Woody Allen Kratak Ali Koristan Vodič Kroz Gradjansku Neposlušnost PDF

www.balkandownload.
org
Naslov orig inala:

Woody Allen
WITHOUT FEATHERS
Copyright 1972, 1973, 1974, 1975, by Woody Allen
This translation published by arrangement with Random House,

an imprint of Random House Publishing Group,
a division of Random House, Inc.
Copyright 1996, 2007 za srpsko izdanje Solar is
2
www.balkandownload.org
VUDI ALEN
KRATAK, ALI KORISTAN,

VODI KROZ GRAANSKU
NEPOSLUNOST
II izdanje
Preveli s engleskog:
Zoran Paunovi
i
Vladislava Gordi Petkovi
Solaris
Novi Sad, 2007.
3
IZBOR IZ BELEAKA VUDIJA ALENA
Tekst koji sledi predstavlja odlomke iz do sada tajnog privatnog dnevnika

Vudija Alena, koji e biti objavljen posthumno ili nakon njegove smrti, ve
prema tome ta prvo doe na red.
Sve je tee i tee pregurati no. Prole noi ophrvao me je neprijatan oseaj
da neki ljudi pokuavaju da provale u moju sobu i da mi utrljaju ampon u
kosu. Ali zato? Sve vreme pohodile su me nejasne prikaze, a u tri sata uju
tro donji ve koji sam rair io preko stolice poprimio je izgled Kajzera na kotu
raljkama. Kada sam konano uspeo da zaspim, saekao me je onaj isti grozni
komar u kome jedan mrmot pokuava da prisvoji moju nag radu dobijenu na
tomboli. Oaj ivi.
Mislim da se moja tuberkuloza pogorala. Kao i moja astma. Kijanje naie

pa proe, a sve ee i ee oseam se omamljeno. Imam silovite napade gue
nja i gubitka svesti. Soba mi je vlana i bez prestanka me mui prehlada i lupa
nje srca. Zapaam, takoe, i da mi je ponestalo maramica. Hoe li tome ikada
doi kraj?
Ideja za priu: ovek se budi i otkriva da je njegov papagaj postavljen za

ministra poljoprivrede. U stranom nastupu ljubomore on puca u sebe, ali pi
tolj je, na nesreu, onaj iz koga izlee zastavica sa ispisanim ,,Beng! Zastavi
ca mu izbije oko, i on ostaje u ivotu kao oplemenjeno ljudsko bie koje, prvi
put, uiva u jednostavnim ivotnim zadovoljstvima kao to su ratarstvo ili se
denje na cevi za ventilaciju.
Jedna misao: zbog ega ovek ubija? Ubija da bi se prehranio. Ali ne samo
4
da bi se prehranio: esto valja poneto i popiti.
Da li da oenim V.? Ne ako mi ne kae i preostala slova svog imena. A ta

emo s njenom kar ijerom? Kako da od ene njene lepote zatraim da prestane
da se takmii u trci na koturaljkama? Eh, odluke...
Ponovo sam pokuao da izvrim samoubistvo ovoga puta tako to sam

pokvasio nos i gurnuo ga u elektrini utika. Na nesreu, negde se dogodio
kratak spoj, pa sam samo odskoio i u karambolu se odbio od friidera. Jo me
more misli o smrti i bez prestanka sam obuzet turobnim razmiljanjima. Ne
prestano se pitam ima li ivota posle smrti i, ako ga ima, hoe li tamo moi da
mi razmene dvadeset dolara?
Jue sam na sahrani sluajno naleteo na svog brata. Nismo se videli petnaest
godina, no on je kao i obino izvukao iz depa svinjsku beiku i poeo njome
da me udara po glavi. Vreme koje je proteklo pomoglo mi je da ga bolje razu
mem. Konano sam shvatio da je njegova primedba po kojoj sam ja odvratni
insekt koga treba istrebiti izreena vie iz saaljenja nego iz srdbe. Pogledaj
mo istini u oi: on je oduvek bio bolji od mene duhovitiji, kulturniji, obra
zovaniji. Prava je mister ija kako to da jo uvek radi u Mekdonaldsu.
Ideja za priu: grupa dabrova zauzima Karneg i Hol i izvodi operu Vocek.
(Snana tema. Kakvu strukturu odabrati?)
Boe blag i, zbog ega se toliko oseam krivim? Da li je to zato to sam mr

zeo svog oca? Verovatno zbog onog incidenta sa teletinom i parmezanom. Ali
ta e to u njegovom novaniku! Da sam njega sluao, danas bih zaraivao za
ivot nabijanjem eira na kalupe. Kao da ga i sad ujem: Nabijati eire na
kalupe to ti je sve. Seam se njegove reakcije kada sam mu saoptio da e
lim da piem: ,,Ti e pisati jedino ako to bude u saradnji sa nekom sovom.
Ni dan danas nemam pojma ta je hteo da kae. A kako je to tuan ovek bio!
Kada je u ,,Liceumu postavljena moja prva drama, Cista za Gasa, on je na
premijeru doao u fraku i sa gas-maskom.
Danas sam video crveno-uti zalazak sunca i pomislio: o, kako sam ja bez
5
naajan! Naravno, isto to sam pomislio i jue, a padala je kia. Obuzet gae
njem prema samom sebi, ponovo poeh da razmiljam o samoubistvu ovog
puta izvedenom dubokim udisanjem vazduha u blizini nekog agenta osigura
vajueg zavoda.
Kratka pria: ovek se ujutro budi i shvata da se pretvor io u vlastite orto

pedske uloke. (Ova ideja moe da funkcionie na mnogo nivoa. U psiholo
kom smislu, ona je kvintesencija Krugera, Frojdovog sledbenika koji je otkrio
seksualnost u slanini.)
Kako je pog reila Emili Dikinson! Nada nije ona pernata stvar. Ispostavi
lo se da je pernata stvar moj neak. Morau da ga odvedem kod jednog speci
jaliste u Cir ih.
Odluio sam da raskinem ver idbu sa V. Ona ne razume ono to piem, i si

no je izjavila da je moja Kritika metafizike stvarnosti podsea na Prohujalo sa vi
horom. Tu smo se sporekali, pa je ona ponovo stavila na dnevni red
temu dece, no ja sam je ubedio da bi ta deca bila previe mlada.
Verujem li u Boga? Verovao sam, sve do majinog udesa. Majka je pala pre
ko nekakve ufte, koja joj je probila slezinu. Mesecima je leala u komi, ones
posobljena za bilo ta drugo izuzev da peva ,,Granadu nekoj zamiljenoj ha
ring i. Zbog ega je ta ena u najboljim godinama doivela takvu nesreu da
li zato to se u mladosti usudila da se suprotstavi konvencijama tako to se na
sopstvenom venanju pojavila sa papirnom kesom na glavi? I kako da veru
jem u Boga kad mi se, eto, ba prole nedelje jezik zag iavio uz valjak elektrine
pisae maine? Razdiru me sumnje. ta ako je sve samo iluzija i nita ne posto
ji? Ako je tako, onda sam svakako preskupo platio svoj tepih. Kad bi mi
samo Bog dao neki jasan znak! Recimo, da na moje ime poloi poveu sumu
novca u nekoj vajcarskoj banci.
Danas sam bio na kafi s Meljnikom. Priao mi je o svojoj zamisli da se svi

vladini slubenici obuku kao kokoke.
Ideja za dramu: jedan lik zasnovan je na liku moga oca, mada sa neto ma
6
nje istaknutim palcem na nozi. Poslan je na Sorbonu da studira harmoniku. Na

kraju, on umire ne uspevi da ostvar i svoj jedini san da sedi do struka potop
ljen u sos. (Vidim i briljantan zavretak drugog ina, u kome dva patuljka u to
varu odbojkakih lopti pronalaze odrubljenu glavu).
Danas sam se u uobiajenoj podnevnoj etnji suoio sa vise morbidnih mis

li. ta je to u vezi sa smru to me toliko obespokojava? Moda njeno trajanje.
Meljnik kae da je dua besmrtna i da nastavlja da ivi i kad telo umre, ali
ako moja dua bude postojala bez mog tela ubeen sam da e joj sva odea biti
prevelika. No, dobro...
Nisam, na kraju krajeva, morao da raskinem sa V, poto je ona sticajem sre

nih okolnosti pobegla u Finsku sa jednim profesionalnim klovnom. Sve je
okonano na najbolji mogui nain, pretpostavljam, iako sam imao jo je
dan od onih napada kalja od koga ui otpadaju.
Prole noi, spalio sam sve svoje drame i poeziju. Ironijom sudbine, dok
sam spaljivao svoje remek delo, Tamni pingvin, u sobi je izbio poar i tako sam
ja sada tuena strana u parninom postupku koji su pokrenula dvojica ljudi: iz
vesni Pinank i loser. Kjerkegor je imao pravo.
Preveo Zoran Paunovi
7
ISPITIVANJE PSIHIKIH
FENOMENA
Potpuno je izvesno da postoji svet koji ne vidimo. Pitanje je, koliko je on

udaljen od centra grada i do koliko sati nou je otvoren? Neobjanjivi dogaa
ji odig ravaju se svakog trenutka. Jedan ovek vidi duhove. Onaj drug i uje
neke glasove. Trei se budi i zatie sebe kako se na hipodromu takmii u trci
trogodaca. Koliko nas je nekada u ivotu osetilo kao led hladnu ruku na zatilj
ku u trenutku kada smo bili sami kod kue? (Ja nisam, hvala Bogu, ali ima ljudi
koji jesu.) ta se krije iza takvih iskustava? Ni ispred njih, kad smo ve kod
toga? Da li je istina da su neki ljudi u stanju da predvide budunost ili komu
niciraju sa duhovima? I da li se ovek moe tuirati i posle smrti?
Sreom, na ta pitanja o psihikim fenomenima odgovor ie knjiga koja
uskoro treba da se pojavi, Buu!, doktora Ozguda Malforda Tvelda, poznatog
parapsihologa i profesora za predmet ektoplazma na Univerzitetu Kolumbi
ja. Doktor Tveld je sainio bogat istor ijat natprirodnih dogaaja koji obuhva
ta itav spektar psihikih fenomena, od prenosa misli do udnovatog iskustva
dva brata na dva razliita dela zemljine kugle, kada se jedan od njih okupao
a drug i namah postao ist. Tekst koji sledi predstavlja samo deo iz bogatog iz
bora najpoznatijih sluajeva doktora Tvelda, sa njegovim komentar ima.
Sablasti
* * * * *
Na dan 16. marta 1882. godine, gospodin D. S. Dabs probudio se usred
noi i ugledao svog brata Amosa, ve etrnaest godina upokojenog, kako sedi
8
u dnu njegovog kreveta i udara vrge kokokama. Dabs je upitao brata ta on

tu radi, a brat mu je odgovor io da ne treba da brine, da je on mrtav i da je na
vratio u grad samo za vikend. Dabs je potom zapitao brata kako je na dru
gom svetu, a brat je odgovor io da ima dosta slinosti sa Klivlendom. Rekao
je da se vratio da bi preneo Dabsu poruku, da uz tamnoplavo odelo nipoto ne
treba nositi bele arape.
U tom trenutku u sobu je ula Dabsova slukinja i ugledala Dabsa kako raz
govara sa bezoblinom, mlenom izmaglicom za koju je izjavila da ju je
podseala na Amosa Dabsa, ali je neto bolje izgledala. Na kraju, duh je zamo
lio Dabsa da mu se pridrui u ariji iz Fausta koju su njih dvojica otpevala s iz
uzetnim poletom. U zoru, duh je ietao kroz zid a Dabs je, u pokuaju da kre
ne za njim, slomio nos.
Ovo izgleda kao klasian sluaj pojave duhova i, ako je verovati Dabsu, duh
se jednom prilikom vratio i naterao gospou Dabs da ustane sa stolice i dvade
set minuta lebdi iznad trpezar ijskog stola, da bi nakon toga upala u neka
kav sos. Zanimljivo je primetiti da duhovi ispoljavaju sklonost ka nestalucima,
koju A. F. ajld, britanski mistik, pripisuje oseanju infer iornosti koje oni ima
ju zbog toga to su mrtvi. ,,Sablasti se esto dovode u vezu s ljudima umr
lim na neobian nain. Amos Dabs, na primer, umro je pod nerazjanjenim
okolnostima kada ga je jedan farmer sluajno zasadio zajedno sa repom.
Izlazak due
* * * * *
Gospodin Albert Sajks ispriao je sledei doivljaj: Sedeo sam s prijatelji
ma i jeo keks kada sam osetio da mi duh naputa telo i odlazi da telefonira. Iz
meni nepoznatih razloga, pozvao je Moskovicovu fabriku staklenih vlaka
na Posle toga duh mi se vratio u telo i posedeo jo dvadesetak minuta, s na
dom da niko nee predloiti igranje pantomime. Kada se poveo razgovor o za
jednikim fondovima, ponovo je otiao i krenuo da luta po gradu. Ubeen
sam da je obiao Kip slobode, a zatim pogledao predstavu u Rejdio Siti Mju
zik Holu. Posle toga, svratio je u Benijev restoran i napravio raun od ezde
set osarn dolara. Tu je moj duh odluio da se vrati u moje telo, ali bilo je ne
9
mogue doi do taksija. Na kraju je krenuo peice Petom avenijom i pridruio

mi se tano na vreme da zajedno pogledamo poslednje vesti. Shvatio sam da
ponovo ulazi u moje telo, poto me je nenadano proela jeza, a jedan glas je
rekao: Vratio sam se. Hoe li mi dodati to suvo groe?
Ovaj fenomen mi se od tada dogodio nekoliko puta. Jednom prilikom, moj
duh je otiao na vikend u Majami, a jednom je uhapen zbog toga to je poku
ao da iz ,,Mejsija iznese neplaenu kravatu. etvrti put je zapravo moje
telo napustilo moj duh, ali je samo otilo na masau i odmah se vratilo.
Izlasci dua bili su veoma uobiajeni oko 1910. godine, kada je zabeleeno
obilje izjava oevidaca o duhovima koji tumaraju Indijom u potrazi za ame
rikim konzulatom. Ovaj fenomen sasvim je slian fenomenu transsupstancija
cije, u kome se osoba iznenada demater ijalizuje da bi se mater ijalizovala na ne
kom drugom mestu. To nije lo nain putovanja, mada se na prtljag obino
eka po pola sata. Najneverovatniji sluaj transsupstancijacije bio je onaj u
kome je ser Artur Narni uz jedno ujno ,,pop iezao dok se kupao, da bi
se iznenada pojavio u gudakoj sekciji Bekog simfonijskog orkestra. Tu je kao
prva violina ostao narednih dvadeset sedam godina, iako je umeo da svira
samo Tri slepa mia, pa je jednog dana iznenadno nestao tokom izvoenja
Mocartove simfonije ,,Jupiter, da bi se pojavio u krevetu sa Vinstonom er
ilom.
Prekognicija
* * * * *
Gospodin Fenton Alentak opisuje sledei prekognitivni san: Zaspao sam u

pono i usnio kako igram vist sa tanjirom mladog luka. San se iznenada pro
menio, pa sam video svog dedu trenutak pre nego to e ga pregaziti kamion
nasred ulice, gde je igrao valcer sa krojakom lutkom. Pokuao sam da vris
nem, ali kada sam otvor io usta zaula se samo tiha zvonjava, pa tako deda bi
pregaen.
Probudio sam se okupan znojem, otrao dedinoj kui i zapitao ga ima li
nameru da zaplee valcer sa krojakom lutkom. Naravno da nema, rekao je,
mada je razmiljao o tome da se prerui u pastira ne bi li izig rao svoje neprija
10
telje. Otiao sam kui s olakanjem, ali sam kasnije saznao da se star ina okliz
nula na sendvi sa piletinom i salatom i pala sa Krajslerove zgrade.
Prekognitivni snovi su isuvie esti da bi se mogli otpisati kao puka sluaj
nost. U ovom sluaju, ovek sanja o smrti svoga roaka, i to se zaista i dogodi.
Nisu svi takve sree. D. Martines, iz Kenbankporta, drava Mejn, sanjao je
kako je dobio na Irskoj lutriji. Kada se probudio, krevet mu je plutao na otvo
renoj morskoj puini.
Trans
* * * * *
Ser Hju Svigls, inae skeptik, ispriao je sledei doivljaj sa jedne seanse:
Okupili smo se u domu Madam Rejno, poznatog medijuma, gde nam je
svima naloeno da posedamo oko stola i uhvatimo se za ruke. Gospodin Viks
se bez prestanka kikotao, pa ga je Madam Rejno raspalila po glavi spir itisti
kom tablom. Svetla behu pogaena, a Madam Rejno je pokuala da stupi u
vezu sa muem gospode Marpl, koji je umro u oper i kada mu se zapalila brada.
Tekst koji sledi doslovan je zapis razgovora:
GOSPOA MARPL: ta vidite?
MEDIJUM: Vidim oveka s plavim oima i karnevalskom kapom.
GOSPOA MARPL: To je moj mu!
MEDIJUM: Ime mu je ... Robert. Ne ... Riard...
GOSPOA MARPL: Kvinsi.
MEDIJUM: Kvinsi! Da, tako je!
GOSPOA MARPL: ta jo vidite?
MEDIJUM: elav je, ali na glavi obino nosi malo lia da se to ne bi pri
metilo.
GOSPOA MARPL: Jeste! Tano tako!
MEDIJUM: Ne znam zato, nosi neki predmet... svinjski but.
GOSPOA MARPL: To mu je roendanski poklon od mene! Moete li
da ga naterate da govor i?
MEDIJUM: Progovor i, due. Govor i.
KVINSI: Kler, ovde Kvinsi.
11
GOSPOA MARPL: Oh, Kvinsi! Kvinsi!

