1.ISTORIJEA EU?

Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji poinje 1952. osnivanjem prve
velike evropske nadnacionalne ekonomske zajednice Evropske zajednice za ugalj i elik. U
Evropi su 1958. osnovane jo dve nadnacionalne zajednice Evropska ekonomska
zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. zajedno sa Evropskom
zajednicom za ugalj i elik ujedinile u Evropske zajednice. Godine 1993. Evropska ekonomska
zajednica je, postavi jedan od tri stuba Evropske unije, ula u njen sastav kao Evropska
zajednica, a deset godina kasnije, istekom Ugovora iz Pariza, i funkcije Evropske zajednice za
ugalj i elik su postale deo nadlenosti Evropske zajednice, a samim tim i EU. Evropska
zajednica za atomsku energiju je nastavila da postoji kao samostalna nadnacionalna
organizacija.

Od svog nastanka, pa do dananjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono to je poelo
kao estolana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u
jedinstvenu uniju unutarkoje je dravama lanica omogueno slobodno kretanje
ljudi, roba, usluga i kapitala. Veina njenih graana se slui zajednikom valutom, a lanice
ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i spoljnopolitikim pitanjima.
Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon Drugog svetskog rata, prerasla je u uniju
sa preko 494 miliona stanovnika, sa najviim bruto drutvenim proizvodom na svijetu.

2.INSTITUCIJE EU?

Institucije EU u mnogo emu nude potpuno nova i originalna reenja organizovanja i naina
odluivanja. To je rezultat injenice da je EU vie od proste konfederacije drava, ali manje
od federalne drave. Umjesto principom podele vlasti (zakonodavna, izvrna i sudska) odnosi
meu institucijama EU odreeni su principom institucionalne ravnotee, ili balansa.

Evropska unija ima nekoliko institucija od kojih su najvanije: 1. Evropski parlament (754
lanova), 2. Savet Evropske unije (ili 'Savjet ministara') (28 lanova), 3. Evropski savjet,

4. Evropska komisija (28 lanova), 5. Evropski sud (28 sudija) i 6. Evropski finansijski sud
(28 lanova).

Postoji nekoliko finansijskih tijela: 1. Evropska centralna banka (koji zajedno sa nacionalnim
(narodnim) bankama ini Evropski sistem centralnih banaka) i 2. Evropska investiciona banka
(ukljuujui Evropski investicioni fond) Postoji jo mnogo tela zaduena za sprovoenje
objektivne politike i pravde. To su tzv. Agencije Evropske unije. Sjedita institucija Evropske
unije: 1. Evropska unija nema zvanini glavni grad, a sedita njenih institucija se nalaze u
nekoliko razliitih gradova. Brisel je sedite Evropske komisije i Saveta Evropske unije
(Savet ministara), kao i domain sastanaka i plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta.
Brisel se upravo zbog ovoga smatra de fakto glavnim gradom EU. 2. Strazbur je sedite
Evropskog parlamenta i domain je veine plenarnih zasedanja. 3. Evropski sud i sekretarijat
Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. 4. Evropska centralna banka je smetena u
Frankfurtu.

1.1. Evropski savet

Tijelo koje je stupanjem Lisabonskog ugovora na snagu izrekom dobilo epitet glavnog
organa. ES okuplja predsednike drava ili vlada drava lanica Evropske unije,
predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta. Odluke Evropskog saveta su
vezujue za institucije EU. Savet ima mo da odreuje politiki smer EU. Unutar
Evropskog saveta posebno je istaknuta uloga predsednika Saveta. Tu funkciju svakih est
meseci vri predsednik one drave koja predsedava Evropskom Unijom. Evropski savet
moe da donosi pravno obavezujue akte, a tada se smatra da ih je doneo Save EU u
sastavu predsednika drava ili vlada budui das am Evropski savet nije formalno telo koje
moe samo da donosi odluke.

1.2. Evropski parlament

Evropski parlament predstavlja jednu polovinu zakonodavsta Evropske unije. 736 (usko
e biti 754) evropskih poslanika direktno biraju dravljani EU svakih pet godina. Evropski
parlament (European Parliament) je institucija koja reprezentuje 492 miliona graana, I u
okvirima kompetencija EU, sa Savetom ko-zakonodavno telo Evropske unije. Jedino je
telo na nivou Unije koje se bira neposredno od strane graana. Evropski parlament ima
754 poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima na mandat od pet godina. Ako
Ugovorom o EU nije drugaije predvieno Evropski parlament odluuje prostom
veinom glasova prisutnih poslanika. Najmonije pravo Evropskog parlamenta je
izglasavanje nepoverenja Komisiji za to je potrebno dve tre- ine glasova prisutnih
lanova Evropskog parlamenta.

Zakonodavna funkcija - Zajedno sa Evropskim savetom Evropski parlament predstavja

zakonodavnu polugu Evropske unije. Parlament i Savet sudeluju u zakonodavnoj vlasti
sprovodei je kroz etiri osnovna postupka: 1. postupak konsultacije 2. postupak saradnje
3. postupak odobravanja 4. postupak saodluivanja

1.3 EVROPSKA KOMISIJA

Evropska komisija vue svoje korene iz jedne od pet kljunih institucija stvorenih u
nadanacionalnom sistemu Evropske zajednice, na predlog Roberta umana, francuskog
ministra spoljnih poslova, 9. maja 1950. Nastavi 1951. kao Visoko nadletvo (engl. High
Authority) u Evropskoj zajednici za ugalj i elik.Komisija je prola kroz brojne promene
u svojim moima i sastavu pod raznim predsednicima Komisije, vezano za tri Zajednice.
Evropska komisija (European Commission) je izvrni organ Evropske unije, svojevrsna
Vlada Evropske Unije. Predstavlja jednu od tri glavne institucije koje upravljaju Unijom.
Predsednik i lanovi Komisije se biraju od strane zemalja lanica poto su prethodno
odobreni od strane Evropskog parlamenta. Komisija je izvrni organ institucionalnog
 sistema Unije. Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu
ministara.

1.3. Sud pravde Evropske unije

Sastav Suda pravde EU ine: 1. Sud pravde, koji ine 28 sudija i 8 optih pravobranilaca
2. Opti sud (nekada Prvostepeni sud), koji ini 27 sudija 3. Specijalizovani sudovi
(paneli). Evropski sud (European Court of Justice) je institucija koja se od 1989. sastoji
od dva suda: Suda EZ-a (Court of Justice of the European Communities) i Prvostepenog
suda (Court of First Instance). Uloga je Evropskog suda kao institucije da osigura da se
pri primeni i tumaenju Osnivakog ugovora potuje pravo.

