0

SADRAJ

1. UVOD str. 2

2. PRE POLASKA U PLANINU str. 2

3. NEKOLIKO SAVETA PLANINARU-POETNIKU str. 5

4. ZDRAVSTVENI ASPEKTI str. 6

5. PLANINARSKA OPREMA str. 7

6. VREMENSKE PRILIKE str. 14

7. GRMLJAVINA str. 15

8. PLANINARENJE U ZIMSKIM USLOVIMA str. 16

9. HLADNOA str. 18

10. OPEKOTINE OD SUNCA I SNENO SLEPILO str. 20

11. LAVINA str. 20

12. VISINSKA BOLEST str. 22

13. KRETANJE I PAUZE PRILIKOM PLANINARENJA str. 23

14. KAMEN KOJI SE KOTRLJA ILI PADA str. 24

15. OKLIZNUE I PAD str. 25

16. POVREDE I PRVA POMO str. 26

17. ISHRANA PLANINARA str. 29

18. ISCRPLJENOST str. 31

19. U SLUAJU DA ZALUTATE str. 31

20. DECA U PLANINI str. 32

21. OKRUENJE (uma, rastinje, divlja) str. 33

22. KODEKS PONAANJA U PLANINI str. 33

23. JO NEKOLIKO PODATAKA str. 35

24. NA KRAJU str. 35

* NAPOMENE str. 36

1
01. UVOD
Boravak u planini zahteva odreena znanja, iskustva i navike koja se stiu vremenom.
Najpogodniji nain za to je itanje literature iz ove oblasti, prikupljanje informacija sa
interneta i uee na organizovanim planinarskim turama. Ovaj prirunik, razvrstan po
poglavljima, namenjen je planinarima - poetnicima kao uputstvo, a iskusnijim kao
podsetnik. Predstavljen je kao skup osnovnih znanja koja su nastala iz iskustva
mnogih planinara. Vano je da znate da ona ni u kom sluaju ne mogu zameniti
osnovnu obuku, sopstveno iskustvo, saznanja steena itanjem strune
literature i sl... Cilj ovih informacija i saveta je da shvatimo da planinarenje
predstavlja elju za izazovima, istraivanjem, uivanjem u upoznavanju i ouvanju
jednog drugaijeg, po svemu izuzetnog sveta, uz maksimalnu linu bezbednost i
bezbednost drugih. To je ambijent gde ovek istinski moe da pomeri neke granice,
upozna i razume druge, da se opusti i pronae svoj mir. Euforiju, tenju za linim
dokazivanjem i hvalisanjem, borbu za presti, afektiranje, elju za svaom i sl.
ostavite kod kue.

02. PRE POLASKA U PLANINU

Prvi korak je informisanje o aktivnostima Drutva, to se moe uiniti preko sajta, dva
panoa u gradu ili na redovnim, sedminim, sastancima. Tada se, izmeu ostalog,
podnose izvetaji i komentariu akcije izvedene prethodnog vikenda, a zatim
organizatori akcija predvienih za naredni vikend vre njihovu najavu. Potrebno je da
ona bude to potpunija sa svim potrebnim informacijama (o putovanju, smetaju,
vremenskim prilikama, kondicionoj i tehnikoj teini akcije, potrebnoj opremi, ceni,
ishrani, dokumentima). Ukoliko ima bilo ta nejasno ili je izostavljeno, najbolje je da
zainteresovani razjasne sa organizatorom na samom sastanku. Osim toga, nakon
najave, uvek postoji odreen rok do kada se moe prijaviti za uee na akciji, pa se
svako dodatno moe informisati (naroito o teini i zahtevnosti ture), ukoliko ima
dilemu da li da se prijavi ili ne.

Izbor odgovarajue akcije je kljuna stvar.

Ovde je potrebno uzeti u obzir prvenstveno sopstvene sposobnosti (zdravstveno
stanje, kondiciju, snagu), interesovanja, motive. To mogu biti rekreativne etnje bez
veih ambicija, izleti, obilazak zanimljivih mesta, branje lekovitog bilja, uivanje u
netaknutoj prirodi, druenje, ili pak izazovi savladavanje viih i najviih planinskih
vrhova, to opet zahteva odreenu fiziku kondiciju, vetinu, opremu i poznavanje
osnovnih planinarskih pravila.

