PREVARE MODERNE

MEDICINE
- Ispovest medicinskog jeretika -
 Naslov originala:
Confession of a Medical Heretic
by Robert S. Mendelsohn. M.D.

Prevod:
Branko Markovi

Izdava:
Health Club

Distribucija:
065/415-765 (BiH)
063/160-7016 (Srbija)
 Dr Robert Mendelson

Prevare moderne
medicine
- Ispovest medicinskog jeretika -
4
 Sadraj

- Nemam poverenja ................................................ 7

1. Opasna dijagnoza .............................................. 14
2. udesni zloin .................................................... 35
3. Ritualna sakaenja ............................................. 63
4. Hram sudnjeg dana ........................................... 80
5. Sveti rat protiv porodice ................................... 102
6. Doktor smrt ...................................................... 128
7. avolji svetenici .............................................. 139
8. Ako je ovo preventivna medicina, radije
u da rizikujem sa boleu ............................... 159
9. Nova medicina ................................................. 178
- Epilog:U potrazi za novim doktorom ................. 191

5
6
 Nemam poverenja

Ne verujem u modernu medicinu. Ja sam medicinski jeretik

za savremene lekare. Cilj mi je da ovom knjigom ubedim i vas da
ponete da razmiljate.
Nisam oduvek bio medicinski jeretik. Nekada sam i ja verovao
u modernu medicinu. Na studijama medicine, propustio sam da
se dublje pozabavim istraivanjem koje se deavalo u mojoj
neposrednoj blizini, o neeljenom dejstvu hormona DES1 - jer
sam verovao u to. Ko bi pomislio da e se 20 godina kasnije
otkriti da taj hormon izaziva vaginalni rak i raanje dece sa de-
formisanim genitalijama od strane majki koje su ga uzimale kao
lek tokom trudnoe?
Priznajem da nisam bio sumnjiav prema terapiji kiseonikom
kod nedonoadi, iako su najopremljenija i najmodernija ode-
ljenja za prevremeno roenu decu imala sluajeve polovinog ili
totalnog slepila kod 90% sve dece roene sa nedovoljnom tei-
nom. Nekoliko kilometara dalje, u velikim, ne tako naprednim
bolnicama, sluajeva retrolentalne fibroplazije (slepila),2 bilo je
manje od 10%. Pitao sam profesore da mi objasne ovaj fenomen.
Rekli su mi da doktori u sirotinjskim bolnicama jednostavno nisu
bili sposobni da odrede pravu dijagnozu.
Godinu ili dve kasnije, pokazalo se da je uzrok retrolentalne
fibroplazije velika koncentracija kiseonika koja se daje nedono-
adi.
Poznati i bogati medicinski centri imali su vei rizik od slepila
samo zato to su mogli da priute najbolju medicinsku opremu;
najskuplji i najmoderniji plastini inkubatori su garantovali da e
sav ubrizgani kiseonik stii do deteta. U siromanijim porodili-
tima, korieni su starinski inkubatori. Izgledali su kao kade sa
7
labavim metalnim poklopcima. Oni su toliko cureli da gotovo da
i nije bilo razlike izmeu spoljnog vazduha i onog sa dodatnim
kiseonikom, pa tako razreen kiseonik nije stizao da oslepi no-
voroene.
I dalje sam verovao kada sam pristupio istraivanju o upotrebi
antibiotika teramicina u leenju disajnih poremeaja kod pre-
rano roenih beba. Tvrdili smo da nema propratnih pojava. Na-
ravno da ih nije bilo. Nismo saekali dovoljno dugo da bi otkrili
da ne samo da teramicin kao uostalom i svi drugi antibiotici
nije uinio nita dobro kod ovih infekcija, ve je samo doprineo
da hiljade dece ostane sa trajno uto zelenim zubima i naslagama
teramicina u kostima.
I priznajem da sam verovao u vaenje krajnika, limfnih lezda
i titnjae.3 Verovao sam profesorima kada su tvrdili da jeste
zraenje tetno, ali da su upotrebljene doze sasvim bezopasne.
Godinama kasnije otprilike u vreme kada smo otkrili da ap-
solutno bezopasno zraenje posejano koju deceniju ranije, sada
donosi etvu tumora titne lezde nisam mogao, a da se ne
upitam kada mi dou bivi pacijenti sa malignim vorovima u
lezdama: Zato se vraate meni? Meni, koji sam vas prvi raz-
boleo i unitio?
Ali ja vie ne verujem u modernu konvencionalnu medicinu.
Verujem da uprkos svoj super tehnologiji i elitnom ophoenju
prema pacijentu koje treba da vas ubedi kako brinu o vama pod-
jednako brino kao i o astronautu na Mesecu, najvea opasnost
koja preti vaem zdravlju je zapravo doktor moderne Medicine.
Verujem da su postupci leenja bolesti u modernoj medicini
retko kada uspeni, i da su esto daleko opasniji od bolesti koju
treba da lee.
Verujem da su opasnosti u sprezi sa irokom upotrebom opas-
nih procedura u sluajevima kada uopte nema bolesti.
Verujem da vie od 90% moderne Medicine moe slobodno
da nestane sa lica Zemlje doktori, bolnice, lekovi i oprema a

8
da e efekti tog nestanka na nae zdravlje biti momentalno po-
boljanje.
Verujem da je Moderna Medicina odavno prela granicu, ko-
ristei u svakodnevnim situacijama ekstremne mere leenja, na-
menjene kritinim stanjima.
Svakog minuta svakoga dana Moderna Medicina preteruje i
prelazi granice, jer je Moderna Medicina na to ponosna. U ne-
davno objavljenom lanku Fantastina fabrika medicine u
Klivlendu, beskrajno su hvaljena dostignua ove klinike pos-
tignuta u predhodnoj godini: 2.980 operacija na otvorenom
srcu, 1,3 miliona uraenih laboratorijskih nalaza, 73.320 elek-
trokardiograma, 7.770 potpunih pregleda rendgen aparatom,
210.378 ostalih radiolokih tretmana, 24.368 obavljenih hirur-
kih zahvata.
Ne postoji dokaz da je i jedna od ovih procedura doprinela
poboljanju zdravlja pacijenata. A lanak, objavljen u internom
asopisu same Klivlendske klinike, proputa da uopte pomene
da li je iko od tretiranih ljudi bio izleen ovim skupocenim ekstra-
vagantnim tehnikama. To je zato to proizvod ove medicinske
fabrike nije ljudsko zdravlje.
Tako da kada poete lekaru, vas ne doivljavaju kao osobu
kojoj treba pomo u ostvarivanju zdravlja, ve kao potencijalnog
kupca svih medicinsko fabrikih proizvoda.
Ako ste trudni, idete lekaru i on vas tretira kao bolesnicu.
Poroaj je kraj devetomesene bolesti koja mora da se lei, tako
da vam prodaju intravenozne boce sa indukcijom, monitore za
praenje rada srca fetusa, puno divnih droga, sasvim nepotrebnu
epiziotomiju, i kao top proizvod linijske proizvodnje carski rez!
Ako napravite tu greku i odete lekaru sa simptomima preh-
lade ili gripa, on e vam obavezno dati antibiotike, koji ne samo
da su nemoni kad je u pitanju prehlada ili grip ve je izvesno da
ete od njih dobiti jo gore probleme.

9
 Ako vam je dete suvie energino u koli za ukus nastavnika,
va lekar e moda otii predaleko i pretvoriti ga u zavisnika od
lekova.
Ako vaa beba preskoi obrok jednog dana i ne dobija u teini
onoliko brzo koliko to predvia doktorovo uputstvo za rukovanje,
on e vas moda baranom paljbom ubediti da prekinete pri-
rodni proces dojenja i ponete sa lekovima ili humanim mlekom
u prahu, to je jako opasno.
Ako ste toliko blesavi da svake godine idete na rutinski sis-
tematski pregled, mrzovolja sestre na prijemnom, dim cigarete
drugog pacijenta, ili samo prisustvo lekara moe toliko da povea
va krvni pritisak, tako da je sigurno da odatle neete izai praz-
nih aka. Jo jedan ivot spaen zahvaljujui lekovima za visoki
pritisak. Jo jedan seksualni ivot uniten, poto ovi lekovi izazi-
vaju vie impotencije nego svi psiholoki razlozi zajedno.
Ako toliko nemate sree da ivite u blizini bolnice u posled-
njim danima svog ivota, va lekar e vam sigurno obezbediti
smrtni odar za 500 dolara na dan, sa svom poslednjom tehno-
logijom, aparatima i gomilom stranaca kojima ete rei svoje
poslednje rei. Ali, kako su ti stranci plaeni da vas odvoje od
porodice, neete ni imati ta da kaete. Va poslednji zvuk bie
elektronski bip kardiograma. Vai najmiliji e u tome uestvovati:
plaanjem rauna.
Nije ni udo to se deca plae lekara. Ona znaju! Njihov in-
stinkt za pravu opasnost jo nije upropaen. Strah zapravo ni-
kada ne nestaje. I odrasli se plae, naravno. Ali nee da priznaju,
ak ni sami sebi. ta se onda deava - poinjemo da se plaimo
neeg drugog. Nauimo da se ne plaimo lekara, ve onog to
nas vodi lekaru: naeg tela i njegovih prirodnih procesa.
Kada se neeg plaite, vi to izbegavate. Ignoriete. Sklanjate
se od toga. Pravite se da to ne postoji. Pustite druge da brinu o
tome. Tako vas preuzme lekar u svoje ruke. Mi mu to doputamo.
Mi kaemo: Neu nita da imam s tim, sa mojim telom i njegovim

10
problemima, doktore. Ti se pobrini za to, doktore. Uradi ono to
mora.
I doktor to i ini.
Kada se lekarima prebacuje to to ne govore pacijentima o
moguim negativnim pojavama leka koji prepisuju, oni se brane
time to tvrde da bi se odnos lekar-pacijent pokvario takvom
iskrenou. Ova odbrana je zasnovana na tome da je odnos le-
kara i pacijenta zasnovan na neem drugom, a ne na znanju. Zas-
novan je na veri.
Mi ne kaemo kako znamo da su nam lekari dobri, kaemo da
imamo poverenja u njih. Mi im verujemo.
Nemojte da mislite da lekari nisu svesni ove razlike. I nemojte
ni za trenutak da sumnjate da oni nee igrati upravo na tu kartu.
Jer ono to je u igri kad je u pitanju ova sportska utakmica, je
injenica da 90% moderne Medicine koja nam ne treba, ulazi u
igru samo da bi nas ubila.
Moderna Medicina ne moe da opstane bez nae vere u nju,
jer moderna Medicina nije ni vetina ni nauka. Ona je religija.
Jedna od definicija religije je da je to svaki organizovani napor
uinjen da bi se uhvatilo u kotac sa nepoznatim, zbunjujuim,
nedokuivim stvarima oko nas. Crkva Moderne Medicine upravo
se bavi sa neobjanjivim, nedokuivim fenomenima kao to su:
raanje, umiranje i trikovi kojima se slui nae telo da nas zavara
izmeu ta dva kraja. U knjizi Zlatna grana (The Golden Bo-
ugh) religija je definisana kao pokuaj da se umilostive sile su-
periornije od oveka, za koje se veruje da kontroliu i upravljaju
tokom prirode i ljudskim ivotom.
Ako ljudi ne troe milijarde dolara na Crkvu Moderne Medi-
cine da bi umilostivili sile koje upravljaju ljudskim ivotom, ja ne
znam zato to rade?
Zajedniko svim lanim religijama je to to obnaroduju da
stvarnost nije ograniena niti zavisna od onog to moemo da
vidimo, ujemo, osetimo ili omiriemo. Lako moete da testirate
modernu medicinsku religiju na osnovu ove objave, jednostavno
11
tako to ete svog lekara da pitate zato?, nebrojeno puno puta.
Zato mi prepisujete ovaj lek? Zato e mi operacija pomoi?
Zato morate to da mi uradite? Zato ja to moram da radim? Ka-
da ovo pitanje zato? ponovite dovoljno puta, pre ili kasnije
stii ete do ponora vere. Va lekar e povui argument da vi ne
moete nikako da dokuite niti da razumete sva ta udesa koja
njemu stoje na raspolaganju. Tada e rei: treba samo da mi
verujete.
Upravo ste primili prvu lekciju iz medicinske jeresi. Lekcija broj
dva je, da ako lekar eli od vas neto ega se vi pribojavate, a vi
ga pitate zato? dovoljno puta dok on ne izgovori samo mi
verujte, ono to treba da uinite je da se okrenete na petama i
odete to dalje od njega, najveom brzinom koju vam doputa
stanje u kome ste.
Na nesreu, jako malo ljudi je spremno da tako i postupi. Oni
se predaju. Oni e dozvoliti da se strah od lekarske maske, od
nepoznatih duhova iza nje, misterije deavanja i onog to e se
desiti, pretvori u divljenje celoj predstavi.
Ali vi ne morate da dozvolite vraaru da bude po njegovom.
Moete da se oslobodite Moderne Medicine to ne znai da
ete time ugroziti svoje zdravlje, jer nema nieg stranijeg ni
opasnijeg nego kada uete u lekarsku ordinaciju, kliniku ili bol-
nicu nepripremljeni. A kada kaem pripremljeni onda ne mis-
lim da ste overili zdravstvenu knjiicu. Mislim time da treba da
uete i odatle izaete ivi, i da pri tom ispunite svoj zadatak. A
za to su vam neophodni posebni alati, vetine i lukavstva.
Prvi alat kojim morate da ovladate je znanje o svom nepri-
jatelju. Kada jednom shvatite Modernu Medicinu kao religiju,
moete da se borite protiv nje i sebe odbranite na daleko efikas-
niji nain nego ako mislite da je u pitanju vetina ili nauka. Na-
ravno, Crkva Moderne Medicine sebe nikad nee nazvati crk-
vom. Nikada neete videti medicinsku ustanovu posveenu re-
ligiji medicine, koja je posveena medicinskoj vetini ili medicin-
skoj nauci.
12
 Da bi preivela, Moderna Medicina poiva na veri. Sve lane
religije poivaju samo na veri (prava religija poiva na znanju o
Bogu i poverenju u Njega). To je toliko jako i duboko, da kada bi
svi samo na jedan dan prestali da veruju u medicinu, ceo sistem
bi se sruio. Jer kako objanjavate da ljudi rade bespogovorno
samo ono to im Moderna Medicina kae, ne sumnjajui nimalo,
dok sve druge institucije i te kako preispituju? Da li bi ljudi pristali
da ih neko vetaki uspava, isee na komade u procesu koga nisu
ni malo svesni da ne veruju u to? Da li bi ljudi gutali hiljade to-
ne pilula svake godine bez ikakvog predznanja o tome ta te he-
mikalije mogu da im uine da ne veruju u njih?
Kada bi Moderna Medicina morala da objektivno preispita
svoje procedure, ova knjiga ne bi bila potrebna. Zato u ja da
pokaem da Moderna Medicina nije prava crkva kojoj treba da
verujete.
Neki lekari se brinu da ne zaplae svoje pacijente. Dok itate
ovu knjigu, vi ste, na neki nain, moj pacijent. Ja mislim da treba
da se plaite. I treba da ste prestraeni kada je vae zdravlje u
opasnosti. A u ovom trenutku, vi jeste na smrt uplaeni.
Ako ste spremni da saznate neke okantne stvari koje va
lekar zna ali nee da vam kae; ako ste spremni da nauite kako
da se zatitite od svog lekara; onda nastavite sa itanjem, jer ova
knjiga upravo govori o tome.

13
 1. poglavlje

Opasna dijagnoza

Nikom ko nema simptome bolesti, ne savetujem da ide lekaru

na sistematski pregled. Ako ljudi imaju neke simptome, ni tada
to nije dobro reenje. Ceo proces dijagnostike od trenutka kada
kroite u ordinaciju u zakazanom terminu retko kad je koristan
ritual.
Sam in predaje sveteniku doktoru i povinovanje njegovim
eljama znai da vas eka neka korist od toga. Oseanje koje se
ovim hrani je to da kad idete na to vie pretraga i nalaza, mislite
da e vam biti bolje.
Sve to je najobinija glupost. Treba da pristupite procesu di-
jagnostike sa sumnjom, a ne sa poverenjem. Treba da ste svesni
opasnosti, da ak i najjednostavniji, na izgled bezazleni zahvat
moe da dovede va ivot i zdravlje u opasnost.
Alatke za dijagnostiku su vrlo opasne. Stetoskop, na primer,
nije nita drugo do sveteniki doktorski amblem. Kao alatka,
moe vie da naudi, nego to koristi. Nema sumnje da postoji
visok rizik zaraze od upotrebe stetoskopa sa jednog pacijenta na
drugog. Gotovo da ne postoji nijedna ozbiljna bolest na koju mo-
ete da posumnjate ili je odredite koristei stetoskop. U sluaju
recimo, uroenog sranog oboljenja kada beba poplavi, oigled-
no je o emu se radi jer je beba plava. U drugim sluajevima
sranih oboljenja, dijagnoza moe da se odredi merenjem pulsa
na razliitim delovima tela. Ako je re o suenju aorte na primer,
puls e biti slabiji ili ga nee biti u butnoj arteriji na preponi. Nije
vam potreban stetoskop da to utvrdite.

14
 Jedina prednost stetoskopa nad golim uhom prislonjenim na
grudi je praktinost i pristojnost lekara. Ne postoji nita to e
on bolje uti stetoskopom nego kad prisloni uho na grudi paci-
jenta. U stvari, poznajem neke lekare koji stave stetoskop oko
vrata, pritisnu zvono na grudi pacijenta, ali ne stave naunice
stetoskopa u ui! Jedno vreme sam mislio da je to zaista strano.
Vie ne. Lekar verovatno razume, podsvesno ili svesno, da je
pacijentu potreban pregled stetoskopom, jer je to deo svetog
rituala, i daje ozbiljnost celoj profesiji, mada ne znai nita za oz-
dravljenje.
to je gore, moe i da naudi, naroito kad su u pitanju deca.
Recimo da majka dovede devojicu na godinji sistematski preg-
led. Dete nema nikakve simptome bilo kakve bolesti. Ali doktor
uzima stetoskop i otkriva funkcionalni um na srcu - bezopasni
um koji se s vremena na vreme pojavljuje kod treine sve dece.
U tom momentu, lekar mora da donese odluku da li da ovo ot-
krie saopti majci. Do nedavno, lekari su ovo saznanje obino
drali za sebe. Mogli su to da zabelee u dejem kartonu kao neki
simbol koji e samo oni da razumeju. Ali, odnedavno, lekari se
poduavaju da ovu vest saopte roditeljima, jer pacijenti imaju
pravo da to saznaju s jedne strane, ali je mnogo verovatnije da
to ine kako drugi lekar to ne bi otkrio pre njih i prvi rekao ro-
diteljima.
I tako, lekar saoptava ovu vest majci. Ali bez obzira da li ih
on ubeuje u to da je um nevina pojava, obe, i majka i erka,
e sumnjati moda ceo ivot da neto nije u redu! Majka e
onda moda krenuti u potragu za specijalistima, pedijatrima kar-
diolozima koji e nebrojeno puta uraditi EKG, snimati rendgenom
plua ili ak ii kateterom do srca kako bi istraili stvar do kraja.
Studije su pokazale da porodice sa decom kojima je naen um
na srcu obino ine dve stvari: ograniavaju sportske aktivnosti
svoje dece i hrabre ih da vie jedu. To je naravno, najgora stvar
koju mogu da urade! Oni bukvalno od svoje dece prave srane
bogalje.
15
 Iako deluje mnogo impresivnije od stetoskopa, elektrokardio-
gram (EKG) je samo jo jedna skupocena igraka za lekara. Jo
pre 20 godina uraen je izvetaj koji je otkrio da itanje EKG
varira i razlikuje se ak do 20%, zavisno od lekara do lekara koji
pred sobom imaju isti nalaz i jo 20% kada isti lekar ita taj nalaz
u neko drugo doba dana. Doba dana, prethodna aktivnost i mno-
gi drugi faktori pored samog stanja srca mogu da utiu na nalaz.
U jednom sluaju, EKG je bio pozitivan u samo 25% dokazanih
sranih udara, identian nalaz naen je u 50%, i potpuno nega-
tivan nalaz kod ostalih ispitanika. A u drugom testiranju, pokazale
su se velike abnormalnosti kod sasvim zdravih ljudi.
Pa ipak, lekari i drugo medicinsko osoblje radije e pojaati
nego smanjiti upotrebu EKG kao detektora sranih problema.
Stalno imam fantaziju koja se ponavlja, oveka koji lei na in-
tenzivnoj koronarnoj nezi, posle preivljenog sranog udara.
Njemu je sasvim udobno dok mu se ne priblii sestra spremna
da mu da potkonu injekciju. Njeno objanjenje je da je EKG po-
kazao neku nepravilnost i da to zahteva neodlonu akciju. Narav-
no, ona nije upoznata sa studijama koje pokazuju visoki stepen
greke u elektronskim aparatima, ili studijama koje otkrivaju uti-
caj povremene slabije struje u razliitim monitorima na istom
odeljenju. Moj pacijent iz mate protestuje i preklinje sestru:
Molim vas, opipajte mi puls. Sasvim je u redu! Sestrin odgovor
je da nema svrhe meriti puls. Nema prepirke sa mainom. I ona
nemilosrdno ubada iglu u ruku. Moete sami da pretpostavite
ta se posle deava.
Moja fantazija i nije tako nemogua kako ste moda pomislili.
Postoje elektronski monitori u naprednim sranim odeljenji-
ma, podeeni da elektrino poprave pacijentove srane otku-
caje, ako maina odredi da pacijent ima udar, mada ga ovaj nije
imao.
Kada je re o elektroencefalogramu (EEG) izvanrednom dija-
gnostikom instrumentu kada su u pitanju neki konvulzivni po-
remeaji ili lokalizacija tumora na mozgu, mnogi medicinari nisu
16
svesni njegovih nedostataka. Oko 20% ljudi sa kliniki utvrenim
konvulzivnim poremeajima,4 imali su uredan EEG nalaz! To
pokazuje sumnjivu pouzdanost EEG kao sredstva beleenja mo-
dane aktivnosti, to je dokazano kada je jedan naunik privrstio
diode EEG-a na glavu lutke ispunjenu limunskim elatinom, a
EEG je zabeleio ivot.
Uprkos ovim oiglednim mogunostima greke, EEG se koristi
kao osnovno dijagnostiko sredstvo u odreivanju da li dete ima
ili nema organske tekoe u uenju, minimalno oteenje mozga,
hiperaktivnost ili dvadeset ili trideset razliitih imena moguih
poremeaja, dodeljenih ovom neutvrenom sindromu. Uprkos
injenici da svaki pedijatar neurolog kome je potreban nauni
rad, ukazuje na neko znaenje ovih nepravilnosti, i dalje postoji
potpuno neslaganje o koristi i vezi izmeu EEG oitavanja i de-
jeg ponaanja.
Bez obzira na odsustvo naunih dokaza o valjanosti ove me-
tode, munjevito raste broj prodatih EEG aparata, kao i broj EEG
oitavanja. esto savetujem studentima koji su u potrazi za kari-
jerom, da se posvete polju elektroencefalograma, jer je to, kao
uostalom i sve drugo vezano za nevolje sa uenjem, industrija u
razvoju. Danas uitelji, lekari i roditelji, svi svesno ili nesvesno
uestvuju u zaveri medikalizacije gotovo svih problema dejeg
ponaanja. Pogledajte ta se deava kada dete doe kui sa
ceduljom od nastavnika sa pozivom roditeljima da dou na sas-
tanak. Na sastanku, roditeljima se kae da dete moda ima neki
organski poremeaj u mozgu, moda je hiperaktivno ili mini-
malno oteeno u razvoju. I roditeljima i detetu se savetuje da
idu na EEG pregled. Onda, na osnovu EEG nalaza koji moe, ali
i ne mora da bude validan dete se stavlja na lekove kako bi
pristalo na kalup ponaanja koje odgovara nastavniku.
Do sada, ubedljivo najinvazivnije i najopasnije sredstvo dijag-
nostike u lekarskoj ordinaciji je rendgen aparat. Na alost, zbog
svog velikog religijskog znaaja, teko da e se lekari odrei rend-
gena. Oni znaju da se ljudi dive sposobnosti doktora da im vidi
17
kroz kou, dok usredsreeno bulje u snimke i vide ono to niko
ne moe da vidi. Mislim da su se lekari bukvalno oduevili ovom
moi i poeli da koriste rendgenske zrake na sve, od bubuljica na
nosu do fetusa u utrobi majke. Mnogi akueri i dalje insistiraju
na X-zracima kada nisu sigurni u svoje prste prilikom odreivanja
poloaja deteta uprkos injenici da je deja leukemija u po-
drobno dokumentovanoj vezi sa prenatalnim zraenjem.
Poremeaji titne lezde, od kojih su mnogi kancerogeni, sada
se javljaju kod hiljade ljudi koji su snimali glavu, vrat i gornji deo
plua rendgenom pre dvadeset ili trideset godina. Rak titne
lezde moe da se pojavi i posle minimalnog zraenja, manjeg
od onog kada snimate zub. Naunici su pred Kongresom posve-
doili o opasnosti malih nivoa zraenja za sadanju kao i buduu
generaciju zbog genetskog naslea. Optuili su rendgen za nas-
tanak eerne bolesti, kardiovaskularnih bolesti, modanog uda-
ra, visokog krvnog pritiska i katarakte to je sve povezano sa
starenjem. Druge studije pokazuju jasnu vezu izmeu zraenja i
raka, poremeaja krvi, kao i tumora centralnog nervnog sistema.
Konzervativne procene povezuju direktno zubno i rendgensko
zraenje sa oko 4.000 smrtnih sluajeva svake godine.
to se mene tie, ove smrti su sasvim nepotrebne, kao i druge
nevolje povezane sa zraenjem. Pre etvrt veka, uili su me na
studijama medicine, da je rendgenski pregled dojki praktino ne-
upotrebljiv. Nedavna studija pokazuje da se stvari vremenom ni-
su mnogo promenile. Lekari, navodno obueni da itaju mamo-
grame nisu se pokazali nita uspenijim od onih koji nisu bili obu-
eni da prepoznaju na snimku rak dojke. Istraivanje od pre 30
godina je pokazalo da se oko 24% radiologa ne slae u tumaenju
jednog istog snimka grudnog koa, ak i u sluajevima uznapre-
dovane bolesti! ak 31% lekara je razliito tumaio taj isti snimak
u ponovnom itanju! Drugo istraivanje iz 1955. pokazalo je da
je 32% rendgenskih snimaka plua sa pokazanim nepravilnos-
tima u pluima pogreno. Godine 1959, 30% strunjaka nije se
slagalo sa drugim strunjacima u itanju snimaka, a 20% se nije
18
sloilo sa sopstvenim oitavanjima u ponovljenom tumaenju
istog snimka! Studija sa Harvarda iz 1970. godine pokazala je da
je razlika u itanju snimaka meu lekarima i dalje najmanje 20%.
Pa opet, rendgenski zraci su i dalje svetinja za mnoge zubne i
lekarske ordinacije. Stotine hiljada ena i dalje stoji u redovima
za mamografiju svake godine, uprkos dobro dokumentovanim
dokazima da mamografija sama izaziva rak dojke u veem broju
nego to ga otkriva! Ritualni godinji pregledi, pregledi pre za-
poljavanja, pre upisa u kolu, i eto nastavka zdravstvenog cir-
kusa... ujem ili dobijem pisma od ljudi koje su lekari proglasili
savreno zdravim, ali kojima su i dalje prepisali snimanje ren-
dgenom. Jedan ovek mi se poverio, da je prilikom odlaska na
operaciju bruha, morao ak est puta da snimi plua. Sluajui
razgovor radiologa, stekao je jasan utisak da na njemu vre ek-
sperimente vezane za stepene izloenosti zraenju. Istom oveku
su u lokalnoj zubnoj koli uradili 30 snimaka zuba prilikom obine
zamene krunice.
Mnogi lekari brane upotrebu rendgenskih zraka na osnovu
toga to pacijenti oekuju snimanje. Na ovaj izgovor, odgovaram
pitanjem, da ako su pacijenti ovisnici o snimanju, zato vrhunski
doktori ne smisle mainu koja simulira rendgen audio-vizuelno,
ali ne zrai. Time bi se izbegao ogroman broj bolesti.
Laboratorijski testovi su drugi par rukava dijagnostike koja ini
vie zla nego koristi. Medicinski testirane laboratorije su se po-
kazale skandalozno netane u izvrenim analizama. 1975. Centar
za kontrolu bolesti (CDC) u svom izvetaju o stanju laboratorija
irom Amerike, konstatuje da je 10 do 40% bakteriolokog testi-
ranja nezadovoljavajue, 30 do 50% nije prolo jednostavne he-
mijske testove, 12 do 18% zabrljalo je u odreivanju krvne grupe,
a 20 do 30% omanulo je u testovima na hemoglobin i elektroli-
te.
A povrh svega, pogreni rezultati su dobijeni u vie od etvr-
tine svih uraenih analiza. U jednom drugom nacionalnom is-
traivanju, 50% laboratorija visokog ranga sa licencama za rad
19
u medicini, nije prolo testiranje. Ogromna skala ponovljenih
25.000 analiza od strane 225 laboratorija u Nju Dersiju otkrila
je da je samo 21% njih bilo sposobno da u 90% zadatog vremena
dobije zadovoljavajue rezultate. Samo je polovina laboratorija
prola test u 75% zadatog vremena.
Da biste prosto stekli neki utisak o tome ta zaista dobijate za
svoje 12 milijardi dolara vredne laboratorijske analize svake go-
dine, slui podatak da 31% laboratorija ispitanih od strane CDC
nije uspelo da identifikuje obinu anemiju srpastih elija. Druga
grupa testiranih pogreno je odredila zaraznu mononukleozu u
bar jednoj treini sluajeva. U 10-20% testiranih laboratorija,
pogreno je identifikovana leukemija. A u 5-12% sluajeva, anali-
ze su pokazale da neto nije u redu sa savreno zdravim
uzorcima! Moja omiljena studija je ona gde je 197 od 200 ljudi
bilo izleeno samo ponavljanjem laboratorijskog testa!
Ako mislite da je ovo okantno, imajte na umu injenicu da
Centar za kontrolu bolesti nadgleda i regulie manje od 10%
ukupnih laboratorija irom zemlje. Tako da ovi rezultati vae za
najbolje od najboljih u zemlji. Za ostale, platite pa neka vam je
Bog u pomoi. A plaaete sve vie i vie, jer doktori preven-
tivno naruuju sve vie i vie laboratorijskih analiza.
Dok god ovi testovi imaju toliki procenat netanosti i greke,
jedini nain gledanja na njih je kao na sveta predskazanja ili ritu-
ale proricanja sudbine: oni zavise od udljivih prohteva bogova
i vetine arobnjaka - svetenika. ak i u sluaju kada boanstva
odre svoju re i vai testovi budu udesno tani, jo uvek postoji
mogunost da ih lekar pogreno protumai. Pisala mi je jedna
ena da je na poslednjem rutinskom pregledu otkrivena krv u
njenoj stolici. Lekar joj je odredio jo nebrojeno mnogo analiza,
ukljuujui test radioaktivnim barijumom, koje su se sve vratile
kao negativne. Iako je ena trpela bolove od ovih analiza, on joj
je odredio jo testova. est meseci kasnije, njegova dijagnoza
sada oslabljenoj i izmuenoj eni je glasila: imate suvie kiseline
u stomaku!
20
 Laboratorijske analize i dijagnostike maine ne bi bile toliko
opasne kada lekari ne bi bili toliko ovisni o koliini informacija
koje ovim putem dobijaju. Kako su brojke i statistike Moderne
Medicine zapravo jezik bogosluenja, koliina informacija se
smatra svetinjom, to je re boga, zapravo poslednje slovo u
odreivanju dijagnoze. Bez obzira da li su alatke jednostavne,
kao termometar, vaga, prilagoena bebi formula, ili je u pitanju
sloenija mainerija kao rendgen, EKG, EEG i laboratorijske anali-
ze, ljudi i lekari su zaslepljeni i sve vie otrgnuti od zdravog ra-
zuma i kvalitetnog suda lekara koji je zapravo sam jedini pravi
umetnik dijagnoze.
Vage prave raznorazne probleme u pedijatriji i akuerstvu. Pe-
dijatar meri bebu i uznemiri se ako beba ne dobija u teini od-
reenu gramau. Ponovo, on e zameniti kvalitet, kvantitetom.
A mnogo vanije pitanje je: Kako beba izgleda? Kako se ponaa?
Kako vas posmatra? Kakvi su joj pokreti? Kako joj radi nervni sis-
tem? Umesto da se osloni na ova osmatranja, lekar posee sa
brojkama. Ponekad dojena beba ne napreduje onoliko brzo ko-
liko bi to eleo lekar. Zato lekar uvodi humanu bebi formulu na
tetu i majke i deteta.
Trudnice takoe ne treba da se obaziru na vagu. Ne postoji
tana ni idealna teina za buduu majku. Iznova, mnogo je va-
nija procena kvaliteta nego kvantiteta. Trudnica treba da unosi
pravu hranu, ne samo preporuene koliine bilo koje hrane.
Ona s pravom treba da se mane vage.
Proslavljena bebi formula za flaice je sledea napast. Pedi-
jatar kae majci da se postara da beba dobije x koliinu prili-
kom svakog hranjenja, i za udo, ona e se toga vrsto drati. I
prilikom svakog hranjenja, ona se pati, upinje, trudi, insistira,
preti, ali uspeva da nalije tu odreenu koliinu u bebu. U veini
sluajeva, beba e da povrati vei deo toga. Rezultat cele proce-
dure su loa oseanja majke i deteta puno uznemirenosti i
napetosti, tamo gde bi trebalo da bude ljubav i uivanje. Da ne

21
pominjem veliku ansu da dete kasnije u ivotu pati od preterane
teine.
Merenje temperature je takoe sasvim beskorisno. Prvo pi-
tanje koje lekar postavlja majci telefonom kada ga ona zove da
se poali na bolest, je, da li dete ima povienu temperaturu. Ovo
pitanje nema smisla jer postoje sasvim nekodljive bolesti koje
prati vrlo visoka temperatura. Rozeola, na primer, je uobiajena
deja bolest, sasvim bezopasna;5 prati je vrlo velika temperatura,
od 40oC. S druge strane, ima mnogo smrtonosnih bolesti, kao
to su tuberkulozni meningitis i druge, koje ne idu uz povienu
temperaturu ili je temperatura ak i sniena. Lekar treba da do-
bije kvalitetne informacije, da ispita kako se dete osea, ponaa,
ta je majka primetila neobino. Oslanjanje na brojke slui samo
da osnai ceo proces u religijskom smislu. Poto je to samo ne-
potrebni ritual, kada ih lekar pita o temperaturi, majke treba da
kau: Jao, ne znam; nisam merila. Ili, Nemam termometar u
kui. Lekar e naravno pomisliti da je majka luda, ili da je neki
zdravstveni sekta, ili ak da je poremeena, pa zato savetujem
da pucate na visoke brojke. Ako elite da privuete lekarsku pa-
nju, odaberite brojku, 39 recimo. A kada lekar doe i vidi da je
temperatura normalna, ili oko 37 stepeni, vi samo uskliknete
Ali, bila je mnogo via! Ako vam lekar ne poveruje, jedino to
moe je da vas okrivi da niste dobro proitali termometar. ak i
sami moete da ga preduhitrite reenicom sigurno sam ga pog-
reno proitala! Tada, kada premostite svetu barijeru termo-
metra, doktor i vi moete da se pozabavite ozbiljnijim temama.
Uobiajena opasnost kada idete na neki pregled je to to ete
biti upotrebljeni i u neke druge svrhe. Pre mnogo godina, doao
sam na elo jedne deje klinike i primetio da lekari esto postav-
ljaju majkama pitanje: Da li dete ide na nou? Svaki deak koji
do etvrte godine nije istreniran da ide na nou bio je izdvojen i
upuen na uroloki pregled, koji je izmeu ostalog, podrazu-
mevao i cistoskopiju. Sva ta etvorogodinja deca su morala da
prou cistoskopiju!6
22
 Odmah sam pitanje o navikavanju na toalet izbacio iz upit-
nika. Nije prolo dugo, dobio sam poziv od efa urologije, koji mi
je uz to bio i prijatelj. Bio je vrlo ljut. Prvo me je napao to sam
izbacio pitanje iz upitnika, i na taj nain ugrozio rad urolokog
odeljenja. Rekao mi je da je vano da se obavi ova vrsta pregleda
kako bi se pronalo u retkim sluajevima neto to organski nije
u redu kod deteta. Da, naravno da je to glupost, jer svi ti retki
sluajevi mogu da se otkriju i nekim mnogo manje agresivnim
metodama od cistoskopije.
Zatim je rekao neto vie o emu se tu zapravo radi. Pravi
problem je bio u tome to sam ja svojim postupkom doveo u pi-
tanje postojanje njegovog studijskog programa, jer da bi studijski
program dobio potrebnu akreditaciju od medicinskih autoriteta,
studenti moraju da obave odreen broj cistoskopija godinje. U
sluaju nae klinike, ta brojka je bila 150. Ja sam mu oduzeo izvor
cistoskopija, i upao sam u veliki problem.
Ovo vai i za ostale specijalnosti, naravno. Da bi se odobrio
studijski program kardiologije, staisti moraju da obave mini-
mum od 150, 200, 300, nebitno - uvoenja katetera u srce
svake godine. Postoji i velika tendencija da se kupe ljudi sa ulice,
da bi im se odredilo neophodno uvoenje katetera u srce!
Zbog poveane opasnosti da vas lekar upotrebi za svoje pot-
rebe, najbolje je da se odnosite prema svakom lekaru koji je uk-
ljuen u neko istraivanje, ili predaje na medicinskom fakultetu,
kao prema potencijalnoj opasnosti. to se mene tie, lekar koji
tretira pacijenta, treba da se bavi svojim pacijentom. Ostavite is-
traivanja i poduavanja onome koji se samo time bavi. Kada se
lekar pojavljuje u dve uloge, to mora da ini sa neizmernom
obazrivou. A tako treba da se ponaa i njegov pacijent.
Prirodno, najzlokobnija i opasna situacija u kojoj moete da
se naete, je doktorova potreba za regrutacijom pacijenata. Bez
ritualnog sistematskog pregleda, internisti ne bi imali para da
plate zakup prostorija! Na koji drugi nain moe doktor da obez-
bedi stalni priliv sakralnih rtava za potrebe svoje svete Crkve,
23
bez redovnog pregleda? Biblijsko jevanelje kae: Mnogi su
pozvani, ali malo ih je odabrano, dok je Crkva Moderne Medi-
cine izbacila drugaiji slogan: Svi su pozvani i veina je odabra-
na.
Godinji sistematski pregledi nekada su se preporuivali samo
visoko rizinoj grupi industrijskih radnika i prostitutkama. Danas,
lekari preporuuju da svi idu na redovne preglede, bar jednom
godinje. Za poslednjih pedeset godina redovnih pregleda, me-
utim, nije naen ni deli dokaza koji bi pokazao da oni koji idu
na redovne preglede ive due od onih koji izbegavaju lekare.
Zbog jasnih rizika koje nose, rekao bih da je za vas neosporno
bolje da ne idete na sistematske preglede.
Moglo bi da se kae i ovako: vi ste, na neki nain, izloeni na
milost i nemilost svog lekara. To to ste uopte u ordinaciji znai
da ne znate kako vam je, ta se deava sa vama i da elite da vam
to lekar kae. Znai, spremni ste da se odreknete svoje dragoce-
ne slobode, slobode samospoznaje. Ako vam on kae da ste bo-
lesni, vi ste bolesni. Ako vam kae da ste dobro, vama je dobro.
Lekar postavlja niz ogranienja kojima odreuje ta je normalno
a ta nije, ta je dobro, a ta loe.
ak i kada biste zaista mogli da se oslonite na lekarsku kon-
cepciju normalnog i nenormalnog, bolesnog i zdravog, dovoljno
zastraujua injenica bi bila ve samo to to mu se predajete na
milost i nemilost. Ali, vi ne moete da se oslonite na njega. Mnogi
lekari nisu sposobni da prepoznaju zdravlje, iz prostog razloga
to su na fakultetu uili samo o bolestima, a ne o zdravlju. Zato
to imaju otrije oko da uoe znake bolesti nego znake zdravlja,
i zato to nemaju nikakav koncept relativnog znaaja ovih znaka
za ivot odreene osobe, oni su skloniji tome da vas pre proglase
bolesnim nego zdravim.
Dok god lekar ima kontrolu, on moe da odredi ili manipulie
granicama zdravlja i bolesti na nain koji on izabere, ue ili ire
zavisno od njegovih namera i interesa. Na taj nain, on je u prilici
da manipulie koliinom bolesti. Na primer, on moe da proglasi
24
visokim pritiskom sve to je malo iznad ili u gornjoj granici nor-
male. I to moe i da lei na odgovarajui nain obino sa vrlo
jakim lekovima. Bolest tako moe da se pojavi u manjem ili ve-
em delu populacije. Ako odredi da je jedan metar odgovarajua
normalna visina deteta, on moe da proglasi sve to je ispod ili
iznad toga, bilo da je u pitanju jedan, dva ili deset posto kao
odstupanje od normale, to zahteva dalje analize. On moe i da
odredi granice normalnih vrednosti krvi ili urina kao i elektrokar-
diogramskih oitavanja, tako da 1% populacije dobije oznaku
mogua abnormalnost, zahteva dalja ispitivanja.
Da bi prodavao laksative, on bi mogao da dijagnostikuje zat-
vor kod velike veine ljudi, samo zato to osoba nema redovnu
stolicu svakoga dana. S druge strane, da ga zanima istina, mogao
bi da kae da dok god ovek ima normalno formiranu stolicu,
sasvim je nebitno da li je to jednom ili dva puta sedmino. Na
taj nain, niko ne bi potpao u kategoriju bolesnih.
Doktor moe da proglasi bolest i tamo gde uopte nema bo-
lesti. Konano, u tih stotinu dece kojima je merena visina, u svim
tim analizama krvi, urina, merenjima elektrokardiograma, neko
je morao da se nae u gornjoj ili donjoj granici normale. Malo je
ljudi kojima se nee u trideset ili etrdeset obavljenih analiza po-
javiti bar jedna statistika abnormalnost koja e onda dovesti
do cele serije potencijalno tetnih medicinskih procedura.
Treba da uzmete u pamet i da toga budete svesni koji je
lekarov lini interes. Doktori skoro uvek dobiju nagrade i pohvale
samo za izvedene intervencije, a ne za ono to namerno nisu
uradili. Oni su obueni da interveniu, a ne da osmatraju, ili da
ekaju, ili da rizikuju pruivi ansu pacijentu da se sam oporavi,
ili da potrai drugog lekara. Zapravo, jedan od mojih kljunih sub-
verzivnih saveta studentima medicine je sledee: da bi poloio
ispite i zavrio medicinski fakultet, a pri tom sauvao razum, uvek
na testu zaokrui odgovor koji podrazumeva gomilu intervencija
kao odgovor na pitanje i garantovano e uvek biti u pravu. Na
primer, recimo da vam neko kae da va pacijent ima bubuljicu
25
na nosu, ta ete vi da uradite u tom sluaju? Ako je prvi po-
nueni odgovor posmatranje i ekanje, saekajte par dana da
vidite ta e se desiti, taj odgovor je netaan, odbacite ga. Ali ako
je jedan od ponuenih odgovora odseci mu glavu i prikai ga na
vetaka plua, zatim povei sve arterije i daj mu dvadeset raz-
liitih antibiotika i steroida, taj odgovor je taan. Ovaj savet go-
dinama pomae mojim studentima da prou razne kljune ispite,
ukljuujui nacionalne savete i specijalistike ispite, i pokazao se
delotvornijim od svih mojih drugih lekcija.
Kao pacijent, jednom kad se prepustite sistematskom preg-
ledu, va lekar moe da tumai manje nenormalnosti prave ili
lane kao preduslov za neke ozbiljne bolesti, zahtevajui narav-
no i ozbiljne pred-intervencije. Malo odstupanje nivoa eera u
krvi moe da se tumai kao preduslov za eernu bolest, i do-
biete par lekova da ponesete kui. Ili e lekar nai neto drugo
recimo zalutali trag na EKG-u, koji je nastao kao posledica pre-
leta aviona to e ga navesti da poveruje da vi imate preduslov
za srano oboljenje. Otii ete tako kui sa pred-lekovima za srce,
koji e vam, borei se sa preduslovom za srani napad, nainiti
haos od ivota, tako to ete imati iznenadne promene pona-
anja i mentalnog stanja, uz zamagljeni vid, zbunjenost, razdra-
ljivost, delirijum, halucijancije, tupost, napade i psihozu.
Moda e vam prepisati atromid S, lek za sniavanje holes-
terola, koji e vam, osim eventualnog sniavanja nivoa holes-
terola u krvi, takoe izazvati i neke od prateih pojava: umor,
slabost, glavobolju, vrtoglavicu, bol u miiima, gubitak kose,
pospanost, zamagljeni vid, drhtanje, znojenje, impotenciju, sma-
njenu elju za seksom, anemiju, ir na elucu, reumatski artritis
i lupus eritematodes. Naravno, da je malo verovatno da e vam
lekar ovo izdeklamovati ili proitati uputstvo koje dolazi sa le-
kom. A jo je manja verovatnoa da e vam proitati ono na-
pisano u malim crnim zagradama jo nije utvreno da li
smanjenje holesterola ovim lekom ima tetna, korisna ili neka
druga dejstva na smrtnost pacijenta u sluajevima srane arte-
26
rioskleroze. Potrebno je da proe jo nekoliko godina pre nego
to nauka da odgovor na ovo pitanje.
Koja bi osoba uzela ovaj lek posle itanja ovih informacija?
Ono to se najee deava kao pred-tretman za pred-bolest
je kada vam doktor izmeri krvni pritisak i nae da je on malo
povien. Ignoriui injenicu da je va pritisak moda privremen
ili uslovljen ve samim tim to se nalazite u ordinaciji, najverovat-
nije je da ete otii kui sa prepisanim lekom za pritisak. Iako
ete vrlo malo dobiti upotrebom ovog leka na poboljanju vaeg
zdravlja, moda ete uz to zakaiti jo neto: kontraindikacije idu
od glavobolje, pospanosti, letargije i muke, do impotencije. Go-
dine 1970, Projektna grupa za istraivanje lekova za srana obo-
ljenja (The Coronary Drug Project Research Group) nala je da
ovi lekovi izazivaju toliko neeljenih pojava meu kojima su i in-
farkt sa nesmrtonosnim ishodom, kao i pluna embolija da ove
posledice daleko premauju svaki pokuaj smanjenja smrtnosti
od sranih oboljenja njihovom upotrebom.
Doktori su poeli da istiu znaaj sistematskih pregleda tokom
Velike krize u tridesetim godinama dvadesetog veka iz vrlo
oiglednih razloga. Iz istih oiglednih razloga, zubari kreu da
maltretiraju ljude sa rutinskim kontrolama u njihovim ordinaci-
jama. Neki dan sam dobio obavetenje od poznate zubarske in-
stitucije kako svako dete treba da obavi pregled kod zubara do
svoje tree godine, a do sedme, kod ortodonta. Ovi pregledi se
nee pokazati preterano korisnim kod veine dece, ali je izvesno
da im moe naneti tetu. Ne mislim samo na trovanje ivom, ka-
rakteristino za zubne ordinacije, sakralno snimanje rendgenom,
ili aplikaciju svetom vodicom fluorom, ve i na sam pregled.
Otri zubni instrumenti kojima zubari pregledaju pacijente, po-
kazali su se kao prenosnici raznih bakterija sa bolesnih na zdrave
zube. Ortodoncija je jo uvek misteriozna i nedokazana umet-
nost. Znamo da mnogi ljudi pate kasnije u ivotu od upale desni,
zbog primene ortodoncije u mladosti. Znamo da se i mnogim
ljudima, kandidatima za ortodontske tretmane, a koji ih nisu
27
iskoristili, zubi sami od sebe uvrstili i ispravili. Iako ove interven-
cije moda nee ni vama ni vaem detetu doneti nieg dobrog,
sigurno je da e se njima i te kako okoristiti va zubar ili ortodont.
Iz mog iskustva, doktori a naroito zubari postaju vrlo ag-
resivni kada je u pitanju redovna kontrola. Poznajem zubare koji
su odbili da obiu pacijente u hitnoj pomoi, jer su ovi propustili
da dou na redovnu estomesenu kontrolu! Naravno, ovo daje
za pravo zubarima i lekarima da zaigraju u ovoj velikoj igri Medi-
cine, na kartu okrivi rtvu. Radije e vam rei da ste kasno doli,
nego to e priznati da su njihove svete tajne beskorisne, a magi-
ja nepotrebna.
Svi doktori e vam rei da ne postoji prerani dolazak lekaru. I
veina ljudi e u to da poveruje. Ali vi morate da shvatite, da sam
in pristanka na dijagnostiku proceduru znai da vi traite le-
enje, bar to se lekara tie. Nema nikakve zabune po tom pi-
tanju. Ako se pojavite, znai da to elite. elite da vas podvrgnu
celoj lepezi sakralnih tretmana, od aspirina do ritualnog saka-
enja. Svakako, doktor e prirodno naginjati ka jaim vidovima
rtvovanja, jer to pojaava njegov svetaki status. Neki toliko jako
vuku u ovu stranu, da potpuno izbacuju iz vida manje ekstremne
mogunosti.
Moj mladi prijatelj se okuao u trci na sto milja biciklom,
neto to nikad ranije nije izveo. Negde na treini trke, hteo je
da odustane, shvativi da nije pripremljen za takvo muenje ali
su mu se u preticanju neki biciklisti smejali to usporava. To ga
je razljutilo, i zakleo se da e zavriti trku, to je i uinio. Sledeeg
dana se probudio ne mogavi da se pomeri od bolova. Kolena su
mu pucala od takvog samokanjavanja. Toliko mu je bilo teko
da se uputio lekaru. Poto ga je pregledao i dao da se snimi ko-
leno rendgenom, lekar mu je predoio da ima ili gonoreju ili neki
oblik raka kolena. Moj prijatelj, koji je obavestio lekara o ueu
na biciklistikoj trci od sto milja, upitao ga je da nema to moda
neke veze sa njegovim stanjem. Doktor je odgovorio, ma ni-
kako i hteo je da ga uputi specijalisti. Naravno, mom prijatelju
28
nije palo na pamet ni da ponese uput kui. Za nekoliko dana,
noge su mu bile kao nove.
Neki doktori optuuju roditelje da su oni ti koji zahtevaju le-
enje stanja koja inae mogu sama od sebe da se izlee. Koriste
ovo kao izgovor kad se pojave roditelji traei antibiotike za preh-
ladu ili grip, ili jake lekove protiv blagih upala zglobova, ili hor-
monalne pilule za devojke koje ele da se otarase bubuljica. Ne
prihvatam ovaj izgovor. Pacijent moe da trai mnogo toga, kao
to je na primer mnogo brinija nega bolesnika, vie prirodnih
isceliteljskih tehnika, razgovor o alternativnim metodama lee-
nja a doktorima ne pada na pamet da im to dopuste ili odobre.
Ako nameravate da stanete u svoju odbranu, morate da
razumete da su lekarski standardi razliiti od vaih, ali da nisu
nita bolji od vaih. Lekari ne uzimaju u obzir injenicu da ve
postavljanjem odreenih pitanja, oni definiu potrebu za lee-
njem. Savetujem lekare da ne obavetavaju svoje pacijente kada
otkriju bezazlene srane umove, velike krajnike, hernije pup-
ane vrpce jer e gotovo sve to prirodno nestati do detetovog
estog roendana. Kaem im da ne pitaju majke trogodinjih
deaka da li je dete naviknuto ili nije na toalet, jer e to au-
tomatski usloviti da majka pomisli kako neto nije u redu sa de-
tetom koje jo ne ume da koristi WC.
Postoji jo puno drugih naina i strategija koje treba da savla-
date ako elite da se sauvate od opasnih dijagnostikih proce-
dura. Naravno, kada je u pitanju hitan sluaj, nesrea, povreda,
akutna upala slepog creva, onda nemate izbora. Ali ovo se de-
ava u samo 5% medicinskih sluajeva. Ako nemate nikakvih
simptoma, nemate ta da traite u lekarskoj ordinaciji. Ako imate
simptome i bolesni ste, onda se vaa prva odbrana sastoji u tome
da se informiete o svom problemu, vie od doktora. Morate da
izuite svoju bolest, a to nije tako teko. Moete da nabavite iste
knjige iz kojih je uio va lekar, a velika je verovatnoa da je puno
toga zaboravio. Moete da naete knjige pisane laikim jezikom
o gotovo svakoj poznatoj bolesti. Cela ideja je u tome da nauite
29
to vie moete kako bi sa lekarom razgovarali na ravnoj nozi
ili ak i superiornije.
Kad god vam odrede laboratorijsku analizu, potraite i is-
traite ta taj test i ta analiza treba da pokau. Pitajte doktora
ta je svrha traene analize. Lekar vam to nee rei, ali ako sami
obavite detektivski posao, nai ete da su obini testovi kao krv-
na slika, analiza urina, test na tuberkulozu i rendgenski pregled
plua toliko kontraverzni i teki za tumaenje da je korist od njih
izuzetno ograniena.
Pokuajte da naete laboratoriju koja postie visoki stepen
tanosti u analizama. Ako u laboratoriji nee da govore o svojim
grekama, precrtajte ih sa liste. Ako se laboratorija hvali skoro
stoprocentnom tanou, budite sumnjiavi. Kako znaju da su
toliko tani? Da li je ta tanost dokazana i potvrena? Od strane
koga? Moda nikad neete pronai laboratoriju koja e zadovo-
ljavajue odgovoriti na sva vaa pitanja. Ako pak uspete, insisti-
rajte kod svog lekara, da je on koristi. Ovde ete moda naii na
velike prepreke, jer puno doktora finansijski zavisi od odreenih
laboratorija sa kojima sarauje. Insistirajte. Ako va lekar radi sve
testove, postavite mu ista pitanja kao i laboratoriji. Konano, ako
ozbiljan tok akcije zavisi od laboratorijskih nalaza, ponovite ih u
drugoj laboratoriji. ak i ako nalazi moraju da se urade u istoj
laboratoriji, svakako ih ponovite.
Najvaniji nain da podrijete dijagnostiku proceduru radi
sopstvene zatite je da doktoru postavljate pitanja. On e vam
ponekad, odgovoriti. To je redak izuzetak od pravila. U veini
sluajeva, lekar e se iznervirati. Ipak nastavite sa postavljanjem
pitanja makar rizikovali da vas najuri iz ordinacije. Na osnovu
njegovog ponaanja i odgovora, moi ete da ga ocenite kao
linost i da dobijete neku sliku o njegovom poznavanju materi-
je.
Postavljanje pitanja moe dobro da poslui kada elite da se
zatitite od nepotrebnog izlaganja rendgenskim zracima. Narav-
no, najbolja zatita je da sasvim izbegnete zraenje. ene mlae
30
od 50 godina, ene bez ikakvih simptoma, i ene koje nemaju u
porodici sluajeve raka dojke nisu podloni kandidati za mamo-
grafiju. A pitanje je da li je to uopte potrebno i drugim enama,
kada se zna koliko su dojke osetljive na zraenje. Svaka ena
moe da izbegne zraenje, ako kae da je moda trudna bez
obzira da li jeste ili nije. Ponekad, to se recimo desilo supruzi
jednog mog kolege, izjava da ste trudni pokrenue zahtev za
izradu testa za utvrivanje trudnoe! Pomenuta ena je izbegla
testiranje tako to je inkvizitorskoj sestri rekla da eli da njen
suprug obavi testiranje, poto je u pitanju njihovo prvo dete i
ele da koliko god je to mogue, cela stvar bude to intimnija i
privatnija. Tako je izbegla i snimanje rendgen aparatom. Vi sami
uvek moete da se izvuete iz sline situacije tako to ete rei
da elite da va lekar izvri testiranje. Birokratska inercija e ui-
niti dalje svoje, i pitanje vam vie nee biti postavljeno. ena koja
jeste trudna, ili koja sumnja na trudnou, jasno i glasno treba da
na to skrene panju svima onima koji bi da upere rendgen zrake
u njenom pravcu. Lekaru ili zubaru koji insistira na snimcima,
ubeujui enu u bezopasnost procedure, treba da se zabrani
dalja medicinska praksa.
Tehnike za izbegavanje snimanja rendgenom mogu da variraju
od toga da postavite pitanje Doco, je li meni ba neophodan
taj rengen? - do ubeivanja i odgovaranja. Ponekad e ta tehni-
ka da upali, ali pripremite se i za direktniju agresiju i sukobe. Po-
nekad e vas lekar strpati u kolica i odgurati do radiolokog ode-
ljenja. To je tipian nain da se namerno ponizi, unizi, obezvredi
potpuno sposoban ovek ili ena i pretvori u saradljivog, poslu-
nog pacijenta, kojim se lako upravlja. Ako vam se to dogodi,
smesta skoite na svoje dve noge. Vebajte i primenite odgovor-
nost za svoje zdravlje. Svaka nezgoda, posledica vaeg iskakanja
iz kolica, manja je od posledica rendgenskog zraenja.
Jednom kada im jasno date do znanja da biste radije izbegli
rendgen, a va lekar i dalje insistira da vam uperi metak u poti-
ljak, evo nekih pitanja koje moete da mu postavite: ta vi
31
oekujete da naete? ta vi traite? Koja je verovatnoa da ete
to pronai rendgenom? Moete li to da pronaete koristei ma-
nje opasnu tehniku? Da li koristite najsavremenije aparate sa
minimalnom dozom zraenja? Da li ete potpuno da zatitite os-
tatak mog tela? Na koji nain e rendgensko snimanje uticati na
tok mog leenja? Kada ste poslednji put servisirali aparat? Pos-
tavljajte besomuno pitanja sve dok niste potpuno zadovoljni
lekarovim odgovorima i kada mislite da imate sve podatke pot-
rebne da biste vi doneli ispravnu odluku za sebe. Ako odluite
da treba da uradite snimke, insistirajte da to budu samo oni
neophodni snimci, a ne kad ste ve na stolu, da uradimo za svaki
sluaj jo dodatnih snimaka.
Da bi se u potpunosti zatitili od svog lekara, morate da na-
uite kako da mu dajete informacije. Ovo nije tako straan ma-
nevar, zaista, kad pomislite da je svako od nas, u nameri da
preivi birokratske zavrzlame, morao da vara profesionalce.
Nauili ste se da manipuliete svojim nastavnicima u koli vrlo
rano, jer svrha kole nije da neto nauite ve da dobijete dip-
lomu na kraju. Svo pravo znanje ionako pokupite van kole. Stu-
dentima medicine savetujem da ovladaju umetnou hipokrizije
i dvostrukih arina, kao to su nekad crnci sa juga Amerike ov-
ladali umetnou zabuavanja. Zabuavanje je divan nain da iz-
gledate aktivni i posluni dok u stvari nita ne radite. Upravo
takvi treba da budete kad je u pitanju va lekar.
Ako ste recimo majka koja eli da doji dete, va e lekar go-
tovo sigurno biti protiv toga, ak iako kae da mu je svejedno,
jer lekari ne znaju nita o prirodnom dojenju. ta ete da uradite
kada vam lekar izvaga dete i utvrdi da nije dobilo na teini ono-
liko koliko pie u tabeli da treba? ta ete da uradite ako vam
savetuje da uvedete virle bebi od dve sedmice? Moja omiljena
fantazija je prizor akuera koji netremice eka da novoroene
pomoli glavu, kako bi mu uguralo virlu u usta i naviklo ga na
vrstu hranu i ovisnost o hrani, odmah, u startu! Zato, kada vam
savetuju da krenete sa uvoenjem itairca, voa ili druge vrste
32
hrane ve u prvim mesecima ivota, moete da pokuate da se
raspravite s njima, poto ipak vi najbolje znate ta je dobro za
vae dete. Jednostavno, odbijte savet lekara, to e verovatno
izazvati njegov uvreeni stav i moda vas ak izbaci iz ordinacije.
Moete da pokuate vi da ga ubedite i objasnite svoj stav lekaru,
pod pretpostavkom da je u pitanju brino, razumno ljudsko bie.
Ako krenete ovim putem, elim vam puno sree.
A moete i da zabuavate. Nita ne govorite svom lekaru, osim
Da, gazda. Ako vam da paket od est pakovanja bebi Formule
za poetak, im izaete iz ordinacije, bacite ga u kantu za ubre.
I nastavite sa dojenjem svoje bebe. Kada na sledeem pregledu,
lekar opet izvaga dete, samo mu recite kako beba uiva u itari-
cama i vonim kaicama. Onda e lekar pogledati na vagu i rei
da vam je beba odlino.
Naalost, postoje odreene situacije kada ne moete da ma-
nipuliete svog doktora. U akuerstvu, na primer, ginekolog vas
prati tokom trudnoe i zna sve ta radite. Proverava vam teinu
na vagi, hrabri vas da ograniite unos hrane u sebe tokom trud-
noe. Mnoge ene donesu listu onog to ne ele da im se radi
prilikom poroaja, jo u prvoj poseti ginekologu. Kau mu da ne
ele da budu obrijane, ne ele epiziotomiju, analgetike, indukciju
pri poroaju, i tako dalje. Ginekolog klima glavom. Onda, u final-
noj fazi poroaja, ena oktriva da e dobiti sve to to nije htela.
Ne oekujete valjda da ena koja se poraa odbije ono to akuer
smatra da je njoj potrebno.
Zato je kljuno da podrivate proces i zaskaete doktora koliko
god moete, pre nego to doe do stani-pani situacije. Kada
postavite svoja pitanja, ne uljujkujte se milju da moete da veru-
jete dobijenim odgovorima. Sve to vam kae, dva puta prove-
rite. Iznova iitajte literaturu na tu temu. Morate da budete
obaveteniji od njega.
Lekare treba u stvari da posmatrate na isti nain kao prodavce
polovnih kola. Sve to vam on predloi ili savetuje, pomislite
prvo, kakvu on korist ili dobit ima od toga? Na primer, ako vam
33
neonatolog kae da savremeno opremljeno odeljenje neona-
tologije smanjuje mortalitet kod novoroenadi, proverite na
kom odeljenju radi.
Kada god dobijete drugo miljenje koje se razlikuje od prvog,
vratite se prvom lekaru i suoite ga sa reima onog drugog. Ljudi
ovo ne rade jer se plae besa i grdnje prvog doktora. Ali, jako je
bitno da na ovaj nain testirate lekara. Dobro je da izvuete na
povrinu taj gnev i neprijateljski stav lekara jer e to uticati na
va stav prema njemu. I uopte, prema svim lekarima.
Kada god treba da odluite o nekoj medicinskoj proceduri,
idite i popriajte prvo sa ljudima koje smatrate pametnim i mud-
rim. Nekada davno, ako odete dovoljno daleko u istoriju, nai
ete da su lekari bili mudri, kulturni ljudi. Poznavali su literaturu
i umetnost, i vaili su za brine i pametne. To danas vie nije slu-
aj. Ljudi sa kojima danas treba da se savetujete i dobijete va-
lidne informacije, su ljudi koji su proli isto iskustvo, ljudi koji su
imali vau bolest.
Razgovarajte o vaem problemu, o onome to va lekar misli
da vam je problem, i o onome to vi mislite da vam je problem,
sa prijateljima, susedima, porodicom. Otkrijte ta su njima lekari
govorili. Lekar e vam rei da ne sluate ta ljudi priaju, da ne
radite ovo ili ono, i ne obraate panju na ono to ujete kod fri-
zera, u mesari ili piljarnici. Oni vam savetuju da ne sluate roake
ni prijatelje. Ali oni nisu u pravu. Oni samo tite svoj sveti au-
toritet. to je najbolje, vi treba da razgovarate sa prijateljima i
porodicom i onima oko vas, sa onima kojima verujete i pozna-
jete, koji su na izvoru vaih simptoma.
Otkriete da moete i bez lekara.