1.4. Savet Evropske unije

Savet je telo u kome su zastupljeni interesi zemalja lanica, iji se predstavnici okupljaju
regularno na ministarskom nivou. Dve formacije reda Saveta jesu: 1. Savet za opte
poslove vri koordinaciju rada Saveta i vri pripremu i obezbeuje podrku sastancima
Evropskog saveta. 2. Savet za spoljne poslove razrauje spoljnu aktivnost EU na
osnovu smernica koje utvruje Evropski savet i obezbeuje doslednost delovanja EU na
meunarodnoj sceni. Savet je glavno telo za donoenje odluka u EU

3.Evropska centralna banka?

Evropska centralna banka je institucija koja je nadlezna za Evropsku monetarnu politiku.
Osnovana je ugovorom iz Mastrihta,kojim je i pokrenut postupak stvaranja monetarne
unije kao nadgradnje unutranjeg trita EU. Glavni razlog njenog osnivanja bilo je
stvaranje monetarne unije s jedinsEvropska centralna banka nadzire koliinu novca u
opticaju, upravlja kursom evra, zajedno sa centralnim bankama drava lanica. dri i
upravlja slubenim deviznim rezervama. Glavni zadatak joj je ocuvanje stabilnosti cena u
zoni evra,te i ouvanje kupovne moci evra. To podrazumeva strogo kontrolisanje inflacije
tj. da godinje poveanje cena bude manje od 2%. Evropska centralna banka to postie na
2 naina: kontrolom koliine novca u opticaju, praenjem kretanja cena, i procenom
rizika u odnosu na stabilnost cena u evrozonitvenom valutom, evrom. Na osnovu ugovora
o EZ garantuje se nezavisnost monetarne vlasti. Na osnovu ugovora o EZ garantuje se
nezavisnost monetarne vlasti. Evropska centralna banka ima 3 tijela : Upravni odbor,
Izvrsni odbor i Opti savet. Upravni odbor je najvie telo Banke. ine ga 6 lanova
Izvrsnog odbora i guverneri nacionalnih centralnih banaka evrozone.Opti savet je
sastavljen od predsednika i potpredsednika Evropske centralne banke i guvernera
nacionalnih centralnih banaka svih drava lanica EU a ne samo onih koje su lanice
monetarne unije. Evropska centralna banka je institucija koja je nadlezna za Evropsku
monetarnu politiku. Osnovana je ugovorom iz Mastrihta,kojim je i pokrenut postupak
stvaranja monetarne unije kao nadgradnje unutranjeg trita EU. Glavni razlog njenog
osnivanja bilo je stvaranje monetarne unije s jedinstvenom valutom, evrom. Drave koje
su ule u monetarnu uniju prenele su ovlaenja nad monetarnom politikom na evropski
nivo, pa je zadatak kreiranja i sprovoenja zajednike monetarne politike pripao
Evropskoj centralnoj banci.

4.MONETARNA POLITIKA EU?

Ekonomska politika predstavlja oblik dravne intervencije u ekonomiji i sveukupnost

dravnih institucija, ustanovljenih pravila i mera putem kojih se - 348 - ostvaruje
delovanje na ekonomski sistem. Ekonomska politika drave je, dakle, skup aktivnosti
drave kojima ona deluje na ekono.

Subjekat odnosno nosilac ekonomske politike je drava i njene razliite institucije -

skuptina, vlada, razliita ministarstva, centralna banka, organi lokalne samouprave i
uprave uih teritorijalnih jedinica itd. Poto postoji vie razliitih instrumenata
ekonomske politike oni se klasifikuju i to najee prema politikama u okviru kojih
funkcioniu: 1. instrumenti monetarne politike, 2. instrumenti fiskalne politike, 3.
instrumenti politike trita rada, 4. instrumenti spoljnotrgovinske politike, 5. ostali
instrumenti ekonomske politikemsku aktivnost privrednih subjekata. Monetarna politika
predstavlja onaj deo ekonomske politike koji drava vodi preko svoje centralne banke.
Centralna banka zauzima najznaajnije mjesto u nacionalnom finansijskom sistemu i ona
predstavlja takozvanu banku banaka. Monetarna politika predstavlja onaj deo ekonomske
politike koji drava vodi preko svoje centralne banke. Centralna banka zauzima
najznaajnije mesto u nacionalnom finansijskom sistemu i ona predstavlja takozvanu
banku banaka. Najvaniji zadaci centralne banke su: 1. emisije novca, 2. sprovoenje
monetarno-kreditne politike -,3. stvaranje i sprovoenje spoljne likvidnosti, 4. obavljenje
poslova za raun drave. Ciljevi centralne banke odnosno ciljevi monetarne politike su: 1.
upravljanje ponudom novca, 2. upravljanje nivoom kamatnih stopa, 3. stabilnost cena i
ouvanje kupovne moi domaeg novca, 4. obezbeenje privrednog rasta, 5. odranje
pune zaposlenosti, 6. ouvanje spoljnoekonomske ravnotee i ravnotee deviznog kursa.
Osnovni zadatak monetarne politike jeste obezbeivanje optimalne koliine novca u
opticaju tako da se privredni ivot neometano odvija, ali i da se istovremeno inflacija dri
na prihvatljivom nivou.

5.EVRO-PREDNOSTI,NEDOSTACI?

Evropska ekonomija predstavlja ogromno jedinstveno trite. Drave lanice ostvaruju

najvei deo svoje trgovinske razmene unutar Unije. Jedinstvena valuta e reiti probleme
zamene i doprineti da Evropa zajedniki nastupa na meunarodnom tritu. Olakavajui
razmenu i investicije, drave evro-zone nastoje i da poveaju broj radnih mesta. Poev od
1. januara 2002, 15 milijardi novanica i 60 milijardi kovanica su puteni u promet u
okviru evro-zone. Kako bi simboliki bila prikazana Unija i raznolikost Evrope, sitan
novac ima jednu zajedniku stranu za svih 12 zemalja evro-zone (koju simbolizuje 12
zastava) i jednu nacionalnu stranu. Ma ija da je nacionalna strana, sitan novac se moe
koristiti u cijeloj evro-zoni. Na novanicama su tampana tri elementa: kapije i prozori na
licu, i mostovi na naliju. Kao inspiracija posluili su sedam arhitektonskih stilova koji su
obeljeili evropsku kulturu: klasini, romanski, gotski, renesansni, barokni i rokoko stil,
arhitektura gvoa i stakla i savremena arhitektura. Uvoenje evra definisano je u tri faze:
A, B i C.

Faza A: zapoeta 1. 5. 1998. kada je Evropski savet objavio da e 11 zemalja od 15

lanica EU uvesti evro, objavljeni su trajni bilateralni kursevi prema nacionalnim
valutama; Evropski monetarni institut je transformisan u Evropsku centralnu banku; prva
izrada evro novanica; Faza B: karakterie je primena evra, ali samo kao
knjigovodstvenog novca; kursevi evra u odnosu na sve nacionalne valute neopozivo
utvreni; ECB preuzima sve odgovornosti: prelazak na evro po pravilu bez pritiska, bez
zabrane; Faza C: zapoeta 1. 1. 2002; kada se prvi put pojavljuju novanice i kovani
novac, nacionalne valute postoje uporedo, ali sa istekom ovog roka prestaju da se
prihvataju kao zakonsko sredstvo plaanja. Uspean razvoj evra osnov je za stvaranje
Evrope u kojoj e se ljudi, usluge, kapital i roba kretati slobodno."