KVINSI: Koliko dugo treba pei kokoku?
GOSPOA MARPL: Taj glas! To je on!
MEDIJUM: Molim sve prisutne da se koncentriu.
GOSPOA MARPL: Kvinsi, da li se lepo ophode s tobom?
KVINSI: Nije loe, osim to se na ve predat u per ionicu eka po etir i
dana.
GOSPOA MARPL: Kvinsi, da li ti nedostajem?
KVINSI: Molim? O, da, naravno. Naravno, srce. Sad bi trebalo da krenem...
MEDIJUM: Gubim ga. Nestaje ...
Ova seansa po mom miljenju moe da izdri i najstroe provere verodos
tojnosti, ako izuzmemo sitnicu u vidu gramofona, pronaenog ispod haljine
Madam Rejno.
Nema nikakve sumnje da su pojedini dogaaji zabeleeni na seansama isti
niti. Ko bi mogao da zaboravi uveni dogaaj koji se odig rao kod Sibile Serec
ki, kada je njena zlatna ribica otpevala ,,Ja imam ritam omiljenu melodiju
njenog tada tek nedavno upokojenog neaka? No uspostavljanje veze sa mr
tvima jeste najblae reeno teko ostvarljivo, poto veina pokojnika nerado
pristaje da progovor i glasnije, a i oni koji to uine silno okoliaju pre nego to
preu na stvar. Autor ovog teksta odista je video jedan sto kako se podie, a dr
Doua Fligl sa Harvarda, prisustvovao je jednoj seansi u kojoj sto ne samo da
se podigao, ve se potom izvinio i otiao uz stepenice na poinak.
Vidovitost
* * * * *
Jedan od najneverovatnijih sluajeva vidovitosti jeste sluaj poznatog gr
kog medijuma Ahila Londosa. Londos je shvatio da raspolae neobinim spo
sobnostima pre svoje desete godine, poto je bio u stanju da lei u krevetu i
putem koncentracije prisili vetaku vilicu svog oca da mu iskoi iz usta. Kada
je mu jedne ene iz susedstva nestao na tri nedelje, Londos je rekao ukuani
ma da pogledaju u tednjak, gde su oveka pronali kako trika. Londos je
umeo da se koncentrie na lice neke osobe i natera njen lik da se pojavi na
12
rolni obinog ,,kodakovog filma, iako mu, ini se, nikada nije polazilo za ru
kom da bilo koga primora da se osmehne.
Godine 1964, pozvali su ga da pomogne policiji u hvatanju diseldorfskog
davitelja, zlikovca koji je na grudima svoje rtve uvek ostavljao komad pee
nog bakalara. Londos je samo omir isao jednu maramicu i doveo policiju
do Zigfrida Lenca, domara u jednoj koli za gluvu ivinu, koji je priznao da je
davitelj i zamolio da mu vrate maramicu.
Londos je samo jedan od mnog ih koji poseduju psihike moi. S. N. De
rom, jurodiva osoba iz Njuporta na Roud Ajlendu, tvrdi da moe da pogodi
bilo koju kartu koju zamisli vever ica.
Prorotvo
* * * * *
Na kraju, stiemo i do Aristonidisa, grofa iz esnaestog veka, ija proroans
tva i dan danas zaprepauju i zbunjuju ak i najvee skeptike. Karakter istini
su sledei primer i:
Dva naroda e povesti rat, ali e samo jedan pobediti.
(Strunjaci smatraju da se ovo verovatno odnosi na rusko-japanski rat iz
1904-1905. godine velianstven proroanski podvig s obzirom na to da je
uinjen 1540. godine.)
Jedan ovek u Istambulu dae svoj eir da ga nabiju na kalup, i eir e biti
upropaen.
(Godine 1860, Abu Hamid, otomanski ratnik, poslao je svoju kapu na i
enje, da bi mu je vratili iaranu mrljama.)
Vidim velikog oveka, koji e jednog dana za oveanstvo izumeti komad
odee koji e ono kao zatitu nositi prilikom spremanja hrane. Zvae se kuce
lja ili keceljka.
(Aristonidis je, naravno, mislio na kecelju.)
,,U Francuskoj e se pojaviti jedan voda. Bie veoma niskog rasta i izazvae
silne neprilike.
(Ovo se odnosi ili na Napoleona ili na Marsela Lumeta, patuljka iz osamna
estog veka, koji je skovao zaveru sa namerom da Voltera premae tartar-so
13
som.)
,,U Novom svetu, postojae mesto s imenom Kalifornija, a ovek po imenu
Dozef Koten postae slavan.
(Objanjenje nije potrebno.)
14
VODI KROZ NEKE MANJE

POZNATE BALETE
Dmitrij
* * * * *
Balet zapoinje na jednom karnevalu. Nude se osveavajua pia i zabavne
vonje. Mnotvo ljudi u ivopisnim kostimima plee i smeje se, uz pratnju fla
uta i drvenih duvakih instrumenata, dok se tromboni oglaavaju u molu, na
govetavajui da e uskoro ponestati osveavajuih pia i da e svi biti mrtvi.
Popritem karnevala tumara prelepa devojka po imenu Nataa, koja je tuna
zbog toga to je njen otac poslan da se bori u Kartumu, gde se ne vodi nikakav
rat. U stopu za njom ide Leonid, mladi student, koji je previe stidljiv da bi se
obratio Natai pa zato svake noi na njenom pragu ostavlja meanu zelenu sa
latu. Nataa je dirnuta tim poklonom i prieljkuje susret sa ovekom koji ga
alje, posebno s toga to je preliv za salatu odvratan i to bi vie volela sir rok
for.
To dvoje ljudi nepoznatih jedno drugom sluajno se sreu kada Leonid,

prilikom sastavljanja ljubavne poruke za Natau, padne sa ring ipila. Ona mu
pomae da ustane i njih dvoje igraju pas de deux, nakon ega Leonid pokuava
da je impresionira kolutajui oima, tako da ga na kraju odnosi hitna pomo.
Leonid potom obasipa devojku najdubljim izvinjenjima i predlae da zajedno
odu do atora broj pet i pogledaju lutkarsku predstavu poziv koji uvru
je Nataino uverenje da ima posla sa idiotom.
Lutkarska predstava, meutim, prosto je oaravajua, a krupna, privlana
lutka po imenu Dmitrij zaljubljuje se u Natau. Ona shvata da on, iako je ispu
njen piljevinom, poseduje duu i, kada on predloi da u nekom hotelu
15
uzmu sobu pod imenom gospodin i gospoa Don Do, ona se silno uzbudi.
Njih dvoje pleu pas de deux, uprkos injenici da je ona upravo odig rala jedan
pas de deux, zbog ega se preznojava kao vo. Nataa priznaje svoju ljubav
Dmitriju i zaklinje se da e njih dvoje zauvek ostati zajedno, iako e ovek
koji icama upravlja njime morati da spava na poljskom krevetu u salonu. Le
onid, gnevan zbog toga to mu je lutka preotela devojku, puca u Dmitrija, koji
ne umire, ve se pojavljuje na krovu Privredne banke nadmeno srkuui kabe
zu iz boce. Tu radnja postaje zapetljana, a kad Nataa zadobije frakturu lobanje
nastaje opte veselje.
rtvovanje
* * * * *
Melodini preludijum naglaava temu ovekovog odnosa prema zemlji i pi
tanje kako to da se na kraju on uvek nae pokopan u njoj. Podizanjem zavese
otkriva se prostrano, primitivno smetlite, koje nezanemarljivo podsea na po
jedine delove Nju Dersija. Mukarci i ene sede u odvojenim grupama, a
onda poinju da pleu, ali poto ne vide svrhu toga uskoro opet posedaju. Tada
na scenu ulazi mladi mukarac u najboljim godinama i igra himnu vatri. Izne
nada se otkriva da je on sam u plamenu i poto ga ugase on se pokunjeno po
kupi i nestane. Sada se svetla na pozornici gase i ovek upuuje izazov Prirodi
potresan susret u kome priroda zadobije ugriz na boku, zbog ega u nared
nih est meseci temperatura nijednom ne prelazi trinaest stepeni.
Poinje druga scena, i prolee jo uvek nije nastupilo iako je kraj avgusta, i
niko ne zna kada bi tano trebalo pomer iti asovnike unapred. Sastaju se naj
star iji pripadnici plemena i odluuju da umilostive Prirodu rtvovanjem jedne
mlade devojke. Biraju jednu devicu. Daju joj tri sata da se pojavi na gradskoj
per ifer iji gde se, kako su joj rekli, odrava rotiljijada. Kada se te noi pojavi
tamo, devojka postavlja pitanje gde su frankfurtske kobasice. Starci joj nareuju
da plee do smrti. Ona ih patetino preklinje, govorei kako i nije neka naroi
ta plesaica. Seljani su uporni i, dok muzika neumoljivo navire, devojka se
mahnito vrti i postie centrifugalnu silu dovoljno snanu da njene srebr
ne plombe prebaci preko duine fudbalskog igralita. Svi su obuzeti ushie
16
njem, ali prerano, jer ne samo da prolee ne stie, ve dva starca dobijaju sud
ske pozive, kao optueni za prevarantsku delatnost.
arolija
* * * * *
Uvertira zapoinje razdraganim limenim duvaima u ijoj pozadini se uju

dvostruki basovi koji kao da nas upozoravaju: Ne sluajte limene duvae. ta
kog vraga znaju limeni duvai? Zatim se zavesa podie i otkriva palatu princa
Sigmunda, velianstvenog izgleda i besprekomo regulisanog pravnog statusa.
Princ proslavlja dvadeset prvi roendan, ali ga dok otvara poklone sve vie
obuzima ememo raspoloenje, poto su uglavnom u pitanju pidame. Jedan
po jedan, njegovi prijatelji prilaze da mu estitaju, a on ih pozdravlja stiskom
ruke ili tapanjem po leima, u zavisnosti od toga kako su okrenuti. On prebi
re po seanjima sa svojim najstar ijim prijateljem Volfmitom i njih dvojica se
zaklinju da e ako jedan od njih oelavi, onaj drug i poeti da nosi tupe. Balet
ski ansambl plee pripremajui se za lov sve dok Sigmund ne zapita: Kakav
lov? Niko nema sasvim jasnu predstavu o tome, ali se sa ludovanjem otilo
predaleko, pa ova provera izaziva silan gnev.
Poto mu je ivot postao dosadan, Sigmund pleui odlazi do obale jezera,
gde etrdeset minuta zuri u svoj savren odraz, srdit zbog toga to nije poneo
pribor za brijanje. Iznenada zauje iepet krila i ugleda jato labudova kako
leti preko meseca; na prvoj raskrsnici oni krenu desno i upute se ka princu. Na
svoje zaprepaenje, Sigmund vidi da je predvodnik jata pola labud a pola ena
na nesreu, podeljen po duini. Ona opini Sigmunda, koji strogo vodi rau
na da ne pravi aluzije na njenu ptiiju prirodu. Njih dvoje pleu pas de deux
koji se okonava kada Sigmunda silno zabole lea. Ivet, labudica, saoptava Sig
mundu da je arobnjak po imenu Fon Eps bacio ini na nju i da ona
zbog svog izgleda nema gotovo nikakvih ansi da dobije pozajmicu u banci. U
jednoj posebno zahtevnoj solo partiji ona objanjava, jezikom plesa, kako se
Fon Epsovo prokletstvo moe skinuti jedino ako njen ljubavnik ode na kurs za
sekretar ice i savlada stenog rafiju. Ovo Sigmundu zazvui odurno, ali on se
zaklinje da e to uiniti. Iznenada se pojavljuje Fon Eps, u obliju jueranjeg
17
vea iz per ionice, te arolijom odvodi Ivet sa sobom i tu je kraj prvog ina.
Na poetku drugog ina, prolo je nedelju dana, i princ upravo treba da se
oeni Justinom, enom na koju je bio sasvim zaboravio. Sigmunda razdiru pro
tivurena oseanja poto jo uvek voli enu-labuda, a i Justina je prelepa, i uz
to bez bitnijih mana kao to su perje ili kljun. Justina zavodljivo plee oko Sig
munda, koji kao da razmatra da li da obavi to venanje ili da pronae Ivet i
vidi jesu li lekar i u stanju da ita uine. Tada se zauje jeka cimbala i ulazi Fon
Eps, arobnjak. On zapravo i nije bio pozvan na venanje, pa obeava da nee
previe jesti. Razjaren, Sigmund vadi ma i zabada ga Fon Epsu u srce. To po
prilino pokvar i veselje, pa Sigmundova majka naredi kuvaru da za nekoliko
minuta odloi iznoenje peenja.
U meuvremenu, Volfmit, u nastojanju da pomogne Sigmundu, pronalazi
izgubljenu Ivet to i nije preteak zadatak, objanjava on, ,,jer koliko polu-
ena polu-labudova moete sresti u Hamburgu? Uprkos Justininom prekli
njanju, Sigmund pohrli ka Iveti. Justina tri za njim i ljubi ga dok orkestar pre
lazi u molski tonalitet a mi shvatamo da je Sigmund obukao triko naopako.
Ivet jeca i objanjava da je aroliju mogue razbiti jedino njenom smru. U
jednom od najdirljivijih i najlepih baletskih pasaa uopte, ona se zalee gla
vom u zid od cigala. Sigmund posmatra kako se njeno telo preobraava iz mr
tvog labuda u mrtvu enu i shvata kako su u ivotu zaista izmeani slast i gor
ina, posebno kad je re o pticama. Skrhan bolom, on odluuje da joj se pri
drui, te nakon suptilnog plesa ojadenosti proguta gvozdenu atletsku kuglu.
Grabljivci
* * * * *
Ovaj proslavljeni eiektronski balet moda je najdramatiniji meu moder
nim plesnim predstavama. Delo poinje uvertirom sainjenom od savremenih
zvukova uline buke, kucanja satova, i kompozicije Hora stakato koju uz
pomo elja i toalet-papira izvodi jedan patuljak. Zatim se zavesa podie i ot
kriva praznu pozornicu. Nekoliko minuta ne dogaa se nita; konano, zavesa
pada i na redu je pauza.
Drug i in poinje u tiini, dok nekoliko mladia plee, podraavajui insek
18
te. Solista predstavlja obinu kunu muvu, dok ostali podseaju na razliitu ba
tensku gamad. Uz disonantnu muziku, oni ine grevite pokrete u potrazi za
dinovskom puter-kiflom, koja se nenadano pojavljuje u pozadini. Upravo se
spremaju da je pojedu, kada ih prekine povorka ena koje nose veliku konzer
vu mesnog nareska. Obuzeti panikom, mukarci pokuavaju da pobegnu, ali
ih sve potrpaju u metalne kaveze ne dajui im nita za itanje. ene pomamno
pleu oko kaveza, pripremajui se da pojedu mujake im pronau malo sosa.
Dok se enke spremaju za veeru, jedna mlada devojka opaa bespomonog
mujaka sa oklembeenim pipcima. Ona mu prilazi i njih dvoje lagano pleu
uz zvuke francuskog roga dok joj on apue na uho: Nemoj me pojesti.
Njih dvoje se zaljube jedno u drugo i ponu da kuju sloene planove za zajed
niki beg, ali se enka predomisli i prodere mujaka poto shvati da joj je bo
lje da pronae sebi sustanarku i iznajmi stan.
Dan u ivotu jedne koute

* * * * *
uje se nesnosno divna muzika dok se zavesa podie i otkriva umu u let
nje popodne. Jedno lane plee i lagano gricka nekakvo lie. Lenjo vrluda kroz
mekano rastinje. Uskoro poinje da kalje i pada mrtvo.
19
PERGAMENTI
Ljudi od nauke svakako e se setiti da je pre nekoliko godina jedan pastir,

tumarajui po zalivu Akaba, nabasao na peinu u kojoj se nalazilo nekoliko ve
likih upova od ilovae, kao i dve ulaznice za var ijete na ledu. U upovima je
pronaeno est svitaka pergamenta ispisanih drevnim nepoznatim pismom,
koje je pastir u svom neznanju prodao muzeju po ceni od 750.000 dolara po
komadu. Dve godine kasnije, upovi su se pojavili u jednoj zalagaonici u Fila
delfiji. Nakon jo godinu dana, u zalagaonici u Filadelfiji obreo se i pastir, i
niko nikada nije doao ni po upove ni po njega.
Arheolozi su u prvi mah procenili da rukopisi potiu iz 4000. godine pre
nove ere, ili iz vremena neposredno nakon masakra Izrailjaca, koje su potama
nili njihovi dobrotvor i. Rukopis predstavlja meavinu sumerskog, aramejskog i
vavilonskog pisma i po svoj prilici sainio ga je ili jedan ovek u toku dueg
vremenskog per ioda ili nekoliko ljudi koji su delili isto odelo. Autentinost
pergamenata danas je ozbiljno dovedena u sumnju, posebno zbog toga to se u
tekstu nekoliko puta pojavljuje re Mercedes, a onih nekoliko fragmenata
koji su na kraju ipak prevedeni bave se dobro znanim relig ijskim temama na
vie nego sumnjiv nain. Ipak, istraiva A. H. Bauer primetio je da je, iako se
ini da su fragmenti ist falsifikat, re o verovatno najveem arheolokom ot
kriu u istor iji, ako izuzmemo ono pronalaenje dugmadi za manetne u jed
noj grobnici u Jerusalimu. Tekst koji sledi prevod je obraenih fragmenata.
Jedan... I opkladi se Bog sa Satanom i odluie da kuaju Jovovu odanost i

Bog, bez vidljivog razloga za Jova, raspali ovoga po glavi pa ponovo preko uha
i gurnu ga u gusti sos da uini Jova lepljivim i gadnim, i onda Gospod ui
ni pomor nad desetinom Jovove marve, i Jov kaza: ,,A to mi pobi marvu? Do
marve nije ba lako doi. Sad nemam dovoljno marve, a uz to ak i nisam sigu
20
ran da znam ta je to marva. Tada Gospod izvadi dve kamene ploe te njima
prikljeti Jovu nos. A ena Jovova kad to vide zaplaka i Bog posla anela milo
sra koji je miropomaza po glavi palicom za polo, i od deset poasti, Bog posla
jednu estinu, sa uraunatim trokovima pakovanja, i Jova obuze jad a enu
njegovu gnev i ona dade svoje haljine u najam, i kasnije podie najamninu, ali
odbi da ih da na bojenje.
I uskoro Jovovi panjaci svenue a jezik mu se rascepi sve do nepca, tako da
nije mogao da izgovor i re euhar istija a da ne dobije napade smeha.
A jednom Bog, iskaljujui gnev na svom vernom sluzi, prie previe blizu i
Jov ga doepa za vrat i ree: Aha! Sad si moj! Zato ti mui Jova, a? A? Go
vor i!
I Bog ree: Ovaj, vidi to to dri u rukama je moj vrat... Da li bi bio
ljubazan da me pusti?
Ali Jov se ne smilova i ree: Bilo mi je sasvim dobro dok se ti nisi pojavio.
Imao sam drvea mirovog i smokvinog u izobilju i areni kaput sa jo dva para
arenih pantalona. A vidi sada.
I progovor i Gospod Bog i glas mu zag rme: Moram li ja koji sam stvor io
nebo i zemlju tebi da objanjavam ta radim? ta si ti stvor io kad se usuuje
da me izaziva?
To nije odgovor", ree Jov. A kao nekome ko se smatra svemonim, do
zvoli da ti napomenem, re relig iozan pie se bez j. Tada Jov pade na kole
na i viknu Bogu: Tvoje je carstvo i sila i slava. Ti ima dobar posao. Ne
moj da zezne stvar.
Dva... 1 usta Avram usred noi i ree jedincu sinu svojemu Isaku: Usnio
sam san u kome mi glas gospodnji ree da treba da rtvujem svog jedinca sina,
i zato obuci pantalone. A Isak zadrhta i ree: ,,I ta si mu ti rekao? Mis
lim, kad je pokrenuo tu temu?
A ta da kaem? ree Avram. Stojim u donjem veu u dva sata ujutro sa
Tvorcem vaseljene. Zar bi trebalo da se raspravljam?
Pa, da li je rekao da eli da ja budem rtvovan? upita Isak oca svojega.
Ali Avram ree: Onaj ko veruje ne postavlja pitanja. A sad da krenemo, jer
sutra me eka teak dan.
A Sara kad u za naum Avramov rasrdi se i ree: Kako zna da je to bio
Gospod a ne, recimo, tvoj prijatelj koji voli da zbija ale s ljudima, jer Gospod
21
mrzi neslane ale i ko god takvu alu poini bie predat u ruke neprijatelja
svojih, ak i ako nemaju novca da plate za preuzimanje poiljke. I Avram od
govor i: Zato to znam da je to bio Gospod. Bio je to dubok, zvonak glas, va
ljano moduliran, i nema u pustinji oveka koji moe da zag rmi na takav na
in.
I ree Sara: I ti stvarno hoe da poini to bezumno delo? Ali Avram joj
kaza: Iskreno reeno, da, poto je neverovanje u re gospodnju jedna od naj
gor ih stvar i koje ovek moe sebi da dozvoli, posebno kad je privreda u ovak
vom stanju.
I tako on odvede Isaka na jedno mesto i pripremi se da ga rtvuje, no u
poslednji as Gospod zadra ruku Avramovu i ree: Kako moe da uini
tako neto?
A Avram odgovor i: Ali ti si rekao...
Nije vano ta sam ja rekao, progovor i Gospod. Zar si spreman da se
povinuje svakoj budalatini koju uje?" I Avram se posrami. Ovaj ... pa ne
ba ... ne.
,,U ali sam ti predloio da rtvuje Isaka, a ti odmah pohitao da to i ui
ni."
I Avram pade na kolena: Zna, ja nikad nisam siguran kada se ali.
A Gospod zag rme: Nema smisla za humor. Ne mogu da verujem.
Ali zar to ne dokazuje moju ljubav, to to sam spreman da poloim ivot
jedinca sina svojega tvome hiru?
A Gospod ree: To dokazuje da su neki ljudi spremni da posluaju svako
nareenje, ma kako nedotupavno, ako je izreeno dubokim, valjano modulira
nim glasom.
Rekavi to, Gospod naloi Avramu da se malo odmor i i da sutradan svrati k
njemu.
Tri... I snaoe tako jednog prodavca majica teka vremena. Stade mu pro
daja robe i on presta da napreduje u poslu. I on se pomoli i ree: Gospode,
zato si me ostavio da ovako patim? Svi moji prijatelji prodaju svoju robu,
osim mene. A ovo je vrhunac sezone. Moje majice su dobre majice. Pogledaj
samo ovu svilu. Imam majice na zakopavanje, pa one s kragnom, i nita se ne
prodaje. A potovao sam tvoje zapovesti. Zato ja ne mogu da zaraujem za i
vot kad moj mlai brat radi kao ista u prodavnici deije konfekcije?
22
I Gospod u oveka i ree: To to se tie tvojih majica...

