 1 Zaista, irom sveta kojim vladaju demo-
1 D. G. McNeil Jr, ..Politicians pander to fear of crime", New York Times, 5 - 6 .

maj 2 0 0 2 .
kratski izabrane vlade - reenica: Biu strog u vezi sa krimina

lom", ispostavila se kao adut u kartama koji je jai od svih drugih,
ali je pobednika ruka, gotovo bez izuzetka, kombinacija obea
nja vie zatvora, vie policajaca, duih kazni" sa zavetom bez
imigracije, bez prava azila, bez naturalizacije". Kao to je Maknil
to rekao: Politiari irom Evrope koriste stereotipe, kao to je
'stranci uzrokuju kriminal', da povezu etniku mrnju, koja nije u
modi, sa prihvatljivijim strahom za sopstvenu bezbednost."
Duel izmeu iraka i ospena na izborima za francuskog pred-
sednika, 2002. godine, bio je tek u poetnoj fazi kada se degene-
risao u aukciju u kojoj su se oba takmaca nadmetala za izbornu
podrku nudei sve stroe mere protiv kriminalaca i imigrana
ta, ali iznad svega protiv imigranata koji su izazivali kriminal i
2
protiv kriminala koji izazivaju imigranti. Kao prvo, ipak, dali su
sve od sebe da preusmere uznemirenost biraa, koja je potekla iz
neposrednog oseaja prcarit (razdraujua nesigurnost dru
tvene pozicije isprepletena sa akutnom neizvesnou vezanom za
budunost sredstava za ivot) usmerenog na strah za linu bez
bednost (integritet tela, line imovine, doma i susedstva). etrna
estog jula 2001. godine irak je pokrenuo paklenu mainu, najav
ljujui potrebu za borbom protiv te sve vee pretnje po bezbed
nost, te sve jae poplave" u kontekstu porasta delinkvencije od
skoro deset procenata u prvoj polovini godine (to je takoe tom
prilikom objavljeno), i proglaavajui politiku nulte tolerancije"
koja mora postati zakon kada on bude ponovo izabran. Tako je
podeen ton njegove predsednike kampanje, a ospen se brzo
pridruio, pruajui sopstvene detaljne varijacije na zajedniku
temu (iako je, neoekivano za glavne soliste, ali sigurno ne i za
socioloki mudre posmatrae, Le Penov glas bio taj koji je ispli
vao do vrha kao najistiji i time najrazgovetniji).
Dvadeset osmog avgusta ospen je proglasio borbu protiv
nesigurnosti", obeavajui da nee biti poputanja", dok su se
6. septembra Danijel Velan i Mariliz Lebrani, njegovi ministri
unutranjih poslova i pravde, zakleli da nee tolerisati delinkven-
2 Videti: Nathaniel Herzberg i Ccile Prieur .Lionel Jospin et le'pige'scuri-
taire", Le Monde, 5 - 6 . maj 2 0 0 2 .
Razmontirano zajednitvo 141
ciju u bilo kakvom obliku. Velanova neposredna reakcija na do

gaaje od 11. septembra u Americi bila je da povea ovlaenja
policije, prvenstveno protiv maloletnika iz etniki tuih" banlie
ues, prostranih stambenih povrina u predgraima, gde se, prema
zvaninoj verziji (prikladnoj za politiare) zainje avolja mea-
vina neizvesnosti i nesigurnosti, koja truje ivote Francuza. Sam
ospen je nastavio da kritikuje i grdi, sve otrijim terminima,
aneosku kolu" mekog pristupa, zaklinjavi se da joj nikada u
prolosti nije pripadao i da joj se nikada ne bi pridruio u budu
nosti. Aukcija se nastavljala, a ponude su se poveavale do neba.
irak je obeao osnivanje ministarstva unutranje bezbednosti,
na ta je ospen odgovorio posveenou ministarstvu ija je
obaveza javna bezbednost" i koordinacija policijskih operacija".
Kada se irak pojavio sa idejom zatvorskih centara za zatvara
nje maloletnih delinkvenata, ospen je ponovio svoje prethodno
obeanje, sa vizijom zatvorskih struktura" za maloletne prestu
pnike, sa mogunou kanjavanja na licu mesta".
Samo tri decenije ranije, Portugalija je (uz Tursku) bila glavni
dobavlja gastarbajtera", za koje se nemaki Brger plaio da e
opustoiti njihove domae gradske pejzae i naruiti drutvenu
vrstinu, osnovu njihove bezbednosti i udobnosti. Danas, zahva
ljujui svom znaajno uveanom bogatstvu, Portugalija je od ze
mlje koja je izvozila radnu snagu postao zemlja koja uvozi radnu
snagu. Tekoe i ponienja, koje su stanovnici ove zemlje trpeli
kada je hieb morao da se zaradi u stranim zemljama, bili su brzo
zaboravljeni: 27 procenata Portugalaca je izjavilo da su sused-
stva napadnuta kriminalom i strancima njihova glavna briga, a
novi politiar, Paulo Portas, bacajui jednu jedinu, jaku antiimi-
gracionu kartu, pomogao je novoj desniarskoj koaliciji da doe
na vlast (isto kao to se desilo sa Danskom narodnom strankom
Pija Kirsgarsa, italijanskom Severnom ligom Umberta Bosija i sa
radikalno antiimigrantskom Partijom progresa u Norvekoj; u
svim zemljama koje su, ne tako davno, slale svoju decu u daleke
zemlje da trae hieb koji one, tada previe siromane, nisu bile u
stanju da ponude).
Novosti kao to su ove lako dospeju u naslovne stranice (kao

to je britanski plan za spreavanje azila u Gvardijanu od 13. juna
2002. godine; nije potrebno ni spomenuti naslovne strane u ta
bloidima...). Glavni deo fobije od imigranata, meutim, sakri
ven je od panje (i naravno znanja) Zapadne Evrope i nikada ne
izlazi na povrinu. Svaljivanje krivice na imigrante" - strance,
pridolice i pogotovo pridolice medu strancima - zbog svih as-
pekata drutvene nemoi (i prvenstveno zbog monog, oslablju-
jueg oseanja Unsicherheita, incertezze, prcarit, nesigurnosti)
brzo postaje globalna navika. Kao to je to nazvala Heder Grejb,
direktor za istraivanje u Centru za evropske reforme: Nemci
krive Poljake, Poljaci krive Ukrajince, Ukrajinci krive Kirgize i
3
Uzbekistance", dok zemlje koje su previe siromane da privuku
bilo kakve susede koji oajniki trae sredstva za ivot, kao to
su Rumunija, Bugarska, Maarska ili Slovaka, iskaljuju svoj bes
na deurnim i stalnim krivcima: lokalnim ljudima-lutalicama,
koji izbegavaju stalne adrese i zbog toga su i svuda pridolice" i
stranci - Romima.
Kada govorimo o definisanju globalnih trendova, SAD imaju
nesporno pravo prioriteta i najee preuzimaju inicijativu. Ali,
pridruivanje globalnom trendu napadanja imigranata zada
je Americi prilino veliki problem. Poznato je da su SAD imi
grantska zemlja: imigracija je u amerikoj istoriji zabeleena kao
plemenita prolost, misija, herojsko delo hrabrih, neustraivih i
odvanih, tako da bi osudivanje imigranata i bacanje sumnje na
plemeniti poziv imigranata ilo protiv prirode amerikog identi
teta i moda zadalo smrtonosan udarac amerikom snu i njego
vom nespornom temelju i vezivu. Ali ono u ta se ulau napori, i
uporno se pokuava, jeste da se od kruga napravi kvadrat...
Desetog juna 2002. godine, visoki ameriki zvaninici (izme
u ostalih, direktor FBI-ja Robert Maler, zamenik javnog tuioca
general Lari Tompson, zamenik dravnog sekretara Pol Volfovic)
najavili su hapenje osumnjienog teroriste Al Kaide po njego-
3 Citirano u: McNeill, ..Politicians pander to fear of crime".

4
vom povratku u ikago nakon obuke u Pakistanu. Kao to je
zvanina verzija afere tvrdila, ameriki graanin, roen i odra
stao u Americi, Hoze Padila (ime sugerie na latinoamerike ko
rene koji se povezuju sa najnovijim, relativno loim dodatkom
na dugoj listi imigrantskog etnikog porekla), preobratio se u
islam, preuzeo ime Abdulah al Mudahir i brzo otiao kod svoje
nove muslimanske brae po instrukcije o tome kako da naudi
svojoj matinoj postojbini. On je istreniran za jedinstvenu veti-
nu sklapanja prljavih bombi" - zastraujue lakih za sklapanje"
od nekoliko grama iroko dostupnih konvencionalnih eksplozi
va i praktino bilo kog radioaktivnog materijala", kojih se po
tencijalni teroristi mogu dokopati" (nije bilo jasno zato je bila
potrebna sofisticirana obuka da bi se sklopilo oruje zastrau
jue lako za sklapanje", ali kada doe do sejanja semena straha
da bi se uzgojili plodovi gneva, tu nema nikakve logike). Nova
fraza je dospela u renik mnogih prosenih Amerikanaca nakon
11. septembra: 'prljava bomba', govorili su reporteri USA Todaya,
Nicholsa, Hallieislera.
Afera je bila majstorski potez: zamka amerikog sna je bila
vesto izbegnuta poto je Hoze Padila bio stranac i tuin po sop-
stvenom izboru slobodnog Amerikanca. A terorizam je bio ivo
pisno predstavljen kao da je istovremeno stranog porekla, a opet
sveprisutan kod kue, kako vreba iza svakog oka i iri se kroz
svako susedstvo - isto kao the Reds under the beds" (komunisti
su pod krevetom) iz prolih vremena; i tako je to bila bespre-
korna metafora i veoma pouzdan oduak za jednako sveprisutne
strahove i slutnje nepouzdanog ivota.
A opet, ovo posebno sredstvo pokazalo se pogrenim. Gledano
iz drugih kancelarija federalne administracije, vrednosti slua
ja delovale su kao teret. Zastraujue laka za sklapanje" prlja
va bomba" bi razotkrila besmisao antiraketnog tita" vrednog
nekoliko milijardi dolara. Domai dokumenti Al Mudahira bi
mogli staviti ogroman znak pitanja na planirani antiiraki rat i na
sve njegove jo neimenovane nastavke. Ono to je predstavljalo
4 Videti: USA Today od 11. juna 2 0 0 2 , pogotovo AI-Qaeda operative tipped off
plot", US: Dirty b o m b plot: "The future is here, I'm afraid'".
poslasticu za neke federalne organe drugima je imalo ukus otro

va. ini se da ti drugi trenutno imaju kontrolu, poto je vrlo brzo,
hitro i ekspeditivno zavrnut vrat toj aferi koja je dosta obeavala.
Ali ne zbog nedostatka napora od strane njenih autora...
Modernost je proizvela i nastavila da proizvodi, od poetka,
ogromne koliine ljudskog otpada.
Proizvodnja ljudskog otpada je bila posebno obilna u dve gra
ne moderne industrije (koje su i dalje u potpunosti operativne i
u punom kapacitetu).
Proklamovana funkcija prve od ove dve grane bila je proizvod
nja i reprodukcija drutvenog poretka. Svaki model poretka je
selektivan i zahteva odsecanje, skraivanje, segregaciju, odvajanje
ili isecanje takvih delova ljudskog sirovog materijala koji nisu po
dobni za novi poredak: koji nisu u stanju ili kojima je zabranjeno
da popune bilo koje od njegovih polja. Na drugoj strani procesa
izgradnje poretka takvi delovi se pojavljuju kao otpad", razliit
od korisnog" proizvoda zato to je namenski proizvod.
Druga grana moderne industrije poznate po neprestanoj pro
izvodnji ogromnih koliina ljudskog otpada bio je ekonomski
napredak - koji zauzvrat zahteva liavanje moi, razmontiranje i,
na kraju, unitenje odreenog broja naina i sredstava odrava
nja ljudskog postojanja: takvi ivoti ne mogu i nee ispuniti stal
no rastue standarde produktivnosti i profitabilnosti. Praktiari
obezvreenih oblika ivota ne mogu, po pravilu, biti smeteni
en masse u nove, tanje i elegantnije aranmane ekonomskih ak
tivnosti. Njima je zabranjen pristup takvim ivotnim sredstvima
koja su novi aranmani uinili legitimnim/obaveznim, dok orto
doksna sredstva, sada obezvredena, ne nude vie opstanak. Oni
su, zbog toga, otpad ekonomskog napretka.
Potencijalno katastrofalne posledice akumulacije ljudskog ot
pada bile su, meutim, u veem delu moderne istorije deaktivira-
ne, neutralisane ili barem ublaene, zahvaljujui drugoj moder
noj inovaciji: industriji odlaganja otpada. Ta industrija je bujala
zahvaljujui velikim delovima sveta pretvorenim u deponije, gde
je itav viak oveanstva", ljudski otpad, proizveden u moder-
nizujuim sektorima planete, mogao biti transportovan, odloen
i dekontaminiran - tako uklanjajui opasnost od samozapaljenja