Evro je novostvorena valuta Evropske unije, koja je od 1.1.1999. godine postala zakonsko
sredstvo plaanja. Uvoenje evra kao jedinstvene i jedine valute 12 drava lanica EU
ima veliko znaenje i za mnoge druge zemlje izvan toga prostora. Evro i slubeno ulazi u
zemlje koje su do tada koristile neku od valuta koje se povlae iz opticaja. To su tzv.
evropske mini drave (Andora, San Marino, Monako, Vatikan, Lihten- tajn) ili podruja
gde je nemaka marka bila jedino sredstvMastrihtskim sporazumom su ustanovljene
institucije Evrozona. Monetarna politika je poverena Evrosistemu. On se sastoji od
Evropske centralne - 386 - banke (ECB) i nacionalnih centralnih banaka(NCB) drava EU
koje su ule u EMU.342 Upravna tela Evrosistema su Izvrni odbor i Savet guvernera.
Izvrni odbor se sastoji od predsednika, podpredsednika, i 4 dirktora ECB. Savet
guvernera se sastoji od 6 lanova Izvrnog odbora i guvernera nacionalnnih centralnih
banka. Glavno telo u Evrosistemu koje donosi je Savet guvernera. On formulie
monetarnu politiku i donosi odluke koje se tiu kmatinh stopa, obavezne rezerve i
obezbeenja likvidnnosti sistema. Izvrni odbor sprovodi odluke monetarne politike koje
je doneo Savet guvernera. To ukljuuje i davanje instrukcija nacionalnim centralnim
bankamao plaanja (Crna Gora i Kosovo).

Postoji niz prednosti uvoenja evra: 1. Sniavanje transakcionih trokova, 2. Graani su u

mogunosti da porede cene u evro-zoni, pa razlike u cenama robe, usluga i zarada postaju
jasnije. 3. Troak odravanja 12 valuta je mnogo vei nego jedne. 4. Olakana je alokacija
faktora proizvodnje , 5. Dobit od senjorae (emisiona dobit)., 6. Evro je znaajnija valuta
nego to su pojedinano bile svih prethodnih 12, time to e se ee koristiti u
transakcijama, kako u Uniji tako i van nje, i time to e znaajan deo deviznih rezervi
zemlje u svetu drati u evru. 8. irenje finansijskih trita - postaju dostupnija i likvidnija.
Postoje i neke prednosti koje su manje direktne, ali ne i manje zna- ajne: 1.
Makroekonomska stabilnost , 2. Nie kamatna stope,

Strukturalna reforma - kvalifikacijom za evro zemlje su na silu morale da dovedu svoje

ekonomije u red, time to su zadovoljile kriterijume konvergencije. 4. Stvaranje nove
globalne valute rezervi .

evro nosi i neke trokove i nedostatke: 1. Trokovi prelaska na evro, 2. Gubitak poslova ,
3. Gubitak kursa valute, 4. Kontrolisana fiskalna politika, 5. Gubitak monetarne
autonomije, 6. Centralizovana monetarna politika teko funkcionie u uslovima
decentrali-zovane fiskalne polit7. Tekue vlade EU koriste dodatna sredstva javnih
finansija da bi pove- ale podrku biraa, a teret tih operacija se prebacuje na zajedniku
valutuike i decentralizovanog politikog sistema, 8. Zemlje e manje biti pogoenje
uvoenjem evra ako: (a) su otvorenije za trgovinu; (b) imaju diverzifikovanu privredu; (c)
imaju veu mobilnost proizvodnih faktora, posebno rada

6.CARINSKA UNIJA?

Pojam carinska unija podrazumeva prostor na kojem ne postoje unutranje prepreke

kretanju robe, a na robu koja ulazi spolja primenjuju se zajednika pravila, carine i kvote.
Nastanak carinske unije (CU) dobar je primer zajednikog delovanja ekonomskih i
politikih motiva. Uspostavljanje carinske unije ne mora samo po sebi da bude pozitivan
korak, niti je to podjednako dobar korak za sve zemlje. Zatienija privreda vremenom
postaje manje sposobna da se nosi s konkurencijom iz sveta, svi uvozni artikli postaju
skuplji, raste opti nivo cena unutar takve carinske unije ili zone. Gube svi oni koji bi
investirali ili dobili posao u firmama koje bi nastale da su carine bile nie, a konkurencija
na tom tritu vea. Delovanje potroaa, onih koji bi nali posao ili investirali ne vidi se
na javnoj sceni jer nisu organizovani kao interesne grupe ili grupe za pritisak.
Uspostavljanje carinske unije iziskuje dvostruki aranman: otklanjanje carinskih prepreka
za trgovinu u zoni Unije i uspostavljanje jedinstvenog trgovinskog reima prema treim
zemljama. Zona slobodne trgovine podrazumeva ukidanje carina i drugih barijera unutar
zone, ali zemljama lanicama zone doputa da imaju razliite carinske aranmane prema
treim zemljama. Razliit carinski status treih zemalja jedina je bitna razlika izmeu
carinske unije i zone slobodne trgovine. Dobit od carinske unije i njena visina zavise od
toga na kojem e nivou carinske zatite ona biti uspostavljena. Stvaranje carinske zone
donosi i sledee pogodnosti, a to je zona vea vei su i efekti. 1. Odsustvo izdataka za
carinu i vancarinske barijere unutar carinske unije, 2. Podsticanje razmene unutar
carinske unije, pad razmene sa ostatkom sveta, 3. Sniavanje trokova poslovanja, 4.
Povean proizvodni nivo ulsed korienja ekonomije obima, tj. manjih fiksnih trokova
na poveanom tritu, 5. Poveana specijalizacija, koja vodi veoj produktivnosti kao
posledica komparativne prednosti, 6. Poveana inovacija i tehnoloki napredak kao
posledica konkurencije na veem prostoru, 7. Nia cena uz isti kvalitet ili bolji kvalitet uz
istu cenu, usled poveane konkurencije, 8. Poboljana pregovaraka pozicija EU u
meunarodnoj trgovini zbog veliine trita.
7.PORESKA POLITIKA EU?