Da, Gospode, ree ovek i pade na kolena.
Priij aligatora na dep.
Molim, Gospode?
Samo ti uini to ti kaem. Nee zaaliti.
I ovek prii na sve svoje majice malog aligatora i gle, odjednom mu roba
krenu kao alva, i obuze ga golema radost, a neprijatelji njegovi stadoe da jadi
kuju i da krguu zubima, i jedan od njih kaza: Gospod je milostiv. On mi
dade da legnem na zelene panjake. Problem je jedino u tome to ne mogu da
ustanem.
Zakoni i izreke
* * * * *
initi mrska dela protivzakonito je, posebno ako ovek pri tom nosi por
tiklicu.
Lav i tele e spavati zajedno, ali se tele nee naspavati.
Onaj ko ne pog ine od maa ili gladi, pog inue od kuge, pa zato onda gu
biti vreme na brijanje?
Onaj ko je zao u dui verovatno neto zna.
Ko voli pravdu, pravedan je, ali je onaj ko se zdruuje s pticama uvrnut.
Boe, Boe! ta si uinio u poslednje vreme?
23
RAZMILJANJE O
LOVBORGOVIM ENAMA
Verovatno ne postoji knjievnik iji se enski likovi po upeatljivosti i slo

enosti mogu mer iti sa onima koje je stvor io veliki skandinavski dramski pisac
Jorgen Lovborg, u svoje vreme poznat pod imenom Jorgen Lovborg. Napaen
i ogoren zbog svojih munih odnosa sa suprotnim polom, on je svetu ostavio
raznolike i nezaboravne junakinje poput Deni Engstrom iz Gomile gusaka i
gospoe Spir ing iz komada Majine desni.
Roen u Stokholmu 1836. godine, Lovborg (ranije Lvborg, sve dok pot
kraj ivota nije skinuo one dve take iznad o i stavio ih iznad svojih obrva) po
eo je da pie drame u etrnaestoj godini. Njegovo prvo izvedeno delo, pos
tavljeno na scenu u njegovoj ezdeset prvoj godini, bilo je Oni koji se mekolje,
drama koja je naila na podeljene ocene kritike, iako je smela tematika (milo
vanje sira) konzervativniju publiku naterala da pocrveni. Lovborgovo stvarala
tvo moe se podeliti u tri per ioda. Na poetku je niz drama koje se bave ja
dom, oajanjem, strahom i strepnjom (komedije); druga grupa usredsreena je
na drutvene promene (Lovborg je dao znaajan doprinos pronalaenju bez
bednijeg naina za merenje har ing i); konano, tu je i est velikih tragedija na
pisanih neposredno pre njegove smrti, u Stokholmu, 1902. godine, kada mu je
zbog prevelike napetosti otpao nos.
Lovborgov prvi znaajan enski lik je Hedviga Moldau iz komada Radije
bih u Jodel, pieve ironine osude rukopisa viih klasa. Hedviga zna da je Gre
ger Nortad upotrebio lo malter za krov kokoinjca, i kada se krov srui na
Klavara Akdala, koji od toga iste noi oslepi i oelavi, nju poinje da mui gri
a savesti. Sledi obavezna scena:
HEDVIGA: Dakle sruio se.
DR RORLUND (posle due pauze): Da. Pao je Akdalu na lice.
24
HEDVIGA (ironino): A ta je on radio u kokoinjcu?

DR RORLUND: Voleo je kokoke. O, ali ne sve kokoke, to vam jemim.
Samo neke (znaajno). Imao je on svoje miljenice.
HEDVIGA: A Nortad? Gde je on bio u vreme... nesree?
DR RORLUND: Namazao je telo mladim lukom i skoio u rezervoar.
HEDVIGA (za sebe): Nikada se neu udati.
DR RORLUND: ta ste rekli?
HEDVIGA: Nita. Doite, doktore. Vreme je da vam se opere donji ve ...
da se svima opere donji ve...
Hedviga, jedna od prvih odista ,,modernih ena, moe samo da se pod
smehne kad joj dr Rorlund predloi da na malom prostoru tri gore-dole sve
dok Nortad ne pristane da d svoj eir na kalup. Ona po mnogo emu pod
sea na Lovborgovu sestru Hildu, neurotinu, dominantnu enu udatu za jed
nog prgavog finskog pomorca, koji ju je na kraju proburazio harpunom. Lov
borg je oboavao Hildu, i upravo ga je njen uticaj oduio od navike da razgo
vara sa svojim tapom.
Druga velika ,,heroina u Lovborgovim delima pojavljuje se u njegovoj
drami o poudi i ljubomor i Dok nas troje krvarimo.
Molvik Dorf, dreser inuna, saznaje da je svoju neizrecivo uasnu bolest
njegov otac nasledio od svog brata Ejovulfa. Dorf ide na sud, tvrdei da bolest
po zakonu pripada njemu, ali sudija Manders staje na stranu Ejovulfa. Neta
Holmkvist, prelepa i ohola glumica, pokuava da ubedi Dorfa da uceni Ejovul
fa pretnjom da e prijaviti vlastima kako je on jednom prilikom na nekim po
lisama osiguranja falsifikovao potpis jednog pingvina. A onda, u drugom inu,
scena etvrta:
DORF: Oh, Neta. Sve je propalo! Propalo!
NETA: Za slabia, moda, ali ne i ako ovek ima hrabrosti.
DORF: Hrabrosti?
NETA: Da kae parohu Smetersu da nema nade da e ikada ponovo pro
hodati i da e do kraja ivota kud god da krene morati da skakue.
DORF: Neta! Ja to ne mogu!
NETA: Ha! Naravno da ne moe! Trebalo je da znam.
DORF: Paroh Smeters veruje Ejovulfu. Jednom su podelili komad vakae
gume. Da, pre mog roenja. Oh, Neta...
NETA: Prestani da cmizdri. Nema nikakvih izgleda da banka produi hi
25
poteku na Ejovulfovu perecu. A on ju je ve dopola pojeo.

DORF: Neta, ta predlae?
NETA: Neto to bi i hiljadu drug ih ena uinilo za svoje mueve. Potopi
u Ejovulfa u turiju.
DORF: Ukiselie mog roenog brata?
NETA: A to da ne? ta mu duguje?
DORF: Ali tako drastine mere! Neta, zato ga ne pustimo da zadri oevu
neizrecivo stranu bolest? Moda bismo mogli da napravimo kompromis. Mo
da e mi dozvoliti da imam simptome.
NETA: Kompromis, ha! Muka mi je od tvog malog raanskog mentaliteta!
Oh, Moltvie, tako mi je dodijao ovaj brak! Dodijale su mi tvoje ideje, tvoji
manir i, tvoji razgovor i. I tvoja navika da za veeru oblai perje.
DORF: Oh! Ne i moje perje!
NETA (prezr ivo): Sada u ti saoptiti neto to znamo samo ja i tvoja majka.
Ti si patuljak.
DORF: ta?
NETA: Svi predmeti u kui nainjeni su po meri. Ti si visok samo 118
centimetara.
DORF: Ne, ne! Bolovi se vraaju!
NETA: Da, Moltvie!
DORF: Moje aice u kolenima one podrhtavaju!
NETA: Kakav slabi.
DORF: Neta, Neta, otvor i aluzine...
NETA: Zatvor iu ih.
DORF: Svetlosti! Moltviku treba svetlosti...
Za Lovborga, Moltvik je bio predstavnik stare, dekadentne, umirue Evro
pe. Neta je, s druge strane, predstavljala novu silovitu, okrutnu darvinovsku
snagu prirode, koja e tutnjati Evropom narednih pedeset godina i prona
i svoj najdublji izraz u pesmama Mor isa evalijea. Odnos izmeu Nete i
Moltvika odraz je Lovborgovog braka sa Siri Brakman, glumicom koja mu je
bila trajni izvor inspiracije tokom svih osam asova trajanja njihovog braka.
Lovborg se posle toga enio jo nekoliko puta, ali uvek lutkama iz izloga rob
nih kua.
Neosporno, najpotpunije ostvarena ena u Lovborgovim dramama je gos
poa Santad u Gnjilim krukama, Lovborgovoj poslednjoj naturalistikoj dra
26
mi. (Posle Kruaka, upustio se u eksper iment sa ekspresionistikim komadom

u kome su se svi likovi zvali Lovborg, ali nije bio doekan pohvalama, pa u
preostale tri godine ivota niko nije uspeo da ga izmami iz njegove pletene
korpe.) Gnjile kruke idu u red njegovih najboljih dela, a zavrni dijalog izmeu
gospoe Santad i njene snahe Berte, danas je moda znaajniji nego ikad pre:
BERTA: Recite da vam se dopada nametaj kojim smo opremili kuu!
Nije to bilo lako s platom jednog trbuhozborca.
GOSPOA SANTAD: Kua moe da poslui.
BERTA: ta! Moe da poslui?
GOSPOA SANTAD: ija je ideja ovaj los od crvenog satena?
BERTA: Pa, vaeg sina. Henr ik je roeni dekorater.
GOSPOA SANTAD (iznenadno): Henr ik je budala!
BERTA: Ne!
GOSPOA SANTAD: Zna li da on do pre nedelju dana nije znao ta je
to sneg?
BERTA: Laete!
GOSPOA SANTAD: Moj vrli sin. Da, Henr ik onaj isti ovek koji je
otiao u zatvor zbog toga to nije pravilno izgovor io re diftong".
BERTA: Ne!
GOSPOA SANTAD: Da. I to u trenutku kada je u sobi bio i jedan
Eskim.
BERTA: Ne elim da sluam o tome!
GOSPOA SANTAD: Ali hoe, slavuje moje malo! Da li te tako zove
Henr ik?
BERTA (kroz pla): Zove me slavujetom! Da, ponekad i drozdom! I nil
skim konjem!
(Obe ene jecaju bez stida i srama.)
GOSPOA SANTAD: Berta, draga Berta!... titnici za ui koje Henr ik
nosi ne pripadaju njemu. Oni su vlasnitvo jedne korporacije.
BERTA: Moramo mu pomoi. Neko mora da mu kae da maui rukama
nikada nee poieteti.
GOSPOA SANTAD (iznenada poinje da se smeje): Henr ik zna sve.
Rekla sam mu ta misli o njegovim ortopedskim ulocima.
BERTA: A, tako! Obmanuli ste me!
GOSPOA SANTAD: Nazovi to kako hoe. On je sada u Oslu.
27
BERTA: Oslu!
GOSPOA SANTAD: Sa svojim geranijumom...
BERTA: Shvatam. Da... shvatam. (Odsutno prolazi kroz dvokrilna vrata na
spratu.)
GOSPOA SANTAD: Da, slavuje moje malo, konano je utekao iz tvo
jih kandi. Sledeeg meseca u ovo vreme, on e ostvar iti svoj ivotni san na
punie svoj eir ljakom. A ti si mislila da e ga drati zatoenog ovde! Ne!
Henr ik je divlje stvorenje, dete prirode! Kao kakav prekrasni los ili krpelj.
(uje se pucanj. Gospoa Santad tri u susednu sobu. ujemo vrisak. Ona se
vraa, bleda i potresena.) Mrtva je... Blago njoj. Ja... moram dalje. Da, sputa se
no... brzo se sputa. Tako brzo, a ja jo treba da rasporedim one silne leblebije.
Gospoa Santad je predstavljala Lovborgovu osvetu majci. Takoe stroga
ena, ivot je zapoela kao artista na trapezu u cirkusu; njegov otac, Nils Lov
borg, bio je ovek-topovsko ule. Njih dvoje su se prvi put sreli u vazduhu i
venali se pre nego to su dotakli zemlju. U brak se postepeno uvukla gorina,
a u vreme kada je Lovborg napunio est godina, njegovi roditelji ve su sva
kodnevno pucali jedno na drugo iz vatrenog oruja. Takva atmosfera morala je
uzeti svoj danak od oseajnog deaka kakav je bio Jorgen, pa je on ubrzo po
eo da preivljava prve nastupe svojih raspoloenja i ,,anksioznosti, zbog
kojih nekoliko godina nije mogao da proe pored peenog pileta a da ne do
takne rub eira. U poznim godinama, pover io se prijateljima kako je tokom
pisanja Gnjilih kruaka sve vreme bio napet i kako mu se u nekoliko navrata i
nilo da uje glas njegove majke koji ga pita kako da stigne do Kipa slobode.
28
KURVA IZ MENSE
Za svakog privatnog detektiva izuzetno je vano da naui da sledi vlastitu

intuiciju. Zbog toga je svakako trebalo, kada je grudva blago rastopljenog mas
laca po imenu Vord Babok ula u moju kancelar iju i poloila karte na sto,
da poverujem hladnoj jezi koja mi je krenula uz kimu.
,,Kajzer? upitao je, Kajzer Lupovic?
Tako pie na mojoj radnoj dozvoli, sloih se.
Morate da mi pomognete. Ucenjuju me. Molim vas!
Tresao se kao solo peva u rumba ofkestru. Gurnuo sam preko stola au i
bocu raanog koju drim pri ruci iz nemedicinskih razloga. ,,A kako bi bilo da
se opustite i ispriate mi sve o tome.
Vi..., vi neete rei mojoj eni?
Budimo otvoreni, Vorde. Ne mogu nita da obeam. Pokuao je da sipa
pie, ali se zveckanje moglo uti na drugoj strani ulice, a tenost je najveim
delom zavrila u njegovim cipelama.
,,Ja sam zaposlen ovek, ree. Mehaniko odravanje. Izraujem i servisi
ram zujalice-zezalice. Znate one male zabavne spravice koje protresu ljude kad
se rukujete s njima?
,,Pa?
Mnog i vai agenti ih vole. Posebno oni na Vol Stritu.
Preite na stvar.
Ja puno putujem. Znate kako je to ovek je usamljen. Oh, nije to to
mislite. Vidite, Kajzere, ja sam u sutini intelektualac. Jasno, ovek moe da ima
fakalica koliko mu dua poeli. Ali ene koje umeju da misle njih nije
lako pronai za tako kratko vreme.
,,Nastavite.
,,I eto, saznao sam za tu devojku. Osamnaest godina. Student sa Jasara. Uz
29
odreenu nadoknadu, spremna je da doe i raspravlja o bilo kojoj temi Prus

tu, Jejtsu, antropolog iji. Razmena ideja. Shvatate li na ta ciljam?
Ne ba.
Da se razumemo, moja ena je sjajna, nemojte pog reno da me razumete.
Ali ona odbija da sa mnom razgovara o Paundu. Ni o Eliotu. To nisam znao u
vreme kad sam se njome oenio. Znate, meni treba ena koja je podsticajna
u duhovnom smislu, Kajzere. I spreman sam da platim za to. Ne elim ozbiljnu
vezu elim kratko intelektualno iskustvo i da devojka posle toga ode. Zabo
ga, Kajzere, ja sam sreno oenjen ovek.
Koliko dugo to traje?
est meseci. Kad god osetim takvu udnju, ja pozovem Flosi. Ona je dama,
sa mag istraturom iz komparativne knjievnosti. S njom se pretvaram u intelek
tualca, shvatate?
On je dakle bio jedan od onih tipova ija su slabost istinski pametne ene.
Osetih saaljenje prema tom jadniku. Pomislih da sigurno ima dosta frajera u
njegovom poloaju, onih koji pate za intelektualnom komunikacijom sa su
protnim polom i koji bi bili spremni da za to dobro istresu depove.
Ona sada preti da e sve ispriati mojoj eni, ree on.
,,Ko to?
Flosi. Postavili su prislune ureaje u sobi motela. Imaju trake na kojima
raspravljam o Pustoj zemlji i Stilovima radikalne volje i, jeste, ponegde zalazim
prilino duboko. Trae deset hiljadarki, u protivnom otii e Karli. Kajze
re, morate da mi pomognete! Karla bi presvisla kad bi saznala da mi u tom
smislu nije dovoljno izazovna.
Stara stvar, ucena sa kol-gerlama. Bio sam nauo neto o tome da su momci
u glavnom tabu nanjuili neki biznis u koji je upetljana grupa obrazovanih
ena, ali je istraga stigla do mrtve take.
Pozovite mi Flosi telefonom.
,,ta?
Preuzeu va sluaj, Vorde. Samo, ja naplaujem pedeset dolara dnevno,
plus trokovi. Moraete da popravite dosta zujalica-zezalica.
Nee kotati deset hiljadarki, u to sam siguran, zakljuio je nacer ivi se,
podigao slualicu i pozvao neki broj. Uzeh slualicu iz njegovih ruku i namig
nuh mu. Poinjao je da mi se dopada.
Nekoliko sekundi kasnije, odazvao se barunasti glas i ja joj rekoh ta mi je
30
na umu. Mislim da moete da mi pomognete da zakaem jedan sat dobre

