Slobodan Jovanovi
Slobodan Jovanovi (Novi Sad, Austrougarska, 21.
novembar/3. decembar 1869 London, Ujedinjeno
Kraljevstvo, 12. decembar 1958) je bio srpski
pravnik, istoriar, knjievnik i politiar, potpredsednik
Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije (27. mart
1941 11. januar 1942), predsednik Ministarskog
saveta Kraljevine Jugoslavije (11. januar 1942
26. jun 1943) u Londonu, profesor Beogradskog uni-
verziteta (1897 1940), predsednik Srpske kraljevske
akademije, rektor Beogradskog univerziteta profesor
javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu.
Tokom oba balkanska rata 1912. i 1913. godine bio je
ef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. U rat-
nom presbirou je radio i od poetka Prvog svetskog rata
do 1917. kada mu je dodeljen rad u Ministarstvu inos-
tranih dela. Ekspert na Konferenciji mira u Parizu 1919,
teoretiar koji je izmeu 1932. i 1936. objavio sabrana
dela u sedamnaest tomova, predsednik Srpskog kulturnog
kluba (1937 1941).
Posle Drugog svetskog rata, Jovanovieve knjige nisu
tampane u Jugoslaviji do 1990. godine. Umro je u
Londonu, u devedesetoj godini. Od strane srpskih vlasti
je zvanino rehabilitovan 2007. godine.
1 Biograja
1.1 Kraljevina Srbija
Roen je 3. decembra 1869. u Novom Sadu, od oca
Vladimira Jovanovia i majke Jelene, stanovali su u kui
u Miletievoj ulici broj 3. Od sredine 1872. njegova
porodica ivi u Beogradu. 1879. polazi u Prvu beograd-
sku gimnaziju, tada sedmorazrednu i smetenu u levom
krilu Kapetan-Miinog zdanja. Godine 1886. zavrio
je Prvu muku gimnaziju u Beograd. Posle boravka u
Minhenu (1886/87.) i Cirihu od 1. aprila 1890. studi-
rao je prava u enevi, vajcarska, kao dravni stipendista
Kraljevine Srbije. Potom je izuavanje prava nastavio
1891. godine na Slobodnoj koli politikih nauka u
Parizu. Naredne godine, 1892., se vraa u Srbiju gde do-
bija prvu dravnu slubu, radi kao pisar u Ministarstvu
inostranih dela u Beogradu. Slobodan je 1893. upuen
za ataea u srpsko poslanstvo u Carigradu, Osmansko
carstvo, gde ostaje do 1894. Na ovom poloaju radio
je na poboljanju poloaja Srba u Turskoj. Po povratku
u Beograd 1894. zbog poznavanje situacije u Turskoj
postavljen je u Prosvetno odeljenje Ministarstvo inos-
tranih dela, koje se bavilo srpskom propagandom (kol-
1
skim i crkvenim stvarima) u Makedoniji. Slobodan ob-
javljuje 1895. godine delo o dravnom i javnom pravu
pod nazivom O drutvenom ugovoru, gde izlae ideje
savremenog liberalizma, nastalim u 18. veku u dobu
prosveenosti. Slobodan je 1894. poeo da objavljuje
lanke u konzervativnom listu Red, naredne, 1895. go-
dine poinje da pie lanke u Srpskom pregledu, a
1896. u mostarskoj Zori.
Godine 1897. je izabran za vanrednog profesora na
Pravnom fakultetu Velike kole u Beogradu. Iste godine
objavljuje delo O suverenosti. Godine 1899. objavljuje
delo pod nazivom O dvodomnom sistemu. U ovom
delu kao glavni primer uzima Englesku, dravu u kojoj
je nastao savremen parlamentarizam. Iste godine ob-
javljuje do tada najstudiozniju raspravu Jovan Hadi,
srpski zakonopisac u izdanju Matice srpske. Godine
1900. na pravnom fakultetu je izabran za redovnog pro-
fesora. Posle toga je bio nastavnik Pravnog fakulteta u
Beogradu pune 43 godine, sve do svoga penzionisanja
1940. godine. Bio je jedan od osnivaa Srpskog kn-
jievnog glasnika 1901. godine. U ovom knjievnom
asopisu nalazio se u ureivakom odboru i vaio je za
jednog od najredovnijih saradnika. Naredni istraivaki
rad objavljuje 1902. pod nazivom Engleski parlamenta-
rizam.
Jovanovi je 4. februara 1905. godine izabran za
dopisnog lana Srpske kraljevske akademije. Godine
1908. je izabran za redovnog lana Srpske kraljevske
akademije. Veliku sintetiku studiju pod nazivom Nae
ustavno pitanje u XIX veku objavio je 1905. godine,
potom je drugi put tampao 1908. i trei 1932. Go-
dine 1907. izdao je knjigu Ustavno pravo, koju e
ponovo tampati 1924. Godine 1908. objavio je studiju
pod nazivom Utemeljenje graanskog zakonodavstva i
ustavnosti u Srbiji, koje e kasnije proiriti i objaviti
1931., i 1932. godine. Objavljivanjem knjige 1912. go-
dine Ustavobranitelji i njihova vlada zapoinje rad na
velikom projektu pisanjem Istorije Srbije 1838 - 1903
koje e trajati pune dve decenije i predstavljae sredinje
mesto u sveukupnom njegovom delu.
1.2 Ratovi 1912-1918
Tokom Prvog i Drugog balkanskog rata Jovanovi je bio
ef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske. Posle
pobede Srpske vojske u Kumanovskoj bici prelazi sa
Presbirom i Vrhovnom komandom u Skoplje gde boravi
nekoliko meseci. Posle Drugog balkanskog rata, 1913.
godine izabran je za rektora Beogradskog univerziteta.
2 1 BIOGRAFIJA