Poreski sistem jedne zemlje ini ukupnost svih oblika poreza, odnosno javnih prihoda.
Javljaju se u veoma razlicitim oblicima kao to su: porezi, doprinosi, takse, naknade i sl. .
Opte karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lei prinuda, da porez predstavlja
davanje bez direktne protiv naknade; to je takav prihod kod kojeg nije unapred utvrena
svrha za koju e se upotrebiti i naplauje se iskljuivo u novcu (samo izue razlike nastaju
zbog razliitih faktora, od kojih su najvaniji sledei: a) Razvijenost privredezetno u
naturi), b) Drutveno - ekonomsko ureenje, c) Fleksibilnost pojedinih poreza, d)
Struktura radne snage, e) Stepen otvorenosti ekonomije.

Svaka drava kreira i sprovodi makrofinansijsku politiku ije su dve glavne poluge
poreska (fiskalna)76 politika i monetarno-kreditna politika. Poreska politika je deo
ekonomske i socijalne politike. Ona obuhvata usklaeno delovanje dravnih institucija
kroz ubiranje javnih prihoda na raspodelu, razmenu, potronju i proizvodnju u odreenom
nacionalnom prostoru i vremenu u skladu sa drutveno prihvatljivim ciljevima i
zadacima. Subjekt poreske politike je drava, odnosno njeni organi od centralnih do
lokalnih. irok spektar uticaja instrumenata poreske politike doprinosi da se njihovom
primenom realizuju tri bitne funkcije, odnosno cilja: a) stabilizacioni, b) alokativni i c)
redistributivni77. a) Stabilizaciona funkcija poreske politike, b) Alokativna funkcija, c)
Redistrubitivna funkcija.

Veoma vana karakteristika poreskog sistema Evropske unije je opta primena poreza na
dodatu vrednost VAT (Value added tax), koji je zamenio veliki broj razliitih indirektnih
poreza u dravama lanicama. U sluaju PDV-a usvojen je evropski model poreza kojim
su na jedinstven nain odreeni bitni elementi poreza: Poreski obveznik Objekat
oporezivanja Poreska osnovica Poreska osloboenja Prava na poreski odbitak Broj
poreskih stopa i minimalna vrednost poreskih stopa i dr. Harmonizacija poreza u
Evropskoj uniji jeste instrument ekonomske regulacije. U tom kontekstu, vano je
razlikovati dve vrste poreza.

8.ZAJEDNICKE POLITIKE EU?

Zajednike politike Evropske unije su glavni instrument realizacije pro- irivanja i
produbljivanja EU, paralelno i komplementarno sa okvirima koji su postavljeni
carinskom unijom, zajednikim tritem i monetarnom unijom. Zajednike politike su
prosle dugu evoluciju od osnivanja Evropske ekonomske zajednice do danas. U samom
poetku postojala je samo jedna zajednika politika, politika u poljoprivredi. Danas se
zajednitvo u politici realizuje u preko dvadeset oblasti. Carinska unija predstavlja oblik
meunarodne ekonomske integracije u kome uporedo sa Zonom slobodne trgovine
postoji sistem jedinstvenih carinskih tarifa i jedinstvena (spoljno) trgovinska politika
prema treim dravama-nelanicama. ma. Ekonomska monetarna unija (EMU) je proces
kojim zemlje-lanice Evropske unije usklauju svoje ekonomske i monetarne politike sa
krajnjim ciljem usvajanja jedinstvene valute - evra. Opti ciljevi EMU su slobodna
trgovina, slobodna kapitalna kretanja, fiskalni devizni kurs i monetarna autonomija. EMU
poiva na harmonizaciji monetarnih politika zemalja-lanica, zajednikim rezervama i
zajednikoj centralnoj banci. Za sprovoenje evropske monetarne politike zaduena je
Evropska centralna banka (European Central Bank). Zona slobodne trgovine predstavlja
oblik meunarodne ekonomske integracije u okviru koje se smanjuju razna ogranienja,
posebno, carine za robe i usluge sa preteno domaim sadrajem inputa u trgovini
izmeu drava- lanica. Osnovni cilj uspostavljanja Zone slobodne trgovine je ukidanje
carina i drugih barijera na teritoriji Unije (ukidanje svih oblika vancarinskih restrikcija u
trgovini izmeu drava-lanica), ali i zemljama-lanicama omoguava da imaju razliite
carinske aranmane prema treim zamljama. Zajedniko trite je oblik meunarodne
ekonomske integracije u kome uporedo sa slobodom trgovine, sistemom jedinstvenih
carinskih i zajednikom (spoljno) trgovinskom politikom prema treim dravama postoji
ureeno usaglaavanje (harmonizacija) opte ekonomske politike izmeu drava-lanica.
Zajednika poljoprivredna politika (ZPP, eng. CAP- Common Agricultural Policy) je
nastala sa motivom da se prevladaju posleratne nestaice poljoprivrednih proizvoda,
stabilizuje trite i suzbije siromatvo. Poljoprivreda je jedan od osnova integracije
Zajednice. Regionalna politika: Glavni ciljevi regionalne politike su: obezbeivanje
irokog srektra finansijske pomoi razvoju siromanijih regiona Unije, koordiniranje ve
postojeih regionalnih politika drava-lanica, uzimanje u obzir regionalne probleme u
okviru drugih politika Unije. Budet i budetska politika: Budet kao glavni finansijski
instrument odraava stepen integrisanosti jedne organizacije. Procedure u toku koje
nastaje budet izraavaju odnose politikih snaga i institucija koje uestvuju u tom
procesu. Budet Evropske unije u tom smislu predstavlja kontroverzni instrument
zajednike ekonomske politike. Zajednika spoljna i bezbednosna politika ustanovljena je
Ugovorom o Evropskoj uniji, kao nastavak evropske politike saradnje. Ona prua
okvir za zajedniku politiku odbrane, koja bi u budunosti mogla postati zajednika
odbrana (drugi stub EU). Sve odluke zajednike spoljne i bezbednosne politike, kojima se
ciljevi Unije postiu putem instrumenata zajednike aktivnosti i zajednike pozicije
moraju se doneti jednoglasno u Savetu Evropske unije/Savetu ministara. Ostale
zajednike politike: Evropska unija je specifian oblik integracije koja svoje zajednike
politike. Cilj stvaranja Evropskog monetarnog sistema (EMS) se upravo i odnosio na
kreiranje zone monetarne stabilnosti i na formulisanje mehanizma monetarne
koordinacije (kako bi se obezbedila ciljana stabilnost deviznih kurseva, stabilnost cena i
 liberalna trgovina), kao i na uvoenje zajednike paralelne valute ekija (ECU), u formi
korpe koja ponderie snagu nacionalnih valuta. Zajednika valuta i potpuna mobilnost
kapitala upravo reflektuju tzv. pravu monetarnu uniju sa razliitim strategijama ponaanja
u EMS: (a) strategija u pravcu koordinacije i (b) strategija u pravcu centralizacije. To,
meutim, implicira i graduelizam, koji reprezentuje relativno nie trokove
prilagoavanja, i automatizam, koji podrazumeva pojavu nove valute i stvaranje nove
evropske centralne banke.

