VEROVATNOA - ZADACI (I DEO)

U raunu verovatnoe osnovni pojmovi su opit i dogaaj.

Svaki opit se zavrava nekim ishodom koji se naziva elementarni dogaaj.

Elementarne dogaaje profesori razliito obeleavaju, mi emo ih obeleiti sa e1 , e2 , e3 ,... a vi naravno radite kako kae

va profesor.

Skup svih moguih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih dogaaja se najee obeleava sa E .

E = {e1 , e2 , e3 ,...en }

primer 1.

Odrediti skup svih elementarnih dogaaja za sledee opite:

a) bacanje jednog dinara

b) bacanje dva dinara
c) bacanje tri dinara
d) bacanje jedne kocke
e) bacanje dve kocke
f) bacanje tri kocke

Reenja:

a) bacanje jednog dinara

P G
Naravno, prilikom bacanja dinara moe pasti pismo ili moe pasti grb.

Ako sa e1 obeleimo pojavu pisma na gornjoj strani novia a sa e2 obeleimo pojavu grba onda je

skup svih elementarnih dogaaja ovog opita E = {e1 , e2 } , a mislimo da je bolje ovo obeleiti sa E = {P, G} .

b) bacanje dva dinara

Na gornjoj strani novia se moe pojaviti:

P P

P G

G P

G G

Pa je E = {PP, PG , GP, GG} , odnosno ima 4 ishoda ovog opita.

1
c) bacanje tri dinara

Ako bacamo tri novia, broj ishoda je 8. Da vidimo:

P P P G G G

P P G G G P

P G P G P G

P G G G P P

E = {PPP, PPG , PGP, PGG , GGG , GGP, GPG , GPP}

d) bacanje jedne kocke

Veina nas je igrala ''ne ljuti se ovee'' ili neku slinu igricu sa jednom kockicom...

Na gornjoj strani kocke moe pasti jedan od brojeva :

1 2 3 4 5 6

pa je skup svih elementarnih dogaaja : E = {1, 2,3, 4,5, 6} .

6
Jasno je da ih ima 6. Preko formula iz kombinatorike bi ovo izraunali kao varijacije sa ponavljanjem: V 1 = 61 = 6

e) bacanje dve kocke

6
Pri bacanju dve kockice, broj moguih ishoda je vei: V 2 = 6 2 = 36

Na savet je da uvek kad je to mogue, odnosno kad ne zahteva previe pisanja, ispiete sve mogunosti opita:

1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1

1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2

1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3

1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4

1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5

1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6

E = {11,12,13,......., 66}
2
f) bacanje tri kocke

6
Broj svih elementarnih dogaaja je V 3 = 63 = 216 . E ovde bi ve bilo preterano da piemo redom sve mogue ishode.

E = {111,112,113,......., 666}

Bitno je da znamo koliko ih ukupno ima.

E sad, u zadacima mi moramo obavezno odrediti skup svih elementarnih dogaaja, a oni od nas trae da naemo

verovatnou pojave jednog od njih ( ili vie njih...).

Jedan takav dogaaj se najee obeleava slovima latinice: A,B,C...

Sluajan dogaaj A je podskup skupa E elementarnih dogaaja.

Mi moramo precizno, navodnicima da opiemo taj dogaaj A= ..

Ako smo sigurni da neki opit izaziva pojavu dogaaja A, onda za dogaaj A kaemo da je pouzdan.

Ako se dogaaj A sigurno ne realizuje datim opitom, onda se on naziva nemogu. ( obeleava se sa )

Na primer, kad bacamo jednu kockicu , sigurni smo da e se na gornjoj strani pojaviti jedan od brojeva 1,2,3,4,5,6 a

ako obeleimo u tom opitu da je dogaaj A: pojavio se broj 7 na gornjoj strani kockice, sigurni smo da je to

nemogu dogaaj.

Ako posmatramo dva dogaaja koji se mogu dogoditi u istom opitu, onda oni mogu biti zavisni i nezavisni.

Na primer, neka je opit bacanje dve kockice. Posmatramo tri dogaaja:

Dogaaj A: pao je zbir 8

Dogaaj B : pao je zbir 7

Dogaaj C: pala je bar jedna estica

Ispitati da li su ovi dogaaji meusobno zavisni ili ne.