34
 2. poglavlje

udesni zloin

Jo uvek se seam kako sam, na poetku svoje lekarske kari-

jere, svakih par sati davao intravenozno penicilin deci koja su
patila od strahovitih simptoma bakterijskog meningitisa, a onda
posmatrao kako se udo deava iz asa u as. Deca, bukvalno sa
ivice smrti dolazila su k sebi, i ve kroz nekoliko sati bivala spo-
sobna da reaguju. Ve koji dan kasnije, ta ista deca bila su na
nogama, spremna da odmah krenu kui.
Bolesnici oboleli od upale plunog krila, takoe su strano
patili. Upadali bi u krize pod dejstvom visoke temperature, dr-
mala ih je groznica, strano su kaljali, borei se za vazduh, tresli
su se i grudi bi im rezali strani bolovi. Neki bi se oporavili, ali su
mnogi umirali od upale plua. Kada se pojavio penicilin, ljudi sa
upalom plua vie nisu morali da prolaze kroz te krize. Umesto
toga, simptomi kao to je groznica ili kaalj, povukli bi se za neko-
liko dana. Ljudi koji ranije nisu bili predvieni da odu iz bolnice,
sada su pakovali stvari i odlazili kuama.
Moja malenkost kao i drugi doktori zaista smo bili ubeeni
da prisustvujemo udu koje se odvija pred naim oima.
Danas je situacija drugaija. Meningitis i upala plunog krila
su retke pojave. ak i kada lekar naie na ovu nekada smrto-
nosnu bolest, leenje je tako rutinsko da ga uglavnom sprovodi
medicinska sestra ili tehniar. Mada smo i dalje fascinirani u-
dom, ovi lekovi koji su nekada bili korisni, sada su izuzetno opas-
ni.
Mnogi lekari e prepisati penicilin za bezopasne pojave kao
to je recimo obina prehlada. Poto penicilin deluje iskljuivo
35
na bakterijske infekcije, sasvim je beskoristan kada su u pitanju
viroze poput prehlade ili gripa. Penicilin kao i drugi antibiotici ne
skrauju vreme bolesti, ne spreavaju komplikacije, i ne smanjuju
broj patogenih organizama u nosu i grlu. Oni ne ine nita dobro.
Ono to oni mogu da naprave, je da izazovu reakcije koje idu
od konog svraba, povraanja, dijareje do groznice i anafilak-
tikog oka. Ako imate sree, biete jedan od 7 ili 8% ljudi koji
e imati osip mada se daleko vei broj obolelih od mononuk-
leoze recimo, ospe posle primanja ampicilina. Za onih nesrenih
5%, koji su alergini na penicilin, prizor pacijenta koji upada u
anafilaktiki ok nije nimalo prijatan: kardiovaskularni kolaps,
lepljiva i hladna koa, jako znojenje, stanje nesvesti, pad krvnog
pritiska, poremeaji u radu i ritmu srca. Sve to nekako zloslutno
podsea na sliku one iste bolesti za koju je penicilin dizajniran
kao lek!?
Svakako, nije ovde glavni ni jedini neprijatelj penicilin.
Hloromicetin je lek koji je efikasan kod nekih tipova meningi-
tisa, izazvanih bakterijom influenza bacillus, kao i kod bolesti iza-
zvanih bacilom tifusa i njemu slinih. U takvim situacijama,
hloromicetin je gotovo jedini lek koji e delovati. Ali hloromicetin
takoe ima esto propratno i fatalno dejstvo na proizvodnju krvi
u kotanoj sri.
Kada je ljudski ivot u pitanju, ovo je prihvatljiv rizik. Ali, ako
dete pati samo od virusne guobolje, da li se isplati dati mu hlo-
romicetin, koji mu nee smanjiti bolove, ali moe da mu oteti
kotanu sr, to e opet dovesti do brojnih transfuzija i drugih
terapija, od kojih nijedna ne garantuje potpuni oporavak? Narav-
no da ne. Pa opet lekari i dalje prepisuju hloromicetin za bolove
u grlu.
Tetraciklin je postao toliko popularan u ambulantama i ordi-
nacijama da su ga prozvali kunim antibiotikom. Prepisivali su
ga akom i kapom, deci i svim ostalima jer deluje na iroki spek-
tar mikroorganizama, a i jer se smatralo da nema nekih tetnih
posledica. Ali postoji i velika lista kontra reakcija za koju se osoba
36
ne bi nikad opredelila u situaciji kada to nije ba neophodno. Jo
stranija posledica od nuspojava je ta da se ova supstanca taloi
u kostima i zubima. I dok niko jo ne zna tano ta sve tetraciklin
moe da uradi kostima, stotine hiljada moda i milioni rodi-
telja i dece znaju da on ostavlja neizbrisiv ukasti ili ukasto-
zeleni trag na zubima. Iako vi moda mislite da to nije cena koju
treba platiti za sumnjivu efikasnost leka u leenju obine preh-
lade, mnogi lekari se nee sloiti sa vama. Trenutna racionali-
zacija upotrebe ovog leka svodi se na sumnju, da kada dete
izgleda kao da boluje od gripa, ono moda ima infekciju miko-
plazme. Kod ogromne veine dece sa obinom prehladom, nema
ni traga ovakvoj vrsti infekcije.
Amerika Uprava za hrane i lekova konano se trgla kada je
dolo do iroke zloupotrebe tetraciklina 1970. godine, pa je
izdato upozorenje na leku koje glasi:
Upotreba leka sa tetraciklinom tokom razvoja zuba (druga
polovina trudnoe, rano detinjstvo i detinjstvo do osme godine)
moe izazvati trajnu promenu boje zuba u ukasto-sivkasto-
braon. Ova reakcija se deava prilikom due upotrebe leka, ali je
uoena i kod kraih davanja. Deformisani zubi su takoe pro-
pratna pojava. Stoga, tetraciklin ne treba koristiti u ovim staros-
nim grupama, osim ako nijedan drugi lek nema efekta.
Koliko je ovo upozorenje uinilo dobra ili zla, teko je rei, jer
lekari retko kada itaju uputstva unutar kutije leka. ak i kada to
ine, upozorenje ih nee spreiti da taj lek ipak prepiu ako to
ele. Naroito ako nije sasvim jasno, kao u sluaju upozorenja na
tetraciklin, da li su posledice nebitne jer je u pitanju kritino
stanje pacijenta.
Ima jedan jo mraniji rizik od svega gore navedenog. Zove se
super infekcija. Kada se antibiotik bori sa infekcijom on moe da
podstakne jo goru infekciju od strane onih bakterija koje su ot-
porne na lek. Bakterije su izuzetno prilagodljivi mikroorganizmi.
Nove generacije mogu da razviju sve veu otpornost prema leku
kojim su leeni prethodni sojevi. Penicilin dat u blagim dozama,
37
nekada je vrlo uspeno leio gonoreju. Danas je potrebna dupla
doza ovog antibiotika za leenje, a ponekad je neophodno uklju-
iti i dodatne lekove! Nova generacija gonoreje je otkrivena ne-
davno na Filipinima i u zapadnoj Africi soj bakterija koji pot-
puno ponitava sve efekte penicilina.
Naravno, Moderna Medicina ve ima spremnu novu gene-
raciju jaeg leka koji e se boriti sa ojaalom bakterijom gonoreje
spektinomicin. Spektinomicin je est puta skuplji i ima isto to-
liko puta vie neeljenih pojava. U meuvremenu, bakterija go-
noreje se razvila u soj koji je otporan i na spektinomicin! Kako
rat odmie, bakterije jaaju, dok pacijenti i njihovi depovi pos-
taju sve slabiji.
Nita od ovoga se ne bi desilo da su lekari shvatili na vreme
da antibiotici imaju mesto u praksi ali vrlo ogranieno mesto
i da su ih jakim merama zadrali na tom mestu. Nekome je peni-
cilin neophodan moda tri ili etiri puta tokom celokupnog ivo-
ta, i to samo onda kada je ivot zaista ugroen.
Naalost, doktori su celu populaciju zasejali ovim monim
lekovima. Svake godine, 8 do 10 miliona Amerikanaca odlazi le-
karima kada imaju znake prehlade. Oko 95% njih e izai iz ordi-
nacije sa receptom u rukama a polovinu toga ine antibiotici.
Ne samo da su ovi ljudi navedeni da plaaju za neto to nee
reiti njihov problem, ve su izloeni riziku neeljenih prateih
pojava i riziku da zakae jo goru infekciju.
Doktor, nekada zagovornik izleenja, sada je postao zagovor-
nik oboljevanja. Tako to prelazi granicu i primenjuje mo ek-
stremnog nad slabima, Moderna Medicina je oslabila i pokvarila
ak i nain voenja ekstremnih sluajeva. udo na koje smo
moje kolege i ja bili tako ponosni, sada je postalo udo zloina.
Godine 1890, dr Robert Koh je izdvojio supstancu iz bacila tu-
berkuloze, za koju je tvrdio da e izleiti bolest. Meutim, kada
ju je ubrizgao pacijentima, njihovo stanje se pogoralo ili bi ak
umirali. Godine 1928, lek pod imenom torotrast je prvi put upot-
rebljen kao pomo pri rendgenskom snimanju jetre, pankreasa,
38
limfnih vorova i drugih organa. Bilo je potrebno 19 godina da
se otkrije kako i minimalne doze ovog leka izazivaju rak. Godine
1937, deca koja su primila novi lek protiv bakterija umrla su jer
je lek bio kontaminiran otrovnom supstancom. Godine 1955,
zabeleeno je vie od stotinu fatalnih ili na ivici fatalnih sluajeva
deje paralize, kod ljudi koji su primili dosta Salkove vakcine koja
navodno nije sadrala aktivni virus bolesti. Godine 1959, oko 500
dece u Nemakoj i jo 1.000 dece na drugim mestima, roeno
je sa deformitetima jer su njihove majke uzimale lek talidomid,
kao sredstvo smirenja i boljeg spavanja, u prvim sedmicama
trudnoe. Godine 1962, triaranol, lek za sniavanje holesterola
u krvi, povuen je sa trita kada se otkrilo da lek izaziva mnoge
neeljene pojave, izmeu ostalog i kataraktu.
Vei deo farmaceutske povratne paljbe ispravlja se time to
se lek povue sa trita kada se pootri kontrola leka, po otkri-
vanju neke greke u proizvodnji. Ali, kontrole ba nisu uvek do-
voljno otre, jer se ovakve farmaceutske nesree svakodnevno
deavaju i dalje. Zapravo, jedina mainerija koja je ojaala je ona
kojom se priprema i cementira put opasnih lekova od fabrike,
preko lekarskih ruku do usta i tela lakovernih pacijenata. Rezer-
pin, lek korien za regulisanje visokog krvnog pritiska, ak i kada
je ustanovljeno u studijama jo pre pet godina, da poveava rizik
od raka dojki ak tri puta, i dalje se prepisuje. Iako se jasno po-
kazuje u strunim naunim studijama da je insulin jedan od
uzroka slepila kod eerne bolesti, on se i dalje propagira kao
udo medicine.
Naravno, kada bi lekovi bili samo proizvod medicinske nauke,
rukovanje njima takoe bi ilo u domen nauke, racija i zdravog
razuma. Ali, droge i lekovi nisu samo nauni proizvod oni su
svetinja. Kao nafora u katolikom obredu priea, koju vernici
primaju jezikom, lekovi su hleb i vino priea u Modernoj Medi-
cini. Kada uzmete svoj lek, vi postajete deo svete tajne Crkve:
morate da verujete, da bi lek delovao. I kao to je psiholoki do-
kazano i nema sumnje u duhovno isceljenje koje vernik prima
39
pred oltarom, placebo efekat mo sugestije igra veliku ulogu
u tome da li e lek doprineti izleenju ili ne. tavie, postoje
lekovi i terapije, za koje znamo da su iskljuivo zasnovani na dej-
stvu placebo efekta!
Svete tajne koje propisuje Moderna Medicina u vidu lekova
ubijaju vie ljudi od ilegalnih tekih droga. Izvetaj posle sprove-
denog ispitivanja medicinskih eksperata na nacionalnom nivou,
govori da uline droge odnose 26% od ukupnog broja smrtnih
sluajeva uzrokovanih preteranom upotrebom droga. Valijum i
barbiturati lekovi dati na recept ine jo 23% od zloupotrebe
droga. U izvetaj nije uao podatak da godinje od 20.000 do
30.000 smrtnih sluajeva ode na razliite neeljene propratne
pojave lekova prepisanih na recept od strane lekara. Razlog za
ovako iroki raspon u procenama je taj to lekari esto govore
neistinu kada utvruju da li je smrt nastala kao posledica uzima-
nja odreenog leka ili je u pitanju neki drugi razlog. Na primer,
ako je pacijent u zavrnom stadijumu smrtonosne bolesti i umre
tokom terapije lekovima, kao uzrok smrti navee se bolest, ak
iako su procene bile da bi pacijent mogao da poivi due nego
to jeste. Bostonski zajedniki program nadgledanja lekova pra-
tio je pacijente primljene na odeljenja zbog akutnih bolesti i
zakljuio da je rizik od smrti kao posledice terapije lekovima u
amerikim bolnicama, vei od odnosa jedan prema hiljadu. Jed-
no ranije istraivanje od strane istog programa nalo je, da je
rizik od smrti meu bolnikim pacijentima sa ozbiljnim hro-
ninim bolestima kao to je rak, srane smetnje i ciroza jetre, e-
tiri prema hiljadu. Naravno, mnogi od ovih ljudi su i primljeni u
bolnice zbog loih reakcija na lekove prepisane od strane lekara.
Konzervativne procene su da 5% ljudi po amerikim i britanskim
bolnicama lei upravo zbog posledica uzimanja lekova. Jedna
druga blaga procena die cenu ovih potpuno nepotrebnih patnji
na vie od 3 milijarde potroenih dolara.
Druga, moda jo jaa grupa lekova ija je primena od prvo-
bitnih smrtonosnih bolesti pomerena na svakodnevne tegobe su
40
steroidi. Steroidi imitiraju rad adrenalinskih lezdi, tog najjaeg
regulatora metabolizma u naem organizmu. Praktino, svaki
organ je na ovaj ili onaj nain pod uticajem luenja adrenalinskih
lezda kao i u sluaju sintetikih hemikalija koje odreuje lekar.
Nekada davno, steroidne droge su prepisivane u sluaju ozbilj-
nog nedostatka luenja adrenalina, kod poremeaja u radu hi-
pofize, i u sluaju dijagnoza sa moguim smrtonosnim ishodom
kao to su lupus eritematozis, ulcerozni kolitis, lepra, leukemija,
Hokinsonova bolest, i limfom. Danas, steroidi se prepisuju u
tako obinim sluajevima kao to su opekotine od sunca, mo-
nonukleoza, akne, i veliki spektar konih iritacija koje su najee
pogreno dijagnostikovane.
Kompletna lista mera opreza i moguih reakcija na lek Pred-
nison iznosi dve kolone gusto i sitno ispisanog teksta u Lekar-
skom priruniku, enciklopediji ili Bibliji dozvoljenih droga u
SAD. Neke od moguih navedenih reakcija na lek su: povieni pri-
tisak, gubitak tonusa u miiima, ir na elucu sa moguim prs-
kanjem i krvarenjem, oteano zarastanje rana, pojaano zno-
jenje, grevi, vrtoglavica, poremeaji menstrualnog ciklusa, pres-
tanak rasta kod dece, pojava latentnog dijabetesa, psihike smet-
nje i glaukom. Da li vredi rizikovati sve ove nesree, da bi se
otarasili nekog malog konog svraba? Neki doktori oigledno
misle da vredi.
Na primer, ena iz Atlante mi je pisala o sluaju svoje 20-
ogodinje keri koja nikada jo nije dobila menstruaciju. Kada je
imala 11 godina, devojici se pojavio svrab i osip na stopalima.
Dermatolog je prepisao Prednison, i mala ga je uzimala tokom
tri godine. Moe li se ita uiniti za moju erku? Pita me sada
ena i dodaje, Da mi je samo taj dermatolog rekao ta ovaj lek
moe da uradi reproduktivnim organima moje erke, pustili bi
da je noge svrbe...!
Mlada ena iz Ohaja mi je pisala kako je dobila recept za Pred-
nison u kompletu sa jo nekim injekcijama drugog steroida Ke-
naloga, za leenje osipa od otrovnog brljana. Imala sam strane
41
glavobolje, greve u miiima, nadute dojke, i krvarila sam dva-
deset pet dana. Ginekolog je potvrdio da je krvarenje posledica
uzimanja leka protiv otrovnog brljana, pa sada mora da proe
kiretau, odnosno struganje zidova materice.
Pre par godina, grupa od vie od hiljadu ena, tuila je ikaki
univerzitet i dobila nadoknadu od 77 miliona dolara, jer su
dvadeset pet godina ranije protiv svoje volje bile deo univerzitet-
skog eksperimenta sa sintetikim hormonom DES. Ovaj proces
za mene ima poseban znaaj, jer sam tada bio student medicine
i proveo sam neko vreme u ikakoj stacionarnoj bolnici. Znao
sam za eskperiment, kojim se ispitivalo dejstvo dietil-stil-bes-
terola u spreavanju spontanih pobaaja. Budui da sam tada
bio savestan student medicine koji je verovao u svoj fakultet i
verovao svojim profesorima da znaju ta rade, nisam ni u jednom
momentu posumnjao u valjanost eksperimenta.
Naravno da ni ja, ni tih hiljadu i neto ena, nije trebalo da
verujemo fakultetu, jer profesori nisu znali ta rade. Godine
1971, Dr Artur L. Herbst, tada predava na Harvardskom medi-
cinskom fakultetu, prvi je objavio da je alarmantno velik broj
ena koje su uzimale DES, oboleo od kancera vagine. Neto kas-
nije smo saznali i da je alarmantno veliki broj njihove muke dece
roen sa deformisanim genitalijama. A takoe i statistiki zna-
ajan broj ena je umirao od raka.
Svakako, do tada sam ja ve poeo da shvatam da, to se tie
mog bezuslovnog prihvatanja medicinske nauke, tu ne cvetaju
rue. Ova otkria me nisu iznenadila. tetan uticaj hormona pri-
sutnih u piluli za kontracepciju i u seksualnim hormonima ko-
rienim u menopauzi, ve je isplivao na povrinu. Ako pre 25
godina nije bilo oigledno da DES ima tetno dejstvo na razvoj
ranjivog ploda u materici, sada sigurno jeste.
Danas, ansa da me neto iznenadi je tako mala i gotovo da
ne podignem ni obrvu kada proitam da je taj isti dr Herbst koji
je prvi otkrio opasnosti od upotrebe DES-a, sada napisao rad o
smanjenom riziku DES-a na razvoj raka! Poto je teta ve ui-
42
njena, a lekari razotkriveni u svom neznanju o loim stranama
lekova koje prepisuju, sve to sad moe da se uini je da, pod
okriljem svetog jezika, uinimo da greka ispadne kao da i nije
bila greka iako jeste, a da opasnost zapravo uopte i nije bila
opasnost. Pokuajte u to da ubedite majke koje su saznale da su
bile zamorii u eskperimetnu sa DES-om. Pokuajte u to da ube-
dite njihovu decu. Za svako od te deformisane ili preminule dece,
rizik je bio stoprocentan.
Dr Herbstovi lini nalazi pokazuju 300 sluajeva raka vagine
ili materice kod beba ije su majke primale DES. Zamislite kakvu
bi reakciju izazvala izjava pre par godina da je zabeleeno samo
300 sluajeva svinjskog gripa. Da li bi i tada doktori govorili o
tome kako je rizik minimalan? Ili recimo kada lekar eli da prepie
antibiotik detetu, a ansa da mu je taj lek zaista potreban je ma-
nja od jedan prema 100.000?
DES je samo jedan od seksualnih hormona prepisivanih e-
nama tokom svih stadijuma ivota. Desetine miliona ena uzi-
maju ove hormone na dnevnoj bazi u vidu kontraceptivnih pilula
ili u estrogenskim preparatima za menopauzu. DES se jo uvek
daje kao kontracepcija za jutro posle predhodne noi i kao
sredstvo za presuivanje mleka u dojkama. Godine 1975, FDA je
poslala upozoravajui bilten lekarima u kome se preporuuje
lekarima da enama starijim od 40 godina savetuju prekid upot-
rebe kontraceptivnih pilula i prelazak na drugu vrstu kontracep-
cije.
Godine 1977, FDA izdaje upozoravajuu brouru gde se nag-
laava astronomski rizik od kardiovaskularnih bolesti kod ena
koje su uzimale pilule za kontracepciju. Da li e ova upozorenja
imati nekog efekta, ostaje da vidimo. ene preko 40 godina i
dalje uzimaju pilulu, bilo zato to nisu dovoljno obavetene, bilo
zato to prihvataju ovaj rizik. Ali ogromna veina ena koje su na
piluli, mlaa je od 40 godina. Rizik za ove ene je takoe ogro-
man, i to ne samo od kardiovaskularnih oboljenja, ve od tumora
jetre, glavobolje, depresije i raka. Dok uzimanje pilule posle 40.
43
godine uveava rizik od umiranja od sranog infarkta pet puta,
kod ena izmeu 30 i 40, taj rizik je povean tri puta. Sve ene
koje su na piluli rizikuju da dobiju visok krvni pritisak, est puta
vie od ena koje ne uzimaju ovaj vid kontracepcije. Njihov rizik
od modanog udara etiri puta je vei, a rizik od tromboembolije
je vei pet puta.
Lekari i dalje dre pod kontrolom ogromno trite pilula za
kontracepciju time to enama govore da je sigurnije uzimati
pilulu nego ostati u drugom stanju.
Naravno, ovaj argument je u suprotnosti i sa logikom i sa
naukom. Pre svega, opasnosti od uzimanja pilula za kontracep-
ciju tek poinju da izbijaju na videlo. U pitanju je opasan upliv
hemikalija u telesne procese. Trudnoa je meutim, prirodan
proces, za koji je telo spremno, osim u sluaju neke bolesti. Uzi-
manje pilule predstavlja uvoenje bolesti u organizam. Pore-
enje rizika od trudnoe sa rizicima od uzimanja pilula za
kontracepciju, sasvim van logike trpa u isti ko bogate ene, siro-
mane ene, zdrave ene, bolesne ene, ene na piluli, ene koje
nisu na piluli, ene koje uzimaju drugu kontracepciju, ene koje
uopte ne koriste kontracepciju, udate ene, neudate ene, tinej-
derke, odrasle ene, promiskuitetne ene i nepromiskuitetne
ene. Kada one ostanu u drugom stanju, za sobom ve vuku sta-
tistike podatke o rizicima, koji nemaju veze sa trudnoom.
Ve samo po sebi je loa nauka, kada se porede opasnosti od
uzimanja pilule sa trudnoom. Pravo pitanje jeste: da li je pilula
sigurnija od drugih vidova kontracepcije?
Uz deset miliona ena koje jo uvek koriste pilulu za kontra-
cepciju, ide jo vie od pet miliona onih koje uzimaju estrogen
za ublaavanje menopauze. I opet, ovi su preparati toliko puta
direktno povezani sa nastajanjem bolesti ui, i rakom materice
(poveavaju rizik deset i dvanaest puta), da je FDA bila prinuena
da izda upozorenja i doktorima i pacijentima. Upozorenja na koje
se lekari i dalje ogluuju. Jer, umesto da ogranie upotrebu ovih
lekova na manje vremenske periode, ili dok se ozbiljni simptomi
44
ne ublae, veina doktora ih rutinski daje za ublaavanje i naj-
manjih neprijatnosti uzrokovanih menopauzom. Terapija estro-
genom se koristi da bi se sauvala mladost, primenjuje se u
kozmetici, za leenje depresije, i kao prevencija kardiovasku-
larnih bolesti to je sve opovrgnuto istraivanjima. Estrogen se
koristi i da bi se spreio gubitak minerala u kostima kod starijih
ena. Vebanje i ishrana takoe spreavaju slabljenje kostiju i
ne prouzrokuju rak. Mnoge ene dobiju estrogen od svojih le-
kara, ve na prve simptome depresije u srednjem dobu. Retko
kad e doktor posvetiti panju pitanju da li je uzrok depresije u
neem drugom, neem to se ne lei estrogenom ili to je mo-
gue tretirati ne daj Boe - bez ikakvog leka.
Zapravo, prilian broj lekova je upravo izmiljen i prepisivan
zbog stanja koja se savreno dobro mogu leiti i na manje opasne
naine. Lekovi za smanjenje krvnog pritiska preplavili su trite
gladno brzog reenja, tako da im je popularnost vrtoglavo po-
rasla u ovih nekoliko godina. Sada lekar vie ne mora da govori
pacijentu sa visokim krvnim pritiskom, da e ga njegov nain i-
vota ubiti ako neto ne promeni. Jednostavno moe da napie
recept za lek i iskoristi svoje vetine ubeivanja da natera paci-
jenta da ga redovno uzima. ak se i na televizijama, radio stani-
cama, u novinama, pojavljuju reklame koje navode ljude da
uzimaju lekove za visoki krvni pritisak! Nekako, negde, neko je
ubedio dovoljan broj ljudi da je uzimanje ovih lekova jedini nain
da se smanji krvni pritisak. I taj neko je naravno, propustio da
upozori ljude na tetne propratne pojave ovih lekova. A neko je
i sasvim svestan ovih kontraindikacija, jer su lekarski asopisi pre-
puni oglaavanja lekova koji pomau da se ublae pratee loe
reakcije na lekove za visoki krvni pritisak!
Neke od ovih prateih pojava su: osip, koprivnjaa, osetljivost
na svetlost, vrtoglavica, slabost, grevi u miiima, upala krvnih
sudova, marci u koi, bolovi u zglobovima, zbunjenost, smanje-
na koncentracija, spazam miia, muka, i gubitak seksualne moi
i elje. Ovo poslednje, utie podjednako i na ene i na mukarce,
45
naalost. Ponekad se pitam koliko ljudi u srednjim godinama pati
od impotencije - ne zbog psiholokih razloga - ve jednostavno
zbog upotrebe lekova za visoki krvni pritisak. Nema te seksualne
terapije na svetu koja moe da popravi gubitak libida prouzroko-
vanog upotrebom leka. Ako doktori nisu svesni prateih pojava
leka, onda ne rade svoj posao kako treba, jer ih i proizvoai
navode u listama Lekarskog prirunika (PDR). Ako pak znaju za
njih, a i dalje ih prepisuju, morate da stanete i da se zapitate: da
li bi lekar koji ima visok pritisak, sebi napisao recept za ove le-
kove?
Moda je lekar koji je dovoljno lud da prepie ove lekove, i
dovoljno lud da ih sam uzima, jer je veina lekara dobro upoz-
nata sa kontraverznim studijama na temu da li su ovi lekovi
uopte korisni. ak i ako uzmemo u obzir da je visok pritisak
opasan, doktori su i dalje krivi to odvie brzo poseu za recep-
tima. Mnogi ljudi koji dobiju lekove za pritisak, nalaze se u nekom
graninom polju: njihov pritisak nije toliko visok da bi opravdao
pratee loe reakcije na lek za hipertenziju. Veina bi mogla da
smanji svoj pritisak terapijom relaksacije, ili promenom naina
ivota i ishrane. Po jednoj studiji, relaksacija smanjuje visoki pri-
tisak bre i due nego terapija lekovima. Sline studije pokazuju
da smanjenje teine, izbacivanje soli, biljna ishrana i vebanje,
mogu da snize pritisak bar isto tako efikasno kao i lekovi, ali
svakako na daleko sigurniji nain. Nema sumnje da mnogim paci-
jentima nije ni potrebno sniavati pritisak, kada im se on vrati
na normalu, im napuste opasnu zonu lekarske ordinacije.
Jedno od nepisanih pravila Moderne Medicine je da se za novi
lek uvek munjevito piu recepti, pre nego to na povrinu ispli-
vaju negativne pratee pojave. Nigde se taj sindrom bolje ne vidi
nego kada je u pitanju putanje u promet krda novih lekova pro-
tiv artritisa, kao to su butazolidin alka, motrin, indosin, nap-
rozin, nalfon, tolektin i drugi. Farmaceutske kue nisu tedele ni
vreme ni novac ne bi li ovi lekovi to pre stigli na trite. Milioni
i milioni recepata se piu. A za samo par godina, ovaj novi soj
46
lekova probio je rekord u tetnim prateim pojavama, da je do-
veo u pitanje prvenstvo antibiotika i hormona kao osnovne pret-
nje zdravlju nacije.
Samo itanje informacije koju daje proizvoa leka butazoli-
din alka, i pomisao da vam ga va lekar prepisuje, dovoljno je da
vam pozli: Ovo je jak lek; zloupotreba leka moe da dovede do
ozbiljnih posledica. Zabeleeni su sluajevi leukemije kod paci-
jenata koji su koristili ovaj lek na krae i na due vreme. Veina
pacijenata je bila preko 40 godina starosti. Ako nastavite da
itate dalje videete da vam lekar priprema neku od moguih 92
nesrene reakcije, meu kojima su glavobolje, vrtoglavica, koma,
visoki pritisak, krvarenje oka i hepatitis. Proizvoa ide dotle da
priznaje: Paljivo posmatrajte svakog pojedinanog pacijenta,
naroito starije preko 40, koji pokazuju poveanu prijemivost
na lek. Koristite najmanju moguu dozu. Promislite unapred o
moguim eljenim efektima leka nasuprot riziku od tekih, ak i
fatalnih reakcija. Samo stanje bolesti se ne menja pod dejstvom
leka.
Proitavi ovo, ovek se pita zato su uopte i napravili takav
lek? Kakav je to lekar koji e to udo nekom da prepie? Koji e
to ovek pristati da uzima? Slobodno prestanite da postavljate
takva pitanja, jer butazolidin alka svom proizvoau donosi mili-
one dolara. Doktori mogu i ne moraju da su obaveteni o katas-
trofalnim reakcijama na ovaj lek. Moda ih ne vrea ni priznanje
proizvoaa da lekar mora da izvaga nepredvidive dobrobiti leka
sa mogunostima smrtnog ishoda. Moda ih jednostavno ba
briga.
U sluaju bar jednog leka protiv artritisa, naprozina, rtvo-
vanje je prelo u farsu. Iako je FDA otkrila da je proizvoa leka,
Sinteks, falsifikovao broj tumora i smrti laboratorijskih ivotinja
tokom testiranja sigurnosti leka, vlada je nemona da povue lek
sa trita bez dugih i iznurujuih pravnih procedura.
Nijedna moderna Medicinska procedura ne ilustruje bolje
inkvizitorsku prirodu Moderne Medicine od drogiranja takozvane
47
hiperaktivne dece. Prvobitno, lekovi za kontrolu ponaanja su
se koristili samo u sluajevima najteih mentalnih bolesti. Ali da-
nas, droge kao to su deksedrin, silert, ritalin i tofranil koristi vie
od milion dece u SAD na osnovu vrlo sumnjiave dijagnoze hi-
peraktivnosti ili blagog oteenja mozga. Neki medicinski testovi,
ako su izvedeni pravilno, jesu validni. Ali ne postoji niti jedan
dijagnostiki test koji e izdvojiti hiperaktivnost od 21 drugog
imena kojim se opisuje ovaj sindrom. Lista nepotpunih testova
je jednako duga kao i lista imena. Sve to lekar moe da uradi je
da proe kroz listu nepotpunih testova i da kao ekspert da
strunu procenu.
Jedna kola u Teksasu iskoristila je ovu neodreenost i obna-
rodovala da je 40% njenih aka blago oteenog mozga, i to u
godini kada je drava davala novac za leenje ba ovog sindroma.
Dve godine kasnije, novca za ovo vie nije bilo ali se davalo a-
kom i kapom za leenje dece sa jezikim problemima u uenju.
Iznenada, aci sa blagim oteenjem mozga su nestali, a pojavilo
se 35% dece sa jezikim problemima u uenju!
Da su te kole, kao i drugi uzeli taj novac i iskoristili ga za
nastavnike plate, knjige, sreivanje dvorita ili nabavku opreme,
kraa fondova bi mogla da im se oprosti. Ali ono to se desilo je
to da je dete koje nije moglo mirno da sedi na asu umesto da
mu se dala neka aktivnost koja bi ga zabavila i drala panju -
proglaeno hiperaktivnim i leeno drogama. Ovi lekovi i te
kako izazivaju ozbiljne propratne reakcije. Ne samo da zaustav-
ljaju rast i podiu krvni pritisak, uz pojaanu nervozu i nesanicu,
ve decu probraavaju u zombije hrabrog, vrlog sveta. Naravno,
deca se i usporavaju - dramatino. Postaju manje osetljiva i zain-
teresovana, a sve vie apatina i bez smisla za humor. A gledano
objektivno i na dugu stazu, njihovi kolski rezultati nisu nita bolji
nego ranije.
Prvobitni autori naunih studija o lekovima za promenu pona-
anja pokuali su da se distanciraju od zloupotrebe ovih lekova,
tvrdei da nije problem u leku, ve u doktorima koji preteruju u
48
dijagnozama, gree u dijagnozi, ili pak prekardae sa prepisanom
dozom leka. I dok ovakvi argumenti mogu da spasu nekoliko in-
dividualnih reputacija, vodite rauna o injenici da prvobitni is-
lednici i autori studija nisu traili odgovarajue ogranienje
upotrebe rezultata svojih istraivanja. Naprotiv, mi jo uvek ima-
mo reklamu preko tri strane u medicinskim asopisima, gde ui-
telj u koli ponosno izjavljuje: Kako je to divno! Endijev rukopis
vie nije vrakopis! Ovo je prvi put u istoriji oveanstva da se
jaka droga daje detetu za ispravljanje loeg rukopisa! I pri tom,
da dodam, prodaja ide sasvim lepo. Ove droge je progutalo vie
od million dece, to je godinja navika kojom se desetine miliona
dolara sliva u depove farmaceutske industrije.
Nigde se tako jasno nije ispoljila inkvizicija Crkve kao u sluaju
drogiranja dece u nameri da budu pod kontrolom. Srednjo-
vekovna inkvizicija je otila korak dalje u definisanju greha kada
je neortodoksna ubeenja proglasila zloinom. Zloinci su ka-
njeni, prvo od strane Crkve, zatim od svetovnih vlasti. Moderna
Medicina svoju inkviziciju koristi tako da svako ponaanje koje
ne odgovara njenim merilima, proglaava boleu. Zatim spro-
vodi kaznu tako to kanjenicima upravlja uz pomo jakih le-
kova. Kako osnovna svrha kole nije da oslobodi inteligenciju kroz
proces uenja, ve da stvori socijalizovane graane kojima se
moe upravljati, Crkva Medicine i drava udruuju snage kako bi
odrale javni red i mir. Crkva postavlja standarde ponaanja koji
odgovaraju dravi, a drava obezbeuje poseban pogled na
stvarnost koji omoguava Crkvi da cveta. A sve u ime Zdravlja
o kome, u stvarnosti, ni najmanje ne brine nijedna strana.
Svedoci smo snage sa kojom Drava promovie crkvenu liniju
svete vodice Moderne Medicine. Sveta vodica predstavlja pose-
ban sluaj koji se razlikuje od dilovanja lekovima po tome to je
paljivo uklonjen veo dijagnostike. Svakome treba i svako e
da dobije - svetu vodicu: rutinsko kapanje srebro nitrata u oi
novoroenadi, rutinsko intravenozno ubrizgavanje tenosti po-
rodiljama i drugim bolnikim pacijentima, rutinska vakcinacija,
49
fluorisanje vode za pie. Sve etiri procedure su automatizovane,
nametnute ljudima bez trunke razmiljanja ili mogunosti bi-
ranja, bez obzira da li im je to potrebno ili ne. Kod svih etiri, 95%
je sasvim nepotrebno. A kod svih etiri s pravom treba da se pos-
tavi pitanje sigurnosti. Pa ipak, sve procedure osim intrave-
noznih tenosti ne potpadaju samo pod zakone Crkve, ve su
takoe, u domenu zakona Drave.
Nikada neu zaboraviti tu neodoljivu prisilu koja tera sve-
tenika da se probija kroz odeljenje prevremeno roenih beba,
kako bi ih pokropio svetom vodicom i krstio pre smrti. Ista takva
sila prinude pokree svetenike Moderne Medicine da svojom
svetom vodom amaraju pacijente.
Jedno od naela koje studenti medicine moraju napamet da
naue, ali ga nikad ne primenjuju jeste - prvo ne nanesi tetu
ili u prevodu, kada uje topot kopita, prvo pomisli da je u pi-
tanju konj, a ne krdo zebri. Drugim reima, kada se pojave simp-
tomi, prvo pomisli na najoigledniji, najloginiji uzrok. Kao to
vidite, ova krilatica teko da moe da opstane u veini sluajeva
lekarske prakse. Ne moete da upotrebite jake i skupe lekove,
niti sloene procedure na konjima. Zato lekar svaki put uje krdo
zebri pa se ponaa u skladu sa tim. Ako je detetu dosadno i ne
moe mirno da sedi, ono je hiperaktivno i sleduje mu lek. Ako
su vam zglobovi kruti jer ne vebate dovoljno ni pravilno, treba
vam lek. Ako vam u ivotu ne ide najbolje, treba vam lek. I tako
dalje i tako daljea zebre, nadiru li nadiru.
Jedan od razloga za navalu ovih zebri je prijatna i profitabilna
veza koja postoji izmeu farmaceutskih kompanija i lekara. Far-
maceutske kompanije godinje troe u proseku 6.000 dolara po
svakom pojedinanom lekaru u SAD, kako bi oni prepisivali nji-
hove proizvode. Predstavnik firme, zapravo trgovac, izgrauje
prijateljski, profitabilan odnos sa lekarima, obilato ih zalivajui
veerama, vinom, raznim uslugama i besplatnim uzorcima. Tuna
je injenica da veina informacija o upotrebi, zloupotrebi, nee-
ljenim posledicama uzimanja leka, lekarima stie upravo od far-
50
maceutskih kua, preko njihovih predstavnika i prodavaca ili kroz
reklame u medicinskim asopisima. Kako i najvei deo klinikih
ispitivanja finansiraju farmaceutske kompanije, informacije koje
stiu sa te strane su takoe pod znakom pitanja.
Komisija sastavljena od uvaenih naunika, ukljuujui etiri
dobitnika Nobelove nagrade, prouavala je problem medikame-
nata i zakljuila da su krivci lekari i naunici koji testiraju lekove.
Otkrili su da je polje klinikih ispitivanja prava klanica. FDA je
proveravala rad pojedinih lekara ukljuenih u klinika ispitivanja
i zakljuila da je 20% njih zasluno za neetiko ponaanje, da-
vanje neodgovarajuih doza leka, kao i za falsifikovanje rezultata.
U treini ispitanih sluajeva, po studiji odobrenoj od strane FDA,
ispitivanja nisu uopte bila sprovedena. U drugoj treini, nije po-
tovan protokol koji vai za eksperimente. Samo u jednoj treini
testova rezultati mogu da se smatraju nauno validnim! (urnal
amerikog medicinskog drutva, 3. novembar, 1975).
Uprkos oiglednoj korupciji koja vlada marketinkim odnosom
izmeu farmaceutskih kua i lekara, ja ne krivim farmaceutske
kompanije, prodavce, predstavnike, dravne agencije koje treba
da nadziru ove aktivnosti, niti pacijente koji proganjaju svoje le-
kare za recepte i lekove. Lekari poseduju dovoljno znanja i infor-
macija da znaju ta se deava. ak i kada je lek potpuno pro-
veren, a neeljene pojave i ogranienja dobro poznati, najvie
tete ini lekar koji prepie lek bez mnogo razmiljanja. Lekari su
ti koji tvrde da imaju svete moi i etiku superiornost koja ide uz
to. Farmaceutske kue se bave poslom zarade para, i to ine tako
to se trude da prodaju to veu koliinu leka i po to veoj ceni.
I mada farmaceutske kompanije podrivaju nauni proces testira-
nja i sertifikovanja leka, oni ipak obavetavaju lekare istina vrlo
suptilno ta taj lek sve moe i ta ne moe da uini.
Farmaceutske kue ne moraju da se bore protiv uputstva u
pakovanjima kojima se ljudima objanjavaju neeljena dejstva i
opasnosti uzimanja dotinog leka: ameriko Medicinsko udru-
enje to ini za njih. Lekari e ili ignorisati neeljena dejstva ili ih
51
umanjiti kako ne bi bio ugroen odnos lekar-pacijent. Kad bih
ja objanjavao sve pacijentima, nikad ne bih zavrio smenu na
vreme. Ili, Kada bi pacijenti znali ta sve ovi lekovi mogu da
naprave, nikad ih ne bi uzeli. Umesto da zatiti pacijenta, lekar
titi svetu vezu koja da bi opstala, rauna na neznanje. Slepa
vera.
Kada bi lekari jo uvek potovali prvo pravilo medicine Pri-
mum, non nocere, Prvo ne ini tetu ne bi ni morala da se
uvruje ta slepa vera kod pacijenata. Kada doemo do procene
rizika i dobiti, pacijentovo zdravlje bi trebalo da bude prva briga.
Ali, ovo pravilo je racionalizovano do groteskne mutacije koja da-
je pravo lekarima da odmere rizik i dobit u sasvim drugaijem
etikom okviru. Sada je pravilo - prvo uini neto. Sada povre-
ujete pacijenta ako mu neto ne date, bez obzira da li je re o
leku ili proceduri. Pitanje da li je to neto uopte korisno, se ni
ne postavlja (samo pitanje je nebitno). A jo je manje vano da
li to neto nanosi tetu pacijentu. Ako tretman postane bolan do
te mere da se pacijent poali, lekar e mu mirno rei: Naui da
ivi sa tim.
Naravno, tako neto lekar nee ni pomisliti da kae pacijentu
dok ne upotrebi na njemu bar jedan lek. Doktori su u potpunosti
usvojili reklamni slogan Bolji ivot sa hemijom. Neko bi pomis-
lio da je tome jedini razlog ekonominost. Lekar za par sekundi
napie recept, dok bi razgovor o ishrani, nainima fizikog ve-
banja, karijeri, poslu, psihikom stanju, sasvim izvesno zahtevao
vie vremena, to bi opet znailo, manje pacijenata. U sistemu
plati da dobije uslugu, brzi fiks hemijom donosi lekaru oi-
glednu finansijsku dobit, kao i farmaceutu ili proizvoau leka.
Mislim da su razlozi ipak dublje prirode od novane zarade.
Jedan od naina gledanja na ovo iako priznajem vrlo cinian
je i da prepoznamo kako lekari kroz vekove oberuke prihvataju
nepogreivo pogrene ideje. Danas je to problem lekova, u 19.
veku ignorisanje sterilnosti i istoe, pijavice, putanje krvi, pur-

52
gativi, mogao bi ovek lako da dokae na sudu kako je medicina
oduvek bila opasna po ivot za veinu pacijenata.
Time kao i visokim vrednovanjem finansijske dobiti od
strane veine doktora moglo bi da se objasni ta eka pacijen-
tau susretu sa lekarom. Ako zagrebemo jo dublje, doiemo do
filozofskih razloga koje mogu da definiem jedino kao Teologiju
Moderne Medicine. Ironino, ova teologija sasvim odgovara ne-
kim iskvarenim aspektima hrianske teologije.
Ako pogledate bilo koji drugi zdravstveni sistem osim zapad-
njakog modela, uoiete veliko oslanjanje na ishranu. S druge
strane, ishrana u Modernoj Medicini, znai davanje lekova.
Zapadnjaki doktor, pored vrlo deliminog i obino pogrenog
pristupa pojedinim terapeutskim dijetama (u sluaju gihta, di-
jabetesa, sa smanjenim unosom soli, kod unih bolesnika, za
smanjenje teine, sputanje holesterola), sasvim e odbaciti
pojam ishrane. Oni koji se pak, brinu za ishranu bivaju obeleeni
kao pomodari, udaci, ekstremisti, radikali i nadrilekari. Ponekad
se oni (to je daleko prilinije) nazivaju jereticima.
Istonjaka medicina, s druge strane, prepoznaje i koristi zna-
aj ishrane za zdravlje. Ako pogledate istonjaku religiju, vi-
deete da se i tamo hrana tretira kao vrlo bitna u postizanju
duhovnog zdravlja. Zapadnjaka religija, uglavnom iskvareno
hrianstvo, postiglo je isto to i Moderna Medicina: zamenila je
realnu hranu sa svetom, simbolikom hranom. Ne pogani
oveka to ulazi u usta; nego to izlazi iz usta ono pogani oveka
(Matej 15,11).
Mogue je da su u silnoj elji da odbace zakone ishrane iz
Starog zaveta, neke voe ranog hrianstva otile u drugu kraj-
nost te sasvim zanemarile ishranu. Nema sumnje da je tim pu-
tem nastavila i Moderna Medicina, stigavi do onog ekstremnog.
Oigledno, kad je u pitanju neije zdravlje, ono to ulazi na usta
je bar podjednako vano kao i ono to izlazi. Zapravo, ono to
ulazi moda i odreuje ta e izai. Pa ipak, ako neko i pokua da
natukne kako je ovek upravo ono to on ili ona jede, Moderna
53
Medicina e ga proglasiti jeretikom ili intelektualnim slabiem.
Umesto toga, hrana sa svetim moima je lek, hemijski pro-
izvod ljudskih ruku, koji sada kola vaim venama, pa ta vam Bog
da.
Da bi se zatitili od navaletnog lanog svetenika, opet morate
da uinite jeretiki zaokret ka odbacivanju lai. Ne verujte svom
lekaru. Pretpostavite da je, ako vam prepie lek, opasan. Ne pos-
toji siguran lek. Farmaceut Eli Lili je jednom rekao da lek bez
toksinih efekata, nije nikakav lek. Svakom leku treba prii sa ve-
likim oprezom.
Ovo vai dvostruko u sluaju trudnoe. Zapravo, ako ste trud-
ni, vama i vaoj bebi bie daleko bolje ako se drite sasvim izvan
domaaja lekova. Lek sa malim prateim pojavama ili ak i bez
ikakvih neeljenih reakcija za vas, moe da naini nepopravljivu
tetu fetusu u razvoju. Stotine lekova izae na trite mnogo pre
no to se otkrije njihovo dejstvo na fetus. Osim ako ne elite da
donirate zdravlje svoje bebe nauci i da budete meu prvima na
kojima e se videti posledice uzimanja leka, ne poseite za
lekovima osim ako vam je ivot zaista ugroen.
Ovo vai i za aspirin. Mada je u upotrebi preko osamdeset go-
dina, doktori jo uvek ne znaju kako aspirin uopte deluje. Zato
to je on tako dugo porodini prijatelj, ljudi ne shvataju da as-
pirin takoe ima neeljene posledice i moe da bude opasan.
Osim uobiajene reakcije na stomak, krvarenja, aspirin moe
da izazove izliv krvi ispod temena novoroeneta, ako ga je
majka uzela tokom 72 sata pre poroaja. Uvek sam se pitao zato
lekari preporuuju da se uzmu dve tablete od po 5 grama, kada
je dostupno pakovanje sa jednom tabletom aspirina od 10
grama.
Pre no to uzmete prvu dozu bilo kog leka koji vam lekar pre-
pie, treba sebi da date u zadatak da saznate o tom leku vie no
to va doktor zna. Jo jednom, nee biti nimalo teko da saznate
ta vam je, i da to znate vie od lekara. Lekari o lekovima ue iz
reklamnog materijala, od trgovaca i prodavaca, kao i njihovih
54
pamfleta. Sve to treba da uradite je da odvojite malo vremena
za druenje sa par korisnih knjiga, kako bi dobili prave informacije
pre no to se odluite za uzimanje ili neuzimanje leka.
Najbolja knjiga sa kojom ete zapoeti svoje obrazovanje je
Lekarski prirunik, PDR.7 PDR prua poetno znanje o lekovima.
Iako je sada dostupna i u prodaji, do pre par godina, izdava ju
je davao iskljuivo lanovima medicinske brane. Nisam znao za
to te sam preporuivao PDR u svojim tekstovima i pismima ita-
ocima. Onda sam dobio pismo od izdavaa, gde me preklinju da
prestanem da upuujem ljude na ovu knjigu kada je ona name-
njena iskljuivo profesionalcima. Mislili su da javnost ne moe
da razume PDR i da e prirunik zbuniti ljude. Ja sam ovo pismo
objavio u svom novinskom tekstu sa komentarom da je ovo prvi
sluaj u istoriji, gde izdava ne eli da proda svoju knjigu. Ubrzo
zatim, bez ikakvih fanfara, PDR ne samo to se pojavio na poli-
cama knjiara, ve su poele i promocije po knjiarama! Sada
ete ih nai u gomilama. Izgleda da je izdava konano shvatio
poentu.
Naravno da ne morate da kupite knjigu. Skoro svaka javna bib-
lioteka poseduje primerak. Ne brinite i ako ne razumete sve. Sva-
ko sa osmogodinjom kolom i renikom u ruci moe da ita
svaku medicinsku knjigu. ak e vam i lekari posvedoiti da paci-
jenti brzo usvajaju i razumeju ono to ih se tie i to moraju da
znaju.
PDR je dobra knjiga jer su u njoj informacije koje je dao pro-
izvoa leka kako bi se zatitio. Ne samo da FDA od njih zahteva
da priloe sve informacije, ve ele da izbegnu bilo kakvu odgo-
vornost sa svoje strane. U prevodu, obraaju se lekarima reima:
Mi smo vam sve rekli to ima da se kae o ovom leku. Za ta je
koristan. ta moe da uini onom ko ga uzima. Divna stvar koja
se deava je ta to PDR postaje sve diskretniji. Na primer, u pos-
lednjem izdanju podeljene su nuspojave po glavnim kategori-
jama zavisno od uestalosti njihovih pojava. Kao u kladionici, i vi
konano znate koje su vam anse kad uzmete lek.
55
 PDR se smatra Biblijom Crkve Moderne Medicine, pogotovo
to je tako dugo bilo zabranjeno tivo, osim za svetenstvo. Ali
postoje i drugi izvori informacija o lekovima koji su vam potrebni.
Ameriko medicinsko drutvo je objavilo knjigu Evaluacija
lekova koja vam prua u nekim sluajevima i vie saznanja nego
PDR. Recimo, tu se na kraju nalazi i lista uporednih simptoma.
Potraite prvo svoje reakcije i simptome, pa u listi vidite koji
lekovi mogu da ih izazovu.
Zato to ivimo u eri poli-farmacije svako uzima istovremeno
jedan ili vie lekova treba da ste svesni i opasnosti koja dolazi
od kombinovanja lekova. Jedan lek moda ima nuspojave tetne
po neki organ tri ili etiri procenta, za drugi dva, za trei est.
Drugi lek je moda opasan za jedan organ tri, a za drugi deset
procenata. Ako uzimate veu koliinu lekova, opasnost moe da
se uvea i do 100%. Gotovo je izvesno da patite od nekog tro-
vanja! Jo gore su reakcije pojaane kombinovanjem lekova. Kod
jednog leka su anse da vam nanese tetu moda samo pet pro-
cenata. Ali u kombinaciji sa drugim lekom, opasnost se udvos-
truava, utrostruava, poveava i etiri, pet puta... ko to zna? Ne
samo da je rizik povean, nego se poveava i snaga reakcije na
toksin! Postoje knjige koje navode i liste lekova sa uzajamnim
delovanjem. (Izvanredna je i ja je koristim, knjiga Erika Martina
(Eric Martin) Opasnosti davanja lekova (Hazards of Medica-
tions). Naravno, i va doktor treba da zna koje lekove sve koris-
tite. Ali, ne oslanjajte se mnogo na njegovo znanje o opasnim
ukrtenim reakcijama koje mogu da se dese.
Treba da posebno obratite panju kada su u pitanju lekovi gde
su iste indikacije za uzimanje leka kao i njegove negativne posle-
dice. Ovo i nije tako retka pojava kao to bi mogli da pomislite.
Na primer, kada proitate listu indikacija za valijum, a onda pro-
itate listu njegovih neeljenih posledica, videete da su obe liste
manje ili vie zamenljive ili identine! Pod indikacijama ete nai:
uznemirenost, umor, depresiju, akutnu uzbuenost, drhtanje,
halucinacije, miini spazam. A pod neeljenim posledicama uzi-
56
manja leka ete nai: uznemirenost, umor, depresiju, akutnu
hiperaktivnost, drhtanje, halucinaciju i pojaani gr miia! Priz-
najem, da ne znam kako se upotrebljava jedan ovakav lek: ta
da radim ako ga prepiem, a simptomi se nastave? Da prestanem
sa lekom ili da dupliram dozu? Kakva strategije lei iza upotrebe
ovakvog leka, je ista misterija za mene. Moda lekari sa njim
proveravaju placebo efekat, za sve pare? Ili samo ele da oprav-
daju prvobitne simptome pacijenta, tako to e mu dati lek koji
ih i sam izaziva? Moda misle da e simptomi nestati kada se
prestane sa uzimanjem leka, ba onako kako se radilo u primi-
tivnim ritualima ienja? U svakom sluaju, valijum je najpro-
davaniji lek u istoriji, sa brojem izdatih recepata koji dostie
brojku od 60 miliona godinje. Moda ba i zasluuje da bude
najprodavaniji lek u istoriji, jer imajui identinu listu indikacija
za uzimanje leka i njegovih neeljenih reakcija, on postie ono
emu tee svi sistemi nauke, umetnosti i vere: jedinstvo!
Nemojte dozvoliti lekaru da vam prepie neki lek, a da mu
prethodno niste postavili gomilu pitanja. Pitajte ga ta e se de-
siti ako ne uzmete lek. Pitajte ga ta taj lek treba da uini za vas
i kako e to da postigne. Moete takoe da mu postavite ista pi-
tanja koja ete nai u PDR, pitanja o neeljenim posledicama i
situacijama kada se ne savetuje uzimanje tog leka. Ne oekujte
suvie iscrpan odgovor. Mehanizmi delovanja mnogih lekova os-
taju tajna ak i za one koji su ih proizveli.
Jednom kada ste primili sve ove informacije, morate da sed-
nete i dobro razmislite da li elite da upotrebite lek ili ne. Jo jed-
nom, nemojte verovati odluci svog lekara. ak i ako biste ga
naterali da prizna postojanje neeljenih posledica uzimanja leka,
najverovatnije je da e to odbaciti tako to e rei da se to deava
samo u malom broju sluajeva. Takvo miljenje ili utisak ete nai
i u PDR kao i drugim slinim knjigama. Nemojte da vas zavaraju
mali procenti i retki sluajevi. Ako procenjujete opasnost od
sante leda, po onome to se nalazi iznad vode, neete dugo os-
tati na povrini mora. Kao u ruskom ruletu, za onoga ko dobije
57
metak, rizik je stoprocentni. Ali za razliku od ruskog ruleta, za
pacijenta koji uzima lek, nijedna komora burenceta za metke nije
sasvim prazna. Svaki lek predstavlja stres i povreuje telo na ovaj
ili onaj nain.
Lekar na ovo ne obraa panju jer je njegova filozofija dono-
enja odluka iskvarena. Prvo uini neto. Zato e lekar da izgovori
neku glupost tipa: Kontraceptivna pilula je sigurnija od trudno-
e. Lekar je opasan zato to veruje u to. Rizik mora da se proceni
individualno. Samo vi, kada proitate uputstvo za uzimanje leka,
moete da prepoznate odreena stanja koja imate ili ste imali, a
koja mogu da lek uine jo opasnijim. I samo vi moete da pro-
cenite koliki je rizik i donesete odluku da li elite da doivite jed-
nu ili vie neeljenih pojava u zamenu za moguu dobrobit od
uzimanja tog leka.
Ali najvanije je da imate u vidu mogunost da odbijete pre-
pisani lek. U pitanju je vae zdravlje. Ako naete u upustvu za
uzimanje leka neto to vas uznemirava i ini da ne elite da ga
upotrebite, predoite to svom lekaru. Probajte da ga gnjavite,
da mu dosaujete, ili upotrebite neku drugu metodu pritiska da
ubedite lekara kako zaista elite da izbegnete takav lek. AIi kao
u svim sukobima sa doktorom, njegova reakcija e vam mnogo
vie rei od onog to ste traili. Shvatiete jednom za svagda da
njegovo miljenje nije nimalo vanije od vaeg.
S druge strane, ako u svom istraivanju ne naete nita to bi
vas spreilo da upotrebite lek, iako njegova mogua dobrobit
deluje mnogo jae od rizika, jo ste daleko od sigurnosti doma
svog. Jo uvek morate da sebe zatitite. Prvo, morate da paljivo
sledite uputstva koja vam je dao lekar. Ako se njegova uputsva
razlikuju od onih datih na samom leku ili u knjizi PDR, pitajte ga
zato je to tako. On e moda imati savreno dobar razlog: nje-
govo iskustvo je pokazalo da se lek najbolje manifestuje ako se
uzima pod njegovim uputstvima. A moda grei, pa vam taj lek
moe da naudi.