Termin planinarenje je iri pojam koji obuhvata brojne aktivnosti i discipline koje su
inae uredno razvrstane i meu sobom su potpuno razliite (izleti, peaenje,
visokogorstvo, speleologija, orjentiring, alpinizam, sportsko penjanje). Bavljenje
planinarenjem znai upranjavanje aktivnog odmora, obnavljanje neophodne energije
(tzv. ,,punjenje baterija), upoznavanje lepota novih predela, pun doivljaj izazova i
uzbuenja velikih visina, jaanje izdrljivosti i volje, otkrivanje snanih emocija Tri

2
najmasovnija vida planinarenja su klasino planinarenje (peaenje), visokogorstvo i
alpinizam.

Klasino planinarenje predstavlja uspone na vrhove visine do 2000 metara,

najee potpuno bezopasne (mada nijedna planina nije za potcenjivanje), ne previe
teke za savladavanje, koji se uglavnom (ali ne ba uvek) odvijaju stazama kroz ume
i panjake. Pritom je neophodno potovati disciplinu i odgovarajua uputstva vodia.
Hoda se bez euforije, linog dokazivanja, takmienja, svae Uspon i tempo se
prilagoavaju najmanje spremnom uesniku, uz obavezni predah i odmor (npr.
predah 2-3 minuta na svakih pola sata, krai odmor, oko 10 minuta, na svakih sat i
po).

Visokogorsko planinarenje obuhvata uspone na vrhove visine preko 2000 metara.

Reljef i klimatski uslovi na ovim visinama podrazumevaju dobru kondicionu i
psihofiziku pripremljenost. Sa poveanjem visine iskuenja koja nas oekuju su sve
vea i, osim izdrljivosti, zahtevaju odgovarajue pripreme, iskustvo, dobru opremu,
spremnost za suoavanje sa neprevienim okolnostima. Ovde posebna odgovornost
lei na organizatoru akcije i vodiu, poevi od prikupljanja potrebnih inforamcija o
planini, kondicionoj i tehnikoj teini uspona, vremenu potrebnom za uspon i silazak,
vremenskim uslovima, formiranja grupe koja moe da realizuje planirano i
upoznavanja svakog lana sa detaljima akcije.

Alpinizam predstavlja najvii stepen dostignua u planinarstvu. Odraava borbu

oveka sa prirodom u predelima gde najee nema publike, bodrenja i aplauza. Za
kretanje se uglavnom ne koriste klasini planinarski putevi ve se uspon na planinske
vrhove vri po strmim, teko pristupanim i slobodnim stenama u razliitim
smerovima. Ovde je potrebna stalna i visoka fizika i psihika kondicija, veliko
iskustvo, poznavanje tehnike penjanja i niz drugih faktora neophodnih za sigurno
savladavanje prepreka. Usponi se odvijaju u svim godinjim dobima pa vremenski
uslovi esto mogu biti surovi (stene okovane ledom, izuzetno niske temperature,
velika nadmorska visina). U ovoj, ponekad surovoj borbi, primarni oseaj je doivljaj
apsolutne slobode pri emu se na najbolji nain spoznaje vrednost ivota i radost
uivanja u njemu.

Preporuka:
Ipak, bez obzira na sopstvenu procenu, preporuuje se prvo odlazak na lake i manje
zahtevne ture pa postepeno na tee i ,,ozbiljnije,,. Vano je da znate da vas u planini,
kako prilikom uspona tako i pri silasku, oekuje drugaiji nain hodanja i druga vrsta
napora od onih pri hodanju po ravnom. Svak e ubrzo uvideti ta eli i ta mu najvie
odgovara. Takoe, ko nije spreman da se, zarad boravka u prirodi, na kratko odrekne
kunog komfora neka se ne prijavljuje za akciju i drugima ne kvari uivanje zbog koga
su doli. Svi imaju neki svoj cilj koji ele postii i zbog toga treba biti tolerantan,
uivati, i pustiti druge da uivaju.