i eksplozije.
Planeta trenutno ostaje bez takvih deponija; velikim delom
zbog spektakularnog uspeha - planetarnog irenja - modernog
oblika ivota (barem od vremena Roze Luksemburg sumnjalo se
da je modernost u krajnjoj liniji samoubilaka tendencija, u stilu
zmije koja jede sopstveni rep"). Sve je manje i manje deponija.
Dok proizvodnja ljudskog otpada tee nesmanjenom brzinom
(koliina ak i raste zbog procesa globalizacije), industrija od
laganja smea se nala u velikom kripcu. Takvi naini reavanja
problema ljudskog otpada, koji su postali moderna tradicija, vie
nisu izvodljivi, a novi naini jo uvek nisu izmiljeni, a kamoli
poeli da se sprovode. Du procepa svetskog nereda rastu gomile
ljudskog otpada, a sve su ei prvi znaci tendencije ka samoza-
paljenju i simptoma predstojee eksplozije.
Kriza industrije odlaganja ljudskog otpada stoji iza sadanje
konfuzije, koju je obelodanilo nepravilno upravljanje krizom i
oajniko, a opet dosta iracionalno komeanje inicirano 11. sep
tembrom.
Pre vie od dva veka, 1784. godine, Kant je primetio da je pla
neta koju naseljavamo sfera, i analizirao posledice te, dodue ba
nalne injenice: poto svi mi ostajemo i kreemo se po povrini
te sfere, Kant je primetio, mi nemamo nigde drugo da idemo i
tako smo osueni da zauvek ivimo u meusobnoj blizini i dru
tvu. Dranje odstojanja, a kamoli njegovo poveavanje, u dugo
ronom smislu ne dolazi u obzir: kretanje po sfernoj povrini e
na kraju zavriti smanjenjem odstojanja koje je ovek pokuao
da povea. I tako je die volkommene brgerliche Vereinigung in
der Menschen-gattung (savreno sjedinjavanje ljudskih vrsta kroz
zajedniko stanovanje) sudbina koju je Priroda izabrala za nas
stavljajui nas na povrinu sferine planete. Jedinstvo ljudske vr
ste je najudaljeniji horizont nae univerzalne istorije; horizont
koji smo mi, ljudska bia, podstaknuta i voena razumom i in
stinktom samoouvanja, osueni da sledimo, i da dostignemo
onda kada bude vreme za to. Pre ili kasnije, upozorio je Kant,
nee ostati nimalo slobodnog prostora za pronalaenje sklonita
ili spasa za one medu nama koji su za ve zauzeta mesta smatrali

da su prenatrpana ili premalo gostoprimljiva da bi bila udobna,
previe neprijatna ili nepodesna zbog bilo kog drugog razloga. I
tako nam Priroda nalae da gledamo (reciprono) na gostopri-
mljivost kao na vrhovni princip koji nam treba - i koji emo, na
kraju krajeva, morati prihvatiti i slediti, da bismo priveli kraju
dugaak niz pokuaja i greaka, katastrofa koje greke izazivaju i
razaranja koja katastrofe ostavljaju za sobom.
Kantovi itaoci su to sve mogli da saznaju pre dva veka iz nje
gove knjige. Svet, meutim, nije puno mario. ini se da svet vie
voli da svojim filozofima oda ast spomen-plaketama nego da ih
paljivo slua, a kamoli da poslua savete koje uje. Filozofi su,
moda, bili glavni heroji lirske drame doba prosvetiteljstva, ali
je epska tragedija postprosvetiteljstva ipak zanemarila njene sti
hove.
Zauzet dogovaranjem brakova nacija sa dravama, drava sa
suverenitetom i suvereniteta sa teritorijama okruenim vrsto za
peaenim i oprezno kontrolisanim granicama, inilo se da svet
stremi ka horizontu dosta razliitom od onoga koji je Kant ocrtao.
Tokom prethodnih dvesta godina svet je bio zaokupljen nasto
janjem da uini kontrolu ljudskog kretanja jedinom prednou
dravnih snaga, postavljajui barijere svim drugim, nekontrolisa-
nim ljudskim kretanjima, i popunjavanjem barijera budnim i te
ko naoruanim straarima. Pasoi, ulazne i izlazne vize, carine i
imigracione kontrole bili su glavni izumi umea moderne vlade.
Dolazak moderne drave sudario se sa pojavom osobe bez
drave", sans papiers, i idejom unwertes Leben, to je novija re
inkarnacija 5 drevne institucije homo sacer, tog konanog otelo-
tvorenja suverenog prava da se izuzme i izdvoji bilo koje ljudsko
bie koje je stavljeno izvan granica ljudskih i boanskih zakona
i da se pretvori u bie na koje se ne odnosi nijedan zakon i ije
unitenje ne uzrokuje kaznu, poto je lieno svog etikog ili reli
gioznog znaaja.
5 Kao to je Giorgio Agamben otkrio; videti njegov Homo sacer. II potere sovra-
no e lanuda vita (Einaudi, 1995).
Ispostavilo se da je vrhovna kazna moderne suverene moi

pravo izuzea iz oveanstva.
Nekoliko godina nakon to je Kant zapisao svoje zakljuke i
poslao ih na tampanje, objavljen je drugi, jo krai dokument -
onaj koji e pritiskati sledea dva veka istorije i umove glavnih
igraa tog vremena i to mnogo vie nego Kantova mala knjiga.
Taj drugi dokument bila je Dclaration des droits de l'homme et
du citoyen - Deklaracija o pravima oveka i graanina, za koju
je ordo Agamben primetio, uz prednost razumevanja nakon
dva veka, da ona nije pojanjavala da li su dva termina [ovek i
graanin] trebalo da oznae dve razliite realnosti" ili je, umesto
6
toga, prvi termin uvek trebalo da bude ve sadran u drugom" -
to jest, da je nosilac prava bio ovek koji je takode bio i graanin
(u kojoj god meri da je to bio).
Nedostatak jasnoe, uz sve njene jezive posledice, i ranije je
primetila Hana Arent - u svetu koji se iznenada ispunjava rase
ljenim osobama". Arentova se sea starog i istinski proroanskog
predoseanja Edmunda Berka da je apstraktna ogoljenost toga
da niste nita drugo, do ovek" bila najvea opasnost ovean
stva.7 Ljudska prava" kao to je Berk primetio, bila su apstrak
cija, i ljudi nisu mogli oekivati puno zatite od ljudskih prava"
dok ta apstrakcija ne bude ispunjena sadrajem prava Engleza ili
Francuza. Svet nije pronaao nita sveto u apstraktnoj ogolje-
nosti toga to ste ovek" - tako da je Arentova sumirala iskustvo
godina koje su sledile nakon Berkovih zapaanja. Prava oveka,
navodno neotuiva, dokazala su se kao nesprovodiva... kad god
su se pojavili ljudi koji vie nisu bili graani nijedne suverene
drave."8
6 Giorgio Agamben, Mezzi senza fine ( 1 9 9 6 ) ; ovde citirano po prevodu Vinzen-

za Binnetija i Cesara Casarina, Means without Ends: Notes on Politics (University
of Minnesota Press, 2 0 0 0 ) , str. 20.
7 Edmund Burke, Reflections on the Revolution in France (1790), citirano u:
Arendt, izdanje E. J. Payne (Everyman's Library).
8 Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism (Andre Deutsch, 1986), str.
300,293.
Zaista, ljudska bia obdarena ljudskim pravima", ali i niim

drugim pored toga - bez drugih prava koja jae tite (sa jaim
institucionalnim utemeljenjem), koja sadre i dre ljudska" pra
va na mestu - nisu se mogla nigde pronai i bila su praktino
nezamisliva. Drutvena, i previe drutvena, puissance, potenza,
9
mo ili Macht je oigledno bila potrebna da bi potvrdila huma
nost oveanstva. I tokom moderne ere - takva snaga" bila je
stalno snaga da se povue granica izmeu humanog i nehumanog,
u modernim vremenima preruena kao granica izmeu graana i
stranaca. Na ovoj zemlji, iscepkanoj imanjima suverenih drava,
beskunici nemaju prava i pate, ne zato to nisu jednaki pred za
konom - ve zato to ne postoji zakon koji se odnosi na njih i na
koji mogu da se pozovu u svojim albama na teke uslove koji su
im ponueni ili na iju zatitu mogu da poloe prava.
U svom eseju o Karlu Jaspersu, koji je napisan nekoliko godina
nakon njenog del Izvori totalitarizma, Hana Arent je primetila
da je humanost", iako je za sve prethodne generacije ona bila
samo koncept ili ideal (moemo dodati: filozofski postulat, san
humanista, nekada borbeni pokli, ali skoro nikada organizujui
princip politike akcije), postala neto kao urgentna realnost". 10
Postala je stvar ogromne hitnosti, jer uticaj Zapada ne samo to je
preplavio ostatak sveta proizvodima svog tehnolokog napretka,
ve je, takoe, izvozio u ostatak sveta svoje procese dezintegra
cije" - izmeu ostalog i slom metafizikih i religioznih uverenja,
zastraujui napredak prirodnih nauka i uspon nacionalne dra
ve kao praktino jedinog, najvie isticanog, oblika vladavine. Sna
gama kojima su bili potrebni vekovi da oslabe drevna verovanja
i politike naine ivota" na Zapadu trebalo je samo nekoliko
decenija da slome... verovanja i naine ivota u svim drugim de-
lovima sveta".
Ovakva vrsta sjedinjavanja, sugerie Arentova, mogla je pro
izvesti samo onu vrstu solidarnosti ljudske vrste" koja je ,,u
9 Videti napomenu prevodioca u: Agamben, Means without Ends, str. 143.

10 Karl Jaspers: Citizen of the World?", u: Hannah Arendt, Men in Dark Times
(Harcourt Brace, 1993), str. 8 1 - 9 4 .
potpunosti negativna". Svaki deo ljudske populacije na planeti

uinjen je ranjivim od strane svih drugih delova i svakog del
ponaosob. Ovo je, moemo rei, solidarnost" opasnosti, rizika
i strahova. Najvei deo vremena, i u mislima veine, jedinstvo
planete" se svodi na uase pretnji koje su zaete ili iznedrene u
udaljenim delovima sveta - sveta koji prua ruke, a on sam je
izvan dohvata".
Svaka fabrika, pored svog proizvoda - proizvodi i otpad. Fa
brika teritorijalno utemeljenog modernog suvereniteta nije bila
izuzetak.
Tokom dvesta godina, ili priblino toliko nakon objavljivanja
Kantovih razmiljanja, progresivno ispunjavanje sveta" (i tako,
posledino, tenja da se prizna da je punoa planete, za koju je
Kant mislio da je neizbena presuda Razuma i Prirode u jednom,
bez prava na albu, bila zaista neminovna) odbijeno je uz pomo
(ne)svetog trojstva teritorije, nacije i drave.
Nacionalna drava, kao to oro Agamben zapaa, jeste dr
ava koja ini roenje u njoj ili rodnost" osnovom sopstvene
suverenosti". Fikcija, koja je ovde implicitna", istie Agamben,
jeste da roenje [nascita] smesta postaje nacija, tako da ne moe
biti bilo kakve razlike izmeu ta dva momenta." 1 1 ovek se, da
tako kaemo, raa sa dravljanstvom zemlje".
Golotinja tek roenog deteta, koje jo uvek nije uvijeno u prav
nu/sudsku odeu, predstavlja mesto na kome se gradi i nepre
stano dograuje suverenitet dravne moi, to je potpomognuto
praksom ukljuenja/izuzimanja koja je usmerena protiv svih dru
gih potraitelja dravljanstva koji su nekim sluajem u dohvatu
dravnog suvereniteta. Moemo pretpostaviti da svoenje biosa
na ze, koju Agamben smatra sutinom modernog suvereniteta
(ili, takode moemo rei, svoenje Leiba, ivog aktivnog tela, na
Krper, telo na kome se moe delovati, ali koje ne moe delovati),
jeste unapred donet zakljuak onda kada se roenje izabere kao
jedina prirodna" ulaznica u naciju, bez postavljanja pitanja i bez
potrebnih testova.
11 Agamben, Means Without Ends, str. 2 1 .