vake, rekoh.
Sigurno, srce. ta bi ti?
Voleo bih da porazgovaram o Melvilu.
Mobi Dik ili krai romani?
,,U emu je razlika?
,,U ceni. To je sve. Simbolizam se posebno naplauje.
Koliko e to da me kota?
Pedeset, moda i sto za Mobi Dika. Hoe li moda komparativnu raspravu
Melvil i Hotorn? To moe da se sredi za stotku.
Nema zime za lovu, rekoh joj i dadoh broj jedne sobe u ,,Plazi.
Hoe li plavuu ili brinetu?"
Iznenadi me", rekoh i spustih slualicu.
Obrijao sam se i ugrabio gutljaj-dva crne kafe dok sam malo prelistao knji
ice iz edieije Studentski podsetnik. Nije prolo ni sat vremena, a zaulo se
kucanje na vratima. Otvor io sam i ugledao pred sobom mlado crvenokoso
stvorenje, ije su noge u pantalonama izgledale kao dva korneta sladoleda od
vanile.
Zdravo, ja sam eri.
Te cure stvarno umeju da podilaze mukim fantazijama Duga ravna kosa,
kona torba, srebrne minue, bez minke.
udi me da te nisu zaustavili kad si tako odevena ula u hotel, primetih.
Hotelski detektiv obino ume da nanjui intelektualca
Ali se smir i kad dobije petaka.
Hoemo li da ponemo? upitah i povedoh je prema kauu.
Ona pripali cigaretu i istog asa pree na stvar: Mislim da bismo mogli da
ponemo sa Bilijem Badom kao Melvilovim opravdanjem ponaanja Boga pre
ma oveku, nest-ce pas?
Zanimljivo, mada, ne i u miltonovskom smislu. Krenuo sam da blefiram.
eleo sam da vidim hoe li da se upeca.
Ne. Izgubljenom raju nedostaje podstruktura pesimizma.
Tano, tano. O, Boe, u pravu si, promrmljah.
Mislim da je Melvil reafirmisao vrline bezazlenosti na jedan naivan a ipak
prefinjen nain slae li se?
Pustio sam je da nastavi. Imala je jedva devetnaest godina, ali je u sebi ve
31
bila razvila onu pomalo tvrdu okretnost jedne pseudointelektualke. Spretno je

zveketala svojim idejama, ali to se odvijalo potpuo mehaniki. Kad god bih ja
ponudio neko zapaanje, odglumila bi reakciju: Oh, da, Kajzere. Da, duo, to
je ba duboko. Platonistiko poimanje hrianstva kako to nisam ranije pri
metila?
Razgovarali smo oko sat vremena, a onda je izjavila da mora da ide. Ustala
je, a ja sam joj dodao stotku.
Hvala, srce.
Ima tamo toga na pretek.
ta hoe da kae?
Uspeo sam da zagolicam njenu radoznalost. Ponovo je sela.
Recimo da poelim da organizujem zabavu? rekoh.
A kakvu to zabavu, na primer?
Recimo da poelim da mi dve devojke objasne Noama omskog?
O, je
Ali ako nisi zainteresovana..
Morae da porazgovara sa Flosi, ree ona. To e te poprilino kotati."
Tada je kucnuo as da je priepim. Pokazah joj svoju znaku privatnog de
tektiva i rekoh da je sve bilo nametaljka.
ta!
Ja sam njukalo, eeru, a raspravljanje o Melvilu za novac kanjivo je po
lanu 802. Mogla bi da zaglavi orku.
Gnjido!
Bolje da se nagodimo, srce. Osim ako ne eli da svoju priu ispria u
kancelar iji Alfreda Kejzina, a ja ne verujem da e se odueviti kad je uje.
Ona poe da plae. Nemoj da me prijavi, Kajzere, ree. Bio mi je po
treban novac da zavrim mag istarsku tezu. Odbijen mi je zahtev za stipendiju.
Dva puta. Oh, Boe.
Sve je pokuljalo iz nje itava pria. Odrastanje u zapadnom delu Central
parka, letnji kampovi socijalista, Brendisova uenja. Nije se razlikovala od bilo
koje dame koju moete videti kako eka u redu pred Eldinom ili Tali
jom, ili onih koje obinom olovkom ispisuju rei da, sasvim tano, na mar
ginama neke knjige o Kantu. Samo to je u jednom trenutku krenula stranpu
ticom.
Bila mi je potrebna gotovina. Jedna prijateljica mi je rekla da poznaje iz
32
vesnog oenjenog oveka ija ena nije preterano misaono stvorenje. Bio je
napaljen na Blejka. Ona nije mogla da ga zadovolji. Rekla sam vai, uz odree
nu cenu razgovarau s njim o Blejku. U poetku sam bila nervozna. Dosta
toga sam izblefirala. Njemu to nije smetalo. Prijateljica mi je rekla da ima jo
takvih. O, da, ve su mi postavljali klopke. Jednom su me uhvatili kako itam
Komentar u parkiranom automobilu, a drug i put su me u Tenglvudu zaustavili
i pretresli. Dogodi li se to jo jednom, postau trostruki gubitnik.
Onda me odvedi do Flosi.
Ona se ugrize za usnu i ree: Kao maska slui knjiara koleda Hanter.
,,Da?
Kao one kladionice koje spolja izgledaju kao berbernice. Videe.
Na brzinu sam se javio tabu a zatim joj rekao: ,,U redu, eeru. Moe da
ide. Ali nemoj da naputa grad.
Ona zahvalno podie lice prema meni. Mogu da ti nabavim fotog rafije
Dvajta Mekdonalda koji ita, ree.
Drug i put.
Odetah do knjiare koleda Hanter. Prie mi prodava, mladi ovek ose
ajnog pogleda. Mogu li da vam pomognem? upita.
Tragam za specijalnim izdanja Oglasa namenjenih samom sebi. Koliko ja
znam, autor je dao da se u zlatotisku izradi nekoliko hiljada primeraka za pri
jatelje.
Morau da prover im, ree. Imamo direktnu telefonsku vezu s Mejlero
vim domom.
Uputih mu znaajan pogled. alje me eri, rekoh.
Oh, u tom sluaju, doite u stranju prostor iju, ree on. Zatim pritisnu
nekakvo dugme. Jedan zid od knjiga se otvor i, i ja kao jagnje uetah u tu uza
vrelu palatu zadovoljstva poznatu pod imenom Kod Flosi.
Crvene dezenirane tapete i viktor ijanski dekor davali su ton. Blede, nervoz
ne devojke s naoar ima u crnom okviru i ravno podianom kosom izleavale
su se po sofama, provokativno listajui ,,Pingvinova izdanja klasika. Jed
na plavua irokog osmeha mi namignu, pokaza glavom ka jednoj prostor iji na
spratu, i ree: Valas Stivens, moe? Ali nisu to bila samo intelektualna iskus
tva one su prodavale i emotivne doivljaje. Za pedeset dolara, saznao
sam, bilo je mogue dotai se bez zalaenja u dubinu. Za stotku, devojka bi
vam pozajmila ploe sa Bartokovom muzikom, izala s vama na veeru, a onda
33
vas pustila da je posmatrate dok ima napad anksioznosti. Za sto pedeset, dobili
biste priliku da sa bliznakinjama sluate UKT radio prog ram. Za trista biste
dobili pravu stvar: suvonjava brineta, Jevrejka, pokupila bi vas ispred Muzeja
moderne umetnosti, dopustila vam da itate njen mag istarski rad, kod ,,Ele
ne bi vas uvukla u hister inu svau oko Frojdovog shvatanja ene, a potom
odglumila samoubistvo po vaem izboru savreno vee, za neke momke. Fini
biznis. Silan grad, Njujork.
Dopada li vam se prizor? upita neki glas iza mojih lea. Okretoh se i
odjednom se naoh licem u lice sa vrlo delotvornim vrhom cevi tridesetosmi
ce. Ja imam jak stomak, ali ovog puta me je neto trecnulo. Bila je to Flo
si, naravno. Glas je bio isti, ali Flosi je bio mukarac. Lice mu je bilo sakriveno
maskom.
Neete verovati, rekao je, ali ja nisam zavrio ak ni srednju kolu. Izba
cili su me zbog slabih ocena.
Da li zbog toga nosite tu masku?
Smislio sam veoma sloen plan kako da preuzmem Njujorku knjievnu
reviju, ali sam u tu svrhu morao da se predstavim kao Lajonel Triling. Otiao
sam u Meksiko na operaciju. Tamo postoji izvesni doktor Huarez koji ljudi
ma daje Trilingov lik po odreenoj ceni. Neto se poremetilo. Zavrio sam
sa likom Vistana Hjua Odna i glasom Meri Makarti. Tada sam poeo da delu
jem s one strane zakona. Brzo, pre nego to je mogao da povue prst na oba
rau, stupio sam u akciju. Bacivi se napred, raspalio sam ga laktom po vilici i
epao njegov pitolj dok je on padao. Sruio se na pod kao tona cigala. Kada
se pojavila policija, jo uvek je cvilio.
Dobar posao, Kajzere, rekao je narednik Holms. Kad zavrimo s ovim
tipom i F.B.I. bi hteo da popria s njim. Sitna muka u koju su upetljani neki
kockar i i anotirani primerak Danteovog Pakla. Vodite ga, momci.
Kasnije te noi, potraio sam svoju staru poznanicu po imenu Glor ija. Bila
je plavua. Diplomirala je cum laude. Samo, diplomirala je na fakultetu za fi
ziko vaspitanje. Prijalo je.
34
RANI ESEJI
Pred vama je nekoliko ranih eseja Vudija Atena. Poznih eseja i nema, poto
mu je ponestalo opservacija. Moda e s godinama Alen razumeti jo poneto
od ivota i zapisati to, a zatim se povui u svoju spavau sobu i ostati u njoj za
navek. Poput Bekonovih, Alenovi eseji su kratki i puni praktine mudrosti,
iako prostor ne dozvoljava objavljivanje njegovog najdublje promiljenog dela,
pod naslovom Pogled s vedrije strane.
Povodom jednog drveta,

uoenog u leto
* * * * *
Meu svim udima prirode, drvo u leto je moda najznamenitije uz mogu
i izuzetak losa koji u gamaama peva Prig rljiva moja. Pogledajte samo lie,
tako zeleno i listasto (ukoliko nije takvo, neto nije u redu). Obratite panju na
to kako grane seu u nebo kao da kau: Iako sam samo grana, ipak bih volela
da sakupljam priloge za socijalno ugroene. A kakve li raznolikosti! Je li ono
drvo tamo omor ika ili jablan? Ili gigantska sekvoja? Ne, bojim se da je to po
nositi brest, i da ste jo jednom napravili od sebe magarca.
Naravno, za minut biste znali svo drvee da ste detli, edo prirode, no tada
bi ve bilo prekasno i nikada ne biste uspeli da pokrenete svoj automobil.
Ali zbog ega je drvo toliko upadljivo lepe od potoka koji ubor i? Ili od
bilo ega to ubor i, kad smo kod toga? Zbog toga to svojom uzvienom po
javom nemo svedoi o inteligenciji daleko veoj od bilo koje zemaljske, po
sebno pod ovom administracijom. Kao to pesnik ree: Samo Bog moe da
35
napravi drvo verovatno zbog toga to je veoma teko pronai nain kako da
se privrsti kora.
Jednom se jedan drvosea spremao da posee drvo, kad primeti na njemu
urezano srce s dva imena unutra. Odloivi sekiru, on odlui da ne posee
drvo, pa ga pretester isa. Poenta ove prie mi izmie, iako je est meseci kasnije
drvosea bio novano kanjen zbog toga to je jednog patuljka poduavao
kako se piu rimski brojevi.
O mladosti i starosti
* * * * *
Prava zrelost ne procenjuje se prema starosti jedne osobe, ve prema tome
kako ona reaguje kada se probudi u irem centru grada u gaama. ta su godi
ne, posebno ako ivite u iznajmljenom stanu? Valja se setiti da svako ivotno
doba nudi odgovarajue darove, dok, ukoliko ste mrtvi, nije ba lako pronai
prekida za svetlo. Glavni problem u vezi sa smru, uzg red budi reeno, jeste
strah da moda nema ivota posle nje misao koja vodi u oaj, posebno one
koji su se potrudili da se obriju. Tu je, takode, i strah da ivot posle smrti pos
toji, ali niko ne zna gde se on moe pronai. Pozitivno je pak to to je smrt
jedna od malobrojnih stvar i koje se lako mogu obaviti leei.
Razmislimo, dakle: da li je starost zaista tako strana? Nije ako ste savesno
prali zube! A zato ne postoji sklonite od pomamnog jur ia godina? Ili dobar
hotel u centru Indijanapolisa? No, dobro.
Reju, najbolje je da se ovek ponaa kako dolikuje njegovom dobu. Ako
imate esnaest godina ili manje, nastojte da ne oelavite. S druge strane, ako ste
prevalili osamdesetu, smatra se izuzetno prikladnim da se vuete niz ulicu, ste
ete papirnu kesu i mrmljate: Kajzer e ukrasti moju icu. Upamtite, sve je
relativno ili bi bar trebalo da bude. Ukoliko nije, moraemo da krenemo is
poetka.
O tedljivosti
* * * * *
36
U probijanju kroz ivot izuzetno je vano stvarati fondove i ovek nikada

ne bi trebalo da troi novac ni na kakve gluposti kao to su sok od kruke ili
eir od istog zlata. Nije sve u novcu, no on je ipak kor isniji od zdravlja. Na
kraju krajeva, ne moe ovek da ue u kasapnicu, kae mesaru: Pogledaj
samo moj preplanuli ten, a sem toga ja ne znam ta je to prehlada, i potom
oekuje da mu ovaj proda odreenu koliinu svoje robe. (Izuzev, naravno, ako
je mesar idiot.) Novac je bolji od siromatva, makar i samo iz finansijskih raz
loga. Ne, njime se ne moe kupiti srea. Uzmimo sluaj mrava i cvrka: cvrak
je celog leta svirao, dok je mrav radio i tedeo. Kada je stigla zima, cvrak nije
imao nita, ali se mrav alio na bolove u grudima. ivot insekata je teak. A
nemojte misliti ni da se mievi posebno divno provode. Stvar je u tome to je
svakom od nas potrebno gnezdo u kome se moemo sklupati, ali ne i kada
smo u nekom sveanijem odelu.
Konano, treba imati na umu da je lake potroiti dva dolara nego utedeti
jedan. I za ime boga, nemojte ulagati novac ni u jedno akcionarsko preduzee
u kome se jedan od partnera zove Freni.
O Ijubavi
* * * * *
Da li je bolje voleti ili biti voljen? Ni jedno ni drugo, ako vam holesterol
premauje est stotina. Pod ljubavlju, naravno, podrazumevam romantinu lju
bav ljubav izmeu mukarca i ene, pre nego ljubav majke i deteta ili deaka
i njegovog psa ili dvojice konobara.
Velianstveno je to to zaljubljen ovek neprestano osea elju da peva.
Ovome se mora odoleti po svaku cenu, a treba se pobrinuti i za to da se uspa
ljeni mujak sprei da ,,govor i rei pesama. Biti voljen, naravno, drugaije je
nego kada vam se dive, poto se oveku moemo diviti i izdaleka, ali kada ne
kog volite, sutinski je vano da budete u istoj prostor iji s tom osobom uu
reni iza zavese.
Da bi neko bio zaista dobar Ijubavnik, dakle, nuno je da bude jak i u isto
vreme nean. Koliko jak? Pretpostavljam da je dovoljno da bude u stanju da
podigne pedeset funti. Imajte na umu i to da je voljena osoba za onog ko je
37
voli uvek neto najdivnije to se da zamisliti, premda neznanac moda ne bi

bio u stanju da je razlikuje od gir ice. Lepota je u oima onoga ko gleda. Ako
onaj ko gleda neto slabije vidi, moe da pripita najbliu osobu koje od devo
jaka dobro izgledaju. (Istina, one najljupkije su gotovo uvek i najdosadnije i
zbog toga neki ljudi smatraju da Boga nema.)
Ljubavne radosti traju samo tren, pevao je trubadur, ali ljubavni bol traje
veno. Ova pesma umalo nije postala bit, ali je melodija previe podseala na
Jenki Dudl Dendi.
BalkanDownload.org
O skakutanju kroz estar

i branju ljubiica
* * * * *
To nije nimalo zabavno i sklon sam da preporuim ma koju drugu aktiv
nost. Probajte da posetite bolesnog prijatelja. Ukoliko je to nemogue, pogle
dajte neku predstavu ili uite u prijatnu toplu kadu i itajte. Sve je bolje nego
da se pojavite u estaru s jednim od onih praznjikavih osmeha i krenete da sa
kupljate cvee u korpu. Sledeeg trenutka postajete svesni da ste poeli da ska
kuete tamo-amo. A i ta da radite s ljubiicama kad ih poberete? Pa, staviu
ih u vazu, kaete. Glupog li odgovora. U dananje vreme ovek lepo pozove
cveara i telefonom narui ono to eli. Neka on skakue kroz estar, on je
plaen za to. Na taj nain, ako naleti oluja s grmljavinom ili se isprei kakva
konica, cvear je taj koji e biti odnet na Sinajsku goru.
Nemojte da zbog ovoga zakljuite da ja ne umem da osetim radosti prirode,
iako sam doao do zakljuka da je za vreme godinjeg odmora teko utucati
etrdeset osam sati u zabavnom parku zarad puke razonode. No to je sa
svim druga pria.
38
KRATAK, ALI KORISTAN,

VODI KROZ GRAANSKU
NEPOSLUNOST
- Za izvoenje revolucije, neophodna su dva preduslova: neko ili neto pro

tiv ega se valja pobuniti i neko ko je zaista spreman da se isprsi i podigne
bunu. Odevanje je obino neformalno i obe strane mogu biti spremne na do
govor to se tie vremena i mesta, ali ako se bilo koja od dve stranke ne pojavi,
vrlo je verovatno da e itav poduhvat pretrpeti neuspeh. U Kineskoj revolu
ciji iz 1650. godine, nijedna od dve strane nije se pojavila, pa je novac uplaen
za zakup prostor ije bio zadran.
Ljudi ili stranke protiv kojih se die pobuna nazivaju se ,,tlaiteljima i lako
ih je prepoznati zbog toga to se ini da su oni ti koji se najbolje zabavljaju.
,,Tlaitelji po pravilu nose odela, poseduju zemlju i do kasno u no sluaju
radio a da pri tom niko ne urla na njih. Njihov posao jeste da odravaju status
quo, stanje u kome sve ostaje isto iako ih svake dve godine moe spopasti elja
da okree prostor ije.
Kada ,,tlaitelji postanu prestrog i, dobijamo neto to je poznato pod ime
nom policijska drava, u kojoj je zabranjeno svako disidentstvo, u vidu, na pri
mer, kikotanja, javnog noenja leptir-mane ili obraanja gradonaelniku sa
,,debeli. Graanske slobode su u policijskoj dravi u velikoj meri uguene, a
sloboda govora je neto sasvim nepoznato, iako se pojedincu doputa da otvara
usta uz zvuk sa gramofonske ploe. Nije doputeno donoenje kritikih ocena
o lanovima vlade, posebno ne o tome kako pleu. Sloboda tampe je takode
uguena i vladajua stranka ,,upravlja vestima, doputajui graanima da uju
samo prihvatljive politike ideje i sportske rezultate koji nee izazvati nemire.
Grupe koje se bune nazivaju se ,,potlaenima i uglavnom se mogu videti
39
kako stvaraju guve i gunaju ili se ale na glavobolju. (Valja naglasiti da se