Meutim, 1914. godine izbija Prvi svetski rat a Slobo-
dan je ponovo upuen na slubu u Presbiro pri Vrhovnoj
komandi Srpske vojske. U jesen 1915. austrougarske i
nemake oruane snage preduzele su veliku ofanzivu na
Srbiju, istovremeno i bugarske snage prekidaju sabraa-
jnu komunikaciju dolinom June Morave i Vardara. Srp-
ska vojska sa izbeglim narodom nalazila se u bezizlaznoj
situaciji na Kosovu i Metohiji. Tada Vrhovna komanda
odluuje da se krene u povlaenje preko Albanije i Crne
Gore na jadransku obalu u susret saveznikim snagama.
Posle albanske golgote profesor Jovanovi se naao na os-
trvu Krf, gde su bile smetene srpska vojska, izbeglice,
narodna skuptina, vlada i druge ustanove. Profesor Jo-
vanovi je pored obaveza u Presbirou nalazio vremena i
za knjievni rad. Na Krfu je 1917. napisao biografske
oglede o Stojanu Novakoviu i Ljubomiru Nediu. Posle
Prvog svetskog rata profesor Jovanovi se nalazio meu
pravnim ekspertima pri jugoslovenskoj delegaciji na Kon-
ferenciji mira u Parizu 1919. godine.
1.3 Kraljevina Jugoslavija
formulacije sastavljene od elemenata, funkcija i ustanova
savremene ljudske zajednice. Ovu knjigu je proirio
studijom Poratna drava 1936. kojom obrauje Italiju,
Englesku, Francusku, Rusiju i Nemaku u kojoj tipoloki
klasikuje odnos izmeu pravne drave i drave faizma
i komunizma, odnosno nastanak novih drava masa kao
novog oblika totalitarizma. Slobodan Jovanovi je bio
osniva i prvi predsednik Srpskog kulturnog kluba u pe-
riodu od 1937. 1941. Slobodan je 1938. godine ob-
javio monograju O Gledstonu, voi enleskih liberala
u parlamentu i na elu britanske vlade, pratei njegovo
politiko angaovanje profesor Jovanovi je u stvari pra-
tio put reformisanja Britanske imperije. U broju od 4.
decembra 1939. Politika je preko itave strane 9. i dva
stupca strane 10. objavila pet lanaka posveenih Slobo-
danu Jovanoviu pod zajednikim naslovom Sedamde-
set godina ivota g. Slobodana Jovanovia. Godine
1939. objavio je veliko delo Primeri iz politike soci-
ologije - Engleska, Francuska, Nemaka 1815 1914.
Iste godine objavio je studiju O amerikom federal-
izmu. Godine 1940. Slobodan odlazi u penziju sa mesta
redovnog profesora.