Svi drugi traitelji koji mogu zakucati na vrata suverene drave

sa zahtevom da budu puteni unutra prvo e biti podvrgnuti ri
tualu svlaenja. Kao to je sugerisao Viktor Tarner, po Van Gene-
povoj emi rite de passage u tri faze, pre nego to se pridolicama
koje se prijave za prijem odobri pristup (ako se odobri pristup)
tom novom ormaru gde stoji odea koja odgovara novom mestu
i i rezervisana je za to mesto, sa njih treba da se skine sva (meta-
foriki, kao i bukvalno) odea njihovih prethodnih zadataka. Oni
neko vreme moraju ostati u stanju drutvene nagosti". Karantin
se provodi u neprostoru negde izmeu", gde nije na ponudi niti
je dozvoljena odea drutveno definisanog i odobrenog znaaja.
Cistilite srednjeg prostora koji je nigde", koji razdvaja parcele u
svetu iseckanom na parcele, zamiljenom kao skupina prostorno
razdvojenih parcela, razdvaja pridolice od njihove nove pripad
nosti. Ukljuivanju, ako se ono nudi, mora prethoditi radikalno
iskljuivanje.
Prema Tarneru, poruka koju prenosi obavezni prekid putova
nja na mestu za kampovanje, detaljno oienom od bilo kakvih
primesa koje bi bile u stanju da podignu one koji kampuju sa
nivoa ze ili Krper na nivo bios ili Leib (drutveni znaaj nji
hovog svoenja na neku vrstu ljudske primo materije, liene nje
nog specifinog oblika i smanjene na stanje koje je, iako je i dalje
drutveno, bez svih prihvaenih oblika statusa ili je ispod njih"),
jeste da ne postoji direktan put koji vodi od jednog do drugog
drutveno prihvaenog statusa. Pre nego to ovek moe prei iz
jednog statusa u drugi, on treba da bude potopljen i da se rastvori
u nestrukturiranom ili rudimentarno strukturiranom i relativno
neizmenjenom communitasu..."12
Hana Arent je postavila fenomen, koji je kasnije istraivao
Tarner, u carstvo iskljuenja, egzila, izuzimanja i izuzea kojim
rukovodi mo. Humanost koja preuzima oblik bratstva", kako je
Arentova nagovestila, jeste velika privilegija parija" - o kojima
se u javnim debatama osamnaestog veka prialo pod generikim
imenom les malheureux, u onim iz devetnaestog veka su ponovo
12 Victor W. Turner, Tlie Ritual Process: Structure and Anti-Structure (Routled-
ge, 1969), str. 170,96.
nazvani les misrables, a danas, od sredine prolog veka, okupljeni

su pod pojmom izbeglice" - ali su sve vreme bili lieni sopstve
nog mesta na mentalnoj karti sveta koju su nacrtali ljudi koji su
skovali i koristili njihova imena. Oamueni, sputani i smrvljeni
brojnim odbijanjima, progonjeni su se toliko pribliili jedni dru
gima da je meuprostor koji smo nazivali svet (i koji je, naravno,
postojao meu njima pre proganjanja i drao ih na meusobnoj
13
distanci) jednostavno nestao".
U svakom praktinom smislu kategorije parija/izgnanika bile
su izvan sveta: svet kategorija i finih razliitosti koji su postojee
sile izrodile i uinile poznatim pod imenom drutvo" - kao jedi
ni svet koji je trebalo da nasele ljudi i jedini svet koji je mogao da
preoblikuje svoje itelje u graane, nosioce i uivaoce prava. Oni
su bili jednoobrazni - po svom zajednikom nedostatku atributa
one vrste koju bi govornici svakodnevnog jezika mogli da zabele-
e, pojme, imenuju i shvate. Ili se bar inilo da su jednoobrazni"
- zbog saveza izmeu siromatva izraza i prisilne homogenizaci
je prisvajanjem prava.
Ako su roenje i nacija jedno, onda svi drugi koji ulaze ili ele
da uu u nacionalnu familiju moraju oponaati nagost novoro
eneta, ili su prisiljeni da je imitiraju.
Drava - uvar i zatvorski straar, glasnogovornik i glavni cen
zor nacije - e se postarati da se ispuni ovaj uslov. Kao to Karl
mit, verovatno najtrezveniji anatomista moderne drave, bez
iluzija tvrdi: Onaj ko odreuje vrednost eo ipso uvek utvruje
nevrednost. Smisao ovog odreivanja nevrednosti je unitenje te
nevrednosti." 14 Odreivanje vrednosti iscrtava granice normal
nog, obinog, propisanog. Nevrednost je jedan izuzetak koji obe-
leava tu granicu.
13 Hannah Arendt, On humanity in dark times: thoughts about Lessing", u:

Men in Dark Times, str. 15.
14 Carl Schmitt, Theorie des Partisanen. Zwischenbemerkung zumBegriff des
Politischen (Duncker i Humboldt, 1963), str. 80. Videti diskusiju u: Giorgio Ag
amben, Homo Sacer: Sovereign Power and Bare Life (Stanford University Press,
1998), str. 137.
I z u z e t a k j e o n o to n e m o e biti klasifikovano; o n s e o p i r e o p t o j ko
difikaciji, ali i s t o v r e m e n o otkriva specifino pravni f o r m a l n i e l e m e n t :
o d l u k u u svojoj a p s o l u t n o j i s t o i . . . Ne postoji pravilo k o j e se m o e
p r i m e n i t i n a h a o s . D a b i pravni p o r e d a k i m a o smisla, m o r a s e utvrditi
red. M o r a biti s t v o r e n a ispravna situacija, a suveren je o n a j ko defini
tivno odluuje da li je ta situacija u stvarnosti d e l o t v o r n a . . . I z u z e t a k ne
s a m o da potvruje pravilo; pravilo kao takvo ivi od i z u z e t k a . 1 5
ordo Agamben komentarie: Pravilo vai za izuzetak u tome

to tu vie ne vai. Stanje izuzetka stoga nije haos koji je pretho
dio poretku, ve situacija koja je nastala iz njegove suspenzije. U
tom smislu, izuzetak je istinski, u skladu sa svojim etimolokim
16
korenom, izvaen (excapere), a ne samo iskljuen."
Dozvolite da primetim da je upravo to stanje ono koje suvere
ni i vladaoci moraju spreiti da bi legitimizovali i sproveli svoje
aktivnosti. Uvoenje reda se, po pravilu, sprovodi u ime borbe
protiv haosa. Ali bez namere o uvoenju reda, i da regularna
situacija" nije unapred zamiljena kako bi to uvoenje moglo biti
istinski zapoeto, ne bi bilo ni haosa. Haos se raa kao nevred
nost, kao izuzetak. Uvoenje reda oznaava njegovo roenje -
haos nema drugih zakonskih roditelja ili doma.
Mo izuzea ne bi bila znak suvereniteta bez prethodnog vezi

vanja suverene moi za teritoriju.
Pronicljiv, kao to je uvek kada analizira bizarnu, paradoksal
nu logiku ordnunga, Karl mit, u ovom sutinskom pitanju usvaja
fikciju koju neguju uvari/promoteri poretka, nosioci suverene
moi izuzea. Ba kao u praksi suverena, tako i po mitovom te
orijskom modelu, granice teritorije na kojoj se sprovodi Ordnung
treba da predstavljaju spoljne granice sveta koji poseduje temat
sku relevantnost za namere i napore uvoenja reda.
U mitovoj viziji, ba kao i u doxi zakonodavaca, ukupna suma
resursa potrebnih za realizaciju uspostavljanja poretka, kao i ce-
15 Carl Schmitt, Politische Theologie. Vier Kapitel sur Lehre von der Souverni
tt (Duncker i Humboldt, 1922), str. 1 9 - 2 1 . Videti diskusiju u: Agamben, Homo
Sacer..., str. 15ff.
16 Agamben, Homo Sacer, str. 18.

lokupnost faktora neophodnih za njegovu delatnost i efekte, sa

drani su unutar tog sveta. Suverenitet proizvodi razliitost izme
u vrednosti i nevrednosti, pravila i izuzetka - ali ovoj delatnosti
prethodi razliitost izmeu unutranjosti i spoljanjosti suverenog
carstva, bez kog suverena prava ne bi mogla biti potraivana, niti
bi bila dobijena. Suverenitet, koji praktikuju moderne nacionalne
drave, onako kako ga je teorijski definisao mit, neraskidivo je
vezan za teritoriju. Suverenitet je nezamisliv bez spoljanjosti";
on je nezamisliv u bilo kom drugom obliku, osim lokalizovanog
entiteta. mitova vizija je lokalizovana", kao i suverenitet iju
misteriju ona pokuava da otkrije. Ona ne izlazi izvan prakse i
kognitivnog horizonta nebeskog braka teritorije i moi.
Kako je zakonitost" postepeno, ali neodoljivo (poto je pod
stalnim pritiscima izgradnje legitimiteta i ideoloke mobilizacije)
evoluirala u nacionalnu dravu", brak je prerastao u mnag
trois: trojstvo - teritorije, drave i nacije. Moemo pretpostaviti
da je pojava tog trojstva bila istorijska sluajnost koja se desila u
jednom, relativno malom delu planete; ali poto je taj deo, koliko
god da je mali, polagao pravo na mesto metropolisa, dovoljno
umenog da transformie ostatak planete u periferiju, i poto je
bio dovoljno arogantan da odluno previdi ili obezvai svoje sop-
stvene osobenosti, a poto je pravo metropolisa da postavlja pra
vila po kojima periferija treba da ivi, i poto je u moi metropo
lisa da sprovodi potovanje ovih pravila - preklapanje/meavina
nacije, drave i teritorije postala je globalno obavezujua norma.
Bilo koji od elemenata trojstva pretvarao se u anomaliju ako
nije bio u savezu sa druga dva ili ga oni nisu podravali: u u
dovite koje je moralo da proe kroz drastinu operaciju ili da
pretrpi coup de grce u sluaju da je prepoznato kao neto to
ne moe biti spaeno. Teritorija bez drave pretvarala se u niiju
zemlju; nacija bez drave pretvarala se u nakazu kojoj je dat izbor
dobrovoljnog nestajanja ili istrebljenja; drava bez nacije ili sa
vie od jedne nacije pretvarala se u ostatak prolog vremena ili
u mutanta suoenog sa izborom modernizacije ili nestajanja. Iza
nove normalnosti vrebao je princip teritorijalnosti koja je davala
smisao za bilo koju silu koja je licitirala suverenitetom i za sve sile

za koje je postojala ansa da se licitiranje odobri ili dobije.
Svako licitiranje istoe taloi prljavtinu, a sve licitacije za
poredak stvaraju udovita. Prljava udovita ere promovisanja
trojstva teritorije/nacije/drave bile su nacije bez drava, drave
sa vie od jednom nacijom i teritorije bez drave. Zahvaljujui
pretnji i strahu od ovih udovita, suverena mo je mogla potra
ivati i zadobiti pravo da negira prava i postavi takve uslove za
oveanstvo koje njegov veliki deo, kao to se i desilo, nije mogao
da ispuni.
Poto je suverenost sila koja definie granice oveanstva, i
voti onih ljudi koji su ispali ili bili izbaeni van ovih granica nisu
vredni ivljenja.
Godine 1920. objavljena je knjiica pod naslovom Dozvolja
vanje unitenja ivota koji nije vredan ivljenja {Die Freigabe der
Vernichtung lebensunwerten Leben), iji su autori bili ekspert ka
znenog zakona Karl Binding i profesor medicine Alfred Hohe,
i kojoj je obino bilo pripisivano uvoenje koncepta unwertes
leben (ivot koji nije vredan ivljenja") - zajedno sa sugestijom
da su poznata ljudska drutva ovakav ivot do sada neopravdano
i nepravedno titila na raun punopravnih vrsta ivota kojima
treba da bude usmerena celokupna panja i briljiva nega koja
se duguje oveanstvu Ueni autori nisu videli razlog (pravni,
drutveni ili religiozni) zato bi istrebljenje unwertes Lebena bilo
vieno kao zloin i bilo podlono kazni.
U toj ideji Bindinga i Hohea - oro Agamben detektuje oiv
ljavanje aurirane, moderne artikulacije drevne kategorije homo
sacera: oveka koji moe biti ubijen bez straha od kazne, ali koji
ne moe biti korien u religijskom rtvovanju; koji je, drugim
recima, apsolutno izuzet - koji stoji izvan ogranienja i ljudskog
i boanskog zakona. Agamben, takoe, zapaa da je koncept i
vota koji nije vredan ivljenja" - kao to je koncept homo sacera
uvek bio - neetiki, ali da u svom modernom znaenju on stie
duboki politiki znaaj kao kategorija na kojoj je zasnovana su
verena mo".
U m o d e r n o j b i o p o l i t i c i , suveren je onaj koji o d l u u j e o v r e d n o s t i ili o

n e v r e d n o s t i ivota k a o takvog. ivot - koji je sa d e k l a r a c i j o m prava b i o
obavijen p r i n c i p o m suvereniteta - sada s a m postaje p r e d m e t suverene
odluke.'7
ini se da je zaista tako. Ipak, moemo primetiti da to jedino

moe biti sluaj ako je trojstvo teritorije/drave/nacije uzdignuto
na nivo univerzalnog principa ljudske kohabitacije, koja je na
metnuta i koja mora da povee svako mestace na planeti, uklju
ujui podruja koja vekovima nisu uspevala da ispune osnovne
uslove takvog trojstva (to jest homogenost populacije i/ili trajno
naseljavanje koje rezultira u ukorenjenosti u tlu"). Zbog tako
osmiljene, arbitrarne i sprovedene univerzalnosti principa troj
stva, kao to istie Hana Arent, ,,ko god je izbaen iz jedne od
ovih vrsto organizovanih zajednica zatekao se izbaenim iz ita
ve porodice naroda" 1 8 (a isto tako i iz carstva oveanstva, jer je
ljudska vrsta postala identina sa porodicom nacija") - u niijoj
zemlji komini sacri.
Intenzivna proizvodnja otpada zahteva efikasnu industriju od
laganja otpada; i, uistinu, ovo je postala jedna od najimpresivnijih
uspenih pria modernih vremena - koja objanjava kako je bilo
mogue da Kantovo upozorenje/slutnja sakuplja prainu tokom
dva veka.
Uprkos svojoj sve veoj koliini i sve gorim bolovima, ljud
ski ostaci, taloeni revnou i uurbanou da ukljue/iskljue,
aktivirani i neprestano ojaavani principom i praksom trojstva
teritorije/nacije/drave, mogli bi legitimno biti zanemareni kao
prolazna i u sutini izleiva iritacija, a ne smatrani i tretirani kao
slutnja predstojee katastrofe. Tamni oblaci inili su se svetlijim,
a mrane slutnje su se mogle oterati smehom kao proroanstva
kraja sveta" - najvie zahvaljujui modernom poduhvatu koji je u
istoriji zabeleen pod imenima kao to su imperijalizam" i ko
lonizacija". Taj poduhvat je sluio, pored svojih drugih funkcija,
kao fabrika za odlaganje i reciklau sve veih zaliha ljudskog ot-
17 Ibid., str. 18.