Konkretno, nikada se ne treba prijaviti i krenuti na akciju sa namerom da se tek na

startu ili u meuvremenu, kada smo daleko od polazne take, donese odluka da li ii
na uspon ili ne. Na stazi ponekad nema nikakve markacije, a kada je ima, ona retko
govori o teini i zahtevnosti uspona. Zato je potrebno doneti odluku pre prijavljivanja,
imajui u vidu sve gore pomenuto, a naroito, ponavljamo, zdravstveno stanje,

3
kondiciju, prikupljena saznanja o kompletnoj teini ture, potencijalnim opasnostima,
vremenskoj prognozi. Svaka tura zahtevna je na svoj nain, a ono to je za nas
najbitnije su kondiciona i tehnnika zahtevnost (teina).

Po kondicionoj teini akcije se mogu podeliti na:

- lagane: planinarski izleti dostupni svakom planinaru, gde ukupno trajanje hoda ne
prelazi 5 sati, iskljueni su dugi i strmi usponi, kumulativna visinska razlika pri usponu
ne prelazi 300m.

srednje: lake planinarske ture dostupne veini planinara sa hodanjem do 7 sati,

koje mogu da sadre due i krae strme deonice. Ukupna visinska razlika pri usponu
je od 400 do 600m.

oteane: tee planinarske tura koje podrazumevaju vie dugih, strmih uspona.
Duina trajanja hoda je od 7-9 sati, a ukupna visinska razlika pri usponu ide od 800
1100m. Nisu pogodne za sve kategorije planinara.

teke: veoma zahtevne ture sa hodanjem od 10 i vie sati, koje se preporuuju

samo kondiciono spremnim planinarima. Sadre viekratne duge, strme i veoma
strme uspone uz kumulativnu visinsku razliku pri usponu preko 1200m.

Prema tehnikoj teini akcije definiemo kao:

- nezahtevne: staza omoguava potpuno normalan hod, bez upotrebe ruku i tehnikog
pribora.

- manje zahtevne: staza se uglavnom prelazi normalnim hodom dok emo, pri
kretanju, ruke koristiti samo povremeno.

- zahtevne: imaju vie deonica gde se pri ketanju moramo posluiti rukama, a
ponegde se koriste sajle i klinovi. U zimskim uslovima obavezni su dereze i cepin, dok
se upotreba zatitne kacige preporuuje.

- veoma zahtevne: pri kretanju se esto sluimo i rukama. Na stazi su esto opasne
deonice, nakada neobezbeene tj. bez potrebnih osiguranja (velika izloenost jakim
udarima vetra, odroni, zatim nestabilne, rascepljene ili kruljive stene). Da bi se
takva staza bezbedno savladala neophodna je upotreba propisane opreme za
osiguranje (pojas, ue), i znanje i vetina u njenom samostalnom korienju. Osim
osiguranja obavezna je upotreba zatitne kacige, a u zimskim uslovima dereza i
cepina.

Ne treba zaboraviti da su izazovi koje donosi planina esto vei od sopstvenih

mogunosti i da pogrena procena sposobnosti i postavljanje nerealnih ciljeva mogu
biti presudni u (ne)ostvarivanju eljenog cilja.

Sve ste ovo proitali, prijavili se, izveli svoju prvu akciju i prebrodili prvu upalu miia.
Ukoliko elite i na sledeu doite na redovni sastanak, sasluajte izvetaj
organizatora, razmenite fotografije Prijavljivanjem za narednu akciju ulazite u krug
koji se nikada ne zatvara.

Oekujemo vas .

4
03. NEKOLIKO SAVETA PLANINARU - POETNIKU

Pre i posle ture: Na peakoj turi:

01. Uplati lanarinu za tekuu godinu i tako 01. Razmisli kada kree na turu, ugla-

pomozi svoje planinarsko drutvo. vnom neme povrataka nazad.

02. Raspitaj se kod iskusnih uesnika o du- 02. Obua ne sme da ugroava noge, a

ini i teini staze na koju eli da ide. ostalo kako hoe.

03. Paljivo sasluaj informacije o akciji, 03. Ponesi da nudi , a ne da trai.

prijavi se i uplati akontaciju.