Slobodan Jovanovi zajedno s Bogdanom Popoviem ob-

navlja izlaenje Srpskog knjievnog glasnika. Profesor 1.4 Drugi svetski rat
Jovanovi je 1920. godine izdao uvenu knjigu Voi
Francuske revolucije, sastavljenu od portreta Miraboa,
Dimurijea, Dantona i Robespjera. Drugi put je ova
knjiga tampana u okviru Jovanovievih Sabranih dela Posle vojnog pua 27. marta 1941. godine prihvatio je
1932. kod izdavaa Geca Kona. U okviru rada o dunost potpredsednika vlade. Izbeglitvo je poelo u
nacionalnom pravu i istoriji profesor Jovanovi 1923. Jerusalimu, a nastavljeno u Londonu (od jula 1941).
tampa drugu knjigu pod nazivom Druga vlada Miloa Od 11. januara 1942. do 26. juna 1943. godine
i Mihaila Obrenovia. Takoe, 1926. je objavio kn- bio je predsednik vlade. Sedite Jugoslovenske vlade u
jigu Vlada Milana Obrenovia (I-II) koju je dotampao Londonu nalazilo se u velikoj zgradi na Najtsbridu, gde
1927. A, 1929. godine izdaje knjigu pod nazivom Vlada je bio smeten kabinet Slobodana Jovanovia. Na dan
Aleksandra Obrenovia (I-II). preuzimanja dunosti, imenovao je Drau Mihailovia
11. januara 1942. za ministra vojnog, zbog zasluga za
dizanje ustanka protiv Nemaca. Premijer Jovanovi
je 1942. savetovao generala Dragoljuba Mihailovia da
ne pristupa bez naoruanja veim akcijama zbog nes-
razmere u rtvama, ve da produi organizovanje i eka
otsudni as.[1] Takoe je preko Moskve intervenisao
da ga partizani ne napadaju.[2] Premijer Jovanovi je
takoe molio britanske vlasti da se misije u Jugoslaviju
ubacuju samo preko Drae Mihailovia.[3]
U novembru 1942. godine Rusi su predloili slanje
svojih viih ocira u Mihailoviev tab i dotur po-
moi etnicima. Vlada Slobodana Jovanovia je ovo
odbila, traei da se prvo obustavi kampanja protiv
Slobodan Jovanovi (levo) u drutvu pisaca JVuO, da se pozovu partizani da ne napadaju odrede
jugoslovenske vojske i da se partizani stave pod Mi-
[4]
Profesor Jovanovi je 1927. godine izabran za dopisnog hailovievu komandu.
lana Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Nakon stravinog etnikog pokolja muslimana Sandaka
Zagrebu. Izmeu 1928. i 1930. godine nalazio se na i istone Bosne, predsednik Slobodan Jovanovi je 12.
mestu predsednika Srpske kraljevske akademije. Izda- februara 1943. iz Londona naloio jugoslovenskoj am-
vanje Sabranih dela profesora Jovanovia je poelo kod basadi u Vaingtonu da odluno demantuje takve tvrdnje:
Gece Kona 1932. godine. Profesor Jovanovi je objavio
knjigu 1934. pod nazivom O dravi, koju ine teorijske
1.5 Emigracija 3