58
 Jo jedan razlog zato treba da sledite uputstva je taj to
obino uz uputstva idu i testovi koji treba da se rade kako bi se
rano utvrdilo da li ima neeljenih posledica uzimanja leka ili ne.
Ovi testovi se nalaze obino pored uputstva za uzimanje leka. Ta
informacija je dostupna svim lekarima. Ali samo mali broj njih je
spreman da se ovim pozabavi. Zato ostaje na vama da pre uzi-
manja, prvo obavite testove za toleranciju na odreeni lek.
Takoe bi bilo dobro da subjektivno pratite dejstvo leka. Kako
se oseate posle uzimanja? Ako osetite bilo kakvu nelagodnost
bez obzira koliko nevana ona bila na prvi pogled treba da
pozovete svog lekara i to mu saoptite. Upravo se na ovom polju
pokazuje znaaj rezultata vaeg domaeg zadatka, jer va lekar
moda i ne zna za neke propratne pojave koje bi mogle da mu
signalizuju da prestane sa davanjem tog leka. S druge strane, ima
propratnih reakcija koje su samo trenutne i prolazne, a kako ste
ipak odluili da uzimate odreeni lek, moda ete odluiti i da
izdrite te reakcije, ukoliko su prolazne. Ako je pak, reakcija
burna, morate odmah da potraite medicinsku pomo. Ne ekaj-
te na svog lekara. Idite odmah na prijem za hitne sluajeve. Ne
samo da na taj nain titite svoje zdravlje, ve pokrivate i sve za-
konske norme u sluaju da morate da tuite lekara zbog pog-
rene terapije.
Na osnovu vaih zamerki na neeljne posledice, ili zato to
odbijate da uzmete odreeni lek, a va vam lekar prepie drugi
lek, obavezno proverite da nije u pitanju ista supstanca, samo
pod drugim nazivom. Sam lekar moe to i da ne zna, ili pokuava
da vas na drugi nain privoli da uzmete ono to vam je od po-
etka i namerio.
Ako se naete u situaciji gde treba da zatitite svoje dete od
preporuka kolskih lekara i psihologa da on ili ona treba da se
lee od hiperaktivnosti, za poetak treba da se pripremite na
male korake, ali i da budete spremni za drastinije mere opreza.
Najjednostavnija procedura zahteva malo diplomatije, malo zna-
lakog zavaravanja protivnika, i moda par izmena u vaem od-
59
nosu sa detetom. Zakaite sastanak sa razrednim stareinom ili
uiteljicom. Dajte im do znanja da ne elite da vae dete prima
lekove i da elite problem da reite na drugi nain. Korisno je da
saznate tano koje aktivnosti i radnje deteta su uputile uitelja
da pomisli kako je re o hiperaktivnosti. Pitajte ga ta vi moete
kod kue da uradite kako bi se dete bolje pripremilo za rad u
uionici. Treba svakako da iskreno razmotrite nastavnikovo mi-
ljenje. Ako vam ono zvui prihvatljivo i logino, razmislite o mo-
guim promenama. Ali, ako se to kosi sa vaim porodinim
vrednostima ili navikama do kojih vam je stalo, odbacite ga. To
ne morate i da kaete nastavniku. Moete da kaete kako se dete
promenilo pozitivno, od kako ste primenili njegove sugestije. Vrlo
je mogue da se na ovome sve i zavri, poto uiteljeva oeki-
vanja dejeg ponaanja odreuju i njegovo poimanje istog, a
moda e deje ponaanje sada videti u svetlu sopstvenog zado-
voljstva dobrom procenom situacije.
Sledei korak je da sa uiteljem razmotrite mogunosti pro-
mene rada u razredu. Ovde ete naii na otpor, jer filozofija
veine kola uprkos svom busanju u grudi sa panjom prema
pojedincu poiva na miljenju da uenik mora da se prilagodi
kalupu kole.
U ovom momentu, ako ste u orsokaku, posavetujte se sa
ljudima koji su mudri i u ije miljenje imate poverenja. To mogu
da budu posebni eksperti iz oblasti vaspitanja ili pak, bake.
Razmotrite mogunost promena u razredu vaeg deteta. Pre
no to dozvolite doktoru da pokua da se umea u detetovu
hemiju, razmislite da nije u pitanju problem u hemiji izmeu
deteta i uitelja, ili deteta i njegovih razrednih drugara. Preme-
tanje u drugo odeljenje ili drugu kolu moe sasvim da rei ova-
kav problem.
Najdrastiniji zahvat bio bi da ispiete dete iz kole i nastavite
da ga poduavate kod kue, ako to zakon dozvoljava.
Ako vae dete zaista pokazuje znake problematinog pona-
anja koje prevazilazi okvire uobiajenog dejeg nemira, moete
60
da pokuate sa neim to su mnoge porodice ve iskusile da
podvrgnete dete Fajngoldovoj dijeti. Doktor Ben Fajngold je ef
Kajzerove fondacije klinika za alergiju. Njegova dijeta izbacuje iz
deje ishrane hranu sa vetakim bojama, aditivima, a pojaava
prirodnu ishranu pod pretpostavkom da e odreeni elementi
u ovoj sirovoj hrani stimulisati dete za dalji razvoj. Koncept je
vrlo prihvatljiv i zdrav iako agresivno odbacivan od strane za-
govornika terapije lekovima.
Ne moete da se oslonite na svog lekara da e vam pomoi u
tome da bez lekova tretirate dete koje je obeleeno dijagnozom
hiperaktivnost. Lekar moe ak i da se sloi sa vama i kae
dobro, hajde da razgovaramo sa nastavnikom i da promenimo
detetovu okolinu, ali u 99 od 100 sluajeva, lekar e na kraju
ipak preporuiti lekove. To e se i vama desiti u bilo kojoj situaciji
kada budete traili od lekara da vas lei bez lekova. Jednostavno,
lekari ne veruju u terapije bez lekova. S jedne strane, veoma mali
broj njih uopte zna kako da lei bez lekova. Zato i ne veruju u
to. Ako recimo imate visok pritisak i ne elite da pijete lekove za
pritisak, lekar e moda da vam preporui vebanje i dijetu. Ali
to e uiniti teka srca jer prvo, ne veruje u to, a drugo, lekari
gotovo nita ne znaju o ishrani i zdravom stilu ivota kako bi za-
ista mogli da savetuju pacijenta kako da promeni loe ivotne
navike. Moda jedan u pedeset, neto zna o tome.
Sa stanovita pacijenta, naravno, zvui vrlo prirodno i logino
da ne bude podvrgnut terapiji lekovima. Ali sa stanovita lekara,
to je neuveno. Iznova, re je o sukobu izmeu doktorove etike
i pacijentove etike. To i nije neko iznenaenje. Lekarska etika je
gotovo uvek suprotna od tradicionalne etike. Na primer, ako se
desi da ste u operacionoj sali i neko pronae suner zaboravljen
u stomaku prilikom prethodne operacije, tradicionalna etika
nalae da se o tome obavesti neko iz porodice pacijenta. Medi-
cinska etika vam nalae da drite jezik za zubima. Hirurg e rei:
Ne elim da iko zna za ovo, a u sluaju da sestra neto zucne
porodici, ona leti sa posla. Lekarska etika takoe okleva kad je u
61
pitanju pomo u nesrei. Ako se dokor zadesi na mestu nesree,
tradicionalna etika e mu rei da stane i priskoi u pomo. Ali
medicinska etika e mu kazati da prvo proveri da li u toj dravi
postoji dobar samarianski zakon.
Etika Moderne Medicine razlikuje se od tradicionalne verske
etike kao i od tradicionalne socijalne etike. Verski sistemi koji su
u sukobu, obino gledaju da smanje znaaj tue etike i druge
vere. U Crkvi Moderne Medicine, lekar koji svoje pacijente lei
bez lekova, tretira se kao jeretik jer izgleda da je on odbacio
svetu tajnu leenja. Na lekare koji lee bez lekova, medicina gle-
da kao na one koji pripadaju drugoj veri, koji su ludi, udareni, ili
opasni. Verska ogranienja su toliko rigorozna da su lekari prosto
obeshrabreni ak i u elji da neto naue od jeretika. Lekarski
etiki kod kae da lekari ne treba da se meaju sa pripadnicima
kultova. Oni sa njima ne smeju da razgovaraju, ak ni kod svoje
kue! Ako sad imate u vidu da je re o osobi koja vam savetuje
da opasnu materiju unesete u svoj organizam, neete vie imati
nijedan problem da sebe motiviete za ozbiljnu zatitu sopstve-
nog zdravlja.

62
 3. poglavlje

Ritualna sakaenja

Verujem da e moja generacija doktora biti zapamena po

dve stvari: udima koja su se preokrenula u zloin, kao to su pe-
nicilin i kortizon, i milionima sakaenja koja se svake godine cere-
monijalno odvijaju u operacionim salama.
Konzervativne procene kao na primer one koje donosi
potkomitet kongresa - kau da je oko 2,4 miliona operacija izve-
denih svake godine nepotrebno, a da one kotaju 4 milijarde
dolara i odnose 12.000 ivota, to ini 5% od etvrt miliona smrt-
nih sluajeva koji se deavaju kao posledica ili tokom izvedenih
operacija svake godine. Nezavisna Grupa za istraivanje zdravlja
(Health Research Group) procenjuje da je broj nepotrebnih
hirurkih intervencija vei od tri miliona. A razliite studije stav-
ljaju brojku nepotrebnih operacija izmeu 11 i 30% od ukupnog
broja. Moje oseanje je da oko 90% operacija predstavlja gub-
ljenje vremena, energije, novca i ivota.
Jedna studija, na primer, paljivo je ispitala ljude kojima je
preporuena operacija. Ne samo da su ustanovili da veini njih
operacija nije bila potrebna, ve dobroj polovini njih nije bio
potreban nikakav medicinski tretman! Formiranje komisija za
ispitivanje tkiva odstranjenih operativnim putem potvrdilo je ovu
statistiku. U jednom sluaju, izvedeno je 262 operacije slepog
creva godinu dana pre formiranja komisije za ispitivanje odstra-
njenog tkiva. U toku prve godine rada komisije, brojka je pala na
178. U sledeih par godina, broj operacija se sveo na 62. Proce-
nat izvaenih zdravih slepih creva pao je za 55%! U drugoj bol-
nici, broj vaenja slepog creva saseen je za dve treine, po
poetku rada komisije za ispitivanje izvaenog tkiva.
Ove komisije i studijski timovi sainjeni su od doktora koji jo
uvek rade u okvirima verskog sistema Moderne Medicine. Pos-
toji gomila uobiajenih operacija koje oni jo uvek vide kao ne-
ophodne, kao to su operacije raka, koronarni bajpas ili histe-
rektomija. to se mene tie, 90% svih uobiajenih operacija,
ukljuujui i ove pomenute, predstavljaju u najboljem sluaju
sasvim malo poboljanje, a u najgorem, nanose veliku tetu.
rtve velikog broja nepotrebnih operacija su deca. Skidanje
krajnika je jedna od najuobiajenijih operacija u SAD. Polovinu
svih pedijatrijskih hirurkih intervencija ini vaenje krajnika.
Svake godine izvede se oko milion operacija krajnika. Pa opet,
jo uvek nije dokazano da ta operacija donosi neku korist.
Otprilike u isto vreme kada sam upao u nevolje jer sam uro-
lozima ukinuo rad na deci u jednoj klinici, opet sam upao u prob-
lem jer nisam odobrio u upitniku pitanje veliine krajnika. Posto-
je retki sluajevi manje od jednog u hiljadu kada je nekome
neophodno vaenje krajnika. Ne priam o tome kad dete hre
ili glasno die. Nego kada krajnici ometaju disanje, pa se on ili
ona gue, tada krajnici moraju napolje. Ne morate roditelje jo
da pitate za to. Pa to je oigledno! Tako da sam to pitanje izbacio
iz upitnika. Naravno, broj vaenja krajnika je drastino opao. Kao
to ste mogli da pretpostavite, odmah me je zvao ef odeljenja
za uho, grlo, nos: njegov studijski program je doveden u pitanje.
Operacija vaenja krajnika se izvodi vie od 2.000 godina, ali
njena korist u veini sluajeva nikada nije dokazana. Doktori se
jo uvek ne slau da li pojedina operacija treba ili ne treba da se
izvede. Najbolji razlog koji daju roditelji i doktori za napad na
krajnike je, kao da je u pitanju planinski venac koji treba premos-
titi, zato to su tamo.
Roditelji su uljuljkani verovanjem da operacija ne moe da
kodi. Mada su fizike komplikacije zaista retke, nije da ih uopte
nema. Smrtni ishod ove operacije po razliitim studijama, varira
64
izmeu jednog u 3.000 do jednog u 10.000. Emotivne komp-
likacije su zato obilate. Omoguiti detetu da jede sav sladoled
na ovom svetu, nee ublaiti doivljenu traumu i opravdani strah
deteta koji su izazvali njegovi roditelji i lekari. Mnogo dece po-
kazalo je veliku promenu u ponaanju posle operacije. Postali su
utueniji, uplaeniji, vei pesimisti, i generalno, udni unutar po-
rodice. Ko moe da ih krivi za to? Oni mogu da osete, i naalost,
moe da ih ozbiljno pogodi ta apsurdna mada opasna situ-
acija.
ene su, kako stvari stoje, takoe rtve mnogih nepotrebnih
hirurkih intervencija. Jo jedna operacija koja se stabilno penje
ka brojci od milion godinje je histeroktomija. Statistiki podaci
Nacionalnog centra za zdravlje procenjuju da je 690.000 ena
podvrgnuto vaenju materice 1973. godine, to znai 647,7 ena
na svakih 100.000. Pored injenice da je ovo najuestalija ope-
racija, to takoe znai da e polovina svih ena izgubiti svoju ma-
tericu do 65. godine ivota! I to u sluaju da tempo rasta ostane
kao do sada. U stvarnosti, ta brojka raste svake godine. Godine
1975, uraeno je 808.000 histeroktomija. Samo mali broj ovih
operacija je bio zaista neophodan. U est njujorkih bolnica,
potvreno je analizama da je 43% procenata uraenih histerok-
tomija bilo nepotrebno. ene sa neuobiajenim krvarenjem iz
materice ili abnormalnim menstrualnim odlivom su sve pod-
vrgnute vaenju materice iako je mogue da sa drugim tretmani-
ma pa ak i bez ikakvog tretmana tegobe prou.
U svojoj poasti za statusnom moi hirurga, ginekolozi ubr-
zano od prirodnog poroaja stvaraju hirurku intervenciju. Sloj
po sloj tretmana prekriva iskustvo platom bolesti, kako svaki
sloj zahteva novi sloj da bi se kompenzovale negativne reakcije.
Kao da to nije dovoljno udno, uvek imate doktore koji e po-
njeti slavu zbog tih kompenzacija, ali ne i zbog medicinskih katas-
trofa zbog kojih je i trebalo da se urade te naknadne intervencije!
Prvo veliko uplitanje u prirodni poroaj bilo je uvoenje for-
cepsa. Dva berberina-hirurga iz 16. veka, braa emberlen, na
65
svaki poroaj su sa sobom nosili veliku drvenu kutiju. Pre no to
bi kutiju otvorili, izbacili bi sve iz sobe, a porodilji vezali oi. Sve
do 19. veka sadraj kutije bio je uvan kao velika tajna, a onda
se saznalo da su u njoj ginekoloka kljeta za vaenje beba for-
cepsi. Korienje ovih kljeta za vaenje beba, bez obzira da li
poroaj napreduje normalno ili ne, bio je prvi korak ka pretva-
ranju poroaja u hirurku intervenciju.
Sledei korak su nainili naunici kad su poeli da se zanimaju
i prouavaju proces raanja. Doktori su poeli da se takmie sa
babicama, i kako su pobedili, proces je sada sve vie nadgledao
mukarac doktor, a ne ena babica. Ubrzo se poroaj preselio u
bolnice, gde je lako bilo mogue postaviti sve zamke i sceno-
grafiju leenja bolesti. Naravno, kad je muki doktor preuzeo
ulogu babice, poroaj je zaista i postao bolest. Lekari su radili
ono to babice nikad nisu radile: ili su pravo iz laboratorija za
autopsiju gde su secirali leeve, u poroajne sale. Smrtnost po-
rodilja i novoroenadi je dramatino skoila u odnosu na po-
roaje uz pomo babice. Jedan hrabri lekar, Ignjas Filip Semelvajs
upozorio je na ovu smrtonosnu vezu, ali su ga odmah najurili iz
medicinskih krugova i strpali u ludnicu samo zato to se usudio
da kae da su lekari uzronici umiranja porodilja i beba. Ali kada
su jednom usvojili Semelvajsovu preporuku da se ruke peru pre
ulaska u poroajnu salu, smrtnost beba i porodilja je naglo opa-
la, a za taj uspeh su naravno tako predvidivo kajmak pokupili
lekari.
Kada je postalo mogue da se majka baci u stanje bespo-
monog zaborava, ginekolozi su postali jo matovitiji i moniji.
Kako majka u anesteziji nije sposobna da obavi poroaj, forcepsi
su se odomaili u poroajnim salama.
Pod sedativima, vezanih nogu, obrijana, prikopana na intra-
venoznu tenost i monitore, porodilja je tako lepo sreena za
operaciju, operaciju koja je morala da bude izmiljena, kako
scena ne bi bila zalud postavljena. Na pozornicu stupa epi-
ziotomija. Toliko je postalo rutinski da se perineum see (perine-
66
mum je grupa miia oko vaginalnog otvora i anusa) kako bi se
proirio otvor vagine, da gotovo niko ni od ena ni od doktora
vie o tome dva puta ne razmilja. Doktori tvrde da je hirurki
rez ravniji i lake zaceljuje nego cepanje koje nastaje po prolasku
bebine glave i ramena. Oni nee da priznaju da ako majka nije
budalasto drogirana, i ako je dobro pripremljena za poroaj na
posebnim vebama od strane nekog ko zna ta se deava u pro-
cesu raanja, onda e znati i umeti da olaka poroaj i da se na-
pinje, a da se pri tom ne pocepa. Kada je raanje svestan,
slobodan in, cepanje perineuma se obino moe izbei. Kona-
no, vagina je napravljena da moe da se iri i dozvoli bebi prolaz.
ak i ako se malo pocepa, ne postoji dokaz da hirurki rez lake
zarasta. ak naprotiv, moje iskustvo pokazuje da je prirodno
cepanje bolje i manje neprijatno, nego epiziotomija. Postoji i
uverenje da epiziotomija moe ak da bude uzrok kasnijoj sma-
njenoj seksualnoj elji.
Ginekolozi nisu bili dugo zadovoljni samo malom hirurkom
intervencijom epiziotomije. Morali su da izvedu neto jae, opas-
nije, zadivljujue. Konano, scenografija poroajne sale samo
pojaava oseanje da e se desiti neto strano i nenormalno. A
tako neto iskomplikovano zahteva i medicinsku intervenciju. to
ekstremnije, to bolje. A kako je poroajna sala zapravo opera-
ciona sala zamaskirana dodatkom malog inkubatora, ono to ov-
de treba da se desi je velika, naduvana operacija. Tako gineko-
loko sakaenje ena epiziotomijom prerasta u viu kategoriju,
zahvaljujui razvoju medicine, i eto nama epidemije carskih re-
zova.
Monitoring fetusa sluanje bebinog srca bilo kroz mamin
stomak ili od nedavno, elektrodama zakaenim za novoroen-
etovu glavu prilikom poroaja je dijagnostika koja seje seme
za etvu carskim rezom. Bez obzira da li je fetus u problemu ili
ne, svi hrle da otvore majku i izvade bebu. Onda e ginekolog
hirurg pod svetlima reflektora da izvede udo. Spae jedan ivot
iz kandi sigurne smrti ili trajnog invaliditeta. Uporedne studije
67
poroaja pokazuju da u salama gde postoji elektronsko praenje
rada srca fetusa, ima tri do etiri puta vie carskih rezova nego u
salama gde se srce oslukuje stetoskopom. To nije tako teko
razumeti.
Ako majka ne eli operaciju, sve to ginekolog treba da uradi
je da pokae na monitor sa upaljenim crvenim lampicama i ubr-
zanim zvucima. To je stvarnost, to to se deava sa katodnim ce-
vima, a ne ono to majka eli i osea.
Porodilja ima gomilu dobrih razloga zato ne eli elektronsko
praenje rada srca bebe. Kako bi prikaili elektrode na skalp no-
voroeneta, vodenjak mora vetaki da se probije. Posledica
ovog ina je momentalni pad broja otkucaja bebinog srca. Po
jednoj studiji, deca koja su bila elektonski praena, imala su 65%
vie anse da kasnije u ivotu imaju probleme u ponaanju ili
neke druge smetnje u razvoju.
Naravno, ono to porodilja osea i eli je nevano u odnosu
na ono ta lekar misli. A to podrazumeva i zakazivanje i izazivanje
poroaja, u terminu koji lekaru odgovara. U mnogim bolnicama,
indukovani od 9 do 5 poroaj je postao zakon. Radei samo po
sopstvenim kalkulacijama poroaja a lako moe da omai i po
est sedmica! - lekar izaziva poroaj kad se njemu hoe, a ne ka-
da beba krene kroz poroajni kanal. Indukovani poroaj se esto
zavrava carskim rezom jer beba koja jo nije spremna za poroaj
pokazuje loe otkucaje srca na monitoru, a loi otkucaji su izaz-
vani indukcijom.
Fetusna bolest plua, zastoj u normalnom rastu i razvoju, kao
i drugi mentalni i fiziki nedostaci povezani sa prevremenim po-
roajem, opasnosti su koje vrebaju od indukovanog poroaja.
Skoro etiri procenata novoroenih beba primljenih na odeljenja
za negu prevremeno roenih beba, dole su iz medicinski in-
dukovanih poroaja. I majke imaju vie izgleda da zavre na in-
tenzivnoj nezi posle indukovanih poroaja. Postoperativne kom-
plikacije zahvataju gotovo polovinu ena koje su rodile carskim
rezom. A smrtnost je 26 puta vea nego kod ena koje su vagi-
68
nalno rodile. Predlaem da se ukine naziv fetalni monitoring i
uvede naziv fatalni monitoring!
Zdrave bebe roene carskim rezom na vreme, normalne ve-
liine, takoe su u opasnosti da dobiju ozbiljnu plunu komp-
likaciju poznatu kao bolest hijalinske membrane ili sindrom
respiratornog stresa. Ovo stanje koje nauka jo uvek ne razume
dovoljno, koje je ponekad i fatalno, a obino bez reakcije na tret-
mane, ranije je pogaalo samo prevremeno roenu decu. U
prirodnom poroaju, naponi materice stiskaju bebine grudi i
plua dok ona izlazi. Tenosti i sekret akumuliran u pluima se
pri tom izbacuje kroz bronhije i na usta. Ovo se ne deava carski
roenim bebama.
Jedna studija zakljuuje da bi brojka ove bolesti mogla da se
smanji najmanje za 15 procenata ako bi hirurzi bili paljiviji pri-
likom izvoenja carskog reza. U istom izvetaju stoji da je naj-
manje 6.000 od procenjenih 40.000 sluajeva bolesti hijalinske
membrane moglo da se izbegne da lekari nisu indukovali poroaj
ne saekavi da fetus sazri dovoljno za izlazak iz materice.
Pa ipak, broj indukovanih poroaja i carskih rezova raste svake
godine, umesto da se smanjuje. Ja se seam vremena da kada
bi se u bolnici desilo carskih rezova za etiri ili pet posto vie nego
ranije, kako bi odmah usledila puna istraga. Danas je rast broja
carskih rezova oko 25%. Nema nikakvih istraga. A u nekim bolni-
cama guraju i do 50% godinje.
Mi nekako imamo ideju da se medicina stalno razvija, napre-
duje, a kako napreduju i hirurki zahvati, pa se pokazuju us-
penim i primenjuju svakodnevno bar dok ih ne pogura neko
novo udo, ali se varamo, to nikako nije pravo stanje stvari. Hirur-
guja se razvija kroz tri faze, ali nijedna faza nema nikakve veze
sa napretkom. Prva faza novih hirurkih zahvata dolazi iz entuzi-
jazma prihvatanja. Naravno, prirodan tok stvari nalae da se no-
vim zahvatima pristupi sa sumnjiavou, a ne entuzijazmom.
Ali, tako stvari ne funkcioniu u Modernoj Medicini. Jednom kad
se pokae da je operaciju mogue izvesti, njeno prihvatanje je
69
garantovano sa entuzijazmom. Ali tek kada se operacija izvodi
tokom dueg vremena, pa ima dovoljno prilike da sva njena pra-
va korist i teta izrone iz magle entuzijazma, tek tada sumnji-
avost poinje da nastupa iz senke.
Operacija koronarnog bajpasa uivala je neprikosnovenu po-
drku prvih pet, est godina. Svi su mislili da operacija u kojoj se
krvni sudovi zapueni masnim ugrucima, hirurki premouju,
jeste pravi odgovor na katastrofalnu stopu smrtnosti prouzroko-
vanu sranim udarima u SAD. Ali, ta cveka nikako da se uspravi
od udara vetrova. Dok desetine hiljada ena i mukaraca jo uvek
eka na ovu operaciju svake godine, sve vie ljudi je sumnjiavo
prema njenom ishodu. Oigledno, operacija nije ba tako us-
pena kako bi hirurzi hteli da misle. Sedmogodinja studija koju
je pravila Administracija veterana sa vie od hiljadu uesnika,
pokazala je da za sve pacijente osim za pacijente visokog rizika
zbog retke bolesti leve glavne arterije, koronarni bajpas nije po-
kazao nikakav pomak. Stopa smrtnosti za hirurke pacijente nije
bila znaajno drugaija od stope smrtnosti onih koji se lee le-
kovima. Zapravo, meu pacijentima niskog rizika, stopa smrt-
nosti posle 4 godine je bila za nijansu manja od onih koji su
operisani. Druge studije su pokazale da ljudi koji su imali ope-
raciju koronarnog bajpasa jo uvek pokazuju loe rezultate na
EKG-u i nisu nita manje ugroeni od mogueg sranog udara
nego oni koji se lee nehirurki. Iako operacija naizgled donosi
olakanje od bolova prouzrokovanih anginom pektoris, neki dok-
tori veruju da je ovo ili placebo efekat ili rezultat hirurkog pre-
kida nervnih puteva. Dalje, i sam bajpas moe da se vremenom
zaepi, pa da se pacijent vrati na poetno stanje pre operacije.
Najefikasnije leenje sranih bolesti lei u radikalnoj promeni
ishrane od tipine ishrane bogate mastima na ishranu gde mast
ini samo deset ili manje procenata od ukupnih kalorija, u kom-
binaciji sa progresivnim reimom vebi. Ovaj tretman se pokazao
podjednako dobrim ne samo za olakanje tegoba, ve i za iscelji-
vanje.
70
 Sve ovo e jednog dana potisnuti ovu operaciju koronarnog
bajpasa u treu fazu: zaborava.
Ali operacije teko umiru, naroito one jako profitabilne, kao
to je bajpas. Iako je prilino oigledno da uklanjanje 6 ili 8 cen-
timetra velikog zaepljenog krvnog suda nee nita da uradi za
99,9% preostalih zaepljenih arterija, operacija koronarnog baj-
pasa i dalje puni operacione sale. Uspeh, karijere, novana dobit
i ivoti i dalje zavise od nje.
Moda, ono to treba da se desi da bi ova operacija izumrla,
je hrabrost jednog hirurga koji se usudio da zada poslednji
udarac prahiranju, operaciji na srcu koja je bila vrlo popularna
pre par decenija, kada bi otvorili grudni ko i posuli obian prah
po srcu. Navodno, prah bi iziritirao zidove krvnih sudova, pa bi
se stvorili novi krvni sudovi i poboljala cirkulacija. Prahiranje je
bilo hit sve dok jedan hirurg nije izveo operaciju na veem broju
pacijenata, svima otvorio grudni ko, a samo polovini poprskao
prah. Rezultati su bili identini. Svi su se isto oseali posle ope-
racije!
Ako je jednom dokazano iz svih racionalnih razloga da ope-
raciju treba konano napustiti, to ne znai da e od nje dii ruke
i Moderna Medicina. Kad pogledate glavne hirurke kategorije,
veina njih je stigla do ove take jo pre mnogo godina. Teko je
videti neku pravu korist od njih, ali zato obiluju sakralnom dobiti.
Kao crkveni rituali, one nikad ne nestaju. Iako je vaenje krajnika
trebalo da prestane iz svih praktinih razloga jo pre 2000 godi-
na, jo uvek je ova operacija popularna kao oblik crkvene cere-
monije. Oftalmolozi su u stanju da na smrt preplae roditelje
konstatacijom da e im dete oslepeti na jedno oko ako se nje-
gova blaga ili jaa razrokost odmah ne operie. Da je to istina,
danas bi svetom hodali milioni slepih na jedno oko, s obzirom na
broj razrokih koji nikad ni ne stignu do onog lekara.
Iako je odavno precvetala rua ushienja koronarnim bajpa-
som, doktori Moderne Medicine i dalje iza oltara gde se izvode

71
rituali svetih tajni, razvijaju istu osnovnu i beskorisnu tehniku
ne bi li je upotrebili u sluajevima drugih sranih oboljenja!
Na moderne hirurke zahvate onkologije jednog dana e gle-
dati sa istim uasom kao to mi iz dananje perspektive gledamo
na upotebu pijavica u doba Dorda Vaingtona. Jo je pre 35 go-
dina dokazano koliko su ovi zahvati iracionalni, kada je Voren Kol
sa Univerziteta Ilinois pokazao rezultate u analizama periferne
krvi, pre i posle zasecanja koe hirurkim putem, gde se videlo
kako se elije tumora ire kao posledica operativnog zahvata!
Lekari su odgovorili, da, naravno da se tumor i dalje iri, ali telo
e taj ostatak lako da savlada. Ovo je smean odgovor. Ako telo
pacijenta moe da savlada tumor, ovek ga ne bi nikad ni imao!
Neko e rei da je onkoloka hirurgija dovedena u pitanje zbog
svih drugih novih tehnika za borbu protiv raka. To je samo bes-
krajna vrteka istih stvari: nove tehnike golicaju ljudima matu i
nadu jer se operacija pokazala kao veliko razoarenje. Va hirurg
je naravno, poslednja osoba na svetu koja e to da prizna.
Ljudi me pitaju zato ima toliko nepotrebnih operacija, a ja
im kaem zato to ima mnogo vie razloga da se one izvedu nego
to je razloga da se ne izvedu. Jedini razlog zato treba izbei ove
nepotrebne hirurke intervencije je to to su one opasne po ivot
i ljudsko zdravlje i predstavljaju nepotrebni, a ogromni finansijski
troak. Ovi razlozi naravno nikada nisu nita znaili crkvi Mod-
erne Medicine. S druge strane, razlozi za izvoenje nepotrebnih
operacija su legitimni i sasvim u skladu sa etikim kodom Crkve.
Najjednostavniji je taj to je operacija prilika za mnoge stvari
pored osnovnog zadatka korekcije ili uklanjanja bolnog procesa.
Hirurgija je veliko sredstvo nastave, kao i bogato polje za naune
eksperimente iako je jedino to se tu naui ili otkrije to,
kako se izvodi operacija. Kada sam bio vii savetnik za pedijatriju
na odeljenju za mentalne bolesti u Ilinoisu, ukinuo sam jedan
broj operacija koje su izvodili na mongoloidnoj deci sa sranim
manama. Operacija je navodno bila potrebna kako bi se pobolj-
ao dotok kiseonika u mozak. Pravi razlog je naravno bilo pobolj-
72
anje studijskog programa kardiovaskularne hirurgije, jer nita
se korisno nije moglo postii na mozgovima mongoloidne dece,
- a to su hirurzi i te kako dobro znali. Cela ideja je bila apsurdna.
I smrtonosna, jer je ta operacija imala relativno veliku stopu
smrtnosti. Jednostavno, nisu imali veu korist od mongoloidne
dece, a studentima opet, uvek treba obuka i veba.
Pohlepa igra veliku ulogu u stvaranju nepotrebnih operacija,
iako ne mislim da je finansijski momenat jedini razlog za njihovo
izvoenje. Nema sumnje da bi, kada bi se izbacile mnoge nepot-
rebne intervencije, mnogi hirurzi ostali bez posla. Morali bi da
pronau neki poten posao, jer oni su plaeni da vas seku, a ne
da vam prue alternativni vid leenja. U grupi ispitanih hirurga
koji su imali stalnu platu, nevezanu za broj izvedenih operacija,
vaenja materice i krajnika su uraena tek u jednoj treini slu-
ajeva u odnosu na privatne klinike, gde se lekarima plaa po
uinku.
Kada bi imali samo za deseti deo manji broj operacija koje
imamo danas, to bi znailo mnogo manji broj nepotrebnih inter-
vencija. ak je i Ameriki hirurki koled rekao da nam je pot-
rebno samo 50.000 ili 60.000 diplomiranih hirurga, plus oko
10.000 internista i studenata specijalistikih studija, da bi se
zadovoljile sve potrebe amerike nacije za hirurkim zahvatima
u sledeih 50 godina. Po njihovim projekcijama a kada bi se nji-
hove procene uzele ozbiljno u razmatranje, finansijski bi za-
kopale sve hirurge skoro polovina od sto hiljada hirurga koje
sada imamo je suvina. Tih 50.000 suvino zaotrenih skalpela
moe zaista mnogo tete da nanese.
Neznanje je takoe velikim delom odgovorno za toliki broj
nepotrebnih zahvata. Ne mislim ovde na neznanje pacijenata.
Ako na primer, uklonite sve ginekoloke hirurke intervencije kao
rezultat zastarele, neodgovarajue i savreno glupe ginekoloko-
akuerske prakse, nee vam ostati mnogo prostora za ginekolo-
ke operacije. Lekari savreno dobro znaju na primer, da ene koje
imaju nepravilnosti u menstrualnom ciklusu, ee razviju tu-
73
more na grliu materice i vagine ako uzimaju oralnu kontracep-
ciju. Zapravo, rizik kod nekih ena, zavisno od toga ta je pro-
uzrokovalo menstrualne tegobe, je vie od deset puta vei nego
ve postojei rizik! Pa opet, mali je broj lekara koji e se pozabavi-
ti time ta mui ove ene, pre no to e im uvaliti pilulu. Pozna-
jem jednu enu koja je godinama na piluli, a da je pri tom niko
nije upozorio na mogue opasnosti. Imala je obilato krvarenje
prilikom prve menstruacije, to bi nekome trebalo da bude signal
da nikako nije kandidat za pilulu. ak i kada je njen rezultat Papa
testa bio lo to je ukazalo da neto nije u redu ginekolog joj
je rekao da ne brine nita jer uvek moe da se njena materica iz-
vadi. Njegovi motivi su naizgled bili meavina pohlepe i neznanja,
jer je sledei doktor koga je posetila, rekao, da ako se odmah ne
izvede jedan mali hirurki zahvat sada, ne gine joj vaenje ma-
terice za koju godinu. Ali, ak i taj mali zahvat mogao je da se iz-
begne da joj je neko na poetku rekao o opasnostima uzimanja
kontraceptivne pilule.
Pohlepa i neznanje nisu na alost najvaniji razlozi za posto-
janje tolikog broja nepotrebnih operativnih zahvata. To je u os-
novi problem vere: lekari veruju u hirurgiju. Postoji odreena
fascinacija odlaskom pod no, a lekari to umeju da iskoriste na
svojim pacijentima. Konano, hirurgija je deo Napretka, a Nap-
redak nas odvaja od onog to smo ranije bili i to prevazilazimo.
U Americi, ono to moe da se uradi, bie i uraeno. Da li neto
i treba da se uradi, je sasvim nevano. Dok god imamo sredstva
i alatke da to izvedemo, to mora da je prava stvar. Tako da sada
imamo ne samo vaenja krajnika, seu materica ve i operacije
promene pola.
U nekim primitivnim religijama podvrgavanje ritualnom sa-
kaenju izdie rtvu na vii nivo svesti. Bilo da je re o jakom
fizikom bolu ili drogama ili oboma istovremeno rtva u halu-
cinaciji komunicira sa boanstvom. Ponekad je ova privilegija
namenjena svetenicima ili nekim posebnim pojedincima.

74
 U Crkvi Moderne Medicine, niko nije poteen rtvovanja. Do
pronalska anestezije, rtve bi stiskale zube i videle svoga boga sa
takvom jasnoom koju samo agonija moe da prui - dok se ne
bi onesvestili. Sada rtvu uspavljuju, stavljaju je u neku vrstu
lane smrti, tako da samo hirurg moe da je isceli i usput, povrati
iz mrtvih. Naravno, ak i takvu priliku sada nadmauje dejstvo
lokalne anestezije. Sada rtva ostaje budna i posmatra kako se
hirurg poigrava sa njegovim ivotom. Posle operacije, naravno,
ak i deca uivaju u pokazivanju svojih oiljaka. Ako su u pitanju
lekarska deca, jo su vee anse da e imati ime da se hvale, jer
statistike pokazuju da se hirurki zahvati u najveem broju izvode
ba u porodicama hirurga. A to opet pokazuje da lekari veruju u
mo svete tajne bar isto tako verno kao to se to od njih oekuje.
Jedna od istinskih provera snage vere fanatika je da li e ona
ili on da sam uzme sopstveni lek ili poveruje sopstvenim medij-
skim reklamama. injenica da lekari sami hrle u red da se rtvuju,
samo uvruje temelje ceremonije.
Najstraniji aspekt vere u hirurgiju Moderne Medicine je pret-
postavka koja stoji iza te vere, da je svetenik sposoban sve da
prevazie jer je u stanju da te operie. Ne mora nita da brine
o sebi, mi emo te popraviti kad pogrei. Sve to treba da radi
je da ima dovoljno vere da se pojavi za priee, to je u ovom
sluaju ritualno sakaenje. Moderna Medicina je uspela da
uzurpira mo tradicionalnih religija tako da svi mi, ukljuujui
svetenike, rabine, akone i monahe, vidimo sebe kao stvarice
koje apsolutno mogu da poprave monici koji borave u hramu
operacione sale.
Da bi sebe zatitili od vere vaeg lekara u hirurgiju i kako biste
izbegli sakralnu upotrebu noa na svojoj koi, va prvi korak treba
da bude u samoobrazovanju. Iznova, neka bude va posao da
saznate vie o svom sluaju nego to to zna va lekar. Knjige,
asopisi, broure, dostupne u svim bibiliotekama, dae vam sve
potrebne informacije.

75
 Posebno treba da oklevate ako vam lekar predloi neku od
uobiajenih operacija, bilo da se radi o vaenju krajnika, vaenju
materice, operaciji hernije, itd. Setite se da lekar operacije ne
vidi kao potencijalnu pretnju ili in nasilja nad vaim telom, nego
kao korisnu ceremoniju koja samo moe da donese korist. Niste
sigurni ni u porodinog lekara kome verujete, da nee prepo-
ruiti hirurki zahvat samo u sluaju kad je to ba neophodno.
im vam lekar pomene operaciju, odmah krenite sa pitanji-
ma: ta e se postii tom operacijom? Kako izgleda procedura?
ta e se desiti ako se ne budem operisao? Postoje li druge al-
ternative hirurkom zahvatu? Kolike su anse da se operacijom
nee postii ono to je nameravano? Kad dobijete odgovore
lekara, proverite ih ponovo sopstvenim istraivanjem. Velike su
anse, da ako dovoljno duboko kopate, da ete naii na kontra-
dikcije u informacijama. U tome lei zec.
Potraite drugo miljenje. Ne idite kod lekara sa iste klinike
niti kod lekara iste specijalnosti. Moda ete morati da u drugom
gradu pronaete nezavisnog doktora. Postavite mu ista pitanja
kao i prvom. Ako dobijete vrlo razliite odgovore, prvo to treba
je da se vratite onom prvom i suoite ga sa drugim miljenjem.
Ali ni to ne mora da zadovolji vae kriterijume. U tom sluaju
zamolite svog lekara da vam organizuje sastanak sa grupom
lekara, u vaem prisustvu, koji e pred vama da ree nedoumice
i razliita miljenja.
Ovo zvui kao velika gnjavaa. Ali ne zaboravite da je svrha te
gnjavae da sauvate svoje celokupno bie netaknuto i u jednom
komadu, ako je to ikako mogue. Nemojte da oklevate da pot-
raite i tree, ako treba i etvrto miljenje. Imajui u vidu ogro-
man broj nepotrebnih intervencija, velike su anse da e i to to
vam va lekar predlae biti jo jedna u nizu nepotrebnih ope-
racija. Nikada nemojte da ovo izgubite iz vida, pogotovo kad vas
lekar ubeuje da je za vas operacija jedino reenje. Ne samo da
je mogue da operacija nije jedino reenje za va problem, nego

76
je vrlo verovatno da to nije nikakvo reenje. Moda va problem
ni ne postoji!
Ne oklevajte u tome da svom doktoru predoite sva saznanja,
informacije, miljenja, oseanja, do kojih ste doli u svom is-
traivanju. Sasvim je izvesno da ete jo neto da nauite iz nje-
gove reakcije. Ne ustruavajte se toga da se oslonite na miljenja
prijatelja, suseda, roaka, i svih onih koje smatrate mudrim.
Ako odluite da hirurgija nije reenje za vas, uinite sve to je
u vaoj moi da izaete iz situacije u kojoj ste se nali. Ne plaite
se ni toga da uvredite lekara. Iako je dovoljno da mu jednostavno
kaete da ne elite operaciju i da neete da je dozvolite, moda
ete pomisliti da je bolje da idete na kartu dajte malo da razmis-
lim. Jednom kad doktor krene da vas ubeuje da prihvatite ope-
raciju, teko mu je da se povue, a da ostane va lekar. Konano,
ako vam je rekao da je operacija jedino reenje, kako moete da
oekujete od njega da vas lei na neki drugi nain, zar ne? Bilo
kako bilo, ako vaa odluka da ostanete u jednom komadu znai
to da ete izgubiti svog lekara, neka tako i bude.
Ako se s druge strane, ipak odluite za operativni zahvat, to
ne znai da treba da se zavalite i ekate skrtenih ruku da se cere-
monija obavi. Vrlo je bitno, i u suprotnosti sa onim to veina
lekara eli da vi misite, ko e izvesti operaciju. A kako i ne bi bilo
bitno? Zar je svejedno ko vam krei zidove ili ko vam opravlja
auto? Zar nije razumno da verujete da neko ima vie ili manje
talenta za vaenje une kese?
Ljudi me esto pitaju kako da izaberu pravog hirurga za ope-
raciju na koju moraju da idu. Ja im kaem da ako ve moraju
da idu na operaciju, onda i nemaju nekakav izbor, jer jedina si-
tuacija u kojoj se neto mora za mene znai hitna. A u hitnim
sluajevima, vi nemate pravo da birate. Ako ste doiveli nesreu
i treba da se operiete, dobar je prvi hirurg na koga naletite. U
svakoj drugoj situaciji, imate dovoljno vremena da odluite ne
samo da li vi elite operaciju ili ne, ve i koga elite u operacionoj
sali.
77
 Kao u prethodnim sluajevima, poinjete da odabirete svog
hirurga tako to postavljate pitanja. Razgovarajte sa vie hirurga
i svakom postavite sledea pitanja: Koliko puta ste izveli ovaj zah-
vat? Kakav vam je prosek? Koliko je bilo uspenih operacija? Ko-
liko neuspenih? Koliko sa komplikacijama? Koliko pacijenata
vam je umrlo posle operacije? Koliko njih je umrlo na opera-
cionom stolu? Moete li da mi date kontakt pacijenata na kojima
ste izveli ovaj zahvat? Da li bi oni bili voljni da priaju sa mnom?
Moje omiljeno pitanje hirurgu je sledee: Ako se desi da ste
sluajno na nekom putu, koga biste preporuili da izvede op-
eraciju? a varijacija toga je i Ako bi vama bila potrebna ta ope-
racija, doktore, koga bi eleli vi kao hirurga?
Hirurga treba da pitate i kakav zahvat je u pitanju. Moda je
mogue da se izvuete i sa manje radikalnom seom nego to je
u poetku zamiljeno. I ne zaboravite da svaki put, iznova pitate
hirurga da li je operacija ba neophodna. To moe da zvui kao
gubljenje vremena, jednom kad ste se ve odluili za operaciju,
ali moda ste u meuvremenu naili na neke nove informacije,
ili ste uli za lekara koji to reava na drugi nain. U svakom slu-
aju, ako ste saznali neto novo, bacite se ponovo na knjige i
proverite to.
U sluaju da je operacija vrlo sloena, bilo bi dobro da stupite
u kontakt sa svim hirurzima koji su poznati po njoj. Ako je on u
drugom gradu, a vi ne moete da putujete - ili on ne eli novog
pacijenta upitajte ga koga moe da vam preporui od svojih
kolega. U potragu za pravim hirurgom ukljuite i svoje prijatelje,
kao i lanove porodice. Iz iskustva znam i potujem ak i pre-
poruku svetenika koji nekako ume intuitivno da izabere odgo-
varajueg lekara. Ali bez obzira sa koje strane dola preporuka,
ili koliko je slavan hirurg koji vas operie, nikad ne sputajte gard,
ne preputajte se olako niemu to ne zadovoljava sve vae kri-
terijume.
A sve ovo vai dvostuko posle operacije. Ako operacija nije
prola onako kako je planirano, ili imate posledice na koje nisu
78
raunali, ne gubite vreme ve proverite ta vam se deava. Kao
u sluaju lekova, posledice mogu biti trenutne i prolazne. A mogu
da budu i smrtonosne. Kad se konsultujete sa drugim lekarom
oko problema posle izvedene operacije, pitajte ga sledee:
Moete li da mi date sasvim iskreno i otvoreno miljenje o tome
kako je hirurg izveo ovu operaciju? Da li ste u stanju da mi date
otvoreno miljenje ak i ako pretim da u da podnesem krivinu
prijavu protiv ovog hirurga i vae bolnice? Zavisno od toga kako
vam odgovori na ova pitanja, odluiete da li da mu verujete ili
ne. U ovoj, ali i svim drugim medicinskim situacijama, vae okle-
vanje da nekom podarite svoje poverenje, je vaa prva linija od-
brane. Neka to poverenje svaki va lekar dobro zaslui, pogotovo
ako namerava da vas ritualno obogalji.

