UNIVERZITET U SARAJEVU

FAKULTET ZA SAOBRAAJ I KOMUNIKACIJE

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

TEHNIKA EKSPLOATACIJA CESTOVNIH VOZILA
Tema Analiza dinamkih karakteristika motornih vozila
rada:

Predmetni
V.prof.Suada Daci
nastavnik:
Student:
Asistent: Kadri Zerina
Imamovi Lejla
Bonjak Robert
Broj indeksa:
Usmjerenje: Cestovni saobraaj
Godina studija: Trea (III)
Rezultat rada:

Datum: 25.01.2016

SADRAJ
UVOD...................................................................................................................... 3
1.TEHNIKE KARAKTERISTIKE VOZILA....................................................................4
2. OTPORI KRETANJA I SNAGA POTREBNA ZA SAVLADAVANJE TIH OTPORA............6
3. VANJSKO BRZINSKA KARAKERISTIKA MOTORA..................................................16
4.DIJAGRAM MJENJAA (LEZINGEROV TESTERASTI DIJAGRAM)............................19
5. NORMALNI DIJAGRAM VUE I DIJAGRAM POTREBNE I RASPOLOIVE SNAGE.....22
6. DINAMIKI FAKTOR VOZILA............................................................................... 25
7. DINAMIKE PERFORMANSE VOZILA.................................................................32
8. PUT I VRIJEME KOENJA.................................................................................... 36
9. BRZINE PREVRTANJA I ZANOENJA VOZILA.......................................................39
10. ZAKLJUAK..................................................................................................... 42

UVOD

AUDI A3

2
Prva verzija Audia A3 prvi put se pojavila 2003 godine, a u period do 2013 godine. pojavile
su se i razliite verzije pomenutog automobila. Postoje tri varijante Audi A3: karoserija sa
troja vrata kompakt, a od septembra 2004., sa petoro vrata Sportback i od marta 2008. Audi
A3 kabriolet sa platnenim krovom sa etiri sjedita. Audi A3 esto povezuju sa Golfom V te
pronalaze mnoge zajednike karakteristike. Audi A3 sadri prednosti kao to su : visok
kvalitet izrade, Dinamic Drive, visoka bezbjednost i odline benzinske i dizel agregate, sa
kojima se uiva u vonji. to se bezbjednosti tie, A3 je dobio etiri zvjezdice na Euro NCAP
testu za bezbjednost putnika i tri za bezbjednost djece. Sportback verzija predstvalja
nadogradnju klasine verzije A3, s time da je ova vezija zamiljena kao mjeanac izmeu
karavana i standardnog hebeka. Audi A3 odie visokom kvalitetom izrade te udobnou i
komforom kakav nemaju mnogi automobili.

1.TEHNIKE KARAKTERISTIKE VOZILA

Tip: Audi A3 sportback 1,6 TDI

Broj vrata: 5

3
 Broj sjedala: 5
Proizvoa: Volkswagen
Vanjske duine mjere s u milimetrima
Duina: 4310
irina: 1785
Visina: 1425
Trag prednjih tokova: 1535
Trag zadnjih tokova: 1506
Meuosovinsko rastojanje: 2636

Karakteristike motora
Gorivo: Dizel
Zapremina motora: 1598
Broj cilindara: 4
Maksimalna snaga 77 kW
Broj obrtaja pri max snazi motora: 3000 4000 kW/rpm
Max obrtni moment motora: 250 Nm
Broj obrtaja pri max, obrtnom momentu motora: 1500 27500 rpm

Teine vozila
Masa vozila: 1260 kg
Max, nosivost: 660 kg
Max, dozvoljena masa: 1820 kg
Masa prednje osovine: 1010 kg
Masa zadnje osovine: 840 kg

Performanse vozila
Max, brzina vozila: 195 km/h
Ubrzanje od 0-100 km/h: 10,9 s
Prosjena potronja goriva: 3,8 l/100 km
Maksimalna snaga 77 kW
Emisija CO2 99 g/kg

Aerodinamike karakteristike
Koeficijent otpora oblika: 0,3
eona povrina vozila: 2,02 m^2

USVOJENE VRIJEDNOSTI:
Stepen korisnosti mjenjaa i glavnog prenosnika
Prvi stepen prenosa 1 0,95
Drugi stepen prenosa 2 0,96

4
Trei stepen prenosa 3 0,96
etvrti stepen prenosa 4 0,97
Peti stepen prenosa 5 0,98
esti stepen prenosa 6 0,97
Stepen prenosa glavnog prenosa 0 0,97

Koeficijent rotirajuih masa

1 1,481

2 1,181

3 1,096

4 1,068

5 1,058

6 1,052

Mjenja Sihronizovani mehaniki

mjenja ( 6 stupnjeva)
Prenosni odnos u prvom stepenu prenosa i1 3,7

Prenosni odnos u drugom stepenu prenosa i2 2,85

Prenosni odnos u treem stepenu prenosa i3 2,18
Prenosni odnos u etvrtom stepenu prenosa i4 1,68

Prensni odnos u petom stepenu prenosa i5 1

Prenosni odnos u estom stepenu prenosa i6 0,77
Prenosni odnos u glavnom prenosniku i0 3,39

5
6
2. OTPORI KRETANJA I SNAGA POTREBNA ZA
SAVLADAVANJE TIH OTPORA

Pri kretanju vozila vozila pojavljuju se otpori koji se suprostavljaju tom kretanju. Otpori se
javljaju u zavisnosti od uslova kretanja, vremenskih uslova itd, Sile otpora pri kretanju vozila
iz stanja mirovanja (pokretanje vozila iz mjesta) zavise od stanja kolovoza, pneumatika i mase
vozila, a potiu od plastinih i elastinih deformacija podloge, elastinih deformacija tokova
i inercionih sila kao sile otpora ubrzanju. U principu ove sile se ne uzimaju pri proraunu
ukupnih sila kao otpori kretanju, s obzirom da su sile pri kretanju vozila na viim brzinama u
principu sile otpora vjetra uvjek vie, dok su pri mirovanju iste jednaki nuli. Sile i momenti
otpora pokretanju vozila iz mjesta su posebno vani kod prorauna spojnice, pogotovo
kod teretnih i vunih vozila.