9.SPORAZUM IZ MASTRIHTA?

Ugovor o Evropskoj uniji poznatiji kao Ugovor iz Maastrichta potpisan je 7.2. 1992., a stupio
je na snagu 1.1., odnosno 1.11. 1993. godine.

Drave lanice nekadanje Evropske ekonomske zajednice su njime uspostavile Evropsku

uniju te time ujedno oznaile novu etapu u integriranju svojih drava u sve vru uniju, u kojoj se
odluke donose to je blie mogue graanima.

Ovim su Ugovorom postavljeni ciljevi ekonomske i monetarne unije, jedinstvene valute,

zajednike vanjske i sigurnosne politike, zajednike obrambene politike, a zatim i obrane,
uvoenja graanstva Unije, uske suradnje u pravosuu i unutarnjim poslovima.

Ugovorom u Europskoj uniji ovaj je europska integracija iz preteno privredne integracije prerasla
u politiku uniju.

Proces ratifikacije ugovora je bio suoen s nizom potekoa u buduim dravama-lanicama.

Najvea od njih je bila u Danskoj, gdje je 2.6. ratifikacija propala na referendumu za nekih
50.000. glasova. Zbog toga je Danska pristupila ugovoru tek kada su uvaene neke njene
rezervacije u okviru posebnog Edinburkog sporazuma, a isti ratificiran 18.5. 1993.

U Francuskoj je referendum o ratifikaciji 21.9. 1992. tijesno proao s tek 51,05 % glasova.

U Velikoj Britaniji su se ratifikaciji u Parlamentu suprotstavile ne samo opozicijski zastupnici

iz Laburistike i Liberalno-demokratske stranke, nego i frakcija vladajuih konzervativaca na elu
s tzv. Maastrichtskim pobunjenicima. Njihov broj je bio iznad veine nune za izglasavanje
ratifikacije u Donjem domu Parlamenta, pa je vlada premijera Johna Majora bila blizu toga da
izgubi povjerenje.

10.PAKT ZA STBILNOST I RAST?

Pakt za stabilnost i rast je dogovor drava lanica EU vezan za fiskalnu politiku.

Odnosi se na treu fazu ekonomske i monetarne unije (EMU), odnosno na
nepovratno fiksiranje kursa i uvoenje jedinstvene valute eura. Poeo se
primjenjivati 1. januara 1999. kako bi se osiguralo da drave lanice EMU odravaju
fiskalnu disciplinu nakon uvoenja jedinstvene valute eura. Pakt je usvojen
rezolucijom Evropskog vijea (Amsterdam, 1997.) i dvjema uredbama Vijea EU
(1997.) u kojima su detaljno razraeni tehniki detalji dogovora u smislu nadgledanja
budeta i koordinacije ekonomskih politika. Drave lanice koje su uvele euro moraju
odravati tzv. kriterije konvergencije, a Pakt o stabilnosti i rastu osigurava njihovo
provoenje. Drave lanice moraju potovati fiskalne kriterije tj. budetski deficit ne
smije prelaziti 3% BDP-a, a dravni dug ne bi trebalo da bude vei od 60% BDP-a.
Pakt o stabilnosti i rastu daje mogunost Vijeu EU da kazni svaku dravu lanicu
koja ne preduzima odgovarajue mjere da bi uklonila prekomjerni deficit (tzv.
procedura prekomjernog deficita). Kaznene mjere u poetku imaju oblik
beskamatnog depozita koji se moe pretvoriti u globu ako se deficit ne korigira u roku
od dvije godine. Pakt o stabilnosti i rastu revidiran je 2005. godine. Zadrani su
osnovni elementi (budetski deficit 3% i javni dug 60%), ali je uvedena vea
fleksibilnost za prelazak praga deficita u periodu ekonomskih kriza.

Naime, ekonomsku politiku u EU obiljeava centralizirana monetarna politika, koja je u

djelokrugu Europske sredinje banke (European Central bank ECB), i decentralizirana
fiskalna politika, koja ostaje pod odgovornou nacionalnih vlasti dr- ava lanica.
Zdrave dravne financije pridonose postizanju i odravanju stabilnosti cijena, a time i
odrivoga ekonomskog rasta. Stoga su na razini EU definirana i postavljena zajednika
pravila za voenje fiskalne politike na nacionalnim razinama. Ta su pravila ugraena u
odredbe Ugovora o Europskoj uniji iz Maastrichta 1992. godine i, posebno, u Pakt o
stabilnosti i rastu, a odnose se na fiskalne kriterije veliinu proraunskog deficita i
javnog duga koje zemlje lanice moraju zadovoljiti za uvo- enje eura kao nacionalne
valute, odnosno za postizanje i zadravanje stabilne pozicije unutar EMU. Pakt o
stabilnosti i rastu inicijalno je predloio njemaki ministar financija Theo Waigel
sredinom 1990-ih godina. Njema- ka je dugi niz godina odravala visoke stope rasta uz
nisku inflaciju te je oekivala da e osigurati nastavak te politike provoenjem Pakta o
stabilnosti i rastu koji e ograniiti doprinos drava lanica inflatornim pritiscima u
europskom gospodarstvu. U srednjem roku drave lanice su poduzele mjere
uravnoteenja prorauna te su do 1. oujka 1999. Vijeu i Komisiji predoile
stabilizacijske programe (koji su dopunjavani svake sljedee godine). Drave koje nisu
lanice tree faze EMU, tj. koje nisu uvele euro, trebaju predavati programe
konvergencije. Pakt o stabilnosti i rastu daje mogu- nost Vijeu da kazni svaku dravu
lanicu koja ne poduzima odgovarajue mjere da bi uklonila prekomjerni deficit (tzv.
procedura prekomjernog deficita). Kaznene mjere u poetku imaju oblik beskamatnog
depozita koji se moe pretvoriti u globu ako se deficit ne korigira u roku dvije godine. No
nema fiksnih pravila koja reguliraju ove kaznene mjere. One su uglavnom predmet
subjektivne prosudbe Vijea o uvjetima nastanaka prekomjernog deficita. Pakt je vie
puta kritiziran u smislu da je nedovoljno fleksibilan te da bi se trebao primjenjivati
tijekom ekonomskog ciklusa, a ne samo u jednoj godini. Postoji, naime, strah da
ograniavanje dravne potronje tijekom gospodarskih kriza moe ugroziti rast drave
lanice. Osim toga, Pakt se primjenjivao prilino nekonzistentno, pa Vijee ministara
2003.
godine nije primijenilo kaznene odredbe prema Francuskoj i Njemakoj kada su se one
nale u tekoama. Taj je primjer bio kulminacija viegodinjih problema u provoenju
Pakta i upozorio je na to da je jedan od osnovnih problema njegova slaba provedivost.
Tako se Pakt pokazao neprimjenjivim na velike zemlje kao to su Francuska i Njemaka,
koje su upravo i bile njegovi glavni pokretai, ali koje zbog svoje veliine i politikog
utjecaja mogu ostati poteene u sluaju nepotovanja odredbi Pakta. Naime, te su
zemlje, prema definiciji iz Pakta, tijekom nekoliko godina imale prekomjerne deficite, ali
ipak nisu bile ka- njene. Prihvaajui navedene kritike, Vije- e je 2005. godine ublailo
pravila Pakta o stabilnosti i rastu. Temeljna znaajka Pakta jest to da su kvantitativna
ogranienja originalnog Pakta proraunski deficiti 3% BDP-a i javni dug od najvie
60% BDP-a ostala nepromijenjena. Meutim, definicija i provedba pravila Pakta
postale su neto drugaije, fleksibilnije. Prva je novost da e se proraunski ciljevi
revidirati svake etiri godine. Druga je novost da e se zemljama s niim javnim dugom i
viim potencijalnim rastom dopustiti proraunski manjak u visini 1% BDP-a u srednjem
roku. Visokozaduene zemlje s niim potencijalnim rastom morat e teiti uravnoteenom
proraunu ili suficitu. Od zemalja s javnim dugom veim od 100% BDP-a trait e se
izriito pozitivan saldo prorauna. U glavne elemente reforme pripada zahtjev za
jaanjem fiskalnih pozicija tijekom dobrih godina, pri emu se takvim godinama
smatraju one u kojima je BDP bio iznad potencijalne razine. Predvieno je da u tim
godinama zemlje smanjuju svoj potencijalni manjak za 0,5 postotnih bodova BDP-a.