79
 4. poglavlje

Hram sudnjeg dana

Bolnica je kao zatvor. Najbolje je da se potrudite da tamo

nikad ne zavrite. A ako vas zarobe, onda se potrudite da naete
to vie saveznika i pobegnete odatle to pre.
Za onoliko novca koliko u proseku kota jedan boravak u bol-
nici, moete da platite odmor u bilo kom skupocenom odmarali-
tu na svetu sa plaenim prevozom. I osim u sluaju da vam zaista
treba neka hitna intervencija, sva je prilika da ete se bolje i
oseati na Kubi ili Havajima, nego u bolnici. Jer, bolnica je hram
crkve Moderne Medicine, to znai, jedno od najopasnijih mesta
na planeti.
Kada se kultura jednog naroda digne do nivoa da ljudi ive u
gradkim stanovima, onda i njihovi bogovi moraju negde da bo-
rave. Zato se podiu moni hramovi u koje se useljava duh re-
ligije. Kada vizija kae da je boanski duh u hramu, zgrada postaje
centar proroanstva, mesto gde se bogovi obraaju ljudima. Ka-
da ujem nekoga obino je re o starijoj osobi koja nije ovde
roena da je bolnica mesto gde ide da umre, pomislim u
sebi da se njemu ili njoj bog zaista obratio.
Deca nam, s druge strane, daju jasnu poruku svog neiskva-
renog opaaja: klinci se besramno boje, svi do jednog, odlaska u
bolnicu. Kao to je njihov strah od lekara neto to bi svi mi mogli
da negujemo u sebi, tako je podjednako ispravan i njihov strah
od bolnica. Naravno, detetu je teko da izrazi zato se boji bol-
nice. ak je i odraslom oveku teko da tano definie ta mu
smeta u bolnicama i ega se odreenog plai. Osim toga, odrasli
se plae ak i da priznaju da ih je strah. Svetenici hrama e da
80
iskoriste neznanje i suzdranost tako to e da nas uveravaju
reima: Nema razloga da se plaite bilo ega.
I te kako ima mnogo toga ega treba da se plaite. Bog koji
obitava u hramu Moderne Medicine zove se Smrt.
Postoje bakterije i bacilli u bolnici koje neete nai ni na jed-
nom drugom mestu u gradu, ne zbog toga to su bolnice prljave,
ve zato to crkva Moderne Medicine ima feti ritualnog proi-
avanja. Naizgled, ovo je kontradiktorna reenica, ali uistinu,
nije. Bolnice ni izdaleka nisu onoliko iste koliko bi trebalo da
budu. Mnogo je manji broj onih koji odravaju bolnicu nego to
je to zaista potrebno. Kad god imate viak zaposlenih, prvo ete
otpustiti one za koje je to najoiglednije, a i tu neete paljivo
da probirate. Tako da ako paljivije zavirite po bolnikim hod-
nicima, naii ete na prainu i prljavtinu po okovima i zabitim
mestima koje se ne vide na prvi pogled. Bolnika praina i prljav-
tina nisu nimalo nalik na prainu i prljavtinu koju ete nai neg-
de drugde.
Gde to jo moete sve da naete pod istim krovom: ivotinjski
i biljni otpad od pripreme bolnike hrane, ubre, bioloki otpad
sa dijagnostike, hirurgije, autopsije, previjalita, zavoje, baena
tkiva i organe sa hirurgije i autopsije, ispljuvke, placente, organe,
odseene udove, rtvovane opitne ivotinje, pelene i uloke za
jednokratnu upotrebu, arave, katetere, sapune, telesne izlu-
evine, olje, maske, higijenske maramice, gips, injekcije i feka-
lije? Sve ovo ide u isto ubre koje skupljaju isti ljudi koji imaju
pristup u sve bolnike sobe, operacione sale, kuhinje, labora-
torije i mrtvanice.
U jednoj bolnici je naeno da se nosila kojim se slue paci-
jenti, takoe koriste za noenje leeva. Kao da to nije dovoljno
loe, na istim nosilima se jo uvek vide tragovi prethodnih mra-
nih putovanja. U ovoj istoj bolnici, koja je uzgred budi reeno,
velika dravna bolnica u Vaingtonu, organski ostaci I fekalne
materije naeni su u ordinacijama za hitan prijem pacijenata,
na spratovima, te radnim ploama u mrtvanici. U bolnikim
81
sobama naene su zaprljane natkasne, prljava kupatila, baene
igle za potkone injekcije i puno teke nakupljene praine.
Ova otkria me vie ne okiraju, jer sam odavno shvatio da je
ovo vie pravilo nego izuzetak. A ono to situaciju u bolnicama
dodatno oteava je sistem grejanja i hlaenja. Svim tim cevima
putuju mikrobi, bacilli, bakterije, virusi, praina i raspravaju se
po celoj bolnici. Da ne pominjem vodovodne cevi. Bolnice ih ima-
ju vie nego bilo koja druga obina zgrada. Osim tople i hladne
vode, bolnice imaju i ledenu vodu, destilovanu vodu, vakuumske
sisteme, sisteme za usisavanje tenosti, kiseonik, protivpoarnu
kiu (koja uglavnom ne radi), friidere, recikliranu vodu za hlae-
nje, kanalizaciju, otpadne vode, i sisteme za irigaciju koji svi
prolaze kroz cevi u zidovima i podovima. Ne samo da je velika
ansa da se negde ove cevi sluajno ukrste, ve je velika mo-
gunot i da se ilegalno negde na neto prikljue to poveava
opasnost od unakrsnog zagaenja.
Fanatina posveenost proiavanju unutar Crkve Moderne
Medicine sasvim ironino viestruko poveava opasnost od
razvoja soja bacila otpornog na antibiotike. U drugom poglavlju
govorio sam kako zloupotreba antibiotika vodi ka rastu bakterija
koje su otporne na lekove. Ima li boljeg mesta za razmnoavanje
ovih super bakterija nego u modernoj bolnici, gde antibiotici
teku kao reka? Neke bakterije se adaptiraju do te mere da se na
kraju hrane antibioticima!
Onda se naravno desi, da bolniko osoblje koje se kree hod-
nicima, postane hodajua posuda za uzgoj ovih bacila. Problem
nastaje kad vam sestra rasprema krevet, menja posteljinu, daje
hranu, prua piamu ili vam daje odreeni tretman.
Svetenici hrama, doktori, jo su gori u prenosu zaraza. Lekari
zaboravljaju da redovno peru ruke, osim u hirurkim salama u
vidu ritualnog obreda. Oni u viziti obino oputeno idu od paci-
jenta do pacijenta, pipajui ih, dajui im injekcije, ili pregledajui
ih sa drugim instrumentima. I kao da sebe smatraju jedinstveno
istom osobom, ne peru ruke izmeu dva pacijenta. Doktori ta-
82
koe u velikoj meri veruju u zatitne maske, kapice i gumene
rukavice nita od toga ne zasluuje poverenje. Maske su toliko
zagaene ve posle desetak minuta, da slue vie za uzgoj bak-
terija nego to tite. Gumene rukavice takoe umeju da budu
zagaene.
Kada uetam u neonatalno odeljenje u istom odelu koje sam
obukao tog jutra, sestre uvek prave galamu i navlae mi beli
mantil. Tada se naalim pa im kaem da vreaju moje lepo odelo.
Njihova reakcija mi pokazuje kako su one spremne da svoju veru
pre daju svetoj odori nego sopstvenoj percepciji realnosti. Nema
pokazatelja da je taj beli mantil koji ele da mi navuku istiji od
mog odela. ta vie, mnogo je verovatnije da nije. Taj mantil
moda tu stoji okaen mesecima. Kako one znaju da je on dobro
opran? Pogotovo to nema sumnje da je baen u isti ko sa za-
prljanim aravima, jastunicama i platnima iz operacionih sala.
To to je neto belo ne znai i da je isto. Isto vai i za krevete.
Posteljina je moda oprana, ali nisu ni jastuci ni dueci.
Procena je da su vae anse da zaradite neku infekciju u bol-
nici, jedan prema dvadeset. To je samo konzervativna procena.
Polovinu infekcija po bolnicama izazivaju zaprljana medicinska
oprema, kao to su kateteri ili oprema za intravenoznu terapiju.
Pre eksplozije uvoenja ovih alatki oko 1965. godine, infekcije
vezane za kontaminiranu medicinsku opremu gotovo da uopte
nisu postojale. Oko 15.000 ljudi umire svake godine od bolnikih
infekcija. Kao to biva u sluaju smrti od lekova, bolniko osoblje
e lairati izvetaje kada neko ko je primljen sa tekom boleu
podlegne bolnikoj infekciji. Vae anse takoe zavise od toga
zato ste primljeni u bolnicu. Ako idete na operaciju, ne samo da
ete biti izloeni svim opasnostima koje vrebaju u operacionoj
sali, ve e vam telo posle operacije ozbiljno oslabiti pa neete
moi da se borite sa novom infekcijom. Ako ste primljeni zbog
opekotina ili otvorenih rana, takoe e vam imunitet opasti, to
znai da ete se lake neim zaraziti.

83
 Moje iskustvo govori da je odnos jedan prema dvadeset os-
novna linija rizika i predstavlja onu minimalnu opasnost od in-
fekcije. Video sam kojom brzinom se ire epidemije po bolni-
cama, toliko brzo da se svi alju kuama. Deja odeljenja i neona-
talna odeljenja su najpodlonija irenju zaraza. To je dobro u-
vana tajna po porodilitima, da je najopasnije mesto u bolnici
bar to se tie pacijenata odeljenje sa novoroenim bebama,
gde ni jedan mali pacijent (pogotovo oni kojima je uskraen imu-
nitet jer nisu dojeni) jo nije razvio imunitet na klice.
to se tie bakteriolokih procena, retko kad sam se susreo
sa epidemijom za koju je okrivljena bolnica ili njeno osoblje. Oni
to uvek nakae posetiocima! Neizbena posledica epidemije je
restrikcija vremena za posete bolesnicima. Zapravo, drati pose-
tioce podalje, samo je polovina onoga to treba da se uradi. Paci-
jentima bi takoe bilo mnogo bolje da se nalaze van bolnice.
Bolnice su zaraene sa mnogo toga vie nego to su klice.
Setite se, od kada su bolnice postale hramovi Moderne Medi-
cine, tamo se slivaju sve one hemikalije koje lekari tako vole da
koriste. Sa svim lekovima na raspolaganju, lekari prosto moraju
da ih upotrebe. A oni to i ine. Pacijenti po bolnicama u proseku
primaju po 12 razliitih lekova. ak iako vas lekovi ne ubiju ili ne
obogalje, naokolo lei jo puno drugih hemikalija koje mogu da
vam ugroze zdravlje. Na prvom mestu, va lekar moda nee da
prepie lek, ali drugi lekari drugim pacijentima sigurno hoe.
Otrovni rastvori koji se koriste u laboratorijama i perionicama,
zapaljive hemikalije, radioaktivni otpad, sve to preti da vas kon-
taminira.
Da su bolnice strogo efikasna mesta kakvim se prikazuju,
mogli bismo da se malo opustimo pred ovim opasnostima. Na-
alost, bolnice su prosto virtuelni modeli javaluka. Tu je toliko
mnogo prostih greaka greaka gde ovek ima dva ili tri izbora
i nepogreivo izabere pogrean da mora da vas baci u depresiju
pomisao kolike se tek mogunosti pruaju kod sloenih greaka!

84
 U bolnicama se sve pobrka ukljuujui i pacijente. Moj brat
je pre mnogo godina primljen u bolnicu radi operacije hernije.
Zakazana mu je operacija u 11 sati pre podne. U pola deset
doao sam do njegove sobe, ali njega nije bilo. Odmah sam znao
ta se desilo. Dotrao sam do operacione sale, i kao to sam pret-
postavio, on je ve bio tamo. Zamenili su ga sa drugim pacijen-
tom. Jedino to ga je spaslo bilo je to to je drugom pacijentu
bilo zakazano vaenje materice!
Zabune se deavaju u bolnicama svakodnevno. Hirurzi ustali
na levu nogu, operiu. Pogreni lekovi daju se pogrenim paci-
jentima. Pogrena hrana daje se bolesnicima koji su na posebnim
dijetama. ak se i bebe pomeaju. Gotovo da ne proe godina,
a da se u novinama ne pojavi vest o kolosalnoj zameni dece i
majki u nekom lokalnom porodilitu. Ne postoji doktor koji je ra-
dio u porodilitu, a da nije imao sluaj medicinske sestre koja je
majci donela pogrenu bebu, pa je majka ispravila. Na neona-
tologiji ima obino dvadeset do trideset beba. Svaki doktor zna
da otisak stopala nije najpouzdanije sredstvo prepoznavanja, a
one narukvice stalno padaju. Ko onda i kako moe da ih razlikuje?
Ne samo da se ljudi pobrkaju u bolnicama, ve se i zagube.
Novine izvetavaju o sluajevima kada su mrtva tela pacijenata
pronaena u sporednim liftovima ili manje korienim kupatili-
ma. Pre dve godine ukradena je jedna beba iz bolnice Univer-
ziteta u ikagu. Svaki put kada proem pored porodilita u
bolnici Majkl Riz, uskomeam sestre pitanjem, da li ima vesti o
bebi Fronzak. Pre skoro deset godina, beba Fronzakovih je jed-
nostavno nestala iz njihovog porodilita i nije nikada pronaena.
Prole godine bio je sluaj u Izraelu, gde su dve majke dobile za-
menjenu decu. Istina o zameni se saznala tek posle dva meseca.
U poetku, nijedna majka nije htela da se odrekne svog deteta.
A kako zovete nekoga ko je dva meseca bio vaa mama?
to se mene tie, jedan od najboljih argumenata u prilog pri-
rodnog poroaja kod kue je taj da u sluaju da se porodite u

85
bolnici, ipak moe da se desi da odete kui iz porodilita sa
tuom bebom.
Jo jedna opasnost koja vreba po bolnicama je mogunost da
se desi neka nesrea. U jednoj prigradskoj bolnici u Pensilvaniji,
otkriveno je da su oznake sa kiseonikom i nitro oksidom sluajno
zamenjene kada su radnici uvodili cevi sa gasom na odeljenje za
hitne sluajeve. Dok se zabuna nije otkrila, ljudi koji su trebali da
prime kiseonik, primali su nitro oksid, a oni kojima je bio potre-
ban nitro oksid, udisali su kiseonik. Bolnici je trebalo est meseci
da otkrije greku. Bolnica je priznala da je pet smrtnih sluajeva
posledica nesrenog sluaja, ali da su od ostalih trideset pet um-
rlih u tom periodu, neki ve bili mrtvi na prijemu, a neki ve u
tako tekom stanju da im kiseonik i da su ga primili, ne bi ni
mogao da pomogne. Ako vam ovo lii na zatakavanje bolnice
kad je u pitanju smrt kao posledica pogrenog medicinskog tret-
mana, mislim da ste shvatili moju poruku.
Kako se doktori sve vie i vie oslanjaju na novu tehnologiju,
bolnice postaju sve zaguenije elektrinom opremom i icama,
a anse da doivite strujni udar rastu sa raunom za potroenu
struju. U ve navedenoj bolnici u Vaingtonu, koju sam pominjao
zbog prljavtine, tri pacijenta, nekoliko lekara i medicinskih ses-
tara je doivelo elektrini ok i opekotine od loe uraene struje
u koronarnoj jedinici za intenzivnu negu. Ovakva vrsta nezgode
nije tako retka, i bie sve ea kako se bude smanjivao broj rad-
nika za odravanje bolnice, a ice postajale sve zamrenije.
Bolnice su labavo organizovane i tako jadno funkcioniu da
ak i ubistvo postaje jasna i realna pretnja. Svedoci smo sluaja
kada su namerno ubrizgavali injekcije koje izazivaju paralizu paci-
jentima u Veteranskoj bolniciu Miigenu. Smrtonosnih lekova to-
liko ima u slobodnoj distribuciji, a kontrola je gotovo nikakva, da
bolnica nije znala odakle da pone sa istragom. Morali su da zovu
FBI u pomo. Ako elite da poinite savren zloin, uinite to u
bolnici.

86
 Naravno, mogli bismo da kaemo i kako se bolnice ve izvlae
sa poinjenim zloinima. Ako vas ne ubiju lekovi, bacili, operacije,
hemikalije ili druge nesree, opet imate velike anse da u bolnici
umrete od gladi. Jedna od prvih ozbiljnih studija o skandaloznom
stanju ishrane bolesnika u bolnicama uraena je u velikoj bos-
tonskoj Gradskoj bolnici, kada su detaljno testirani svi pacijenti
na hirurkom odeljenju. Raena je analiza kalorijske nehranje-
nosti proteinima, to je minimalan standard za utvrivanje da li
pacijent dobija dovoljno belanevina i kalorija svakodnevno, to-
kom odreenog vremena. Da li pacijent dobija dovoljno vitamina
i minerala, nije testirano. U svakom sluaju, polovina pacijenata
sa hirurgije nije dobila dovoljno kalorija ni belanevina. Polovina
njih je bila jo ozbiljno nehranjena: toliko ozbiljno da je to moglo
da ugrozi njihov oporavak i produi boravak u bolnici. Kako nisu
u bolnici dobijali dovoljno hrane, onda je logino zakljuiti da
nisu dobijali ni potrebne vitamine ni minerale.
Rezultati ove studije nisu uopte usamljeni. Mnoge kasnije
studije su utvrdile da neuhranjenost pacijenata u amerikim i
britanskim bolnicama ide od 25-50%. Doktor koji je vodio bos-
tonsku studiju, Dord L. Blekbern je kasnije utvrdio da je neu-
hranjenost jedan od vodeih uzronika smrti starih ljudi po
bolnicama. To i nije tako zapanjuju podatak, ako uzmemo u
obzir sve to je doktor Blekbern otkrio svojim istraivanjem. Loa
ishrana e svakako dovesti bolesnika u najgore mogue stanje
kada ne moe vie da se bori sa boleu zbog koje je najpre i sti-
gao do bolnice. Ako tome dodamo jo sve opasnosti i stresove
koje donosi bolniki dan, eto vam recepta za propast. Naravno,
moemo samo da pretpostavimo prave razmere katastrofe. to
se tie lekova, nesrea ili drugih smrtnih sluajeva povezanih sa
loim medicinskim tretmanom, tu doktori zatakavaju stvari. Ne-
ma tanog podatka o tome koliko ljudi direktno ili posredno
umre od loe hrane u bolnicama. Ono to sigurno znamo je da
se mnogo ljudi hrani loom bolnikom hranom, da je loa ishrana
smrtonosna i da puno ljudi umire u bolnicama zbog toga.
87
 Zato je bolnika hrana tako grozna? ak i najgora hrana po
bolnicama kada se uzima ne moe da pokae takve rezultate od-
sustva belanevina i kalorija, kako istraivanja otkrivaju. Stvar je
u tome, to se ta hrana ni ne jede. Niko se ne trudi da pacijent
uzme tu hranu. U najboljem sluaju, neko donese posluavnik
sa hranom i stavi ga pored kreveta. I tamo, na natkasni, ami. U
najgorem sluaju, bolniki reim i osoblje toliko gnjave pacijenta
da on ne stie da jede: laboratorijski testovi, kontrole, vreme za
lekove, vreme za spavanje, vreme za snimanje, vreme za ovo,
vreme za ono
Mnogo toga se odvija meu zidovima hrama crkve Moderne
Medicine to bi moglo da vam ugrozi apetit. Psiholoke opasnosti
koje vrebaju podjednako su smrtonosne kao i one fizike.
Va boravak u bolnici, od trenutka kada uete do trenutka
kada izaete ili vas iznesu psiholoki deluje na vas kao baena
kletva ili vudu magija. Bez obzira da li ste toga svesni ili ne, bol-
nike procedure i sam prostor izazivaju oajanje i slabost u mno-
go veoj meri nego to daju nadu i podrku. Niko tu nije opti-
mista. Vidite izduena lica paenika i umiruih, kao i lica onih koji
moraju da gledaju kako se ljudi pate i umiru. Vidite bolniko
osoblje koje se otuuje od svojih prirodnih reakcija i kako postaju
maine. A onda i vas eka otuenje na prijemnom odeljenju,
kada vas svedu na niz brojeva i simptoma, koji vie ne pripadaju
vama, ve doktoru. Va identitet i sav va ivot ostavljate napolju.
Bukvalno svlae sa vas svako obeleje preanjeg ivota, kao to
vam skidaju odeu i kriju je u plakaru iza vrata, obeleja vaeg
pravog ivota. Dobro paze da se sve veze sa tom prolou preki-
nu roaci i prijatelji mogu samo deli vremena da provedu sa
vama tokom dozvoljene posete.
Rezultat ovakvih psiholokih ioda je da se u vama ubije svaka
pomisao na mogunost da vae zdravlje lei u vaim rukama, da
vi imate kontrolu nad svojim ivotom. Oni koji su vas zarobili po-
trudie se da vas izoluju, otue, zaplae, bace u depresiju, i uop-
te, da vas dovedu do stanja takve uznemirenosti da ete pristati
88
na sve to vam se kae. Slomljenog duha, vi ste spremni da
postanete Dobar Pacijent.
Deca i stari ljudi naroito su prijemivi na tetne efekte
bolnike vudu magije. Deca brzo i burno reaguju, preplavljena
oseanjem naputenosti i odvojenosti od porodice. Dodajte tu i
prirodan strah od operacije ili onog to treba da im se radi u bol-
nici. Nema nikakve misterije u tome to deca, kad provedu ma-
kar no, dve u bolnici, bez roditelja, nazaduju u ponaanju do te
mere da prestanu da kontroliu mokrenje ili izgube mo govora.
Svaki lekar mora da zna da je doba izmeu tri i est godina vreme
velike zbunjenosti. Deca teko da mogu da budu svesna ta im
se tada dogaa. Dozvoliti da budu smetena u bolnici bez ro-
ditelja koji e brinuti o njima je ist zloin.
Pre skoro dvadeset godina, napisao sam rad na temu dejih
fantazija pred operaciju kile. Razgovarao sam sa decom i pitao
ih ta su mislili da e da im se desi. Skoro svako dete je mislilo
da e neto strano da se desi njegovim genitalijama. Kada sam
ih pitao ta misle, na kom mestu na telu e biti izvedena ope-
racija, neki su se instinktivno, u odbrani, bukvalno hvatali za geni-
talije. To mi je otvorilo oi. U to vreme, mislili smo da sa decom
treba razgovarati pre operacije i objasniti im postupak. Sada
znam da to ne vodi niem dobrom. Ono to treba je da se omo-
gui roditeljima da budu uz svoju decu sve vreme hospitalizacije.
To je preporuka koju treba da damo.
Ni danas ne volim none vizite po bolnicama: suvie je mnogo
dece i beba koji plau. Uvek sam imao problem sa bebama koje
plau prosto ne mogu da ih ignoriem. Dok sam obavljao none
vizite, uvek bih uzeo u naruje bebu ili dete koje se rasplakalo i
odneo ga sestrama u sobu. Dok god su mogli da sede u krilu ses-
tara ili u njihovom naruju, nisu plakali.
Ni odrasli ni stari ljudi nisu poteeni trauma bolnikog lee-
nja. Doktor David Grin je bolnice nazvao najgorim mestom na
svetu za stare ljude. Nije da se ne slaem sa ovom izjavom, nego
bih dodao, da su bolnice najgora mesta na svetu za sve ljude. Ne
89
vidim kako mislimo da na decu ne utiu bolniki super stresovi,
kad oni tako razaraju odrasle ljude. Sasvim ironino, mi oeku-
jemo da se deca ponaaju kao super odrasli i da prihvate ili se
adaptiraju na razdvajanje i strahove dok od odraslih oekujemo
da prigrle pomisao da ih tretiramo kao bespomonu decu. Bol-
nike procedure nemaju ama ba nikakvo potovanje prema dos-
tojanstvu pacijenta. Mora da skine svoju odeu, da navue
bolniku, koja doputa bezone preglede, pipanja i napade ne-
brojenih lekara, sestara ili medicinskih tehniara. Uglavnom mo-
rate da leite sve vreme. Ne moete da idete i dolazite kad vam
se prohte. I jo morate da jedete ono to vam donesu ako
uopte stignete. A onda, povrh svega, morate da spavate u sobi
sa nepoznatim osobama i to bolesnim strancima!
Hospitalizacija vas srozava. Za dvadeset pet godina lekarskog
staa i svedoanstava medicinske prakse, nikada jo nisam doi-
veo da srozavanje dostojanstva nekom moe da pomogne. Ali,
ne zaboravite, bolnice su hramovi Crkve Moderne Medicine.
Kada uetate u neki hram, suoite se u njemu i sa boanstvom
kome je posveen. Nijedan bog nee dozvoliti da u njegov hram
unesete obeleja suparnikog boga, tako da morate da ostavite
iza sebe sve u ta verujete i emu su vas uili. Kako Crkva smatra
da su svi aspekti ivota koji doprinose zdravlju dela suparnikih
boanstava, morate da zaboravite na svoju porodicu, identitet,
samopouzdanje i dostojanstvo ve na vratima hrama. Tek kad se
proistite od svog realnog ivota, moete da postanete pravi kan-
didat za miropomazanje u Crkvi Smrti.
Uvek sam fasciniran onim to se desi kada izbije epidemija ili
neka druga poast u bolnici pa se svi pacijenti alju kuama ili
premetaju u druge bolnice. Veoma mali broj obino treba da se
prebaci u druge bolnice. Svaki put uspevamo da od deset paci-
jenata, devet poaljemo kui bez ikakvih problema.
Pre nekih dvadeset pet godina, odluio sam da sprovedem je-
dan mali eksperiment kako bih utvrdio koliko je zaista hospitali-
zacija potrebna. Bio sam zaduen za bolniko odeljenje sa 28
90
kreveta. vrsto sam odluio da nijedan od ve primljenih 28 paci-
jenata koje sam zatekao na odeljenju ne treba da bude tu osim
ako je to apsolutno neophodno. Takoe sam kontrolisao i prijem
novih pacijenata. Tako da kada bi neko doao sa uputom za bol-
nicu, mi smo odluivali da li je to zaista potrebno ili ne. Uveli smo
posebne procedure kako bi omoguili da ljudi budu zbrinuti kod
kue. Mogli smo, na primer, da platimo taksi da dolaze u bolnicu
po tretman, a imali smo i posebno vozilo u sluaju da je bilo pot-
rebno da se pacijentu medicinska oprema popravi, adaptira ili
ako je u pitanju osoba sa invaliditetom.
Ovako sam vodio odeljenje dok nismo doli do tri ili etiri
bolesnika. Mislio sam da sam prilino ubedljivo dokazao kako
bolnice nisu neophodne. Kasnije sam saznao da sam ja taj koji
nije neophodan. Medicinske sestre su poele da se ale jer nisu
imale ta da rade na mom odeljenju, pa im je pretio premetaj
u neke druge bolnice. Staisti i studenti medicine su se bunili jer
nisu imali dovoljno materijala za studiranje. I to je bio kraj mog
eksperimenta sa korisnou bolnikog leenja.
Bolnice postoje u tako agresivno velikom broju, samo zarad
koristi medicinske profesije, a ne radi dobrobiti ljudi kojima treba
da slue. Bolnice su nastale prvo kao sirotinjske kue gde su
doktori slali pacijente koji nisu imali para da ih plate. Posle nekog
vremena, lekari su uvideli da je mnogo lake kada su svi njihovi
pacijenti na jednom mestu, sa svom ve prisutnom neophodnom
mainerijom. Prirodno, kako je medicina postajala sve manje hu-
mana, a sve vie mehanika, lekarima je daleko vie odgovaralo
da dre pacijente u bolnici. Poznata je injenica da doktor mora
da bude mnogo vetiji i otriji u promiljanju kada obilazi paci-
jente po kuama. Kako su talenat i brinost postali prava retkost
meu lekarima, bolnice su procvetale. Osiguravajua drutva
uteruju ljude u bolnice time to im odbijaju da plate odtetu za
vanbolniko leenje. Kada ne bi prepoznali vezu izmeu osigu-
ravajuih kompanija i bolnica, zahvaljujui kojoj je mogue da
Crkva Moderne Medicine ostane finansijski u plusu, udom bi se
91
udili apsurdu gde e jedna osiguravajua kompanija radije da
plati hiljade dolara odtete za bolniko leenje, umesto par sto-
tina, za vanbolniko.
Moderna Medicina ne haje za apsurde niti za bolnike opas-
nosti. Bolnice su, iz praktinih razloga, samoakreditovane. U ko-
mitetima i upravnim odborima koji odluuju o postojanju i radu
bolnice, sede oni isti dobri stari momci koji i vode tu istu bol-
nicu. ak i kada drava stupi na scenu, masovna inercija u sis-
temu institucija ini da loe bolnice i dalje rade to oteava
reformu loe prakse po bolnicama. Pre nekoliko godina, Minis-
tarstvo zdravlja, obrazovanja i socijalne pomoi, proverilo je bez
upozorenja, 105 bolnica, da li sprovode zatitu od opasnosti koje
su posebno navedene u zakonu o zdravstvu. Utvrdili su da 69
bolnica nije ispunilo jasne specifikacije date za protivpoarnu
zatitu, evidenciju lekova, broj potrebnih medicinskih sestara,
broj lekara, nadzor bolnike hrane, evidenciju bolnikih kartona,
i medicinske biblioteke. Sve bolnice su inae, nedavno prole na
udruenoj Komisiji za akreditaciju bolnica, a kada su objavljeni
rezultati istrage Ministarstva zdravlja, Komisija je odbila da po-
vue akreditaciju za pomenute bolnice koje su povredile zakon.
Javno mnjenje uzburkano nad bolnikim uslovima uspelo je
da iznedri ono to zovem ukleta kua sa puno duhova reformi.
Veliki broj ovih reformi odvija se ili samo na papiru ili na tajnim
sastancima onih koji vode bolnice. Crkva se nee odrei nijednog
pareta moi, pogotovo u sluaju kada su u pitanju njeni hra-
movi. Da li bi katolici dozvolili Jevrejima da im govore kako treba
da organizuju svoje kole i crkve? Reforme u vidu uvoenja om-
budsmana u bolnice ili advokate koji se bave pravima pacijenata,
a koji bi reagovali na albe, uraene su samo kako bi se zatitili
u sudskim sporovima oko nesavesne lekarske prakse. Pacijenti
su uljuljkani u pomisao kako su im prava sada zatiena.
Neto vie od dve godine poto je Ameriko udruenje bolnica
formalno usvojilo zakon o pravima pacijenata i prosledilo ga

92
osoblju svih bolnica, samo je deli bolnica dao pacijentima nji-
hovaprava na uvid.
Ne moemo stvarno da oekujemo da hramovi Moderne
Medicine ostvare ove reforme, jer je sama ideja da pacijent ima
bilo kakva prava, prosto u suprotnosti sa operativnim konceptom
institucije. Dalje, kada bi se zaista brinulo o pravima pacijentima,
bolnice bi sve ve bile zatvorene! Ve due vreme znamo da
imamo suvian broj bolnica te da ljudi ni priblino ovoliko koliko
sada rade ne bi trebalo da provode po ekaonicama. Brojne stu-
dije su tokom godina pokazale da je veina duih boravaka u bol-
nici nepotrebna. Pet dana, tri dana, pa ak i pola dana u bolnici
zbog poroaja je i u najboljem sluaju suvino. Redovno se poka-
zuje kao nepogreivo tetno i za majku i za bebu. Duina bol-
nikog boravka za srane bolesnike koja bi se pokazala korisnom,
sudei po naunoj literaturi, se sve vie smanjuje. Nekada su
lekari mogli da citiraju radove po kojima je minimum boravka u
bolnici bio mesec dana, dok dananja istraivanja pokazuju da
nema razlike izmeu trosedminog i dvosedminog leanja u
bolnici, a da je sedam dana jo bolje, dok se najbre oporavljaju
pacijenti koji su kod svojih kua, na nogama! ak i Ameriko ud-
ruenje bolnica priznaje da imamo mnogo vie bolnikih kreveta
nego to nam je potrebno, tako da moete samo da zamislite
kako oigledno jadno izgleda taj viak bolnica u oima onih koji
mogu da vide ta se stvarno dogaa.
Naravno, AUB i druge crkvene agencije ine sve to je u nji-
hovoj moi da spree javnost u otkrivanju onog to se zaista
deava. Komisija za profesionalnu i bolniku delatnost, finansira-
na iz privatnih fondova (od novca koji vi plaate bolnicama), po-
seduje kompjuterizovanu banku podataka o tome ta se dogaa
u amerikim bolnicama, ukljuujui uporedne stope smrtnosti
za procedure, nesree, infekcije, greke sve ono od ega treba
da strepite kad ste u bolnici. Samo pokuajte da zavirite u ove
podatke. Komisija ih uva sa takvom osvetoljubivou, da bi joj i
drava pozavidela. Sasvim opravdano. Kada objanjavaju zato
93
je neki podatak poverljiv, portparoli Komisije i AUB-a e vam
rei da se informacija moe da se zloupotrebi i time da obes-
hrabri analize koje bi ile ka poboljanju stvari. Time oni ele da
kau kako bi ljudi mogli tako loe da protumae bolnike ne-
dostatke pa da pomisle da su bolnice toliko opasne da tamo ni u
snu vie ne bi kroili. A to bi naravno, obeshrabrilo poboljanja
jer ne bi imalo ta da se pobolja: bolnice bi bile zatvorene! Moje
miljenje je da ta banka podataka ima potencijal Votergejt afere
i Pentagonskih dokumanata zajedno!
Opte je poznata injenica da Moderna Medicina ne radi po
naunim saznanjima dok god javna svest nije na takvom nivou
da to od nje zahteva. Istraivanje predstavlja molitvu u religiji
Moderne Medicine. Istraivanje je u redu dok god ne treba de-
lovati u skladu sa njim. Doktor koji sprovodi istraivanje moe da
upropasti svoju karijeru u oima Moderne Medicine, ako samo
pokua da zagovara implementaciju rezultata njegovog istrai-
vanja!
Sasvim je nebitno da li ono to se deava u hramu ini ne-
kome zlo ili dobro. Ono to je vano je da verujui ostanu ve-
rujui i da pokau snagu svoje vere tako to e primiti svete tajne,
koje se prodaju ne na osnovu onog to jesu, ve na osnovu onog
to treba da budu. Njihove namere su moda dobre, ali svi zna-
mo da je put do pakla poploan dobrim namerama.
Osim toga, moete da raunate na to da su namere Moderne
Medicine takoe i korumpirane. Kada su bolnice malo olabavile
reim poseta bolesnicima, nije to uinjeno zato to su shvatili da
ljudi treba da budu due sa svojim porodicama. To je uinjeno
zato to je pedijatrija umirala, a kreveti na dejem odeljenju su
zvrjali prazni. Uinili bi sve samo da dovuku decu u bolnice
pustite majke, oeve, brau, sestre, pse, make u posetu! Aku-
erstvo je umiralo takoe. Ljudi ele da im se deca raaju u kui,
a ne u bolnici. Zato danas dozvoljavaju da svako prisustvuje po-
roaju, od mua, sestre, majke, do deka ili bilo koga! Samo da
prihod stie redovno.
94
 Ono na ta se rauna je da e ljudi biti uljuljkani u pomisao
da je bolnica zaista pravo mesto za njih, da e ih upravo Hram
uspeti da spase. Naravno da nee. Hram nema nikakve veze sa
zdravljem. U bolnici ne postoji nikakva oprema za zdravlje ili za
bilo ta to moe da pridonese zdravlju. Hrana je grozna, kao u
najgorem restoranu brze hrane. Nema opreme za vebanje. Svi
lini faktori koji bi mogli da vas odre u zdravlju bivaju uklonjeni
porodica, prijatelji i oseanje dostojanstva. Kada uetate u bol-
nicu, vi se predajete bezuslovno: Evo me, potpuno bespomo-
nog u nameri da sebi pomognem. Vi morate da me spasete. Ja
nemam moi. Sva mo je u vama.
Trokovi bolnikog leenja su najvei pojedinani elemenat u
dravnoj kasi medicinske brige. Ta kasa se puni sve bre, pretei
da nadmai trokove odbrane, i postaje predmet Broj Jedan u
dravnom budetu. Kada zdravstvo pretekne vojsku, niko vie
nee moi da zaustavi inkviziciju. Niko ni ne postavlja pitanje koja
je to institucija broj jedan u budetu. Ono to kota vie nego sve
drugo daje birokratskoj inerciji takve proporcije da poinje da
upravlja sudbinom zemlje. Tada e san Moderne Medicine biti
konano ispunjen: cela zemlja e postati bolnica. Svi emo biti
pacijenti u Hramu Propasti.
Prva stvar koju treba da uinite kako bi se zatitili od opasnosti
moderne bolnice je da reite kako da izbegnete nepotreban bo-
ravak. Kako je veina ljudi po bolnicama zato to ih je tamo upu-
tio njihov lekar, jednostavno nemojte da dozvolite svom lekaru
da vas tamo smesti. To znai da ne uzimate lekove osim ako je
to apsolutno neophodno i da ne pristajete na operacije osim u
neizbenim okolnostima (proitajte prethodna dva poglavlja).
Mnogo je uobiajenih procedura koje doktori ne ele da rade
van bolnice ako vi ne insistirate na tome. To je prilika da opet
uradite domai zadatak i suoite lekara sa znanjem ta moe, a
ta ne moe da se uradi. Vie od 95% zdravih ena moe i treba
da se prirodno porodi kod kue. Pa opet, lekari jo uvek plae
mlade ene i oeve priama strave i uasa o moguim kompli-
95
kacijama, uterujui ih u poroajno-operacione sale, dok su te
komplikacije zapravo statistike fantazije ili komplikacije izazvane
akuerskom intervencijom. Kako ove prie nisu uspele da ugue
pokret za kuni poroaj, vidimo kako se po porodilitima po-
javljuju sobe za poroaj u sve veem broju.
Ne zavaravajte se milju da soba za raanje, udeena kao
prava spavaa soba (nekog motela) moe da poroaj uini dru-
gaijim. Jednom kada dopustite da vas zavedu u bolniko trka-
lite, gotovi ste. Ponekad sanjam isti san, kako mlad brani par
stie u sobu za raanje, istu kao u Masonskoj bolnici Ilinoisa
opremljenu kolor televizorom i mesinganim krevetom. Doktor
se smei i ponaa kao dobroudni ujak. Ali kada jednom majku
strpaju u mesingani krevet, doktor pritiska dugme na tajnom
panelu i papirni zidovi nestaju zajedno sa nametajem, a soba
se preobraava u operacionu salu, gde pod bljeskom reflektora
stoji hirurg sa skalpelom u ruci, spreman da je raspori.
Ova matarija i nije toliko daleko od istine. Sobe za raanje
nisu sasvim izolovane od operacione sale, a mesingani krevet se
zaas dokotrlja do sale, pre no to se mladi roditelji osveste ta
se dogaa. Ako ste na doktorovom terenu, onda imate da igrate
po njegovim pravilima. Dok, ako ste kod kue, doktor je taj koji
mora da uradi svoj domai zadatak. Ako vam je bolnika oprema
potrebna, upotrebite je. Ako moete da se porodite u sobi za
raanje, onda moete da se porodite i u sopstvenom krevetu.
Kako bi se zatitili od doktorove namere da vas bez ikakve
potrebe smesti u bolnicu, upotrebite taktiku koju sam opisao u
sluajevima izbegavanja lekova ili izvoenja operacije. Obrazujte
sebe, istraite mogunosti, alternative i posledice. Ako to pod-
razumeva konsultacije sa drugim lekarima, uinite to. Ako to zna-
i odlazak lekaru prirodne medicine koji nije medicinski doktor
Moderne Medicine, uinite i to. Ne plaite se da lekaru predoite
saznanja do kojih ste doli. Ono to vi tada u stvari radite je tra-
ganje za pravim lekarom. A na isti nain ete tragati i za pravom
bolnicom, ako odluite da vam je to neophodno. Konvencionalna
96
mudrost propoveda da je najbolja bolnica ona koja je ozbiljno
upletena u medicinsku nastavu, gde ima puno studenata, puno
naunih istraivanja, puno domaih glaveina. To je vailo moda
za bolnice od pre trideset ili etrdeset godina, kada su se prilino
neobine stvari deavale u dravnim bolnicama. Ali to je danas
ista glupost osim ako ne elite da se oseate kao aba, pacov,
rak ili prase na asu biologije. Ako elite danas da pronaete bol-
nicu u kojoj ima najvie bolniki izazvanih infekcija, gde se najvie
grei u laboratorijskim testovima i davanju lekova, gde se pobrka
najvie pacijenata i gde se nanosi najvie psiholoke tete idite
u kliniku medicinskog fakulteta ili institut za istraivanje. Ako e-
lite da vas upotrebe u tue svrhe bilo da pokazuju pravi (ili
pogreni) nain kako se izvodi odreeni zahvat, ili testiraju kako
deluje ovaj ili onaj lek nema boljeg mesta od bolnice medicin-
skog fakulteta.
Postojala je i druga vrsta konvencionalne mudrosti koja je
tvrdila da ukoliko imate vrlo retku ili ozbiljnu bolest bie vam
bolje u bolnici medicinskog fakulteta. Ni ovo vie nije tano. Bol-
nice medicinskih fakulteta postoje, ne zaboravite, da bi se uili
pravoverni tretmani. Ono to ete tamo dobiti je pravoverni tret-
man, bez obzira da li on deluje ili ne. Ako elite da primite naj-
noviji, neuobiajeni tretman, moraete da odete u manju bol-
nicu ili ak neku koja je izvan dohvata crkve, u inostranstvu. Ne-
mojte uopte da odabirate bolnicu, jer, bolnice ne lee pacijente,
doktori to ine. Birajte lekara. Ako izaberete pravog doktora,
anse postoje da e on odabrati odgovarajuu radionicu za svoju
vetinu. Veina doktora koje poznajem, koji pripadaju ovoj kate-
goriji dobrih doktora, provode vrlo malo vremena po univerzitet-
skim klinikama ili institutima za istraivanje.
Mitski tronoac medicine, istraivanje, uenje i leenje nije
uopte tronoac, jer mu noge nisu jednake. Kada doktori i bol-
nice postavljaju svoj mitski tronoac, briga o pacijentu uvek do-
bije krau nogu. Ako mi neko kae da je odabarao univerzitetsku
bolnicu, kaem mu da bude na oprezu, jer je u ozbiljnoj opas-
97
nosti. Bez obzira ko je va doktor ili u kojoj ste bolnici smeteni,
vi ste uvek u smrtnoj opasnosti, zato budite na oprezu. Ali to ne
znai da treba da budete pasivni. Va posao je da pravite prob-
leme. Probleme medicinskim sestrama, doktorima, probleme
svima. Minirajte sistem koji bi vam inae oduzeo dostojanstvo,
a moda i ivot, ukoliko mu to dozvolite.
To nije uvek jednostavno uiniti. Ako ste u drutvu na visokom
poloaju, to e biti prilino lako. Kada recimo ena predsednika
upravnog odbora bolnice bude primljena, onda e i on dobiti
apartman odmah do njenog. Ako niste na vrlo visokom poloaju,
morate da radite sve na miie. Treba da budete pripremljeni,
lukavi i veti.
Volim kada su majke i oevi zajedno sa decom u bolnici. U jed-
noj od bolnica u kojoj sam radio, roditelji su mogli da borave sa
decom jedino ukoliko su ona u kritinom stanju. Zato sam svu
decu stavio na listu kritinih sluajeva! To su mi tolerisali due
vreme, sve dok se nije dogodio cirkus.
Vreme poseta se zavravalo svake veeri u 19:30. Jedna majka
me je pozvala, rekavi da joj dete plae, a da e prestati da plae
jedino ukoliko ona ostane sa njim do 20:30. Rekao sam joj da
slobodno ode u njegovu sobu. Ubrzo me je pozvala medicinska
sestra, rekavi da gospoa mora da napusti bolnicu jer njeno de-
te nije u kritinom stanju, a vreme poseta je zavreno. Upitao
sam je ta bi ona uinila ukoliko bi majka odluila da ostane. Od-
govorila mi je da bi u tom sluaju pozvala nadzornicu. Ja sam
nadzornicu pozvao i postavio joj isto pitanje, a ona mi je odgovo-
rila da bi pozvala upravnika bolnice.
Upravnik me je ubrzo pozvao, a ja sam ga pitao ta planira da
radi. Rekao mi je da e da pozove policiju da primora enu da
napusti bolnicu. Zamolio sam ga da mi uini uslugu i ne zove poli-
ciju jo 15 minuta, dok ja ne vidim ta mogu da uinim. Pomislio
je da sam ja neki fin ovek i da u umesto njega reiti problem,
pa je pristao. Pozvao sam lokalnog TV novinara, aktivistu, i rekao
mu da imam jednu majku koju e najuriti iz bolnice jer eli da
98
ostane sat due nego to je dozvoljeno, sa svojim detetom koje
plae, dok dete ne zaspi. Zamolio me da ih zadrim dvadesetak
minuta, da bi mogao sa kamerama da dojuri na mesto dogaaja.
Odgovorio sam da u videti ta mogu da uinim i da u mu se
opet javiti. Onda sam pozvao upravnika i njega zamolio da
prieka jo 20 minuta jer stie TV ekipa sa kamerama, da zabele-
e izbacivanje ene iz bolnice. Upravnik je tada rekao: U redu,
Bobe, pobedio si. Opozovi svoje pse, a ja u svoje, ali sutra elim
da te vidim u svojoj kancelariji. Sledeeg jutra otiao sam u nje-
govu kancelariju, a on mi je rekao da bi mogao da me izbaci iz
bolnice zbog onoga to sam uinio. Rekao sam mu da ja to znam,
ali da takoe znam da on to nee uiniti. Jer ako to uini, ja od-
lazim odmah do novinara i pravim najveu moguu frku koju je
ikada video. On se s tim sloio. I sklopili smo dogovor: Posetioci
tvojih pacijenata mogu da ostanu koliko god oni ele, ali to vai
samo za tebe. Ne elim da tu ideju iri drugim lekarima.
Tako je i bilo. Neke medicinske sestre su me se plaile, ili bile
prosto besne, jer sam zahtevao da moji pacijenti primaju samo
ono to ja smatram da treba, i to pre svih drugih. Sestra bi mi
rekla: Ali doktore Mendelson, na ovom spratu ima jo 27 drugih
pacijenata. Zato bi vai bili vaniji od drugih? A ja bih joj odgo-
vorio da su moji pacijenti vaniji, jer da nisu, ja bih napravio veliki
cirkus, kakav one jo nisu videle. Moji pacijenti su zaista uglav-
nom bili na prvom mestu. Krio sam bolnika pravila sve vreme.
A to je upravo ono to vi treba da radite da bi ste se zatitili kada
doete u bolnicu. Ne moete to sami. Potreban vam je neko
blizak ko e biti uz vas sve vreme. Ne mislim na privatnu medi-
cinsku sestru. Neko iz porodice, ili dobar prijatelj, mora da bude
uz vas. Nauio sam da su siromane porodice obino jake, a bo-
gate porodice esto slabe, jer sam za siromanog pacijenta go-
tovo uvek imao lana porodice da bude uz njega. Kada bih imao
pacijenta iz srednjeg ili vieg stalea, morao sam da angaujem
privatnu sestru, jer su u porodici svi radili i nisu imali vremena
ni volje da budu sa njim. To je bila velika lekcija o relativnosti
snage siromanih i bogatih porodica.
99
 Naravno, nije izvesno da ete uvek imati prijatelja ili roaka
da bude uz vas sve vreme. Moraete opet neto na miie. Kada
se prijatelju ili roaku kae da je vreme da ode, on ili ona ne sme
da ode. Ubacite re advokat vie puta, jer se doktori plae ad-
vokata. Na primer, moj zet je advokat i on kae da mogu da os-
tanem. Ovo ponekad moe da upali. Druga tehnika je da do-
vedete grupu roaka opasnog izgleda. Na jugu ikaga, leio sam
Cigane. Jednog dana, ciganski princ je pao kroz prozor i povredio
glavu. Naravno, preiveo je i dobro se oseao. Ali, njegov otac,
kralj Cigana, doveo ga je u bolnicu u pratnji dve stotine drugih
Cigana. Doli su karavanom vozila, svi sa malim zastavicama na
antenama. To je zaista bio dramatian prizor. Sva kola su stala, a
Cigani su uli na glavni ulaz. Njih dvadesetak je ispratilo deaka
do njegove sobe. Vreme poseta je bilo davno prolo, ali nijedna
sestra ni doktor se nije usudio da ode do sobe i kae im da na-
puste bolnicu.
Prva odgovornost prijatelja ili roaka je da vodi rauna o vaoj
pravilnoj ishrani. Ako mislite da preivite boravak u bolnici, a da
ne umrete od gladi, morate da preuzmete odgovornost za vau
ishranu. Ako bolnika hrana ne zadovoljava vae standarde, neka
vam donose hranu od kue (ako bolnika hrana vama odgovara,
onda ste ili u nekoj izuzetnoj bolnici ili treba da ozbiljno preispi-
tate svoje navike u ishrani). Va roak mora da bude spreman
da sprei medicinsku sestru ili tehniara u pokuaju da vam pre-
kine ili otkae obrok zbog laboratorijskog testa ili neke druge pro-
cedure. U sluaju da ste suvie slabi ili nezainteresovani da se
sami hranite, va prijatelj je tu da to uini za vas. On ili ona mogu
da nadgledaju vae obroke i obaveste doktora ta ste jeli ili ta
niste. U sluaju da ste na posebnom reimu ishrane, on ili ona
mora da proveri da ta hrana odgovara preporuenoj dijeti.
Va prijatelj ili roak treba da zna koji su vam lekovi prepisani,
kako ne biste dobili lekove namenjene pacijentu koji lei do vas.
Va prijatelj takoe mora da vodi rauna da vas ne pobrkaju sa
pacijentom predvienim za sledeu operaciju. Va partner mora
100
da bude siguran da neete nestati. On ili ona mogu da idu sa va-
ma na preglede i laboratorijske testove. Ako treba da idete na
rendgen, on ili ona treba da provere da ste na pravom mestu, da
ne sedite u hodniku na promaji ceo dan te da se pobrine da vam
snime ono to treba da se snimi. Va partner je tu da postavlja
pitanje i uopte, da die galamu. Prijatelj treba da pita sestru
kojom brzinom treba da kaplje infuzija, kako je ne biste primili
suvie brzo. On ili ona treba da se pobrinu da niste smeteni u
istoj sobi sa nekim ko ima zaraznu bolest.
Va partner treba da trai od lekara da opere ruke pre nego
to vas pregleda. Jedna od posledica toga to lekari vie ne lee
po kuama je to to vie ne peru ruke. Seam se, dok sam obav-
ljao kune posete, ljudi bi mi ljubazno rekli kada bih uao, dok-
tore, kupatilo je ovamo. Odveli bi me do kupatila, a tamo bi
stajao ist pekir i sapun. Od mene se oekivalo da operem ruke
pre no to uem da vidim pacijenta. Nauio sam da perem ruke
tek kad sam krenuo u kune vizite. Ako posmatrate doktora koji
ide iz sobe u sobu, od pacijenta do pacijenta, videete da on
nekad opere ruke, a nekad ne. Ponekad samo ceremonijalno
plakne ruke vodom, ali ne kako treba. Va partner mora da se
pobrine da lekar pre no to vas dotakne, temeljno opere ruke.
Ko zna ta je imao u rukama pre vas. Ako ni zbog ega drugog,
dobro je da neko bude uz vas da vas zatiti od priholokih opas-
nosti, vudu prokletstva boravka u bolnici. Prijatelj ili roak
predstavlja izuzetno vanu vezu sa vaim realnim ivotom, iden-
titetom, dostojanstvom, koje vas snai i dri u ivotu, kad vas
sustignu i napadnu bolniko osoblje i procedure. ak i najbolje
bolnice su zastraujue i opasne. Prosto zdrav razum nalae da
imate prijatelja ili roaka da vas odbrani ili podri onda kada vam
je to najpotrebnije. Ako imate sree da imate nekog ko e
udruenim snagama sa vama stalno da pravi probleme medicin-
skom osoblju i sestrama, tako da se oni neprestano ale na vas
dvoje kako ste nesaradljivi i pravite probleme, tada u znati da
ste dobro zatieni i voljeni.
101
 5. poglavlje

Sveti rat protiv porodice

Ako ste naumili da unitite porodicu, boljeg naina nema do

Moderne Medicine. Da se porodica raspada, poznata je injenica
ve godinama. Svako esto dete danas podie samo jedan ro-
ditelj. Svaki drugi brak je osuen na propast.
ak se promenilo i osnovno znaenje pojma porodica. Kada
ja kaem porodica, mislim na celu grupu krvnih srodnika: decu,
majke, oeve, babe i dede, tetke, ujake, strieve i dalje roake.
Time to kaemo proirena porodica, pokuavamo da igno-
riemo tetu koja se nanosi time to samo jedna od 20 porodica
danas ivi sa vie od dva odrasla lana pod istim krovom. S druge
strane, eksperti su nam podarili izraz nuklearna porodica kako
bi evocirali sve pozitivne slike koje su povezane sa nuklearnom
energijom. Ta slika nikad nije bila dobra. ta to treba da bude u
sreditu atomske porodice? Roditelji? Deca? Nita? Nazivajui
porodicu nuklearnom, kao da se pripremamo za nestabilnosti i
eksplozivnost koja je karakteristina za slobodne atome u prirodi.
Kada nuklearna porodica pone da vrti i gubi svoje pojedine
lanove, oseamo kao da ona istinski ispunjava svoju sudbinu,
umesto da je izbegne.
Ponekad za rasturanje porodice krivimo kole i nastavnike, ali
iako su nastavnici i profesori svakako deo armije profesionalaca
koji napadaju i sakate nae porodice, generali su im ipak - lekari.
Doktori su pravi lideri, jer bez njihovih kazni, bez blagoslova crkve
Moderne Medicine, nijedna od agencija za unitavanje porodica
ne bi mogla ni da postoji, a kamoli da bude uspena. Dalje, lini

102
krstaki pohod Moderne Medicine na porodicu, nanosi daleko
vie tete i zla, nego to e ikada kole biti u stanju da uine.
Porodina medicina, na primer, treba da znai zdravi uticaj na
porodicu. Doktoru, s druge strane, porodina medicina znai ne-
ophodnu lekarsku intervenciju unutar porodice radi ispunjavanja
obrednihdunosti. Svaki uticaj koji bi porodica mogla da ima do-
lazi daleko na drugo mesto: on je bezvredan i treba ga izbei.
Veina ljudi misli da su lekari prestali da lee po kuama, kako bi
mogli da vie pacijenata prime u svojoj ordinaciji. injenica je da
lekari ne ele da se susretnu sa porodicama svojih pacijenata na
njihovom tlu. Ne samo da u ordinaciju moete da ugurate vei
broj pacijenata, ve moete lako i da ih izolujete od uticaja po-
rodice. Mnogo je tee doktoru da ima kontrolu nad situacijom i
razori porodine veze ako je gost u vaoj kui.
Da bi njegov lek delovao, doktor mora da nametne svoju
etiku i svoja uverenja, umesto porodinih. Mora da preuzme ulo-
gu koju tradicionalno imaju neki lanovi porodice. Ne samo da
doktori ne dele ista oseanja, kulturnu tradiciju, niti lojalnost
lanova porodice, njima nije ni stalo do toga ta se deava. Ako
pacijent umre, to nije tragedija, jer je on ili ona pacijent a ne
lan porodice, dete ili sin ili erka, ili majka, ili ujak ili tetka ili
roak. Lekare briljivo poduavaju vetini distanciranja od nji-
hovih pacijenata.
Distanciranje moe da bude vrlo praktino u sluajevima kriza
ili stresa, kada lekar treba da kroi i preuzme vlast. Sve religije
imaju obrede ili rituale za odreene stresne momente u ivotu,
kao to su roenja, punoletstva, venanja i konano umiranja.
Tamo gde druge religije stvaraju rituale kao podrku porodici,
namera Crkve Moderne Medicine je da je poremeti.
Ve sam pomenuo koliko su bolnice opasna mesta. Moderna
Medicina je toliko arogantna da bolniki garnizon naziva bolni-
kom porodicom! Nema anse da se ijedna moderna religija
izvue inei ono to Moderna Medicina radi rutinski svakoga
dana. Nijedna moderna religija vie ne trai krvnu rtvu, dok, da
103
biste se venali sa doktorovom kaznom, morate prvo da date krv.
Testiranje krvi pre braka, ima samo ceremonijalnu vrednost. im
neki proces postane rutinski, vie niko ne pobraa na to nikakvu
panju. Laboratorije toliko gree, a mnogi doktori zaborave i da
pogledaju rezultate. Po jednoj naunoj studiji, laboratorija je
namerno slala pozitivne rezultate na venerine bolesti. Samo je
mali broj lekara traio da se test ponovi.
Ta krvna rtva koja se prinosi pre no to se porodici uopte
dozvoli da krene sa radom, je relativno bezopasan simbol zloslut-
nih rituala koji slede. Kada trei lan porodice stupi na scenu,
kampanja se pojaava. E sada, tamo gde se druge religije zado-
voljavaju relativno nenasilnim ceremonijama, Moderna Medici-
na razvija celu skalu napada, tako to od normalne situacije
izmilja kriznu. Tako to raanje tretira kao bolest, akuer svoju
intervenciju ini nezamenljivom. Kada bi akueri prihvatili inje-
nicu da 95% poroaja moe da proe bez ikakvih komplikacija,
pokazalo bi se da je 95% njihovih usluga bezvredno I nepotreb-
no. To bi znailo mnogo manji broj akuera kao i mnogo vei
broj zdravih porodica.
Umesto toga, nama se poroaji odvijaju u operacionoj sali.
Naravno, nije to sasvim loa ideja da se svi medicinski poroaji
odvijaju u istoj operacionoj sali, s obzirom da kod bolnikih po-
roaja preti mnogo vie opasnosti. Deca roena u bolnici imaju
est puta veu ansu da doive neku neprijatnost prilikom po-
roaja, osam puta veu ansu da se zaglave u poroajnom ka-
nalu, etiri puta veu ansu da e biti oivljavana, etiri puta da
e zaraditi neku infekciju, i trideset puta veu ansu da e biti
trajno povreena. Njihove majke imaju tri puta vee anse da e
jae krvariti.
Tamo gde primitivni narodi od poroaja prave dogaaj u ko-
me na neki koristan nain uestvuje cela porodica ak idu i do
toga da mu ili majka poraaju enu Moderna Medicina dopu-
ta prisustvo samo doktora i njegovih medicinskih pomagaa.
Reforme kao to su sobe za raanje, muevi u poroajnoj sali,
104
i prenatalni razgovori o tome ta budua majka eli ili ne eli, su
samo neto vie od marketinkih navlakua. Jednom kad vas
akuer primi na svoj teren, on ima kontrolu. Svoju mo e da
pokae ili da zabrlja tako to e enu da podvrgne seriji
poniavajuih manevara. Prvo e morati da svoj vaginalni prostor
obrije, iako se zna jo od 1930. godine, da se brijanjem pre
poroaja, ni na koji nain ne samo ne smanjuje, ve i prilino
poveava broj prisutnih bakterija. Onda ena stavlja noge u uzen-
gije i zauzima leei poloaj, samo da bi zadovoljila doktorovu
elju. Intravenozna tenost koja se ubrizgava u enino telo omo-
guava lekaru da doda anesteziju onda kada on proceni da treba.
Uveliko odvojena od porodice i van kontrole sopstvenog tela,
(doktor e moda i sam da proceni kada treba da se desi poroaj)
buduoj majci e biti uskraen i sam doivljaj raanja, jer e biti
pod lekovima, drogirana i bez seanja. Naravno, lekar e moda
biti primoran da je uspava kako bi mogao da izvede carski rez.
Jedna od posledica carskog reza koja se ne pokazuje odmah,
ak ni posle nekoliko sedmica ili meseci posle poroaja je sle-
dea: deca roena na ovaj nain su mnogo ee rtve poro-
dinog nasilja. Majke koje su rodile carskim rezom, obino ne
mogu da provedu vreme sa svojom bebom u prvim satima i dani-
ma bebinog ivota, jer je potrebno vreme da se oporave od
anestezije. Takoe im nije ni prijatno posle operacije. Ne samo
da je zbog procedure proputeno dragoceno vreme za uspostav-
ljanje majinske veze sa detetom, ve su i sva majinska oseanja
potisnuta ili zamagljena njenim bolom i razoaranjem.
Naravno, i majkama koje normalno ili prevremno raaju us-
krauju pravo na uivanje u prvim vitalnim satima i danima
provedenim sa bebom. Ako majka ne podigne paklenu galamu i
ne bori se kao lavica to nije tako lako kad ste u bolu, iscrpljeni
posle poroaja, epiziotomije i anestezije njena beba e brzi-
nom munje otii u koncentracioni kamp, poznatiji kao soba za
novoroenad.