18 Arendt, The Origins of Totalitarism, str. 204.
pada. Neverovatna prostranstva devianske zemlje", koja su bila

otvorena za kolonizaciju imperijalistikom tenjom za invazijom,
pokoravanjem i dogradnjom, mogla su biti koriena kao depo
nija za one koji su bili nepoeljni kod kue i sluiti kao obeana
zemlja za one koji su pali ili su bili gurnuti sa palube, kako se
maina progresa ubrzavala i napredovala.
U to vreme, svet se inio veoma punim. Pun" je drugi -
objektovan" - izraz za oseanje guve. Prenatrpanosti, da bude
mo precizniji.
Nema vie kipova slobode koji bi okupljali potlaene i napu
tene mase. Nema vie staza za bekstvo i skrovita ni za koga,
osim za nekoliko neprilagoenih i kriminalaca. Ali (poto je ovo,
verovatno, najupeatljiviji efekat novootkrivene punoe sveta)
takoe nema ni bezbednih i udobnih chez soi, kao to su drama
tino i bez svake sumnje pokazali dogaaji od 11. septembra.
Kolonizacija je omoguila Kantovim sumnjama da sakupljaju
prainu. Meutim, takoe je uinila da izgledaju, kada je sa njih
konano skinuta praina, kao proroanstvo apokalipse umesto
vesele utopije, kako je Kant i nameravao. Kantova vizija sada tako
izgleda jer, zbog varljivog izobilja niije zemlje", nita nije mora
lo biti uraeno, pa tako nije ni uraeno tokom ova dva veka da bi
se oveanstvo pripremilo za otkrovenje konane punoe sveta.
Kako poslednje take koje nose oznake ubi leones brzo nestaju
sa svetske mape, i kako poslednje meu udaljenim neistraenim
teritorijama potrauju sile dovoljno mone da zapeate granice i
odbiju ulazne vize - svet se u svojoj sutini pretvara u planetarnu
graninu teritoriju...
Neistraene teritorije su, istovremeno, u svim vremenima bile
poznate kao fabrike raseljavanja i reciklae za raseljene. Nita se
drugo ne moe oekivati od njihove nove, globalne podvrste -
osim, naravno, novog, planetarnog obima proizvodnje i recikla-
nih problema.
Da ponovim: ne postoje lokalna reenja za globalne probleme
- iako su upravo te lokalne situacije te koje eljno trae, iako uza
lud, postojee politike institucije, jedine politike institucije koje
smo zajedniki izmislili do sada, i jedine koje imamo.
Ove institucije su od poetka i tokom svoje istorije bile uplete

ne u strastvene (herkulovske po nameri, sizifovske u praksi) na
pore da se zapeati jedinstvo drave i nacije sa teritorijom, tako
da nije udo da su sve takve institucije postale i ostale lokalne i
da je njihova suverena mo da sprovedu izvodljive (ili, zapravo,
legitimne) delatnosti lokalno definisana.
Svuda po svetu su rasuti garnizoni ekstrateritorijalnosti", de
ponije za neodloeni, i tako nereciklirani otpad globalne neistra
ene zemlje.
Tokom dva veka moderne istorije ljudi koji nisu uspeli da po
stanu graani - izbeglice, dobrovoljni i nedobrovoljni migranti,
raseljene osobe" tout court - bili su prirodno shvaeni kao stvar
zemlje domaina i tretirani su kao takvi.
Tek nekoliko nacionalnih drava koje popunjavaju mapu mo
dernog sveta, ako takvih uopte ima, nije lokalno utvrena u for
mi suverenih prerogativa. Nekada voljno, a nekada oklevajui,
praktino su sve one morale da prihvate prisustvo stranaca unu
tar svoje zauzete teritorije i da prime sukcesivne talase imigrana
ta koji su beali ili su bili proterani iz podruja moi drugih suve
renih nacionalnih drava. Meutim, onda kada uu, ovi naseljeni
i sasvim novi stranci na isti nain padaju pod jedinstvenu i nepo-
deljenu nadlenost zemlje domaina. Ta zemlja je bila slobodna
da upotrebi aurirane, modernizovane verzije dveju strategija,
koje su bile opisane u Tunim tropima Kloda Levi-Strosa kao al
ternativni naini suoavanja sa prisustvom stranaca; pri odluci
da se pribegne takvim strategijama - ona je mogla da rauna na
svesrdnu podrku svih drugih suverenih snaga na planeti, koje su
brino uvale neprikosnovenost trojstva teritorije/drave/nacije.
Na raspolaganju je bio izbor izmeu antropofaginih i antro-
poeminih reenja za problem stranaca. Prvo reenje svodilo se
na izjedanje stranaca", koji, bukvalno, ive kao u kanibalizmu,
koji su navodno praktikovala odreena drevna plemena, ili u
njegovoj sublimiranoj, duhovnoj verziji, kao u silom potpomo
gnutoj kulturnoj asimilaciji koju skoro univerzalno praktikuju
nacionalne drave sa namerom unoenja glasnika strane kultu
re u nacionalno telo odbacivanjem nesvarljivih delova njihovih
kulturnih nasleda. Drugo reenje znailo je povraanje" umesto

prodiranja stranaca: njihovo prikupljanje i izbacivanje iz obla
sti dravne moi ili iz sveta ivih (ba kao to je Orijana Falai
- znamenita italijanska novinarka sa velikim uticajem na javno
mnjenje - predloila da mi, Evropljani, treba da radimo sa lju
dima koji oboavaju svoje bogove i demonstriraju udne navike
prilikom korienja toaleta).
Zapazimo, meutim, da je traganje za bilo kojim od ova dva
reenja bilo razumno samo na osnovu dveju pretpostavki: da
postoji jasna teritorijalna podela izmeu unutranjosti" i spo
ljanjosti", te potpunost i nedeljivost suvereniteta sile koja bira
strategiju unutar svog podruja. Nijedna od ove dve pretpostavke
danas nema mnogo kredibiliteta u naem fluidnom, modernom,
globalnom svetu, a time su anse korienja bilo koje od ove dve
ortodoksne strategije, u najboljem sluaju, male.
Sa testiranim nainima delovanja, koji vie nisu na raspolaga
nju, ini se da smo ostavljeni bez dobre strategije za pridolice. U
vremenima kada nijedan kulturni model ne moe autoritativno
i delotvorno da polae pravo na superiornost nad drugim mo
delima u igri, i kada su dravotvorna i patriotska mobilizacija
prestale da budu glavni instrumenti drutvene integracije i sa-
mopotvrivanja drave, kulturna asimilacija se vie ne predvia.
Poto deportacije i proterivanja dospevaju u dramatine i veo
ma uznemirujue televizijske emisije, sa velikim potencijalom da
izazovu javnu osudu i da stave mrlju na meunarodni kredibilitet
poinilaca, veina vlada e radije, ako moe, da se dri dalje od
nevolja, zakljuavajui vrata svima koji kucaju i trae sklonite.
Sadanji trend drastinog smanjivanja prava na politiki azil,
udruen sa upornim odbijanjem ulaska ekonomskim migran
tima" (osim tokom nekoliko prolaznih trenutaka kada biznis
zapreti da e se preseliti tamo gde je radna snaga, ako se radna
snaga ne dovede tamo gde je biznis eli), ne nagovetava novu
strategiju u vezi sa fenomenom izbeglica - osim odsustva stra
tegije i elje da se izbegne situacija u kojoj to odsustvo uzrokuje
politiko ponienje. U takvim okolnostima, teroristiki napad
11. septembra pruio je ogromnu pomo politiarima. Zajedno
sa mahanjem optubama zbog iskoriavanja socijalnih fondova

19
zemlje i preuzimanja poslova, ili zbog donoenja u zemlju davno
zaboravljenih bolesti kao to je tuberkuloza, ili onih novijih kao
20
to je sida, izbeglice sada mogu biti optuene da igraju ulogu
petokolonaa" u ime globalne teroristike mree. Sada konano
postoji racionalan" i moralno neoboriv razlog da se prikupe, za
tvore i deportuju ljudi sa kojima ovek vie ne zna ta da radi i za
koje ovek uopte ne eli da sazna. U Americi, a ubrzo posle toga i
u Britaniji, pod sloganom antiteroristika kampanja", strancima
su brzo oduzeta osnovna ljudska prava koja su do sada izdrala
sve preokrete istorije od Magne Carte i Habeas Corpusa. Stranci
sada mogu biti zatvoreni na neodreeno vreme na osnovu optu
bi protiv kojih se ne mogu braniti, poto im nije reeno ni koje
21
su to optube. Kao to Martin Tomas jetko zapaa, od sada, u
dramatinom praktikovanju osnovnog principa civilizovanog za
kona, dokaz krivine optube je suvina komplikacija" - barem
to se tie stranih izbeglica.
Vrata mogu biti zakljuana, ali problem nee nestati, koliko
god da je brava vrsta. Brave ne mogu ukrotiti ili oslabiti sile koje
uzrokuju raseljavanje i ine ljude izbeglicama. Brava moe po
moi da se problem ne vidi i da se o njemu ne razmilja, ali ga ona
ne moe silom izbrisati.
I tako, sve vie, izbeglice se zatiu u unakrsnoj vatri; preciznije,
u nerazreivoj situaciji.
Oni su silom proterani ili su zaplaeni kako bi sami pobegli
iz svojih zemalja, ali im je odbijen ulazak u bilo koju drugu. Oni
ne menjaju mesta; oni gube mesto na zemlji, katapultirani su u
nigde", u Oeov ,,non-lieux" ili u nedoiju" Garoa, u Narren
schiffen" Miela Fukoa, u lebdee mesto bez mesta, koje posto-
19 Optuba kojoj revnosno pribegava, uz veliki profit, sve iri krug savremenih
politiara iz itavog politikog spektra, od Le Pena, Pija Kjersgaarda i Vlaam
Bloca na krajnjoj desnici, do sve veeg broja onih koji sami sebe definiu kao
levi centar.
20 Videti, na primer: Daily Mail od 5. avgusta 2002, o dolasku desetina radnika

koji ve boluju od virusa side".
21 Guardian, 26. novembar 2 0 0 1 .
ji samo po sebi, koje je zatvoreno samo po sebi i u isto vreme