11.BANKARSKA UNIJA?

Evropski monetarni institut je poeo sa pripremama za uvoenje jedinstvene valute, evra,

1999. godine kada je institut transformisan u Evropsku centralnu banku sa seditem u
Frankfurtu na Majni (banka je osnovana 1.6.1998. godine, operativna od januara 1999.
godine). Kao nezavisna monetarna institucija, preuzela je ulogu svih 12 nacionalnih
centralnih banaka zemalja evrozone. Zadaci ECB prema Ugovoru iz Rima su: 1.
stabilnost cena, 2. definisanje i primenjivanje monetarne politike, 3. izvravanje deviznih
poslova, 4. zadravanje i kontrolisanje zvanine devizne rezerve drava lanica i 5.
unapreivanje nesmetanog sistema plaanja. Ona je nezavisna i od politikog meanja i
moe da ne garantuje za zemlju koja rasipa finansijska sredstva. Sa 14 nacionalnih banaka
zemalja uesnica u Evropskoj uniji obrazuje Evropski sistem centralnih banaka (SCB).
Iako je ESCB iri sistem njim zapravo rukovode tela ECB od kojih su dva najznaajnija:
Savet guvernera i Izvrni odbor. U izvetajima ECB je precizirano: cenovna stabilnost se
definie kao godinji rast - harmonizovanog indeksa potroakih cena (HIPC) za evro
oblast od 2%. Cenovna stabilnost se odrava na srednji rok. Funkcije ESCB a samim tim i
ECB su da definie i sprovodi monetarnu politiku Evropske unije, da obavlja poslove
vezane za devizni kurs, da uva i koristi devizne rezerve, da osigura dobar rad sistema
plaanja na teritoriji evrozone, kao i da prua strunu podrku ostlim telima Unije.
Najvei problem koji neka centralna banka moe da ima jeste zavisnost od izvrne vlasti.
Monetarnu politku ECB sprovodi preko spoljanjih operacija koje se tiu deviznih
kurseva evra prema drugim valutama, obino kupovinom ili prodajom drugih valuta.
Minimalna rezerva osigurava normalno poslovanje i dnevnu livkidnost komerciajalnih
banaka. ECB je revidirao svoje prognoze u pogledu rasta privrede u ovoj i sledeoj
godini. Prema najnovijim projekcijama u ovoj godini privreda 15 lanica evrozone je
zabeleila rast od 1,4 posto, dok e u 2009. rast biti jo manji te e iznositi 1,2 posto.
Takoe, ECB oekuje da e u narednoj godini inflacija u evrozoni iznositi 2,6 posto to je
jo uvijek vie od planiranih 2 posto.Zbog usporavanja rasta privrede jaa strah od
zapadanja evrozone u recesiju,koja se tehniki definie kao pad privrednih aktivnosti dva
tromjeseja za redom. Zadaci ECB-a su sledei: 1. odranje stabilnosti cena; 2. kreiranje i
sprovodjenje monetarne politike Unije; 3. upravljanje deviznim rezervama drava lanica
i 4. upravljanje platnim prometom.

12.PORESKA HARMONIZACIJA?