Otpore moemo podijeliti na:

- Otpore kotrljanja (Rf) ;

- Otpor zraka (Rv) ;
- Otpor ubrzanja (Rj) ;
- Otpor uspona (Ru) ;
- Otpor prikolice (Rp) ,

Moemo napisati da vrijedi sljedei izraz za sumu svih otpora:

R = Rf+Rv+Rj+Ru+Rp

Ako je vozilo kree po ravnoj podlozi moemo napisati:

G
Cx j
AV 2 g
2
R=G*f + +

Snaga koja je potrebna za kretanje motornog vozila moze se dobiti iz :

Puk = P= R v

A snagu za savladavanje pojedinih otpora cemo dobiti :

P f = Rf v ;

Pv= Rv v ;

P u = Ru v

7
2.1 OTPOR KOTRLJANJA

Otpor kotrljanja Rf zavisi od toga da li se vozilo nalazi na horizontalnom putu ili na usponu,
Za prvi sluaj (=0) otpor kotrljanja je jednak:
Rf = G f
Za sluaj kada se vozilo nalazi na usponu otpor kotrljanja je jednak:
Rf = G f cos
G teina vozila, koja je jednaka proizvodu mase vozila gravitacionog ubrzanja (G= mg),
f - koeficijent otpora kotrljanju,
Koeficijent otpora kotrljanju dobijamo koristei sljedei izraz:
f = fo +f1v +f2v4
Za radijalne pneumatike fo ,f1 i f2 imaju sljedee vrijednosti:

fo=9,9110-3 = 0,00991
f1=1,9510-5 = 0,0000195
f2=1,7610-9 = 0,00000000176

V(km/h 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

)
F 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,01 0,02 0,02
00 01 03 07 15 2 4 7 1 7
Rf (N) 123, 124, 127, 132, 142, 148, 173, 210, 259, 333,
61 84 31 26 15 33 05 13 57 73

8
 Slika 2. Otpor kotrljanja

2.2 OTPOR VAZDUHA

Svakom kretanju tijela kroz neku sredinu javljaju se otpori te sredine. Ti otpori nazivaju se
otpori vazduha. Pri kretanju vozila kroz neku zranu sredinu javlja se otpor vazduha. Pri
malim brzinama taj otpor nema nekog uticaja na kretanje vozila, dok pri veim brzinama ima
itekako uticaja. Otpor vazduha koji djeluje na vozilo zavisi od nekoliko faktora :

- Koeficijenta oblika (Cx) ;

- eone povrine vozila (A) ;
- Gustoe zraka ( ;
2
- Kvadrata brzine ( V ,

Otpor vazduha rauna se prema sljedeem izrazu :

Cx
Rv= AV 2=KzAV 2
2

Cx
Kz=
2

A= ( 0,80,9 )BH

Za nae vozilo imamo sljedee vrijednosti:

Cx = 0,3
2
A = 2,02 m

9
 2
=1,25 kg /m

V(km/h 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

)
Rv (N) 10, 42, 94, 168, 263, 378, 515, 673, 852, 1052,
52 08 69 33 02 75 52 33 19 08

Slika 3. Otpor vazduha

2.3 OTPOR USPONA

Pri kretanju vozila uz neki uspon javlja se otpor uspona. On zavisi od teine vozila i ugla
uspona,Takoer moemo rei da on moe biti pozitivan i negativan. Pozitivan je ukoliko se
kreemo uz brdo, a negativan ukoliko se sputa niz neki pad.

Rauna se po sljedeoj formuli:

Ru=G*sin
G=m*g pri emu je :
G- ukupna teina vozila
m- masa vozila
g- gravitaciono ubrzanje
G = m*g = 1260*9,81=12360,6

U 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40%

2,86 5,71 8,53 11,30 14,03 16,69 19,29 21,80
Ru
616,74 1229,79 1833,41 2422,01 2996,58 3549,88 4083,32 4590,32

10
 Otpor uspona Ru
5000
4500
4000
3500
3000 Ru
2500
2000
1500
1000
500
0
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

Slika 4. Otpor uspona

2.4 UKUPNI OTPORI

-Za u = 0 :

Ruk=Rv+Rf

V(km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

Ruk(N) 134,13 166,92 222 300,59 405,17 527,08 688,57 883,46 1111,7 1385,8
6 1

-Za u = 5%

Ruk=Rv+Rf+Ru

V(km/h 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

)
Ruk(N) 750,8 783,6 838,7 917,2 1021,9 1143,8 1305,9 1500,0 1728, 2002,55
7 6 4 8 1 2 1 2 5

-u = 10 %

11
V(km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Ruk(N) 1918 2113 2341 2615
1363,9 1396,7 1451,8 1530,38 1634,9 1756,8 ,4 ,3 ,5 ,6

-u = 15 %

V(km/h 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

)
Ruk(N) 2360, 2521, 2945,
1967,5 2000,3 2055,4 2134 2238,6 5 9 2716,9 2 3219,2

-u = 20 %

V(km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

Ruk (N) 2556,
1 2558,9 2644 2722,6 2827,2 2949,1 3110,6 3305,5 3533,8 3807,8

-u = 25 %

V(km/h 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

)
Ruk (N) 3523, 3685, 3880, 4108, 438
3130,7 3163,5 3218,6 3297,2 3401,8 7 5 04 3 2

-u = 30 %

V(km/h 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

)
Ruk (N) 3955,0 4076,9 4433,3 4661,6 493
3684 3716,8 3771,9 3850,5 5 6 4238,5 4 4 6

-u = 35 %

V(km/h 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

)
Ruk (N) 546
4217,5 4250,2 4305,3 4383,9 4488,5 4610,4 4771,9 4966,8 5195,1 9,13

-u = 40 %

V(km/h 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

)
Ruk (N) 4812,3 633
4724,5 4757,2 2 4890,9 4995,5 5117,4 5278,9 5473,8 5702,1 6,13

12
 Slika 5. Krive ukupnih otpora

2.5 SNAGA POTREBNA ZA SAVLADAVANJE OTPORA

Na osnovu izraunatih vrijednosti pojedinanih otpora kretanja vozila rauna se potrebna
snaga za savladavanje tih otpora,

Snaga koja je potrebna za savladavanje otpora kotrljanja moe se odrediti iz izraza:

Pf = Rf v
Snaga potrebna za savladavanje otpora vazduha:

13
 Pv = R v v
Snaga potrebna za savladavanje uspona:
Pu = R u v
Ukupna snaga za savladavanje otpora pri kretanju vozila konstantnom brzinom odreuje se na
osnovu izraza: Puk = Rf + Rv + Ru = R v

Snaga potrebna za savladavanje otpora vazduha (u=0%)

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Pv (kw) 0,06 0,47 1,58 3,74 7,31 12,63 20,05 29,93 42,61 58,45

Snaga potrebna za savladavanje otpora kotrljanja (u=0%)

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Pf (kw) 0,69 1,4 2,12 2,9 3,9 4,9 6,7 9,3 12,9 18,5

Snaga potrebna za savladavanje otpora na horizontalnom putu (Rv+Rf)

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Puk (kw) 0,75 1,87 3,7 6,64 11,21 17,53 26,75 39,23 55,51 76,95

Slika 6 . Krive snage otpora kotrljanja i otpora vazduha pri kretanju vozila na horizontalnom putu

Vrijednosti snaga potrebnih za savladavanje ukupnih otpora kretanja na datim usponima su

prikazane u sljedeim tabelama:

Snaga potrebna za savladavanje ukupnih otpora kretanja pri usponu od 5%

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Puk (5%)
[kw] 4,17 8,7 13,9 20,4 28,4 38,1 50,8 66,7 86,4 111,3