04. Ukoliko si spreen viom silom da ue- 04. Uvek ponesi i za kiu i za sunce -

stvuje, blagovremeno otkai uee. ili trpi.

Upamti da najavljena kia za vikend 05. Na stazi neka ti vodi uvek bude

nije via sila. na vidiku.

05.Pre akcije izvri svoje finansijske oba- 06. Ako si u mogunosti budi od pomoi

veze prema organizatoru. slabijima. Ako ne moe da pomo-

06.Potuj dogovoreni termin dolazei bar gne, ne odmai.

5 minuta ranije na dogovoreno mesto. 07. Paljivo sluaj uputstva voe akcije

07. Zamerke na organizaciju ture iznesi i izvravaj ih.

usmeno na prvom sastanku ili po- 08. Sve primedbe i predloge najpre

dnesi u pisanom obliku Upravi dru- saopti voi ture nasamo.

tva. 09. Uivaj u prirodi i pusti druge da ui-

vaju.

10. Ne beri biljke, a ako ve mora ne

upaj..

11. U domu ne izvoljevaj, na turi ne za-

novetaj!

12. Na kraju peaenja, ipak, uzmi ta-

bletu aspirina.

5
04. ZDRAVSTVENI ASPEKTI
Planinarenje je usko povezano sa zdravstvenim stanjem pa je potrebno dobro
razmisliti pre nego to se prijavite na zahtevne planinarske akcije. Kondicija i
izdrljivost su veoma bitne, naroito kod napornih, visokogorskih, akcija. One se stiu
odgovarajuim pripremama i bavljenjem sportom i to najpre disciplinama koje iziskuju
ubrzan rad kardiovaskularnog i respiratornog sistema (plivanje, biciklizam, tranje,
peaenje) Jedan od najvanijih pokazatelja trenutnog stanja organizma je broj
otkucaja srca u minuti. Kod veine ljudi kree se oko 70 u stanju mirovanja, dok kod
osoba koje su stalnom treningu i dobroj kondiciji moe da se kree i oko 50. To znai
da je njihovom srcu potrebno manje otkucaja da bi se organizam snabdeo potrebnom
koliinom krvi, pa je samim tim i manje optereeno.

Pre izlaganja velikim naporima preporuuje se odlazak kod svog lekara koji e utvrditi
da li postoje tegobe ili oboljenja zbog kojih moe doi do preoptereenosti organizma,
to opet moe dovesti do situacija koje predstavljaju rizik po vae zdravlje. Naporne
ture se nikako ne preporuuju osobama kod kojih su uoene srane mane i onima
koji su u fazi oporavka posle preleane bolesti (upala plua, grip). Svaki uesnik
planinarske akcije duan je da, pre polaska na akciju, vou puta upozna sa svojim
eventualnim zdravstvenim problemima. Takoe, obaveza svakog uesnika je da sa
sobom ponese svoju redovnu terapiju.

Veoma je bitno da se znaci upozorenja koje nam saoptava sopstveno telo shvate
ozbiljno (umor, ubrzan rad srca i ubrzano disanje ) i da se ponaamo u skladu sa
tim. Pod pravilnim hodanjem podrazumeva se ono kada bez zamora moete da
razgovarate u hodu. Tako treba i prilagoavati svoju brzinu i napore, po potrebi
napraviti pauzu za odmor i tada e vae srce biti najmanje optereeno. Nipoto se ne
treba dokazivati i precenjivati svoje mogunosti.

Na puls pokazuje koliko je optereeno nae srce. U tabeli su date normalne i max.
dozvoljene vrednosti pulsa pri optereenju organizma, zavisno od godina
starosti:

Starost (godine) Max. dozvoljen puls Normalan puls

20 200 130-170
25 195 127-166
30 190 123-162
35 185 120-157
40 180 117-153
45 175 114-149
50 170 110-145
55 165 107-140
60 160 104-136
65 155 101-132
70 150 96-124