Poreska harmonizacija zakonodavstva drava lanica EU je savremena tendencija koja

svojim rezultatima zaokuplja panju naune, strune i ire javnosti. Pogotovo to se EU
sastoji od velikog broja drava sa izraenim ekonomskim i drutvenim disparitetima.
Poreska harmonizacija polazi od toga da porezi mogu da budu uzrok razliitih
ekonomskih i drutvenih poremeaja, kako na unutranjem, tako i na medjunarodnom
tritu, koji se mogu ukloniti ili umanjiti samo njihovim uskladjivanjem. Strategija
poreske politike EU nastoji da usled velikih razlika u poreskim stopama i sistemima
indirektnog oporezivanja ne bude naruena slobodna konkurencija izmedju drava lanica
na unutranjem tritu. Poreska harmonizacija u EU podrava principe unutranjeg trita
i slobodno kretanje ljudi, proizvoda, usluga i kapitala. Ona se sastoji od dve komponente:
harmonizacije indirektnog opoerivanja, koje direktno putem cena utie na slobodan
promet proizvoda i usluga; i, neznatne harmonizacije direktnog oporezivanja, koje je u
nadlenosti drava lanica. Poreska harmonizacija je po svojim karakteristikama postala
evropski fenomen zato to ukljuuje visok nivo tolerancije u odnosu na potvrdjivanje
razliitih reenja pojedinih drava lanica, prihvatajui ih kao izuzetke od usvojenih
zajednikih stavova. Prema tome, radi se ne samo o in continuo procesu postepenog
usaglaavanja, ve i o procesu koji na bazi razliitosti nastoji da uskladjuje medjusobne
odnose u celini, to u sutini pre predstavlja konsolidaciju. Dakle, u pitanju je zajedniko
reenje da je standard prihvatanje razliitih reenja za pojedine drave lanice, to je i
razumljivo ako se uzmu u obzir velike razlike izmedju drava lanica u stepenu
privrednog razvoja i ivotnog standarda gradjana, privrednim strukturama, socijalnim
politikama i u drugim drutvenim pokazateljima. Ilustrativan primer ovog uskladjivanja
jesu prihvaena razliita reenja u pogledu visine nie stope poreza na dodatu vrednost i
predmeta njenog oporezivanja u pojedinim dravama lanicama, kao i razliiti nivoi
novanog praga prometa koji je uslov za izuzee malih preduzetnika kod primene
posebnog postupka u pojedinim dravama lanicama. Polazei od glavnih ciljeva
prethodnih ugovora i sadanjeg ugovora EU o uspostavljanju unutranjeg trita sa
zdravom konkurencijom i omoguavanju slobodnog kretanja lica, proizvoda, usluga i
kapitala, i eliminisanja svih faktora koji tete konkurenciji, drave lanice EZ saglasile su
se da izvre harmonizaciju zakona o porezu na dodatu vrednost i zakona o akcizama.90
Imajui u vidu tada- nji Ugovor EZ, predloge Komisije, miljenje Evropskog parlamenta
i stav Ekonomskog i socijalnog komiteta, Savet EZ usvojio je vie direktiva o
harmonizaciji zakona o porezu na promet i zakona o akcizama drava lanica. Sve
sadanje, ali i budue lanice moraju uskladiti svoje zakonodavstvo u vezi sa
oporezivanjem prometa proizvoda i usluga sa EU direktivama o porezu na dodatu
vrednost i sa EU direktivama o akcizama. Najvee polemike su se vodile i vode oko broja
i visine poreskih stopa i brojnih poreskih oslobadjanja, koja koriste drave lanice.
Naroito u pogledu visine poreskih stopa drave lanice nisu jedinstvene, tako da su
miljenja uveliko podeljena. Zato je kod poreza na dodatu vrednost i kod akciza
postignuta samo saglasnost o nivou minimalnih stopa. Razlike u akcizama na benzin,
alkoholna pia ili cigarete mogu u izvesnom stepenu da narue slobodnu konkurenciju
medju dravama lanicama zbog visine poreskih stopa koje su u nekim sluajevima odraz
i kulturnih razlika. To je jedan od razloga zato se cene piva i vina toliko razlikuju od
jedne do druge drave lanice EU. Za poresku harmonizaciju u EU zapravo je bitna
harmonizacija indirektnih poreza. Zatim, 1970. godine doneta je Odluka o zameni
finansijskog doprinosa drava lanica sopstvenim izvorima finansiranja tadanje
Evropske zajednice (EZ). Usvojenim reenjem alokacija srazmernog dela prihoda od
poreza na dodatu vrednost izraunava se na jedinstven nain za finansiranje budeta
Unije. tne naplate ovih prihoda na bazi propisa Unije.92 Iako se u Ugovoru EU ne
spominje harmonizacija direktnih poreza (porezi na dohodak), iz lana 94 (lan 100 u
prethodnom ugovoru), u kojem se govori o harmonizaciji pravnih propisa en general,
izvedena su ovlaenja organa Unije za donoenje direktiva koje se tiu harmonizacije
odredjenih reenja iz oblasti direktnih poreza a koja neposredno utiu na funkcionisanje
unutranjeg trita lanica iz poreske oblasti je Ugovor EU: 1. lan 293 Ugovora zahteva
da drave lanice pregovaraju jedna sa drugom da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje u
okviru Unije. Na toj osnovi je usvojena Arbitrana konvencija o eliminisanju dvostrukog
oporezivanja; 2. prema lanu 308 Ugovora, Evropski savet deluje jednoglasno na predlog
Evropske komisije i nakon konsultacija sa Evropskim parlamentom preduzima
odgovarajue mere u postizanju ciljeva Unije.

13.BUDZET EU?

Budet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o dravnim prihodima i rashodima
u odreenom buduem periodu, najee tokom jedne godine. budet ima tri osnovne
funkcije - alokativnu, distributivnu i stablizujuu. Postojanje budeta iziskuje poreze i
takse, usled kojih se menja alokacija resursa .Budet Evropske unije je jedini instrument
sprovoenja fiskalne politike sa sredinjeg, supranacionalnog nivoa EU. Ostatak
fiskalnog sistema moe se promatrati kao skup raznih pravila i dogovora preko kojih
drave-lanice harmonizuju i koordiniraju ostale segmente fiskalne politike. To se
prvenstveno odnosi na harmonizaciju oporezivanja te na koordinaciju stabilizacijskih
fiskalnih (budetskih) politika kroz Pakt o stabilnosti i rastu te Maastrichtske kriterije
konvergencije.244 Pored budeta EU, kao drugi deo fiskalnog sistema EU moemo
posmatrati harmonizaciju (usklaivanje) poreskih sistema. Evropska Unija nema klasinu
vladu poput drava lanica, ali ima budet sa strukturom prihoda irashoda. Pored optih
 osobina budeta, da je pregledan, transparentan, solidno voen, javan i javno kontrolisan
itd., budet Unije poiva na etiri osnovna naela - jedinstvo, jednogodinjost, ravnotea i
univerzalnost. Jedinstvo znai da se svi prihodi i rashodi moraju prikazati u jednom
dokumentu. Jednogodinji karakter (engl. annuality) znai da se budet donosi svake
godine. Budet je izbalanslran51 kada su prihodi i rashodi izjednaeni. To stanje je bolje
od druga dva - deficita i suficita. Ako su rashodi vei od prihoda govori se o budetskom
deficitu, a ako su manji od prihoda u pitanju je budetski suficit. Deficit je nepoeljan jer
stvara inflatorni pritisak i u sluaju da nije. pokriven prelazi u javni dug. Suficit je
nepoeljan zato to stvara recesioni pritisak i zarobljava sredstva koja bi imala
produktivniju upotrebu. On pokazuje da javne finansije prikupljaju vie sredstava nego
to je zapravo potrebno za finansiranje javnih funkcija. Univerzalnost znai to da se
rashodi finansiraju bez obzira na izvor prihoda. Drugim reima, nema namenjivanja
odreenih prihoda za odreene rashode, sem nekih manjih izuzetaka. Prvi budet
Evropske unije (EU) tj. tadanje Evropske ekonomske zajednice je bio veoma mali i
uloga mu je bila da prije svega pokrije odreene administrativne potrebe tadanje
zajednice. Meutim, kako je Unija sve vie rasla i kako su drave lanice postajale sve
vie zavisne jedna od druge, tako je rasla i uloga budeta. Sve vie su rasla sredstva koja
su ulazila u budet kao i to j sve vie polje njegove primjene. Budet se vremenom
menjao kao i struktura njegovih prihoda i rashoda. Danas, budetska politika Evropske
Unije funkcionie na razliitim osnovama u odnosu na nacionalne politike. To znai da
zemlje lanice istovremeno sprovode i finansiraju svoje ekonomske i politike aktivnosti
u okviru dva razliita sistema javnih finansija (nacionalni i evropski). Naime, lanstvo u
Evropskoj Uniji, zemljama lanicama namee i obavezu finansiranja zajednikog EU
budeta. Shodno uspostavljenom mehanizmu funkcionisanja EU sistema javnih finansija,
svaka zemlja lanica, odrie se odreenog dijela svojih nacionalnih prihoda i ulae ih u
zajedniki EU budet, iz kojeg s Budet EU u svim ovim segmentima je specifian i
mnoga prethodno spomenuta pravila zbog politikih i konstitutvnih reenja koja
karakteriu EU ne vrede. U poreenju s klasinim nacionalnim budetima te razlike se
ogledaju u nekoliko osnovnih osobina budeta EU: 1. Prihodna i rashodna strana budeta
EU razlikuju se od budeta nacionalnih drava; 2. Budet EU je relativno mali u odnosu
na veliinu privreda koje pokriva; 3. Stroe i vre je regulisan, iz ega proizilazi
injenica da je strogo uravnoteen250 s tim u skladu; 4. Iz njega je izuzeto zaduivanje,
ali i posuivanje sredstava korisnicima budeta. Budet EU je skroman u poreenju sa
budetima drava lanica i iznosi svega 2,5% iznosa nacionalnog budetae potom vri
finansiranje zajednikih EU politika.