Snaga potrebna za savladavanje ukupnih otpora kretanja pri usponu od 10%

14
 V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Puk (10%)
[kw] 7,6 15,5 24,1 34 45,4 58,6 74,6 93,9 117,1 145,3

Snaga potrebna za savladavanje ukupnih otpora kretanja pri usponu od 15%

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Puk (15%)
[kw] 10,93 22,22 34,26 47,42 62,18 78,68 98,07 120,75 147,26 178,84

Snaga potrebna za savladavanje ukupnih otpora kretanja pri usponu od 20%

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Puk (20%)
[kw] 14,20 28,43 44,07 60,49 78,53 98,30 120,97 146,91 176,69 211,54

Snaga potrebna za savladavanje ukupnih otpora kretanja pri usponu od 25%

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Puk (25%) 243,4
[kw] 17,39 35,15 53,64 73,27 94,49 117,46 143,33 172,45 205,42 4

Snaga potrebna za savladavanje ukupnih otpora kretanja pri usponu od 30%

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Puk (30%) 20,4 41,2 62,8 85,5
[kw] 6 9 7 7 109,86 135,89 164,83 197,04 233,02 274,22

Snaga potrebna za savladavanje ukupnih otpora kretanja pri usponu od 35%

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Puk(35%) 23,4 47,2 71,7 97,4
[kw] 3 2 6 2 124,68 153,68 185,57 220,75 259,76 303,84

Snaga potrebna za savladavanje ukupnih otpora kretanja pri usponu od 40%

V (km/h) 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200
Puk (40%) 26,2 52,8 80,2
[kw] 4 6 1 108,67 138,76 170,58 205,29 243,28 285,10 352,00

15
Slika 7. Snaga potrebna za savladavanje ukupnih otpora pri usponima

16
3. VANJSKO BRZINSKA KARAKERISTIKA MOTORA
Vanjska brzinska karakteristika motora predstavlja zavisnost promjene efektivne snage Pe i
efektivnog obrtnog momenta Me od broja obrtaja koljenastog vratila ne pri punoj dobavi
goriva.

Ova karakteristika se eksperimentalno dobiva na probnom stolu.Za proraun brzinskih

karakteristika uglavnom se koriste empirijski obrasci a jedan od najee koritenih je
Lajdermanov obrazac koji je definisan formulom:

Pe=Pmax (1nr + bn2r cn3r )

gdje je:

Pmax- maksimalna snaga motora u kW;

Pe, ne- tekue koordinate snage i broja obrtaja;

a, b,c koeficijenti koji zavise od tipa motora.

nr relativni broj obrtaja

Koeficijente moemo dobiti na sljedei nain:

1 eM en ( 2 e n )
a
(en 1)2

2en ( eM 1)
b
( en 1)2

en2 (eM 1)
c
(en 1)2

Jedan od naina dobijanja obrtnog momenta jeste preko efektivne snage i broja obrtaja
motora:

Me=Pe/

17
n (o/min) nr Pe Me
1000 0,250 25,89 247,37
1100 0,275 28,59 248,32
1200 0,300 31,28 249,06
1300 0,325 33,96 249,59
1400 0,350 36,62 249,91
1500 0,375 39,25 250,02
1600 0,400 41,85 250,02
1700 0,425 44,41 250,02
1800 0,450 46,92 250,02
1900 0,475 49,38 250,02
2000 0,500 51,78 250,02
2100 0,525 54,12 250,02
2200 0,550 56,38 250,02
2300 0,575 58,56 250,02
2400 0,600 60,65 250,02
2500 0,625 62,65 250,02
2600 0,650 64,55 250,02
2700 0,675 71,05 250,02
2800 0,700 73,58 251,09
2900 0,725 75,87 249,97
3000 0,750 77,89 248,06
3100 0,775 79,61 245,37
3200 0,800 81,02 241,89
3300 0,825 82,08 237,63
3400 0,850 82,76 232,58
3500 0,875 83,06 226,74
3600 0,900 82,94 220,12
3700 0,925 82,37 212,71
3800 0,950 81,34 204,51
3900 0,975 79,81 195,53
4000 1,000 77,77 185,76
4100 1,025 75,18 175,20
4200 1,050 72,03 163,86
4300 1,075 68,29 151,74
4400 1,100 63,93 138,82
4500 1,125 58,93 125,12
4600 1,150 53,27 110,64
4700 1,175 46,91 95,36
4800 1,200 39,84 79,31
4900 1,225 32,03 62,46
5000 1,250 23,46 44,83
5100 1,275 14,10 26,41

18
 Vanjska brzinska karakteristika motora
300

250

200

150 Pe
Me (Nm)
Pe (kw) Me
100

50

n (o/min)

Slika 8. Vanjska brzinska karakteristika motora

19
4.DIJAGRAM MJENJAA (LEZINGEROV TESTERASTI
DIJAGRAM)

Mjenja nam omoguuje da u razliitim brzinama vonje koristimo onaj segment

karakteristike motora koji nam najvie odgovara u datim trenucima eksploatacije. Ova
sposobnost mjenjaa posebno je izraena kod viestepenih mjenjaa.

Zajedniki rad motora i mjenjaa najee se prikazuju u tzv.lezingerovom testerastom

dijagramu mjenjaa.Zbog toga je potrebno odrediti brzine vozila u zavisnosti od broja obrtaja
motora i prepnosnih odnosa u transmisiji.

Ova brzina rauna se po sljedeoj formuli:

gdje je:

rd e
v rd T
imj io
(*)

rd dinamiki poluprenik toka (rd = 0,3 m)

T ugaona brzina toka;

e ugaona brzina motora;

imj prijenosni odnos u mjenjau;