,,tlaitelji nikada ne bune niti pokuavaju da postanu ,,potlaeni poto bi to
podrazumevalo promenu donjeg rublja.)
Meu slavne primere revolucija ubrajaju se i ovi:
Francuska revolucija, u kojoj su seljaci silom prig rabili vlast i bre-bolje pro
menili sve brave na vratima palate, tako da plemstvo nije moglo da se vrati. Po
tom su napravili veliku zabavu i siti se naderali. Kada su pripadnici plems
tva na kraju povratili palatu, bili su prinueni da naprave veliko spremanje i
pronali su mnotvo mrlja i rupa progorenih cigaretama.
Ruska revolucija, koja se krkala godinama i nenadano buknula kada su
kmetovi konano shvatili da su car i esar jedna te ista osoba.
Treba naglasiti da kada se jedna revolucija okona, potlaeni esto preuzi
maju vlast i poinju da se ponaaju kao ,,tlaitelji. Naravno, tada je ve veoma
teko stupiti s njima u telefonsku vezu, pa novac pozajmljen za cigarete i va
kau gumu tokom borbe lako biva zaboravljen.
Oblici graanske neposlunosti:
trajk glau. Tu potlaeni ne uzima hranu sve dotle dok se ne zadovolje
njegovi zahtevi. Podmukliji politiar i esto znaju da ostave biskvite ili malo
kakavalja nadohvat ruke, ali tome se mora odoleti. Ako partija na vlasti uspe
da natera trajkaa da jede, obino nema mnogo problema sa guenjem ustan
ka. Ako mogu da ga nateraju da jede i da uz to plati raun, onda su zasigurno
odneli pobedu. U Pakistanu, jedan trajk glau bio je prekinut kada je vlada
nastupila sa komadom prvoklasne teletine koji je masama bio isuvie privlaan
da bi ga odbile, ali takva gurmanska posluenja su retka.
Problem sa trajkom glau ogleda se u tome to posle nekoliko dana ovek
moe poprilino da ogladni, posebno otkad su ozvueni kamioni potplaeni
da prolaze ulicama govorei, Mmmm ... kakva slasna piletina mmmmmm ...
a tek graak ... mmm...
Jedan od modifikovanih oblika trajka glau za one ija politika ubeenja
nisu tako radikalna jeste odricanje od mladog luka. Ovaj diskretni gest, kada se
sprovede na pravi nain, moe znaajno da utie na vladu, i dobro je znano da
je Mahatma Gandi svojom nepokolebljivom odlukom da jede iskljuivo ne
meanu salatu posramio britansku vladu nateravi je tako na mnoge ustupke.
Osim hrane, pojedinac se moe odrei i sledeih stvar i: vista, smekanja, te sta
janja na jednoj nozi i oponaanja aplje.
40
Sedei trajk. Ode se na unapred odredeno mesto i tamo sedne, ali zaista sed
ne na tle. Ako to ne uinite, znai da uite, to je poloaj koji nema politi
kog znaaja osim ako i lanovi vlade takoe ne ue. (Ovo se retko doga
a, mada po hladnom vremenu i vlada zna da se uur i.) Stvar je u tome da
se ostane u sedeem poloaju sve dok se ne dobiju ustupci, ali kao i kod trajka
glau, vlada e suptilnim sredstvima pokuati da navede trajkaa da ustane.
Moda e rei: ,,U redu, diite se, zatvaramo. Ili: Moete li na trenutak usta
ti, hteli bismo samo da vidimo koliko ste visoki?
Demonstracije i marevi. Kljuna stvar u vezi sa demonstracijama jeste to to
moraju biti primeene. Otuda i termin demonstracija. Ukoliko osoba de
monstrira privatno kod svoje kue, to u tehnikom smislu i nije demonstracija
ve jednostavno blesavo ponaanje ili ,,glupiranje.
Dobar primer demonstracija predstavljala je bostonska ajanka, pri kojoj
su gnevni Amer ikanci prerueni u Indijance pobacali britanski aj u luku. Pos
le toga, Britanci su se preruili u aj, pa pobacali jedan drugog u luku. Napos
letku, nemaki plaenici odeveni samo u kostime iz Trojanki poskakali su u
vodu bez vidljivog razloga.
Prilikom demonstriranja, poeljno je nositi plakat na kome ste ispisali svoj
stav. Meu pogodne stavove spadaju i sledei: (1) smanjite poreze, (2) poveajte
poreze, (3) prestanite da se podsmevate Persijancima.
Razliiti metodi graanske neposlunosti:
Stajanje ispred gradske venice i skandiranje rei ,,puding do zadovoljenja
zahteva.
Blokiranje saobraaja izvoenjem stada ovaca u trgovaku zonu.
Telefoniranje pripadnicima ,,elite i pevanje pesme Bes, ti si sada moja u
slualicu.
Oblaenje policijske uniforme i skakutanje u istoj. Izig ravanje artioke uz
istovremeno udaranje uki prolaznicima.
41
DIVNI DANI: USMENI MEMOARI
Slede odlomci iz memoara Flo Ginis koji e uskoro biti objavljeni. Svakako
jedna od najivopisnijih vlasnica ilegalnih toionica pia za vreme prohibicije,
Velika Flo, kako su je prijatelji zvali (a i mnog i neprijatelji iz praktinih razlo
ga), u ovim snimljenim razgovor ima pokazuje se kao ena nezajaljive gladi za
ivotom, ali i kao razoarana umetnica koja je morala da se odrekne svoje i
votne ambicije da postane violinistkinja onog trenutka kad je shvatila da bi u
tom sluaju morala da ui da svira violinu. Ovde Velika Flo po prvi put pro
govara u svoje ime.
Prvo sam plesala u klubu ,,Duel u ikagu, kod Malog Neda. Ned je bio
promuuran biznismen koji je novac zaraivao onim to bismo danas nazvali
,,kraa. Naravno, u ono vreme to je bilo drugaije. ovee, Ned je ba
imao arma kakav se danas vie ne sree. Bio je slavan po tome to bi slomio
obe noge svakom ko se ne sloi s njim.
A umeo je on to, momci. On je silu nogu slomio! Mislim da mu je prosek
bio petnaest ili esnaest nedeljno. Ali Ned je prema meni bio fin, moda zato
to sam mu uvek u lice govor ila ta mislim o njemu. ,,Ned, rekoh mu jed
nom za veerom, ,,ti si slatkoreiva suklata, moralna koliko pas lutalica. Na
smejao se, ali te noi sam videla kako u reniku trai re ,,slatkoreiv. Kako
bilo da bilo, kao to rekoh, bila sam plesaica u klubu ,,Duel Malog Neda.
Momci, ja sam mu bila najbolja plesaica plesaica-glumica. Druge cure su se
samo ritale, a ja bih otplesala itavu malu priu. Kao Venera koja se raa u
kadi, samo to se ovo odig ravalo na Brodveju u 42. ulici, Venera koja zuji po
nonim klubovima, plee do zore a onda dobije koronarnu trombozu pa joj se
oduzmu miii lica na levoj strani. Tuna pria, momci. Zato su mene poto
vali.
42
Jednoga dana pozove ti mene Mali Ned u kancelar iju i kae: Flo. (Uvek
me je zvao Flo, sem kad bi se jako na mene naljutio. Onda me je zvao Albert
najderman nikad nisam saznala zbog ega. Kaimo samo da se srce vodi
neobinom log ikom.) I tako Ned kae: Flo, elim da se uda za mene. Malo
je falilo da kljoknem. Poela sam da plaem kao malo dete. Ozbiljno, Flo,
ree. Mnogo te volim. Teko mi pada da ti ovo kaem, ali elim da bude
majka moje dece. A ako nee, polomiu ti obe noge. Dva dana docnije, ta
no u minut, Mali Ned i ja uplovili smo u brane vode. Tri dana docnije, Neda
je mafija nasmrt izreetala mitraljezom zato to je Al Kaponeu prosuo suvo
groe na eir.
Naravno, posle toga sam se obogatila. Najpre sam majci i ocu kupila farmu
o kojoj su uvek priali. Tvrdili su da nikad nisu pominjali farmu i da su u stva
ri eleli kola i krzno, ali okuali su se u tome. Svideo im se seoski ivot, iako je
oca udar io grom i narednih est godina kad ste ga pitali kako se zove odgova
rao je: Paloma. A ja sam nakon tri meseca ostala bez prebijene. Pog rena ula
ganja. Finansirala sam ekspediciju lova na kitove u Sinsinatiju po savetu svojih
prijatelja.
Plesala sam kod Velikog Eda Vilera, koji je pravio tako jaku brlju da se mo
gla pijuckati samo kroz gas masku. Ed mi je plaao tri stotine dolara nedeljno
za deset predstava, to je u ono vreme bila prilina suma. Ej, bre, sa sve baki
om zaraivala sam vie nego predsednik Huver! On je morao da odradi dva
naest predstava. Ja sam nastupala u devet i jedanaest, a Huver u deset i u dva.
Huver je bio dobar predsednik, ali je stalno sedeo u garderobi i pevuio. To me
je izluivalo. Onda je jednog dana vlasnik kluba ,,Apeks video moju taku i
ponudio mi pet stotina dolara da nastupam kod njega. Otvoreno sam rekla Ve
likom Edu: Ed, u klubu Apeks Bila Halorana nude mi petsto soma.
Flo, ree on, ,,ako moe da zaradi petsto nedeljno, ja ti neu smetati.
Rukovali smo se i krenula sam kod Bila Halorana da mu saoptim dobre vesti;
meutim, nekoliko prijatelja Velikog Eda stiglo je pre mene i kad sam vide
la Bila Halorana njegovo fiziko stanje bilo je promenjeno sad je bio samo
piskav glas koji je dopirao iz tabakere. Rekao je da je odluio da napusti ou
biznis, ode iz ikaga i naseli se negde blie ekvatoru. Ja sam nastupala kod Ve
likog Eda Vilera sve dok ga Kaponeovi ljudi nisu otkupili. Momci, ja kaem
,,otkupili, ali u stvar i je bilo ovako: Al sa oiljkom ponudio je Vileru poza
43
manu svotu i ovaj ga je odbio. Kasnije istog dana, ruao je u Suvim rebarci
ma i glava mu se zapalila. Niko nije znao zbog ega.
Novcem koji sam utedela kupila sam Tri keca i to mesto je za tili as
postalo glavna fora u gradu. Dolazili su svi Bejb Rut, Dek Dempsi, Dol
son, Ratko. Ratko je dolazio svako vee. Boe, ala je taj konj mogao da popije!
Seam se kako je Bejb Rut odlepio na plesaicu po imenu Keli Svejn. Toliko
je bio lud za njom da nije mogao da se usredsredi na bejzbol i dvaput se na
mazao uljem u uverenju da je slavni pliva-maratonac. ,,Flo, rekao mi je,
poludeo sam za ovom crvenokosom Keli Svejn. Ali ona mrzi sport. Slagao
sam je da predajem Vitgentajna, ali mislim da neto sumnja.
Moe li iveti bez nje, Bejb? upitah ga.
Ne mogu, Flo. I to mi utie na koncentraciju. Jue sam imao etir i pogot
ka i proao sam dve baze, ali sad je januar i nema rasporeda utakmica. Postigao
sam to u hotelskoj sobi. Moe li mi pomoi?
Obeala sam mu da u razgovarati sa Keli i sledeeg dana navratih do
Zlatne klanice gde je ona nastupala. ,,Keli, rekoh, onaj eti je lud za to
bom. Zna da voli kulturu i kae da e, ako izae s njim, ostaviti bejzbol i
pristupiti trupi Marte Gream.
Keli me pogleda pravo u oi i ree: Kai tom patosiranom tipu da ja nisam
potegla iz Donje Drlupe da bih zavrila sa nekim tamo tapaciranim desnim
krilom. Ja imam velike planove. Dve godine kasnije, udala se za lorda Ozguda
Velingtona Tatla i postala je ledi Tatl. Njen mu je napustio ambasadorsko
mesto da bi igrao na mestu napadaa u ,,Tig rovima. Skaka Do Tati. On
dri rekord po broju udaraca po glavi u prvoj ekipi.
A kocka? Momci, bila sam prisutna kad je Nik Grk dobio ime. Neki bez
naajni kockar zvao se Dejk Grk i Nik me je pozvao i rekao: Flo, ja bih da
budem Grk. A ja sam rekla: ao mi je, Nik, ti nisi Grk. A po kockarskim za
konima drave Njujork, to je zabranjeno. A on e ti: Znam, Flo, ali mojim
roditeljima je oduvek bila elja da se zovem Grk. Zar ne bi mogla da udesi da
Dejk i ja zajedno ruamo? Dabome da mogu, rekoh, ali ako sazna zbog
ega ga zove, nee se pojaviti. Na to je Nik rekao: Pokuaj, Flo. To bi mi
mnogo znailo.
I tako su ti se njih dvojica sreli u grilu Montijevog restorana, u koji ene
nisu imale pristupa, ali ja sam mogla da idem tamo zato to je Monti bio moj
44
dobar prijatelj i nije me smatrao ni mukarcem ni enom nego, kako je govo

rio, ,,nedefinisanom protoplazmom. Poruili smo specijalitet kue, rebarca
koja je Monti tako spravljao da su imala ukus Ijudskih prstiju. Nik je napokon
rekao: Dejk, eleo bih da se zovem Nik Grk. Dejk je prebledeo i rekao:
uj, Nik, ako si me zato pozvao... Momci, ne da je prigustilo. Njih dvoji
ca zauzee gard. Onda Nik ree: Zna ta emo? Da vuemo karte. Vea karta
dobija pravo da se zove Grk.
ta ako ja pobedim?" upita Dejk. Ja se ve zovem Grk.
Dejk, ako ti pobedi, moe da prelista imenik i uzme koje god ime e
li. estitam.
,,Ozbiljno?
Flo je svedok.
Ba se u toj prostor iji osetila napetost. Donesen je pil karata i vukli su. Nik
je izvukao kraljicu, a Dejku je ruka zarhtala. Onda Dejk izvue keca! Svi su
klicali, a Dejk je prelistao telefonski imenik i izabrao ime Grover Lem
bek. Svi su bili zadovoljni, a od tog dana ene su mogle da dolaze u Montijev
restoran ukoliko su umele da itaju hijeroglife.
Seam se da se u Vinter Gardenu igrao veliki mjuzikl Boe spasi fukaru.