Molim demantujte vesti da eneral Mihailovi dirigira 1.5 Emigracija

pokolje Hrvata i Muslimana. On naprotiv pokuava
da organizuje saradnju svih Jugoslovena u borbi protiv Posle Drugog svetskog rata, Slobodan Jovanovi ostao je
osovine.[5] da ivi u Londonu. Slobodan Jovanovi je u Londonu
(Slobodan Jovanovi) stanovao od 1945. do 1958. nedaleko od Kensingtona
Gardensa u ondanjem skromnom i malom hotelu Tjudor
Kort (Tudor Court Hotel, 48 52 Crowell Road, London
Tokom 1943. godine, u London je stizalo sve vie SW7). Godine 1946. na procesu generalu Dragoljubu
izvetaja o zloinima i kolaboraciji etnika. Zbog toga, Mihailoviu i grupi od 23 lica u Beogradu Slobodan
predsednik britanske vlade Vinston eril uputio je 28. Jovanovi je osuen od strane Vojnog vea na kaznu
marta 1943. otru notu predsedniku jugoslovenske vlade lienja slobode s prinudnim radom u trajanju od dvadeset
Slobodanu Jovanoviu navodei da ukoliko general Mi- godina, gubitak politikih i pojedinih graanskih prava u
hailovi nije spreman izmeniti svoju politiku prema ital- trajanju od deset godina, konskaciju celokupne imovine
ijanskom neprijatelju i prema svojim jugoslovenskim i na gubitak dravljanstva. Na osnovu ove presude u Ju-
sugraanima, za vladu Njegovog velianstva zaista biti goslaviji je praktino uvedena zabrana na njegova dela.
potrebno da revidira svoju sadanju politiku podupi-
ranja generala Mihailovia...[6] U duhu erilove note, Posle rata, nekadanji lanovi jugoslovenske vlade u Lon-
predsednik vlade Slobodan Jovanovi je 5. aprila 1943. donu nisu bili kvalikovani za britansku dravnu so-
upozorio Mihailovia: cijalnu pomo. Veina znaajnih jugoslovenskih em-
igranata nala se na rubu egzistencijalnog opstanka.
Meutim, srpski brodovlasnik, Vane Ivanovi, osnovao
je Dobrotvorno udruenje slobodnih graana Jugoslav-
Nemci i Italijani koji su rasparali Jugoslaviju i oduzeli ije ijim je donacijama spasao veliki broj uglednih in-
naem narodu slobodu jesu nai prvi i glavni neprijatelji. telektualaca emigranata bede. Slobodan Jovanovi je
Protiv njih valja udruiti sve borbene snage Jugoslavije bio inicijator osnivanja 1951. godine Udruenja srpskih
ostavljajui na stranu nae unutranje razmirice. Svaki pisaca u izgnanstvu i na osnivakoj skuptini izabran je
graanski rat koji se vodi za vreme neprijateljske okupacije za poasnog predsednika, Milo Crnjanski za predsed-
koristi samo neprijatelju i nikom vie. Mi razumemo da je nika, Miodrag Staji za potpredsednika, za sekretara
bilo prilika kada ste morali primiti borbu s partizanima, dr Miodrag Purkovi i za lana Uprave Kosta Pavlovi.
ali iz toga jo ne sleduje da i saradnja sa Italijanima protiv U tom Udruenju, koje je prireivalo mesena preda-
partizana moe biti opravdana.[7] vanja, Jovanovi je govorio iz oblasti srpske istorije i kn-
() jievnosti.