io prijenosni odnos u glavnom prijenosniku

20
 n V V V V V V max6
o/min max1 max2 max3 max4 max5
1000 12,02 15,60 20,39 26,46 44,46 57,74
1100 13,22 17,16 22,43 29,11 48,91 63,51
1200 14,42 18,72 24,47 31,76 53,35 69,29
1300 15,62 20,28 26,51 34,40 57,80 75,06
1400 16,82 21,84 28,55 37,05 62,24 80,84
1500 18,02 23,40 30,59 39,70 66,69 86,61
1600 19,23 24,96 32,63 42,34 71,14 92,38
1700 20,43 26,52 34,67 44,99 75,58 98,16
1800 21,63 28,08 36,71 47,64 80,03 103,93
1900 22,83 29,64 38,75 50,28 84,47 109,71
2000 24,03 31,20 40,79 52,93 88,92 115,48
2100 25,23 32,76 42,83 55,58 93,37 121,26
2200 26,44 34,32 44,87 58,22 97,81 127,03
2300 27,64 35,88 46,91 60,87 102,26 132,80
2400 28,84 37,44 48,95 63,51 106,70 138,58
2500 30,04 39,00 50,99 66,16 111,15 144,35
2600 31,24 40,56 53,03 68,81 115,60 150,13
2700 32,44 42,12 55,07 71,45 120,04 155,90
2800 33,65 43,68 57,10 74,10 124,49 161,67
2900 34,85 45,24 59,14 76,75 128,93 167,45
3000 36,05 46,80 61,18 79,39 133,38 173,22
3100 37,25 48,36 63,22 82,04 137,83 179,00
3200 38,45 49,92 65,26 84,69 142,27 184,77
3300 39,65 51,48 67,30 87,33 146,72 190,54
3400 40,86 53,04 69,34 89,98 151,16 196,32
3500 42,06 54,60 71,38 92,63 155,61 202,09
3600 43,26 56,16 73,42 95,27 160,06 207,87
3700 44,46 57,72 75,46 97,92 164,50 213,64
3800 45,66 59,28 77,50 100,56 168,95 219,41
3900 46,86 60,84 79,54 103,21 173,39 225,19
4000 48,07 62,40 81,58 105,86 177,84 230,96
4100 49,27 63,96 83,62 108,50 182,29 236,74
4200 50,47 65,52 85,66 111,15 186,73 242,51
4300 51,67 67,08 87,70 113,80 191,18 248,28
4400 52,87 68,64 89,74 116,44 195,62 254,06
4500 54,07 70,20 91,78 119,09 200,07 259,83
4600 55,27 71,76 93,82 121,74 204,52 265,61
4700 56,48 73,32 95,85 124,38 208,96 271,38
4800 57,68 74,88 97,89 127,03 213,41 277,15
4900 58,88 76,44 99,93 129,68 217,85 282,93
5000 60,08 78,00 101,97 132,32 222,30 288,70

21
 300

250

200

brzina vozila (km/h) 150

v6 v5 v4 v3 v2 v1
100

50

0
1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500

broj obrtaja motora (o/min)

Slika 9. Dijagram mjenjaa ( Testerasti )

22
5. NORMALNI DIJAGRAM VUE I DIJAGRAM POTREBNE I
RASPOLOIVE SNAGE

U svrhu definisanja mogunosti kretanja vozila u razliitim eksplatacionim uslovima

neophodno je izraditi dijagrame vue i bilans potrebne i raspoloive snage. Dijagram
vue prestavlja zavisnost raspoloive obodne sile na toku i ukupnih otpora koji se
javljaju pri kretanju vozila (otpor kotrljanja, otpor vazduha, otpor uspona).

M e (n) imj io mj
Fo,mj
rd

gdje je:

Fo,mj obodna sila na toku u odreenom stepenu prijenosa mjenjaa;

Me(n) obrtni moment motora u funkciji broja okretaja motora;

mj - stepen korisnosti transmisije u odreenom stepenu prenosa mjenjaa

8000

7000

6000

5000

Obodna sila na toku 4000

3000

2000

1000

0
0 50 100 150 200 250 300

F01 FO2 FO3 FO4 FO5 F06

23
 Slika 10. Dijagram raspoloive sile na toku

F01 F02 F03 F04 F05 F06

7444,52 5700,87 4386,7 3415,57 2033,02 1563,10
5 4 8 3 3
7473,03 5722,70 4403,5 3428,65 2040,80 1569,08
6 7 9 9 9
7495,18 5739,66 4416,54 3438,81 2046,85 1573,73
4 8 8 6 9
7510,95 5751,74 4425,84 3446,05 2051,16 1577,05
7 6 5 7 5 1
7520,36 5758,95 4431,39 3450,37 2053,73 1579,02
8 3 1 5 5 8
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7525,60 5762,96 4434,47 3452,77 2055,16 1580,12
2 1 5 6 4 6
7557,73 5787,56 4453,41 3467,52 2063,94 1586,87
6 9 4
7524,03 5761,76 4433,55 3452,05 2054,73 1579,79
6 2 2 8 7 8
7466,66 5717,83 4399,74 3425,73 2039,07 1567,75
9 1 8 8 2
7385,63 5655,77 4352 3388,55 2016,94 1550,73
6 8 9 1 8
7280,93 5575,60 4290,30 3340,52 1988,34 1528,75
7 1 5 3 9 5
7152,57 5477,30 4214,66 3281,62 1953,29 1501,80

24
 1 1 5 8 3 2
7000,53 5360,87 4125,08 3211,87 1911,77 1469,88
9 8 5 5 1
6824,84 5226,33 4021,55 3131,26 1863,79 1432,99
1 4 4
6625,47 5073,66 3904,07 3039,79 1809,34 1391,13
5 1 3 4 9
6402,44 4902,86 3772,65 2937,46 1748,44 1344,30
4 8 2 7 2 1
6155,74 4713,95 3627,28 2824,28 1681,07 1292,50
6 2 5 1 1 2
5885,38 4506,91 3467,97 2700,23 1607,23 1235,73
2 2 2 7 7 5
5591,35 4281,75 3294,71 2565,33 1526,94 1173,99
2 4 5 1 8
5273,65 4038,46 3107,51 2419,57 1440,18 1107,29
5 4 1 4 1 2
4932,29 3777,05 2906,36 2262,95 1346,95 1035,61
2 4 2 5 8 7
4567,26 3497,52 2691,26 2095,47 1247,27 958,973
3 2 8 8 2 4
4178,56 3199,86 2462,22 1917,14 1141,12 877,360
7 6 8 3 4 2

25
 S

8000

7000

6000

5000

Obodna sila na toku 4000

3000

2000

1000

0
0 50 100 150 200 250 300

slika 11. Dijagram raspoloive sile na toku normalni dijagram vue

26
6. DINAMIKI FAKTOR VOZILA

Pri analizi dinamikih karakteristika, pri pravolinijskom kretanju javlja se problem, kada se
meusobno porede vozila razliitih teina, sa potpuno razliitim karakteristikama pogonskog
agregata u normalnom dijagramu vue. Za razmatranje pravolinijskog kretanja vozila esto se
koristi tzv. dinamiki faktor koji predstavlja modifikaciju vune sile. Ovaj nain razmatranja
uveden je na prijedlog udakova koji je uoio da su svi otpori kretanja vozila, izuzev otpora
zraka, ovisni o masi ( teini) vozila, te da uvoenje dinamikog faktora analizu kretanja vozila
moe uiniti transparentnijom. Dinamiki faktor se rauna po slijedeem izrazu:

Fo ,i Rv
Di
m g

gdje je:

Di dinamiki faktor vozila u odreenom stepenu prijenosa

Poznavajui sve neophodne podatke za izraunavanje vrijednosti dinamikog faktora, dobiju

se vrijednosti koje su prikazane u funkciji od brzine kretanja vozila.