22
je predato beskraju mora" - ili (kao to Miel Aije sugerie u
predstojeem lanku u asopisu Etnografi) u pustinju, koja je po
definiciji nenaseljena zemlja, zemlja koja odbija ljude i koju ljudi
retko poseuju.
Izbeglice su postale, u karikiranoj slinosti sa novom monom
elitom globalizovanog sveta, primer za tu ekstrateritorijalnost u
kojoj su potopljeni koreni sadanjeg prcarit ljudskog stanja, tog
predvodnika dananjih ljudskih strahova i zebnji. Ti strahovi i
zebnje su se, uzalud traei oduak, preneli na popularnu ljutnju
i strah od izbeglica. Oni ne mogu biti deaktivirani ili rastureni u
direktnom suprotstavljanju sa drugim olienjem ekstrateritori-
jalnosti, globalnom elitom koja lebdi izvan dohvata ljudske kon
trole, previe mona da bi joj se moglo suprotstaviti. Izbeglice su,
suprotno tome, glineni golubovi za ispoljavanje vika strepnje...
Prema podacima kancelarije Visokog predstavnika UN za iz
beglice (UNHCR), postoji izmeu 13 i 18 miliona rtava prinud
nog raseljavanja", koji se bore za opstanak izvan granica svojih
zemalja (ne raunajui milione internih" izbeglica u Burundiju
i ri Lanki, Kolumbiji i Angoli, Sudanu i Avganistanu, osuenih
na lutanje zbog beskrajnih plemenskih ratova). Meu njima, vie
od est miliona se nalazi u Aziji, sedam do osam miliona u Africi;
postoji tri miliona palestinskih izbeglica na Bliskom istoku. To je,
svakako, konzervativna procena. Nisu sve izbeglice definisane (ili
navodno definisane) kao takve; samo odreen broj raseljenih lica
je imao tu sreu da se pronae na UNHCR-registru i da bude pod
njegovom brigom.
Gde god da odu, izbeglice su nepoeljne i, bez svake sumnje,
znaju da je to tako. Istinske ekonomske migrante" (to jest, ljude
koji se vode idejom racionalnog izbora" i tako pokuavaju da
pronau sredstva za ivot tamo gde ih mogu nai, a ne ostaju
tamo gde ih nema) otvoreno osuuju te iste vlade koje se upor
no trude da uine fleksibilnost rada" glavnom vrlinom svog
glasakog tela i koje bodre nezaposlene pripadnike svoje nacije
22 Videti: Michael Foucault,Of other spaces", Diacritics I (1986), str. 26.

da se popnu na svoje bicikle" i odu tamo gde se nalaze kupci

radne snage. Ali sumnja u ekonomske motive takode se preliva
na one pridolice za koje se ne tako davno mislilo da su kori
stili svoja ljudska prava kada su bili u potrazi za sklonitem od
diskriminacije i progona. Putem ponavljajue asocijacije, termin
trailac azila" stekao je omalovaavajue znaenje. Mnogo vre
mena i umnog kapaciteta dravnika Evropske unije" se koristi u
osmiljavanju sve sofisticiranijih naina zatvaranja i utvrivanja
granica, kao i najfunkcionalnijih procedura oslobaanja od onih
koji su, u potrazi za hlebom i sklonitem, ipak uspeli da preu
granice.
Da bi se politiki izvukao, Dejvid Blanket, britanski sekretar za
unutranje poslove, je predloio da se zemlje porekla izbeglica
ucenjuju ukidanjem finansijske pomoi zemljama koje ne prime
23
nazad odbijene traioce azila". Ovo nije bila potpuno nova ide
ja. Blanket eli da nametne bri tempo promena", alei se da je,
zbog nedostatka poleta meu drugim evropskim liderima, na
predak jo uvek previe spor". On se zalae za stvaranje sveevrop-
skih zdruenih operativnih snaga za brzo reagovanje" i namen-
skih snaga nacionalnih eksperata" koje bi definisale zajednike
procene rizika koje identifikuju slabe take u E U . . . spoljne gra
nice, koje se suoavaju sa problemom ilegalnih imigracija vode
nim putem i bore se sa problemom trgovine ljudima [novi termin
osmiljen da zameni nekada plemenit koncept prelaska']".
Uz aktivnu saradnju vlada i drugih javnih faktora, koji u pot
pomaganju i podsticanju rairenih predrasuda nalaze jedinu za-
menu za suoavanje sa istinskim izvorima egzistencijalne neizve-
snosti koja optereuje njihove glasae, traioci azila" (kao oni
koji prikupljaju snage u nebrojenim Sangatteima - izbeglikim
kampovima u Evropi, koji se spremaju za invaziju britanskih ostr-
va ili oni koji se spremaju da se nasele, ako ne budu zaustavljeni,
u kampovima stvorenim po porudbini nekoliko kilometara od
domova glasaa) zamenili su zle vetice, duhove nepokajanih zli
kovaca i druge zlobne utvare i bauke iz urbanih legendi. Novi i
23 Videti: Alan Travis, U K plan for asylum crackdown", Guardian, 13. jun
2002.
brzo rastui urbani folklor, sa rtvama kojima ova planeta daje

ulogu glavnih negativaca, prikuplja i reciklira materijal uasnih
horor pria koje su u prolosti bile izuzetno traene, stvorene ne
sigurnostima gradskog ivota, ba kao i danas.
One migrante, koji uprkos najdovitljivijim strategijama ne
mogu biti ekspresno deportovani, po vladinom predlogu treba
zatvoriti u kampove izgraene u, po mogustvu, udaljenim i izo-
lovanim delovima zemlje - to je korak koji transformie proro
anstvo koje se samo obistinjuje u verovanje da imigranti ne ele
ili ne mogu biti asimilovani u ekonomski ivot zemlje - i tako se,
kao to Geri Jang zapaa,u praksi podiu bantustani irom unu
tranjosti Britanije, ograuju se izbeglice tako da budu izolovane
i ranjive".24 (Traioci azila, kako Jang istie, pre su rtve zloina,
nego to su poinioci".)
Od izbeglica koje su na spisku UNHCR-a, 83,2 posto onih u
Africi smeteno je u kampovima, kao i 95,9 posto onih u Aziji.
Do sada, u Evropi je samo 14,3 posto izbeglica zatvoreno u kam
povima. Malo je znakova nade, za sada, da e se pozitivna razlika
u korist Evrope dugo odrati.
Kampovi sa izbeglicama ili traiocima azila su privremeni
objekti koji su postali trajni blokiranjem njihovih izlaza.
Stanovnici kampova za izbeglice ili traioce azila ne mogu se
vratiti odakle su doli", jer ih zemlje koje su napustili ne ele
nazad, njihova sredstva za ivot su unitena, a njihovi domovi
opustoeni, porueni ili pokradeni. Ali nema ni puta napred: ni
jedna vlada ne gleda blagonaklono na priliv miliona beskunika,
i svaka vlada bi uinila sve to moe da novopridole sprei da se
trajno nastane.
to se tie njihove nove, trajno privremene" lokacije, izbeglice
su na njoj, ali joj ne pripadaju". Izbeglice istinski ne pripadaju
zemlji na ijoj su teritoriji sklopljene njihove pokretne kuice ili
podignuti atori. Od ostatka zemlje domaina razdvojeni su ne
vidljivim, ali veoma gustim i neprobojnim velom sumnje i prezi
ra. Oni lebde u prostornoj praznini u kojoj je vreme stalo. Nisu se
ni skuili, a nisu ni u pokretu; nisu ni metani, a nisu ni nomadi.
24 Gary Younge, Villagers and the dtmned", Guardian, 24. jun 2002.
Uobiajenim terminima opisa ljudskih identiteta, oni se ne

mogu opisati. Oni su otelotvorenje neodluivih" aka Deride.
Medu ljudima kao to smo mi, koje drugi hvale i koji sami sebe
hvale zbog umea miljenja i samopreispitivanja, oni su ne samo
nedodirljivi, ve i nepojmljivi. U svetu do vrha ispunjenom zami
ljenim zajednicama, oni su i nezamislivi. I upravo poricanjem
prava tih ljudi da budu zamiljeni, oni ostali, okupljeni u istin
skim zajednicama ili zajednicama za koje se nadaju da e postati
istinske, trae kredibilitet za sopstveni trud zamiljanja.
irenje izbeglikih kampova je sastavni proizvod/manifestaci
ja globalizacije, kao gustog arhipelaga zaustavnih ncdodija, kroz
koje se kreu lanovi nove putujue elite na svojim putevima oko
sveta.
Atribut koji dele putnici svetom i izbeglice jeste njihova ek-
strateritorijalnost: njihovo istinsko nepripadanje mestu, to to su
,,u" prostoru ali ne i iz" prostora koji fiziki zauzimaju (putnici
svetom u sledu, dodue, kratkotrajnih momenata, a izbeglice u
beskonano razvuenom nizu momenata).
Koliko mi znamo, nedoije zakljuanih izbeglikih kampova,
slino gostionicama nasred puta, u kojima odsedaju nadnacio
nalni trgovci, mogu predstavljati mostobrane dolazee ekstra-
teritorijalnosti, ili (u daljoj perspektivi) laboratorije u kojima se
desemantizacija mesta, krhkost i zamenjivost znaenja, neutvre-
nost i plastinost identiteta, te, iznad svega, nova trajnost prola
znosti (a to su sve konstitutivne tendencije fluidne" faze moder-
nosti) podvrgavaju eksperimentima pod ekstremnim uslovima:
testirani na nain slian ispitivanju granica ljudske podlonosti i
pokornosti, a naini utvrivanja tih granica su isprobani u kon
centracionim logorima vrste" faze moderne istorije.
Kao i sve druge nedoije, izbegliki kampovi se karakteriu

planiranom, unapred programiranom i usaenom prolaznou.
Sve takve instalacije su zamiljene i planirane kao rupa u vreme
nu, kao i u prostoru, privremeni prekid vremenskog sleda izgrad
nje identiteta i teritorijalne pripadnosti. Ali lica koja ove dve vrste
nedoije pokazuju dotinim korisnicima/zatvorenicima veoma
se razlikuju. Dve vrste ekstrateritorijalnosti se taloe, da tako ka

emo, na suprotnim stranama globalizujueg procesa.
Prva nudi nepostojanost kao voljno izabran objekat; druga
ga ini trajnom - neopozivom i neizbenom sudbinom. Ovo je
razlika nalik onoj koja razdvaja dva lika osigurane trajnosti: za
tvorene zajednice bogatih koji diskriminiu i geta diskriminisane
sirotinje. A uzroci ove razlike su takode slini: ulazi koji su palji
vo uvani i posmatrani, a izlazi irom otvoreni - na jednoj strani;
i ulazi sasvim slobodni, a izlazi vrsto zapeaeni - na drugoj
strani. Zakljuavanje izlaza je konkretno to to neprekidno odr
ava stanje prolaznosti, i ne menja ga sa trajnou. U izbeglikim
kampovima vreme ne moe doneti kvalitativnu promenu. To je i
dalje vreme, ali nije vie istorija.
Izbegliki kampovi se mogu pohvaliti novim kvalitetom: za
mrznutom prolaznou", tekuem, trajnom stanju privremenosti,
trajanjem skrpljenim od momenata od kojih nijedan nije pro
ivljen kao element, a kamoli doprinos venosti. Zatvorenicima
izbeglikih kampova - izgledi dugoronih nastavaka i njihovih
posledica nisu deo iskustva. Zatvorenici izbeglikih kampova
ive, bukvalno, iz dana u dan - a na sadraj svakodnevnog ivota
ne utie znanje koje dani kombinuju u mesece i godine. Kao u
zatvorima i hipergetima" koje je kritikovao i ivopisno opisao
Loik Vakan, 25 izbeglice u kampovima ue da ive, odnosno da
preivljavaju [(sur)vivre] iz dana u dan u neposrednosti trenutka,
potapajui se... u oaj koji vri unutar zidova".
Konopac koji fiksira izbeglice u njihovim kampovima ispleten
je od sila koje guraju i vuku.
Sile koje vladaju mestom na kome su postavljeni atori ili sklo
pljene barake, kao i prostorom oko kampa, rade ta god mogu da
spree zatvorenike kampa da procure i izliju se preko oblinje
teritorije. ak i u odsustvu naoruanih straara na izlazima, spo-
ljanjost oko kampa je, sutinski, van dometa za stanovnike kam
pa. U najboljem sluaju, ona je puna negostoprimljivih, opreznih,
25 Videti: Loc Wacquant, Symbole fatale. Quand ghetto et prison se ressem-

blent et s'assemblent", Actes de la Recherce en Sciences Sociales (septembar 2 0 0 1 ) ,
str. 43.
nesaoseajnih i sumnjiavih ljudi koji su revnosni da primete,