6
Drugi bitan momenat pri planinarenju je optereenje zglobova nogu, kime... To je
naroito izraeno prilikom dugotrajnih silazaka pod teretom tekog ranca. Kod mnogih
se problemi javljaju u srednjim godinama, dok se jo aktivno bave planinarenjem, i
manifestuju se bolovima u kolenima, skonim zglobovima, kukovima, kimi... Kljuna
stvar za smanjenje optereenja zglobova je odmeren, ravnomeran, lagan hod nizbrdo,
bez tranja i skakanja po kaskadama. Dobar izbor obue (duboka cipela) titi skone
zglobove, a kvalitetan ranac (u kome treba nositi samo najnuniju opremu kako bi bio
to laganiji) smanjuje optereenje kime i kukova. tapovi za hodanje su takoe bitni,
naroito pri silasku, jer znaajno smanjuju optereenje kime i zglobova.

05. PLANINARSKA OPREMA

Kvalitetna, dobro planirana i veto spakovana oprema reie veliki deo potencijalnih
problema u planini. Meutim treba odmah rei da za bezbednost planinara nije
dovoljna samo najkvalitetnija oprema. Podjednako vano je da se ona pravilno i
paljivo koristi (i najbolja cipela ne vredi ako se ne pazi kuda i kako se koraa).
Takoe, bitni su i uslovi koji vladaju u planini (vremenske prilike, karakteristike staze,
godinje doba), tako da se ni za jednu opremu ne moe rei da je univerzalna i 100%
sigurna (na primer kaciga ne prua zatitu od kamena bilo koje veliine). Oprema
treba da ispuni zahteve funkcionalnosti, lakoe, izdrljivosti i zatite. Ali usponi na
visoke planine, naroito u zimskim i drugim ekstremnim uslovima, osim adekvatne
opreme podrazumevaju i prethodno sticanje neophodnog znanja koje e smanjiti rizik
od raznih opasnosti. Zbog finasijskih mogunosti veina planinara ne moe odmah
sebi da priuti komplet novu opremu. Zato se preporuuje da se oprema vremenom
kompletira, a do tada neto moete pozajmiti od drugih.

Osnovnu planinarsku opremu ine: cipele, ranac, odea - garderoba (pantalone,

jakna sa kapuljaom, kabanica, aktivni ve, duks, kapa, rukavice, arape), tapovi za
hodanje, sitna oprema (naoare, maska za lice, eona lampa), lekovi, kozmetika,
paket prve pomoi, sredstva za higijenu, hrana i pie, pribor za orijentaciju. Od
ovoga su svakako najbitniji planinarske cipele, ranac i osnovna odea, dok se ostalo
nabavlja tokom vremena u zavisnosti od mogunosti. Evo, ukratko, najvanijih
informacija o pojedinim delovima opreme:

Cipele - bez sumnje najvaniji deo opreme. Za period prolee jesen i lake uspone
u niim predelima, koji obuhvataju uglavnom peaenje, koriste se mekane i udobnije
cipele tzv. treking cipela (goretex, simpatex). Nisu previe izdrljive, ali su veoma
lake i udobne. Ako je potrebno kretati se po kamenju ili kroz sneg, obavezno se
koriste duboke (da zglobovi ne ,,pleu,,), vrste, po mogustvu nepromoive cipele.
Njihova osnovna uloga je da se obezbedi vrst oslonac i dobro prijanjanje na podlogu
(stena, sneg, trava), zatim da smanje mogunost povreda skonog zgloba i da
zatite nogu od drugih spoljnjih uticaja (kamenje, sneg). vrstoa cipele se bira
zavisno od vrste aktivnosti, i vai nepisano pravilo - to tei ranac, tvra cipela.
Klasine planinarske cipele proizvode se od koe debljine od 1 do 3,2 mm i veoma su
otporne na vlagu, uz pravilno odravanje. U poslednje vreme sve se vie koriste novi
materijali koji su u mnogo emu bolji od koe (teina, odravanje, trajnost). Novi