Glavnu ulogu igrao je Dolson, ali je dao otkaz zato to su hteli da peva pesmu
Kaa za dvoje koju je mrzeo. Jedan stih je glasio ljubav je sve, kao konj u
tali. Kako bilo da bilo, napokon ju je otpevao mladi i nepoznati Feiiks
Brompton, kog su kasnije uhapsili u jednoj sobi sa kartonskom sliicom Helen
Morgan. Sve novine su pisale o tome. Elem, Dolson je jedno vee doao u
Tri keca sa Edijem Kantorom i rekao mi: Flo, ujem da je prole nedelje
Dord Raft ovde stepovao. Dord nikad nije bio ovde, rekoh mu. Na to
e on: Ako njega puta da stepuje, ja bih da pevam. Na to mu rekoh: ,,Al,
on nikada nije bio ovde. A Al ree: Je li imao klavirsku pratnju?
,,Al, rekla sam, ,,ako otpeva samo jedan ton, lino u da te izbacim napo
lje. Na to je Doli kleknuo na jedno koleno i poeo da peva Sojice, devoj
ice. Dok je pevao, prodala sam lokal, a kad je otpevao pesmu, on je ve pos
tao runa praonica Ving Ho. Dolson mi ovo nikad nije oprostio niti je preao
preko toga. Dok je izlazio, sapleo se o gomilu koulja.
Prevela Vladislava Gordi Petkovi
45
DA SU IMPRESIONISTI
BILI ZUBARI...
(fantazija koja ispituje
transpoziciju temperamenta)
Drag i Teo,
Hoe li se ivot ikada prema meni poneti lepo? Skrhan sam od oaja! Glava
mi puca! Gospoda Sola vimera tui me zato to sam joj most napravio po
sopstvenom oseanju, a ne tako da odgovara njenim nakaradnim ustima. Tako
je! Ne mogu ja da radim po porudbini kao tamo neki trgovac! Namer io sam
da njen most bude ogroman i talasast, sa neobuzdanim, eksplozivnim zubima
koji e kao plamen palacati na sve strane! A ona je iznervirana zato to ne
moe da joj stane u usta! Ta glupa burujka, doe mi da je razvalim! Pokuao
sam da uguram vetaka nepca ali tre kao luster sa sto sijalica. Svejedno, mis
lim da je lep. A ona tvrdi da ne moe da vae! ta me briga moe li ili ne
moe! Teo, neu moi ovo jo dugo da izdrim! Ponudio sam Sezanu da deli
mo ordinaciju, ali on je star, slab, vie nije u stanju da dri instrumente, pa mu
ih moramo vezivati za zglobove, a tada postane neprecizan i kad ih stavi u usta,
vie zuba izbije nego to spase. ta da inim?
Vinsent
Drag i Teo,
Ove nedelje sam napravio nekoliko rendgenskih snimaka zuba za koje mi
siim da su dobri. Dega ih je video i iskritikovao. Kae da je kompozicija loa.
Sve upljine bile su nagurane u donjem levom uglu. Objasnio sam mu da
usta gospoe Slotkin ba tako izgledaju, ali nije hteo ni da uje! Rekao je da su
ramovi grozni i da je mahagoni preteak. Kad je otiao, iscepao sam snimke na
sitne komadie! I kao da to nije bilo dovoljno, pokuao sam da gospoi Vilmi
46
Zardis oistim korenske kanale, ali usred posla klonuh duhom. Shvatih iznena
da da ne elim da istim kanale! Zajapur io sam se i zavrtelo mi se u glavi. Izju
rio sam iz ordinacije na sve vazduh gde sam mogao da diem! Leao sam u
nesvesti nekoliko dana i probudio se na obali mora. Kad sam se vratio, jo
uvek je sedela na stolici. Zavrio sam njena usta iz oseanja obaveze, ali nisam
sebe mogao naterati da ih potpiem.
Vinsent
Drag i Teo,
Opet mi treba gotovine. Znam kakav sam ti teret, ali kome da se obratim?
Treba mi novca za mater ijal! Sad radim gotovo iskljuivo sa zubnom niti, im
provizujem u hodu i rezultati su uzbudljivi! Boe! Nemam ni prebijene pare
za novokain! Danas sam vadio zub jednom pacijentu i morao sam da ga uspa
vam tako to sam mu itao Drajzera. Pomozi mi.
Vinsent
Drag i Teo,
Odluih da delim ordinaciju sa Gogenom. On je dobar zubar koji se speci
jalizovao za protetiku i izgleda da mu se dopadam. Pohvalno se izrazio o mom
radu na gospodinu Deju Gringlasu. Ako se sea, popravio sam mu donju
sedmicu, a onda mi se plomba nije dopala i pokuao sam da je izvadim. Grin
glas nije hteo da popusti i dospeli smo na sud. Postavilo se pitanje pravnog
vlasnitva i, po savetu mog advokata, tuio sam ga za ceo zub i traio nagodbu
za plombu. E pa, neko ju je video u uglu ordinacije i sad hoe da je izloe!
Ve pominju i retrospektivu!
Vinsent
Drag i Teo,
Misiim da greim to delim ordinaciju sa Gogenom. On je poremeen o
vek. Pije lavor is u velikim koliinama. Kad sam ga optuio za to, razbesneo se i
skinuo moju diplomu stomatologa sa zida. Kad se malo primir io, ubedio
sam ga da pokua da plombira zube u prirodi, pa smo radili na jednoj livadi
okrueni zelenilom i zlatom. Stavio je navlake gospoici Aneli Tonato, a ja
47
sam gospodinu Luisu Kaufmanu stavio privremenu plombu. Eto, radili smo za
jedno na otvorenom! Nizovi bletavobelih zuba na suncu! A onda je dunuo
vetar i oduvao per iku gospodina Kaufmana u grmlje. Pojur io je za njom i
obor io Gogenove instrumente na zemlju. Gogen je okrivio mene i pokuao
da me udar i, ali je grekom gurnuo gospodina Kaufmana na builicu sa viso
kim brojem obrtaja. Gospodin Kaufman je proleteo kraj mene na muvi i sa so
bom odneo gospodicu Tonato. Ishod je ovakav, Teo - Rifkin, Rifkin, Rifkin i
Melcer su mi blokirali prlhode. Poalji to god moe.
Vinsenl
Drag i Teo,
Tuluz-Lotrek je najtuniji ovek na svetu. eleo bi da bude veliki zubar
vie no ita na svetu, ima talenta, ali je prenizak da bi mogao da dohvati usta
paeijenta i isuvie ponosan da bi se na neto popeo. Sa rukama iznad glave pip
ka naslepo po njihovim usnama, a jue je, umesto da stavi navlake na zube
gospode Fitelson, navlaku stavio na bradu. Pored toga, moj star i prijatelj Mone
pristaje da radi samo jako, jako velika usta, dok je Sera, koji je prilino udljiv,
razvio metod ienja jednog po jednog zuba sve dok ne sag radi ono to zove
puna, svea usta. U tome ima neke arhitekturalne stamenosti, ali da li je to
stomatolog ija?
Vinsent
Drag i Teo,
Zaljubio sam se. Kler Memling je dola prole nedelje na oralnu profilaksu.
(Poslao sam joj dopisnicu na kojoj stoji da je prolo est meseci od poslednjeg
ienja iako je prolo lek etir i dana). Teo, ona me dovodi do ludila! Divlja
elja! Njen otisak! Nikad nisam video takav otisak! Njeni se zubi savreno
preklapaju! Ne kao kod gospoe Itkin, ija je donja vilica za itava tri centi
metra isturena u odnosu na gornju, pa njen zag riz lii na vukodlakov! Ne!
Kler ini zubi se tano poklapaju! Kad se tako ta dogodi, zna da postoji Bog! A
ipak nije previe savrena. Niti tako bezg rena da bi bila nezanimljiva. Donja
devetka i jedanaestica su joj razmaknute. Desetku je izgubila tokom adolescen
cije. Odjednom, bez ikakvog upozorenja, ostala je upljina. Izvaena je prili
no Iako (tanije, ispaia je dok je Kler govor ila) i nikad nije izrasla nova. Nita
48
ne moe da zameni donju desetku, rekla mi je. Ona mi je bila vie od zuba,
bila je moj ivot sve do tog trenutka. to je bivala star ija o zubu se sve ree
govor ilo, pa mislim da je bila voljna da mi o njemu govor i zato to ima pove
renja u mene. O, Teo, ja je volim. Gledao sam joj danas u usta i ponovo sam
bio nervozni mladi student stomatolog ije, tamponi i ogledala su mi ispadali iz
ruku. Posle sam je obg rlio da bih joj pokazao kako da pere zube. Mala ludica
je navikla da etkicu dri mirno a da glavom mae tamo-amo. Sledeeg etvrt
ka dau joj anesteziju i zaprositi je.
Vinsent
Drag i Teo,
Gogen i ja smo se ponovo posvadali i on je otiao na Tahiti! Uznemir io
sam ga ba usred vaenja zuba. Stavio je gospodinu Natu Feldmanu koleno na
grudi, a kljetima obuhvatio njegov gornji desni kutnjak. Nastupila je uobia
jena borba i bio sam te nesree da uem i pitam Gogena da li je video moj fil
cani eir. Poto sam ga omeo, Gogen je olabavio stisak, a Feldman je tu greku
iskor istio, skoio sa stolice i strugnuo iz ordinacije. Gogen je pomahnitao! Dr
ao mi je glavu pod rendgenom punih deset minuta i nekoliko sati posle toga
nisam mogao skladno da trepem. Sad sam usamljen.
Vinsent
Drag i Teo,
Sve je izgubljeno! Poto je danas dan kad sam planirao da zaprosim Kler,
bio sam malice napet. Izgledala je prelepo u beloj haljini od organdina, sa sla
menim eirom i desnima koje se povlae. Dok je sedela u stolici sa cevi za usi
savanje pljuvake u ustima srce mi je udaralo kao ludo. Pokuao sam da budem
romantian. Priguio sam svetio i pokuao da skrenem razgovor na vesele
teme. Oboje smo uzeli malo anestezije. Kad mi se uinilo da je nastupio pravi
trenutak, pogledao sam je pravo u oi i rekao: Molim, ispljunite. A ona se
nasmejala! Da, Teo! Nasmejala mi se i onda se razbesnela! Zar mislite da bih
mogla da ispljunem takvom oveku kao to ste vi?! Kakva ujdurma! Rekao
sam: Molim vas, ne razumete. Ona je rekla: Razumem i te kako! Ne bih
mogla da ispljunem nikom sem ortodontu sa dozvolom! I sama pomisao da
bih mogla ovde da ispljunem! Dalje od mene! I s tim reima istra napolje
49
plaui. Teo! Hou da umrem! Gledam svoj lik u ogledalu i hou da ga razbi
jem! Da ga razbijem! Nadam se da si dobro.
Vinsent
Drag i Teo,
Da, istina je. Uvo koje se prodaje u prodavnici trikova brae Flajman je
moje. Mislim da sam glupo postupio, ali hteo sam prole nedelje da poaljem
Kler roendanski poklon, a sve je bilo zatvoreno. Ma, dobro. Ponekad poe
lim da sam posluao oca i postao slikar. Nije uzbudljivo, ali dobro se ivi.
Vinsent
50
IRSKI GENIJE
Viskoza i Sinovi najavili su objavljivanje kritikog izdanja pesama ona

Oona, velikog irskog pesnika kog mnog i smatraju najnerazumljivijim, te sto
ga i najboljim pesnikom svoga vremena Budui da obiluje referencama izrazito
privatne prirode, tumaenje Oonovog dela zahteva temeljito poznavanje
njegovog ivota kakvo, kako tvrde strunjaci, ni on sam nije imao.
Evo jednog odlomka iz ove sjajne knjige.
Daleko od Ajkora
Zaplovimo. Zaplovimo sa
Fogartovom bradom ka Aleksandriji,
Dok braa Bimi
S kikotom hitaju ka kuli,
Na desni svoje ponosni.
Hiljadu godina je prolo
Otkako Agamemnon ree:
Ne otvarajte kapije, kome, bre, treba
Toliki drveni konj?
Gde je tu veza? Samo to
to je onesi na samrti
Odbio da uz jelo narui predjelo
Mada imaae pravo na to.
A hrabri Bigzbi, uprkos tome to bee
Detliu nalik, od Sokrata ne mogae
Dobiti svoj ve bez priznanice.
Parnel je znao odgovor, al niko ne htede
51
Da mu postavi pitanje.
Niko sem starca Lafetija, ija gruba ala
Sa lapis lazulijem nagna pokolenje celo
Da uzima asove sambe.
Istina, slep bee Homer,
I to objanjava zato je
Sa takvim enama izlazio.
Ali Egnus i druidi nemi su svedoci
ovekove potrage
Za slobodnim promenama.
I Blejk je o tom snio, i OHig ins,
Kom ukradoe odelo dok je u njem bio.
Civilizacija ima oblik kruga,
Ponavlja se stalno, dok
OLir ijeva glava ima oblik
Trapezoida.
Raduj se! Raduj! I majci se javi
S vremena na vreme.
Zaplovimo. Oon je bio ljubitelj jedrenja, iako nikad nije plovio morem. U
deatvu je sanjao da postane kapetan broda, ali se manuo toga kad mu je neko
objasnio ta su ajkule. Meutim, njegov star iji brat Dejms pomer io je pameu
i pristupio britanskoj mornar ici, iako je sramno razreen dunosti zato to je
voi palube prodavao salatu od kupusa.
Fogartijeva brada. Nesumnjivo se odnosi na Dorda Fogartija, koji je ubedio
Oona da postane pesnik, uver ivi ga da e i dalje biti pozivan na zabave. Fo
garti je izdavao asopis za mlade pesnike; iako je distribucija bila ograniena na
njegovu majku, asopis je imao meunarodni uticaj.
Fogarti je bio veseo, rumen Irac iji je pojam dobrog provoda bilo da legne
nasred trga i oponaa pincetu. Na kraju je doiveo nervni slom i bio uhapen
zato to je na Veliki petak pojeo jedne pantalone.
Fogartijeva brada bila je predmet velikog podsmeha zato to je bila toliko
siuna da skoro nije ni postojala. Na dai kod Dima Kelija rekao je Oonu:
Sve bih dao da imam veu bradu. Ako uskoro ne naem jednu, uiniu neto
nesmotreno. Fogarti je, igrom sluaja, bio prijatelj Bernarda oa i jednom mu
52
je doputeno da pipne oa za bradu, pod uslovom da se izgubi.

Aleksandrija. Reference na Srednji istok javljaju se u celom delu Oona, a
njegova pesma koja poinje ,,U Vitlejem sa sapunicom... jetko govor i o ho
telijerstvu vienom oima mumije.
Braa Bimi. Dva maloumna brata koja su pokuaia da iz Belfasta odu u
kotsku tako to su jedan drugog poslali potom.
Liam Bimi iao je u jezuitsku kolu sa Oonom ali su ga izbacili zato to
se oblaio kao dabar. Kvinsi Bimi bio je introvertniji od svog brata i na glavi
je nosio jastue sve do etrdeset prve godine.
Braa Bimi uzela su Oona na zub i uvek bi mu ispred nosa pojeli ruak.
Oon ih se ipak sa radou sea i u njegovom najboljem sonetu Moja je lju
bav kao veliko, veliko govedo oni se simboliki pojavljuju kao stolovi na o
ku.
Kula. Kad se Oon odselio iz roditeljskog doma, iveo je u jednoj kuli se
verno od Dablina. Bila je to veoma niska kula, visoka oko sto osamdeset centi
metara, ili pet centimetara nia od Oona. Delio je stan sa Har ijem OKone
lom, prijateljem koji je imao knjievne ambicije; njegova drama u stihu Mo
usno govedo naglo se zavrila kad je cela glumaka ekipa uspavana hlorofor
mom.
OKonel je mnogo uticao na Oonov stil i napokon ga je ubedio da ne
mora svaka pesma da poinje stihom rue su crvene, Ijubiice plave.
Na desni svoje ponosni. Braa Bimi imala su retko dobre desni. Liam Bimi
mogao je da pojede koru od kikir ikija kad bi izvadio protezu; to je radio sva
kog dana celih esnaest godina dok mu neko nije rekao da takvo zanimanje ne
postoji.
Agamemnon. Oon je bio opsednut trojanskim ratom. Nije mogao da ve
ruje da neka vojska moe da bude toliko glupa da u vreme rata prihvati pok
lon od neprijatelja. Pogotovo poto se priblii drvenom konju i uje kikotanje
unutra. Izgleda da je ova epizoda predstavljala veliku traumu za Oona i on je
celoga ivota pomno pregledao svaki poklon koji dobije. Iao je dotle da je
jednom uper io bater ijsku lampu u cipele koje je dobio za roendan i uzvik
nuo: Ima li koga? A? Izlazite napolje!
onesi. Majkl onesi, okultni pisac i mistik koji je ubedio Oona da ivot
posle smrti eka one koji tede glasne ice.
onesi je verovao i da mesec utie na postupke i da ianje tokom potpu
53
nog pomraenja meseca izaziva ster ilitet. Oon je bio opsednut onesijem i
veliki deo ivota je posvetio okultnim naukama, mada nikad nije postigao svoj
najvei cilj da ue u sobu kroz kljuaonicu.
Mesec se esto pojavljuje u kasnim pesmama Oona; Dejmsu Dojsu je
rekao da mu najvee zadovoljstvo predstavlja da u noi punoj meseine umoi
ruku u krem od vanile.
Referenca na onesijevo odbijanje predjela verovatno se odnosi na priliku
kad su njih dvojica zajedno veerali u Inisfriju i kad je onesi kroz duvaljku
gaao grakom jednu debelu gospou koja se nije sloila sa njegovim stavovi
ma o balzamovanju.
Bigzbi. Imon Bigzbi. Politiki fanatik koji je propovedao trbuhozborstvo
kao lek za sva ljudska zla. Bio je veliki Sokratov uenik, ali se od grkog filo
zofa razlikovao po svojoj ideji dobrog ivota; Bigzbi je mislio da je on mo
gu jedino ako svi budu bili iste teine.
Parnel je znao odgovor. Odgovor na koji Oon misli je ,,lim, a pitanje glasi:
ta Bolivija najvie izvozi? Razumljivo je to Parnelu niko nije postavio to
pitanje, mada je jednom bio izazvan da navede ime najveeg postojeeg etvo
ronoca sa krznom; rekao je: ,,Pile, i zbog toga su ga ozbiljno kritikovali.
Laferti. Pedikir Dona Milingtona Singa. Oaravajua linost koja je bila u
strasnoj ljubavnoj vezi sa Moli Blum sve dok nije shvatio da je ona knjievni
lik.
Laferti je bio ljubitelj grubih ala; jednom je Singove tabane namazao ku
kuruznim branom i jajima. Zbog toga je Sing udno hodao, a njegovi sledbe
nici su ga oponaali, nadajui se da e, ukoliko preslikaju njegov hod, i oni pi
sati dobre drame. Otud i stihovi: nagna pokolenje celo / da uzima asove
sambe.
Slep bee Homer. Homer je bio simbol T. S. Eliota, kog je Oon smatrao
pesnikom neizmernog vidokruga, ali male ir ine.
Njih dvojica upoznali su se u Londonu, na probama Ubistva u katedrali (ko
mad se u to vreme zvao Noge od milion dolara). Oon je ubedio Eliota da ne
puta zulufe i da se okane ideje da postane panski plesa. Oba pisca su potom
sastavila manifest u kom su formulisani ciljevi nove poezije; jedan od njih
glasio je: pisati to manje pesama o zeevima.
Egnus i druidi. Oon je bio pod uticajem keltske mitolog ije, a njegova pe
sma koja poinje klut na bare, na bare, na bare... pripoveda kako su drevni
54
irski bogovi dvoje Ijubavnika pretvor ili u dva toma Enciklopedije britanike.
Za slobodnim promenama. Verovatno se odnosi na Oonovu elju da pro
meni ljudsku rasu; oseao je da je ona duboko izopaena, naroito dokeji.
Oon je bio potpuni pesimista i oseao je da se oveanstvo ne moe nadati
niem dobrom ukoliko se ne dogovor i da telesnu temperaturu snizi ispod 54
stepena, koju je smatrao nerazumnom.
Blejk. Oon je bio mistik i, poput Blejka, verovao je u nevidljive sile. U
ovo se uver io kad je njegovog brata Bena udar io grom dok je lizao potansku
marku. Grom nije ubio Bena, to je Oon pripisao Provienju, premda je
njegovom bratu bilo potrebno sedamnaest godina da uvue jezik u usta.
OHigins. Patrik OHig ins upoznao je Oona sa Poli Flaerti, koja e postati
Oonova supruga nakon desetogodinjeg udvaranja tokom kog njih dvoje
nisu radili nita izuzev to su se kriom sastajali i kretali jedno na drugo.
Poli nikada nije shvatila do koje je mere njen mu genijalan i bliskim prijate
ljima je govor ila da misli kako e ga najvie pamtiti ne po poeziji, nego po
obiaju da ispusti prodoran krik pre nego to pone da jede jabuke.
OLirijeva glava. Brdo OLiri, gde je Oon zaprosio Poli, malo pre nego to
se ona skotrljala dole. Oon ju je posetio u bolnici i osvojio njeno srce pe
smom O raspadanju mesa.
Pozovi majku. Oonova majka Bridit molila je sina na samrtnoj postelji da
se okane poezije i postane trgovaki putnik koji prodaje usisivae. Oon nije
mogao to da joj obea, pa je do kraja ivota patio od teskobe i oseanja krivi
ce, iako je na Meunarodnoj konferenciji pesnika u enevi Vistanu Hju Odnu
i Volasu Stivensu prodao po jedan usisiva marke ,,huver.
55
NEMA KADIA1 ZA VAJNTAJNA
Vajntajn je leao ispod pokrivaa u depresivnoj obamrlosti i zur io u tava

nicu. Napolju su se talasi zaguljivog vlanog vazduha dizali sa plonika. U ovo
doba dana buka saobraaja bila je zagluujua a, povrh svega, i krevet mu je bio
u plamenu. Pogledaj me samo, pomisli on. Pedeset mi je godina. Pola veka.
Sledee godine napuniu pedeset jednu. Zatim pedeset dve. Istovetnim rasui
vanjem mogao je da izrauna koliko e biti star tokom narednih pet godi
na. Ostalo mi je tako malo vremena, miljae, a tako mnogo moram da uradim.
Recimo, eleo je da naui da vozi auto. Njegov prijatelj Adelman, s kojim je
nekada u ulici Ra igra drajdel, vonju je studirao na Sorboni. Sjajno je uprav
ljao automobilom i ve se na mnogo mesta vozio sam. Vajntajn je nekoliko
puta pokuavao da vozi oev evrolet i svaki pul bi zavrio na trotoaru.
Bio je starmalo dete. Intelektualac. U dvanaestoj godini preveo je pesme T.
S. Eliota na engleski nakon to su neki vandali provalili u biblioteku i preveli
ih na francuski. A kao da ga kvocijent inteligencije nije dovoljno izolovao, tr
peo je tihe progone i nepravde zbog vere i to najvie od strane roditelja. Do
due, otac mu je odlazio u sinagogu, mati takoe, ali nikako nisu mogli da pri
hvate injenicu da im je sin Jevrejin. Kako se to dogodilo? pitao se otac
zbunjeno. Imam lice Semite, pomislio bi Vajntajn svakog jutra dok se bri
jao. U nekoliko prilika pomeali su ga sa Robertom Retfordom - oba puta to
je uinio slepac. A potom Fajnglas, drug i prijatelj iz detinjstva vukovac. La
bur istiki pijun koji je cinkar io radnike. Potom se preobratio u marksistu. U
komunistikog agitatora. Kad ga je Partija izdala, otiao je u Holivud i pozaj
mio glas uvenom miu iz crtanih filmova.Obrada:boden Kakva ironija.
I Vajntajn je oijukao sa komunizmom. Ne bi li oarao jednu studentkinju
sa Ratgersa, preselio se u Moskvu i pristupio Crvenoj armiji. Kad ju je pozvao
da drug i put izau, ve se svezala sa nekim. Ipak, in porunika ruske peadi
56
je naudie mu docnije kad mu bude bila potrebna policijska dozvola za bes

platno predjelo uz ruak u ,,Lononu. A dok je iao u kolu organizovao je
trajk laborator ijskih mieva za bolje uslove rada. Njega, zapravo, nije toliko
privlaila politika marksistike teorije koliko njena poezija. vrsto je verovao
da e kolektivizacija uspeti ako svi naue stihove pesme Siroma sam, al vo
lim da ivim. Fraza odumiranje drave urezala mu se u pamenje jo kad je
nos njegovog ujaka jednoga dana odumro na Petoj aveniji. Pitao se ta moe
mo nauiti o istinskoj sutini drutvene revolucije? Samo to da je nikad ne tre
ba podizati posle konzumiranja meksikanske hrane.
Depresija je skrhala Vajntajnovog ujku Mejera, koji je imetak uvao u sla
mar ici. Posle kraha berze vlada je sve slamar ice povukla iz opticaja i Mejer je
preko noi spao na prosjaki tap. Bee mu preostalo jedino da skoi kroz pro
zor, ali nije imao hrabrosti, te je sedeo na simsu solitera od 1930. do 1937.
Ovi klinci sa sve travom i seksom, voleo je da kae ujka Mejer, znaju li
oni kako je sedeti na simsu sedam godina? Tu shvati ta je ivot! Naravno, svi
su ti mali kao mravi. Ali Tesi je, bog da joj duu prosti, svake godine prireivala
seder2 na samoin ispustu. Porodica se okupljala za Pashu. Ej, sestriu moj! Kuda
to svet ide kad jedna bomba ubije vie ljudi nego jedan pogled ker i Maksa
Rifkina? Svi su Vajntajnovi nazovi prijatelji pognuli glave pred Odborom za
antiamer iku delatnost. Blotnika je prijavila roena majka. arptajna je prija
vila telefonska sekretar ica. Vajntajn je, pozvan pred Odbor, priznao da je nov
ano pomagao ruski ratni fond i dodao: A, da, Staljinu sam kupio servis za
ruavanje. Odbio je da oda imena, ali je rekao da e, bude li Odbor to zahte
vao, dati podatke o visini ljudi koje je sretao na sastancima. Na kraju se uspani
io pa se, umesto na peti, pozvao na trei amandman, to mu je omoguilo
da u Filadelfiji kupuje pivo nedeljom.
* * *
Vajntajn zavri brijanje i ode pod tu. Nasapunjao se dok je voda koja se
puila lila niz njegova iroka plea. Evo me, pomisli on, u fiksnoj taki vremena
i prostora, tuiram se. Ja, Isak Vajntajn. Jedno od stvorenja to ih stvor i Bog. A
onda nagazi na sapun, kliznu se po podu i lupi glavom o policu za pekire.
Ovo je bila teka nedelja. Prethodnog dana grozno su ga oiali i jo se od toga
nije smir io. Berber in je isprva uviavno trickao makazama, no Vajntajn se
brzo uver io da je preterao. Vraaj kosu! zaurlao je neuraunljivo. ,,Ne
57
mogu, ree berber in. Nee da se zalepi,