105
 Bolnika pravila idu i dalje u ograniavanju porodice u ueu
u roenju novog lana. U poseti novoj majci mogu da budu dve,
najvie tri osobe, tako da se porodica razdvaja i cepa. Ja ne znam
za goru dilemu nego kada treba da izabere izmeu mua, oca,
majke, svekrve, svekra, tetaka, ujaka i roaka. Povrh svega, bol-
nice gotovo nikad ne dozvoljavaju posete brai ni sestrama, a
kada dozvole, ne daju im da priu dalje od staklenog prozora
sobe. Toliko o zajednitvu!
Pedijatri su podjednako uporni u slabljenju porodice kao i
akueri. Poinju tako to mladu mamu dovode u situaciju da se
oseti sasvim nedorasla zadatku podizanja i brige o detetu. Pre
no to doktor uopte i kroi na scenu, pozornica za predaju je
nametena zahvaljujui vodu medicinskih sestara koje bez pres-
tanka gnjave mamu sa ovo sme, ovo ne sme, vezano za brigu
o bebi. Naravno, one samo izvravaju nareenja.
Prvi udarac s boka, koji pedijatar zadaje odnosu nove mame
i njene bebe je njegov savet u vezi ishrane bebe. Kao da je Bog
pogreio to nije majinske grudi napunio Similakom (ili nekim
drugim vetakim mlekom), mladoj mami se kae da je bebi for-
mula, koju je izmislio ovek, podjednako hranljiva kao i majino
mleko. U mojoj ranoj pedijatrijskoj praksi, uili su me da kada
majka postavi pitanje da li da doji ili da hrani vetakim mlekom
svoju bebu, kaem sledee: To je apsolutno vaa odluka. Ja u
vam pomoi bilo koji metod da odaberete.
Naravno, ovaj odgovor je bezona la. Hranjenje na boicu
baka i pretea grozne brze hrane nikada nije, niti je bilo, niti e
biti, podjednako dobro kao sisanje majinog mleka. Humano
mleko je dizajnirano za ljude, a kravlje za tele. Struktura i sastav
svakog mleka odgovara posebnim potrebama onog kome je na-
menjeno. Kod ivotinja, ako se zameni mleko, recimo teletu
umesto kravljeg, da krmaino posledica e biti bolest, a ne
retko i smrt mladunca.
Ljudska beba hranjena vetaki na boicu, je vidno izloena
veem riziku od celog komara boletina: dijareja, kolike, gas-
106
troenteroloke i respiratorne infekcije, meningitis, astma, osip,
druge alergije, upala plua, ekcem, debljina, povien krvni priti-
sak, arterioskleroza, dermatitis, problemi sa rastom, nedostatak
kalcijuma, neonatalni hipotireoidizam, crevna gangrena, sindrom
iznenadne smrti odojeta. Sa stanovita nauke, biologije, veta-
ka ishrana ne moe da se prihvati kao dobra zamena za dojenje-
pogotovo to je 95% majki sposobno za doji.
ak i nedonoad treba da dobijaju majino mleko. Kada sam
pre nekih dvadesetak godina bio na specijalizaciji iz pedijatrije,
posebno i jako je (sreom) uticala na mene jedna od najboljih
medicinskih sestara u oblasti prevremeno roene dece, Evelin
Landin. Gospoica Landin ne samo da je ohrabrivala, ve je insis-
tirala da majke daju majino mleko svojim prerano roenim be-
bama,ak i onima od jedva kilogram teine. Seam se mueva
koji su donosili boice sa mlekom koje su ispumpale njihove e-
ne. U mojoj glavi nema trunke sumnje da je majino mleko da-
leko bolje za nedonoad, nego vetako mleko. Pustio sam iz
bolnice mnogo dece ija je teina bila ispod dva i po kilograma,
svu naravno prirodno dojenu, jer vie ne primam za pacijente
decu majki koje ne ele da ih doje.
Time to savetujem majke da doje svoju decu umesto da ih
vetaki hrane bebi formulom je moj recept za ukidanje pedijat-
rijske prakse. Ako bi pedijatar rekao majci istinu da je dojenje
dobro, a hranjenje na boicu loe, to bi izazvalo oseanje krivice
kod majke koja bira da ne doji. Ta kriva mama e onda otii pedi-
jatru koji e je osloboditi krivice time to e joj rei da nema raz-
like izmeu boice i dojenja. S druge strane, ene koje doje imae
decu koja se nee razboljevati. I eto kraja pedijatrijskoj praksi!
Neete nai mnogo pedijatara koji insistiraju da ena doji
svoju bebu. Umesto toga, naiete ono to ja nazivam pedijatrij-
skim dvostrukim arinom, izjavu da jeste dojenje najbolje, ali i
da je bebi formula podjednako dobra. Naiiete i na pedijatre
koji dele besplatna pakovanja vetake hrane za bebe; pedijatre
koji insistiraju da dete troi zalud energiju i refleks za sisanje na
107
boicama sa zaslaenom vodom; pedijatre koji zatrpavaju majke
koje doje besplatnim pakovanjima vetake hrane; pedijatre koji
e obeshrabriti u dojenju majku ija beba ne napreduje u kilai
i savetovati joj vetaku dohranu, kako je napisao proizvoa na
paketu vetakog mleka. Nai ete pedijatre koji zaboravljaju da
obaveste majku da se u vetakom mleku nalazi od deset do hi-
ljadu puta vie olova nego u majinom; pedijatre koji zaborav-
ljaju da majci kau kako e im dete dojenjem biti zatieno od
svih zaraznih bolesti koje je ona preleala i koje su prole kroz
njen imuni sistem; one koji zaboravljaju da kau majkama da do-
jenje pospeuje sazrevanje i rast kostiju, kao i intelektualni raz-
voj; i one koji zaboravljaju da kau da e samo dojenje zatititi i
majke od raka dojki.
Dojenje je takoe bolje i za porodicu. Veza izmeu majke i
njenog deteta je dojenjem osigurana i zdravija. Ne samo da si-
sanje bebe stimulie hormone koji smanjuju postnatalno kr-
varenje, fizike nelagode, te ini da se materica to pre skupi,
ve prua majci i svojevrsno senzualno zadovoljstvo. Hranjenje
na boicu, s druge strane, ne daje majci takvo zadovoljstvo. Ono
samo omoguava i ini upravo neophodnim sveti etvoro-
asovni program hranjenja, koji svima nanosi neopisivu tetu, u
ime pravilnosti.
Odlazak iz bolnice kui sa novom bebom nee tek tako zatititi
majku i porodicu od razornog I estokog napada doktora. Savet
koji na odlasku obino daju doktori i sestre je neto poput ovoga:
Upamtite, ako beba plae, pustite je da plae jer e plakanje da
ojaa njena ili njegova plua, a osim toga, vi elite da ga nauite
da ne plae kada neto trai. E sada, ovakva vrsta saveta osim
to je u potpunoj suprotnosti sa zdravim razumom ignorie in-
stinkte ne samo bebine, ve svake majke sa kojom sam imao pri-
like da razgovaram. Bog je izgleda opet pogreio kada je bebama
dozvolio da plau kada neto ele!
Sve vreme doktor e koristiti svoj autoritet da porodicu sukobi
sa njenim sopstvenim instinktima i obiajima. Umesto da veruje
108
mudrosti steenog iskustva, porodica gubi poverenje u sops-
tvena oseanja i pada pred nogama doktorovog obrazovanja,
njegove sertifikovane pameti iji su simboli diploma i potvrde
o specijalizaciji. Ako pitate doktora gde to pie da je mukarac
pedijatar koji verovatno nije nikad odgojio dete kao otac, a sigur-
no ne kao majka, bolji izvor informacija o potrebama deteta koje
plae nego bebina mama ili baka, on e najverovatnije da vam
pokae svoje uramljene diplome na zidu.
ak iako mlada mama provede nekoliko minuta meseno sa
pedijatrom, banda eksperata podrana od strane lekara kao
to su doktori Spok, Salk, Gino, i Betelhajm je spremna da je
zbuni svojim oprenim stavovima i miljenjima iznetim u raznim
knjigama i studijama. Mlada mama je sasvim bespomona pred
baranom paljbom saveta, s obzirom da nema poverenja u svoje
misli i oseanja, a pri tom jo nauena od doktora da majine ili
bakine savete odbaci kao bapske prie. Umesto toga, ona se
okree starim doktorskim priama, od kojih joj se samo sve vie
vrti u glavi!
S obzirom da je mali broj amerikih porodica koje ive sa ili
blizu svoje rodbine, majka je fiziki udaljena od utehe ili podrke
koju bi joj pruila majka ili baka. Moj recept za stvaranje u naj-
boljem sluaju neurotine, a u najgorem, lude majke, je da je os-
tavite nasamo u kui, oi u oi sa novoroenetom i sa jatom
neusaglaenih eksperata da je vode kroz prve krizne mesece be-
binog ivota. Ova situacija koja je i najuobiajenija u naoj
zemlji moe da majku uini neurotinom jo pre prvog bebinog
roendana (otac u slinoj situaciji ne bi izdrao ni mesec dana).
Kako pomoi nema u kui, ena se spasava time to bei od kue.
U velikom broju sluajeva, pritisak koji trpe mu i ena je toliko
velik kada imaju istovremeno i kao uzrok i kao reenje problema
samo jedno drugo, da se brak esto okona razvodom. Ili, manje
drastino, ena ne gubi vreme ve nalazi posao van kue koji e
je vie ispuniti. U svakom sluaju, dete e biti utnuto u jaslice
ili obdanite.
109
 Vizija ispunjavajueg posla van kue koju ene imaju, esto
nije nita vie od puke iluzije. Veina poslova ukljuujui i one
preteno muke ni na koji nain nikog ne ispunjava, jer su to
prilino dosadni, rutinski, mehaniki zadaci koji imaju samo jed-
nu svrhu: mesenu platu. Malo je poslova koji donose toliko za-
dovoljstva kao to su roditeljstvo i briga o svom domu. ena
svakako treba da neguje i podstie one poslove u kui i van nje,
koji e joj pomoi da izgradi svoj lini identitet. Ali malo je takvih
dragocenih plaenih poslova. ak i sa najboljim poslom, zapo-
slena ena na kraju e da onglira sa bezbrojnim ulogama koje
su joj date, i videe da e joj ostati malo ili nimalo vremena za
ono do ega joj je najvie stalo. Ne samo da mora da radi, ve
mora da prihvati i muke stavove okrenute cilju i postizanju us-
peha kroz takmienje, to je ve samo po sebi nezdravo i za
ene i za mukarce.
Ciljevi zbog kojih se radi van kue mogu da budu iluzija, ali
njihovo dejstvo na porodicu nije. Tamo gde su nekada deca od-
lazila od kue u kolu sa est godina, sada, uz obdanita koja niu
kao peurke posle kie i majke koje im uzmognu, decu tamo
daju na uvanje, sada imamo decu ije kolovanje poinje ve
u prvoj godini! Pod obdanitem ne mislim na one starinske pred-
kolske ustanove gde su deca provodila par sati dnevno. Tamo
nije bilo obroka, a dete je vei deo dana provodilo kod svoje
kue. To nije sluaj u modernim obdanitima.
U Evropi, vrtii esto postoje u blizini ili samoj fabrici gde
majka radi, pri radnjama ili kancelarijama, ili bar toliko blizu maj-
inog posla da ona moe da skoi i obie dete tokom pauze i
moda podeli s njim ruak. U naoj zemlji meutim, obdanita
su smetena toliko daleko da bi majka i dete delili ita vie od
brzog pozdrava, dok ga ona pouruje i juri na posao sa koga e
se vratiti, iznurena i namrgoena, osam, devet ili ak deset is-
punjenih sati kasnije.
U obdanitima, decu hrane stranci, a ne njihove mame. Ono
to je priroda stvorila kao suptilni mehanizam u kome dete hrani
110
njegova ili njena porodica, preokree se u situaciju gde je u tom
kljunom uzrastu, dete sada izloeno uticajima stranaca. Narav-
no, kako bi se nakalemile godine kolovanja na deije odvajanje
od porodice, imamo studijske programe koji daju diplome stru-
njacima iz oblasti rane edukacije dece.
Mnoga obdanita slue doruak, ruak i veeru. Mogu da se
setim kako veina osnovnih kola od pre dvadeset godina nije
imala trpezarije gde bi hranile kolarce, dok je danas pravilo da
ih svaka kola ima. Kako se sada ruak slui u samoj koli, vreme
za obrok je skraeno, kako bi se spreilo da ona deca koja ele
da jedu kod kue, to i uine, ak i kad im je majka kod kue. Na
kraju dobijamo da deca sve vie i vie svog dragocenog vremena
provode sa ljudima sa kojima inae ne dele nita zajedniko, ni
vrednosti, ni tradiciju, niti etiku porodice iz koje dolaze. Kako de-
ca provode sve manje i manje vremena svog najvanijeg perioda
razvoja sa svojim porodicama, odrastaju zaista nezavisni od
svega, dobrog ili loeg, to njihove porodice smatraju bitnim i
dragocenim - udaljeni i od same porodice.
Sve ovo ne bi bilo izvodljivo da doktori nisu kanjavali i oh-
rabrivali nezdrava gledita nezavisnosti. Priseam se prie jed-
ne mlade njujorke porodice. Mu mi je rekao da je ena nala
posao poto je on dobio otkaz, ali da je on upravo dobio drugi
posao. ena namerava da nastavi da radi, ali sada na novom
mestu direktora sedmospratnog dnevnog boravka. Njihov tro-
godinji sin ide u obdanite u istoj zgradi. Rekao sam mu da je
to dobro reenje, jer e majka moi da ga obilazi tokom dana i
provodi vreme sa njim. O, ne zavapio je otac. Ja ne elim da
se on utei, ve da bude nezavisan. Otac i majka su toliko zas-
tranili u elji za detinjom nezavisnou da su se postarali da maj-
ka i sin idu razliitim autobusima do dnevnog boravka.
Pitam se da li e se taj otac jednog dana pokajati to je sina
uinio toliko nezavisnim. Konano, zar nije zavisnost, odgovara-
jui posao za jednog trogodinjaka? Iza tog luckastog mladog
oveka ujem prizvuk nekog pedijatra, koji ga tera da uvede
111
nezavisnost u porodicu poev od onog opominjueg pustite
ga da plae ali da pri tom ne bude nezavisan od svog doktora
i njegovog uplitanja u odgovornosti porodice. Zavisnost deteta
od majke je sr i model budue zdrave meuzavisnosti unutar
porodice. lanovi porodice i treba da se oslanjaju jedni na druge.
Mi treba da slavimo porodini Dan zavisnosti svakog dana.
Kada dete krene u kolu, Moderna Medicina angauje profe-
sionalce u nastavi kako bi pomogli da se porodica dri podalje.
Ne samo da se uloga roditelja kao uitelja dovodi u pitanje, ve
su roditelji utnuti u stranu, tako to im je dozvoljeno da ues-
tvuju u besmislenim poslovima oko organizacija proslava, pee-
nja kolaa i karnevala. Roditelji su povueni sa poprita glavne
bitke koja se bije za umove njihove dece. Pametna taktika kao
to je promena stila uenja nova matematika za jednu gene-
raciju, stara mateematika za drugu onemoguavaju roditeljima
da igraju iole znaajniju ulogu u kolovanju svoje dece. ak nisu
u stanju da pomognu ni oko domaeg zadatka! Seksualno obra-
zovanje koje dobiju u koli vie se kosi nego to se slae sa poro-
dinim vrednostima. Roditeljski sastanci uzimaju roditeljima
dragoceno veernje vreme koje bi da provedu sa porodicom.
Deca ostaju van kue sve due i due, zauzeti vankolskim ak-
tivnostima. Malo po malo, jaz meu roditeljima i decom se pro-
dubljuje.
Kada doe trenutak da se reava neki problem, roditelji su
suvie zubunjeni i udaljeni od svoje dece da bi bili efikasni.
Oduzeto im je svako samopouzdanje koje su moda na poetku
imali. Hajdemo onda psihijatru! Uspeno su regrutovani za psi-
hoterapiju ili aktivnost u nekoj drugoj odaji crkve Moderne Medi-
cine.
Ovaj novi tim eksperata daje porodici ba ono to njoj ne-
dostaje u reavanju problema: renik. Roditeljima se daje itava
gomila izraza i rei kojima mogu da opiu roenu decu: neod-
govoran, nezreo, neprijateljski raspoloen, ozlojeen. Deci se
daje vrea izraza kojima mogu da opiu svoje roditelje: inhibirani,
112
suzbijenih oseanja, suvie zatitniki, koji me odbacuju. Ne
moram da istaknem kako se ovim reima gaaju ukuani kao
ciglama. Umesto da roditeljima i deci daju alatke za popravljanje
poremeenih odnosa, baene definicije zamrzavaju procese mi-
ljenja, kojima bi ljudi doli do meusobnog razumevanja.
Psihijatrija je po svojoj prirodi, neprijatelj porodice. Psihijatri
hrabre svoje pacijente da govore runo o lanovima svoje poro-
dice. Ako se ovo paljivo sprovodi, takve terapije mogu da sma-
nje napetost meu, i u ljudima, tako da se postigne vea emo-
cionalna pokretljivost i mentalno zdravlje. Ali samo je mali broj
toga to se paljivo i uspeno sprovodi, jer svakodnevno viam
ljude koji idu na terapiju ali ne izlaze zdraviji sa nje. Kako da
uopte bude zdraviji kad te psihijatar zakuca pre no to si i otvo-
rio usta? Ako zakasni na tretman, proglasie te neprijateljski
raspoloenim. Ako si poranio, mora da si nervozan. A ako doe
na vreme, onda si kompulsivan! Tu nema pobede! Kada vidim
da mladi brani par ide u brano savetovalite psihijatru, mogu
da predvidim sa tanou kladioniara konjskih trka, da e sve
da se zavri razvodom.
Garnizoni na porodicu navalentnih eksperata koji pomau,
zapravo je sakate. Oni nude jako malo alatki za ouvanje po-
rodice. Zato to se krade od porodice njeno orue, porodica os-
taje bez izvora efikasne pomoi. Nije ni udo to deca, im dou
do uzrasta za odlazak na koled, ne mogu da doekaju dan kada
e napustiti kuu. Ko bi jo poeleo da ostane u kui gde su uku-
ani bukvalno nesposobni za drugaije meusobne odnose, osim
za mehanike, psihijatrijski pomodarske odnose koje preporu-
uju eksperti po raznim asopisima?
Danas koled i nije neki koled ako nije udaljen od studen-
tovog doma bar jedan dan puta. Za nas je ideal da svi sa jedne
obale studiraju na drugoj. Stanovnici sredinje teritorije imaju
dve obale da biraju. Ovakvo masovno razdvajanje porodica uk-
lanja svaku mogunost uticaja i ostavlja dete potpuno slo-
bodno na milost i nemilost profesora, dekana i rektora. (Jedna
113
novinarka je pre desetak godina radila emisiju o silovanjima
meu brucoima. Iznela je zapanjujue podatke o tome ta se
radi na urkama, kako se devojke prvo opijaju, a zatim iskori-
avaju. Kako to ne ulazi u domen zvaninog silovanja, o tome se
uti celog ivota, jer postoji jako oseanje krivice. Sloboda kojoj
su preputeni mladi ljudi odseeni od svojih kua je neto
zastraujue, o emu se vrlo malo ili nimalo ne govori.)
Kada bi neko uspeo da mi dokae kako je ovo korisno i za
roditelje i za decu, ja bih odmah prestao da priam o ovoj temi.
Ali iz mog iskustva znam da je broj obolelih meu brucoima
daleko vei nego u svim drugim drutvenim podgrupama. Oni
ee oboljevaju od depresije, smanjenog rada titne lezde, tu-
berkuloze, reumatske groznice, infektivne mononukleoze i men-
strualnih tegoba. I kao malo udo, stopa samoubistava meu
brucoima je na drugom mestu, odmah posle indijanske dece
koju iz rezervata alju u srednje kole.
Nita od ovoga ne bi bilo mogue da nema blagoslova Mod-
erne Medicine. S jednog kraja ivota na drugi, Crkva se uplie i
svojim praznim ceremonijama zamenjuje porodine veze i obi-
aje. ivot je iupan iz korena. Kada dozvolite da samo jedan
prirodni proces bude prekinut ili poboljan postupkom koji ga
tretira kao bolest, itav organizam prirodnih procesa poinje da
truli. Deca su nekada imala korisnu funkciju u kui. Danas se nji-
hova funkcionalnost ogleda iskljuivo u vankunim aktivnostima.
Ista sudbina eka ljude kad ostare. Na stare ljude gledamo sa
pre-zirom i teramo ih od kua u divne starake domove ili
odmaralita za stare ljude. Zato bi se oni motali po kui? Njihov
savet niko ne potuje, niti iko ceni njihove talente i vetine koje
su razvijali celog ivota. Moderna Medicina e radije da vidi stare
ljude odvojene od njihovih porodica, nihovih talenata i njihovog
potovanja. Na taj nain, oni postaju bolji kandidati za potenci-
jalne pacijente. ee se razboljevaju pod vudu prokletstvom
koje propagira Crkva, kletvom da e neminovno zanemoati u
starosti, kletvom da ih eka samo dugo propadanje na putu ka
114
smrti. Ne samo da je osoba izolovana od porodice u poslednjim
trenucima ivota, vezana i prikopana na ice na odeljenju za in-
tenzivnu negu, nego jo i porodini lekar spreava oaloene da
izraze oseanja plaem, tako to ih na pogrebu kljuka sedativima
i sredstvima za umirenje. ak e i tada Moderna Medicina da se
umea, starajui se o lepom ponaanju umrtvljavanjem ula,
ime prisutnima krade doivljaj dragocenih ivotnih momenata.
Kako Moderna Medicina jaa, sve nasilnije metode se koriste
u napadu na porodicu. Morate da se povinujete Crkvi kako biste
se upisali u kolu. Nee vas pustiti na vrata ako ne pruite dokaz
da ste primili priest vakcinacijom. Pre ili kasnije, lekari i kolski
autoriteti e se svom silinom okomiti na one roditelje koji ne ele
da vakciniu decu. Rei e jednostavno da su deca rtve kunog
nasilja i odvee ih silom od kue.
Ovakvo zlostavljanje je ve u toku. Odnedavno, kao lekar sam
ukljuen u sve vei broj sluajeva gde moram da spasavam decu
iz bolnica. Uobiajeni scenario je sledei: dete ima povienu tem-
peraturu od 39 ili 40 i moda neku infekciju uha ili grla. Dovode
ga u bolnicu, gde lekar primeuje nekoliko modrica na njegovom
telu. Odmah stie socijalni radnik, i posle par pitanja, prst se upe-
ri u roditelje. Dete je hospitalizovano, navodno, radi svoje sigur-
nosti. Onda roditelji moraju da nau svedoke koji e potvrditi da
nije nikako re o kunom nasilju, te da su modrice posledice ne-
eg drugog.
Svojevremeno, doktorima je bilo lako da utvrde kuno nasilje.
U pitanju su bila deca sa viestrukim lomovima kostiju. Danas se
ta definicija proirila do te mere, da ako dete stigne u ambulantu
sa par modrica, socijalni radnik e vas odmah ispitati. Sa hilja-
dama praznih kreveta na dejim odeljenjima bolnica, Crkvi Mo-
derne Medicine ide u prilog da podigne optunicu za mogue
kuno nasilje.
Poznajem jednu majku koja je htela da pre vremena napusti
bolnicu posle poroaja, jer joj se nije dopadala bolnica, a htela
je da doji svoje dete. Otila je kui i otprilike mesec dana kasnije,
115
dola je u bolniku ambulantu na redovni pregled. Beba nije do-
bila dovoljno na teini. Lekar joj je rekao da je to zato to doji i
nema dovoljno mleka, te da odmah prekine i pree na vetaku
ishranu. Ona je ipak odluila da to ne radi i nastavila je sa doje-
njem. Na sledeem pregledu a zaista ne znam zato se uopte
tamo i vraala - beba je napredovala, ali nedovoljno po miljenju
lekara.
On je rekao da je re o majinoj nebrizi i zadrao dete u bol-
nici. Majka se obratila prijateljima u La Leche ligi koji su je prvi i
savetovali da doji. Oni su me pozvali, poto sam ja njihov medi-
cinski savetnik. Pogledao sam sluaj i utvrdio da je ena odradila
odlian posao dojenjem. Ono to je nju posebno sada brinulo je
to to je ne putaju da bude uz svoju bebu. U trenutku kada su
me pozvali, dete je bilo odvojeno od majke nekih pet, est sati.
Njene grudi su natekle od mleka. Postajalo joj je neprijatno, ali
u bolnici niko nije mario za to. Bebu su vetaki dohranjivali.
Stvari su stigle do take eksplozije, pa sam ja zvao dravnog
tuioca i u roku od jednog sata majci je dozvoljeno da se popne
na sprat i nahrani svoju bebu. Sledeeg jutra, na hitno sazvanom
sastanku, odlueno je da dete bude otputeno iz bolnice.
Ovo nije redak sluaj. Dok god Moderna Medicina pomae
dravi tako to blagoslovi dravni napad na porodicu, drava e
osigurati da medicina ima svu mo koja joj treba da nametne
svoje zakone. Sada upozoravam roditelje da budu izuzetno op-
rezni kada dovode decu na urgentno odeljenje, jer nikad se ne
zna ta moe da se dogodi prilikom lekarskog pregleda.
Pitam se da li su neki elementi amerikog drutva oduvek bili
tu s namerom da ubiju porodicu. Samo postojanje Amerike raz-
bilo je milione porodica irom sveta kada su veliki talasi emi-
granata poeli da plave nae gradove. Mnogi od tih emigranata
su se meutim, oslanjali na roake koji su ovde ranije pristigli,
kako bi se snali u prvim mesecima ivota u Novom svetu. Pio-
nirske porodice su svakako morale da se dre jedni drugih - mada
je prvobitni proboj u divljinu rastavljao mlade roditelje od starih
116
roaka koji su ostajali iza. Kako stari roaci nosioci, a istovre-
meno i simboli, obiaja donetih iz stare zemlje - nisu bili tu da
neguju tradiciju, naredne generacije su izgubile dodir sa starin-
skim nainom ivota. Kotao za topljenje nije bio nikakav kotao
za topljenje: bio je to steriliui kazan u kome su prokuvavane
porodine veze i obiaji. Kada je emigracija bila preseena Prvim
svetskim ratom, pozornica je nametena tako da pone nemilo-
srdni rat protiv porodice. Bez sveeg dotoka emigranata koji bi
sauvali veze sa porodicama i tradicijom, ljudi su poeli ne samo
da bee od svojih obiaja, ve i da zaboravljaju da su oni uopte
i postojali.
Moderna Medicina je ovu situaciju iskoristila u svoju korist
tako to je pogurala razvoj pedijatrije, koja je i moja specijalnost.
U prve etiri decenije ovog veka, pedijatrija je brojala ne vie od
par hiljada doktora. Ali, kada je izbio Drugi svetski rat, ene su
bile potrebne u fabrikama da rade umesto mukaraca koji su
otili na front. Nije bilo anse da ove ene uspeju da istovremeno
podiu decu i rade, kao to su to inile pre rata. O da, jaslice su
mogle da budu u krugu fabrike, kako bi majke mogle da ispune
svoju patriotsku i bioloku dunost istovremeno. Ali umesto to-
ga, lekari su jednostavno otpisali bioloku dunost. Rei kao to
su bebisiterka, nuklearna porodica i surogat majka ule su
u modu tokom rata. Umesto da kau da je svakom detetu majka
potrebna, doktori su govorili da je svakom detetu potrebna maj-
ka ili zamena za majku. Tako su milioni Ruica Zavrtnji8 mogle
da stupe u rat, bez trunke grie savesti to ostavljaju decu
strancima.
Kako ove majke nisu mogle da provode vie od par sati na
kraju dana sa svojim bebama, dojenje je postalo nepraktino. To
ne znai da je na bilo koji bioloki nain to postalo manje zna-
ajno ili manje vrhunsko kada je u pitanju bebino zdravlje. Ali,
poto je bilo nepraktino, doktori su proglasili vetako hranjenje
na boicu ne samo kao pravi odgovor za dilemu, manje od dva
zla (drugo zlo je da se beba uopte ne hrani) ve podjednako
117
dobrom alternativom onom jedinom nauno opravdanom na-
inu ishrane.
Poput svetenika koji blagosilja virle kako bi spasao paro-
hijane od moralne zabrane uzimanja mesa na crkvenom kar-
nevalu petkom uvee, doktori su dali svoj blagoslov vetakom
hranjenju na boicu. Da su govorili istinu, uputili bi ene na rezul-
tate brojnih studija koje su pokazale veu stopu smrtnosti kod
beba koje su vetaki hranjene. enama bi govorili o dobrim
stranama dojenja u odnosu na loe strane vetake ishrane.
Mogli su patriotski da dignu ruke i priznaju dilemu pred kojom
su ene, ali da im prue ansu da same izaberu na osnovu is-
traenih informacija. Umesto toga, odabrali su politiku i mo
umesto prirode. ak su enama govorili da one nisu odgovorne
prema zakonima prirode i biologije. Kako je rasla mo i popu-
larnost pedijatara, proizvoai vetake bebi hrane od kojih su
neki proizvodili i lekove prerasli su u multinacionalne super
korporacije.
Moderna Medicina se udruila sa ovim korporacijama na pos-
lovima izvoza tehnologije proizvodnje deje hrane za ceo svet.
Zapravo, oni sprovode ljudsko rtvovanje dece kod ogromnog
broja ljudi koji nemaju naina da se od toga odbrane. Godine
1952, 95% ileanki dojilo je svoju decu vie od godinu dana. Do
1969. taj broj je pao ne samo 6%, a samo je 20% beba bilo do-
jeno do prva dva meseca. Do ovog opadanja u dojenju a slini
pad je zabeleen u celom svetu dolo je zahvaljujui doktorima
koji su dozvolili trgovcima proizvoaa vetake hrane da uu u
porodilita I prodaju majkama moderan nain ishrane beba.
Naravno, delili su besplatne uzorke. Doktori su obazrivo govorili
majkama da je formula podjednako dobra, ako ne i bolja od maj-
inog mleka. Nijedna majka ne eli da je optue za konzerva-
tivizam kada je u pitanju zdravlje njene bebe, pogotovo kada
prodavci nose iste bele mantile kao i doktori.
Mnoge od ovih novih mama zapravo veina njih ne mogu
sebi da priute dodatni luksuz kupovine vetakog mleka za
118
bebe. Moda nemaju ni odgovarajui prostor za pripremu ove
hrane. U priruniku za bebe, kompanije Nestle, stoji: Dobro
operite ruke sapunom pre no to ponete da spremate bebi
hranu. Formula takoe mora da se mea sa istom vodom. U
SAD ili Evropi, gde svako domainstvo ima tri ili etiri sudopere
sa relativno istom vodom, ova uputstva ne predstavljaju prob-
lem. Ali u nerazvijenim zemljama gde se sprovodi najei mar-
keting, sasvim je druga pria. Po jednom istraivanju u ileu, 80%
pregledanih boica bilo je zagaeno velikim brojem bakterija. U
glavnom gradu Malavija, 66% domainstava nema nikakvo snab-
devanje vodom.
Dalje, kada se potroe prvi besplatni uzorci, majkama su dojke
ve presuile, a novanik ispranjen. Ona ne moe da kupi vie
kutija Formule, pa e moda pribei jo goroj hrani. Kada se hvali-
mo kako smo meu zemljama sa najmanjom stopom smrtnosti
odojadi na svetu (to inae, uprkos svim hvalospevima, nismo),
treba da zastanemo i razmislimo kakvu ulogu Moderna Medicina
ima u vetaki odravanoj visokoj stopi smrtnosti dece u nerazvi-
jenim zemljama.
Moderna Medicina napada porodicu iz prostog razloga, to
kada eli da preobrati osobu iz jedne religije u drugu, prvo ide
na njene veze sa porodicom. Ne sluaj ono to ti savetuju tvoja
majka ili baka. To su bapske prie. Sluaj nas. Ue nas da se ne
oslanjamo ni na koga osim na profesionalce doktore. Kada
sasvim oslabi uticaj porodice, ono to ja nazivam vertikalnim
prenoenjem vrednosti sa jedne generacije na drugu, takoe
nestaje. Sve to vam preostaje je horizontalan prenos vrednosti
kroz uticaj vlastodraca i ostalih savremenih izvora informacija,
kao to su naune studije, medijske vesti i industrija reklame i
zabave. I doktori.
Domovi zdravlja, su dobar primer vrste medicinskih institucija
koje slue za podrivanje porodice. U Domu zdravlja, ljudi plaaju
odreenu sumu meseno i imaju praktino neogranien pristup
svoj crkvenoj opremi namenjenoj zdravstvenoj zatiti. Pored
119
injenice da teko da e ta oprema moi da odri i zatiti zdravlje,
stoji i injenica da je sama porodica zapravo najbolji mogui dom
zdravlja koji postoji! Gde cvetaju domovi zdravlja? Tamo gde
porodica ima malo ili nimalo uticaja. Pitajte Henrija Kajzera, koji
je otvorio svoj Kajzer-Permanent Dom zdravlja u Kaliforniji, gde
ne postoje porodice, jer su svi doli od nekud drugde. Ako elite
negde da otvorite svoj dom zdravlja, najbolje da to uinite u
blizini univerzizteta ili fakulteta, jer tamo opet nema porodica,
poto su i studenti i profesori doli odnekud drugde. Ili otvorite
jedan u nekoj zabiti, udaljenom predgrau, gde su i veliina i sta-
bilnost porodice klimavi. Mnogo e vam tee biti da otvorite dom
zdravlja u mestima gde su porodine veze jake. Ne samo da jake
porodice pronau najbolje lekare i dre ih se, nego jake porodice
uspevaju i da odre odlino zdravlje svojih lanova bez uplitanja
profesionalaca. Hvala lepo.
Naravno, ba zbog toga, Moderna Medicina tei da upropasti
porodicu. Jake porodice nemaju potrebu za lekarima i drugim
zanatlijama koji pomau. Nije sluajno to prostituciju radije
zovemo najstarijim zanatom (profesijom) na svetu, a ne naj-
starijim poslom. Za razliku od poslovnih transakcija, za koje je
karakteristina razmena usluga, zanatlije ili profesionalci daju
sebe kroz izvoenje usluge koja se plaa. Daleko ei je sluaj
da bi te usluge idealno inio neki lan porodice, prijatelj ili sama
osoba. Prostitutka zamenjuje enu, kao to doktor zamenjuje
celo sazvee porodice. to je porodica slabija, to su vee mo-
gunosti za profesionalce. Zdravo drutvo karakteriu jake, pozi-
tivne porodine veze, pa je shodno tome minimalna potreba za
lekarima. Sveti rat protiv porodice, je bitka za opstanak Moderne
Medicine protiv suparnikog sistema zdravlja i isceljivanja.
Dok god je neprijatelj sve ono to moe da izgradi, zadri ili
obnovi zdravlje, padae kao rtve individualne dobrobiti svakog
bespomonog pojedinca koji odlazi lekaru.
Da bi zatitili porodicu od napada doktora i drugih za pomo
raspoloenih profesionalaca, prvo to treba da uvidite je da pro-
120
fesionalci retko kada imaju bolju ideju od vas o tome ta je is-
pravno. To postaje oigledno samo ako pogledate ta su eksperti
u prolosti propovedali kao Boju istinu. Na primer, standardni
pedijatrijski prirunik iz dvadesetih godina 20. veka je savetovao:
Obiaj da se sa detetom igra, da ga slikama, zvucima i pokretima
uzbuuju dok ne vrisne od oiglednog zadovoljstva je obino
tetno i to treba zabraniti. Nikada ih nemojte grliti i ljubiti.
Nikada ne treba da vam sede u krilu. Ako morate, poljubite ih u
elo, za laku no. Sa bebama mlaim od est meseci ne treba
uopte da se igrate. to se poljubaca tie, to manje, to bolje.
Ljuljanje je zabranjeno. Kao i umirujua sredstva. Ako dete
pokua da se smiri sisanjem palca, na laktove treba staviti udlage
za gips, kako ne bi mogao da ih savije. Nou ruke treba da su
vezane sa strane.
Naravno, mi danas znamo da su ovi saveti idiotski. Ali pitam
se koliko li je majki ilo protiv svog prirodnog oseanja da zabavi
i stimulie svoju bebu da bi odgojile porodice tikvana?
Ako razmiljate o zasnivanju porodice, ponite od toga da
sami odluite koliko ete dece imati. Nemojte da sluate savete
onih koji zagovaraju nultni natalitet, ili savet bilo kog samozvanog
eksperta na temu idealne veliine porodice. Ne postoji nijedan
dokaz da su deca iz brojnih porodica manje uspena od onih iz
manjih porodica. Ne smete da dopustite da politiki manifesti
odreuju veliinu vae porodice.
Kada zasnivate porodicu, naite lekara koji je obuen za kuni
poroaj. Kuni poroaj eliminie rizik boravka u bolnici, a vama
omoguava da odmah uivate u novom lanu porodice, a ne da
se branite ili krijete od upada bolnikog osoblja. Ako akuer
pokua da vas odvrati od kunog poroaja, navodei vam listu
moguih komplikacija, a da vas jo nije ni pregledao, onda znajte
da on oigledno nije kvalifikovan. Ginekolog ili babica, obueni
za kuni poroaj, podrae vau elju da se porodite kod kue
tako to e vas vrlo paljivo pregledati i utvrditi da li postoje neki
posebni rizici zbog kojih bi kuni poroaj mogao da bude opasan.
121
Za veliku veinu porodica, mnogo je manje rizino da se ena
porodi kod kue nego u bolnici.
Ako niste u mogunosti da naete lekara koji bi obavio kuni
poroaj (na kraju ove knjige, navodim izvore svojih istraivanja),
onda treba da pribegnete sledeoj dobroj stvari, a to je bolniki
poroaj sa brzim odlaskom kui. Osim ako su u pitanju neke oz-
biljne komplikacije, ne postoji razlog zato vi sa bebom ne biste
bili odmah puteni kui, im se osetite sposobnom za to to je
sve negde od dvadesetak minuta do nekoliko sati posle poroaja.
Moja omiljena pria o doktoru neprijateljski raspoloenom pre-
ma ideji kunog poroaja tie se jednog mog biveg studenta.
Kada je njegova ena izrazila akueru elju da mu bude prisutan
na poroaju, doktor je rekao da je poroaj suvie lian doivljaj
da bi mu tome prisustvovao. Ona je odmah kao iz puke odgo-
vorila, da ako je to toliko lian doivljaj, onda ne eli ni doktor
da tu bude prisutan! Na kraju su pristali da se porodi u porodili-
tu, ali su napustili bolnicu posle dvadeset minuta. Sve naredne
bebe su im roene kod kue, a mu je postao specijalista i vodei
autoritet za kuni poroaj.
Kako je Moderna Medicina zapoela svoj napad na porodicu
time to je mua razdvojila od ene prilikom poroaja, treba da
insistirate na tome da mu bude prisutan. Naravno, njegova
dunost nije samo da bude tu i posmatra. Njegovo je da svojoj
eni i detetu prui pomo, zatitu i podrku.
Sve vreme ovog puta, morate da uite kako da prepoznate i
preispitate pravila kojima se porodica razdvaja. Na primer, posle
poroaja, sestra e odneti nju ili njega, osim ako izriito ne
kaete pre, tokom ili posle poroaja, kako elite odmah po
roenju, svoju bebu u svom ili muevljevom naruju. Vaa beba
je vaa, a ne bolnika. Zadrite je to due kod sebe u tim prvim,
dragocenim minutima posle roenja.
ak i ako su vam u porodilitu obeali da e beba da bude u
istoj sobi sa vama, treba da ste svesni injenice da su bolnice
ponekad u stanju da ukinu privilegije bez upozorenja. U jednoj
122
bolnici, apartmanski smetaj porodilja se ukida svakog leta kad
pedijatrijske sestre idu na godinji odmor!
Sledee to morate da uradite je da zatitite sebe i bebu od
lekarskih predrasuda protiv dojenja dece. I ovde ete morati da
pribegnete malim laima. Kada vam doktor kae da je boica
podjednako dobra kao i dojenje, ne samo da nita neete postii
ako se sa njim prepirete, ve e vas on uzeti na zub i dodatno e
podrivati vae napore. Najbolje to moete da uradite je da ne-
odreeno klimate glavom i da ga ignoriete. Jednoj mojoj poz-
nanici lekar je rekao da joj dete ne napreduje u teini onoliko
brzo koliko bi trebalo. Dao joj je besplatno pakovanje od est
paketa Formule rekavi joj da bebu uz dojenje, vetaki prihra-
njuje. Ona se s njim nije prepirala, a paket Formule zavrio je u
prvoj kanti za ubre na koju je naila po izlasku iz ordinacije.
Pre vie od dvadeset godina, kada je u ikagu ena po imenu
Marijana Tompson rodila svoje prvo dete, nije znala kome da se
obrati za savet u vezi dojenja. Njen doktor nije znao nita o do-
jenju. Zato je ona, sa jo est drugih ena, osnovala grupu pod
nazivom Mlena liga (La Leche league), koja je imala za cilj da
majke uputi i naui kako da doje svoju decu. Od svog osnivanja,
meunarodna Mlena liga pomogla je stotinama hiljada ena
irom sveta, da ne pominjem i decu ovih ena. Za podrku i
ohrabrenje u dojenju, pridruite se Mlenoj ligi.
Ima par malih stvari koje doktori savetuju enama da rade
sa svojim bebama, a za koje verujem da su vrlo kodljive po
porodicu. Prvo, kau im da je dojenje OK, ali da sa uvoenjem
vrste hrane treba poeti posle est sedmica. To je budalatina.
Nema potrebe da se detetu uvodi vrsta hrana pre napunjenog
estog meseca ivota. Pravilo od est sedmica dovodi do svakod-
nevne urnebesne rutine, gde majka pokuava da progura, utera,
i nagura u bebu neto, bilo ta, to iole nalii na vrstu hranu.
Ne postoji bolja hrana za bebu od majinog mleka.
Ne plaite se da podignete svoje dete kada ono plae. Da
njemu ili njoj niste potrebni, ne bi ni plakali. Ideja da bebu treba
123
utrenirati kako ne bi plakala za roditeljima tako to ete da je
ignoriete je patentirana glupost koja ignorie instinkte. Ako se
beba probudi tokom noi, moda joj treba dodatno oseanje si-
gurnosti koje e joj dati roditelji, tako to e dopustiti da spava
u istoj sobi sa tatom i mamom ili ak u istom krevetu. Pravilo
da deca treba da spavaju odvojena od roditelja je jedno od onih
pravila koja razdvajaju porodicu iz pogrenih razloga. Ja ne poz-
najem veliki broj odraslih kojima je zaista prijatno da sami spa-
vaju. Kako oekujete od deteta koje je znalo samo za toplu
unutranjost maminog tela, da se svikne na hladnou, prazninu
i mrak svoje sopstvene sobe.
Kada krenete da hranite bebu vrstom hranom, ignoriite rek-
lame proizvoaa bebi hrane kojima nikako da ponestane uni-
verzitetskih istraivakih instituta gde se rade studije koje do-
kazuju kako je hrana pripremljena u kui manje zdrava od ob-
raenih stvari koje trpaju u teglice. Ako je hrana koju pripremate
kod kue loa po zdravlje, onda ste vi i cela vaa porodica u ve-
likom problemu. Hranite bebu onim to vi jedete. Seckajte, me-
ljite, blendirajte, pravite pire. Pazite samo da uvodite po jednu
namirnicu u odreenom vremenskom periodu, kako biste mogli
da uoite neku potencijalnu alergijsku reakciju im se ona po-
javi.
Trudite se da obroci budu deo zajednikog iskustva. To znai
da cela porodica treba da se okupi oko stola. Kada se porodica
okupi za stolom oko nekog ukusnog jela, odmah poele da me-
usobno priaju i razmenjuju iskustva.
Ostanite u bliskom kontaktu sa roacima koliko god due
moete. To naroito vai za starije, jer vi ste njima potrebni, a i
oni vama. Zovite roake da vam uvaju bebu. to vie roaka sa
kojima su deca bliska i oseaju se prijatno, to bolje.
Kad god ste u prilici, izbegavajte da se razdvajate. Majke i
oevi treba da insistiraju da budu uz svoju decu u bolnici. Takoe
razmotrite alternativna reenja umesto jaslica. Posao od kue,
kad se svi faktori uzmu u obzir, moe da bude mnogo bolji i vie
124
da ispunjava nego posao van kue. Ako ne moete da izbegnete
posao sa punim radnim vremenom, treinom ili polovinom,
napravite neki dogovor sa roacima ili komijama. Moda vam
poe za rukom da pokrenete meu komijama i zajedniko ko-
operativno obdanite u kraju. Smetaj u kunim uslovima uvek
je bolji od institucionalizovane atmosfere obdanita. Ako ste
zbog kole ili posla odvojeni od vae porodice tokom dana,
nemojte jo i da uestvujete u radu nekih nonih ili veernjih fo-
ruma, kada to dragoceno vreme treba da provedete sa svojima.
Provodite praznike sa roacima, prijateljima i susedima. Psi-
hijatri nikada ne idu na odmor oko Boia, jer u tom periodu
pacijenti pate od velike depresije i poviena je stopa samoubis-
tava. Praznici su i zamiljeni kako bi se ljudi skupili i zajedno pros-
lavljali i obnavljali veze koje su doprinele njihovom ivotnom
uzrastanju. Ljudi koji su dopustili da ih rat protiv njihovih porodi-
ca odvoji od porodica, su prirodne rtve frustriranih zakonitih
potreba.
Posetite svoju decu koja studiraju daleko od kue. Ohrabrite
ih da se vrate kui kad im to raspored dopusti, a ponekad i kad
im ne dozvoli. Postarajte se da dobro znaju da ste vi tamo kada
ste im potrebni, jer biete im potrebni. Koledi i fakulteti postaju
sve usamljenija mesta gde raste oseanje konkurencije.
Sve vreme moraete da uite kako da se nosite sa profesion-
alcima. Nekad e to znaiti da ete morati da budete praktiniji,
a ne samo istunci. Na primer, krenite od pretpostavke da e vas
lekar gnjaviti i pritiskati ako mu to dozvolite, naroito ako ste
ensko. E sada, ovo svakako nije prirodan raspored stvari. Ali dok
god je situacija takva kakva je, savetujem ljudima, naroito e-
nama, da lekare poseuju u paru. ene treba da idu sa svojim
muevima, jer je izvesno da e doktor posvetiti vie panje eni-
nom problemu, ako je ona u pratnji mua. Naravno, ne bi trebalo
doktori da ene tretiraju kao drugorazredna ljudska bia, ali oni
to ine, tako da vi ne treba da rtvujete svoje zdravlje u ime ap-

125
straktnih principa. Nama su potrebni uspeni jeretici, a ne mu-
enici.
Neto duhovitija i sa manje politikog naboja situacija u
kojoj treba da ste vie praktiari a manje istunci, je kada vae
dete krene u obdanite. Seam se kako me je jedna majka us-
plahireno zvala u 11 uvee jedne noi, rekavi da je problem
hitan. Kada sam je upitao kakav je to hitan sluaj, rekla mi je da
stanuje na 18. spratu solitera te da e da skoi kroz prozor ako
joj ne kaem ta da radi. Sloio sam se da je u pitanju hitan sluaj.
Odavno savetujem mamama dece koja se jo nisu navikla na
nou da slau negovateljice kada alju dete u obdanite tako to
e da kau da je dete naviknuto. Sasvim misteriozno, deava se
da mnoga deca koja nisu nauila da idu na nou, to naue ve
prvog dana u obdanitu. U drugom sluaju, negovateljica e
obino isfrustrirana da zove majku posle sedam dana i da joj
kae, zar niste rekli da je dete nauilo da ide na nou?
Majin odgovor treba da je sledei: ta ste to uradili sa mo-
jim detetom?
Ponekad, kada imate posla sa doktorima, sestrama i ostalim
profesionalcima, morate da pokaete kakao ste prosto neunitivi.
Ili nepopustljivi, kao kada sestra pokua da vas udalji od bolni-
kog kreveta vaeg roaka. Pre svega, umiruim roacima treba
da se dopusti da umru kod svojih kua. Ljudi nisu bolniko vlas-
nitvo ni na poetku ni na kraju ivota. Ako je roak smeten na
odeljenje za intenzivnu negu, morate da se izborite da budete
kraj njega, uprkos bolnikom pravilu od deset minuta. Va prvi
korak je da jednostavno ne mrdate. Nemojte da svojim ponaa-
njem utvrujete njihova pravila. Kada vas sestra zamoli da odete,
pitajte zato. Ako ona kae da je za vaeg roaka vae prisustvo
suvie veliki napor, recite joj da vi bolje od nje poznajte svog
roaka i moete da procenite da li mu vae prisustvo smeta ili
ne. Onda zatraite od sestre da vam da dokaz svoje tvrdnje. Onda
e ona moda da promeni taktiku: pravila bolnice nalau da ode-
te. Traite joj odtampan primerak pravilnika gde to pie. Sledei
126
korak je da se pozove doktor. Postavite mu identina pitanja.
Kako znate da je moje prisustvo optereenje za mog roaka?
Kako znate da je prisustvo roaka za pacijenta automatski loe,
a prisustvo nepoznatog bolnikog osoblja automatski dobro?
Dok tako titite svoju porodicu od Svetog rata Moderne Medi-
cine protiv porodice, treba da uvidite da porodica nije tu samo
da vas titi, ve treba da je iskoristite i kao najbolji izvor zdravlja.
U kriznim vremenima, savet i pomo traite od porodice i pri-
jatelja. Kada ostalim lanovima porodice treba pomo ili podr-
ka, budite tu za njih. Jer ako vi ne moete, budite sigurni da e
doktor moi i to dovoljno brzo.