zabelee i uzmu im za zlo bilo koju istinsku ili navodnu greku
i bilo koji pogrean korak koji izbeglice mogu napraviti - vrsta
koraka koje e izbeglice skoro sigurno napraviti, jer su progna
ni iz sopstvenog elementa i nikako se ne uklapaju u nepoznato
okruenje.
U zemlji gde su postavljeni njihovi privremeni/trajni atori
izbeglice ostaju jasni stranci", pretnja za bezbednost, to etabli
rani" zakljuuju iz svoje dnevne rutine koja ranije nije dovoe
na u pitanje. Oni su izazov za prethodni univerzalni, zajedniki
pogled na svet i izvor opasnosti kome se jo nije suprotstavilo,
koji se loe uklapa u poznate odeljke i izbegava uobiajene naine
26
reavanja problema.
Susret metana i izbeglica je, verovatno, najspektakularniji pri
mer dijalektike etabliranih i stranaca" (one koja je, ini se, u nae
vreme stekla ulogu definisanja obrazaca, koja je nekada pripadala
dijalektici gospodara i roba), koju su prvi opisali Elijas i Skotson. 2 7
Etablirani", koristei svoju mo da definiu situaciju i nametnu
svoju definiciju na sve one koji su ukljueni, skloni su da zatvo
re pridolice u gvozdene kaveze stereotipa, krajnje uproene
predstave drutvenih realnosti". Stereotipi stvaraju crno-beli de-
zen" koji ne ostavlja prostora za razliitosti". Stranci su krivi dok
se ne dokae suprotno, ali poto su etablirani ti koji kombinuju
uloge tuilaca, istranih sudija i vetaka, i tako istovremeno prave
optube, sude i izriu presude, anse za oslobaanje su male, ako
uopte postoje. Kao to su uvideli Elijas i Skotson, to se etablira
na populacija osea ugroenijom, to e njihova uverenja verovat-
nije biti okrenuta prema ekstremima iluzije i doktrinarne rigid-
nosti". A - suoena sa prilivom izbeglica - etablirana populacija
ima sve razloge da se oseti ugroenom. Osim to predstavljaju
veliko nepoznato", ije su olienje svi stranci, izbeglice donose
sa sobom udaljene zvuke ratnih sukoba i zaudaranje opustoe-
26 Videti: Norbert Elias i John L. Scotson, The Establishment and the Outsiders:
A Sociological Inquiry into Community Problems (Frank Cass, 1965), posebno
str. 81 i 9 5 .
27 Ibid.
nih kua i spaljenih sela, to ne moe, a da ne podseti etablirane

koliko lako aura njihove bezbedne i poznate (bezbedne jer je
poznata) rutine moe biti probijena i smrvljena. Izbeglice su, kao
to je istakao Bertold Breht u Die Landschaft des Exils, ein Bote
des Unglcks" (glasnici loih vesti").
Rizikujui da odu od kampa do oblinjeg grada, izbeglice se
izlau vrsti nesigurnosti sa kojom se teko nose nakon trome i
zamrznute, ali prijatno predvidive svakodnevne rutine ivota
u kampu. Na nekoliko koraka od spoljnog kruga kampa - oni
sebe dovode u neprijateljsko okruenje. Njihovo pravo ulaska u
spoljanjost" je u najboljem sluaju sporno i moe ga dovesti
u pitanje bilo koji prolaznik. U poredenju sa spoljanjom divlji
nom, unutranjost kampa moe, svakako, delovati kao bezbedno
utoite. Samo lakomisleni i odvani bi poeleli da ga napuste na
bilo koje due vreme, a jo manje njih bi se usudilo da se ponaa
po svom nahoenju.
Koristei termine izvedene iz analiza Loika Vakana, 28 moe
mo rei da izbegliki kampovi meaju, spajaju i uvruju sve ka
rakteristine osobine i geto zajednice" iz ere Ford-Kejns, kao i
hipergeta" naih post-Fordovih i post-Kejnsovih vremena. Ako
su geto zajednice" bile relativno samoodrivi i samoreproduku-
jui drutveni kvazitotaliteti, zajedno sa minijaturnim replikama
slojevitosti ireg drutva, funkcionalne podele i institucije, osmi
ljene da slue kompletnom inventaru potreba ivota zajednice
- hipergeta" zasigurno nisu samoodrive zajednice. Oni su osa
kaene, vetake i oigledno nepotpune grupacije ljudi, agregati,
a ne zajednice; topografska zbijanja ljudi koji nisu u stanju da
sami preive. Onda kada su elite uspele da pobegnu iz geta, i kada
su prestale da snabdevaju mreu ekonomskih poduhvata koja je
odravala (koliko god nepostojano) ivote geto populacije, po
javljuju se agencije za brigu i kontrolu kojima upravlja drava
(dve funkcije, koje su, po pravilu, blisko povezane). Hipergeto"
28 Videti: Loc Wacquant, The new urban color line: the state and fate of the
ghetto in postfordist America", u: Craig. J. Calhoun (ed.), Social Theory and the
Politics of Identity (Blackwell, 1994); takode Elias in the dark ghetto", Amster-
dams Sociologisch Tidjschrift (decembar 1997).
visi o koncima koji potiu izvan njegovih granica i svakako su

van njegove kontrole.
Miel Aije je u izbeglikim kampovima pronaao osobine
geto zajednice", isprepletene vrstom mreom uzajamne zavi
29
snosti sa atributima hipergeta". Moemo pretpostaviti da takva
kombinacija jo jae ovrava sponu koja vee itelje za njihov
kamp. Privlana sila koja dri zajedno stanovnike geto zajedni
ce" i sila potiskivanja koja zbija strance u hipergeto", a obe sile su
mone same po sebi, nadograuju se i uzajamno pospeuju jedna
drugu. U kombinaciji sa kljuajuim i nagrizajuim neprijatelj
stvom spoljanjeg okruenja, one zajedno stvaraju monu cen
tripetalnu silu, kojoj je teko odupreti se, inei suvinim tehnike
zatvaranja i izolacije koje su osmislili rukovodioci i nadzornici
Auvica ili Gulaga. Vie nego bilo koji drugi stvoreni mikrosve-
tovi, izbegliki kampovi veoma podseaju na idealan tip totalne
institucije" Ervinga Gofmana: oni nude, uvrtavanjem ili izostav
ljanjem, totalni ivot" od kog nema bekstva, sa pristupom koji se
aktivno brani svakom drugom obliku ivota.
Nakon to napuste svoje prethodne i poznate miljee ili budu
proterani iz njih, izbeglice obino bivaju liene identiteta koji je
definisao, odravao i reprodukovao taj milje.
U drutvenom smislu, oni su zombiji: njihovi stari identiteti
opstaju uglavnom kao duhovi - koji pohode noi nanosei jo
jai bol, jer su nevidljivi na dnevnom svetlu kampa. ak i oni
najprijatniji, najprestiniji i prieljkivani medu njihovim starim
identitetima pretvaraju se u hendikepe: oni pritiskaju potragu za
novim identitetima koji bolje pristaju novom miljeu, spreavaju
suoavanje sa novim realnostima i odgaaju prepoznavanje traj
nosti novog stanja.
U svakom praktinom smislu izbeglice su odreene za tu sred
nju, negde izmeu" fazu trofaznog prelaska Van Genepa i Vikto
ra Tarnera 1 0 - ali bez priznavanja tog odreivanja kao takvog, bez
29 Videti: Michael Agier, Entre guerre et ville", Ethnography, 3 (2002), str. 3 1 7 - 4 2 .

30 Prva faza se sastoji od odbacivanja starog identiteta, trea i poslednja u stva
ranju nove; videti: Arnold van Gennep, The Right of Passage (Routledge and Ke-
gan Paul, 1960); Turner, Vie Ritual Process.
vremenskog okvira njegovog trajanja, te, iznad svega, bez svesti o

tome da povratak u prethodno stanje vie ne postoji kao opcija i
bez nagovetaja o prirodi novog okruenja koje moda predstoji.
Podsetimo se da je u trojnoj emi prelaska" - svlaenje, koje je
od nosilaca prethodnih uloga oduzelo drutvene atribute i kul
turne oznake nekadanjeg, sada povuenog statusa (to je silom
podrana drutvena proizvodnja golog tela", kako bi rekao Dor-
do Agamben 3 1 ), bilo neophodna preliminarna faza za ponovno
oblaenje drutveno golih" u odeu njihove nove drutvene ulo
ge. Drutvena (a esto i telesna) nagost bila je samo kratak inter-
meco koji razdvaja dva dramatino razliita stava ivotne opere
- oznaavajui razdvajanje izmeu dva sukcesivno preuzeta niza
drutvenih prava i obaveza. Drugaije je, ipak, u sluaju izbeglica.
Iako njihovo stanje nosi sve karakteristike (i posledice) drutvene
nagosti karakteristine za srednju, prolaznu fazu prelaska (nedo
statak drutvene definicije i zakonskih prava i dunosti), to nije
ni srednja, ni prolazna faza" koja vodi u neko posebno, drutve
no definisano stabilno stanje". U nesrei izbeglica - to je stanje
koje je osmiljeno kao olienje srednjeg stanja" koje se iri u be
skraj (istina koju je dramatina sudbina palestinskih izbeglikih
kampova nedavno burno iznela pred javnost). Koje god stabilno
stanje" da se moda pojavi, ono moe biti samo neplanirana i
nenameravana nuspojava obustavljenog ili zaustavljenog razvo
ja - fluidnih, dodue privremenih i eksperimentalnih pokuaja
socijalizacije, koja se neprimetno utapa u ukruene strukture o
kojima se vie ne moe pregovarati, koje dre zatvorenike vre
od bilo kog broja naoruanih uvara i bilo koje koliine bodlji
kave ice.
Stalnost privremenosti; trajnost prolaznog; objektivna reenost
koja nije reflektovana u subjektivnoj posledinosti delovanja;
uvek nedovoljno definisana drutvena uloga, ili,pravilnije reeno,
umetanje u tok ivota bez sidra drutvene uloge; sve takve i sline
osobine fluidnog modernog ivota izloene su i dokumentova-
ne u Aijeovim zakljucima. U ekstrateritorijalnosti izbeglikog
31 Agamben, Homo Sacer.

kampa koja je teritorijalno fiksirana, one se pojavljuju u obliku

koji je mnogo ekstremniji, nerazblaen i tako jasnije vidljiv nego
u bilo kom drugom segmentu savremenog drutva.
ovek se pita do koje mere su izbegliki kampovi laboratorije
gde se (moda nesvesno, ali zbog toga ne manje snano) novi flu
idni moderni trajno prolazni" obrazac ivota testira i isprobava.
Do koje mere su nedoije izbeglica napredni uzorci budueg
sveta, a njihovi zatvorenici odbaeni/gurnuti/primorani na ulogu
njegovih prvih istraivaa? Na ovakva pitanja se moe odgovoriti
samo u retrospektivi (ako i to uopte bude bilo mogue).
Na primer, mi sada moemo videti - uz prednost gledanja una
zad - da su Jevreji koji su naputali geta u devetnaestom veku bili
prvi koji su osetili i u potpunosti razumeli nesklad projekta asi
milacije i unutranje kontradikcije vladajueg principa samopo-
tvrivanja, to su kasnije iskusili svi stanovnici nastupajue mo-
dernosti. A mi sada poinjemo da shvatamo, ponovo uz prednost
gledanja unazad, da su postkolonijalni multietniki intelektualci
(kao Ralf Sing u Najpolovom Mimic Menu, koji nije mogao da za
boravi kako je ponudio jabuku svom omiljenom uitelju, kao to
treba da ine sva dobro vaspitana engleska deca, iako je odlino
znao da nema jabuka na Karipskom ostrvu gde se nalazila kola)
bili prvi koji su osetili i shvatili fatalne greke, nekoherentnost i
nedostatak kohezije u principu izgradnje identiteta, to je ostatak
stanovnika fluidnog modernog sveta brzo nakon toga iskusio.
Moda e doi vreme da se otkrije avangardna uloga sadanjih
izbeglica - u otkrivanju ukusa ivota nedoije i tvrdoglave traj
nosti prolaznosti, koji mogu postati zajedniko stanite za itelje
globalizovane, pune planete.
Jedino ona vrsta zajednice koja zauzima najvei deo sadanjeg
politikog diskursa, ali koja ne moe biti pronaena nigde drugde
- globalna zajednica, inkluzivna, a opet ne ekskluzivna zajednica
koja odgovara Kantovoj viziji allgemeine Vereinigung in der Men
schengattung - moe izvui sadanje izbeglice iz drutveno-poli-
tike praznine u koju su odbaeni.
Sve zajednice su zamiljene. Globalna zajednica" nije izuzetak
od tog pravila, ali mata je sklona da se pretvori u opipljivu, sna-
nu, delotvornu integriuu silu kada je potpomognuta drutveno

proizvedenim i politiki odravanim institucijama kolektivne sa-
moidentifikacije i samouprave; ovo se deavalo ranije - u sluaju
modernih nacija, sjedinjenih sa modernim suverenim dravama
i u dobru i u zlu i dok ih smrt ne rastavi.
Sto se tie zamiljene globalne zajednice, slina institucional
na mrea (koja ovog puta moe biti satkana samo od globalnih
agenata demokratske kontrole, globalno obavezujueg pravnog
sistema i globalno podravanih etikih principa) je u velikom
delu odsutna, a ovo je, po mom miljenju, najvei, moda osnovni
uzrok te ogromne proizvodnje nehumanosti, koja je eufemistiki
nazvana problem izbeglica". To je, takoe, glavna prepreka rea-
vanju ovog problema.
U vreme kada je Kant zabeleio svoje misli o ljudskoj, sveljud-
skoj zajednici koju je Priroda proglasila sudbinom svih ljudskih
vrsta, univerzalnost individualne slobode bila je proglaena svr
hom i usmeravajuom vizijom, pa se oekivalo njeno pojavlji
vanje - radom praktiara koji su bili duni da je donesu, a koje
je trebalo da inspiriu, postiu da to ubrzaju i blisko posmatraju
teoretiari.
Na zajednicu oveanstva i individualne slobode gledalo se
kao na dva lica istog zadatka (ili, preciznije, kao na sijamske bli
zance), poto je sloboda (da citiram rad Alena Finkjelkrauta o
batini dvadesetog veka, objavljen pod prikladnim nazivom The
Lost Humanity - Izgubljena humanost31) zamiljena kao ekviva
lent nemogunosti svoenja pojedinca na njegov in, status, za
jednicu, naciju, poreklo i pedigre". Sudbine planetarne zajednice
i individualne slobode su sa dobrim razlogom smatrane neraz
dvojivim. Kada god se o takvoj stvari razmiljalo, pretpostavljalo
se da bi Vereinigung der Menshengattung i sloboda svih njegovih
pojedinanih lanova mogli da napreduju zajedno ili da uvenu
i umru zajedno, ali nikada da se rode sami ili da opstanu raz
dvojeni. Kada govorimo o formulisanju i dodeljivanju ljudskih
zakona i prava, pripadnost ljudskoj vrsti ili ponitava sve druge
32 Alain Finkielkraut, L'Humanit perdu (Seuil, 1996), str. 4 3 .