Predsednik Jovanovi je izvetaje iz verodostojnih

izvora o pokolju muslimana primao sa najveom rezer- 1.6 Smrt
vom. On 3. maja 1943. nalae ministru Mihailoviu da
nastavi pomirljivu politiku prema Muslimanima i de- Preminuo je u petak 12. decembra 1958. u 6.30 . izju-
mantuje glasine: tra, u svojoj devedesetoj godini, u Londonu. Opelo nad
zemnim ostacima Slobodana Jovanovia izvreno je 20.
decembra 1958. pre podne, u srpskoj pravoslavnoj crkvi
Sv. Sava u Londonu. Opelu su prisustvovali kraljica
Ja se vrsto nadam da ete vi ostati i dalje pri vaoj
Marija Karaorevi. Kao izaslanik kralja Petra II bio
dosadanjoj pomirljivoj politici prema Muslimanima i da
je Bogoljub Jevti. Kao izaslanik kraljevia Tomislava
ete nai naina da demantujete glasine koje se ire u
i princeze Margarite bio je major ore Dimitrijevi.
suprotnom smislu.[8]
Od porodice opelu su prisustvovali Kosta St. Pavlovi
(Slobodan Jovanovi) sa suprugom i sinom. Opelu su prisutvovali svi lanovi
Jugoslovenskog narodnog odbora, kome je Jovanovi bio
Od 26. juna do 10. avgusta 1943. Slobodan Jovanovi osniva i predsednik od njegovog osnivanja. Predstavnici
se nalazio na dunosti potpredsednika vlade u kabinetu Udruenja srpskih pisaca u izgnanstvu kome je Jovanovi
Miloa Trifunovia. Kada je kralj Petar II pod pritiskom bio poasni predsednik. Predstavnici veterana JVUO iz
britanskog premijera, Vinstona erila, doneo odluku da Organizacije srpskih etnika i Organizacije srpskih et-
smeni predsednika vlade Boidara Puria i da na njegovo nika Ravna Gora. Koveg je bio prekriven zastavom
mesto dovede Ivana ubaia, Jovanovi se suprostavio Kraljevine Jugoslavije. Slobodan Jovanovi je posle
ovoj odluci. Novi predsednik vlade Ivan ubai je ubrzo opela sahranjen na groblju Kensal grin, u severozapad-
sklopio sporazum s J. B. Titom tokom leta 1944. nom delu Londonu. Sahranjen je u pravoslavnom delu
groblja na kome se uglavnom nalaze grobovi Srba koji su
u emigraciju otili 1945. Godine 1965. je Udruenje srp-
skih pisaca u izganstvu podiglo memorijalnu plou Slobo-
danu Jovanoviu u hotelu Kort u Londonu, gde je iveo
4 6 VIDI JO
od 1945. pa sve do svoje smrti 1958.
Njegovi posmrtni ostaci su 1. decembra 2011. godine
ekshumirani, i preneti u hram Svetog Save u Londonu, U Novom Sadu postoji organizacija pod nazivom Srpski
gde je 5. decembra odran parastos. Dana 8. decembra kulturni Klub Slobodan Jovanovi koja radi na promociji
su preneti u Srbiju gde su 10. decembra sahranjeni u Aleji ideja Slobodana Jovanovia.
zaslunih graana na Novom groblju u Beogradu[9] .
2 Naslee
Ureivaki odbor biblioteke Srpska knjievnost u sto
knjiga uvrstio je njegovu knjigu Portreti iz istorije i
knjievnosti kao 60. u kompletu. No, samo u prvom iz-
danju, tampanom u malom broju primeraka. U drugom
izdanju ova knjiga, sastavljena od eseja Slobodana Jo-
vanovia, nije bila ni tampana, zbog intervencije Saveza
komunista Jugoslavije.
Posle dugogodinjih pokuaja da se tampaju njegova
sabrana dela, zbog nepovoljnog miljenja vlasti, tek 1990.
godine u zajednikom poduhvatu tri izdavaa (BIGZ, Ju-
goslavija Publik, Srpska knjievna zadruga) tampano
je 12 tomova sabranih dela akademika Slobodana Jo-
vanovia.
2007. godine Slobodan Jovanovi je rehabilitovan
odlukom Okrunog suda u Beogradu, a presuda ko-
jom je osuen na robiju i gubitak asti je proglaena
nitavnom.[10]
3 Dela
Meu znaajnija njegova dela spadaju:
O suverenosti,
Osnovi pravne teorije o dravi,
Srpsko-bugarski rat (1901),
Engleski parlamentarizam (1902),
Svetozar Markovi (1903),
Makijaveli,
Voi francuske revolucije,
Politike i pravne rasprave,
Ustavno pravo Kraljevine Srbije,
Ustavobranitelji.
U periodu 1923-1926 objavljuje jedno za drugim tri za-
mana i znaajna dela:
Druga vlada Miloa i Mihaila,
Ustavno pravo Kraljevine SHS,
Vlada Milana Obrenovia.
4 Izvori
[1] http://znaci.net/00001/4_14_1_224.htm
[2] http://znaci.net/00001/4_14_1_224.htm
[3] http://znaci.net/00001/4_14_1_224.htm
[4] http://znaci.net/00001/4_14_1_235.htm
[5] Zahtev Predsednitva vlade Kraljevine Jugoslavije od 12.
februara 1943. ambasadi u Vaingtonu da demantuje vesti
o to me kako Draa Mihailovi rukovodi pokoljima Hrvata
i Muslimana
[6] AVII, arhivski fond D. M., VKY 456/1
[7] Zbornik NOR, tom XIV, knjiga 2, dok. 212.
[8] Obavetenje predsednika jugoslovenske izbeglike vlade
od 3. maja 1943. Drai Mihailoviu o stavu vlade u
odnosu na Drainu politiku prema Muslimanima
[9] RTS: Slobodan Jovanovi u Aleji velikana (5.12.2011)
[10] Rehabilitovan Slobodan Jovanovi; Kotunica:
Ispravljena nepravda.. Arhivirano iz originala 2007-10-
28. http://web.archive.org/web/20071028024355/http:
//www.rts.co.yu/jedna_vest.asp?source=komentar&
IDNews=203144. Radio-televizija Srbije, 26. oktobar
2007. Pristupljeno 26.10.2007.
5 Literatura
Slobodan Jovanovi: Iz istorije i knjievnosti -{II}-
, Sabrana dela tom 12, 887 strana, BIGZ i Srp-
ska knjievna zadruga, Beograd 1991, ISBN 86-13-
00435-0
Ilustrovana monograja - Miodrag Jovii, Slobo-
dan Jovanovi - Pravni fakultet univerziteta u Be-
gradu i I. P. Vajat D. O. O Beograd, 2004, str. 12-
60.
6 Vidi jo
Spisak predsednika vlada Jugoslavije
Spisak ministara inostranih poslova Jugoslavije
Beogradski proces
 5