27
 0.8

0.7

0.6

0.5

0.4
Vrijednost dinamikog faktora
0.3

0.2

0.1

0
0 50 100 150 200 250 300
-0.1

Brzina vozila (km/h)

D1 D2 D3 D4 D5 D6

Slika 12. Dijagram dinamikog faktora vozila

D1 D2 D3 D4 D5 D6
1000 0,7223 0,5528 0,4247 0,3297 0,1922 0,1431
61 27 98 84 64 36
1100 0,7250 0,5548 0,4262 0,3306 0,1919 0,1419
51 15 03 74 47 08
1200 0,7271 0,5563 0,4272 0,3312 0,1913 0,1403
15 16 23 44 59 78
1300 0,7285 0,5573 0,4278 0,3314 0,1905 0,1385
53 32 57 94 01 46
1400 0,7293 0,5578 0,4281 0,3314 0,1893 0,1364
66 62 05 25 71 12
1500 0,7297 0,5580 0,4280 0,3311 0,1880 0,1340
66 69 92 33 29 2
1600 0,7296 0,5578 0,4277 0,3305 0,1864 0,1313
5 74 59 72 45 5
1700 0,7295 0,5576 0,4274 0,3299 0,1847 0,1285
27 66 05 75 6 07
1800 0,7293 0,5574 0,4270 0,3293 0,1829 0,1254
97 46 28 41 72 92
1900 0,7292 0,5572 0,4266 0,3286 0,1810 0,1223
59 14 31 72 83 04
2000 0,7291 0,5569 0,4262 0,3279 0,1790 0,1189
13 68 12 66 91 45

28
2100 0,7306 0,5567 0,4257 0,3272 0,1769 0,1154
06 11 71 24 96 13
2200 0,7288 0,5564 0,4253 0,3264 0,1748 0,1117
4 09 46 08
2300 0,7286 0,5561 0,4248 0,3256 0,1725 0,1078
32 57 25 32 02 32
2400 0,7284 0,5558 0,4243 0,3247 0,1701 0,1037
57 62 2 81 01 83
2500 0,7282 0,5555 0,4237 0,3238 0,1675 0,0995
74 54 94 94 99 62
2600 0,7280 0,5552 0,4232 0,3229 0,1649 0,0951
83 33 45 71 94 69
2700 0,7278 0,5549 0,4226 0,3220 0,1622 0,0906
86 76 12 87 03
2800 0,7308 0,5569 0,4239 0,3224 0,1603 0,0865
43 23 48 29 2
2900 0,7273 0,5540 0,4213 0,3199 0,1565 0,0809
16 79 83 16 25 23
3000 0,7215 0,5494 0,4174 0,3162 0,1519 0,0746
26 43 67 93 9 71
3100 0,7134 0,5430 0,4121 0,3115 0,1467 0,0677
32 35 76 8 26 64
3200 0,7030 0,5348 0,4055 0,3057 0,1407 0,0602
32 55 09 76 33 03
3300 0,6903 0,5249 0,3974 0,2988 0,1340 0,0519
28 03 67 82 1 87
3400 0,6753 0,5131 0,3880 0,2908 0,1265 0,0431
18 79 5 98 57 16
3500 0,6580 0,4996 0,3772 0,2818 0,1183 0,0335
03 83 57 23 74 9
3600 0,6383 0,4844 0,3650 0,2716 0,1094 0,0234
84 15 89 58 62 1
3700 0,6164 0,4673 0,3515 0,2604 0,0998 0,0125
59 75 46 03 21 75
3800 0,5922 0,4485 0,3366 0,2480 0,0894 0,0010
29 63 27 57 5 86
3900 0,5656 0,4279 0,3203 0,2346 0,0783 -
94 79 33 21 49 0,0110
6
4000 0,5368 0,4056 0,3026 0,2200 0,0665 -
54 23 64 95 18 0,0238
6
4100 0,5057 0,3814 0,2836 0,2044 0,0539
09 94 19 78 58
4200 0,4722 0,3555 0,2631 0,1877 0,0406
59 94 99 71 69
4300 0,4365 0,3279 0,2414 0,1699 0,0266
04 22 04 74 5
4400 0,3984 0,2984 0,2182 0,1510 0,0119
43 78 33 86 01

29
Da bi se mogla izvriti analiza dinamikih karakteristika vozila, potrebno je na dijagram
dinamikog faktora unijeti i otpore kretanja vozila. Kako je otpor vazduha ve uraunat u
dinamiki faktor, otpori kretanja vozila e biti predstavljeni samo otporom kotrljanja i
otporom uspona, odnosno koeficijentom otpora puta ( otpori kotrljanja i otpori uspona
podijeljeni sa teinom vozila):

R f Ru
f cos sin
m g

Unosei zavisnost koeficijenta otpora puta od brzine vozila na dijagram dinamikog faktora,
dobija se dijagram prikazan na slici 12. Analizom dijagrama dinamikog faktora vozila
dobijaju se potpuno isti zakljuci kao pri analizi normalnog dijagrama vue, odnosno
dijagrama potrebne i raspoloive snage.

30
 0.8

0.7

0.6

0.5

0.4
Vrijednost dinamikog faktora
0.3

0.2

0.1

0
0 50 100 150 200 250 300
-0.1

Brzina vozila (km/h)

Slika 13. Dijagram dinamikog faktora vozila sa otporima kretanja

F 1(0% 1(5% 1(10 1(15 1(20 1(25 1(30 1(35 1(40

) ) %) %) %) %) %) %) %)
0,0099 0,0099 0,0598 0,1093 0,1581 0,2056 0,2520 0,2968 0,3397 0,3805
37 37 62 81 54 91 71 62 29 94
0,0099 0,0099 0,0598 0,1094 0,1581 0,2057 0,2520 0,2968 0,3397 0,3806
64 64 89 08 81 17 97 88 55 2
0,0099 0,0099 0,0599 0,1094 0,1582 0,2057 0,2521 0,2969 0,3397 0,3806
92 92 17 36 08 44 24 14 8 45
0,0100 0,0100 0,0599 0,1094 0,1582 0,2057 0,2521 0,2969 0,3398 0,3806
2 2 45 64 36 72 51 41 07 71
0,0100 0,0100 0,0599 0,1094 0,1582 0,2058 0,2521 0,2969 0,3398 0,3806
5 5 74 93 66 01 8 69 35 99
0,0100 0,0100 0,0600 0,1095 0,1582 0,2058 0,2522 0,297 0,3398 0,3807
81 81 06 24 97 32 1 65 28
0,0101 0,0101 0,0600 0,1095 0,1583 0,2058 0,2522 0,2970 0,3398 0,3807
15 15 4 59 31 65 43 33 97 6
0,0101 0,0101 0,0600 0,1095 0,1583 0,2059 0,2522 0,2970 0,3399 0,3807
53 53 78 97 68 03 81 69 33 95
0,0101 0,0101 0,0601 0,1096 0,1584 0,2059 0,2523 0,2971 0,3399 0,3808
97 97 22 4 11 45 22 11 74 35
0,0102 0,0102 0,0601 0,1096 0,1584 0,2059 0,2523 0,2971 0,3400 0,3808
46 46 71 89 6 94 71 58 21 81
0,0103 0,0103 0,0602 0,1097 0,1585 0,2060 0,2524 0,2972 0,3400 0,3809