specifinije zadatke i pokornosti - ili je uzrok ljudske slobode

kao neosporivog ljudskog prava kompromitovan ili sasvim izgu
bljen. Tertium non datur.
Taj aksiom je brzo izgubio svoju prvobitnu oiglednost i otiao
u zaborav, kako su ljudi osloboeni tamnovanja na nasleenim
posedima i kako su pedigrei brzo zatvarani u novom trojnom
zatvoru saveza teritorije/nacije/drave, dok su ljudska prava" -
u politikoj praksi, ako ne u filozofskoj teoriji - bila redefinisana
kao proizvod personalne zajednice izmeu subjekta drave, pri
padnika nacije i legitimnog stanovnika teritorije. Ljudska zajed
nica" danas izgleda toliko udaljena od trenutne planetarne real
nosti kao to je bila i na poetku moderne avanture. U tekuim
vizijama budunosti mesto koje joj se obino predvia, ako se o
takvom neem uopte razmilja, jo je udaljenije nego to je bilo
pre dva veka. Ono se vie ne smatra predstojeim ili neizbenim.
Za sada, izgledi su slabi.
U svojoj nedavnoj proceni trenutnih tendencija, Dejvid Held

tvrdi da su afirmacija nemogunosti svoenja moralnog statusa
svake i svih osoba", kao i odbijanje miljenja moralnih partiku-
larista da pripadanje datoj zajednici ograniava i definie moral
nu vrednost pojedinaca i prirodu njihove slobode", zadaci koji su
jo uvek neispunjeni i velikim delom smatrani neprijatnim". 33
Held uoava nekoliko dogaaja koji podstiu nadu (Deklaraci
ju o ljudskim pravima UN iz 1948. godine i Statut Meunarodnog
krivinog suda iz 1998. godine - iako taj statut i dalje uzaludno
eka na ratifikaciju i aktivno ga sabotiraju neki glavni globalni
igrai), ali takoe zapaa snana iskuenja da se jednostavno na
vuku roletne i da se odbrani pozicija samo nekih nacija i zema
lja". Izgledi nakon 11. septembra takoe nisu posebno ohrabruju
i. U njima postoji ansa za ojaavanje naih multilateralnih in
stitucija i meunarodnih pravnih sporazuma", ali takoe postoji
mogunost odgovora koji mogu da nas odvedu dalje od ovih
krhkih dobiti ka svetu daljih antagonizama i podela - ka izrazito
33 David Held, ..Violence, law and justice in a global age", Constellations (mart
2002), str. 7 4 - 8 8 .
negraanskom drutvu". Heldov sveobuhvatni prikaz uopte nije

optimistian: Naa uteha, ipak (jedina uteha na raspolaganju, ali,
isto tako - da dodam - jedina koja je potrebna ljudskoj vrsti kada
se susree sa mranim vremenima), jeste injenica da je istorija
jo uvek sa nama i moe se stvarati".
Da, uistinu - istorija nije zavrena, a i dalje postoji izbor i iz
bori e neminovno biti pravljeni. ovek se pita, ipak, da li su nas
izbori koji su napravljeni tokom protekla dva veka doveli blie do
cilja koji je Kant predvideo; ili, nasuprot tome, da li smo se, posle
dva veka neprekinutog napretka, utvrivanja i dominacije princi
pa trojstva nali jo dalje od cilja nego na poetku nae moderne
avanture.
Svet nije p l e m e n i t s a m o zato to su ga stvorila ljudska b i a , i ne postaje

p l e m e n i t s a m o zato to se u n j e m u uje ljudski glas, ve s a m o o n d a
kada p o s t a n e o b j e k a t d i s k u r s a . . . Mi h u m a n i z u j e m o o n o to se deava u
svetu i u n a m a s a m o t a k o to g o v o r i m o o t o m e , a t o k o m govora o t o m e
m i u i m o d a b u d e m o ljudi.
G r c i su zvali ovu h u m a n o s t , p o s t i g n u t u u diskursu prijateljstva, filan

tropijom, ljubavlju p r e m a oveku", p o t o se o n a manifestuje u spre
m n o s t i da se svet deli sa d r u g i m l j u d i m a .
Ove rei Hane Arent mogu biti - treba da budu - shvaene

kao uvod svim buduim naporima sa ciljem spreavanja suprot
ne tendencije i sa ciljem dovoenja istorije blie idealu ljudske
zajednice". Pratei Lesinga, svog intelektualnog heroja, Arentova
tvrdi da je otvorenost prema drugima" preduslov'humanosti' u
svakom smislu te rei"... Istinski dijalog meu ljudima se razli
kuje od puke prie, ili ak diskusije, u tome to je on u potpunosti
proet zadovoljstvom drugom osobom i onim to ona govori." 34
Velika Lesingova prednost, po miljenju Hane Arent, je u tome
to je njemu bilo drago zbog beskrajnog broja miljenja koja se
javljaju kada ljudi razgovaraju o stvarima u ovom svetu". Lesing
se r a d o v a o zbog te iste stvari koja je u v e k - ili b a r od P a r m e n i d a i P l a t o

na - m u i l a filozofe; da se istina, i m se izgovori, pretvara u s a m o j e d n o
34 Arendt, On humanity in dark times", str 2 4 - 5 , 1 5 .

miljenje m e d u m n o g i m a ; o n a j e o s p o r a v a n a , r e f o r m u l i s a n a , svedena
n a j e d n u t e m u diskursa m e d u o s t a l i m t e m a m a . L e s i n g o v a veliina n e
sastoji se s a m o od t e o r e t s k o g uvida u to da u l j u d s k o m svetu ne m o e
p o s t o j a t i j e d n a j e d i n a istina, ve u n j e g o v o m zadovoljstvu to o n a ne
p o s t o j i i to, z b o g toga, b e s k r a j n i diskurs m e d u ljudima n i k a d a n e e
prestati d o k l e god p o s t o j e ljudi. J e d n a a p s o l u t n a i s t i n a . . . bila bi s m r t
svih tih s p o r o v a . . . a ovo bi predstavljalo kraj za o v e a n s t v o . 1 5
injenica da se drugi ne slau s nama (da ne cene ono to ra

dimo ve ono to ne radimo; da veruju kako ljudsko zajednitvo
moe imati korist od onoga to je zasnovano na drugim pravili
ma, a ne na onim koja mi smatramo superiornim; i, iznad svega,
da sumnjaju u nae pravo pristupa apsolutnoj istini i isto tako
nae polaganje prava na to da smo mi ti koji sigurno znaju gde se
razgovor mora zavriti pre nego to pone) nije prepreka na putu
do ljudske zajednice. Ali nae ubeenje da naa miljenja jesu
potpuna istina, nita osim istine, i iznad svega jedina istina koja
postoji, i nae verovanje da su istine drugih ljudi, ako se razlikuju
od naih, samo puka miljenja" - jeste takva prepreka.
U istorijskom smislu, takva ubedenja i druga verovanja obez-
beivala su sebi kredibilitet iz materijalne superiornosti i/ili sile
otpora svojih vlasnika - a ti vlasnici su dobijali svoju snagu iz
utvrdenosti pravila trojstva. Uistinu, kompleks suvereniteta",
utvren u (ne)svetom jedinstvu teritorije, nacije i drave, delo-
tvorno spreava diskurs koji su Lesing i Arentova definisali kao
preduslov humanosti". On omoguava partnerima / suprotstav-
ljenima u razgovoru da nameste kockice i karte pre nego to po
ne igra uzajamne komunikacije i da prekinu debatu pre nego to
prevara bude otkrivena.
Pravilo trojstva poseduje samopokretaki impuls. On potvr
uje sopstvenu istinu u procesu zadobijanja dominacije nad
ljudskim ivotima i umovima. Svet kojim dominira to pravilo
je svet nacionalno frustriranog stanovnitva koje, podstaknuto
svojom frustracijom, stie uverenje da istinska sloboda, istinska
emancipacija" moe biti dostignuta samo uz punu nacionalnu
35 Ibid., str. 2 6 - 7 .
36
emancipaciju" - odnosno, kroz magini spoj nacije sa teritori-
jom i suverenom dravom. Pravilo trojstva je uzrokovalo tu fru
straciju i to isto pravilo se nudi kao lek. Bol koju su trpeli izgna
nici iz teritorijalne/nacionalne/dravne alijanse dopire do svojih
rtava nakon prethodne obrade u postrojenju trojstva, i dolazi u
kompletu sa prirunikom i potpunim receptom za bolest, u ruhu
empirijski zasnovane mudrosti. U procesu svoje obrade alijan
sa se udesno preobraava od prokletstva u blagoslov, od uzroka
boli u anestetik.
Arentova zakljuuje svoj esej o oveanstvu u mranim vre
menima" Lesingovim citatom: Jeder sage, was ihm Wahrheit
dnkt, / und die Wahrheit selbst sei Gott empfohlen" (Neka sva
ki ovek kae ono to smatra istinom, / a neka sama istina bude
37
poverena Bogu").
Poruka Arentove i Lesinga je sasvim direktna. Poveriti istinu
Bogu znai ostaviti pitanje istine (pitanje ,,ko je u pravu") otvore
nim. Istina se moe pojaviti samo kao krajnji cilj razgovora - i to
prirodnog razgovora (to jest, razgovora koji nije prerueni mono
log); niko od sagovornika ne moe biti siguran da zna, niti uopte
moe znati kakav e taj cilj biti (ako on uopte postoji). Govornik,
takoe i mislilac, koji razmilja naglas ne moe, kao to Franc Ro-
zencvajg istie, predvideti nita"; on mora biti u stanju da eka
jer zavisi od rei onog drugog; potrebno mu je vreme".38 I kao to
Nejtan Glejcer, Rozencvajgov najistaknutiji analitiar, sugerie -
postoji neobina paralela" izmeu Rozencvajgovog modela mi
slioca koji razmilja naglas" i procesualno-dijalokog koncepta
istine Vilijama Dejmsa: Istina se dogaa ideji. Ona postaje isti
na, stvaraju je dogaaji. Njena istinitost je, u stvari, jedan dogaaj,
proces: naime, proces vlastitog verifikovanja, vlastite verifikacije.
Njena validnost je proces njene validacije". 39 Uistinu, slinost je
36 Arendt, The Origins of Totalitarianism, str. 2 7 2 .