7
modeli rade se u kombinaciji koe i poliamidnih materijala. Za zatitu od vlage treba
odabrati vodootporne cipele koje sa unutranje strane imaju Gore-Tex membranu,
ija je uloga da zaustavi dalji prodor vlage koja proe kroz spoljne avove. U
zavisnosti od aktivnosti prosean vek trajanja ovih cipela je 5-6 godina, kada poinju
da gube vodonepropusna svojstva. Naime, ova obua je, usled upijanja znoja, unutra
vie vlana nego suva pa dolazi do labavljenja i oteanja avova i proputanja vode.
To je znak da je dolo vreme da zamenite svoje stare cipele, to nije uvek sasvim
jednostavno. Mada tada imaju vie emotivnu nego realnu vrednost, nije lako
oprostititi se od neega to nas je dugo i ,,verno sluilo.

on kvalitetnih cipela je od profilisane gume, na sebi ima utu, ovalnu oznaku sa

natpisom vibram. Ovakav on smanjuje mogunost proklizavanja, obezbeuje bolje
prijanjanje na podlogu, osigurava meke hodanje, tj. amortizaciju kod hodanja. Pri
kupovini cipela izaberite jedan ili bar pola broja vee, tako da u njima ima mesta za
dva para arapa (planinari esto nose dva para arapa tanke donje i punije gornje).
Dok su cipele odreene gurajte nogu napred do kraja tako da izmeu cipele i pete
ostane prostora za jedan prst. Kada se zapertlaju, vrhovi prstiju ne smeju udarati u
vrh cipele. Ukoliko se, uprkos navedenom, ipak dogodi da vam nove cipele uljaju
nogu pokuajte da ih razgazite na kraim i laganijim turama. Pravilan izbor veliine
cipele najvie dolazi do izraaja prilikom silazaka, kada prsti proklizavaju i kada
postoji mogunost da, ukoliko je cipela tesna, udaraju u njen vrh. Stvaraju se uljevi,
dolazi do oticanja stopala, a sve to moe doneti velike neprijatnosti. Cipele se najbolje
sue ako se u njih stave izguvane, stare novine.

Ranac slui za noenje individualne opreme i predstavlja gotovo podjednako vaan

deo planinarske opreme kao i cipele (neki govore da je to glavni tehniki deo
opreme). Kvalitetan ranac izraen je od poliamidnih ili poliesterskih materijala koji su,
do odreene granice, vodootporni. Dodatno se ranac od vlage titi posebnom
navlakom, ili irom kabanicom. Veliinu ranca biramo zavisno od namene - oni od 20
do 35 litara koriste se pri jednodnevnim turama, dok se za viednevne ture koristi
ranac od 40 do 60 lit. U ovom sluaju preporuuje se i manji - ,,penjaki,, (dnevni)
ranac u koji se na kraim, jednodnevnim, usponima, u sklopu viednevne ture, moe
spakovati i poneti samo ono najneophodnije. Postoje jo vei ranevi (60 90 lit.), ali
se oni ree koriste, uglavnom pri duim turama - ekspedicijama. Obratiti panju da
ranevi, bez obzira na veliinu, imaju popreni remen preko grudi (koji ete podesiti) i
deblja ojaanja na kukovima sa poprenim pojasom koji se zakopava tako da bude
poloen preko bokova (u visini pupka), jer na njima nosimo 50% optereenja. Tako se
teret u rancu ravnomerno rasporeuje na rameni pojas i karlicu i smanjuje mogunost
neprijatnog bola u leima. Preporuuju se ranevi sa vie manjih, praktinih, depova
kako bi nam potrebne sitnice bile uvek pri ruci. Veliki depovi poveavaju irinu
ranca, to na stazi moe stvarati smetnje. Poeljna je i cirada protiv kie koja se lako
stavlja, zatim ,,kvaice, gajke, pantljike za fiksiranje tapova, bidona sa vodom i sl
Pakovanje stvari se vri tako da svaka stvar ima svoje stalno mesto i da uvek znamo
gde se ta nalazi. Ono to nam je potrebno u toku peaenja treba da bude blie vrhu
i u depovima. Teret je najbolje rasporeen ako se na dno spakuje laka oprema
(mekane stvari), deo hrane i stvari koje nisu potrebne tokom peaenja, tea oprema
se pakuje u sredinu i blie leima, a na vrhu lake stvari koje se mogu kompresovati
(dodatni slojevi odee, kabanica) i nekonzervirana hrana. Tako e teret biti najbolje
8
izbalansiran, to je naroito vano na opasnim deonicama i strmim terenima. U
sluaju padavina stvari pre stavljanja u ranac spakujte u plastine kese. Ranac mora
dobro zakopan i vrsto pritegnut tako da ini jednu kompaktnu celinu. Poeljno je da
sve stvari budu spakovane u ranac kako bi ruke bile potpuno slobodne.