31
 04 04 28 46 17 5 26 13 75 35
0,0103 0,0103 0,0602 0,1098 0,1585 0,2061 0,2524 0,2972 0,3401 0,3809
71 71 95 13 83 16 91 77 38 97
0,0104 0,0104 0,0603 0,1098 0,1586 0,2061 0,2525 0,2973 0,3402 0,3810
49 49 74 91 61 93 67 52 12 7
0,0105 0,0105 0,0604 0,1099 0,1587 0,2062 0,2526 0,2974 0,3402 0,3811
41 41 65 82 51 83 56 4 99 55
0,0106 0,0106 0,0605 0,1100 0,1588 0,2063 0,2527 0,2975 0,3404 0,3812
48 48 72 88 57 88 6 43 54
0,0107 0,0107 0,0606 0,1102 0,1589 0,2065 0,2528 0,2976 0,3405 0,3813
73 73 97 13 81 1 81 62 17 7
0,0109 0,0109 0,0608 0,1103 0,1591 0,2066 0,2530 0,2978 0,3406 0,3815
17 17 41 57 24 52 22 01 54 04
0,0110 0,0110 0,0610 0,1105 0,1592 0,2068 0,2531 0,2979 0,3408 0,3816
85 85 09 23 9 16 84 61 12 6
0,0112 0,0112 0,0612 0,1107 0,1594 0,2070 0,2533 0,2981 0,3409 0,3818
78 78 02 16 81 06 72 46 95 39
0,0115 0,0115 0,0614 0,1109 0,1597 0,2072 0,2535 0,2983 0,3412 0,3820
23 36 23 86 58 04 45
0,0117 0,0117 0,0616 0,1111 0,1599 0,2074 0,2538 0,2986 0,3414 0,3822
52 52 75 88 5 71 32 01 42 8
0,0120 0,0120 0,0619 0,1114 0,1602 0,2077 0,2541 0,2988 0,3417 0,3825
4 4 63 74 34 53 11 76 14 47
0,0123 0,0123 0,0622 0,1117 0,1605 0,2080 0,2544 0,2991 0,3420 0,3828
66 66 88 98 56 72 27 88 21 49
0,0127 0,0127 0,0626 0,1121 0,1609 0,2084 0,2547 0,2995 0,3423 0,3831
33 33 54 63 19 32 83 4 68 9
0,0131 0,0131 0,0630 0,1125 0,1613 0,2088 0,2551 0,2999 0,3427 0,3835
45 45 66 74 27 37 83 35 57 73

32
Na osnovu vrijednosti dinamikog faktora i koeficijenta otpora puta, moe se odrediti
ubrzanje vozila u pojedinim stepenima prijenosa koritenjem izraza:

g
ji Di f cos sin
mj

gdje je:

ji ubrzanje vozila u odreenom stepenu prijenosa

mj
- koeficijent uticaja rotirajuih masa motora i vozila u odreenom stepenu prijenosa
mjenjaa

- ugao nagiba puta

Koeficijent uticaja rotirajuih masa zavisi od konstrukcionih karakteristika motora i vozila i

izraunava se prema izrazu:

imj io mj o g
2 2
g 1
1 Jm 2
Jt 2
G rd G rd

gdje je:

Jm
- moment inercije rotacionih masa motora

J t
- moment inercije rotacionih masa vozila

Ako se poznaju momenti inercije rotacionih masa motora i vozila, mogu se koeficijenti uticaja
rotacionih masa priblino odrediti pomou razliitih empirijskih izraza.

Za vozilo koje se kree na horizontalnom putu, ubrzanje vozila iznosi:

g
j mj Di f
mj

33
j1 j2 j3 j4 j5 j6
4,718 4,507 3,709 2,933 1,676 1,216
479 734 422 932 08 017
4,736 4,524 3,722 2,942 1,673 1,204
294 244 001 106 143 567
4,749 4,536 3,731 2,947 1,667 1,190
966 717 127 342 694 3
4,759 4,545 3,736 2,949 1,659 1,173
494 155 8 642 733 216
4,764 4,549 3,739 2,949 1,649 1,153
879 556 022 004 26 316
4,767 4,551 3,738 2,946 1,636 1,131
528 273 912 325 813 014
4,766 4,549 3,735 2,941 1,622 1,106
762 654 93 172 131 112
4,765 4,547 3,732 2,935 1,606 1,079
946 93 756 687 503 602
4,765 4,546 3,729 2,929 1,589 1,051
081 102 389 869 928 486
4,764 4,544 3,725 2,923 1,572 1,021
167 17 829 719 405 763
4,763 4,542 3,722 2,917 1,553 0,990
203 133 078 236 935 434
4,773 4,539 3,718 2,910 1,534 0,957
088 991 134 421 518 498
4,761 4,537 3,713 2,903 1,514 0,922
127 745 997 273 154 956
4,760 4,535 3,709 2,895 1,492 0,886
015 395 668 793 843 807
4,758 4,532 3,705 2,887 1,470 0,849
854 94 147 981 585 051
4,757 4,530 3,700 2,879 1,447 0,809
643 38 434 836 379 688
4,756 4,527 3,695 2,871 1,423 0,768
382 716 528 358 226 719
4,755 4,524 3,690 2,862 1,398 0,726
073 948 429 548 126 144
4,774 4,541 3,701 2,866 1,379 0,688
378 919 592 553 979 07
4,751 4,518 3,678 2,843 1,344 0,635
298 131 853 291 7 875
4,712 4,479 3,643 2,810 1,302 0,577
949 623 804 013 656 575
4,659 4,426 3,596 2,766 1,253 0,513

34
 332 395 444 72 847 169
4,590 4,358 3,536 2,713 1,198 0,442
446 449 774 411 273 659
4,506 4,275 3,464 2,650 1,135 0,366
292 782 793 088 935 043
4,406 4,178 3,380 2,576 1,066 0,283
87 397 502 749 831 322
4,292 4,066 3,283 2,493 0,990 0,194
179 292 9 395 962 496
4,162 3,939 3,174 2,400 0,908 0,099
219 468 988 026 328 565
4,016 3,797 3,053 2,296 0,818 -
991 924 765 642 929 0,001
47
3,856 3,641 2,920 2,183 0,722 -
495 661 232 242 765 0,108
61
3,680 3,470 2,774 2,059 0,619 -
73 678 389 828 837 0,221
86
3,489 3,284 2,616 1,926 0,510 -
697 976 235 398 143 0,341
21
3,283 3,084 2,445 1,782 0,393 -
395 555 771 953 684 0,466
67
3,061 2,869 2,262 1,629 0,270 -
825 414 996 493 46 0,598
23
2,824 2,639 2,067 1,466 0,140 -
986 554 911 018 471 0,735
9
2,572 2,394 1,860 1,292 0,003 -
879 974 515 527 717 0,879
67