,,E onda mi je daj, Dominik! Hou da je ponesem sa sobom!
Kad kosa padne na pod frizeraja, pripadne meni, gospodine Vajntajn.
Vraga! Hou moju kosu!
Pretio je i besneo, da bi se na kraju osetio krivim i otiao. Gojim,3 pomislio
je. Obrni-okreni, epaju te.
Sad je izaao iz hotela i hodao Osmom avenijom. Dva oveka pljakala su
jednu star iju gospou. Boe, pomisli Vajntajn, nekad je sa tim jedan ovek
mogao da izade na kraj. I to mi je neki grad. Posvuda haos. Kant je imao pra
vo: duh namee red. On ti kae i koliki baki da da. Divno li je biti svestan!
Pitam se ta li rade ljudi u Nju Dersiju.
Poao je u posetu Har ijeti, zbog plaanja alimentacije. Jo uvek je voleo Ha
rijetu, iako se dok su bili u braku sistematski trudila da poini preljubu sa sva
kim ovekom iz telefonskog imenika Menhetna ije ime poinje na R.
Oprostio joj je. All trebalo je da bude sumnjiav kad su se njegov najbolji pri
jatelj i Mar ijeta nastanili u Mejnu i tamo iveli tri godine, a da mu nisu rekli ni
gde su. Nije eleo to da vidi - eto ta je. Har ijeta i on brzo su prestali da odra
vaju seksualne odnose. Spavao je s njom jednom one noi kad su se upoznali,
jednom one veer i kad su ljudi sleteli na Mesec i jednom, posle lumbaga, kad
je hteo da prover i da li mu je kima u redu. ,,S tobom nita ne valja, Har ijeta,
alio se. Isuvie si ista. Svaki put kad te poelim, sublimiram tu elju tako to
zasadim drvo u Izraelu. Podsea me na moju majku. (Moli Vajntajn, pokoj
joj dui, ropski je radila za njega i spravljala najbolju dermu4 u ikagu tajila je
recept sve dok svi nisu otkrili da u nju stavlja hai.)
Vajntajnu je za voenje ljubavi bio potreban neko sasvim drugaiji. Neko
poput Luen, koja je od seksa pravila umetnost. Jedini problem bilo je to to
nije mogla ni da izbroji do dvadeset a da se ne izuje. Jednom joj je dao knji
gu o egzistencijalizmu, ali ona ju je pojela. Vajntajn se oduvek oseao seksual
no nedoraslim. Recimo, oseao je da je prenizak. Sa sve cipelama bio je visok
163 cm, a da se okiti tuim perjem imao bi celih 168 cm. Njegov psihijatar dr
Klajn ubedio ga je da je bacanje pod voz vie in neprijateljstva nego samo
unitenja, ali da e u oba sluaja poguvati av na pantalonama. Klajn mu je
bio trei psihijatar. Prvi je bio jedan jungovac koji mu je predloio da priziva
duhove. Pre toga, pohaao je grupnu terapiju, ali im bi doao red na nje
ga da govor i, zavrtelo bi mu se u glavi i mogao je samo da deklamuje imena
58
planeta. Njegov problem bile su ene, i on je to znao. Bio je impotentan sa

svakom enom koja je diplomirala sa prosenom ocenom iznad osam. Naju
godnije se oseao kraj svrenih daktilog rafkinja, premda bi se, ako je ena imala
vise od ezdeset rei u minutu, uspaniio i postao nemoan.
* * *
Vajntajn pritisnu zvono Har ijetinog stana i ona se odjednom stvor i pred
njim. Raste kao pegava irafa, kao i obino, pomisli Vajntajn. Bila je to intim
na ala koju niko od njih dvoje nije razumeo.
Zdravo, Har ijeta, ree on.
Ama, Ajk, ree ona. Nemoj misliti da si bogomdan. Imala je pravo.
Kakvu je nepromiljenu stvar rekao. Mrzeo je sebe zbog toga. Kako su deca,
Har ijeta? Mi nikad nismo imali dece, Ajk. Zato sam i mislio da je de
ji dodatak od etir i stotine dolara nedeljno prevelik.
Ona se ugrize za usnu. Vajntajn se ugrize za usnu. Onda nju ugrize za
usnu. ,,Har ijeta, ree on. ,,Ja sam... ja sam vorc. Ode mast u propast.
Znam. A zar tvoja iksa5 ne moe da ti pomogne?
,,Za tebe je iksa svaka devojka koja nije Jevrejka.
Moemo li zaboraviti ovo? Glas joj je bio optuuju, priguen. Vajntajn
iznenada oseti potrebu da je poljubi ako ne nju, onda bilo koga. Har ijeta,
gde smo pog reili? Nikad se nismo suoili sa stvarnou. Nije to bila
moja greka. Rekla si da je ona na severu.
Ajk, stvarnost i jeste na severu. Nije, Har ijeta. Pusti snovi su na severu.
Stvarnost je na zapadu. Lane nade su na istoku, a mislim da je Lujzijana na
jugu.
Jo uvek je umela da ga uzbudi. Prui ruku da je dotakne, ali ona se izmae
i ruka mu utonu u pokvareni kajmak.
Jesi li zato spavala sa svojim psihijatrom? izusti napokon. Lice mu se izo
bliilo od besa. Obuze ga nesvestica, ah nije mogao da se seti kako treba da
padne.
To je bio deo terapije, ree ona hladno. ,,Po Frojdu, seks je kraljevski put
u nesvesno.
Frojd je rekao da su snovi put ka nesvesnom.
Seks, snovi to tera mak na konac?
Zbogom, Har ijeta.
59
Uzalud. Rien a dire, rien a faire. Vajntajn ode do trga Union. Odjednom mu
navree vrele suze, kao voda preko provaljene brane. Vrele, slane suze koje je
itavu venost obuzdavao potekoe kao bestidna reka emocija. Problem je bio
u tome to su tekle iz uiju. Gle ti ovo, pomisli; ne mogu ni da plaem ko o
vek. Obrisa uho ,,Paloma maramicom i ode kui.
60
FANTASTINE PRIE I
MITSKE NEMANI
(Sledi nekoliko primera najmatovitijih stvorenja iz svetske knjievnosti; prireujem

antologiju u etiri toma koju Restlovi i sinovi planiraju da objave do kraja trajka nor
vekih pastira.)
NURK
Nurk je ptica dugaka oko est centimetara koja ima mo govora, ali o sebi
stalno govor i u treem licu. Recimo: ,,On je sjajna ptiica, ta zar nije?
Persijska mitolog ija kae da e, ako se nurk ujutro pojavi na prozorskoj das
ci, neki roak ili doi do novca ili na lutriji slomiti obe noge.
Zoroaster je navodno nurka dobio kao poklon za roendan, iako su mu u
stvar i bile potrebne sive pantalone. Nurk se javlja i u vavilonskoj mitolog iji, ali
tu je mnogo sarkastiniji i uvek govor i: ,,Ma, daj, ne davi.
Neki itaoci su moda uli za manje poznatu Holtajnovu operu po imenu
Taffelspitz, u kojoj se nema devojka zaljubljuje u nurka; ona ga poljubi, i onda
oboje lete po sobi dok se zavesa ne spusti.
Letei snol
Guter sa etir i stotine oiju dvesta za daljinu, a dvesta za itanje. Legenda
kae da ako ovek zuri pravo u snolovo lice, odmah gubi pravo da vozi u Nju
Dersiju.
Legendarno je snolovsko groblje ija je lokacija ak i snolovima nepoznata,
61
pa ako snol crkne, mora ostati tu gde je dok ga ne pokupe.

U norvekoj mitolog iji, Loki pokuava da pronae snolovsko groblje, ali se
umesto toga namer i na neke devojke sa Rajne koje se kupaju i nekako dobije
gliste.
* * *
Imperator Ho Sin usnio je san u kom je video palatu veu od sopstvene za
pola kir ije. Kad je zakoraio ispod portala toga zdanja, Ho Sin je iznenada ot
krio da mu se telo podmladilo, premda mu je glava i dalje bila negde izmeu
ezdeset pet i sedamdeset godina. Otvor io je vrata i otkrio druga vrata koja su
vodila ka jo jednim vratima; uskoro je shvatio da je proao kroz hiljadu vrata i
da se naao u stranjem dvor itu.
Ba kad Ho Sin bee na ivici oaja, slavuj mu je sleteo na rame, otpevao
najlepu pesmu koju je ikad uo i ugrizao ga za nos.
Tako kanjen, Ho Sin pogleda u ogledalo i umesto svog odraza ugleda o
veka po imenu Mendel Goldblat koji je radio za Vasermanov ,,Vodovod i
koji ga je optuio da mu je uzeo kaput.
Iz ovoga je Ho Sin nauio tajnu ivota, a ona je glasila: nikad nemoj jodlo
vati.
Kad se imperator probudio, bio je sav obliven hladnim znojem i nije mo
gao da se seti da li je sanjao san ili se sad nalazi u snu koji sanja njegov irant.
Frin
Frin je morska neman sa telom raka i glavom raunovoe s poloenim dr
avnim ispitom.
Kau da frin ima divan glas; kad ga uju, mornar i polude, naroito ako peva
pesme Kola Portera.
Ubistvo frina donosi nesreu: u pesmi ser Herberta Figa, mornar ubija frina
i brod mu najednom potone u oluji, usled ega posada epa kapetana i oslo
baa se tereta njegove vetake vilice u nadi da e ostati na povrini.
Veliki ro
62
Veliki ro je mitska neman sa glavom lava i telom lava, ali ne jednog istog
lava. Ro je poznat po tome to spava hiljadu godina, a onda se iznenada budi u
plamenu, pogotovo ako je puio pre nego to je zadremao.
Kau da je Odisej probudio roa nakon est stotina godina, ali je bio trom i
dang rizav i molio je da ga puste da spava jo samo dvesta godina.
Pojavljivanje roa uglavnom se smatra nesreom i obino prethodi gladi ili
pozivu na koktel.
* * *
Indijski mudrac kladio se sa arobnjakom da ga ovaj nee moi nasamar iti,
na ta je arobnjak potapkao mudraca po glavi i pretvor io ga u golubicu. Go
lubica je kroz prozor odletela na Madagaskar i naloila da joj se tamo poa
lje prtljag.
Mudraeva ena, koja je bila svedokom ovog dogaaja, upitala je arobnjaka
da li pretvara stvar i u zlato i, ako to moe, da li bi mogao da njenog brata pre
tvor i u tri dolara u keu, tek da dan ne proe uludo.
arobnjak ree da onaj ko eli da naui taj trik mora otputovati na etir i
strane sveta, ali van sezone, poto su tri strane obino prepune.
ena promisli na trenutak i onda krenu na hodoae u Meku, zaboravivi
da iskljui poret. Vratila se nakon sedamnaest godina poto je razgovarala sa
velikim lamom i odmah se prijavila za socijalnu pomo.
(Ovo je jedan iz skupine hindu mitova koji objanjavaju kako je nastala
penica autor.)
Vil
Veliki beli mi na ijem su stomaku ispisani stihovi ,,jesam li ja plav?
Vil je jedinstven meu glodar ima po tome to moe da se svira kao runa
harmonika. Nalik vilu je luneta, mala vever ica koja ume da zvidi i lino poz
naje gradonaelnika Detroita.
* * *
Astronomi govore o nenastanjenoj planeti po imenu Kvelm, toliko udalje
noj od zemlje da oveku koji putuje brzinom svetlosti treba est miliona godi
na da donde stigne, premda je u planu nova ekspres ruta koja e putovanje
63
skratiti za dva sata.

Budui da je temperatura na Kvelmu trinaest hiljada ispod nule, kupanje je
zabranjeno i odmaralita su ili zatvorena ili reklamiraju ivu zabavu.
Zbog udaljenosti od sredita Sunevog sistema, gravitacija na Kvelmu ne
postoji i pripremanje velike veere zahteva mnogo planiranja.
Pored svih ovih nepogodnosti, na Kvelmu nema ni kiseonika za odravanje
ivota kakav znamo i bia koja tamo ive imaju muke da zarade za ivot a da
ne rade dva posla.
Meutim, legenda kae da pre mnogo milijardi godina ivotna sredina nije
bila toliko strana ili barem nita gora od Pitsburga i da je bilo ljudi. Ta
ljudska bia, koja su nalikovala ljudima u svemu izuzev po tome to su umesto
nosa imala veliku glavicu zelene salate, bila su filozofi. Kao filozofi mnogo su
se oslanjali na log iku i mislili su da, ako ivot postoji, neko ga je morao uzro
kovati, pa su krenuli da trae oveka tamne kose sa tetovaom, u mornarskom
kaputu.
Kad se nita nije mater ijalizovalo, napustili su filozofiju i zapoeli biznis sa
potanskom dostavom, ali su cene potanskih usluga porasle i oni su iezli.
64
ALI NENO... STVARNO NENO
Pitajte prosenog oveka ko je napisao drame Hamlet, Romeo i Julija, Kralj

Lir i Otelo, i u najveem broju sluajeva samouvereno e vam, kao iz topa, od
govor iti: Besmrtni bard iz Stratforda na Avonu. Priupitajte ga ko je autor
ekspirovih soneta i videete da ete dobiti isti ovaj nelog ian odgovor. Potom
ista pitanja postavite stanovitim knjievnim detektivima koji ve godinama tu i
tamo iskrsavaju i nemojte se iznenaditi ako dobijete odgovore poput: Ser
Fransis Bejkon, Ben Donson Kraljica Elizabeta, a moda ak i Agrarna
Reforma.
Jedna od ovih najnovijih teorija moe se nai u knjizi koju sam upravo
proitao, a koja pokuava da uverljivo dokae da je pravi autor ekspirovih
dela Krislofcr Marlo. Knjiga je veoma ubedljiva i kad sam zavrio itanje nisam
bio siguran da li je ekspir Marlo, da li je Marlo ekspir ili ta ve. Znam samo
ovo: ne bih ni jednom od njih unovio ek - a volim njihova dela.
E sad, u pokuaju da gorepomenutu teoriju zadrim u vidokrugu, moje
prvo pitanje glasi: ako je Marlo napisao ekspirova dela, ko je onda napisao
Marloova? Odgovor na ovo pitanje daje injenica da je ekspir bio oenjen
enom po imenu En Hatavej. To znamo posve sigurno. Meutim, prema toj
novoj teoriji, zapravo se Marlo oenio sa En Hatavej, a ta je veza bila uzrokom
ekspirovog neizmernog jada, budui da ga nisu putali u kuu.
Jednog kobnog dana, u ljubomornoj pomamnoj raspravi oko toga ko je
prvi na redu u pekar i, Marlo je ubijen ili je ubijen ili se preruio pa odma
glio iz zemlje kako bi izmakao optubama za jeres, to je teak zloin koji se
kanjava ubistvom ili proter ivanjem ili i jednim i drug im.
U tom trenutku Marloova mlada supruga prihvatila se pera i nastavila da
pie drame i sonete koje svi mi danas znamo i izbegavamo. Ali dozvolite mi da
objasnim.
65
Svi znamo da je ekspir (Marlo) zaplete pozajmljivao iz klasinih (moder

nih) dela; meutim, kad je doao as da se klasicima vrate zapleti on ih je ve
bio potroio, te je bio prinuen da pobegne iz zemlje pod lanim imenom Vi
lijam Bard (otud naziv besmrtni bard), pokuavi da izbegne duniki zatvor
(otud izraz duniki zatvor). Ovde na scenu stupa ser Frensis Bejkon. Bej
kon je bio pronalaza tog dob koji je radio na unapreenju metoda rashlai
vanja. Legenda kae da je umro prilikom pokuaja da ohladi pile. Oito je pile
prvo gurnulo njega. S namerom da sakrije Marloa od ekspira, u sluaju da se
ispostavi da je to ista osoba, Bejkon je uzeo lano ime Aleksandar Poup, koji je
u stvar i bio papa Aleksandar6, poglavar rimske katolike crkve koji je tada bio
u izgnanstvu zbog invazije na Italiju koju su proveli Bardi, poslednje nomad
sko pleme (od Barda potie termin besmrtni bard), a godinama pre toga od
galopirao je u London, gde je Rali u zatvoru ekao smrt.
Mister ija je sve vea jer, u isto vreme, Ben Donson inscenira Marloovu sa
hranu, ubedivi nekog minornog pesnika da na sahrani zauzme njegovo mesto.
Bena Donsona ne treba meati sa Samjuelom Donsonom. On i jeste bio Sa
mjuel Donson. Samjuel Donson to nije bio. Samjuel Donson bio je Samju
el Pepiz. Pepiz je zapravo bio Rali, koji je pobegao iz zatvora, pa je napisao Iz
gubljeni raj pod imenom Dona Miltona, pesnika koji je zbog slepila sluaj
no dospeo u zatvor i bio obeen pod imenom Donatan Svift. Sve ovo postaje
jasnije kad shvatimo da je Dord Eliot bila ensko.
Iz ovoga sledi da Kralj Lir nije ekspirova drama nego satir ini oserov
igrokaz koji je prvo dobio naziv Niko nije savren, a u kojoj se aludira na
oveka koji je ubio Marloa, oveka koji je u Elizabetino vreme (u vreme Eli
zabete Beret Brauning) bio poznat kao Star i Vik. Star i Vik e nam kasnije biti
poznatiji kao Viktor Igo, autor Grbavca iz Notr Dama, za koji mnog i studenti
knjievnosti misle da je u stvar i Korilan sa nekoliko vidnih izmena (brzo izgo
vor ite oba naslova).
Pitamo se tako, nije li Luis Kerol iskar ikirao celu situaciju u Alisi u zemlji
uda? Martovski Zec je ekspir, Ludi eirdija Mar io, a Puh Bejkon; ili je Bej
kon eirdija, a Mar io Martovski Zec; ili je pak Kerol Bejkon a Puh Mar io; a
moda je Alisa ekspir, ili Bejkon; ili je Kerol Ludi eirdija. teta to Kerol
nije vie iv da ovo razjasni. Ili Bejkon. Ili Mar io. Ili ekspir. Poenta je u tome
da ako se selite, morate obavestiti potansku slubu. Izuzev u sluaju da ne da
jete ni pet para za budua pokolenja.
66
67
ODMERITE SNAGU UMA SA