127
 6. poglavlje

Doktor smrt

Moderna Medicina je idolatrijska religija, jer ono to je za nju

najsvetije, nisu iva bia, ve mehaniki procesi. Ona se ne hvali
time koliko je dua ili ivota spaeno, ve koliko je puta ova ili
ona nova maina upotrebljena i koliko je para pri tom potroeno.
Ono to se nalazi u srcu svake religije, sr odakle nada zrai,
kada svi ljudski pokuaji u bavljenju zemaljskim poslovima pro-
padnu, je boanstvo, Onaj koji sve nadilazi. Da bi se probili do
sredita Moderne Medicine, morate da plivate kroz okean ljud-
skom rukom napravljenih lekova,i da se probijate kroz beskrajne
tone mainerija i opreme. Ako ni tada ne shvatite zato je Crkva
divljaki idolatrijska te mora da se uniti, shvatiete kad se
naete licem u lice sa njenim Boanstvom.
Bog Moderne Medicine je Smrt.
Zapravo, nedavno je dr Kventin Jang skovao novu re, kako bi
opisao jednu aktivnost Moderne Medicine: jatrogenocid.
Jatrogenocid (iatros je grka re za doktora) znai sistematsko
unitavanje velike grupe ljudi od strane doktora. Primer jatro-
genocida je recimo rtvovanje dece u nerazvijenim zemljama,
to sam opisao u prethodnom poglavlju. iroko rasprostranjeno
oglaavanje vetake bebi hrane meu siromanima koji ne mo-
gu da je priute, niti imaju uslove za njenu bezbednu upotrebu,
dostie razmere krstakog pohoda doktora na bezazlene, nemo-
ne nevernike.
Koliko je Crkva odista smrtonosna vidi se po neumoljivom
kontrastu kad god lekari stupe u generalni trajk. Godine 1976,
u Bogoti, Kolumbija, lekari su u periodu od 52 dana prosto nestali
128
sa dunosti, radei samo hitne sluajeve. Novine National Ca-
tholic Reporter opisale su niz neuobiajenih posledica trajka.
Stopa smrtnosti pala je za 35%. Portparol Nacionalnog udruenja
pogrebnika je izjavio: To moe biti sluajnost, ali jeste injenica
Pad stope smrtnosti od 18% desio se u oblasti Los Anelesa
1976., kada su doktori organizovali trajk u znak protesta to su
skoile premije osiguranja za sluajeve nesavesne prakse. Dr Mil-
ton Remer, profesor na predmetu Administracija zdravstvene
brige na univerzitetu UCLA, nadgledao je rad 17 velikih bolnica i
ustanovio da je raeno 60% manje operativnih zahvata. Kada se
trajk zavrio, a medicinske maine krenule ponovo da melju,
stopa smrtnosti vratila se na poetni nivo pre trajka.
Ista stvar se dogodila u Izraelu 1973. godine, kada su lekari
smanjili broj ambulantnih prijema pacijenata sa 65.000 na 7.000
dnevno. trajk je trajao mesec dana. Prema podacima izraelskog
Pogrebnog udruenja, izraelska stopa smrtnosti opala je za 50%
u tom periodu. Takav duboki pad stope smrtnosti nije se desio
jo od poslednjeg trajka lekara, dvadeset godina ranije! Kada su
lekari zamoljeni da objasne ovaj fenomen, rekli su da, poto su
morali samo da rade hitne sluajeve, svoju energiju su uloili u
bolji tretman zaista bolesnih ljudi. Kada nisu morali da sluaju
svakodnevne, navodno nevane jadikovke obinih pacijenata,
mogli su da se posvete delotvornijem spasavanju ivota.
To i nije tako lo odgovor. Ja ve godinama zagovaram da je
ono to je potrebno ovoj zemlji, jeste trajni trajk lekara. Kada
bi lekari smanjili za 90% kontakt sa ljudima i posvetili se samo
hitnim sluajevima, u mojoj glavi nema trunke sumnje da bi to
bilo daleko bolje za sve nas.
Ali jednostavno ne moemo da se otrgnemo od injenice da
je uznemirujue velika koliina doktorske energije usmerena na
smrtonosne radnje. Svojim studentima govorim da ako ele da
uspeju u Modernoj Medicini, sve to treba da urade je da pro-
nau neko polje koje podstie smrt ili se bavi smru, i briljantna
karijera je pred njima. to se tie Moderne Medicine, smrt je in-
129
dustrija u porastu. Ne postoji medicinski asopis u kome neete
proitati neto o najnovijoj kontracepciji, abortusima, sterilizaciji,
genetskom savetovalitu i analizama, amniocintezama, nultom
rastu populacije, dostojanstvenoj smrti, kvalitetnom ivotu
i eutanaziji. Sve ove aktivnosti imaju za cilj spreavanje ili okon-
avanje ivota. Stvari kao to su masovna genetska ispitivanja i
obavezna amniocinteza sa mogunou abortusa su za sada
samo u preliminarnom stadijumu, ali razgovor je ve uvod u rad-
nju.
U svojoj urbi da prigrlimo ove aktivnosti sa entuzijazmom
koji mogu jedino da uporedim sa verskom groznicom guraju
nas ne samo da ignoriemo njihovo dehumanistiko dejstvo ve
i da zatvorimo oi pred nedostatkom naunog opravdanja. Oni
su konano, obred. Obred smrti.
Na primer, zahvaljujui blagoslovu Moderne Medicine, ono
to se nekad smatralo za greh, vie nije uopte greno. Tako se
sada homoseksualnost naziva alternativnim ivotnim stilom.
Ovo kao i ostali oblici seksualne aktivnosti bez mogunosti ra-
anja dece se podstiu, promoviu, ak i glorifikuju. Tokom svog
ivota, uoio sam na primer, tri jasno definisane faze odnosa
drutva prema masturbaciji. Kada sam bio mlad, masturbacija
se smatrala opasnom i grenom. Od nje biste ili oslepeli ili bi vam
izrasle dlake na dlanovima ruke. Naravno, naunici nisu ni poku-
ali da otkriju da li je ovo tano ili nije. Kasnije, dok sam bio na
koledu, masturbacija se smatrala neutralnom radnjom, ni kod-
ljivom ni korisnom. Sada smo meutim u treoj fazi masturba-
cije: Ne samo da je masturbacija OK, ve je i normalna, zdrava i
dobra. Ako je ne upranjava, neto nije u redu sa tobom. A ako
ne zna kako da to radi, postoje ljudi koji e te tome nauiti
pogotovo ako si ena.
Ovaj radikalni pomak u svesti u samo jednoj generaciji, vidim
u vezi sa odnosom drutva prema natalitetu. Kada je bila dobra
stvar imati decu, masturbacija je bila vie nego loa. Kada se
klima promenila, a raanje dece postalo loe, masturbacija, ho-
130
moseksualnost i sve drugo to je moglo da nam pomogne u
tome da nemamo decu postalo je dobra stvar.
Mi smo na vrlo dubokom nivou nae prirode programirani za
ivot. Nai najjai porivi su ka raanju novog i odravanju starog
ivota, ali upravo su to instinkti i radnje koje Moderna Medicina
napada. Tako, opasni oblici kontrole raanja abortus na zahtev,
masturbacija, svi oblici kontraceptivne seksualne aktivnosti - kao
rezultat imaju smanjenje nataliteta. Ovi alternativni stilovi ivo-
ta koji ne promoviu ivot su prihvatljivi, a stvari koje ljudi hilja-
dama godina rade kako bi promovisali ivot, vie nisu.
Jedini alternativni stil ivota koji nije prihvatljiv je onaj koji
ide protiv uea u Crkvi. Greh je ako rodite bebu kod kue, a
nije greh ako abortirate. Greh je ako potujete tueg boga odla-
zei kod kiropraktiara, ali nije greh ako odete u jednu od bogo-
molja Moderne Medicine na operaciju promene pola. Svaka
vrsta biolokog stresa koje ovi zahvati mogu da imaju na duu i
telo je potpuno nebitna.
ta ovde nije u redu je preterano zagovaranje neivotnih rad-
nji od strane Crkve i njeno opet preterano omalovaavanje ivo-
ta. Zdravorazumski, humaniji pristup je prosto pregaen. Mo-
derna Medicina, recimo, kae da svaka ena ima pravo na abor-
tus. Bez obzira da li je to politiki korisno, vano je da shvatimo
da je sa stanovita biologije, u pitanju neto vie od samo slo-
bodnog izbora. Neki tradicionalni etiki sistemi, kao to je Jevrej-
ski zakonik, nalau abortus kada je ivot majke u opasnosti.
Odlueno je da je ivot majke vaniji od ivota deteta. Ali u
onome kako radi Moderna Medicina, zagovarajui abortus, ne-
ma nikakve brige za ivot bilo majke, bilo deteta - glavni interes
je samo u primeni njene tehnologije.
Jedna od svetih katastrofa u proteklih dvadeset godina je
crkvena promocija sredstava za kontracepciju po svaku cenu.
Ovde se najbolje vidi razlika izmeu biolokog i moralnog
greha. Kontrola raanja, sama po sebi, nije moralno pogrena.
Pojedina sredstva za kontrolu raanja su meutim, bioloki
131
pogrena jer je njihovo dejstvo na korisnika negativno. Da su
doktori odbili da rade sa vrlo tetnim metodama kao to su pilula
i spirala, ili da su pri tom govorili enama o pravim opasnostima
upotrebe ime bi im omoguili mogunost informisanog izbora,
bilo bi vrlo malo problema. Ali doktori nikada ne preputaju izbor
pacijentima da li da izaberu procedure ili ne na osnovu vaganja
koliki je bioloki rizik kojim ena eli da dovede svoj ivot u opas-
nost. Oni jednostavno ignoriu biologiju, ignoriu injenicu da
odreena procedura moe da donese vie tete nego koristi. To-
liko je duboka njihova posveenost ovakvom neznanju, da je
jedino prihvatljivo objanjenje za to da se Crkvi Moderne Medi-
cine lojalno slui upravo tim procedurama.
Kada sam ja studirao medicinu u kasnim etrdesetim i ranim
pedesetim godinama, mislio sam da medicinu najvie zanima
iskljuivo spasavanje i produetak ivota. Gotovo da ne mogu da
se prisetim nijednog razgovora na temu kvalitetnog umiranja.
Nauio sam da odbijam smrt kada se suoim sa njom, tako to
odravam nadu. Negiranje je danas loa re, uprkos injenici da
je veliki broj naunih radova dokazao kako pacijenti koji odbijaju
da prihvate ozbiljnu bolest, borei se sa njom, due ive od paci-
jenata koji se pomire sa sudbinom i prihvate je. U Britanskom
medicinskom urnalu (22. novembar 1975.) pojavila se ova pi-
kanterija: Dokazi na osnovu istraivanja sigurno idu u prilog gle-
ditu da psiholoki faktori igraju ulogu u duini preivljavanja.
Vajsmen i Vorden su nedavno poredili pacijente obolele od raka
koji su iveli due nego to statistika predvia, sa onima koji su
iveli krae od predvienog. Oni su pronali da je motivacija za
ivotom, izraena kroz poveano odbijanje kako bolest napre-
duje, kao i pozitivan odnos prema leenju, povezana sa duim
preivljavanjem. Obrnuto, pacijenti koji su pokazivali elju za
smru ili bili spremni da prihvate smrt, umirali su pre vremena.
Slino tome, nekoliko studija sugerie da pacijenti sa koronar-
nom trombozom, koji su skloni depresiji ili su posle infarkta pali
u depresiju, imaju manje anse da preive od onih koji nisu tako
132
melanholini. Sve u svemu, izgleda da stav odlunosti i nade pro-
duava ivot, dok prihvatanje smrti ili stanje utuenosti i snu-
denosti skrauje ivot.
Nedavno sam prisustvovao medicinskom simpozijumu gde je
doktor koji lei obolele od raka hemoterapijom priznao da koliko
god bio zainteresovan za spasavanje ivota i otkrivanje novih
tretmana leenja, toliko ga zanima i da njegovi pacijenti smrt
doive sa odreenim stepenom prihvatanja i spokoja. Njegovo
osoblje i on su najvei deo vremena i sredstava troili na saveto-
vanje umiruih pacijenata, i to ako je mogue, bez prisustva nji-
hovih porodica. Za mene nije nikakva misterija zato ovi Prodavci
Smrti insistiraju na savetovanju pacijenata u odsustvu njegove
porodice. Ceo smisao porodice, to znai i njen uticaj je usmeren
ka ivotu, a ne smrti.
Ovaj doktor i mnogi poput njega koji prouavaju smrt rade
pod pretpostavkom da osoba treba da prihvati smrt. To zapravo
znai da oni lee pacijenta do smrti, s obzirom da nisu u stanju
da nju ili njega lee za ivot.Oni tvrde da na izvestan nain, odbiti
smrt nije mentalno zdravo. Tanatolozi govore da ako odbijete da
se suoite sa smru, govorite o njoj, ili da joj se predate, sami
ete sebe da razbolite!
to se mene tie, tanatolozi i svi drugi koji savetuju preda-
vanje smrti idu naopake. Doktor koji kae osobi da u njegovom
ili njenom ivotu nema vie nade, ne ini nita dobro svom paci-
jentu. Najpre, doktor ini ogromnu greku mislei da mo za ob-
novu zdravlja lei samo u njegovim rukama. To to govori njemu
ili njoj da e umreti, jednako je bacanju prokletstva. Pacijent u
to veruje, to znai da e se kletva i obistiniti.
Mi tek poinjemo da razumemo kako um deluje na sopstvene
isceliteljske moi tela. Naravno, doktor je poslednja osoba koja
e priznati da telo uopte poseduje bitnu samostalnu mo da
sebe popravi. Ali jasno je da odravanje optimizma treba da
bude prioritet broj jedan. Umesto da objavljuje izvesnu kob, dok-
tor treba sa pacijentom da uestvuje u planiranju budunosti.
133
Jedna je stvar rei pacijentu da boluje od smrtonosne bolesti
koju medicina svojim udima jo nije u stanju da izlei. Ali sasvim
je druga stvar rei pacijentu da je kraj neizbean.
Naravno, kada bi doktor priznao da on nema mo nad paci-
jentovim boljkama, a da druge sile bilo one drugih iscelitelja ili
samog pacijenta - imaju, on bi izgubio kontrolu nad pacijentom.
tavie, kako rituali Moderne Medicine postaju sve manje i ma-
nje uspeni, a sve straniji i smrtonosniji, nije loe da pacijent
bude obaveten o neizbenom rezultatu doktorovog rada. Jed-
nom kada smrt prigrlite kao jo jedan deo ivota, nai e se ve
za nju odgovarajue mesto na bolnikom jelovniku.
Moderna Medicina je danas bolje opremljena za ubijanje ljudi
nego za njihovo leenje. Ovo se najbolje vidi sa oba kraja ivot-
nog ciklusa, tamo gde je ivot delikatniji, smrt blia i lake ju je
pripisati prirodnim uzrocima. Na primer, sve je vea opasnost
da e mongoloidno novoroene roeno sa opstrukcijom creva,
zavriti u bolnici. Iako vezana creva mogu da se operiu, vrlo je
izvesno da e mu biti uskraena nega i da e ga ostaviti da um-
re.
To isto vai za retardiranu decu po dravnim bolnicama, koja
nisu imala tu sreu da zakae neku ozbiljnu bolest.
Na drugom kraju ivota, neeljenima je dozvoljeno ili e ih
ak ohrabrivati da umru. Stari ljudi u starakim domovima, upr-
kos cvetnim dekoracijama koje ukraavaju takva mesta, tamo su
smeteni samo da bi se sklonili sa puta normalnim ljudima.
Tamo su ostavljeni da umru i mislim da oni to uglavnom kapiraju.
Ne treba mnogo da shvati da je na tebe baena kletva.
Doktori upravo i ohrabruju stare ljude da se sklone u stranu i
odu negde da umru. Njihov odnos prema starim ljudima i nji-
hovim problemima moe da se same u osudu na dugu, sporu
smrt. Reenice kao to su Prosto nauite da ivite sa tim, ili
ta drugo oekujete u vaim godinama? poruuju staroj osobi
da su njegove ili njene tegobe oekivane. I shodno tome, stari
ljudi te tegobe i oekuju. I dobiju ih. Zato to doktor ne priznaje
134
da problemi koje obino vezujemo za poodmaklo doba uopte
nisu neizbeni te da mogu da se spree i izlee prirodnim putem,
pacijent je sasvim prijemiv za celu mreu paliative i smrtonos-
nih lekova. U kulturama gde jo uvek ne vlada smrtonosna
kletva Moderne Medicine, ljudi ive vitalno i punim pluima do
vrlo ozbiljnih godina. Ali Moderna Medicina proglaava stare
ljude nesposobnim, pa umesto da im produi ivotni vek, radije
e se potruditi da umiranje uini duim i teim.
Uvek sam verovao u to da ako eli da pronikne u istinsku bit
nekog drutva, najbolje je da pogleda moto ili sagleda ta je
zabranjeno u tom drutvu. Ako razgledate novi, uoiete natpis
U Boga verujemo. E sada, da li postoji drutvo u kome se manje
veruje u Boga, od Sjedinjenih Amerikih Drava, ja zaista ne
znam. Moto medicinske profesije oduvek je bio Prvo ne nanesi
zlo. Kao to smo ve videli, ovaj moto potuju jedino oni koji
kre pravila i niko drugi, ali gotovo da ne slui niemu. Medicina
je u stanju da gomilu uasa sakrije pod maskom ne nanesi zlo.
Prva stvar koja se menja kada jedna kulturna sila nadvlada
drugu i preuzme drutvo je jezik. Kada kontroliete nain kako
ljudi opisuju pojedine stvari, kontroliete i nain kako da se sa
tim stvarima izbore.
Sada imamo eksploziju raanja, to navodi na pomisao da
je veliki broj beba koban i tetan. Imamo planiranje trudnoe
i okonavanje trudnoe kako bi se abortus kliniki odvojio od
ivota i smrti. Kaemo eutanazija umesto ubistvo iz milosra,
jer je ovo drugo nekako odvie precizno u izrazu, ak i pored ne-
nog prideva. Najstraviniji pokuaj da se prikrije istina prome-
nom renika je izraz dostojanstvena smrt. Tako svaka smrt
postaje prihvatljiva pod bilo kojim okolnostima, samo ako je
dostojanstvena. to je najsmenije, ova fraza se najee
upotrebljava u situaciji gde nema mogunosti ni za trunku dos-
tojanstva, onda kada se ovek skida sa aparata.
Mene sve te radnje koje se vrte oko smrti zastraujue
podseaju na Naciste. Medicina u Nemakoj neposredno pre
135
Drugog svetskog rata je upravo skliznula ka ovim aktivnostima.
Nemaki lekari su dragovoljno pristajali da se otarase beskoris-
nih ljudi kao to su teko retardirana ili deformisana deca. Posle
liberalizacije abortusa i eutanazije, dola je dostojanstvena
smrt za stara lica drugim reima, oni su ohrabrivani da se pre-
puste smrti. Ubrzo je usledilo ubijanje Cigana; onda skupljanje
antinacista i Jevreja. I Nacisti su vodili svoj sveti rat.
Kako se pojaava rat Moderne Medicine protiv ivota, bolnice
ubrzo postaju pretrpane i nesposobne da to ree. Tako da iznova
moramo da gradimo centre za smrt nanovo koristei udoban
i prijatan termin u nameri da se prikrije istina dom za stara i
nemona lica. Savetnici za umiranje se useljavaju u bolnice, koje
sam ve nazvao Hramovima zle sudbine, kako bi pripremili paci-
jente za glavni proizvod institucije. Naravno, ovo nije nita drugo
do dobra marketinka strategija. Sve to treba da uradite u
nameri da prodate neto je da stvorite elju i prihvatanje vaeg
proizvoda. Kako je proizvod Moderne Medicine Smrt, prvo treba
da omekamo,navikavajui se na izraz ideja o neivotu. Kada
se udaljimo od naih sopstvenih instinkata za ivotom, postaje
lake da prihvatimo dehumanizovane, opasne procedure. Ko-
nano, kad je budunost pred nama samo istilite polu ivota
pod jakim lekovima, sa radou emo doekati prodavca smrti
kada doe da nas posavetuje o odlasku na onaj svet.
Kada doe taj trenutak, puna panja Crkve usmerava se na
vae uee u Glavnoj Misteriji. Kao to katolika crkva slavi
Boi, vaa smrt na odeljenju za intenzivnu negu predstavlja naj-
vii oblik priesti. Toliko su svete preliminarne ceremonije, da vi
morate da budete odvojeni od porodice, kao to sam siguran da
su radili sa posveenim rtvama u ranim religijama, ne dozvo-
ljavajui roacima da prisustvuju obredu jer bi ovi mogli da se
umeaju u mahinacije vraeva i svetenika. Umesto da vas za
ruku dri neko iz porodice, prikljueni ste icama za najnapred-
nije i najbolje elektronske drangulije. Konano, u svetim dubi-

136
nama hrama, tamo gde je najvea svetinja, ispunie vam se
obeanje tako to ete se ujediniti sa bogom Moderne Medicine.
Kada nova religija poeli da diskredituje staru, ona to ini tako
to krivicu za ljudske probleme svaljuje na njihovog starog boga.
Moderna Medicina e rei da je vau bolest izazvao virus. Ko je
stvorio virus? Pa stari bog. I tako dalje. Niste vi ni mi uzronici
vae bolesti, nego prirodne stvari kao to su virusi i bakterije,
tendencija elija da se nekontrolisano mnoe, ili nasledni faktor,
ili stari bog je kriv za to - bog ivota.
Moderna Medicina moe da vas razrei od veza sa starim
bogom. Moderna Medicina e vam pruiti novog boga koji e se
obraunati sa svim nesnosnim oblicima ivota koji se nau na
putu, kao to su bakterije, virusi, nekotrolisano deljenje elija,
neodgovarajui fetusi, retardirana ili deformisana deca, i stari
ljudi.
Sreom, ti isti prirodni procesi koje Moderna Medicina na-
pada, izgleda da za saveznika imaju breme istorije. Ako pogle-
date glavne verske grupe koje su najdue preivele jevrejsku,
hriansku, muslimansku i budistiku religiju sve imaju etike
sisteme koji se meusobno vrlo malo razlikuju. One sve podstiu
velike porodice, daju prednost starijim generacijama nad mla-
im - unutar svojih granica, naravno. Sve one vrednuju drutva
prema njihovom odnosu prema marginalnim grupama kao to
su prevremeno roene bebe, retardirana deca i stari ljudi. Oni
se ne slau sa praktikovanjem seksualnih radnji koje ne vode
stvaranju dece. Svakako, meu njima ima razlika, ali ne u toj meri
u kojoj se razlikuju od zagrobnih religija koje nisu preivele. An-
tika Grka i Rim su verovali u kontrolu raanja, abortuse, edo-
morstva, ubijanje starih, homoseksualnost i druge oblike seksa
bez zaea sve u ime boljeg kvaliteta ivota.
Pa opet, kvalitet ivota je jednostavno u funkciji kvantiteta
ivota. Razlog zbog ega elim da dugo ivim je taj to elim da
doivim veliki broj unuka. Kvalitet mog ivota zavisi od toga koliko
u doiveti unuka da vidim kako rastu. Hou da ivim koliko god
137
due mogu. Ako sam zaista iv dok god ivim, onda e kvalitet
ivota doi sam po sebi. Ne treba mi gomila profesionalaca da
me savetuje o kvalitetu mog ivota.
Naravno, profesionalci na elu sa doktorima su agresivni
kad se meaju u kvalitet i kvantitet naih ivota. Ono to je nama
potrebno su doktori okrenuti ivotu, doktori koji dele nae pog-
lede na ivot i koji e da upotrebe svoje vetine i znanja da bi
zatitili taj ivot.
Postii to e moda biti i najtei od svih poslova na svetu.

138
 7. poglavlje

avolji svetenici

Uvek se nasmejem kada ujem nekoga iz Amerikog lekarskog

drutva ili nekog slinog udruenja kada kae kako lekari nemaju
neke posebne moi nad ljudima. Kad se dobro ismejem, pitam
koliko to ljudi ima koji ti kau da se skine, a ti to bez pogovora
uini?
Poto su lekari svetenici Crkve Moderne Medicine, veina
ljudi im nee uskratiti onaj dodatni uticaj na njihove ivote. Ko-
nano, veina lekara su poteni, posveeni, inteligentni zdravi,
kolovani, i sposobni ljudi, zar ne? Doktor je stena na kojoj poiva
Crkva Moderne Medicine, nije li tako?
Na dugu stazu to i nije ba tako. Doktori su samo ljudi na
najgori mogui nain. Kako moete da pomislite da vaeg lekara
krase sve gore navedene osobine kada se ispostavi da je nepo-
ten, korumpiran, nemoralan, bolestan, slabo obrazovan i pri tom
gluplji, mnogo ee od ostalih lanova drutva.
Moj omiljeni primer kako su lekari manje inteligentni nego
to to situacija zahteva tie se objavljenih sudskih zapisa. Na
roitu pred zdravstvenim podkomitetom Senata, senator Edvard
Kenedi se prisetio i sluaja kada je u mladosti, povredio rame na
skijanju. Otac je pozvao etiri specijaliste da deaka pregledaju
i predloe terapiju. Tri su savetovala operaciju. Posluali su savet
etvrtog doktora, koji nije bio za operaciju. On je imao podjednak
broj diploma i zvanja kao i druga trojica. Povreda je prola. Ko-
lege senatora Kenedija prele su potom na ispitivanje dr Lorensa
Vida, profesora medicine na univerzitetu u Vermontu, i rodona-
elnika tako popularnog sistema bolesnikih kartona po bolni-
139
cama. Doktor Vidov odgovor je bio da bi rame senatora Kene-
dija verovatno podjednako dobro zacelilo i da je operacija bila
izvrena.
Kada se doktori formalno testiraju, rezultati nisu mnogo oh-
rabrujui. Na nedavnom testu gde se ispitivalo prepisivanje an-
tibiotika, polovina ispitanih lekara koji su se samostalno prijavili
za test imalo je rezultate od 68% uspenosti ili manje od toga.
Ve smo videli u prethodnim poglavljima koliko je opasno kada
dozvolite lekaru da radi na vama. To ne znai da svaka opasnost
dolazi samo od rizika neraskidivo vezanih za same procedure.
Doktori jednostavno otaljaju te procedure. Kada se ja susretnem
sa doktorom, uglavnom pomislim da imam posla sa osobom koja
je skuenih shvatanja, puna predrasuda, i prilino nesposobna
za dublje razmiljanje i zakljuivanje. Mali je broj doktora koji su
me uverili u suprotno.
Takoe, ne moete da raunate na to da su doktori sasvim
moralni. Dekan Medicinskog fakulteta na Harvardu, dr Robert H.
Ebert, i dekan Medicinskog fakulteta na Jejlu, Dr Luis Tomas bili
su plaeni konsultanti korporacije Skvib u isto vreme kada su
pokuali da ubede Ameriko ministarstvo hrane i lekova da se
skine zabrana sa prodaje Misteklina, jednog od Skvibovih najis-
plativijih lekova. Dr Ebert je izjavio: Pruio sam najbolji mogui
savet. To je bilo moje iskreno miljenje. Ali takoe je odbio da
kae preciznu sumu skromne nadoknade, koju je po priznanju
Skvibovog potpredsednika Normana R. Ritera, primio zajedno sa
doktorom Tomasom. Dr Ebert je kasnije postao plaeni direktor
farmaceutske kompanije i vlasnik deonica procenjenih na 15.000
dolara.
Godine 1972, dr Samjuel Eptajn, tada zaposlen na Univer-
zitetu Kejs Vestern Rizerv, jedan od vodeih svetskih autoriteta
u oblasti hemijskih uzronika kancerogenih bolesti i defekata na
roenju, izjavio je pred Komitetom za ishranu i ljudske potrebe
Senata da dravnu Akademiju nauka razdiru sukobi interesa.
Izvestio je kako panelima koji odluuju o kljunim problemima
140
kao to su sigurnost prehrambenih aditiva, esto dominiraju oni
koji su naklonjeni ili direktno povezani sa interesima koje navod-
no treba zakonski da reguliu. U ovoj zemlji mogu da se kupe
podaci koji e podrati odreeni sluaj, rekao je.
Prevare u naunim istraivanjima su ve toliko uobiajene da
vie ne dospevaju na naslovne strane novina. Ministarstvo za
hranu i lekove je otkrilo takve finese kao to su predoziranje ili
poddoziranje pacijenata, prepravke rezultata, kao i nestanak le-
kova u istragama eskperimentalnih probnih testova. Naravno, u
ovim sluajevima, lekari koji rade za farmaceutske kompanije,
imaju za cilj da stvore rezultate koji bi ubedili Ministarstvo za
hranu i lekove da odobre upotrebu odreenog leka. Ponekad,
kako bitka za novac iz fondova postaje sve ea, doktori jednos-
tavno stvaraju odgovarajue rezultate koji e uticati da novac iz
fondova i dalje stie. Kako su svi dobri stari istraivai u istom
amcu, izgleda da postoji velika tolerancija kada su u pitanju
aljkavi eksperimenti, rezultati koji ne mogu da se potvrde, i nehat
u tumaenju rezultata.
Dr Ernest Borek, mikrobiolog sa Univerziteta u Koloradu, iz-
javio je kako sve vei broj lairanih podataka sa svesnim utica-
jem utisnutim u njih stie do naunih asopisa. Salvadore E.
Luria, dobitnik Nobelove nagrade, biolog u Tehnolokom Insti-
tutu u Masausetsu, rekao je sledee: Znam za najmanje dva
sluaja gde su visoko cenjeni naunici morali da povuku svoje
rezultate dobijene u laboratorijskim ispitivanjima, jer su utvrdili
da su njihovi saradnici lairali iste.
Jo jedan klasian primer prevare desio se u Sloun Ketering
Institutu gde je istraiva dr Vilijam Samerlin priznao kako je far-
bao mieve kako bi izgledali kao da je presaivanje koe uspelo!
Pre dr Samerlina, u oblasti farbanja ivotinja istakao se austrijski
genetiar Pol Kamerer, koji je ranih 20-ih godina 20. veka obojio
nogu abe kako bi dokazao Lamarkijanovu teoriju prenoenja
steenih osobina. Kada je kasnije razotkriven u knjizi Artura
Keslera, Sluaj babice apca, Kamerer se ubio hicem iz pitolja.
141
 Dr Riard V.Roberts, direktor Nacionalnog biroa za standardi-
zaciju je izjavio da je vie od polovine numerikih podataka koje
su naunici objavili u svojim lancima po asopisima neupotre-
bljivo jer nema dokaza da je istraiva tano izmerio ono to je
mislio da meri, niti postoje dokazi da su preduzete mere za elimi-
naciju moguih greaka niti da su mogue greke uzete u obzir.
Kako je za prosenog itaoca naunih asopisa gotovo nemogue
da odredi koja polovina lanaka je upotrebljiva a koja nije, pos-
tavlja se pitanje da li medicinski urnali postoje za razmenjivanje
informacija ili za zbunjivanje italaca.
Jedan od naina da ispitate validnost nekog naunog lanka
je da u fusnotama potraite odakle dolazi novac za finansiranje
projekta ili istraivanja. Podaci koje naete o farmaceutskoj kui
koja je zainteresovana za istraivanje, svojim sjajem teko da
mogu da oboje naunim integritetom garanciju kojoj se moe
verovati. Pokazalo se da doktorima nije ispod asti da muljaju,
ak i lairaju rezultate istraivanja kada su ulozi veliki. Dr Leroj
Volins psiholog sa dravnog Univerziteta u Ajovi, dao je studen-
tima zadatak da kontaktiraju 37 autora naunih izvetaja i zatrae
sirove, neobraene podatke na osnovu kojih su ovi doneli svoje
zakljuke. Od 32 koji su odgovorili, 21 je rekao da su podaci ili
sluajno uniteni ili nestali. Dr Volins je analizirao sedam setova
podataka koji su stigli, i u tri sluaja pronaao tako krupne greke
koje apsolutno diskredituju ono to je prikazano kao nauna
injenica.
Naravno, nauna prevara nije nita novo. Pokojnog britanskog
psihologa Sirila Barta, koji se proslavio izjavama da je najvei deo
ljudske inteligencije odreen nasleem, razotkrio je kao pre-
varanta psiholog sa Prinstona, Leon Kamin. Izgleda da sarad-
nike odgovorne za Bartove rezultate istraivanja niko nije mo-
gao da pronae niti utvrdi da su ikada postojali! Postoje dokazi
da je Gregor Mendel, otac genetske teorije naslea, verovatno
frizirao rezultate dobijene eksperimentima sa razmnoavanjem
graka kako bi savrenije odgovarali njegovoj teoriji. Mendelovi
142
zakljuci jesu isrpavni, ali statistike analize njegovih objavljenih
podataka pokazuju da je mogunost jedan prema deset hiljada
da su oni plod eksperimenata koje je Mendel obavljao.
Neetiko ponaanje doktora nije ogranieno samo na medi-
cinske poslove. Doktor ije je ime prosto sinonim za razvoj glav-
nog hirurkog zahvata je bio osuen u pet taaka za izbegavanje
plaanja poreza, jer je utajio vie od 250.000 dolara u periodu
od 1964. do 1968. godine. Pre nekoliko godina, predsednik bor-
da Amerikog lekarskog drutva bio je optuen, proglaen krivim
i osuen na osamnaest meseci zatvora jer je priznao da je bio
uesnik u zaveri da se zloupotrebi 1,8 miliona dolara iz fondova
banke. Prema izvetaju FBI, on i njegovi sauesnici su skovali plan
da dobiju posredne pozajmice od banke na osnovu lanih zah-
teva, a za svoje line potrebe uz plaanje fondovima banaka
ekovima koji nisu imali dovoljno finansijskih sredstava za pok-
rie i varanje drave
Imajte na umu da su ovi lakrdijai u samom vrhu medicinske
profesije. Ako ovakva vrsta nepotenja, prevare i lopovluka pos-
toji meu biskupima i kardinalima Moderne Medicine na Jejlu i
Harvardu i nacionalnoj Akademiji nauka i Amerikom lekarskom
drutvu, zamislite ta se sve deava na nivou lokalnih svetenika
na drugim medicinskim fakultetima i medicinskim drutvima!
Moda je najreitija karakteristika profesije koja navodno
treba da osigura zdravlje ljudima ta to izgleda da su lekari kao
grupa, bolesniji od ostatka drutva. Konzervativne procene govo-
re da psihijatrijski poremeenih doktora u Americi ima 17.000 ili
jedan na svakih dvadeset, broj alkoholiara lekara premauje
30.000 a broj narkotikih ovisnika je 3.500, ili jedan procenat od
ukupnog broja. 30-ogodinja komparativna studija koja je upo-
redo pratila lekare i profesionalce sa slinim drutveno-ekonom-
skim i intelektualnim statusom, pokazala je da je do kraja studije,
skoro polovina doktora bila razvedena ili u nesrenom braku,
neto vie od treine njih je bilo na drogama kao to su amfeta-
mini, barbiturati ili na drugim narkoticima, a treina je patila od
143
emocionalnih problema dovoljno dubokih za bar deset seansi
kod psihijatra. Kontrolna grupa ne doktora nije ni upola tako loe
prola.
Doktori imaju ansu trideset do sto puta veu od laika da e
da zloupotrebe narkotike, zavisno od odreenog leka. Na esto-
mesenom sastanku amerikog lekarskog drutva, 1972. godine,
prikazani su izvetaji sa podacima da je skoro dva procenta dok-
tora u Oregonu i Arizoni kanjeno od strane dravnih organa
oduzimanjem licence, zbog upotrebe droga. Jo je procentualno
vei broj stradao zbog tekog pijanstva. ak i Ameriko lekarsko
drutvo priznaje da 1,5% od ukupnog broja svih doktora u Ame-
rici upotrebljava narkotike.
Razne reforme i mere rehabilitacije primenjene tokom godi-
na nisu uspele da smanje ovaj procenat. Ne zaboravite da je
ovde re samo o registrovanim sluajevima. Na primer, dr Dej-
ms Vest, predsednik Panela Medicinskog drutva za lekare sa
oteenjem, izvestio je da su u Ilinoisu pre 4, nego 2% lekara
ovisnici o drogama. Jo je dodao da ima 11,5% alkoholiara
svaki deveti.
Samoubistva meu lekarima nadmauju broj smrtnih slua-
jeva od automobilskih i avionskih nesrea, davljenja i ubistava
zajedno. Stopa samoubistava meu lekarima je u proseku dva
puta vea nego kod svih belih Amerikanaca. Svake godine, oko
stotinu doktora izvri samoubistvo, to je jednako broju diplomi-
ranih lekara u jednoj godini na prosenom medicinskom fakul-
tetu. Nadalje, broj samubistava meu lekarkama je skoro etiri
puta vei nego kod drugih ena starijih od 25 godina.
Zagovornici medicinske profesije navode nekoliko razloga za
ovako veliki broj obolelih meu lekarima. Lekovi su im lako dos-
tupni; moraju da provode mnogo sati na poslu pod velikim stre-
som; njihovo obrazovanje i psiholoka maska su predispozicija
da guraju do granica svojih moi; a njihovi pacijenti, kao i okolina
trae od njih i suvie mnogo. Naravno, ak i ako prihvatite ove

144
razloge, oni ne umanjuju injenicu da doktori jesu vrlo bolestan
deo drutva.
Pa ipak, ja u radije videti neke druge razloge. Prevara i ko-
rupcija u naunim istraivanjima ne pretstavljaju veliko iznena-
enje za onoga ko je imao prilike da vidi dokle i ta su u stanju
da urade farmaceutske kompanije da bi primamile doktore na
svoju stranu. Besplatne veere, kokteli, razgovori, sponzorstva i
stipendije za istraivaki rad su ipak samo povrna objanjenja.
Kada ispitate psiholoku i moralnu klimu koja vlada Modernom
Medicinom, poeete bolje da razumete zato su doktori toliko
nezdravi.
Medicinska politika, na primer, je koljaka igra moi najprimi-
tivnije vrste. Daleko vie mi odgovara politika politika, jer tu
postoji vetina mogueg, to znai da morate da naete kom-
promis. Medicinska politika je vetina iste sile. Nema kompro-
misa: idete pravo na vratnu ilu, pre no to je vama preseku.
Nema mesta za kompromis jer crkve ne prave kompromise sa
kanonizovanim zakonom. Umesto relativno otvorenog procesa
gde se sastaju ljudi razliitih interesa kako bi izvukli iz date
situacije ono to najvie mogu, u medicinskoj politici vlada vrsta
autoritarna struktura moi, koju moe da pokrene samo igra u
kojoj dobitnik uzima sve. Istorijski gledano, doktori koji su se
usudili da sprovedu znaajne promene, bili su izopteni, tako da
su morali da se odreknu svojih profesija kako bi bili dosledni svo-
jim idejama. Jo uvek je mali broj onih koji su i danas spremni
na to.
Drugi razlog zato su lekari manje spremni na kompromis je
taj to se oni uglavnom meusobno drue. Bliska prijateljstva
izmeu lekara i onih koji to nisu, nisu ni priblino toliko brojna
kao kod drugih profesija. Shodno tome, doktori retko kada mo-
raju da brane svoja miljenja pred ljudima koji nisu iz njihovog
miljea ili koji misle drugaije od njih. Doktori svoju filozofiju razvi-
jaju u relativnoj privatnosti, izlazei povremeno u javnost kako
bi promovisali ove ideje, a zatim se brzo povukli u sigurnost
145
okrueni drugim lekarima koji e podrati njihove zajednike
stavove. Ovaj luksuz ne vai za druge koji su na uticajnim mes-
tima u javnom ivotu.
Naravno, doktori obilaze svoje pacijente. Ali ne gledaju na njih
kao na ljude. Odnos lekar-pacijent je neto nalik odnosu gospo-
dara i roba, poto doktor zavisi od potpune predaje pacijenta. U
ovakvoj klimi, teko da moe da doe do razmene ideja u nadi
da e se lekarev stav promeniti. Profesionalna nepristrasnost
svodi se na prikazivanje lekarevog odnosa lienog ljudskih uticaja
ili vrednosti. Lekari se retko kad dodiruju sa laicima osim ako je
u pitanju profesionalan odnos.
Nadalje, kako doktora ambicija gura ka vioj klasi, tamo lee
i njegove simpatije. Doktori se poistoveuju sa viom i ak jo
viom klasom. Oni sebe zaista vide kao istinsku elitu u drutvu.
Stil ivota lekara i profesionalno ponaanje, vode ka autokrat-
skom nainu razmiljanja, tako da je lako da se predvidi njihovo
konzervativino razmiljanje u pitanjima politike i ekonomije. Ve-
ina doktora su belci, mukarci i bogati teko da su u poziciji
da mogu da imaju neke istinske veze sa siromanima, obojenima
ili enama. ak i oni lekari koji dolaze iz ovih grupa retko kad se
opredeljuju da slue ili da budu u njihovom drutvu. Oni tako
postaju belci, mukarci i bogatai iz svih mguih praktinih raz-
loga, a svojim kolegama se obraaju sa onom istom dozom oin-
skog prezira koju imaju i drugi doktori.
Kada bi me pitali gde doktori stiu te loe navike, obino bih
odgovorio, na studijama medicine. Danas znam da su te loe
navike doktori stekli i mnogo ranije. Do trenutka kada stasaju za
predmedicinsku obuku, ve su nauili da varaju, da se takmie,
da vie rizikuju radi sticanja pozicije to su sve trikovi neophod-
ni za upis na studije medicine. Konano, na univerzitetski sistem
je pravljen po modelu medicinskih fakulteta, a nae srednje kole
su oblikovane po modelu naih univerziteta.
Prijemni ispiti i politika medicinskih fakulteta prosto garantuju
da e od primljenih studenata postati loi doktori. Kvantitativni
146
testovi, test ze prijem na koled medicine, oslanjanje na prosek
ocena, prosejava odreeni tip linosti koja je nesposobna ili ne
eli da komunicira sa ljudima. Oni koji su odabrani su upravo
najprijemiviji na uticaj autoriteta svetenika Moderne Medi-
cine. Oni poseduju poriv za uspehom, ali ne i integritet i volju za
pobunom. Hijerarhija na vlasti eli studente koji e pasivno proi
kroz kolovanje i postavljati samo ona pitanja na koje je profe-
sorima komforno da odgovore. To obino znai da je dozvoljeno
samo po jedno pitanje. Jedna od stvari kojima poduavam svoje
ake u nameri da preive studije medicine je da postavljaju samo
jedno pitanje, nikako dva.
Medicinski fakulteti ine sve to mogu da pametne studente
naine glupim, potene korumpiranim, a zdrave bolesnim. Nije
tako teko pretvoriti pametnog aka u glupog. Pre svega, na pri-
jemnom ispitu e se pobrinuti da profesori dobiju za rad stu-
dente sa slabom voljom i pokorne autoritetima. Onda im daju
kurikulum predmeta koji su sasvim besmisleni to se tie iscelji-
vanja i zdravlja. Najbolji profesori medicine e i sami rei da su
etvorogodinje studije medicine tek polovina medicinskog
kolovanja. A za tih etiri godine, polovina nauenog je pogre-
no. Pa je u onom ostalom tokom etiri godine, polovina opet
pogreno, i tako dalje i tako dalje. Problem je samo to niko stu-
dentima ne kae koja polovina ega je pogrena! Njih teraju sve
da ue. Pod budnim okom supervizora. Ne postoji fakultet ni ko-
la u zemlji gde je broj studenata u odnosu na broj profesora tako
mali kao na studijama medicine. Tokom zavrnih par godina na
medicinskom fakultetu, esto ete naii na klase od dva ili tri stu-
denta po jednom doktoru. Taj doktor ima neverovatan uticaj na
te studente, to zbog stalnog prisustva, to zbog njegove moi
da njihovim buduim karijerama presudi ivot ili smrt.
Studenti medicine e nadalje oslabiti jo vie, jer ih podlo
iznuruju radom. Nain kako da oveku slomite volju je da ga nat-
erate da naporno radi, naroito nou, a da mu nikada ne date
dovoljno vremena da se oporavi. Uite pacove da tre u trci. Kao
147
rezultat, dobijete osobu suvie slabu da se odupre najmonijem
instrumentu koje medicinski fakultet poseduje za upravljanje
studentima: strah.
Kada bih morao da opiem doktore, rekao bih da je njihova
glavna psiholoka osobina, strah. Oni imaju poriv da budu sigurni
ali su uz to uvek nezadovoljni zbog svog tog straha koji im je
nagruvan na studijama: strah od neuspeha, strah od greke,
strah od pogrene dijagnoze, strah od nesavesnih postupaka,
strah od primedbi nadreenih, strah od toga da li e nai pristo-
jan posao. Nedavno se pojavio film koji poinje sa scenom tak-
mienja u plesnom maratonu. Posle nekog vremena svi takmiari
su eliminsani osim jednog. Svi su morali da propadnu da bi jedan
pobedio. Upravo u to se pretvorilo studiranje medicine. Kako ne
mogu svi da pobede, svi pate zbog gubitka samopotovanja. Po
zavretku studija, svi se loe oseaju.
Doktorima daju jednu nagradu, za takvo dobrovoljno gutanje
pilule straha i rtvovanje isceliteljskih instinkata i ljudskih emocija
koje bi im pomogle u praksi: aroganciju. Da bi sakrili svoj strah,
ue ih da prihvate autoritaran stav i ponaanje svojih profesora.
Sa svim tim guranjem na jednu i vuenjem na drugu stranu, nije
ni udo to su lekari glavni izvor bolesti u naem drutvu. Proces
koji zapoinje tako to varate na ispitu iz biologije pomerajui
slajd pod mikroskopom tako da drugi student vidi pogrean uzo-
rak, pa se nastavlja time to ubacite eer u uzorak urina da bi
se promenili rezultati za one koji polau posle vas, pa preko toga
da angaujete druge da vam piu radove i polau ispite umesto
vas, kroz suve laboratorijske eksperimente i lairanje rezultata,
zavrava se lanim naunim izvetajima da bi se odobrio odre-
eni lek. Ono to poinje sa strahom i premorom oko ispita i
ocena, zavrava se sa alkoholizmom i narkomanijom. A ono to
poinje arogancijom prema drugima zavrava se time to doktor
savetuje smrtonosne procedure ne marei ni malo za ivot i
zdravlje svog pacijenta.

148
 Moj savet studentima medicine je da se potrude da izau
odatle to pre i sa to je mogue manje muke. Prve dve godine
studija mogu da se preive jer su studenti jo uvek relativno ano-
nimni. Student treba da se potrudi da to ostane do kraja, jer ako
ga profesori ne znaju, ne mogu da ga se doepaju. Zavrne dve
godine su linije prirode, ali student ima dovoljno vremena da
se oporavi od napada. Ako student radi dovoljno da poloi ispite
i ne zaglibi u mentalitetu derbija na rolerima, on ili ona mogu da
stignu do kraja relativno nepovreeni. I im se stvore uslovi da
student dobije dravnu licencu, savetujem mu da se povue.
Zaboravite na specijalistike studije i stairanje, jer tamo profe-
sionalci danonono dre studente pa moe da doe do zaista oz-
biljnog ispiranja mozga. Tada se i deava pravo oblikovanje avo-
ljih svetenika.
Doktori su samo ljudi. Ali to smo i svi mi, i ponekad su nam
potrebne usluge suvie ljudskog lekara. Zato to svetenik doktor
nastupa kao medijator ili provodnik izmeu individue i monih
sila sa kojima osoba ne moe sama da se suoi, oteen provod-
nik moe da dovede do toga da neka jako opasna energija stigne
do pogrenog mesta. Na primer, kad uporedimo lekare sa drugim
ljudima po pitanju procene ometenih u razvoju i drugih osoba
sa invaliditetom, doktori su ti koji predviaju bedan ishod i daju
najgore procene. Odmah za njima idu medicinske sestre, pa psi-
holozi. Grupa koja uvek daje najoptimistinije procene je grupa
roditelja. Kada mi s jedne strane lekar kae kako neko dete nije
u stanju da uradi neto, a sa druge mi mama kae da dete moe
to da uradi, uvek u pre da verujem majci. Uopte mi nije vano
koja grupa ima pravo. Vaan je stav. Onaj stav kojim se hrabri i
neguje, pokazae se ispravnim. Znam da doktori imaju predra-
sude prema bogaljima i ometenima u razvoju zbog svog obrazo-
vanja gde ih ue da su osobe sa invaliditetom greke te da je
bolje da umru tako da titim svoje pacijente i sebe od lekarskih
samoobistinjujuih proroanstava zle sudbine.

149
 Pa ipak, lekari nastavljaju da se izvlae sa svojim stavom i
praksom koja samo sebi slui. Iako doktori dobijaju veliki deo
svog ekonomskog statusa i moi od osigiravajuih kompanija,
doktori su ti koji imaju kontrolu. Njihova vlast je toliko mona,
da e osiguravajue kompanije ako treba da biraju radije da idu
na sopstvenu tetu nego da oslabe mo lekara. Plavi krst i Plavi
tit, kao i druga osiguravajua drutva logino bi trebalo da trae
naine kako da se smanji nepotrebno korienje medicinskih us-
luga. Povremeno, svedoci smo nekih polovinih pokuaja da se
ide u tom pravcu, kao na primer, nalet pravila po kojima se zah-
teva drugo miljenje lekara pre odluke o neobaveznom hirur-
kom zahvatu, ili s vremena na vreme pravila o prekidanju
nadoknade za procedure koje su odavno pale u zaborav. Ovi na-
pori nisu nita drugo do dekoracija u izlogu. Uvode se sa zvucima
fanfara, brzo podiu talas kontroverze i onda tiho nestanu. Bez
obzira koliko su im dobre namere, ove mere su ipak okrenute
samo perifernim aspektima zdravstvene brige, a ne tamo gde za-
ista moe da se utedi vea koliina novca. Kada bi osiguravajua
drutva zaista elela da se trokovi smanje, oni bi dozvolili ma-
terijalnu nadoknadu za iroki spektar jednostavnijih, efikasnijih,
jeftinijih procedura kao to je na primer, kuni poroaj. I dozvo-
lili bi povraaj novca za mere kojima se uspostavlja zdravlje bez
upotrebe lekova ili hirurgije - kao to je na primer terapija ishra-
nom i vebanjem.
Jedna od najupeatljivijih statistika na koje sam naleteo je ona
koju je dala Kompanija za medicinsku ekonomiju, inae i izdava
Lekarskog prirunika. Meu pitanjima postavljenim reprezenta-
tivnom uzorku od 1700 ljudi, bilo je i ovo: Kada biste saznali da
je va lekar na sudu izgubio parnicu po optubi za nesavesno
obavljanje posla, da li biste promenili svoje miljenje o njemu?
Ono to je zaprepaujue je da je 77% procenata ispitanika od-
govorilo sa NE!

150
 E sad nisam siguran da li to znai da ljudi oekuju od svojih
lekara nesavesno obavljanje posla ili im je sasvim svejedno da li
je on kriv ili ne!
Znam pouzdano da su osiguravajue kompanije navuene od
strane lekara da troe vie novca nego to je to potrebno. Znam
i to da samo sedamdesetak lekara godinje izgubi dozvolu za rad
- uprkos svoj oiglednoj korupciji, bolesti i opasnom nesavesnom
radu. Tako stiemo do zaista udesnih misterija Moderne Medi-
cine. Uprkos svom tom strahu (ili zbog njega?) i rivalstvu meu
studentima medicine, doktori neizmerno oklevaju da prijave ne-
odgovarajui rad ili ponaanje nekog svog kolege. Kada bolnica
utvrdi da je jedan od njenih lekara nesavesno obavljao svoju
dunost, najgore to moe da se desi je da lekar bude zamoljen
da podnese ostavku. Niko ga nee prijaviti dravnim medicinskim
autoritetima. U sluaju da potrai posao negde drugde, bolnica
e mu verovatno dati sjajnu preporuku.
Kada su uveni blizanci Markus, ginekoloki tandem, prona-
eni mrtvi tokom odvikavanja od narkotika, u leto 1975., vest da
su braa bili ovisnici sve je iznenadila osim njihovih kolega dok-
tora. Kada su problemi brae izali na videlo godinu dana ra-
nije, bolnica ih je zamolila da uzmu odsustvo i odu na leenje.
Kada su se vratili u njujorku bolnicu Medicinski centar Kornel,
stavljeni su na posmatranje kako bi se videli znaci poboljanja.
Nije ih bilo. Da li su ih onda najurili iz bolnice ili ih bar suspen-
dovali tako da ne mogu da dou u dodir sa pacijentima i naprave
neko ozbiljno zlo? Da li su ih prijavili komisiji za izdavanje licenci?
Ne. Reeno im je prvog maja da e dobiti otkaz prvog jula.
Naeni su mrtvi u roku od par dana poto im je ukinuta privi-
legija da primaju pacijentkinje u bolnicu.
Evo jo jednog omiljenog mi primera iz Novog Meksika, gde
doktori dozvoljavaju svojim kolegama da ine zloine nad beza-
zlenim pacijentima. Hirurg je podvezao pogrean kanal prilikom
operacije une kese i pacijent je umro. Iako je prilikom autopsije
greka otkrivena, doktor nije bio kanjen. Ispostavilo se da ga
151
nisu dobro nauili kako se izvodi ta operacija, jer je nekoliko
meseci kasnije, prilikom iste operacije, opet napravio istu greku
i - umro je jo jedan pacijent. I opet, nikakva kazna niti jedna lek-
cija iz toga kako se pravilno radi operacija. Tek kada je hirurg iz-
veo i treu operaciju pa mu je umro i trei pacijent, pokrenuta
je istraga i on je izgubio dozvolu za rad.
Ako bih morao da odgovorim na pitanje kako to da doktori
toliko oklevaju kada treba da prijave nekog svog kolegu za ne-
savesno ponaanje, a s druge strane kolju jedni druge kada je u
pitanju medicinska politika ili fakultetsko takmienje, osvrnuo
bih se na one osnovne emocije razvijene na studijama medicine:
strah i aroganciju. Izdresirani su na studijama da ne budu ras-
poloeni prema drugim studentima, pa se kasnije, kada doktori
konano dobiju priliku da samostalno rade, taj bes usmerava na
pacijente. Ostali lekari vie ne predstavljaju pretnju dok god ne
ugroavaju status quo politikom ili istraivanjem koje nije na par-
tijskoj liniji. Nadalje, stari strah od neuspeha nikad ne nestaje,
pa kako je pacijent osnovna pretnja toj bezbednosti - tako to se
pojavljuje sa problemom koji mora da se rei, slino testovima
sa studija - bilo koja greka pojedinanog doktora ugroava
bezbednost svih doktora jer ga obeleava za odstrel. Arogancija
jedne odreene drutvene grupe zaposlenih uvek se usmerava
na autsajdere od kojih grupa najvie strepi - nikada na lanove
iste profesije.
Oigledno, doktori uspevaju da se izvuku sa daleko vie aro-
gancije nego u bilo kojoj drugoj profesiji. Da Moderna Medicina
nije religija, i da doktori nisu svetenici te religije, ne bi mogli ni
priblino tako lako da se izvuku, ali doktorima se oprata daleko
vie nego to bi moglo u drugim religijama zbog posebno korum-
pirane prirode Moderne Medicine.
Sve religije promoviu i oslobaaju od krivice. U onoj meri u
kojoj religija uspeva da podri i ohrabri korisno ponaanje pro-
moviui i oslobaajui od krivice, u toj meri je neka religija
dobra. Religija koja zagovara puno krivice, a malo oslobaa od
152
nje, ili koja se zalae za pogreno ponaanje - ponaanje koje
nee doprineti poboljanju dobrobiti vernika - je loa religija.
Primer kako religija promovie i oslobaa od krivice je gotovo
univerzalan recept za preljubu. Naravno, da religija nije pokuala
da ljude ubedi da je preljuba loa pa ih naterala da oseaju
krivicu zbog toga, sve vie i vie ljudi bi to inilo, to bi oslabilo
neophodne drutvene strukture. Ljudi ne bi znali ko su im ro-
ditelji, vlasnitvo ne bi moglo da se uredno nasleuje i prenosi
sa generaciju na generaciju, a venerine bolesti bi pretile da naa
kultura propadne.
Doktori su tako moni upravo zato to su, kao svetenici crkve
Moderne Medicine, uspeli da odstrane svako staro oseanje kri-
vice. Moderna Medicina ponitava stare krivice, koje su, to je
prilino udno, drale ljude pri starim religijama. Vie nita nije
greh, jer ako postoji fizika posledica, doktor ima mo da vas
popravi. Ako ostanete u drugom stanju, doktor e izvriti abor-
tus. Ako zakaite venerinu bolest, doktor e vam dati penicilin.
Ako ste debeli i srce vam je ugroeno, doktor e vam ugraditi ko-
ronarni baj pas. Ako patite od emocionalnih problema, tu su vali-
jum i librijum koje e doktor da vam prepie bez ikakvih oseanja
ili brige. Ako to ne uspe, eto vam mnotvo psihijatara na usluzi.
Ima jedan greh za koji e medicina uiniti da se oseate jako
krivim: da ne odete doktoru. To je u redu, jer doktor je svetenik
koji uklanja sva druga oseanja krivice. Dakle, koliko moe da
teti oseanje krivice koje vas nagoni da posetite lekara svaki put
kada ste bolesni?
Doktor-svetenik uspeva da se izvue sa mnogo toga jer tvrdi
da se bori sa samim silama Zla. Kada se svetenik nae u delikat-
noj situaciji, a verovatnoa da e uspeti je nikakva, on e izbei
optube tako to e rei da se bori protiv avola. Doktor-
svetenik radi isto to. Kada prognoze nisu dobre, on se povlai u
svoje stanje smrtnika i priznaje da je on samo ovek koji se bori
protiv zla. U sluaju da pobedi, on je junak. Ako izgubi, on je po-

153
raeni junak - ali i dalje junak. Nikada ga ne vide u pravom svetlu
- da je upravo on avoljov agent.
Doktor nikada ne gubi, iako on igra sa svih strana protiv sre-
dine, i spreman je da rizikuje mnogo vie nego to je to zaista
potrebno. To je zato to je on uspeo da proglasi svetim i monim
svoje rituale, bez obzira to oni nisu zaista efikasni. On e upo-
trebiti svoja najsvetija oruja u poveanju uloga kako bi igra bila
zloslutnija nego to je to uopte potrebno. Ako je majci pukao
vodenjak i ona doe u bolnicu, a na fetalnom monitoru se po-
kae da je beba uznemirena, doktor nee gubiti vreme i progla-
sie situaciju za smrtonosnu - koja zaista i postaje takva im
doktor krene da izvodi carski rez. Doktor zna da je carski rez bi-
oloki opasan zahvat. Ali u ovoj igri vie se ne igra po pravilima
biologije. To je religijska igra, ceremonija, a svetenik bira oruje.
Ako majka i dete preive, doktor je junak. Ako umru pa eto,
bila je to situacija na ivot i smrt
Doktor nikada ne gubi: samo pacijent gubi. Izreka da doktor
uvek sahranjuje svoje greke jo uvek vai. Mi smo navikli da se
prema doktorima pogreno odnosimo kao prema pilotima
aviona. Ako se avion srui, pilot takoe gine. U sluaju doktora,
on nikada ne odlazi zajedno sa svojim pacijentom.
Doktori e takoe da izbegnu optube tako to e rei da su
njihovi neuspesi posledica njihovih uspeha. Ako im ukaete na
primer, na nesrazmerno veliki broj prevremeno roenih beba
koje su oslepljene u inkubatorima, doktori e rei da je to cena
koja mora da se plati. Hej, pa mi smo uspeli da spasemo ivot
tom malom stvorenju od jedva kilo teine. Naravno da e osle-
peti i biti oteeno. Bili bi mrtvi da ih mi nismo spasli.
Doktori koriste identine argumente kada je re o slepilu
prouzrokovanom eernom boleu. Razlog to imamo toliki broj
oslepelih dijabetiara, kau, je taj to smo uspeli da toliko mnogo
njih preivi. Doktori e kao izgovor upotrebiti reenicu uspeli
smo da im produimo ivot u sluaju svake bolesti za koju ne-
maju uspean tretman - to ukljuuje i ogroman broj sluajnih
154
smrti. Oni apsolutno ignoriu bioloke injenice koje se tiho
uvlae i prstom pokazuju na loe odnos Moderne Medicine pre-
ma zdravlju i bolestima. Doktorima uspeva i da same svoje bo-
lesti okrive za sopstvene uspehe. Kada ukaete na veliki broj
neasnih, nesrenih ili jednostavno bolesnih doktora, opravdanje
e otprilike zvuati ovako: Razlog to smo psiholoki nesposobni
je to to stremimo da budemo kompulsivni, perfekcionisti, lako
prijemivi za oseanje krivice u sluaju da nam ne uspeju kliniki
napori. Predsednik Amerikog lekarskog drutva je ovo izgovo-
rio.
Doktori nadalje sebe tite korienjem svetog jezika svete-
nika. Religija mora da ima osvetali jezik kako bi odvojila razgovor
klera od niih slojeva masa. Konano, svetenstvo je na ti sa
silama koje pokreu kosmos. Nije u redu da svako to prislukuje.
Sveti jezik lekara ne razlikuje se od argona bilo koje elitistike
grupe. Njegov osnovni cilj je da autsajdere dri u neznanju. Kada
biste vi mogli da razumete sve to va doktor govori vama i dru-
gim lekarima, njegova mo nad vama bi se rasprila. Tako da ka-
da se razbolite zbog generalne prljavtine u bolnici, on e vau
infekciju nazvati nesokomijalnom. Tako da vi ne samo da neete
da se raestite na bolnicu, ve e vam biti drago to imate zarazu
sa tako otmenim imenom. Pri tom ste suvie prestraeni da biste
se razljutili.
Doktori koriste svoje semantike privilegije kako biste se vi
oseali glupo i da bi vas ubedili da su oni autentina intimna veza
sa silama sa kojima vi ba ne bi trebalo da se petljate. Dok god
su njihovi rituali obavijeni velom tajne, dok god oni ne moraju
da se bioloki pravdaju, sve moe da im proe. Za njih ne vae
ak ni zakoni logike. Doktori e na primer, nai opravdanje za
izvoenje koronarnog baj pasa tako to e rei da se svako kome
je to uraeno, osea bolje. Ali, ako mu traite da va rak lei
zdravom ishranom, zato to se svako koga poznajete a ko je njo-
me leen, osea bolje, rei e da to jo nije nauno dokazano.

155
 Semantika izolacija takoe slui da se individua odvoji od
procesa isceljivanja. Kako nema nade da pacijent uopte zna ta
mu se deava, a kamoli da neto pomogne, zato bi dozvolili njoj
ili njemu da budu bilo koji deo tog procesa? Pacijent smeta iz-
voenju rituala, i zato ga treba skloniti s puta. To je jo jedan raz-
log zato lekari nisu zainteresovani za odravanje zdravlja svojih
pacijenata. Da bi to uinili, morali bi pacijente pre da informiu,
a ne da radije rade na njima. Lekari ne ele da dele informacije,
jer bi to znailo deobu moi.
Lekarima kao podrka stoji na raspolaganju ogromna koliina
tehnolokih udesa koji se umnoavaju alarmantnom brzinom.
Najpre, pacijent treba da zadivljen stoji pred mnotvom maina
koje doktor nameta pre nego to izvede napad na njegov zdrav-
stveni problem. Kako je mogue da bilo koje drugo bie - osim
doktora koji ima mo - upravlja ovim snanim silama? Uz to, elek-
tronska uda daju na teini doktorovoj izjavi kako je uradio sve
to je u njegovoj moi. Da pred vama stoji samo doktor sa cr-
nom torbom, to uradio sam sve to je u mojoj moi ne bi puno
znailo. Ali ako doktor ukljui u struju mainu vrednu 4 miliona
dolara, koja pri tom zauzima tri sobe, to zaista znai da je uradio
sve to je u njegovoj moi i preko toga!
Tipino za svaku razvijenu religiju, ceremonijalni predmeti u
kojima je sadrana najvea mo, nalaze se unutar Hrama. to je
vii status hrama, to je vie mainerije unutar zidova. Kada stig-
nete do katedrala i malih Vatikana Moderne Medicine, saeka-
e vas svetenici iza kojih stoji teina nepogreivosti. Oni ne
mogu da pogree, zato su i najopasniji.
Reforme koje su zapoete u nameri da se ree neki od prob-
lema o kojima sam govorio u ovom poglavlju, ne impresioniraju
me previe kao neto to donosi puno dobra. Programi rehabili-
tacije, na primer, ne napadaju koren bolesti kojima izgleda tako
lako podleu lekari. To je moda rezultat zaziranja od toga da se
problem razotkrije kao bolest u samoj sri Moderne Medicine.