35
 j1 j2 j3 j4 j5 j6

Ubrzanje m/s^2

0
0 50 100 150 200 250

-1

Brzina vozila km/h

Slika 14. Ubrzanje u zavisnosti od brzine kretanja

36
7. DINAMIKE PERFORMANSE VOZILA

7.1. Vrijeme ubrzavanja vozila

Vrijeme ubrzanja vozila do dostizanja odreene brzine, izraunava se koristei slijedei izraz:

dv
j
dt

odakle slijedi:

dv
dt
j

Integriranjem dobije se izraz za izraunavanje vremena potrebnog za ubrzanje vozila od

vo
brzine do brzine vn.
n
1
t dv
0
j

Kada je poznata analitika zavisnost ubrzanja vozila u funkciji od brzine vozila j=j(v),
odreuje se vrijeme potrebno za ubrzanje vozila od brzine v 0 do brzine vn. Meutim, vrlo
esto analitika zavisnost ubrzanja u funkciji brzine vozila nije poznata. U tom sluaju
vrijeme potrebno za ubrzanje vozila moe se odrediti numerikim putem, dijelei krivu
ubrzanja vozila na konaan broj vremenskih intervala t. U tom sluaju se vrijeme potrebno
za ubrzanje vozila odreuje pomou izraza:
i n i n
vi
t ti
i 0 i 0 jsr,i

gdje je:

vi vi 1 vi
- prirataj brzine u intervalu t

37
 ji 1 ji
jsr ,i
2

- srednje ubrzanje u intervalu t

Koritenjem predhodnih izraza mogue je kreirati tabelu koja sadri vrijednosti t (vrijeme
ubrzanja vozila) u ovisnosti od v (brzina do koje se vri ubrzanje vozila).
11

10

6
vrijeme(s)
5

0
0 20 40 60 80 100

brzina(km/h)

Slika 15. Vrijeme ubrzanja vozila od 0 do 100 km/h

7.2. Put potreban za dostizanje odreene brzine

Put potreban za dostizanje odreene brzine se odreuje polazei od sljedece relacije:

dv dv ds ds dv dv
j v
dt dt ds dt ds ds

odakle slijedi:

38
 v
ds dv
j

te nakon integriranja slijedi relacija za izraunavanje puta potrebnog za dostizanje

odreene brzine:

v2
v
s v j dv
1

U sluaju da analitika zavisnost ubrzanja u funkciji brzine vozila nije poznata, preeni
put prilikom ubrzanja vozila moe se takoer odrediti numerikim putem, dijelei krivu
ubrzanja vozila na konaan broj vremenskih intervala t. U tom sluaju preeni put prilikom
ubrzanja vozila se odreuje pomou izraza:
in in
s si v sr t i
i 0 i 0

gdje je:

t i t i 1 t i
- prirataj vremena t

vi 1 vi
v sr
2
- srednja brzina u intervalu t

39
 130
120
110
100
90
80
70
put ubrzanja [m] 60
50
40
30
20
10
0
0 20 40 60 80 100

Brzina vozila [km/h]

Slika 16. Put ubrzanja vozila od 9 do 100 km/h

Koristei izraz za odreivanje vremena ubrzanja vozila, moe se odrediti i vrijeme potrebno
za ubrzanje vozila od 60 do 100 km/h, te od 80 do 120 km/h u etvrtom i petom stepenu
prijenosa. Na slijedeim slikama dat je prikaz ubrzanja vozila u odreenim stepenima
prijenosa za dati dijapazon brzina .

Vrijeme ubrzanjna [s]

70 80 90 100 110 120

Brzina vozila [km/h]

slika 17. Dijagram ubrzanaj vozila od 60 do 100 km/h u etvrtom (IV) i petom (V) stepenu prijenosa

40
 Vrijeme ubrzanjna [s]

130 140 150 160 170 180

Brzina vozila [km/h]

slika 18. Diajgram ubrzanja vozila od 80 do 120 km/h u etvrtom (IV) i petom (V) stepenu prijenosa

8. PUT I VRIJEME KOENJA

Da bi se ocijenile koione performanse vozila, potrebno je poznavati put i vrijeme

koenja vozilom, za razliite uslove puta ( suh i mokar kolovoz), uz potpuno iskoritenje
raspoloivog prijanjanja.

Pri ovoj analizi posmatra se sluaj koenja vozilom na horizontalnom putu, pa

jednaina ravnotee sila u pravcu kretanja vozila glasi:

FK R f Rv R j 0
(1)

gdje je:

41
Fk ukupna koiona sila

Pri koenju se brzina vozila neprekidno smanjuje, tako da se otpor vazduha moe
zanemariti. Intenzitet ostvarenih koionih sila je vei od sila otpora kotrljanja, pa se i otpor
kotrljanja Rf moe zanemariti. Na osnovu navedenog jednaina kretanja vozila tokom procesa
koenja dobiva oblik:

Fk R j m j
(2)

U sluaju koenja sa maksimalnim mogunostima koionog sistema, uz pretpostavku da

1
se koenje vri sa iskljuenom spojnicom ( ), te uz potpuno iskoritenje raspoloivog
prijanjanja,maksimalno usporenje vozila je:

jmax = g (3)

Minimalni put koenja, pri koenju do potpunog zaustavljanja (v k = 0), je

odreeno relacijom:

v 2p
s min
2 j max
(4)

Izraz (4) predstavlja teoretski put koenja vozila. Teoretski put koenja, ne zavisi od
teine i pogonskih karakteristika vozila, nego samo od poetne brzine vozila i uslova
prijanjanja. Uzimajui u obzir dva razliita stanja kolovoza (suh kolovoz 1 = 0,95 i
mokar kolovoz 2 = 0,5) teoretski put koenja, u zavisnosti od poetne brzine vozila
prikazan je na slici.

42
 600

500

400

put koenja, m 300

suh kolovoz mokar kolovoz

200

100

0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260

poetna brzina, km/h

Slika 19. . Dijagram teoretskog puta koenja pri maksimalnom usporenju vozila

Sa slike se vidi da sa porastom brzine raste i zaustavni put koenja S. Ukoliko se radi o
suhom kolovozu tada je put S znatno manju u odnosu na put koenja pri mokrom kolovozu.
Uzimajui u obzir izraz (4) vidi se da zaustavni put, ne zavisi od teine vozila. Sila koenja je
proizvod teine vozila i usporenja vozila. Ako poveamo teinu vozila, usporenje se smanjuje,
jer je vrijednost koione sile ograniena i zavisi od sistema koenja. Na osnovu ovoga se
moe zakljuiti da e vozila vee mase imati vei zaustavni put, jer ne mogu ostvariti veu
vrijednost usporenja.

Na osnovu izraza za maksimalno usporenje, vidi se da je usporenje proizvod

gravitacionog ubrzanja i koeficijenta prijanjanja. To znai da koenje vozila zavisi od
vrijednosti koeficijenta prijanjanja, ija je vrijednost manja pri mokrom kolovozu.