INSPEKTOROM FORDOM
Sluaj ubistva jednog lana

visokog drutva
Inspektor Ford upade u radnu sobu. Na podu je lealo telo Kliforda Vila,
kog su oigledno s lea udar ili po glavi palicom za kriket. Poloaj tela ukazi
vao je na to da je rtva napadnuta iznenada, dok je svojoj zlatnoj ribici pevala
,,Sorento. Dokazi su otkrili da se odig rala estoka bitka koja je dva puta pre
kidana telefonskim pozivima jednom je bio pog rean broj, a drug i put su r
tvu pitali da li je zainteresovana za asove plesa.
Pre nego to je Vil izdahnuo, umoio je prst u mastionicu i nakrabao po
ruku: Jesenja rasprodaja, cene drastino sniene ima sve da plane!
Biznismen do poslednjeg daha, razmiljao je Ajvz, njegov sluga koga su,
zaudo, cipele sa debelim donom uinile est centimetara niim.
Balkonska vrata bila su otvorena; tragovi stopala su vodili odande, du hod
nika pa pravo u fioku.
Ajvz, gde ste bili kad se to desilo?
,,U kuhinji. Prao sam sudove. Ajvz izvadi malo sapunice iz novanika
kako bi potkrepio svoj iskaz.
Jeste li ita uli?
Bio je unutra sa nekim ljudima Prepirali su se oko toga ko je najvii. ini
mi se da sam uo da je gospodin Vil poeo da jodluje, a Mozli, njegov poslov
ni partner, poeo je da vriti: Gospode, ja elavim! Sledee to sam uo bio je
glisando na harfi, a giava gospodina Vila otkotrljala se na travnjak. uo sam
kako mu gospodin Mozli preti. Rekao je da ako gospodin Vil ponovo takne
njegov grejpfrut, nee mu biti irant za kredit. Mislim da ga je on ubio.
68
Da li se balkonska vrata otvaraju prema spolja ili prema unutra? upitao je

inspektor Ford Ajvza.
Prema spolja. Zato?
Ba kao to sam mislio. Sad vidim da ste Kliforda Vila ubili vi, a ne Moz
li.
Kako je inspektor Ford to znao?
Zbog plana kue, Ajvz se nije mogao priunjati svom poslodavcu iza lea.
Morao bi da se unja ispred njega; u tom trenutku gospodin Vil prestao bi da
peva Sorento i udar io bi Ajvza palicom taj ritual ponavljali su mnogo
puta.
Neobina zagonetka
Na prvi pogled, Voker je bio sluaj samoubistva. Prevelika doza pilula za
spavanje. A ipak se inspektoru Fordu inilo da neto nije u redu. Moda je u
pitanju bio poloaj tela. Zur ilo je iz televizora. Na podu je lealo zagonetno
oprotajno pismo: Draga Edna, moje vuneno odelo me ulja, pa sam reio da
sebi oduzmem ivot. Pobrini se da na sin radi sklekove. Ostavljam ti sav svoj
imetak, izuzev mog eira s obodom, koji poklanjam planetar ijumu. Molim te,
ne tuguj za mnom, jer uivam u tome to sam mrtav i radije u umreti nego
da plaam kir iju. Zbogom, Henr i. P. S: Moda nije trenutak da ti ovo kaem,
ali opravdano sumnjam da se tvoj brat zabavlja sa jednom kornvolskom koko
kom.
Edna Voker se nervozno ugrize za usnu. ta misiite o ovome, inspektore?
Inspektor Ford pogleda u boicu pilula za spavanje na nonom stoiu.
Otkad va mu pati od nesanice?
Ve godinama. Na psihikoj bazi. Plaio se da e, ako zatvor i oi, grad da
iscrta belu liniju preko njega.
Shvatam. Da li je imao neprijatelja?
Ne ba. Izuzev nekih Cigana koji dre ajdinicu na per ifer iji. Jednom ih
je uvredio tako to je stavio naunjake i skakutao unaokolo za vreme njihovog
sabata.
69
Inspektor Ford primeti dopola ispijenu au mleka na stolu. Mleko je jo

bilo toplo. Gospodo Voker, da li je va sin na koledu?
Bojim se da nije. Izbacili su ga prole nedelje zbog nemoralnog ponaanja.
To je sve nas veoma iznenadilo. Uhvatili su ga na delu kad je pokuao da umo
i patuljka u tartar sos. To je jedina stvar koju ne dozvoljavaju na univerziteti
ma Ajvi Lig7.
A jedina stvar koju ja ne dozvoljavam je ubistvo. Va sin je uhapen.
Zato je inspektor Ford posumnjao da je Vokera ubio njegov sin?
Telo gospodina Vokera pronaeno je sa depovima punim gotovine. ovek

koji namerava da izvri samoubistvo sigurno bi uzeo kreditnu karticu i kupo
vao na veresiju.
Ukradeni dragulj
Stakleno zvono bilo je razbijeno, a safir Belini je nestao. Jedini trag koji je
ostao u muzeju bila je vlas plave kose i tuce roze otisaka. uvar je objasnio da
je stajao tamo kad se jedna prilika odevena u crno prikrala iza njega i udar ila
ga po glavi tekstom govora. Malo pre nego to je izgubio svest, uinilo mu se
da je uo muki glas koji je rekao Der i, pozovi majku, ali nije siguran u to.
Lopov je oito uao kroz svetlarnik i spustio se niza zid u vakuum cipelama,
kao ovek-pauk. Upravo zbog takvih sluajeva uvar i muzeja uvek su imali
uza se ogromnu lopaticu za muve, ali ovoga puta biii su nasamareni.
Zato bi ikome bio potreban safir Belini? upitao je kustos muzeja. Zar
ne znaju da je uklet?
Kako to uklet? brzo upita inspektor Ford.
Safir je najpre bio u posedu sultana koji je umro pod mister iozninim
okolnostima, kad se iz inije za supu, iz koje je jeo, pomolila nekakva ruka i
zadavila ga. Sledei vlasnik bio je izvesni engleski lord kog je jednog dana su
pruga nala naglavake posaenog u ardinjeru. Neko vreme se o dragulju ni
ta nije znalo: onda se nakon mnogo godina pojavio u posedu jednog teksa
kog milionera, koji se, dok je prao zube, iznenada zapalio. Kupili smo ovaj sa
fir tek prolog meseca, ali kletva je, izgleda, jo uvek delovala, poto su se, ne
70
dugo nakon to smo ga dobili, svi lanovi upravnog odbora muzeja uhvatili u
kolo, zaigrali kongu i survali se sa litice.
,,Elem, ree inspektor Ford, ,,taj dragulj je moda baksuzan, ali je drago
cen, i ako elite da ga povratite, idite u Handlmanovu delikatesnu radnju i
uhapsite Leonarda Handlmana. Safir ete nai u njegovom depu.
Kako je inspektor Ford znao ko je ukrao dragulj?
Prethodnog dana, Leonard Handlman je primetio: ovee, kad bih imao

jedan veliki safir, mogao bih da napustim posao sa delikatesima.
Dogaaj sa mrtvacem
Upravo sam ubila svog supruga, plakala je Sintija Frim dok je stajala nad
telom zdepastog oveka koje je lealo u snegu.
Kako se to dogodilo? upita inspektor Ford, preavi odmah na stvar.
Bili smo u lovu. Kvinsi je voleo lov, kao i ja. Na trenutak smo se razdvojili.
iprag je ba iikljao. Valjda sam od njega mislila da je mrmot. Opalila sam.
Prekasno. Dok sam mu drala kou, shvatila sam da smo venani.
Hm, hm, razmiljao je inspektor Ford dok je bacao pogled na otiske sto
pala u snegu. Bie da ste izvrstan strelac. Uspeli ste da ga pogodite pravo
medu oi.
Ma ne, to je bila ista srea. Ja sam u tim stvar ima obian amater.
Vidim. Inspektor Ford pregleda stvar i koje su naene kod mrtvaca. U
depu mu je stajalo pare kanapa, jabuka iz 1904. i uputstvo ta da uradite ako
se probudite kraj Jermenina.
Gospodo Frim, je li ovo vaem muu bila prva nezgoda u lovu?
Jeste prva fatalna. A jednom mu je u kanadskim brdima orao odneo kr
tenicu.
Je li va mu nosio per iku?
Ne ba. Obino ju je nosio uza se i potezao ako ga izazovu. Zato?
ini se da je bio ekscentrik.
,,I jeste.
Jeste li ga zbog toga ubili?
71
Otkud je inspektor Ford znao da nije u pitanju nesreni sluaj?
Iskusan lovac kakav je bio Kvinsi Frim nikad se ne bi prikradao divijai u

donjem veu. U stvar i, njega je kod kue gospoa Frim na mrtvo ime isprebi
jala dok je igrao magaraca i pokuala je da to predstavi kao nezgodu u lovu
tako to je njegovo telo odvukla u umu i kraj njega ostavila primerak Lovakih
novina. U urbi je zaboravila da ga obue. Ostaje tajna zbog ega je igrao
,,magaraca u donjem veu.
Bizarna otmica
Sav pregladneo, Kermit Krol posrui ue u dnevnu sobu roditeljske kue,
gde su ga otac i majka zajedno sa inspektorom Fordom ekali puni strepnje.
Maso, hvala to ste dali otkup, ree Kermit Mislio sam da odande neu
izvui ivu glavu.
Ispriajte mi ta se dogodilo, ree inspektor.
Iao sam u centar grada da mi potklobue eir, kad se zaustavila jedna li
muzina i dva oveka me zapitala da li elim da vidim konja koji ume da izreci
tuje Krvavu bajku. Dabome, rekao sam i seo u kola. Zatim su me opili hloro
formom i probudio sam se negde, zavezan za stolicu i vezanih oiju.
Inspektor Ford je razgledao zahtev za otkup.
Drag i mama i tata,
Ostavite pedeset hiljada dolara u jednoj torbi, ispod mosta u ulici Dikejter.
Ako u ulici Dikejter mosta nema, molim vas da ga sag radite. Sa mnom dobro
postupaju, daju mi krov nad glavom i dobro me hrane, samo su sino koljke
bile prekuvane. Brzo poaljite novac, jer ako im se ne javite za nekoliko dana,
ovek koji mi sad nameta krevet zadavie me.
Va Kermit.
P. S. Ovo nije ala. Prilaem i jednu alu, kako biste mogli da uoite razli
ku.
Moete li da pretpostavite gde su vas drali?

,,Ne, samo su se pod prozorom stalno uli neki udnovati umovi.
72
udnovati?
Da. Znate onaj zvuk koji har inga isputa kad je slaete?
,,Hmm, razmiljao je inspektor Ford. I kako ste konano pobegli?
Rekao sam im da hou da idem na fudbalsku utakmicu, ali da imam samo
jednu kartu. Rekli su da mogu, ukoliko mi oi budu zavezane i ako obeam
da u se vratiti do ponoi. Pristao sam, ali su u drugom poluvremenu Medve
di poveli, pa sam otiao i doao pravo ovamo.
Ba zanimljivo", ree inspektor Ford. Sad znam da je ovo kidnapovanje
nametaljka. Uveren sam da ste uestvovali u njemu i da delite s njima novac
na pola.
Otkud je inspektor Ford to znao?
Kermit Krol jo uvek ivi sa roditeljima njima je osamdeset, a njemu ez

deset godina. Pravi kidnaper i nikad ne bi oteli ezdesetogodinje dete, jer to
nema nikakvog smisla.
73
Vudi Alen
KRATAK, ALI KORISTAN, VODI KROZ GRAANSKU
NEPOSLUNOST
Glavni urednik
Duan Pati
Urednitvo
Saa Radonji
Neboja Burzan
Za izdavaa
Neboja Burzan
Kor ice
Ivica Stevanovi
Lektura i korektura
Slobodanka Dai
Duan Pati
Prelom
ing. Vladimir Vati, GRAFIT'
tampa
Budunost
Tira: 1000 primeraka
IKC SOLARIS" d.o.o.

Novi Sad, Sutjeska 2
Tel/fax: 021/6624-387
e-mail: office@solar is.selfip.net
www.solar is-ns.co.yu
74
Napomene
1 Jevrejska molitva za pokojnika (prim. prev.).

2 Jevrejska obredna praznina veera (prim. prev.).
3 Zajedniki naziv za sve koji nisu Jevreji (prim. prev.).
4 Jevrejsko jelo, vrsta kobasice (prim. prev.).
5 Svaka ena koja nije Jevrejka (prim. prev.).
6 Pope (engl.) papa (prim. prev.).
7 Ivy League zajedniki naziv za najstar ije i najpoznatije amer ike univerzitete (prim.
prev.).
75
76
Sadraj
3
NEPOSLUNOST
IZBOR IZ BELEAKA VUDIJA ALENA 4
ISPITIVANJE PSIHIKIH FENOMENA 8
VODI KROZ NEKE MANJE POZNATE BALETE 15
PERGAMENTI 20
RAZMILJANJE O LOVBORGOVIM ENAMA 24
KURVA IZ MENSE 29
RANI ESEJI 35
39
NEPOSLUNOST
DIVNI DANI: USMENI MEMOARI 42
DA SU IMPRESIONISTI BILI ZUBARI... 46
IRSKI GENIJE 51
NEMA KADIA ZA VAJNTAJNA 56
FANTASTINE PRIE I MITSKE NEMANI 61
ALI NENO... STVARNO NENO 65
ODMERITE SNAGU UMA SA INSPEKTOROM FORDOM 68
Zabiljeke 75
77

Woody Allen Kratak Ali Koristan Vodič Kroz Gradjansku Neposlušnost PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Woody Allen Kratak Ali Koristan Vodič Kroz Gradjansku Neposlušnost PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.balkandownload.

Naslov orig inala:

Copyright 1972, 1973, 1974, 1975, by Woody Allen

This translation published by arrangement with Random House,

Copyright 1996, 2007 za srpsko izdanje Solar is

KRATAK, ALI KORISTAN,

IZBOR IZ BELEAKA VUDIJA ALENA

Tekst koji sledi predstavlja odlomke iz do sada tajnog privatnog dnevnika

Mislim da se moja tuberkuloza pogorala. Kao i moja astma. Kijanje naie

Ideja za priu: ovek se budi i otkriva da je njegov papagaj postavljen za

da bi se prehranio: esto valja poneto i popiti.

Da li da oenim V.? Ne ako mi ne kae i preostala slova svog imena. A ta

Ponovo sam pokuao da izvrim samoubistvo ovoga puta tako to sam

Boe blag i, zbog ega se toliko oseam krivim? Da li je to zato to sam mr

Kratka pria: ovek se ujutro budi i shvata da se pretvor io u vlastite orto

Odluio sam da raskinem ver idbu sa V. Ona ne razume ono to piem, i si

Danas sam bio na kafi s Meljnikom. Priao mi je o svojoj zamisli da se svi

nje istaknutim palcem na nozi. Poslan je na Sorbonu da studira harmoniku. Na

Danas sam se u uobiajenoj podnevnoj etnji suoio sa vise morbidnih mis

Nisam, na kraju krajeva, morao da raskinem sa V, poto je ona sticajem sre

Potpuno je izvesno da postoji svet koji ne vidimo. Pitanje je, koliko je on

u dnu njegovog kreveta i udara vrge kokokama. Dabs je upitao brata ta on

mogue doi do taksija. Na kraju je krenuo peice Petom avenijom i pridruio

Gospodin Fenton Alentak opisuje sledei prekognitivni san: Zaspao sam u

GOSPOA MARPL: Oh, Kvinsi! Kvinsi!

VODI KROZ NEKE MANJE

To dvoje ljudi nepoznatih jedno drugom sluajno se sreu kada Leonid,

Uvertira zapoinje razdraganim limenim duvaima u ijoj pozadini se uju

Dan u ivotu jedne koute

Ljudi od nauke svakako e se setiti da je pre nekoliko godina jedan pastir,

Jedan... I opkladi se Bog sa Satanom i odluie da kuaju Jovovu odanost i

I Gospod u oveka i ree: To to se tie tvojih majica...

Verovatno ne postoji knjievnik iji se enski likovi po upeatljivosti i slo

HEDVIGA (ironino): A ta je on radio u kokoinjcu?

poteku na Ejovulfovu perecu. A on ju je ve dopola pojeo.

mi. (Posle Kruaka, upustio se u eksper iment sa ekspresionistikim komadom

Za svakog privatnog detektiva izuzetno je vano da naui da sledi vlastitu

odreenu nadoknadu, spremna je da doe i raspravlja o bilo kojoj temi Prus

na umu. Mislim da moete da mi pomognete da zakaem jedan sat dobre

bila razvila onu pomalo tvrdu okretnost jedne pseudointelektualke. Spretno je

Povodom jednog drveta,

U probijanju kroz ivot izuzetno je vano stvarati fondove i ovek nikada

voli uvek neto najdivnije to se da zamisliti, premda neznanac moda ne bi

O skakutanju kroz estar

KRATAK, ALI KORISTAN,

- Za izvoenje revolucije, neophodna su dva preduslova: neko ili neto pro

kako stvaraju guve i gunaju ili se ale na glavobolju. (Valja naglasiti da se

DIVNI DANI: USMENI MEMOARI

dobar prijatelj i nije me smatrao ni mukarcem ni enom nego, kako je govo

Seam se da se u Vinter Gardenu igrao veliki mjuzikl Boe spasi fukaru.

Prevela Vladislava Gordi Petkovi

Viskoza i Sinovi najavili su objavljivanje kritikog izdanja pesama ona

je doputeno da pipne oa za bradu, pod uslovom da se izgubi.

NEMA KADIA1 ZA VAJNTAJNA

Vajntajn je leao ispod pokrivaa u depresivnoj obamrlosti i zur io u tava

je naudie mu docnije kad mu bude bila potrebna policijska dozvola za bes

mogu, ree berber in. Nee da se zalepi,

planeta. Njegov problem bile su ene, i on je to znao. Bio je impotentan sa

(Sledi nekoliko primera najmatovitijih stvorenja iz svetske knjievnosti; prireujem

pa ako snol crkne, mora ostati tu gde je dok ga ne pokupe.

skratiti za dva sata.

ALI NENO... STVARNO NENO

Pitajte prosenog oveka ko je napisao drame Hamlet, Romeo i Julija, Kralj