7 Vanjske veze
Biograja na sajtu SANU

Fond Slobodan Jovanovi

Zbirka knjiga Slobodana Jovanovia Digitalna
Narodna biblioteka Srbije

O nacionalnoj samo(ne)disciplini (Pravoslavlje,

broj 989, 1. jun 2008)

Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovia stiu u Srbiju

(Veernje novosti, 2. decembar 2011)

Posmrtni ostaci Slobodana Jovanovia stiu u

Beograd (Veernje novosti, 5. decembar 2011)

Jovanovi meu velikanima (SPC, 10. decembar

2011)

Slobodan Jovanovi konano poiva u Srbiji

(Veernje novosti, 10. decembar 2011)

Dejan Popovi: Profesor Slobodan Jovanovi

vraen jer je drutvu potrebna katarza (Blic, 11.
decembar 2011)
Srbija vraa deo duga velikanu (Blic, 10. decem-
bar 2011)
Slobodan Jovanovi - naunik i dravnik (Veernje
novosti, feljton, decembar 2011)
6 8 TEXT AND IMAGE SOURCES, CONTRIBUTORS, AND LICENSES

8 Text and image sources, contributors, and licenses

8.1 Text
Slobodan Jovanovi Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Slobodan_Jovanovi%C4%87?oldid=29617709 Saradnici: Belirac, OC Ripper,
Mladilozof, Autobot, EmausBot, ZroBot, Edgar Allan Poe, Kolega2357, Konstantin duka, Rotlink i Legobot

8.2 Images
Datoteka:Gtk-dialog-info.svg Izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b4/Gtk-dialog-info.svg Licenca: LGPL Do-
prinijeli: http://ftp.gnome.org/pub/GNOME/sources/gnome-themes-extras/0.9/gnome-themes-extras-0.9.0.tar.gz Originalni umjetnik:
David Vignoni
Datoteka:Svetozar_Corovic.jpg Izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9a/Svetozar_Corovic.jpg Licenca: Public
domain Doprinijeli: http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=577.msg3686#msg3686 Originalni umjetnik: ?
Datoteka:Wikiquote-logo.svg Izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/fa/Wikiquote-logo.svg Licenca: Public do-
main Doprinijeli: Vlastito djelo Originalni umjetnik: Rei-artur

8.3 Content license

Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0