Pri koenju do potpunog zaustavljanja (vk = 0), vrijeme koenja je odreeno relacijom:

vp
t
j max

43
 16

14

12

10

vrijeme koenja, s 8

suh kolovoz mokar kolovoz

6

0
0 20 40 60 80 100 120 140 160 180 200 220 240 260

poetna brzina, km/h

Slika 20. Dijagram vremena koenja pri maksimalnom usporenju vozila

Na osnovu prikazanih dijagrama, mogu se odrediti preeni put i vrijeme koenja vozila
maksimalnim usporenjem, u zavisnosti od poetne brzine kretanja vozila. Ako se dobiveni
rezultati uporede sa stvarnim rezultatima dobiveni testiranjem vozila vidimo da u ovom
sluaju nema velikih odstupanja.

Bitan parametar za ocjenu sigurnosti vozila je stabilnost vozila pri koenju. Najsigurniji
nain za osiguranje stabilnosti vozila pri koenju je sprjeavanje blokiranja tokova. Da bi se
to ostvarilo potrebno je osigurati da koione sile odnosno koioni momenti budu uvijek budu
u skladu sa uslovima prijanjanja.

44
9. BRZINE PREVRTANJA I ZANOENJA VOZILA

9.1. Granina brzina zanoenja vozila

Prilikom krivolinijske vonje, usljed djelovanja centrifugalne sile, pojavljuje se

mogunost bonog zanoenja, odnosno bonog prevrtanja vozila. Do zanoenja vozila dolazi
kada su bone reakcije tla manje od komponenti centrifugalne sile koja je paralelna sa putem.
Ova mogunot naroito je izraena pri vonji po putu sa niskim vrijednostima koeficijenta
prijanjanja. Do prevrtanja vozila dolazi kada uslijed momenta kojim djeluje centrifugalna sila,
zaostaje optereenje unutranje para tokova.

Granina brzina zanoenja vozila odreena je izrazom:

tg
v z , gr R g
1 tg

gdje je:

R radijus krivine puta

- popreni nagib puta

- koeficijent prijanjanja ( suh kolovoz 1 = 0,95 , mokar kolovoz 2 = 0,5 ; zaleen

kolovoz 2 = 0,2)

9.2. Granina brzina prevrtanja vozila

Granina brzina prevrtanja vozila odreena je izrazom:

B 2 hT tg
vGP R g
2 hT B tg

gdje je:

B ekvivalentna vrijednost traga tokova

ht visina teita vozila ( za testirano vozilo: ht = 0,45 m)

Ekvivalentna vrijednost traga tokova B se rauna kao srednja vrijednost tragova

tokova na pojedinim tokovima. Za razmatrano vozilo vrijedi:

45
 B1 B2
B
2

B1 trag prednji tokova

B2 trag zadnjih tokova

U naem sluaju kod vozila audi A3 sportback 1.6 TDI :

B1 = 1535 mm

B2 = 1506 mm

Slijedi da je preko gore navedene formule B = (1535+1506)/2 = 1520,5mm

Faktori koji su najbitniji za stabilnost vozila pri krivolinijskoj vonji su visina teita vozila,
trag tokova te raspoloivo prijanjanje. Na stabilnost vozila u velikoj mjeri utie i popreni
nagib puta.Sa poveanjem poprenog nagiba puta smanjuje se mogunost da se desi zanoenje
odnosno prevrtanje vozila. Pri zanoenju vozila najznaajniju ulogu ima stanje puta .Na
stabilnost vozila sa stanovita prevrtanja vozila utie visina teita vozila i trag tokova.
Stabilnost vozila se poveava smanjivanjem visine teita kao i poveanjem traga tokova. Na
mogunost pojave prevrtanja utie u velikoj mjeri i sistem za elastino oslanjane vozila
(opruge, amortizeri itd).

250

200

150

brzina vozila, km/h 100

50

radijus krivine, m

brzina prevrtanja brzina zanoenja-suh kolovoz

brzina zanoenja-mokar kolovoz brzina zanoenja-zaleen kolovoz

Slika 21. Brzina zanoenja i prevrtanja vozila od radijusa krivine puta, za put bez bonog nagiba i za
razliita stanja vozila

46
 300

250

200

150
brzina vozila km/h
100

50

radijus krivine,m

brzina prevrtanja brzina zanoenja-suh kolovoz

brzina zanoenja-mokar kolovoz brzina zanoemka -zaleen kolovoz

Slika 22. Brizna zanoenja i prevrtanja vozila u zavisnosti od radijusa krivine puta, za put sa bonim
nagibom od 50 i za razliita stanja kolovoza

Bitni faktori u pogledu stabilnosti vozila pri krivoliniskoj vonji su visina teita vozila (koja
se mjenja s optereenjem), trag tokova, te raspoloivo prijanjanje. Na stabilnost vozila u
velikoj mjeri utie i popreni nagib puta. S poveanjem poprenog nagiba puta smanjuje se
mogunost da se desi zanoenje, odnosno prevrtanje vozila.

Pri zanoenju vozila najznaajniju ulogu ima stanje puta (rasploivo prijanjanje). NA
stabilnost vozila sa stanovita prevrtanja bitno utiu visina teita vozila i trag tokova
stabilnost vozila se poveava sa smanjivanjem visine teita i poveanjem traga tokova.

Da bi se osiguralo da pri svim uslovima kretanja zanoenja vozila nastupi prije njegovog
prevrtanja potrebno je da granina brzina zanoenja vozila bude manja od granine brzine
prevrtanja. To e biti ispunjeno ako je :

B
>
2 hT

Za razmatrano vozilo i normalne eksploatacione uslove, gornja nejednakost je uvjek

ispunjena. To se, takoe, jasno uoava sa slike 21 i 22 .

47
10. ZAKLJUAK

Pri izradi ovog projekta utvrdili smo osnovne dinamike karakteristike vozila Audi A3 te iste
analizirali. Analizirajui neke osnovne parametre moe se zakljuiti da ovo vozilo prua
visoke dinamike performanse koje se u velikoj mjeri podudaraju sa nominalnim podacima
pruenim od strane proizvoaa. Vodei se na prvom mjestu bezbjednou sa sigurnou
moemo rei da ovo vozilo ispunjava sve uvjete.

Prije same proizvodnje automobila potrebno je utvrditi dinamike karakteristike automobila, a

i nakon same proizvodnje potrebno je izvriti dodatne proraune ovih karakteristika kao i
svakog proizvedenog serijskog vozila. Ukoliko proizvoa eli da postigne to bolji odnos sa
sadanjim i buduim kupcima u smislu dvosmjerne komunikacije duan je da putem
instrumenata tehnologijskog marketinga a posebno promocijom dostavi dobijene podatke
kupcu kako bi se kupac sto bolje informisao o vozilo koje namjerava da kupi.

48
49