14.KOPENHAGENSKI KRITERIJUMI?

Kopenhagenske kriterije definisao je Evropski savjet u Kopenhagenu 1993. godine, a utvreni su

lanovima 6. i 49. Ugovora o EU. Prema tim kriterijima, drave potencijalne lanice, a samim tim i
zemlje zapadnog Balkana, moraju da usmjere politiki, ekonomski i institucionalni razvoj ka
vrijednostima i modelima na kojima se temelji EU. Te vrijednosti su demokratija, potovanje
ljudskih prava i trina ekonomija. Neto kasnije, kriteriji za pristupanje EU dopunjeni su
zakljucima Savjeta za opte poslove (General Affairs Council) iz 1997. godine i saoptenjem
Evropske komisije iz maja 1999. godine, kojima se nalae saradnja sa Meunarodnim tribunalom
u Hagu, kao i obezbeivanje uslova za povratak izbjeglica i interno raseljenih lica. Kriteriji za
lanstvo zahtijevaju da drava kandidat postigne:

stabilnost ustanova koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava

te potivanje i zatitu manjina;
efikasnu trinu privredu, kao i sposobnost noenja s konkurentskim pritiskom i
trinim silama unutar Unije;
sposobnost preuzimanja obveza iz lanstva ukljuujui potivanje ciljeva
politike, ekonomske i monetarne unije.

O IPA PROGRAMIMA POMOI

Instrument za pretpristupnu pomo (IPA) je finansijski instrument EU koji podrava
strategiju proirenja EU, ija namena je da prui pomo kandidatima i
potencijalnim kandidatima u procesu pristupanja EU.
Re je o jedinstvenom pretpristupnom instrumentu EU za budetsko razdoble od
2007. do 2013. godine (IPA I) i za budetsko razdoble od 2014. do 2020. godine (IPA
II), koji objedinjuje dotadanje pretpristupne instrumente: Phare, SAPARD, ISPA,
CARDS, kao i pretpristupni instrument za Tursku.
Prioriteti ovog programa su pruanje pomoi zemlama korisnicama u ispunjavanju
politikih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih
tekovina EU, izgradnju administrativnih kapaciteta i jaanje pravosua, kao i
pomo zemlama u procesu priprema za korienje strukturnih i kohezionih fondova
EU nakon pristupanja Evropskoj uniji.
Pomo treba da prui podrku zemlama korisnicama u njihovim naporima jaanja
demokratskih institucija i vladavine prava, reformi dravne uprave, reformi
privrede, potovanju ludskih i manjinskih prava, promociji jednakosti izmeu
polova, jaanju civilnog drutva, unapreenju regionalne saradnje, dostizanju
odrivog razvoja i smanjenju siromatva.

15.POLITIKA ZA MALA I SREDNJA PREDUZECA EU?

Mikropoduzea, mala i srednja poduzea (MSP) ine 99 % svih poduzea u EU-u. Ona osiguravaju dva od
tri radna mjesta u privatnom sektoru i zasluna su za vie od polovice cjelokupne dodane vrijednosti koju
ostvaruju poduzea u EU-u. Devet od deset MSP-ova zapravo su mikropoduzea s manje od deset
zaposlenika. Kako bi se poduprlo mala i srednja poduzea, usvojeni su razni akcijski programi poput Akta o
malom poduzetnitvu kojim su obuhvaeni svi ti programi s ciljem stvaranja sveobuhvatnog politikog okvira.
Uspostavljeni su i programi Obzor 2020. i COSME radi poveanja konkurentnosti malih i srednjih poduzea
uz pomo istraivanja i inovacija te radi omoguivanja boljeg pristupa financiranju za MSP-ove.
Mikropoduzea, mala i srednja poduzea predstavljaju 99 % svih poduzea u EU-u. Postoji oko 21 milijun
MSP-ova, koji zapoljavaju oko 33 milijuna ljudi te predstavljaju kljuan izvor poduzetnikog duha i inovacija,
koji su presudni za konkurentnost poduzea u EU-u. Cilj je politike EU-a na podruju malog i srednjeg
poduzetnitva osigurati da politike i mjere Unije budu prilagoene malim poduzeima te da doprinose veoj
privlanosti Europe za osnivanje poduzea i poslovanje. Mala i srednja poduzea esto ne uspijevaju dobiti
potrebna financijska sredstva na financijskim tritima. Posljednjih je godina postignut odreeni napredak u
poveanju dostupnosti financiranja i kredita za mala i srednja poduzea osiguravanjem zajmova, jamstava i
poduzetnikoga kapitala. Europske financijske institucije Europska investicijska banka (EIB) i Europski
investicijski fond (EIF) pojaale su svoje aktivnosti u pogledu MSP-ova. Politike i mree za pomo malim i
srednjim poduzeima prije svega ukljuuju ope usluge podrke MSP-ovima u EU-u kao to su Europska
poduzetnika mrea, SOLVIT, Tvoja Europa poduzetnitvo, Mala i srednja poduzea i okoli i Savjeti
za upotrebu kemikalija nacionalne slube za pomo REACH. Nadalje, potporu za inovacije i istraivanja
nude inicijativa EU-a za pomo korisnicima prava intelektualnog vlasnitva IPR Help Desk, internetska
stranica za tehniku pomo malim i srednjim poduzeima SME Techweb, projekt Sluba za pomo MSP-
ovima kao korisnicima prava privatnog vlasnitva u Kini, Europska mrea poslovno-inovacijskih centara,
Inovacijske mree, inicijativa Gate2Growth, Usluge poduzetnikih inkubatora slube CORDIS, Europski
inovacijski portal CORDIS i Elektronike trnice.