156
Naravno, doktori nisu obueni da zadru u sr bilo kog problema,
ve samo da potisnu simptome.
Pokuaji da se lekarsko znanje stalno obnavlja i dopunjava
takoe ne ine mnogo dobra, jer ono to doktorima uopte ne
treba je dodatno filovanje istim informacijama koje su primili na
studijama. A upravo to e dobiti na svim tim edukativnim medi-
cinskim programima. Ue ih oni isti ljudi koji su ih uili na fakul-
tetu. A ko je odgovoran da oni dobiju odgovarajua znanja?
Kao to sam ve rekao, vi morate sebe da zatitite. Da biste
to uinili, upamtite dve glavne osobine lekara: strah i nadme-
nost. Vi morate da nauite kako da radite na njegovim stra-
hovima, a da ne probudite aroganciju, sve dok ne krenete da po-
beujete. Poto se lekari plae vas i onog to moete da im ui-
nite, ne oklevajte da iskoristite taj strah. Doktori se plae ad-
vokata, ne zato to su advokati mnogo moni, ve to advokati
mogu da se udrue sa vama, a vi ste ono od ega doktor uistinu
strepi. Ako doktor sa vama igra prljavo, tuite ga. Po svemu
sudei tek pred porotom i na sudu moete da doete do zdravog
razuma. Ako postoji neka stvar koju doktor ne voli to je da se
nae na sudu, nasuprot advokata - jer to je jedino mesto gde pa-
cijent ima saveznike koji mogu efikasno da dovedu u pitanje dok-
torov sveteniki imunitet. Sve vei broj roita po tubama za
lekarske greke ohrabruje, jer to znai da se sve vei broj ljudi
radikalizuje do take kada su u stanju da dovedu u pitanje dok-
torovu mo diktiranja pravila.
Ako vam doktor zadaje brige, ali nedovoljno da biste ga tuili
sudu, budite oprezni u tome koliko ga izazivate - ne zbog toga
ta on moe ili ne moe da vam uini, ve zbog toga to vau efi-
kasnost odreuje to koliko daleko ste spremni da idete. Ako vam
doktor preti i naljuti se, treba da mu se suprotstavite. Ne povla-
ite se. Zapretite i vi njemu. Kada neko zaista pripreti lekaru, ovaj
se gotovo uvek povlai ako vidi da ta osoba ima ozbiljne namere.
Doktori e se uvek povui jer e pomisliti: ta mi treba da se
kaim s njim?
157
 Vano je meutim, da ne pretite doktoru ako niste spremni
da pretnju i ostvarite. Drugim reima, ne otkrivajte svoje buntov-
nitvo pre vremena, sve dok ne dostignete emotivnu predanost
i fiziku snagu da to s uspehom isterate do kraja. Ne svaajte se
sa lekarom niti uleite u diskusije sa nadom da promenite nje-
govo miljenje. Nikada nemojte doktoru koji rak lei klasinom
hemoterapijom da postavite pitanje. Doktore, ta mislite o
zdravoj ishrani? To vas nigde nee dovesti, a neete ni dobiti
adekvatni plan ishrane. Nemojte doktoru koji vam preporuuje
dodatnu boicu mleka u prahu da kaete: Ali ja dojim i ne elim
to. Nemojte doktoru da donosite iseke iz novina oekujui od
njega da se promeni ili pokua neto novo. Ne izazivajte ga dok
niste sasvim spremni za alternativnu aktivnost. Odradite sami
svoj domai zadatak.
ta radi vernik katolik kada shvati da mu svetenici nisu dobri?
Ponekad im se direktno suprotstavlja, ali vrlo retko. On jednos-
tavno naputa Crkvu. I to je moj odgovor. Ostavite crkvu Moder-
ne Medicine. Vidim da se to danas sve vie dogaa. Vidim kako
sve vei broj ljudi ide kiropraktiarima, na primer, i to oni koji
tamo ni mrtvi ne bi kroili, godinu, dve dana ranije.
Vidim i sve vei broj ljudi koji ele da pametuju jereticima
Moderne Medicine.

158
 8. poglavlje

Ako je ovo preventivna medicina,

radije u da rizikujem sa boleu

Kolega doktor mi je jednom pisao i pitao kako bi profesija

medicine mogla da ima inspirativnu i praktinu ulogu u potrazi
za mirom u svetu?
Moj odgovor je bio: Napustite posao.
Ve smo videli u kakvu strahotu se pretvorila medicina le-
enja. Ali takozvana preventivna medicina je podjednako opas-
na. Zapravo, preventivna medicina nije nita drugo do ruilaka
sila poriva Moderne Medicine za vlau nad naim ivotima. Nije
nikakva tajna kako zloinake institucije u elji za vlau - uklju-
ujui vlade - mogu da se izvuku krijui se iza namera da spree
problem. Moderna Medicina ide jo dalje. Na primer, Min-
istarstvo odbrane objanjava kako troi milijarde dolara tako to
ide utvrenom stazom zvanom mi vas titimo od kamila. Iako
je ogromna koliina tih milijardi bez sumnje baena, Ministarstvo
odbrane bar moe da ukae na virtuelno odsustvo kamila kao
dokaz da je neki novac ipak potroen na korisne radnje.
Moderna Medicina nije u stanju ak ni to da uradi. Ne postoji
nain da se opravdaju milijarde dolara koje svake godine bacamo
na zdravstvenu brigu. Rauni su sve vei, a mi ne postajemo
zdraviji, ak smo sve bolesniji. Bez obzira da li imamo ili nemamo
dravno zdravstveno osiguranje, u najboljem sluaju to e se
pokazati nebitnim, a u najgorem, bie to jedna od najopasnijih
odluka sa kojima emo se suoiti u godinama koje nam stiu.

159
 Jer ak da su svi doktori i sva medicinska nega besplatni, to
nee smanjiti bolesti i povrede.
Pitam se da li zaista moemo da oekujemo da se iko zapita
da li jo vie onoga ega ve imamo previe, moe da nam uini
neko dobro ili ne. Moderna Medicina je uspela da nas naui da
stavljamo znak jednakosti izmeu medicinske nege i zdravlja. Up-
ravo je taj znak jednakosti potencijalna pretnja koja moe da
uniti naa tela, nae porodice, nae zajednice i na svet.
Ve smo videli da veliki deo onoga to Moderna Medicina na-
ziva preventivnom medicinom ne samo da nije efikasno, ve
je i opasno. Obred zvani redovne kontrole izlae vas celom nizu
opasnih i neefikasnih procedura. Ovim inom vere dobijate
oprost od svetenika - ako imate tu sreu. Najpre treba da mu
se ispovedite, da mu poverite iskrenu i detaljnu istoriju svog ivo-
ta, ukljuujui i ono to ne znaju ak ni vaa ena ni najbolji pri-
jatelji. Onda e on proi ceremonijalnim stetoskopom preko
vaih vitalnih organa - stetoskopom za koji postoje velike anse
da nije ispravan. Doktor e vam zagledati u grlo, ponizie vas
dalje tako to ete sestri morati da date boicu sa vaim urinom,
ceremonijalno e vas udariti gumenim ekiem po kolenu, da bi
vas konano proglasio spasenim!
Ili e presudu napisati na latinskom.
Ili - ako su vam gresi brojni - poslae vas specijalisti da primate
zaista sofisticiranu kaznu.
Kontrolni pregledi bi mogli da se drugaije zovu i Komedija
zabune da rezultati esto nisu tako smeni. Tuberkulinski test,
na primer, bio je prvobitno vrlo vredan kao metod utvrivanja
onih koje bi trebalo detaljnije ispitati za tuberkulozu. Ali sadanje
vrlo malo opadanje broja obolelih od tuberkuloze pokazuje da
se test sada koristi kao preventivno upravljanje. To znai, da
umesto da se spase mogu jedan sluaj u deset hiljada ili vie,
jaki i moni lekovi kao to su INH daju se mesecima i mesecima
ljudima koje zovu primarni reaktori. Kao posledica, time se
takoe nanosi i prilina psiholoka teta ljudima za koje prijatelji
160
i rodbina otkriju da su pozitivni reaktori, ime odmah postaju
drutveno prokazani. Doktori sada moraju da upozore majke da
ne govore ni komijama ni prijateljima, a ni samom detetu da je
ono pozitivno na tuberkulinski test.
Ako pratite zvuke medicinsko-vladinih bubnjeva koji bubnjaju
u korist preventivnih procedura, pre ete se nai nego to ne-
ete, usred najmanje sigurnih i efikasnih obreda Crkve. Na pri-
mer, kod nekih vakcinacija, opasnost od primanja vakcinacije
esto nadilazi opasnost od neprimanja!
Difterija, koja je nekada bila veliki uzronik oboljenja i smrti,
danas je iezla. Pa ipak, vakcinacija se nastavlja. ak i kada se
desi redak sluaj pojave difterije, vakcinacija moe da ima vrlo
sumnjivu vrednost. Tokom izbijanja difterije u ikagu 1969. go-
dine, etiri od esnaest rtava je bilo potpuno i uredno vakcini-
sano od bolesti, kako stoji u izvetaju ikakog Zdravstvenog
komiteta. Pet drugih je primilo bar jednu ili vie doza vakcine, a
od njih, njima dvoje je bilo testirano kao potpuno imuno na
bolest. U drugom sluaju pojave difterije, gde je bilo tri smrtna
sluaja, jedan od umrlih i etrnaest od dvadeset tri obolelih, su
bili propisno vakcinisani.
Efikasnost vakcine protiv velikog kalja je predmet unih ras-
prava irom sveta. Samo polovina vakcinisanih ima neku korist
od toga, a mogunost velikih groznica, greva, kao i oteenja
mozga je suvie velika da bi se ignorisala. Opasnosti su toliko ve-
like da mnogi autoriteti u oblasti javnog zdravlja sada zabranjuju
upotrebu ove vakcine kod starijih od est godina. U meuvre-
menu, sama bolest velikog ili magareeg kalja je gotovo sasvim
iezla.
Da li je vakcina protiv zauki preporuljiva ili ne, je tekoe ve-
liko pitanje. Suprotno narodnom verovanju, ne slepi se od malih
boginja. Fotofobija, koja jednostavno znai preosetljivost na svet-
lost, lei se onako kako to roditelji rade ve godinama: navla-
enjem roletni. Vakcina protiv malih boginja ima za cilj navodno
da sprei encefalitis, koji se kao posledica malih boginja javlja
161
jednom u hiljadu sluajeva. Svaki doktor sa decenijskim iskus-
tvom leenja malih boginja zna da se bolest javlja u velikom
broju kod dece koja ive u siromanim porodicama i koja su pot-
hranjena, dok u dobrostojeim porodicama srednje i vie klase,
gde je ishrana dobra, anse da neko dobije ovu bolest su jedan
u deset hiljada ili ak jedan u sto hiljada. S druge strane, kod
vakcine protiv malih boginja postoji ansa da doe do ence-
falopatije u jednom od milion sluajeva, dok su ee komp-
likacije sa neurolokim, a ponekad i fatalnim ishodima, kao to
su ataksija (gubitak koordinacije), zaostalost, hiperaktivnost,
aseptini meningitis, napadi, kao i hemipareza (paraliza jedne
polovine tela).
Vakcina protiv nemakih boginja ili rubeole, ostaje kontro-
verzna. Vakcina protiv rubeole takoe moe vie da nakodi nego
da koristi, poto postoji opasnost od artritisa izazvanog lekom,
koji mada prolazan, moe da potraje mesecima. U SAD se na pri-
mer, ova vakcina radije daje deci nego majkama koje planiraju
potomstvo. Diskutabilno je i kako bi vakcinacija zatitila neroe-
nu decu, jer broj deformisane dece roene sa oiglednim sim-
ptomima rubeole varira iz godine u godinu, od jedne epidemije
do druge, od jedne naune studije do druge.
Imunizacija nije jedini, ni odluujui faktor u tome da li e ne-
ko da zakai bolest ili ne. Brojni drugi faktori kao to su ishrana,
kuni uslovi, higijena takoe su vrlo vrsti i bitni. Sumnja i dalje
postoji kad je u pitanju veza izmeu vakcine protiv velikog kalja
i opadanja broja bolesti - a i pitanje je da li bi ova vakcina, da je
danas proizvedena, prola standarde Ministarstva za hranu i
lekove.
Ponekad sama vakcina moe da izazove bolest. U septembru
1977., Jonas Salk je posvedoio, zajedno sa jo nekim nau-
nicima, da je jedan broj sluajeva deje paralize zabeleen u SAD,
poev od ranih sedamdesetih godina, posledica ive polio vakci-
ne koja je ovde u standardnoj upotrebi. U Finskoj i vedskoj, gde
se skoro iskljuivo koristi mrtvi virus, nije zabeleen sluaj deje
162
paralize ve deset godina. Neko ko je doiveo etrdesete i gledao
decu prikaenu na gvozdena plua, video predsednika u invalid-
skim kolicima, ili kome je bilo zabranjeno da poseuje javne plae
da ne bi zakaio virus deje paralize, nikada ne moe da zaboravi
te zastraujue slike. Danas, kada ovek koji je izmislio polio
vakcinu ukazuje na to da je vakcina uzronik nekoliko sluajeva
deje paralize, krajnje je vreme da se upitamo ta dobijamo time
to vakciniemo celu populaciju.
Luda plahovitost Moderne Medicine se nigde tako dobro nije
videla kao u godinama kad je vladala farsa oko vakcine protiv
gripa. Kad god pomislim na vakcinu priotiv gripa, setim se jednog
venanja, kome sam prisustvovao. udno je bilo to to na svadbi
nije bilo ni baka ni deka, a izgleda ni nikog starijeg od 60 godina.
Kada sam konano upitao, gde su stariji, reeno mi je da su neko-
liko dana ranije, svi primili vakcinu protiv gripa. Zato su ostali kod
kue da se oporavljaju od loih posledica vakcine!
Ceo poduhvat oko vakcine protiv gripa sasvim je nalik ogrom-
nom ruletu, poto iz godine u godinu niko ne zna da li je soj vi-
rusa za koji se pravi vakcina isti kao soj koji e izazvati epidemiju.
Svi smo imali sreu da vidimo kako izgledaju prave opasnosti od
vakcine protiv gripa kada je 1976. godine razotkriven veliki fijas-
ko povodom svinjskog gripa, pod budnim okom drave i medija,
i kada je zabeleeno 565 sluajeva Gijen Bareove paralize od
vakcine, kao i trideset neobjanjivih smrtnih sluajeva starih
ljudi koji su par sati ranije primili vakcinu. Pitam se kako bi iz-
gledala slika nesree da smo budno motrili na posledice vakcina-
cije gripa i u drugim kampanjama. Doktor Don Sil, sa Nacional-
nog instituta za alergije i infektivne bolesti kae: Moramo da
krenemo od pretpostavke da bilo koja ili sve vakcine protiv gripa
mogu da izazovu Gijen Bareov sindrom.
Ponovo, pored dece i starih osoba, ene su najranjivije i stoga,
ee izloene medicinskom nasilju. Ne postoji nijedan dobar
razlog koji bi ukazao da snimanja dojki radi utvrivanja raka ine
neto dobro. Pa opet, doktori gotovo biem usplahireno teraju
163
ensku populaciju na preventivne preglede koji za posledicu
imaju sluajeve koje ja nazivam Alisom u zemlji uda. Pomislite
samo na porodice u kojima ima vie sluajeva raka dojke ili dru-
gih kancera, a gde bi se shodno medicini, preventivno vadili jaj-
nici i sekle dojke! Jo jedan primer ovakve preventivne hirur-
gije je trenutni obiaj vaginektomije (odstranjivanja vagine) kod
odraslih ena koje nemaju simptome, ali ije su majke tokom
trudnoe uzimale DES. ene treba da budu jako obazrive u tome
ta otkrivaju i kau doktorima o svojim porodicama. Nikad ne
znate ta e da izvade iz vaeg tela u nameri da vas zatite!
Mukarci s druge strane, ne moraju da budu toliko obazrivi s ob-
zirom da lekari nikada nee da krenu da preventivno hirurki
odstranjuju penise kako bi ih zatitili od neega.
Naravno, pored injenice da su ove preventivne mere ne-
efikasne, i tetne, doktori e naneti jo tete time to e uskratiti
i sakriti informaciju koja bi zaista mogla da sprei bolest. Mislim
na etiri uzroka pojave raka dojke za koje bi sve ene morale da
znaju. Spreman sam da se kladim da ono malo ena koje znaju
za ova etiri uzronika, te informacije nisu dobile od svojih leka-
ra. etiri sastojka u receptu za rak dojke su sledea: mali broj de-
ce ili nijedno dete, hranjenje na boicu umesto dojenja, kori-
enje kontraceptivne pilule i korienje hormona posle menopa-
uze, kao to je Premarin.
Jo jedna kampanja protiv ena pokrenuta u ime prevencije
je nairoko promovisana ideja o tome da ene preko trideset go-
dina starosti ne bi trebalo da raaju. Kada sam ja studirao medi-
cinu, uili su me da ene preko 45 godina ne bi trebalo da raaju
decu. Dok sam stigao do stairanja, gornja granica raanja je ve
bila sputena na etrdeset godina. Pre deset godina, bilo je tri-
deset pet. A sada balansira izmeu trideset i trideset dve. Uobi-
ajeni razlog koji navode lekari zato se enama ograniava doba
raanja je taj da se neto deava sa eninim jajacima kako stari,
pa ona postaju oteena i zamorena. Tako imamo sindrom za-

164
morenog jajaca koji izaziva deformitete kod beba. Nikad nisam
uo da se spominju zamoreni spermatozoidi.
Zapravo, starost majke nema nikakve veze sa anomalijama
kod novoroenadi. U naunoj studiji Dona Hopkinsa otkriva se
da ene koje su bile izloene dentalnim ili medicinskim rendgen-
skim zracima sedam puta ee raaju decu sa Daunovim sin-
dromom, nego ene istih godina koje se nisu zraile. Ovu studiju
su podrali i drugi naunici, tako da je istraivanjem dokazano
da anomalije na roenju beba nisu prouzrokovane starou maj-
ke, nego - ako ona nije bila oprezna - njenom izlaganju opasnim
i uglavnom beskorisnim rendgenskim zracima, dentalnim, medi-
cinskim ili terapeutskim.
Na drugom kraju ivota, enama se govori da ne raaju jer su
premlade! Trudnoa meu tinejderkama nije popularna, ali po-
navljam, prava opasnost nema nikakve veze sa starou majke.
Lo glas koji prati tinejderske trudnoe dolazi zato to se one
najee deavaju devojkama iz siromanih porodica. U srednjoj
i vioj klasi, kada paena, dobro hranjena i maena tinejderka
zatrudni, sve su anse, ako ne i vee, da e roditi vrlo zdravo dete.
Brend preventivne medicine unutar Moderne Medicine je to-
liko opasan da mi zaista treba da prestanemo da je tako naziva-
mo. Nema nieg loeg u ideji da ljudi treba da se postaraju da
se ne razbole, ali sam koncept prevencije Moderne Medicine ne
moe biti dalje od toga. Preventivna medicina koju izvodi Crkva
je podjednako nasilna i opasna kao i lekovita medicina - moda
i vie, jer lekari preventivu esto koriste kao tit za upotrebu vrlo
agresivnih procedura.
Prvo i prvo, medicina se ne bavi zdravljem. Veina doktora ne
ume da opie zdravog oveka. Najvie to mogu da kau je: Ovo
je normalno. I dalje, poto doktor svog pacijenta moe da izloi
velikom arsenalu testova, granice normalnog su praktino sve-
obuhvatne. Uvek ima neto to sa vama nije u redu, jer doktor
ne dobija nita u sluaju da ste normalni ili zdravi.

165
 Nekada lekari zadueni za javno zdravlje nisu bili cenjeni od
strane svojih kolega. U njihovoj nadlenosti bile su higijena i dru-
ge osnovne stvari koje bi trebalo da vas uvaju od posete dok-
torima. Ali, od kako su doktori javnog zdravlja prihvatili skrining
kao svoju osnovnu metodu delanja, sada su vrlo cenjeni, jer su
postali nabavljai pacijenata za Modernu Medicinu. Oni dostav-
ljaju pacijente umesto da ih dre podalje.
Moderna Medicina ne veruje da osoba moe da uini bilo ta
kako bi odrala zdravlje, poto lekari veruju da je bolest samo
anonimno baena kletva koju ne mogu da raine konkretne rad-
nje ve samo simboliki obredi koji opet, nemaju nikakve veze
sa realnim svetom.
A kako Moderna Medicina ne prepoznaje druge grehe osim
onih poinjenih protiv njenih zakona, svako se raa sa prvobit-
nim grehom potencijalne bolesti. Za lekare, vi ste bolesni dok
god se ne dokae suprotno. Ne moete da se oistite samo tako
to ete da izjavite kako nemate simptome i da se dobro oseate.
Morate da proete testove, da pruite dokaze o sprovedenoj
vakcinaciji, te da se ispovedite i vi i vaa porodica. Lekari dono-
se sudove ba kao i drugi svetenici. Kada vas prilikom ispovesti,
lekar upita da li ste nekada imali venerinu bolest, a vi to porek-
nete, znate li ta e da napie pored pitanja kao odgovor? Paci-
jent negira VB. Ni za jednu drugu bolest lekar nije obuen da
napie pacijent negira.
Kada bi lekar primenjivao pravu preventivnu medicinu, nje-
govi pacijenti bi bili sve zdraviji i stoga, sve bi manje imali potrebe
da mu dolaze u ordinaciju. Odmah vidite koliko se ta ideja raz-
likuje od ideje Moderne Medicine. Crkvu pre svega zanimaju
sopstveni autoriteti, tako da sve to bi moglo da ih oslabi - kao
recimo sve manje posete doktoru - predstavljaju tabu. Moderna
Medicina uspeva zahvaljujui bolestima, ne zdravlju. to se ljudi
vie plae tamo nekih bolesti koje e da ih zadese nasumice,
to su vie prijemivi za vrbovanja i uspavljivanja Moderne Medi-
cine.
166
 Jedan od mehanizama koje doktori koriste da bi pojaali opte
ludilo je igra koja se zove Okrivi rtvu. Bolest je vaa greka,
ona nije posledica vaih loih navika koje izazivaju tegobe, a koje
ste vi odbili da menjate za one zdravije, dakle, vaa greka je to
se niste priestili na vreme ili ikada primili sveti obred. Mada
lekar nikada nee odustati ili rei sad je sve u Bojim rukama,
dok ne iscrpi sve mogue preparate, sakaenja, rtvovanja, desi
se da pacijent ode Bogu na ispovest ranije nego to je oekivano.
ak i kad se desi ono najgore, lekar nikada nee rei da je smrt
nastala zbog obreda. Koristei svoje semantike privilegije, iz-
vrnue stvar i baciti krivicu na pacijenta. Suvie je kasno doao.
Ako verujete u Modernu Medicinu, verujete i da nikada ne
moete zapravo da oekujete zdravlje. Nikada ni ne znate ta
moete da oekujete, poto bolesti dolaze nasumice. ivite u
neurotskom stanju napetosti, straha, krivice, sa umrtvljenim
oseanjem odgovornosti i moi. Pripremljeni ste na to da e vas
pasivno preuzeti najblia jaa sila.
injenica da pacijenti ponekad ne uzimaju prepisani lek
izluuje lekare. Pokoravanje pacijenata lekarima predstavlja vrlo
veliko nauno polje istraivanja, budui da Moderna Medicina
mora da pobolja svoje metode kako da privoli pacijente da rade
ono to im se kae. Idealno bi bilo da se uvede stalni monitoring
koji bi doktoru omoguio da prati svako pacijentovo pokora-
vanje sa recimo opcijom elektronskog zujala ili elektrinog tapa
za stoku kojim bi mogli da podseaju pacijente da uzmu lek. Sve
dok ovako ojaana lekarska nareenja ne postanu drutveno
prihvatljiva, Moderna Medicina mora da se zadovolji time to e
pastvu da dri pod konac konvencionalnijim, mada i dalje sred-
njovekovnim, metodama.
Kada je dovoljan broj ljudi radikalizovan do te mere da religiju
sasvim idealizuje, ta religija prelazi u napad i uspostavlja teolo-
giju. Kako bi spreili jeretike da njihov udobni status quo neim
ne poremete, crkveni oci zamrzavaju religijska uverenja i obiaje,
dok izmiljaju ili preteruju u davanju znaaja ve postojeim mi-
167
tologijama. Time to se vraa na preanje uspehe, doktor-
svetenik slavi savremenu praksu tako to joj daje oreol Bojeg
otkrovenja. A zatim, kako bi zatitila svetenikovo tumaenje
boanskog, Moderna Medicina sebe proglaava nepogreivom.
Dovedite ovo u pitanje i biete proglaeni za jeretika. Sve iz-
van uskogrudog crkvenog zakona, svaki tretman koji nije deo
standardne procedure, proglaava se neortodoksnim, dakle, za
progon u podzemni svet sumnji.
Moderna Medicina je postala toliko korumpirana da ne samo
da njena Vizija ne uspeva da inspirie veru i posveenost, ve
njeni obredi i simboli ne uspevaju ni da ljude pokrenu ka boljem
ivotu. Zato Moderna Medicina postaje sve agresivnija i agre-
sivnija. Ona mora da se osloni na silu da bi sebe odrala i da bi
se razvijala. Kako se smanjio njen duhovni autoritet, Moderna
Medicina je postala sve vie nasilna i napadna. Ono to je nekad
bio slobodan izbor ljudi, sada postaje nametnuta obaveza.
Mi sada imamo medicinsku inkviziciju.
Prvi, naizgled bezazlen znak inkvizicije je prodaja oprosta
greha. Promocijom prodaje oprosta grehova, crkva priznaje da
je izgubila svako pravo na ljudska srca i njihovu matu. Kada
moete da kupite blagoslov, vera vas ne motivie da inite dobra
dela ve sve ono drugo zbog ega ete moi da kupite svoje mes-
to u raju. Crkva Moderne Medicine je ovo odavno prevazila.
Zdravstveno osiguranje je medicinska verzija oprosta od greha.
Tamo gde najtvrdokornije svetske religije nikada nisu uzimale
vie od deset procenata, cene za blagoslove i obrede Moderne
Medicine rastu vie nego sve drugo na tritu. Vi kupujete bla-
goslove budunosti jer Moderna Medicina jako retko priznaje da
je u stanju da vam odri zdravlje, tako da e vam blagoslovi tre-
bati i dalje. Ovo skida doktore sa odgovornosti, a vas baca u
problem. Doktor ne moe da izgubi, a vi ne moete da pobedite,
jer su vas navukli da verujete kako ete se razboleti bez obzira
na to ta radite. Kakav je to nain da proivite ivot! Kako je to
inspirativno!
168
 Osim toga, zdravstveno osiguranje je vrlo malo doprinelo za-
titi pacijenata. Konano, ako raunamo povraaj novca, pacijent
u bolnici danas troi skoro isto onoliko novca kao nekad, pre osi-
guranja. Gotovo eksluzivni efekat zdravstvenog osiguranja je da
obezbedi priliv novca u depove onih koji su ga izmislili.
Poput srednjovekovne inkvizicije, medicinska inkvizicija polazi
od toga da ste krivi. Spoljanji znaci zdravlja nee vas spasti od
doktora. injenica da moete da pretrite maraton samo e
probuditi sumnju kod vaeg lekara, i nee ga ubediti da ste zdra-
vi. Najverovatnije e vas upozoriti da pazite da se ne povredite.
I kao kod srednjevekovne inkvizicije, svi vai poslovi i optenja
sa Crkvom su tajni - skriveni ak i od vas. Probajte samo da na-
bavite kopiju svog bolnikog kartona.
Srednjovekovna inkvizicija nije odgovarala za svoje postupke.
Ne odgovara ni Medicinska inkvizicija. Nije imalo znaaja to to
bi srednjevekovna inkvizicija muila i ubila nekoga. Taj je u sva-
kom sluaju morao da bude u neemu grean. Ako vas tokom
tretmana lekar ubije svojom glupou, nemarom, ili istom
zlobom, vaa porodica e morati da angauje najboljeg advokata
koga moe da plati, da bi pravda bila zadovoljena. Ako vas lekar
ubije svetim obredom koji je izmiljen iako to niko nee da priz-
na, ali je legitiman, ni najbolji advokat na svetu vam nee moi
da pomogne. A ovo se deava hiljadu puta svakoga dana.
Veina ljudi ima neku reniku definiciju Inkvizicije u glavi:
pronalaenje i kanjavanje jeretika. Ono to u ovoj definiciji nije
tako oigledno je injenica da je Inkvizicija zapravo bila jako us-
peno sredstvo Crkve da se njeni zakoni osnae i da se ojaa pozi-
cija Crkve kao kulturne i politike sile. Namera je bila da se
mona sila Crkve nametne ljudima kao deo njihovih ivota i deo
kulture. Jednostavno niste mogli da preete s jednog kraja ivota
ili drutva na drugi, a da usput negde ne platite svoje dug Crkvi.
Probajte da preete s jednog kraja svog ivota na drugi, a da
ne platite dug Modernoj Medicini. Nikom jo nije polo za rukom
da proivi ivot, a da ne bude izboden ili poprskan sa ve pome-
169
nute etiri svete vodice Moderne Medicine, a to su: vakcinacija,
fluorisana voda, intravenozne tenosti, i srebronitrat. Objektivno
govorei, sve etiri supstance imaju vrlo sumnjiv stepen sigur-
nosti i koristi.Pa ipak, Moderna Medicina ih je uzdigla do nivoa
svetinje. Za verujue, ove supstance ne samo da poseduju velike
moi, ve je i tabu da se uopte govori ili sumnja u njih. Pred
njima moramo da se klanjamo, a njihova svetost se podrava
civilnim zakonom kao i zakonima Moderne Medicine.
Inkvizicija olakava Crkvi napore da se diskredituje ili stavi van
zakona suparnika crkva, jednostavnim proglasom da su rivalski
obredi jeres. Svaka grupa ljudi, ideja ili praksa koja se tie zdravlja
bila je izloena napadu, ukljuujui i tradicionalne religije i poro-
dine vrednosti.
Inkvizicija Modernoj Medicini daje mo da progoni suparnike
sa zaleem sile zakona. Ako doktor posumnja da se radi o zlos-
tavljanju deteta, drava mu daje mo da dete zatvori u bolnicu.
ta to moe da sprei doktora da posumnja u zlostavljanje dete-
ta, ako se nae u bilo kojoj situaciji gde je njegova lekarska mo
ugroena? Danas puno ljudi na razne naine uspeva da ne vak-
cinie decu i nadmudre zakone tako to falsifikuju dokumentaciju
ili koriste slabosti kolskih vlasti. Ali ta bi bilo kad bi obe strane
bile podjednako grube u igri, kada bi roditelji javno odbili da
vakciniu decu, a kole odbile da decu upiu? ta e to spreiti
lekare da proglase roditelje krivim za zlostavljanje dece, da
oduzmu decu ili da ih jo i novano kazne?
Kao zahvalnost dravi koja osigurava mo inkvizicije, Moderna
Medicina ini velike usluge dravi tako to medikalizuje probleme
koji uopte nisu medicinske prirode. Kao to kae Don Meknajt,
profesor komunikologije i zamenik direktora Centra za urbani-
zam na Severozapadnom univerzitetu u svom eseju Medikali-
zacija politike: Osnovna funkcija medicine je medikalizacija
politike propagiranjem terapeutske ideologije. Ova ideologija,
kad se sa nje skinu mistini simboli, staje u jednostavni trojni
vjeruju:
170
 1. Osnovni problem ste vi.
2. Razreenje vaeg problema lei u mojoj profesionalnoj kon-
troli.
3. Moja kontrola predstavlja pomo vama.
Sr ideologije je njena sposobnost da svoju kontrolu sakrije
arobnim platom terapeutske pomoi. Tako medicina postaje
paradigma modernizovane dominacije. tavie, njena kulturna
hegemonija je toliko mona da se i samo poimanje politike mora
iznova definisati. Politika je (obino) interaktivna - debata gra-
ana po pitanju svrhe, vrednosti i moi. Medikalizovana politika
je unilateralna - odluku donosi pomaga u ime onog kome se
pomae.)
Ve sam diskutovao o tome kako Moderna Medicina neutrali-
e efikasnu preventivu tako to ignorie prave uzroke bolesti. Isti
mehanizam koji je korien da bi mi nauili kako srane bolesti
dolaze sluajno, a ne zbog naih loih ivotnih navika i navika u
ishrani, sada se primenjuje kako bi nam se pogled skrenuo sa
drugih uzronika bolesti, pre svega, politikih razloga.
Veina bolesti od kojih danas patimo posledica su zagae-
nja nae fizike, politike, ekonomske, drutvene, porodine, i
pojedinane psiholoke okoline. Istinska preventivna medicina
ne sme da ignorie ova pitanja kada se bavi problemom zdravlja,
pa ipak doktori proglaavaju ovo iskljuivo medicinskim proble-
mom, koji moe da se rei samo crkvenim obredima Moderne
Medicine.
Jedan od mojih omiljenih primera ovog procesa je trovanje
olovom. Na studijama medicine, doktore ue da je uzrok trova-
nja olovom cicero. Cicero se definie kao bilo koja nenormalna
glad za nehranljivim materijama. U ovom sluaju, tetna materija
je olovo. Kako deca dolaze do olova? Sa oguljenih prozorskih
dasaka i drugih delova kue gde se farba skinula. Dok god u to
budemo verovali, neemo moi da vidimo pravi razlog trovanja
olovom, koji je taj to dete jede farbu sa dasaka jer nema hrane
u friideru. ak i u danima kada se koristila olovna farba u en-
171
terijeru, deca iz srednjih i viih klasa nikada nisu imala trovanje
olovom. Zato bi oni jelu farbu? Kad su gladni, oni odu do frii-
dera!
Kada bi priznali da je glavni uzrok trovanja olovom glad,
morali bi ili da otpiemo ugroenu decu ili da problem napad-
nemo u korenu, s obzirom da je medicinsko leenje trovanja olo-
vom neefikasno i esto vrlo opasno. Odluite li jednom da krene-
te u koren problema trovanja olovom, otovoriete vrata iza kojih
je jo mnotvo skrivenih medicinsko-politikih skeleta. Poto ste
ispitali pitanje gladi, moraete da zavirite i u olovnu prainu od
izduvnih gasova, olovo u pastama za zube, i olovo u hrani za
odojad. Zar nije prostije da okrivite majku i pustite dete da sisa
farbu. Naravno, tako se stvara i povoljna politika klima za razvoj
Moderne Medicine.
Medicinske kazne, promocija kontrole raanja i malobrojne
porodice po svaku cenu nemaju nikakvu dokazanu medicinsku
svrhu, ali svakako slue interesima industrijsko-dravnog sistema.
Jo jednom, ene i deca su na pogrenoj strani ulice. Mnoge ene
moraju da rade van kue samo da bi skrpile kraj s krajem. ini
mi se da je to vie ekonomsko-politiki problem, s obzirom da
glava kue - bio to otac ili majka - treba da dovoljno zarauje
kako drugi lan domainstva ne bi morao da radi. Suoavanje sa
tim problemom zahteva da pogledamo osnovne nepravde naeg
drutva. Zato zovemo lekare da medikalizuju situaciju. Poto u
porodicama sa puno dece, majka ili otac mora da bude due u
kui pre no to se vrate sa posla, doktori proglaavaju male
porodice za podobnije od velikih. Onda lekari snabdevaju poro-
dice opremom koja je potrebna da bi one ostale male to opet
znai manji pritisak na institucije koje ele da zadre ekonomsku
i politiku mo, institucije koje bi morale da se odreknu pareta
moi ako bi se iznenada postavilo pitanje zato jedna plata jed-
nostavno vie nije dovoljna za izdravanje cele porodice.
Velikim porodicama je potrebno vie vremena i novca, ali one
takoe daju i veliku podrku svojim lanovima, to ih konano
172
ini manje zavisnim od drave i industrijskog poslodavca. Ako
ovek kraj sebe ima brau, sestre, tetke, ujake i roditelje, on mo-
e da rauna na njihovu podrku u situaciji kada se pokae da je
raditi pogubnije po zdravlje nego ne raditi. Ali ako je porodica
mala i odvojena od svoje rodbine, nema takvog uukavanja kod
kue. Nuklearna porodica je najbolja za interese poslodavca,
poto je radnik odgovoran dovoljno da trai posao, ali nedo-
voljno odgovoran da se motivie da pree dozvoljene granice u
industriji. Meutim, dom kad je jak, anse da zaposlenje, bolnica
ili drava uzurpiraju ljudsku volju su mnogo manje. Doktori eni
obeavaju osloboenje od njene bioloke prirode, samo da bi je
potom bacili u ruke robovlasnika koji imaju mnogo manje obzira.
Doktori se uistinu ne bave problemom uzroka nastanka raka. Oni
objavljuju rat kanceru to je zapravo samo jalov napad na sim-
ptome. Da bi se prepoznalo zagaenje naeg vazduha, vode,
hrane i stilova ivota, to bi zahtevalo isti oblik politike akcije koji
je bio potreban Medicini da se zakonom nametnuti, vakcinacija,
fluorizacija i srebro nitrat uzdignu do nivoa Svetih vodica.
Zato to je Moderna Medicina crkva smrti, koliko je jai njen
uticaj na drutvo, toliko e pogubnije biti po ljude. Javni red, us-
postavljen zahvaljujui alatkama Moderne Medicine, nalikovae
miru koji vlada grobljem. Gde god Moderna Medicina osvoji
znaajniju mo nad ivotom zajednice, ta zajednica e imati vie
tete nego koristi. Dravni programi ishrane, sainjeni uz pomo
eksperata nutricionista, na primer, ugroavaju manjinske zajed-
nice tako to ih sile da jedu standardizovanu ameriku hranu,
koja nije u skladu moda ni sa njihovim obiajima, ni sa biologi-
jom. U kolskim rukovima, kao i jelovnicima za stare ljude, vrlo
malo panje se posveuje kulturnoj, porodinoj ili verskoj tradiciji
ishrane. Moderna Medicina jednostavno kae da je svima pot-
rebna Velika etvorka: povre i voe, itarice, meso i mleni pro-
izvodi. Mi naravno znamo da se u mnogim kulturama kravlje
mleko teko vari zbog nedostatka enzima. Takoe znamo da je
tradicionalna hrana jedne kulture vrlo hranljiva, jer je nastala
173
tokom stotina godina adaptacije. Amerike navike u ishrani, s
druge strane, nastale su iz gomile razliitih razloga, od kojih su
neki zdravi, ali veina nije uopte.
Zajednice su takoe ugroene programima masovnih snima-
nja, koji su napravljeni kako bi se izolovao nosilac neke bolesti,
karakteristine za odreenu rasnu populaciju. Testiranje na Taj-
Sahovu bolest se pokazalo vrlo kontroverznim u jevrejskoj zajed-
nici zbog delovanja na moral i ponaanje pojedinca identifi-
kovanog kao nosioca bolesti. To isto vai i za crnaku populaciju,
na koju su se medicinari najvie obruili u potrazi za srpastom
anemijom.
Prvi sastojak u mom receptu za preobraaj zdrave zajednice
u sirotinjsku etvrt je da se podigne bolnica u samom centru.
im se bolnica postavi kao mostobran, Moderna Medicina moe
da izvri svoj prvi napad, opet na porodicu. Ako mi je namera
recimo da unitim porodine veze meu siromanima, prva stvar
koju u uiniti je da ih hospitalizujem od samog roenja i da se
postaram da dobiju vetaku hranu, a ne majino mleko. U uni-
verzitetskoj bolnici u Ilinoisu, 99% procenata majki je dojilo pre
nekih tridesetak godina, dok je danas taj procenat pao na jedan
posto.
Kao sledei korak, uveo bih planiranje porodice u sirotnjske
etvrti. Najmio bih gomilu siromanih ljudi da ih nauim kako da
dalje ire kontracepciju meu sirotinjom. Drava je zapoela ovaj
program pre dvadeset pet godina kako bi spreila irenje van-
branih odnosa i venerinih bolesti. Kakav je rezultat te kampa-
nje dvadeset pet godina kasnije? Siromani imaju vie venerinih
bolesti i vanbranih veza nego ikada ranije, a porodine veze su
oslabljene.
Sledee to bih uradio, kada sam ih dovoljno omekao uvo-
enjem planiranja porodice i vetakom hranom za odojad, je
da uinim da se stanovnici siromanih etvrti - crnci - oseaju in-
feriornim. Tako uvodim program skeniranja za srpastu anemiju
koji e da otkrije kao nosioce bolesti jednog od sedam testiranih
174
crnaca. Onda u da uteim nosioce isto onako kako teim ljude
koji imaju funkcionalni um na srcu, reima da biti nosilac neke
bolesti, ne znai nita. Naravno, oni mi nee ni za trenutak pove-
rovati u to. Ubeeni su da imaju lou krv, tako da e paziti s
kim stupaju u brak, i dalje e brinuti sve do kraja ivota.
Toliko o sirotinjskim etvrtima.
Doktori se staraju da i drugi segmenti drutva ostanu takoe
siromani. Diskriminacija prema starim ljudima poinje baca-
njem kletve na njih, koja kae da e neminovno stariti, gubiti
radne sposobnosti i talente koji ih ine vrednim lanovima
drutva. Sa takvim medicinskim prokletstvom, stari ovek je pri-
moran da se povue u dom za stara lica, postavi tako tienik
drave - ili jo gore - tienik Crkve.
Naravno, konani cilj je da svi mi postanemo tienici Moder-
ne Medicine. Doktori pokazuju opasnu tendenciju da iskoriste
prednost u svakoj moguoj prilici gde mogu da nateraju pojedin-
ca da radi stvari samo da bi to bilo uraeno. Da doktorima nije
stalo da imaju sve veu mo nad pojedincem, zato bi sve vie
medicinskih procedura bilo ureeno zakonom? Zato morate da
se rvete sa svojim doktorom oko toga da li ete da se porodite
kod kue, da li ete da dojite bebu, upiete ga u kolu ili zatitite
od bolesti onako kako vi mislite da je najbolje?
Mene ne iznenauje mnogo to to obino budne i mone or-
ganizacije, kao to su radniki sindikati i amerika Unija za gra-
anske slobode nisu reagovale na ovu pretnju naoj slobodi.
Nisu uspeli da prepoznaju problem jer su pretplaeni na religiju
Moderne Medicine. Umesto da kau da svaki ovek ima pravo
da ne ode na rendgensko zraenje ili abortus, oni tvrde suprotno.
Oni ne primeuju kada medicina nalae prvo starim, a onda svim
majkama da urade omniocentezu kako bi se iskljuila mogunot
raanja defektne dece. Takoe ne primeuju ni kada Crkva pri-
morava ove majke na abortus. A kada doe va red da se po-
javite pred medicinskim autoritetima - ko e znati zato? Moda
vam je neophodna preventivna hirurgija - a vi ete biti sami.
175
 Kada god neka revolucionarna grupa usvoji neku re, reak-
cionarna grupa e je takoe usvojiti. Upravo to je Moderna Me-
dicina uradila sa pojmom preventivna medicina. Tako to pravi
razliku izmeu preventivne i drugih oblika medicine, Crkva kon-
trolie koncept i daje legitimitet sopstvenoj opsedutosti kriznom
medicinom.
Ako ele da to to rade nazovu preventivnom medicinom, ne-
ka ih. Ali nemojmo da zovemo preventivnom medicinom nita
to mi radimo. S druge strane, ako hoe da zalepe etiketu revo-
lucionarnog na procedure koje odgovaraju njihovim interesima,
i to je sasvim u redu. Nazvae vas zlostavljaem dece zato to
hrabrite majke da se poraaju u svojim kuama. Ako je potrebno,
umesto da sa prepirete oko izraza, treba da ste spremni da prih-
vatite to to vas neko prepoznaje kao zlostavljaa dece. Ako neko
kae da dojenje vezuje majku za kuu i dete ini zavisnim, recite
da se slaete da majke budu vezane za kuu, a deca zavisna. Ako
neko kae da su ljudi koji se zalau da hrana bude ista i prirodna
ludi, ekstremisti, pomodari ishrane, nazovite sebe i svoje pri-
jatelje ludim, esktremnim i pomodarskim. Moderna Medicina
moe da oznai neortodoksne lekare nadrilekarima; moda su
nama upravo potrebni nadrilekari. Rei nisu vane. Delanje
jeste. A radnja koja se trai nije nita manje nego ruenje Crkve
Moderne Medicine.
irom zemlje, stotine briljantnih umova rade istraivanja o
nainima kako da pobede i spree ubitane bolesti kao to su rak
i srane bolesti, ali poto su im metode neortodoksne, moraju
da budu jako oprezni i neujni da ih Crkva ne bi najurila iz svojih
redova. Svedoci smo kako je dobitniku Nobelove nagrade Laj-
nusu Polingu Nacionalni Institut za rak uskratio finansijsku
pomo za dalja istraivanja kako bi dokazao da askorbinska
kiselina (vitamin C) zaista pomae obolelima od raka - na ta su
ukazivala njegova ranija istraivanja. Ja mogu da posvedoim
kako je najmanje jedan doktor sa kojim sam razgovarao, priznao
da bi rak kod sebe ili svojih najbliih tretirao zabranjenim alter-
176
nativnim metodama. Pa zar je to sistem sa kojim moete da ra-
dite iznutra?
Ljudi treba da rade na tome da se u potpunosti oslobode
Moderne Medicine. Potrebna je vrsta armija jeretika, odluna
u nameri da se oslobodi od Moderne Medicine, koja e hrabro-
u, lukavstvima i resursima da preobrazi odnos drutva prema
bolestima i zdravlju.
Ono to nam je potrebno je Nova medicina, nova vizija
zdravstvene brige o ljudima.

177
 9. poglavlje

Nova medicina

Nova medicina je moj recept za pobedu - moj plan za poraz

Crkve Moderne Medicine.
Sve do sada sam vam govorio kako i zato treba da se zatitite
od Moderne Medicine. Govorio sam vam kako da prevarite dok-
tora, kako da vidite da li je njegov savet dobar ili ne, kako da ga
proverite, kako da ga zaplaite, kako da mu se suprotstavite i ka-
ko da odrite svoje zdravlje uprkos njegovim opasnim zahvatima.
Moda ste i sami primenili ove preporuke, ili ste moda ovu
knjigu izlistali samo iz puke zabave. Ako ste upotrebili neke od
saveta, verovatno ste svesni da ste pri tom uradili i neto vie od
samozatite. Vi ste podrivali Modernu Medicinu. Rekao sam vam
da slaete svog doktora, da dobijate na vremenu i smeite se -
kao i da se organizujete iza njegovih lea I poveete sa ljudima
koji dele vae miljenje o zdravlju. Rekao sam vam da napustite
okrilje Crkve Moderne Medicine, da je ne izazivate i da ne posta-
nete muenik.
Sve vreme sam vas pripremao za ovo to sledi.
Jedna od mojih omiljenih izreka je da dolazi vreme kada emo
morati da se izdignemo iznad principa i uradimo ono to mora
da se uradi. Jednom kada probate neki od sastojaka mog recepta
iz ove knjige, vrlo brzo ete videti da odluka da se zatitite od va-
eg lekara neminovnio vodi ka mnogo dubljoj posveenosti. Ui-
nite prvi korak ka Novoj medicini i vie ne moete da stojite
mirno. Ili ete se tada povui i dozvoliti da vaim ivotom ponovo
upravljaju doktori ili ete nastaviti da se kreete napred. Moda
ete poeti odlukom da dete rodite kod kue, ili da elite da do-
178
jite svoju bebu, ili da hoete da upiete decu u kolu, a da ih ne
vakciniete, ili da ete da preskoite sistematski pregled ove go-
dine, ili da pritisnete uza zid svog doktora dok vam ne kae zato
je operacija potrebna, ili da traite od lekara da lei vas i vae
dete bez upotrebe lekova.
Ako se posvetite samo jednoj od ovih stvari, garantujem da
e to izazvati prvu pukotinu u staklu, kao radikalni eksperiment
koji vas vodi u ivot medicinske gerile. Ovo vam je poteno upo-
zorenje.
S druge strane, ne morate da polaete zakletvu vernosti da
biste se pridruili ovoj revoluciji. Nama ne trebaju simboliki
protesti oboavanja u kojima ima vie simbolike nego pravih
vrednosti. Praktikovanje Nove medicine e vas istog asa uiniti
lojalnim. To to uzimate odgovornost za svoje zdravlje i zdravlje
svoje porodice, bie politiki in dok god Moderna Medicina ko-
risti politiku mo za napad na pojedinca, porodicu i njihovo
pravo da odluuju o sopstvenom zdravlju. Sam na in posvei-
vanja porodici kao jedinici zdravlja i zajednici kao grupi porodica
je politiki jer se opire ideji da je pojedinac jedinica zdravlja i
drutva.
Naa Nova medicina see sve politike i ideoloke puteve i ide
pravo u sr odnosa sa ivotom svakog od nas: Koliko dugo i koliko
kvalitetno u ja da ivim? Ali, Nova medicina takoe preuzima i
neke od zamki lane religije.
Stara medicina je postala Crkva zato to se neminovno bavila
istim problemima ivota, smrti i smisla kao to to rade i lane re-
ligije. Ona je samo odradila lo posao na tu temu, delimino zato
to je izgradila teologiju zasnovanu na neivim stvarima. Pretvo-
rila se u korumpiranu, idolatrijsku Crkvu. Diskreditovala je staru
veru, koja je - i u dobru i u zlu - pomogla ljudima da se nose sa
ivotom I smru I onim izmeu. To je greka koju Nova medicina
nee da napravi.
U ovoj knjizi sam se potrudio da na najbolji mogui nain dis-
kreditujem Crkvu Moderne Medicine. To ne smem vie da radim
179
a da ne ukaem na alternative Modernoj Medicini. elim da iz
strukture najurim zle momke i postavim nove ljude, sa novim
zadacima.
Temelj religije ini vera, i vama e takoe biti potrebna vera
da biste primenjivali Novu medicinu. Ali nee vam biti potrebna
vera u tehnologiju, ili doktore, ili lekove ili specijaliste.
Treba vam vera u ivot.
Tako to e biti verna ivotu, ak i u religijskom smislu ako
elite - i voleti ivot - Nova medicina e odmah diskreditovati
Modernu Medicinu. Nova medicina nee morati da se isprei
izmeu osobe i njenog izbora tradicionalne veroispovesti, jer sve
religije koje su preivele, podravaju ivot.
Svakom oveku je potreban sistem vrednosti, moralna struk-
tura koja e mu pomoi pri donoenju fundamentalnih odluka.
Osoba koja tvrdi da kroz ivot prolazi ne donosei vrednosne su-
dove, takoe potuje sistem - sistem bez vrednosnih sudova. Ne
postoji nain da to izbegnete, i zato je to sr svake religije. Religija
definie sistem vrednosti i daje uputstva za ponaanje kako bi
ljudi, u susretu sa alternativnim reenjima, umeli da izaberu pravi
put.
Moderna Medicina se pojavila i otela pozornicu time to je
rekla: Vie ne morate da brinete o drugim sistemima vrednosti,
jer mi moemo da popravimo i ispravimo sve to vam se desi.
Oslobaamo vas etike posebnih vrednosti, a u zamenu, traimo
samo veru u simboliki moral, obredni moral, etiku nae sop-
stvene izvrnute logike.
Nijedan logiki sistem, izvrnut ili ne, nije uspeo da nadmudri
biologiju. A upravo u biologiji Nova medicina nalazi svoju etiku,
svoj sistem vrednosti.
Poto je ivot sredinja tajna nae Nove medicine, nai ob-
redi prepoznaju i slave ivot vaseljene. Gresi Nove medicine,
u velikom broju sluajeva, ispostavie se kao vrline u crkvi Mo-
derne Medicine: svaki in koji promovie ili oprata nasilje nad
ivotom. Nova medicina kae da je greh ograniiti unos hrane
180
trudnicama, da se kontraceptivna pilula koristi slobodno zato to
je sigurnija od trudnoe, da se ide na godinje sistematske pre-
glede, da se novoroenim bebama ukapava srebro-nitrat u oi,
da se deca rutinski vakciniu, da se ne obraa panja na ishranu,
te da su gostoljubive sve one radnje koje Moderna Medicina
proglaava zdravim. Ovo su gresi ne zato to vreaju neiju
ideju korektnog i pristojnog ponaanja, ve zato to predstavljaju
direktnu i jasnu pretnju ivotu. To su prekraji odreenim uslo-
vima, korektivne radnje Nove medicine - oseanje krivice i poko-
ra - ii e ka tome da se stvore takvi uslovi. Izbei neravnoteu u
ivotu za oveka je podjednako teko kao i postizanje ravnotee.
Poto je ovo humana medicina, a ne ona vezana za smrtonosne
formalnosti maina, nada je jedna stvar koja ni najgorem greni-
ku ne moe da bude uskraena.
Nova medicina ne vri prazne rituale. Zapovesti ispunjavate,
a obrede izvodite tako to radite prave stvari. Prirodno, i u ovoj
religiji imamo svetenike. Ali Novi doktor nije glavni posrednik
izmeu vernika i objekta njegove vere. Doktorov autoritet je oz-
bijno ogranien time to osoba preuzima odgovornost za sebe.
Etiki sistem dodue zahteva postojanje medijatora, onoga koji
e podrati verujueg na njegovom putu, zatitnika ivota kad se
na putu zapadne u potekoe.
Ne zaboravite da je cilj Novog doktora ili doktorke da ostane
bez posla, tako da vaa zavisnost od profesionalaca treba da se
svakodnevno smanjuje. Morate da uite kako da se snalazite bez
lekara, jer doktori nisu proroci sudbine. Oni su proroci vere, istin-
ski slavitelji religije ivota i bivstva, porodice i zajednice. Ovim
venama teku odrednice zdravlja: ivot, ljubav i hrabrost.
Vaa prva odgovornost je da brinete o svom telu i umu. Hrana
je jako vana, ali ne kao obina hrana u smislu voda, hleb, pro-
teini, vlakna i vitamini. Treba da jedete istu hranu i pijete istu
vodu. Morate da istraite koja je hrana najbolja za vas, s obzirom
da ono to ue na usta odreuje i ono to e izai iz vas. Mi pose-
dujemo i druge apetite koji treba da se zadovolje. Na izvestan
181
nain, sve to doe u va ivot i telo je hrana. Da li e to biti
hranljivo ili ubre od hrane je odgovornost pojedinca, i time se
odreuje neiji uspeh u dostizanju cilja zdravlja. Ako puno vre-
mena provodite ispred televizora, izgubljeni u izmiljenom svetu
koji je na tunom drugom mestu odmah iza stvarnog ivota, vi
traite vreme svog ivota, vreme potrebno da se nahrani vaa
dua i due onih oko vas. Birajte ime ete se hraniti. Probajte
da okusite i vidite, omiriete i dodirnete stvari koje e uveati
vae zalihe ivota.
Naa Nova medicina je pored hrane, posveena i aktivnos-
tima. Vrlo jednostavno, ima stvari koje ovek treba da radi ili da
ne radi, zbog sebe, u ime svoje bioloke istine, radi svog sop-
stvenog ivota. Posveenost ishrani upravlja onim to unosimo
u organizam. Posveenost aktivnosti odredie ta pojedinac radi
sa svojim telom i umom, miiima i duhom. Sve religije prepoz-
naju neki vid posebnih sklonosti, ali poziv od Boga je obino re-
zervisan samo za one koji hoe da stupe u red svetenika. Naa
Nova medicina kae da svaki ovek ili ena treba da odaberu
svoje zanimanje kao da im je to dato od Boga, jer uistinu, zaista
svakom od nas i jeste od Boga kazato: da ivimo dugim i srenim
ivotom.
Naa Nova medicina se takoe zalae da se okupljamo u zna-
ajnim ivotnim trenucima kao to su roenja, venanja, bolesti,
proslave i umiranja. Kako zaposlenja u industriji ne slue zarad
linog zdravlja, ve zbog vee produkcije, doi ete u dilemu kako
da dobro ispunite ove obaveze jer je za njih potrebno vreme.
Moda ete na kraju zavriti kao slobodnjak ili nezaposlen ovek.
Nova medicina zato trai da budete uravnoteeni pri izboru
svoje karijere. ivot treba da je na prvom mestu, a ne argarepa
na dugom tapu u trci pacova. Organizujte svoje vreme i gradite
karijeru tako da ete moi da uestvujete u znaajnim i lepotom
ispunjenim ivotnim dogaajima.
Va dom je Hram nae Nove medicine, jer kua je tvrava po-
jedinca koja ga titi od nezdravih institucija kao to su industrija
182
i Crkva Moderne Medicine. Ako pojedinac na primer, mora da
napusti posao jer mu je zdravlje ugroeno, porodica je tu kao po-
drka dok on ili ona ne nau drugi izvor prihoda. Ovo moda ud-
no zvui nekima od nas koji smo odrasli na pretpostavci drutva
da je porodica vie obaveza nego to je preimustvo. U interesu
industrije je da porodica bude mala, ograniena na dvoje dece i
jednog ili dva odrasla lana, a ne kao porodica u istinskom smislu,
znai skup rodbinskim vezama povezanih ljudi svih ivotnih doba,
koji ive blizu jedni drugih i zajedno proivljavaju vane ivotne
dogaaje. Kada porodica zajednikim snagama nastupi u odbra-
nu neega ili u slavu neega, nema te institucije koja moe da
poremeti ivote njenih lanova.
Briga nae Nove medicine za porodicu poinje u trenutku ka-
da porodica nastaje. Naa prva zapovest glasi: Ne obraaj pa-
nju na vagu tokom trudnoe. Umesto toga, obrati panju na
kvalitet hrane koju unosi, jedi najistije i najhranljivije namirnice
koje moe da nae i prestani sa upotrebom svih lekova. Ne uzi-
maju se lekovi samo kad morate jer malo je onih lekara koji ne
misle da su pilule uvek potrebne. Ovo vai i za snimanje rend-
genskim zracima.
Kako je naa Nova medicina - medicina posveena ivotu, a
roenje kljuni momenat u ivotu, pa poto je kua Hram nae
Nove medicine, idealno bi bilo da se deca raaju u kui, daleko
od svih opasnosti koje vrebaju u bolnici, okruena ljubavlju i po-
drkom porodice. Dolazak na svet novog lana porodice je do-
gaaj u kome treba da uestvuje veina lanova porodice.
Odmah po roenju, im je to mogue, svaki lan porodice treba
da je tu da doeka i slavi dolazak novog ukuanina. Tako treba
da se vri obred roenja, proslavom, sa svim porodinim slav-
ljem, pesmom i smehom.
itaocu koji je stigao do ovih redova, ne moram ni da kaem
da se podrazumeva da nova mama treba da iskljuivo doji svoju
bebu u poetku, recimo bar est meseci, a onda da pone uz