37 Arendt, On humanity in dark times", str 3 1 .
38 Franz Rosenzweig, Understanding the Sick and the Healthy: A View of World,
Man and God (Harvard University Press, 1999), str. 14.
39 Citirano u: Glatzer, ibid., str. 33, po Williamu Jamesu, Pragmatism (London,
1907), str. 2 0 1 . Blisku vezu izmeu Rosenzwiegove i Jamesove ideje prvi put je
pomenuo Ernst Simon 1953.
upeatljiva, iako za Rozencvajga govor koji je iskreno i sa nada

ma ukljuen u dijalog - govor koji ne zna rezultat tog dijaloga
pa je nesiguran u sopstvenu istinu - predstavlja osnovni sadraj
dogaaja" u kome se stvara" istina i osnovno sredstvo njenog
stvaranja".
Istina je izrazito borbeni koncept. Ona se rada iz konfrontaci
je verovanja, imunih na reavanje, i njihovih napredovanja koja
nisu sklona kompromisu. Bez takve konfrontacije pojam istine"
teko da bi se uopte javio. Znati kako ii dalje" bilo bi sve to
je nekom potrebno da zna - a okruenje u kome ovek treba da
ide dalje" obino se javlja u paru sa nedvosmislenim pravilom
ii dalje", ukoliko nije dovedeno u pitanje i time uinjeno ne
poznatim" i lieno svoje samooiglednosti". Osporavanje istine
je odgovor na kognitivni nesklad", koji je podstaknut tenjom
da se obezvredi i onemogui drugaije tumaenje tog okruenja
i/ili drugaijeg pravila igranja koje baca sumnju na sopstveno tu
maenje i sopstvenu rutinu aktivnosti. Intenzitet te tenje raste
onoliko koliko ti ciljevi/prepreke postaju glasniji i koliko ih je
tee utiati. Ulog u osporavanju istine i primarna svrha njenog
samoisticanja je dokaz da partner/suprotstavljeni nije u pravu i
da stoga ti ciljevi nisu validni i mogu biti zanemareni.
Kada govorimo o osporavanju istine, male su anse za ,,nei-
skrivljenu komunikaciju", kako ju je definisao Jirgen Habermas. 4 0
Protagonisti se teko opiru iskuenju da pribegnu drugim, efika
snijim sredstvima od elegantnosti logike i ubedljivosti vlastitih
argumenata. Oni bi radije uinili sve to mogu da protivnikove
argumente uine nedoslednim, jo bolje neujnim, a najbolje od
svega bi bilo da ti argumenti nikada i ne budu izgovoreni - ako bi
40 Jrgen Habermas zapaa, ispravno, da je oekivanje univerzalnog konsenzu

sa ugraeno u bilo koju konverzaciju i da bi bez takvog oekivanja komunikacija
bila nezamisliva; ono to on ne kae, ipak, jeste da, ako se veruje da je konsenzus
postignut u idealnim uslovima, zbog jedne i jedine istine" koja eka da bude ot
krivena i da se o njoj sloi, onda je neto drugo ugraeno" u bilo koji vid komu
nikacije: tendencija da se uini suvinim svaki osim jednog od govornika, kao
i razliitost pogleda koji oni imaju i nagovetavaju. Odo Marquard, u Abschied
vom Prinzipiellen (Philipp Reclam, 1991), smatra da ovakvom interpretacijom
ideal neometane komunikacije" izgleda kao posthumna osveta solipsizma...
oni koji bi ih izgovorili bili onemogueni. Argument koji ima naj

vie ansi da bude upotrebljen jeste neadekvatnost protivnika kao
partnera u razgovoru - jer je protivnik nesposoban, prevrtljiv ili
na drugi nain nepouzdan, krije zle namere ili je sasvim inferio
ran i ispod proeka. Da je taj izbor dostupan, odbijanje razgovora
ili povlaenje iz debate bilo bi poeljnije nego argumentacija mi
ljenja. Ulazak u raspravu je, na kraju krajeva, indirektna potvrda
partnerovih kvalifikacija i obeanje da e se potovati pravila i
standardi lege artis i bona fide diskursa. Iznad svega, ulazak u ra
spravu znai, kao to je Lesing istakao, poveravanje istine Bogu;
jednostavnije reeno, to znai da se ishod debate pretvara u tao
ca sudbine. Bezbednije je proglasiti da protivnik, ako je mogue,
a priori nije u pravu, i potom ga odmah liiti mogunosti albe na
tu presudu, nego se angaovati u sporu i izloiti sopstveni sluaj
unakrsnom ispitivanju, rizikujui time neodobravanje i odbaci
vanje.
Sredstvo diskvalifikacije protivnika iz debate o istinitosti naj
ee koristi jaa strana; ne toliko zbog toga to je manje u pravu,
koliko zbog svoje vee sposobnosti. Moemo rei da je sposob
nost ignorisanja protivnika i zatvaranja oiju na njihove ideje
merilo kojim se moe meriti relativni obim i snaga kapaciteta.
Suprotno tome, vratiti se na odbijanje uea u debati i sloiti se
sa pregovaranjem o istini suvie se esto uzima kao znak slabo
sti - okolnost koja jau stranu (ili onu koja eli da demonstrira
svoju superiornu snagu) ini jo manje sklonom da napusti svoj
odbacivaki stav.
Odbacivanje Rozencvajgovog stila razmiljanja naglas" ima
sopstveni samopokretaki i samopotkrepljujui impuls. Na strani
jaeg odbijanje razgovora moe proi kao znak da je on ,,u pravu",
ali, za suprotnu stranu, uskraivanje prava na odbranu svog stava,
koje je rezultat tog odbijanja, a time, uz to, i odbijanja priznavanja
prava da se bude sasluan i uzet ozbiljno kao nosilac ljudskih pra
va, predstavlja krajnje nipodatavanje i ponienje - uvrede koje se
ne mogu mirno prihvatiti bez gubitka ljudskog dostojanstva...
Ponienje je mono oruje; pored toga, ono je oruje nalik
bumerangu. Ono se moe iskoristiti u cilju demonstriranja ili
dokazivanja fundamentalne i nepomirljive nejednakosti izmeu

strane koja poniava i poniene strane; ali, nasuprot takvoj na
med, ona, u stvari, ini autentinom, verifikuje njihovu simetriju,
istost, paritet.
Mera ponienja, koja je bez izuzetka rezultat svakog ina od
bijanja razgovora, meutim, nije iskljuivi razlog to se odbijanje
nastavlja samo od sebe. U divljini, u koju se naa planeta brzo
41
pretvara kao rezultat jednostrane globalizacije, stalni pokuaji
nadvladavanja, onemoguavanja i onesposobljavanja protivnika
esto postiu svoje nameravane efekte, iako samo rezultatima
koji uveliko nadmauju predvianja poinilaca, ak i mimo ono
ga to oni ele. Veliki delovi Afrike, Azije ili Latinske Amerike
pokriveni su trajnim tragovima pohoda koji su doveli do onespo
sobljavanja u prolosti: naime, brojnim lokalnim divljinama kao
propratnim efektima ili nusproizvodima, zbog kojih pate sile koje
imaju koristi od stanja globalne divljine, a ne mogu izbei da ih
seju i mnoe.
Vebe onesposobljavanja uspevaju" ako je protivnik razoru
an, bez nade da e se oporaviti - a strukture vlasti su razmon-
tirane, drutvene veze su rascepkane, uobiajeni izvori sredstava
za ivot su usahli i stavljeni van funkcije (u modernom politi
kom jeziku, teritorije sa takvim problemima zovu se slabe dra
ve", iako termin drava", koliko god bio na mestu, moe u ovom
sluaju biti opravdan samo ako se koristi sous rature, kao to bi
rekao Derida). Ako su podrane oklopom visoke tehnologije, rei
postaju telo i time ponitavaju sopstvenu svrhu i potrebu. U lo
kalnim divljinama ne postoji vie niko s kim se moe razgovarati
- Q.E.D.
U jednom irskom vicu, voza pita prolaznika: Kako da sti

gnem odavde do Dablina", a ovaj odgovara: Kad bih eleo da
idem u Dablin, ne bih poao odavde".
Zaista, nije teko zamisliti svet prikladniji za putovanje pre
ma Kantovom univerzalnom jedinstvu oveanstva" od ovog
41 Videti poglavlje Living and dying in the planetary frontier-land", u mojoj
knjizi Society under Siege (Polity, 2 0 0 2 ) .
naeg sveta koji naseljavamo, na samom kraju ere trojstva terito

rije/nacije/drave. Ali nema takvog alternativnog sveta, a time ni
drugog mesta za zapoinjanje putovanja. Pa ipak, ne zapoeti to
putovanje ili ne zapoeti ga bez odlaganja - u ovom sluaju, bez
sumnje - nije opcija.
Jedinstvo ljudskih vrsta, koje je Kant pretpostavio, moe biti,
kao to je sugerisao, u skladu sa namerom Prirode - ali se ono
sigurno ne ini istorijski predodreenim". Kontinuirana ne
mogunost kontrole ve globalne mree uzajamne zavisnosti i
uzajamno osigurane ranjivosti" sasvim sigurno ne uveava an
se za takvo jedinstvo. Meutim, to jedino znai da nikada ranije
revnosna potraga za zajednikom humanou, kao i praksa koja
prati takvu pretpostavku, nisu bile tako hitne i imperativne kao
to su danas.
U eri globalizacije, ideja i politika zajednike humanosti suo
avaju se sa najodsudnijim od mnogih odsudnih koraka koji su
napravljeni u njihovoj dugoj istoriji.

Fluidna Ljubav PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Fluidna Ljubav PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Za izdavaa: Nikola Jankovi

Glavni urednik: dr Duan Marinkovi

Copyright Zygmunt Bauman 2003

Izdava se posebno zahvaljuje profesoru Zigmuntu Baumanu

Objavljivanje ove knjige pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu

tampa: Art Print, Novi Sad

Mediterran Publishing d.o.o.

First published in 2003 by Polity Press

Homo sexualis: oaloena siroad

3. tekoi voljenja suseda svoga

Ulrih, junak velikog romana Roberta Muzila, bio je - kao to

Zapanjujua krhkost ljudskih veza, oseanje nesigurnosti koje

ozloglaenim rizicima. Neki sociolozi, navikli da sklapaju teorije

nivo opteg znanja, a to zatim do visina naune, autoritativne te

Stanovnici Leonije, jednog od Nevidljivih gradova Itala Kal

Ribena" - vrsta bezalkoholnog pia u koncentratu (prim. prev.).

jutra oni oblae potpuno novu odeu, iz najnovijeg modela fri

Hajde da porazmislimo tome...

Zar stanovnici naeg fluidnog modernog sveta, ba kao i sta-

odnosa ve kontakata. Umesto da govore partnerima, vie vole

ene koji se predaju tom pritisku; teko da su zadovoljniji u od

M o j dragi prijatelju, aljem ti m a l i rad za koji se, ne b e z razloga, m o e

Ovako je ari Bodler predstavio Le spleen de Pari svojim ita

Iseckaj vie fragmenata, i videe da svaki od njih moe za

U porodici misli ima puno patuljaka. Zbog toga su stvoreni

iz tame nebivstva, bez prolosti ili budunosti. Svaka od njih, sva

utehe koju on donosi: on oivljava, makar i zaobilaznim putem,

vaju poslednja i koji oekuju da e biti jo vie takvih iskustava.

Ishod kao ovaj - osveta ljubavi, da tako kaemo, nekome se

U svakoj ljubavi postoje bar dva stvorenja, a svako od njih je

buntovni, da se nepoznato uini predvidivim i da se okuju oni

vek ne moe biti toliko siguran. Obeanja ljubavi su, po pravilu,

znai nagon za zatitom, za hranjenjem, za zaklonom; takode za

Vai pogledi se susreu u p r e p u n o j prostoriji; varnica p r i v l a n o s t i je

Tako je neoekivan ishod trenutka udnje i avantura za jednu

3 Guardian Weekend, 12. januar 2 0 0 2 .

fluidnom okruenju u kome je obavezivanje budunosti bezna-

potpomognuto samoubistvo, uz veini sluajeva) onda kada je

i druga potroaka roba, partnerstvo je za konzumiranje na licu

4 Adrienne Burgess, Will You Still Live Me Tomorrow (Vermilion, 2 0 0 1 ) , kao to

gonila vau samou, ali terapija je samo jo vie pogorala vae

Ako nema valjanog reenja za ovu nevolju, ako nijedan od na

uglavnom ponaaju nekonstruktivno, ili pokuavaju da zadovolje

Neuspeh u vezi je najee neuspeh u komunikaciji.

Kao to je primetio Knud Logstrup, najpre blagoglagoljivi pro-

Problem je u tome to su oba izopaenja previe esto deca

6 Fromm, The Art of Loving.

Drugo izopaenje ima jo jedan koren - i potopljeno je u lju-

7 David L. Norton i F. Kille (ed.), Philosophies oj Love (Helix Books,

tak odmora dolazi prerano - restauracija i ponovno slikanje bez

8 Franz Rosenzvveig, Das Buchlein vom gesunden und kranken Menschenver-

se razlikuje od jueranjice. Don e biti Don i Meri, Meri e biti

To je tano ono ta ljubav radi: upa drugog iz celog sveta",

Prvi uslov: u vezu se mora stupiti trezveno i u potpunosti sve-

i oboreni s nogu, i, iznad svega, ne dopustite da vam kalkulator

Drugi uslov: nastavite na ovaj nain. Setite se da pogodnosti

Zato, neka va gornji dep bude slobodan i spreman. Brzo ete

Deo Gvardijan vikenda, naslovljen sa Duh veza", isplati se i

steene i usvojene, mogu pomoi da se stvore vrste situacija u

izbegne), pobeuje u tom nadmetanju umee lakog sastavljanja

Gledalac sa dugim seanjem bi video taj trg kao groblje ljudskih

borbe je nemogue predvideti - a sama borba uzima svoj danak.

proverene izlaze da nestanu sa Albert skvera - bolje da koristite