Ovde je najbolje ispisati sve mogunosti...

www.matematiranje.com

3
 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1

1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2

1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3

1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4

1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5

1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6

A:pao je zbir 8 B:pao je zbir 7 C:pala je bar jedna estica

Vidimo da su dogaaji A i B nezavisni.

Meutim , ako posmatramo dogaaje A i C, vidimo da su oni zavisni , jer se oba deavaju kad padne (2,6) i (6,2).

Takoe su i B i C zavisni , jer kod oba dogaaja imamo (1,6) i (6,1).

Zbir ( unija)dva dogaaja A i B naziva se dogaaj A+B (ili A B ) koji se sastoji u tome da se realizuje bilo koji od

njih, to jest bilo A, bilo B, bilo A i B.

Proizvod ( presek) dva dogaaja A i B se obeleava sa AB ( ili A B ) i predstavlja dogaaj koji se sastoji u tome da

se dogaaji A i B pojavljuju zajedno.

Ako se u vrenju jednog opita realizacijom dogaaja A uvek realizuje i dogaaj B, tada kaemo da dogaaj A

povlai dogaaj B i tada je A B .

Suprotan dogaaj dogaaja A se obeleava sa A .

Dogaaji A1 , A2 ,..., An obrazuju potpun sistem dogaaja ako je A1 A2 ... An = i Ai A j = , to jest dva po

dva su iskljuivi dogaaji.

Verovatnoa sluajnog dogaaja A se obeleava sa P(A).

Pravila:

1. 0 P ( A) 1

Znai, verovatnoa se meri od 0 do 1. Nula je verovatnoa nemogueg dogaaja a jedinica je verovatnoa sigurnog

dogaaja.

4
2. P ( A) + P ( A) = 1

Kad saberemo verovatnou nekog dogaaja i verovatnou njemu suprotnog dogaaja, dobijamo siguran dogaaj,

odnosno , neto il e se desi il nee...

esto je u zadacima lake izraunati verovatnou suprotnog dogaaja, pa je onda P ( A) = 1 P ( A)

3. Ako je A B onda je P ( A) P ( B )

primer 2.

Data su dva dogaaja A i B. Pomou simbolikih operacija sa datim dogaajima odrediti sledee dogaaje:

i) realizovan je dogaaj A a nije realizovan dogaaj B

ii) realizovan je dogaaj B a nije realizovan dogaaj A
iii) realizovana su oba dogaaja

Reenja:

Pogledajmo najpre sledeu sliku:

A B

AB AB AB

i) realizovan je dogaaj A a nije realizovan dogaaj B

To emo obeleiti sa AB , to jest , realizovan je A a nije B.

ii) realizovan je dogaaj B a nije realizovan dogaaj A

Ovo moemo obeleiti sa AB

iii) realizovana su oba dogaaja

Ovde je reenje presek, odnosno to je dogaaj AB

5
primer 3.

Data su tri dogaaja A,B i C. Pomou simbolikih operacija sa datim dogaajima odrediti sledee dogaaje:

a) realizovan je dogaaj A , a nisu realizovani dogaaji B i C

b) realizovani su dogaaji A i C, a dogaaj B nije
c) realizovana su sva tri dogaaja
d) realizovan je jedan i samo jedan od ova tri dogaaja

Reenja:

Pogledajmo opet sliku gde su dogaaji predstavljeni pomou skupova:

A
B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Da odgovorimo sada na postavljena pitanja:

a) realizovan je dogaaj A , a nisu realizovani dogaaji B i C

A B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Reenje je: ABC

6
b) realizovani su dogaaji A i C, a dogaaj B nije

A B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Reenje je: ABC ili moemo zapisati ABC + ABC + ABC ( vidi sliku)

c) realizovana su sva tri dogaaja

A B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Reenje je: ABC

d) realizovan je jedan i samo jedan od ova tri dogaaja

A B

ABC ABC
ABC
ABC
ABC ABC

ABC

Reenje je: ABC + ABC + ABC

www.matematiranje.com

7
Pomenimo jo neka pravila:

Ako je A proizvoljan dogaaj , tada je :

i) A = v) A + = A

ii) AA = A vi) A + A = A

iii) AE = A vii) A + A = E

iv) AA = viii) A + E = E

Ako su A, B i C proizvoljni dogaaji, tada je:

a) A + B = B + A

b) A + ( B + C ) = ( A + B ) + C = A + B + C

c) A( BC ) = ( AB )C = ABC

d) A( B + C ) = AB + AC