183
majino mleko da uvodi vrstu hranu koja se sprema u poro-
dinoj kuhinji, a ne u industrijskim pogonima deje hrane.
Doktori obino savetuju roditelje da u podizanju dece budu
postojani i dosledni. Ja verujem da je jedino u emu roditelji
treba da budu dosledni to da vole svoju decu i jedno drugo. Osim
toga, nema neke velike vajde od doslednosti. Roditeljima je i
ovako ve dovoljno teko da bi jo vodili rauna o tome ta su
sve rekli ili uradili deci tokom dana. Porodica je iv organizam i
ne treba je gurati u kalup misli i radnji karakteristinih za maine.
Jednom sam na radiju izjavio da kada govorimo o negovanju
dece, jedna baka vredi koliko dva pedijatra. Ubrzo sam dobio
poziv od mog efa odeljenja koji mi je rekao da ima nameru da
me zameni sa dve bake. U svakom pogledu brige o deci, treba
biti podozriv kada su u pitanju eksperti. Svaka porodica mora da
uzme u obzir uspene primere iz sopstvene porodice, kulture,
drutvene klase i vere. Miljenja strunjaka treba da se smatraju
bezvrednim sve dok se ne dokae suprotno i to uz pomo mnogo
jakih dokaza. Naalost, da bi se danas izborili sa razbijenom
porodicom modernih vremena, ponekad treba posegnuti i za
dedama ili ak pradedama da bi otktrili ta se u porodici uobi-
ajeno radilo. Kada se izgube istorijski potvreni kulturni modeli,
treba potraiti prijatelje i komije koji imaju zdravo tradicionalno
poreklo.
Poev od roenja, znaajni dogaaji u ivotu jedne porodice
proslavljaju se masovno. Mi odbacujemo termin nuklearna po-
rodica i proirena porodica, jer neemo da govorimo o poro-
dici ako ne mislimo na sve krvne srodnike. Sve generacije
uestvuju u ivotu jedne porodice, i niko nije podcenjen zbog
svojih godina. Svaki lan porodice zna da kada je potreban ne-
kome iz porodice, porodica dolazi na prvo mesto. Kada lan po-
rodice ide u bolnicu, tu e uvek biti ekipa roaka spremnih da
puca.
Smrt je jo jedno od onih neizbenih ivotnih iskustava koja
okupljaju porodicu. Kao to roenja, roendani, svadbe i drugi
184
porodini dogaaji imaju prednost nad karijerom i drugim ak-
tivnostima, tako i smrt lana porodice zahteva prisustvo. Nijedan
lan porodice ne treba da umre sam ili samo u prisustvu osoblja
na odeljenju za intenzivnu negu. ivot treba da se okona tamo
gde je i poeo, kod kue.
I van okrilja doma, medicinska gerila ne sedi skrtenih ruku.
Moral Moderne Medicine, koji je u velikoj meri i moral ameri-
kog drutva, nalae da pojedinac uva samog sebe. Ve sam go-
vorio o tome na koje sve naine profesionalne usluge doktora i
drugih unitavaju ne samo porodine veze ve i veze unutar za-
jednice. Naa Nova medicina, meutim kae da mi moramo da
odravamo veze unutar zajednice. Vi ste uvari - vae brae i
vaih sestara.
Naoj Novoj medicini je zajednica potrebna iz vie zanimljivih
razloga. Pre svega, iako Nova medicina ide ka tome da se pojedi-
nac oslobodi opasnih i tetnih namera Moderne Medicine, mi
razumemo koliko je teko da ovek sam izvede ovakvu vrstu po-
bune. Svima nama su potrebni prijatelji, a u sluaju bitke protiv
medicinske inkvizicije, jo i vie od toga.
Naa zajednica je skup porodica koje se jedna prema drugoj
odnose kao delovi jedne porodice. Ovo moe da zvui uasno
staromodno, ali zapamtite, porodica je jedinica zdravlja, pri-
marni resurs svakog pojedinca. Tako i zajednica moe da bude
jedinica zdravlja, ali kako je zajednice lake razbiti, zbog prirode
amerikog ivota, one su sve ee na udaru. To ne znai da ne
treba da imamo prijatelje na sve strane sveta. Naprotiv, zajednica
treba da raste i iri svoja krila.
Zamislite da je zajednica zapravo skup ljudi iste vere. Naa za-
jednica ili bratstvo nije u sukobu sa porodinim verskim skupo-
vima, kao to se ni naa medicinska religija ne poredi sa ver-
skim oseanjima pojedinca.
Naravno, moda neete moi da naete ovakvo bratstvo. U
tom sluaju, osnujte vi svoje. Moda ete poeti sa svojom po-
rodicom, ili ete krenuti sa svojim prijateljima, ili ete morati ak
185
i da se nekud preselite. Ja esto savetujem enama koje ele da
doje svoju decu, ali nisu sigurne da e moi to da izvedu da se
dosele u komiluk ene koja je dojei podigla vei broj dece.
Vano je da se poveete sa ljudima koji dele vae etike stan-
darde. Svakom od nas je data samo mala koliina energije i vre-
mena, a poto vam glavna podrka i ohrabrenje dolazi od onih
koji misle i oseaju isto to i vi, ne treba da imate griu savesti
zato to se udaljavate od onih koji tako ne misle i ne oseaju.
Naa Nova medicina istovremeno ne daje licencu za suavanje
vidnog polja do take kada va fiziki i intelektualni ivot postaje
stvar rutine. Vi stalno treba da se informiete o moralnim na-
elima drugih vera i drugim putevima zdravlja. Nemojte da posle
samo dve ili tri proitane knjige sebe proglasite spasenim. Pro-
itajte stotinu knjiga! Proitajte svaku knjigu koja se bavi zdrav-
ljem, naroito one u kojima se razoktriva opasna neefikasnost
Moderne Medicine, kao i one koje su utemeljene u tradicijama
koje su opstale stotinama godina (u bibliografiji na kraju imate
listu za poetak istraivanja). Naviknite se i prihvatite ideju da ne
postoji samo jedan sistem koji ima, ili kae da ima ekskluzivno
pravo na reenje dinamike zdravlja.
Kako je naa Nova medicina bioloka religija, obeane na-
grade su takoe bioloke. Prvo ete biti nagraeni kvanitetom:
pad smrtnosti dece i dui ivotni vek. Prevedite to u kvalitet ivo-
ta i shvatiete da e svi biti zdraviji. Imaemo jako nizak broj in-
fekcija, alergija, raka, sranih oboljenja, dijabetesa, kao i sluaje-
va trovanja. Socioloki gledano, bie i manje razvoda, samoubis-
tava, i depresije.
Sa manjim brojem bolesti, bie i manja potranja za sveteni-
kom-doktorom. Broj poseta lekarima ili lekara e pasti, broj me-
dicinskih procedura e se smanjiti, i cena zdravstvene nege e
biti manja. Doktor e se preobraziti u porodinog prijatelja i vie
ga neemo smatrati za spoljno tehniko lice ije su vetine
predmet divljenja.

186
 Naa zajednica e rasti, spolja i iznutra, zbog oslobaajue
ideje da porodica vie nije obaveza ve prednost i dobrobit. Na
unutarnjem planu, kako se budu uveavale nae porodice, i na
broj e rasti. Na spoljanjem planu, bie nas sve vie kako nam
bude prilazilo sve vie onih koji ele da se oslobode od Moderne
Medicine.
Moda su vanije od svih tih merljivih nagrada one nagrade
koje ne mogu da stanu u statistiku ili da se izraze dolarima i cen-
tima. Naa medicina je medicina nade, a ne oaja; radosti, a ne
tuge; ljubavi, a ne straha. Svi nai obredi su slavljeniki. Mi ne
obeleavamo roendane, venanja ili druge ivotne prekretnice
tako to sisamo krv ili traimo rtvene darove. Mi traimo urku!
Kada se ena porodi kod kue, nije to samo da bi izbegla opas-
nosti bolnice. To je zato da bi cela porodica mogla da uestvuje
u radosnom i zaista blagoslovenom dogaaju. Kada majka doji
bebu, ona e osetiti radost kakvu nee moi da oseti u sluaju
da beba sisa mleko preko plastine cucle, nataknute na flaicu!
Naa Nova medicina daje savren protivotrov za glavnu bolest
koja danas pogaa ameriko drutvo: depresiju. Depresija je par-
e smrti, a naa posveenost ivotu i radosti uskrauje nam taj
zalogaj oaja. Recept za depresiju je izolacija, naputenost, frus-
tracija i otuenje. Nai obredi jednostavno ne dozvoljavaju da
nam se takve situacije dogode. Teko je da se oseate uplaeni,
usamljeni ili bespotrebni ako vas eka proslava neijeg roenda-
na, ili roenja bebe ili venanja, ili novog posla ili ve ta sve
treba da se slavi. Kada kaemo da je naa Nova medicina zajed-
nica slavljenika, to zaista i mislimo.
Jo jedna nagrada koja vas eka kada prihvatite kao alterna-
tivu pripadnitvo Novoj medicini, je to to vie na drugu stranu
neete da gledate sa mrnjom i strahom koji se obino javljaju
onda kada nemate svoje miljenje i kada se prepustite Modernoj
medicini. Vae prvobitno oseanje frustracije i depresije se pre-
obraava, ak i u neto to je zabavno. U poslednje vreme je na-
pisano mnogo knjiga i dosta filmova je snimljeno na temu
187
raskrinkavanja nekih oiglednih greaka Moderne Medicine.
Kada niste svesni da postoji alternativa Modernoj Medicini, ova
oktria mogu vrlo teko da padnu. Neki moji studenti i ja smo
skoro bili najureni iz bioskopa jer je na smeh nadjaao priguene
krike gledalaca koji su bili uasnuti filmskim prikazom komedije
- ili tragedije - Moderne Medicine
Jednom kada pristupite naoj Novoj medicini, jednom kada
shvatite da je vae zdravlje i zdravlje vae porodice radosna,
nadom ispunjena privilegija, a ne zloslutna odgovornost strana-
ca, zaista ete se oseati slobodnije i srenije. Mnogi ljudi su mi
prili sa reima da je jako teko da neko prigrli ovu revoluciju
ako nije radikalan. Kau mi da tek kada se ljudi nau u situaciji
gde ih je moderna Medicina povredila ili nanela zlo nekom od
njihovih blinjih, oni mogu da vide koliko su opasne medicinske
procedure koje su ranije uzimali zdravo za gotovo. Kau mi i da
ljude prvo treba naplaiti da bi se u njima probudila hrabrost.
To sve moe da bude istina. Ova knjiga je na neki nain, od-
govor mojim prijateljima koji su mi te stvari izrekli. Ja sam upravo
i napisao knjigu kako bih uplaio i radikalizovao ljude pre no to
ih neko povredi. Neka ova knjiga bude to radikalno iskustvo za
vas. Sledei put kada posetite lekara, setite se mojih rei.
Jo neto me ljudi pitaju, kako da ponu. Oni ele da se
pridrue revoluciji, ali ne znaju tano gde treba da se upiu.
Ne treba nigde da se upisujete. Zaponite revoluciju u sop-
stvenom domu, jo veeras. Ponite da razmiljate o svojoj
porodici kao izvoru blagostanja, a ne kao obavezi. Ako niste u
braku, ponite ozbiljno da razmiljate o tome da naete nekog i
da se venate. Ako ste ve u braku, najrevolucionarniji in koji
moete da uradite veeras je da napravite dete. Onda planirajte
da se porodite kod kue i da dojite bebu.
Ako su vam roditelji ivi, zovite ih i ugovorite vienje sledeeg
vikenda, ako je to mogue. Ili se sa drugim roacima dogovorite
oko vienja.

188
 Vidite i odluite ta su vam prioriteti u ivotu. Da li zaista
radije elite da radite na pokretnoj traci i pazite da se ovaj deo
uklopi sa ovim delom, nego da brinete kako da delovi dejeg i-
vota svi budu na svom mestu? Da li su nagrade na kraju trke pa-
cova zaista toliko vredne da ete za njih da prodate svoje vreme,
energiju i emocionalnu posveenost tako da nee nita preostati
za vas i vau porodicu? Da li va posao slui iemu drugom nego
da vas samo smesti sve blie koronarnom odeljenju bolnice?
Potraite zajednicu. Prvu majku koju sretnete na ulici pitajte
da li doji ili da li je dojila svoju bebu. Sledei put kada neko u
vaem prisustvu kae neto uvredljivo o deci i starim ljudima,
uzvratite mu. Kada idete na ruak ili veeru, razgovarajte sa
ljudima o zdravlju - ne sa namerom da se svaate, ve da naete
istomiljenike. Kada ih pronaete, potrudite se da ih bolje upoz-
nate. Osnujte svoju zajednicu.
Takoe mi dou ljudi sa pitanjem kada e se okonati ova re-
volucija i kada e prestati o sebi da razmiljaju kao o medicinskim
jereticima. Moram da priznam da ne znam odgovor.
Ono to znam je da ete znati kada pobeujete: kada ponete
da utiete na one najblie oko vas. Kada vaa porodica i vai pri-
jatelji ponu da oseaju i ispoljavaju radost koja dolazi iz saznanja
da zdravlje nije misteriozna stvar sree nego slobodnog izbora.
To moe da se desi kada vi ili neko vama blizak doji bebu koja je
roena kod kue, ili kada vi ili va roak odluite da dva puta
proverite doktorov uput za hirurgiju, pa onda ne samo da odus-
tanete od operacije, ve naete i lekara koji e vam pomoi da
reite problem bez i jednog potkonog uboda iglom.
Pre par meseci sam postao deda. Naa erka je rodila devoj-
icu od etiri kilograma i sto grama. ana je, kao to smo plani-
rali, roena kod kue. Poroaju su prisustvovali moj zet, moja
druga erka, moja ena, doktor Majer Ejzentajn i ja. Faza kon-
trakcija i sam poroaj tekli su klasino, pet sati od poetka do
kraja. im se ana rodila, odmah su stigli prijatelji i rodbina da
je vide. urno bi me pozdravili na vratima i odjurili u sobu da vide
189
anu. Tokom pet sedmica koliko je mlada nova porodica provela
kod nas pre no to su se odselili u Kanadu, ja bih jutrom odlazio
na posao dok je mlada mama spavala, a novopeena baka ljuljala
novo unue na tremu kue. A u povratku kui, u tim letnjim
popodnevima, novi deda nije odlazio u bolnicu da kroz staklo viri
i gleda svoju unuku. Mogao sam svako vee da uivam u njoj dok
veeram.
I tako vam kaem, vidim da pobeujemo.
Mogu da kaem da pobeujemo jer ljudi koje viam, a koji
ve primenjuju nau Novu medicinu, izgledaju kao najzdraviji
lanovi naeg drutva. Ljudi u La lee ligi ili NAPSAK-u ili SPAN-u
ili drugim slinim organizacijama ne samo da broje hiljade i hilja-
de ljudi koji dolaze na predavanja, ve i kada putuju od grada do
grada, koriste jedni druge za primer. Oni imaju zajednicu.
Mogu da kaem da pobeujemo jer u oima tih porodica, kao
i u mojoj, vidim zadovoljstvo, optimizam i radost saznanja da su
ljudska bia vlasnici sopstvenog zdravlja.

190
 Epilog

U potrazi za novim doktorom

Zdravlje niti poinje niti se zavrava sa doktorom. Uloga lekara

je negde u sredini. Ali i dalje vana. Da doktori nisu vani, Crkva
Moderne Medicine nikada ne bi stekla ovakvu mo koju sada
ima.
Ovaj simultani proces unitavanja Moderne Medicine i izgrad-
nje Nove medicine je, po samoj prirodi ve politiki in. Na svim
nivoima, medicinska revolucija uvlai uesnike u politiku: ako
decu ne date u dravne kole jer se protivite obaveznoj vakci-
naciji, to je politiki in. Ako se porodite kod kue uprkos dr-
avnim zakonima koji to obeshrabruju ili ako ne elite da plaate
zdravstveno osiguranje, to je politiki in. Kako okreemo lea
inkviziciji, tako se okreemo Novoj medicini, i grlimo je jer nam
je ona potrebna da bismo mogli da preivimo i napredujemo. I
to zahteva akciju koja je eksplicitno politika.
Kao to je Don Mek Najt rekao u svom eseju Medikalizacija
politike: Politika je graanski in udruivanja inteligencija u
nameri da se postigne najvee ljudsko dobro. Medikalizovana
politika se odrie te zdrave pameti. Politika je umetnost mogueg
- proces koji prepoznaje granice, rvei se sa pitanjima jednakosti
koje nameu te granice. Medikalizovana politika je umetnost ne-
mogueg - proces u kome je Pravda nadometena neogranie-
nim obeanjima. Politika je umetnost ponovnog dodeljivanja
moi. Medikalizovana politika mistifikuje kontrolu tako da se pi-
tanje moi i ne postavlja. Glavno politiko pitanje postaje pravo
na veu kontrolu. Politika je graanski in. Medikalizovana poli-
tika je kontrola klijenata. Samo ruke graana mogu da izlee me-
191
dicinu. Medicina sama sebe ne moe da izlei jer su njeni recepti
prepisani iz njenog sistema vrednosti.
Ako vaa zajednica razmilja o tome da se dodaje fluor u vodu
- ili ako ve ima fluorizovanu vodu - morali biste da se borite pro-
tiv toga. Moda ete preduzeti neku politiku akciju da biste se
izborili protiv dravnog zdravstvenog osiguranja, ili ete raditi na
ukljuivanju revolucionarnih klauzula koje bi spreile Inkviziciju
od njenog smrtonosnog stiska kojim gui nae drutvo. Morali
biste politiki da se angaujete na donoenju zakona kojim bi se
bolje eliminisali otrovi iz vazduha, vode i hrane. Ili ete se zaloiti
za promene u zakonima o socijalnom osiguranju i porezima kako
bi se porodice ouvale i ojaale.
Nedavno, u ikagu, prila mi je grupa latinoamerikih majki
sa molbom da uestvujem u promociji dojenja za lanove nji-
hove organizacije za bolji razvoj dece. Znale su da su njihov naj-
vei problem dravne bolnice u kojima je aminovana upotreba
vetakog mleka za odojad. Majke su odluile da neto zajed-
niki urade za svoju organizaciju. Posetile su naelnike bolnica i
pokuale da ih ubede da prestanu sa ohrabrivanjem hranjenja
na boicu, time to poklanjaju besplatne pakete Formule i daju
posebne paketie za dohranu majkama koje ve doje svoju
decu. Rekle su mi da ukoliko naelnici ne odgovore na njihov zah-
tev, da e stati ispred bolnica i trajkovati.
ini mi se da Novi doktor treba da bude na elu ovakvih pro-
testa. On ili ona bi morali da se politiki angauju ako ni zbog
ega drugog, onda zato to je to potrebno njihovim pacijentima.
Oni e biti eksponirani u medijima i novinama kada ova pitanja
dou na red. A ako ne dou, oni moraju da se pobrinu da do
toga doe.
Osnovna razlika izmeu morala Moderne Medicine i etikih
vrednosti Nove medicine je upravo u tome. Moderna Medicina
savetuje svojim doktorima da se ne upliu u politiku. Naravno,
to je samo paravan za injenicu da su doktori vrlo duboko i mo-
no usaeni u politiku. Crkvi odgovara ovaj status quo, poto tako
192
ima kontrolu, i uradie sve da zaplai, odvrati od namere ili dis-
kredituje one potencijalne problematine doktore koje nije tako
lako zaplaiti, tako to e ih oznaiti kao politiare.
Nova medicina kae da lekar nije monah koji sedi u svom ma-
nastiru, ve sauesnik u ivotu zajednice. Doktori e postati po-
litiki aktivni lideri zajednica, zato to brinu o zdravlju svojih su-
graana. Kada vodovodna kompanija poeli da fluorizuje javnu
vodu, tu e se odmah nai Novi doktor da upozna ljude sa bi-
olokim posledicama. Kada drava poeli da izgradi jo jednu
nuklearnu elektranu, Novi doktor nee stajati po strani i gledati
kako se ugroava zdravlje ljudi. Umesto da dozoli da se politika
pitanja medikalizuju - a potom tako razvodne - Novi doktor e
obznaniti da je politika mo neophodna da se primeni kad se
radi o zdravlju i bolestima. On ili ona nee ustuknuti kada treba
da upere prst u lou politiku kao uzronika bolesti.
Angaman ove prirode, unutar zajednice, zahteva od doktora
da bude saoseajan, vet i motivisan kako bi mogao da pomogne
u izgradnji Nove medicine. Bilo koju ideju kako da se neto spro-
vede, lako mogu da podriju upravo oni koji e je sprovoditi.
Novi doktor je oputen u drutvu ljudi iz svih oblasti ivota -
ne samo na nivou odnosa lekar-pacijent, ve i u irem, drutve-
nom kontekstu. Novi doktor svoje usluge smatra sredstvom za
poboljanje drutva, tako da mora da razume i da bude svestan
drutvenih i etikih temelja medicine.
Novi doktor e biti preobraen ne samo u naunom ve i u
jezikom smislu: on ili ona e neprestano informisati pacijente:
informisae ih o rizicima i koristi od pojedinih tretmana, obave-
tavae ih o nainima kako da ostanu zdravi, informisae ih kako
pojedina ponaanja i okolnosti tete zdravlju. Odnos lekar-paci-
jent je demokratski zato to lekar i pacijent meusobno razme-
njuju znanja i informacije. Ali ta demokratija obavezno nestaje
kada lekar mora da demonstrira svoj autoritet. Savren primer
za to je situacija kada je pacijent u besvesnom stanju. Naravno,
da u takvoj situaciji lekar mora da preuzme odgovornost i donese
193
odluke koje u u najboljem interesu pacijenta - bez pacijentovog
pristanka. Meutim, i kada je pacijent svestan, doktor i dalje
treba da zna gde je taka gde prestaje pacijentovo znanje, a le-
karevo se nastavlja. Zato pacijenti konano i odlaze lekarima,
zbog njihovog - ma kolikog - znanja i obuke. Ne zanima me da li
je doktor u farmerkama ili odelu sa prslukom, da li mu je kosa
kratka ili dugaka, da li radi na novoj klinici ili u svom kombiju -
pacijent postoji da bi se lekarevo znanje obogatilo. Lekar mora
da svog pacijenta obavesti o tome kako e njegovi mogui izbori
da utiu na njega, ali ne treba da okleva u donoenju odluke zas-
novane na njenim ili njegovim talentima i znanju. Zato ga paci-
jent i plaa.
Kada nasuprot Novom doktoru sedi pacijentkinja koja se up-
ravo porodila, on mora da je informie o svim mogunostima
hranjenja i brige oko odojeta. Novi doktor e joj rei da hranje-
nje na boicu nije tako sigurno niti zdravo kao dojenje, i da je
razlika izmeu tete i koristi dovoljno velika da ukoliko odabere
da vetaki hrani svoju bebu, u tom sluaju morae da potrai
drugog doktora.
Novi doktor se ne plai da se upravlja dokazima koji su danas
dostupni. Ona ili on imaju dovoljno pouzdanja u sopstveno zna-
nje, obuku i instinkte da nee podlei izjavama tipa: Mi ne zna-
mo dovoljno. Nema dovoljno dokaza. Treba nam vie istraiva-
nja.
Zato to Novi doktor otvoreno zastupa da su ove opcije izbora
neophodne, on ili ona moraju da budu svesni i osetljivi na etiku
odnosa lekar-pacijent. Do koje mere ljudi imaju pravo da uprav-
ljaju ivotom, smru i zdravljem? Dokle medicina ima pravo da
poveava kontrolu nad ivotom i smru? Kakva se sve pitanja
pokreu kada biramo vetake organe, presaivanje organa ili
maine za vetako odravanje ivota? Novom doktoru nije do-
voljno samo da zna kako neto da uradi, ve zato. Da li je do-
voljno da se neto uradi samo zato to je to mogue ili je bitno i

194
zato se to radi? Etika koja proima rad Novog doktora i njegovo
uenje je briga za prava i dostojanstvo ljudskih bia.
Kao onaj koji radi na zdravlju, Novi doktor je svestan da su pa-
cijent i priroda saradnici, a ne puki provodnici njegove tehnike.
Svestan ogranienja ljudske merodavnosti, Novi doktor zna kada
treba da se umea u prirodne procese, kada da ohrabri prirodan
tok stvari, a kada da stvar prepusti prirodi. Ova svesnost poiva
na saznanju kakvu tetu mogu da nanesu doktori.
Umetnost medicine, kako kae moj kolega i dobri prijatelj
doktor Leo I. Dejkobs, naelnik bolnice Forest, u De Plenu, Ili-
nois, izvire iz sposobnosti lekara da zagleda duboko i vidi paci-
jenta kao ljudsko bie sa posebnim oseanjima, mislima, shva-
tanjima, meuljudskim odnosima, tenjama, i oekivanjima, a
ne samo kao nosioca simptoma. Takav lekar e smatrati paci-
jenta, a ne sebe, za primarnu osobu koja je odgovorna za sop-
stveno zdravlje, tako to e da vodi osmiljen ivot, sa puno
vebanja i pravilne ishrane, dok e stresom da upravlja odra-
vajui ravnoteu izmeu ljubavi, igre i posla, u okviru svoje har-
monine porodice. Takav lekar e se odluiti za lekove ili hirurke
zahvate samo u onom sluaju kada je razuverio pacijentove sum-
nje i iscrpeo sve neinvazivne, edukativne, psiholoke i drutvene
mogunosti reenja problema.
Novi doktor priznaje da je priroda glavni iscelitelj, tako da
smatra da prirodna podrka zdravlju, kao to je porodica, ima
vodeu ulogu u procesu izleenja. Porodica je jedinica zdravlja i
bolesti, tako da Novi doktor tretira osobu kao celinu u kontekstu
njegove porodice, vere i drutvenog sistema. Novi doktor ide u
kune posete i susree porodicu na njenom terenu. On ili ona
nee koristiti profesionalne izraze niti e davati savete koji prete
da podele porodicu na sukobljene strane. Glavni cilj e biti pra-
vilno izbegavanje bolnikog leenja, tako da e Novi doktor da
obavlja kune poroaje, a osudie ideju da ljudi treba da dolaze
i odlaze sa ovog sveta na odeljenjima za intenzivnu negu.

195
 Novi doktor je uvar ivota. On ili ona stoje po strani, spremni
da interveniu u situacijama kada je ivot ugroen. Na poetku
ivota, on stoji po strani dok ena raa dete, spreman da uskoi
samo u onom minimalnom broju sluajeva kada je njegova po-
mo neophodna.
Onog asa kada doktora postavimo za uvara ivota, tim pos-
lom definisaemo i ono ta treba i ta ne treba da radi. Ali, ni on
ili ona ovde nisu u glavnoj ulozi. Glavne uloge odigrae pojedinci,
porodica i zajednica.
A dok uva zdravlje svojih pacijenata, Novi doktor e odredi-
ti prioritete prema tome koliko je neto sigurno ili efikasno. Hi-
pokrat u svojoj zakletvi postavlja reim ivota iznad lekova i ope-
racija. Tako treba da ini i Novi doktor. Ono to pacijent ini svom
telu i dui svakodnevno, ima daleko vei efekat od onoga ta
lekar moe da uradi u deliu tog vremena. Novi doktor treba da
podui pacijenta onom ta treba da radi svo ono vreme dok ivi
svoj ivot, daleko od lekarske ordinacije, kako bi odrao i sauvao
svoje dobro zdravlje.
Ima jedan savet koji dajem svojim studentima medicine, a to
je da me uopte ne zanima ta rade svojim pacijentima dok god
se oni oseaju bolje kada odlaze, nego kada su doli u ordinaciju.
Novi doktor isceljuje svojom linou. Ako doktor pokazuje nadu
i entuzijazam, i to uspe da prenese na pacijenta, onda e paci-
jentu biti bolje. Iselitelj je iscelitelj bez obzira na metode koje ko-
risti. Novi doktor koji je ovoga svestan, prepisae sebe u og-
romnim koliinama, drugim reima, posegnue za svim resur-
sima line i ljudske brige za oveka.
Novi doktor e i dalje ostati svetenik u smislu da e ozvaniiti
ili posredovati u proiavanju pacijentovih greha. I dalje ete
morati da se ispovedite Novom doktoru, tako to ete mu dati
istorijat, a doktor e prepoznati ime unapreujete, a ime
unitavate svoj ivot. Novi doktor nee poi od predpostavke da
vi nikada vie neete da uradite neto nezdravo, ali e se pos-
tarati da vi budete svesni ta radite kada to budete inili. Mi
196
znamo da telo ima naine da samo da oprost od greha, svojom
neverovatnom sposobnou da se adaptira i nadomesti svoje
greke. I dalje vas eka ispatanje, ali postoji razlika. Novi dok-
tor vas nee poprskati svetom vodicom niti rei da ste spaeni
ako popijete njegov lek ili mu dozvolite da vas osakati. Novi dok-
tor vas nee rtvovati osvetnikim bogovima. Vae ispatanje
greha je bioloko, to je cena koju ete platiti da biste ponovo bili
u ravnotei. Moraete neko vreme da nadoknaujete malo vie,
kako biste se iskupili za to to ste dotle dogurali.
Prirodno, Novi doktor e takoe da motivie ljude kako da iz-
begnu razboljevanje. Verujem da je oseanje krivice jedno od
najjaih podstreka za promenu naeg ponaanja. Novi doktor,
koji se vie brine za uzroke bolesti nego za spoljne simptome,
probudie oseanje krivice na racionalniji i moralniji nain nego
to to radi Moderna Medicina. Krivica e biti lina, ali ne isklju-
ivo lina, i moi e da se prevazie delanjem, a ne simbolikim
ritualima. U sluaju trovanja olovom, krivica je do svih onih koji
su odgovorni za manjak hrane u friideru, za one koji su krivi za
zagaenje vazduha, za prisustvo olova u vetakoj hrani za decu,
kao i u drugim namirnicama. Ako se ena opredeli za analgeziju
i anesteziju prilikom poroaja, ona treba da ima oseanje krivice,
jer to moe da naudi njenoj bebi. Ako majka saopti lekaru da
eli da vetaki hrani svoju bebu, Novi doktor treba da joj kae
kako time ugroava ivot svog deteta. Novi doktor treba da pro-
budi oseanje krivice kod ljudi koji jedu rafinisani eer, brano
ili industrijski obraenu hranu, pue i ne vebaju.
Kada im Novi doktor probudi oseanje krivice, ljudi su vie
motivisani da krenu sa zdravijim navikama nego da ostanu frus-
trirani ili u strahu, jer tu nema dvostrukih arina. Neto je ili
dobro ili loe po vas, a Novi doktor e se postarati da vi shvatite
razliku. Ta razlika je odreena biologijom, a ne politikom ili reli-
gijom. Ako je hranjenje na boicu loe, loe je zato to su i majka
i dete izloeni brojnim nezdravim stanjima, kao to su gastroen-
teritis, alergije, infekcije, i stvaranje neodgovarajue veze izmeu
197
majke i deteta. Novi doktor moe da veruje u to da je telo ene
njena lina stvar, ali bioloki on takoe zna da abortus izaziva
vei procenat sterilnosti i drugih komplikacija, koje ne bi sebi pri-
utila jedna propisno obavetena ena. Doktor treba da kae eni
kako abortus za 50% poveava ansu da e u budunosti roditi
dete prevremeno. Treba da joj kae za izraelsko istraivanje gde
je ispitano 11.000 trudnoa kod ena koje su pre toga imale
namerni abortus, i da je naeno da su shodno tome, imale
manje anse za normalan poroaj. U poroajima posle namer-
nog abortusa, udvostruen je rizik od rane neonatalne smrti, dok
su kasnije smrti novoroenadi pokazale poveanje od tri do
etiri puta. Primeeno je znaajno poveanje u uestalosti male
teine na roenju, u poreenju sa poroajima gde nije bilo rani-
jih iskustava sa pobaajima. Bilo je poveanja i u broju veih ili
manjih kongenitalnih deformacija. (American Journal of Epi-
demiology, septembar 1975)
Istinoljubivost Novog doktora proirie se do te mere da e
se odrei mitskih izjava Moderne Medicine kako sve moe da se
izlei, i da e vas bez obzira koliko sebe upropastite, doktori us-
peno sastaviti. Novi doktor ili doktorka e svoje pacijente da
obavesti kako je jako teko doi do pravih lekova te da ak i
udesni lekovi ubrzano blede. Tako su pacijenti upozoreni da ne
skreu mnogo sa uravnoteenog puta kojim e sebi osigurati dug
i zdrav ivot.
Novi doktor e sa sumnjiavou gledati na obeane koristi
od lekova i hirurgije. Jedna od njegovih ili njenih glavnih oblasti
za koje je odgovoran je zatita ljudi od preteranih hirurkih zah-
vata i farmaceutskih kompanija koje naturaju svoje proizvode.
Pa ipak, Novi doktor se nee odrei korisne tehnologije, i pravie
razliku izmeu korisnih maina i onih koje su svrhishodne same
sebi. On je obuen da koristi naunu opremu, ali je takoe upoz-
nat i sa njenim rizicima i nedostacima. I to je najvanije, Novi
doktor se nee oslanjati na maineriju osim ako je to apsolutno

198
neophodno. On je svestan opasnosti koja vreba kada maine
nadvladaju zdrav razum i instinkte.
Poto Novi doktor odbacuje veliki deo mainerije Moderne
Medicine, on je ovladao i znanjima alternativnih metoda leenja
bolesti, ukljuujui leenje hranom, akupunkturu, kineziologiju,
kiropraktiku, homeopatiju i drugo.
Jedna od osnovnih aktivnosti Novog doktora je da pacijente
zatiti od najezde suvinih specijalista. Novi doktor e se suprot-
staviti specijalistima: uinie da pacijenti imaju oseanje krivice
kada odlaze specijalisti i da znaju da time dovode sebe bezra-
zlono u opasnost. Umesto da posmatra pacijenta kao grupu
simptoma koja se pojavljuje na jednom mestu, Novi doktor e
sagledati celu osobu kao kontekst ili mogui uzrok bolesti.
Konano, u svetlu etike, pogleda na tetu izazvanu lekarima i
razotkrivanja lekara, kao i ireg obrazovanja doktora, specijalisti
e u najveem broju ieznuti. Ako zavisnost o bolnicama nes-
tane na samom poetku - prilikom poroaja - ta navika se nee
razviti ni kasnije u ivotu. Poroaj kod kue uinie da 95%
akuera i ginekologa nestane. Kada se pokae koliko su neuspeni
tretmani psihijatrijske psihoterapije, psiho hirurgije, teapije elek-
trookovima, analizama i pojedinim savetovalitima - a koliko je
uspena mrea porodica, prijateljstva, samopotovanja, podrke,
- nestae I psihijatrija najveim delom. Interna Medicina e po-
tonuti sa nestankom njenih vrlo unosnih poslova kao to su: re-
grutacija pacijenata putem godinjih kontrola, skrining testovi za
visoki pritisak, i leenje lekovima bolesti koje se mogu prirodnim
putem sanirati. Hirurgija e takoe nestati, kako ljudi budu odbi-
jali da ih sakate bez jaeg razloga - i kako budu pronalazili sve
vie Novih doktora koji e ih neoperativno tretirati. Cela oblast
klasine onkologije e nestati kada se otkrije i pokae koliko je u
osnovi iracionalno i nauno neodrivo leenje operacijama, he-
moterapijama i zraenjem. Pedijatri e naravno, isto tako brzo
postati suvini, kako se sve vie majki bude opredeljivalo za
prirodno dojenje svoje dece.
199
 Novi doktor e se potruditi ne samo da specijalisti ostanu bez
posla, ve da i on sam izgubi posao. Lekari su nekada govorili da
je njihov zadatak da ostanu bez posla, ali to je bio samo slogan.
Sada ni to vie ne govore. Ali Novi doktor e svoje rei potvrditi
delom. On ili ona e se pobrinuti da ljude naui kako da odra-
vaju svoje zdravlje, kako da povrate izgubljenu ravnoteu i pos-
tanu zdravi bez profesionalne pomoi. Bez obzira na to to e
uvek nekom biti potreban lekar, uee Novog doktora u ivotu
pojedinca e se toliko smanjiti, da ne bi bilo loe da razmiljaju i
o drugom nainima kako sebe da izdravaju, osim bavljenja me-
dicinom. Jedno je sigurno, a to je da kada bi svaki lekar postao
Novi doktor, niti bi nam bio potreban toliki broj lekara, niti bi
preterana zdravstvena nega bila toliki monstrum u ivotima ljudi
kao to je danas.
Novi doktor mora da bude spreman da bude hrabar, to znai
spreman da uradi sve to treba da se uradi, makar to znailo da
se odrekne bogatstva, moi i drutvenog poloaja koji pripada
konvencionalnom doktoru. Mislim da nee biti problem da se
ulije hrabrost Novim doktorima. Svi oni koje sam sreo - doktori i
budui doktori - deluju mi kao da su ve naoruani hrabrou i
da su dovoljno domiljati da mogu sebe uspeno da brane. Ne-
davno sam upoznao mladog lekara koji je napustio formalne
medicinske studije im je ispunio uslove za licencu - odmah posle
internistikog staa. Pitao sam ga gde je dobio licencu, odgovorio
mi je u pet drava. Poto predvia da e naii na probleme sa
medicinskim establimentom, rekao mi je kako se priprema za
sluaj da ponu da mu oduzimaju dozvolu za rad. Najpametniji
momak koga sam sreo u skorije vreme. Novi doktor zna ta treba
da radi kako bi preiveo dovoljno dugo do trenutka kad e sebi
dati otkaz.
Oigledno je da Novi doktor vie postoji uprkos svom medici-
nskom obrazovanju, a ne radi toga. Imajui ovo u vidu, nekoliko
mojih kolega i ja smo stvorili model za fakultet Nove medicine,

200
koji je sada u procesu dobijanja dozvole za rad, tako da oeku-
jemo prvu klasu buduih Novih doktora.246
Obrazovanje Novog lekara nee se kretati samo u okvirima
klinikih i medicinskih nauka, ve i u domenu etike i literature.
Svi studenti fakulteta za Novu medicinu e znati kako ljudsko
ponaanje utie na zdravlje i bolesti. Novi doktori e biti obueni
da komuniciraju podjednako dobro u pismenoj formi kao i us-
meno. Uie i osnovne tehnike i drutvene implikacije medija
kao to je televizija, na primer. Novi doktori ne samo da e
morati da vrlo efikasno komuniciraju sa lanovima zajednice, ve
e morati da znaju kako odreeni procesi utiu na njih same kao
i na pacijente. Kako je pravna zatita bitna ne samo kao zatita
lekarske prakse ve i kao zatita prava njihovih pacijenata, Novi
doktori e uiti kako da se nose sa advokatima I zakonima.
Fakultet Nove medicine e imati odsek za Etiku i pravdu. Kon-
cept pravde unutar jedne zajednice odreuje i stepen zdravlja
lanova, tako to utie na oekivani ivotni vek, stopu smrtnosti
odojadi, statistike smrtnosti i kvalitet zdravstvene zatite. Teo-
retske ekonomske statistike tu nemaju mnogo znaaja. Sistem
slobodnog preduzetnitva, proet pravdom, moe da iznedri
dobru medicinsku negu, dok sa druge strane drutveni medicin-
ski sistem bez upliva pravinosti moe da stvori smrtonosnu
medicinsku negu. Nemoralno drutvo koje postavlja proizvoljne
granice tehnolokim postignuima moe da teti, dok moralno
drutvo koje tei onom najboljem to tehnologija prua, moe
da stvori zdrave ljude. Na naoj katedri za Etiku, od tradicionalnih
medicinskih disciplina e se traiti da svoje nalaze posmatraju u
svetlu razliitih moralnih sistema: jevrejskog, hrianskog, hindu,
islamskog, utilitarnog, situacionog, itd.
Na Fakultetu Nove medicine bie i posebno jaka katedra za
jatrogenine bolesti. Tu e se prouavati i pokazivati kako sve
oblasti medicine i specijalnosti svojim metodama mogu da
stvore bolest ili da osakate pacijenta. Doktori i profesori e biti

201
plaeni da istrae kako medicinska nega moe vie da teti nego
da koristi, i koliko mogu da naude predloene nove procedure.
Fakultet Nove medicine nee poivati na klasinom ohrabri-
vanju studenata u pravcu specijalizacija, niti na modelima pro-
fesora, ve e vie ii ka stvaranju ireg profila. To e biti kola
otvorenih ideja na temu isceljivanja. Predavai nee biti samo
lekari, ve i osteopate, kiropraktiari, naturopate i nutricionisti.
Ne elimo da o ovim idejama i delanju Novi doktori ue kao o
neem apstraktnom i akademskom. elimo da to iskuse iz prve
ruke.
Poduavaemo Nove doktore metodama i principima koji se
ne menjaju svakih par godina. Jednom kada odbacimo pedeset
do devedeset procenata onoga to se danas ui kao nepotrebno,
pogreno ili prevazieno, imaemo dovoljno vremena da uimo
ono to treba da se naui, a to su osnove dijagnostikovanja i
prognoza.
Fakultet Nove medicine e poeti sa stvaranjem Novih dok-
tora tako to e za studente primati razliite vrste ljudi. aci sa
najveim brojem bodova na klasinom prijemnom ispitu za stu-
dije medicine generalno su suvie opsednuti uspehom. Oni gube
kontakt sa izvornim ciljevima medicine i lako upadaju u mreu
takmienja i primene tehnologije, trudei se da ih sebi potine,
a ne da uspostave ravnoteu u prirodi. Na prijemnom ispitu nee
biti kvantitativnih testova ve emo traiti ljude koji se dobro
oseaju u drutvu drugih ljudi, koji tee vie ka saradnji sa lju-
dima nego da im neto rade. Ne trebaju nam nesigurni ljudi sa
toliko malo samopozdanja da moraju neprestano da se dokazuju
izazivanjem nadreenih i odbranom svog poloaja. Ovakvi tipovi
nisu zdravi ni za sebe ni za svoju okolinu.
Kako bi izbegli drutvenu patologiju koja po svemu sudei na-
pada lekare unutar profesije, fakultet Nove medicine e se truditi
da podrava i snai porodini ivot svakog pojedinog Novog dok-
tora. Hrabriemo studente u njihovim namerama da se vena-
vaju i osnivaju porodice, jer elimo da svoju profesiju iskuse i sa
202
druge strane, kao obini ljudi. Novi doktor e biti dobro uteme-
ljen unutar zajednice, poto je lokalna kultura ljudi odluujui
faktor zdravlja i razboljevanja.
Seam se kako sam pre par godina drao govor brucoima na
medicinskom fakultetu. Naslov mog predavanja je bio: Kako da
preivite studije medicine. Dao sam im par pravila, a jedno od
njih je bilo da budu bliski sa porodicom i prijateljima van fakul-
teta. Druite se sa ljudima koji nisu doktori i koji ne studiraju me-
dicinu. Ne optereujte se previe. Ne idite na desetke. Gotovo
je nemogue da vas izbace sa studija, tako da gledajte da se pro-
vuete. Uloite puno u svoje obrazovanje, ali ne i sve. Ne po cenu
da budete iskljueni iz svog ivota.
Kada sam zavrio, dekan fakulteta mi je priao, rekavi da se
slae sa svim to sam izgovorio, ali da studenti treba da zapamte
da kada upisuju studije medicine, otpoinju jedan novi ivot!
Studente Nove medicine drugaije emo da uimo. Njihov
odnos prema osnovnim studijama bie takav da e se od njih
oekivati aktivno prouavanje pojedine discipline, a ne pasivno
primanje zanatske obuke. Studenti Fakulteta Nove medicine bie
dodeljeni profesorima, a ne bolnicama. Nastavni plan e se iz-
voditi vaspitavanjem ili profesionalnim prenoenjem vetina.
Studenti e sami biti odgovorni za svoj razvoj.
Kada ovi mladi momci i devojke diplomiraju, lako e vam biti
da ih uoite u oporu drugih. Dok smo spremali dokumentaciju
za akreditaciju naeg fakulteta za Novu medicinu, posetili smo
vie drugih medicinskih fakulteta. Jedan od njih je bila nova kola
u maloj zajednici junog Ilinoisa. Kada su nam pokazali sve to
su uspeli da postignu, direktorima smo postavili samo jedno pita-
nje: kada biste pomeali vae studente sa onima sa Harvarda, da
li biste mogli da ih razlikujete? Odgovor je bio: Ne, to nije mo-
gue jer su nai studenti jednaki sa onima sa Harvarda.
Tada smo odluili da ne elimo da imamo nikakve veze sa tim
fakultetom. Nae studente e ljudi moi lako da razlikuju.
Njihovo prvo pravilo e biti: Prvo, ne nanesi zlo.
203
 Fusnote

1. DES - dietilstilbestrol (DES) je sintetiki oblik hormona es-

trogena koji je prepisivan trudnicama izmeu 1940. i 1971. radi
spreavanja spontanog pobaaja, prevremenog poroaja i slinih
komplikacija tokom trudnoe.
2. Upitanju je bolest novoroenadi koja se javlja kod ne-
doneene dece koja su primila kiseonik. Rizik oboljevanja je na-
roito visok kod dece sa poroajnom teinom manjom od 1.500
grama. Retko se javlja kod donesene dece i dece koja nisu bila
izloena delovanju kiseonika.
Postoji nekoliko teorija o nastanku retrolentalne fibroplazije,
ali su danas prihvaene dve: klasina teorija visoka koncen-
tracija kiseonika izaziva vazokonstrikciju nezrelih krvnih sudova,
stvarajui ishemine zone u retini i posledinu novu vaskulari-
zaciju (fibrovaskularnu proliferaciju); teorija vretenastih elija
koje imaju poreklo iz mezenhima hijaloide, a smetene su u sloju
nervnih vlakana u retini. Optereenje ovih elija kiseonikom
izaziva zaustavljanje normalnog formiranja krvnih sudova, pa se
stvaraju antovi, nakon ega nastaje proliferacija citoplazme ovih
elija i fibroplasta u staklastom telu, stvaranje fibrovaskularne
membrane i posledina trakciona ablacija retine.
Terapija retrolentalne fibroplazije jo uvek je veoma slaba i
sastoji se u davanju vitamina E, primeni laser-fotokoagulacije i
eventualno vitrektomije.
3. Timus ili grudna lezda je organ smeten u prednjem, gor-
njem delu grudnog koa odnosno medijastinuma. Timus je cen-
tralni organ limfatinog sistema. Kod novoroeneta i dece je

204
dobro razvijen, dok posle puberteta dolazi do njegove involucije
i pretvaranja u mesno telo.
4. Poremeaj u funkciji modanih vijuga.
5. Rozeola, trodnevna groznica; bolest ima i druge nazive:
Roseola infantum, Exanthema subitum, esta deija bolest i trod-
nevni osip. Iako je veina male dece prelei, to je jedna od manje
poznatih dejih bolesti koja uzrokuje osip. Oboljevaju samo deca
u uzrastu od est meseci do tri godine - i vrlo je zarazna.
6. Cistoskopija je pregled mokrane beike i mokrane cevi
aparatom koji se zove cistoskop. To je bezbolna, ponekad malo
neprijatna intervencija kojom se postavlja dijagnoza pojedinih
bolesti mokranih puteva, uklanjaju kamenii iz beike i uzima
iseak.
7. Pogledajte na internetu http://www.stetoskop.info/lekovi-
i-baza-lekova.htm, i knjigu Gotovi lekovi - prironik za lekare i
farmaceute, Tomislav Kai, Deje novine Gornji Milanovac,
1989, nezaobilazna knjiga na polju farmakoterapije i farmacije,
popis svih lekova.
8. Ruica Zavrtnji - Rosie the Riveter, amerika ikona, simbol
feminizma i ena koje su radile u amerikim fabrikama municije
dok su mukarci bili na frontu. Njihove slike, sa cvetnim marama-
ma u kosi, mukim kouljama uvuenim u farmerke i alatkama u
rukama bile su na svakom bilbordu, kraj drumova, puteva, nas-
likane na kuama.

205
 Bibliografija

1. Onima koji su zainteresovani za druge izvore informacija

koje podravaju moju knjigu, preporuujem sto sati itanja dole
navedenih knjiga. Ima prilino anti-doktorskih knjiga. Moje omil-
jene, sa stanovita razumljive dokumentacije i stilske elegancije
su:
- The Medicine Men, Leonard Tushnet, M.D., St. Martins
Press, 1971.
- Medicinska nemesis, Ivan Ilji, Vuk Karadi, Beograd, 1976.
- Modern Medical Mistakes, Edward C. Lambert, M.D., Indi-
ana University Press, 1978.
2. Najbolja kritika moderne preventivne medicine se nalazi u
knjigama:
- Presymptomatic Detection and Early Diagnostics, C. L. Sharp
I Harry Keen, Williams and Wilkins, 1968.
3. Moja omiljena kritika psihijatrije i psihoanalize je:
- Coping with Psychiatric and Psychological Testimony, Jay
Yiskin, L. L. B., Ph.D., Law and Psychology Press, Beverly Hills,
1975.
- The Psychological Society, Martin Gross, Random House,
1978.
4. Iz puno radova na temu morala i odnosa etike i medicine,
odabrao sam nekoliko naslova iz moje verske tradicije:
- Jewish Medical Ethics, Immanuel Jakobovits, Bloch Publish-
ing, New York, 1975.
- Modern Medicine and Jewish Law, Fred Rosner, M.D., Bloch
Publishing, New York, 1972.

206
 - Marital Relations, Birth Control and Abortion in Jewish Law,
David Feldman, Schocken Books, 1974.
5. Konano, moj mesenik Narodni lekar(The Peoples Doc-
tor).

Organizacije
Prenatalna briga
Drutvo za zatitu neroenih putem ishrane (Society for the
Protection of the Unborn through Nutrition) SPUN, predsednik
Tom Brewer, autor knjige ta svaka trudnica treba da zna
(What Every Pregnant woman Should Know), Random House,
New York, 1977.
Raanje Dece
National Association of Parents and Professionals for Safe Al-
ternatives in Childbirth (NAPSAC).
Ishrana dece i materinstvo
La Leche League, predsednica Marian Tompson. ensko
umee dojenja (The Womanly Art od Breastfeeding) LLL,
Franklin Park, Illinois 1958, 1963.
Organizacije u Srbiji
- Udruenje Roditelj, www.roditelj.org
- Kuni poroaj, www.kucniporodjaj.com
- Fakultet za prirodnu medicinu, www.institutpm.com
- Opasnosti vakcinacije, www.vakcine.comyr.com
- Sajt Zakoni zdravlja, www.zakonizdravlja.com
Knjige
- Preporod raanja, Miel Oden. http://www.mediafire.com/
download/nizhg13ns606pwx/preporod_radjanja.djvu
- Ljubav oima nauke, Miel Oden: http://www.mediafire.
com/download/ fso86c2l72luxey/Ljubav_ocima_nauke.djvu
- udo izleenja, dr Milisav Nikoli. SIA Mati, Beograd, 2013.
- Ishrana za sportiste, dr Milisav Nikoli. SIA Mati, Beograd,
2013.
207
 - Zakoni zdravlja i izleenja, dr Nil Nidli. Eden, Sremska Ka-
menica, 2008.
- Mo ishrane, dr Kolin Kembel. Metafizika, Beograd, 2009.
- Otrov sa velikim K - sluaj protiv kafe i drugih braon napitaka,
dr Agata Tre. Metafizika, Beograd, 2008.
- Leenje neizleivih bolesti, dr Riard ulc. SIA Mati, Beog-
rad, 2013.
- Mo zdravlja, dr Hans Dil. Metafizika, Beograd, 2009.
- Prirodna medicina, dr Donald Miler. Metafizika, Beograd,
2009.
- Smrt iz tanjira, dr Robert Elez. Metafizika, Beograd, 2008.
- Najbolji recepti iz prirode, dr Jovan ivanovi. SIA Mati,
Beograd, 2013.
- Izlaz iz depresije, dr Nil Nidli. Eden, Sremska Kamenica, 2009.
- Naela zdravog ivota, dr Pol Volk. Metafizika, Beograd,
2008.
- Zdrava ishrana, dr Pamplona Roder. Metafizika, Beograd,
2008.
- Kako unaprediti mozak, dr Elden almers. Metafizika, Beog-
rad, 2009.
- Mistina medicina - Kakve opasnosti kriju akupunktura, aku-
presura, homeopatija i druge srodne vetine, dr Voren Piters.
CNS, Sakramento, 2007.

208
 Oautoru

Doktor Robert Mendelson je stekao slavu kao jedan od vo-

deih amerikih pedijatara. Roen je u ikagu, diplomirao je
medicinu na Univerzitetu u ikagu. Tokom karijere bio je preda-
va na univerzitetima Ilinois i Nortvestern. Bio je predsednik Od-
bora za medicinsko licenciranje drave Ilonois i dobitnik mnogih
nagrada za strunost u medicini i medicinske instrukcije. Bio je
prvi savezni direktor odeljenja za medicinske konsultacije u ame-
rikom dravnom programu Head Start.
Na toj poziciji, dr Mendelson se borio protiv trovanja dece
olovom, naroito gradske dece. Tvrdio je da je jaka porodica
mnogo vanija za napredak dece nego drutvene mere i psi-
holoke teorije. Zagovarao je organizovanje porodica za proble-
matinu decu, regrutovanje baka i deka za brigu o deci, umes-
to masovnih obdanita i jaslica.
Godine 1969. su zamolili dr Mendelsona da podnese ostavku
na mesto direktora Head Start-a poto je izjavio da sve to Head
Start postigne biva uniteno onog trenutka kada dete kroi u in-
telektualno ubistvenu dravnu kolu. Doktor Mendelson je pred
Komitetom izjavio kako slanje deteta u Head Start da bi se pri-
premilo za kolu je isto kao da regruta aljete na francusku plau
da bi se pripremio za rat.
Tek posle svog iskustva sa sistemom i radom u Head Start-u,
doktor Mendelson naputa zvaninu medicinu, stalno kritikujui
lekarsku praksu, objavljujui radove, kolumne u novinama i knji-
ge.
Na udar lekara i drave doao je posebno zbog protivljenja
obaveznoj vakcinaciji.
209
 Uprkos sve jaoj kritici i otporu, doktor Mendelson je nastavio
sa svojim predavanjima. Godine 1984, u okviru Kolumbija kole-
da, osnovao je Novu medicinsku fondaciju i doveo je na Konfe-
renciju o sunovratu moderne medicine nekolicinu svojih dobrih
prijatelja iz ikaga, meu kojima i uvenog doktora Henrija Haj-
mliha, izumitelja zahvata protiv guenja.
Dr Robert Mendelson je bio Jevrejin, i esto bi u predavanjima
navodio citate iz Biblije.

210
 Preporuujemo
knjige dr Roberta Mendelsona koje su prodate u
svetu u preko 300.000 primeraka

- Kako odgojiti
zdravo dete i
sauvati ga od
lekara
- Kako lekari
manipuliu
enama

Takoe preporuujemo
najbolje svetsko izdanje iz
oblasti prirodnog
poroaja
- Vodi za prirodni poroaj,
Ina Mej Gaskin

www.kucniporodjaj.com

Naruivanje na tel. 065/415-765 (BiH)

063/160-7016 (Srbija)
211
212