GARDEROBA osnovni zahtevi koje treba da ispuni su funkcionalnost i dobra zatita.

Poeljno je da bude lagana, ne previe pritegnuta uz telo. Zbog toga se prednost daje
kvalitetnim sintetikim materijalima, koji su vodootporni i brzo se sue, u odnosu na
tradicionalne (pamuk, vuna) koji upijaju znoj i zadravaju vlanost, to stvara oseaj
hladnoe. Osnovna uloga garderobe je da uva, a ne da stvara telesnu toplotu
(to je esto, ali pogreno misljenje), a osnovno pravilo je vieslojnost. To e nam
omoguiti da se blagovremeno raskomotimo prilikom zagrevanja i znojenja na
usponu, i ponovno oblaenje na grebenima i vrhovima, kada osetimo vetar i hladnou.
Neophodno je da nam ovo postane navika koju emo vremenom raditi mehaniki.
Ukoliko pak, prilikom uspona, dozvolimo preznojavanje tako to nismo na vreme (ili
uopte) skinuli neto od gornjih slojeva garderobe, izlaskom na neki vrh i izlaganjem
udarima hladnog vetra doi emo u situaciju da ugrozimo svoje zdravlje i dodatnim
oblaenjem neemo postii nita. Slojevita, tanja garderoba je toplija od jednostrukih,
debelih stvari.

Aktivni ve (majica i gae) prvi (bazni) sloj odee koji ima ulogu da prikupi znoj sa
koe i preda ga gornjim slojevima odee. Najbolju funkciju ima kada je skroz pripijen
uz telo. Poeljno je da bude od brzosueeg materijala, kome e za suenje biti
dovoljna mala cirkulacija vazduha i temperature naeg tela. Znoj se preko aktivnog
vea prenosi na drugi sloj odee. Materijali koji sakupljaju znoj (recimo pamuk) hlade
telo i ostale delove odee, to je posebno nezgodno u hladnim uslovima. Kupovina
ovog dela opreme nije mala investicija, ali se pokazala kao veoma praktina.

Duksevi, rolke tzv. drugi sloj koji oblaimo izmeu donjeg vea i jakne.
Neizbeni deo garderobe, naroito na niskim temperaturama. Debljina duksa
prilagoava se vremenskim prilikama. Poeljno je da budu od lakih sintetikih
materijala (zimi polar, leti mikrofiber) koji ne upijaju znoj, brzo se sue i diu, ne
zadravajui mirise i neistoe. Pri niskim temperaturama duksevi od polara ponaaju
se bolje od bilo kog prirodnog materijala, to im daje prednost u odnosu na npr.
pamune koji dugo zadravaju vlanost. U toplim danima prednost treba dati tankim
duksevima od mikrofibera, sa dugim rukavima, koji e osim brzog suenja
predstavljati dobru zatitu od UV zraenja. U letnjem periodu preporuuju se majice
kratkih i dugih rukava, od materijala koji ne upijaju znoj ve ga ,,odvode sa vaeg
tela i brzo se sue na vama. I zimi su pogodne ispod dukseva jer ne stvaraju oseaj
hladnoe usled znojenja.

Jakna sa kapuljaom najee se prave iz dva sloja, donji npr. polar i gornji
vetrovka od sintetikih materijala ija je osnovna uloga zatita od kie, snega i udara
vetra, a koja pritom omoguava vaem telu da normalno ,,die. Ovo se postie
paropropusnim membranama koje se nalaze ispod spoljnog tekstila i spreavaju
prodiranje vode, dok istovremeno vlaga od naeg tela isparava napolje (proizvodi
,,Goretex, ,,Polartec, ,,Event ). Osim vrhunskih modela svaka jakna e kad-tad
propustiti vodu. Preporuuju se jakne upadljivih boja, sa dosta depova i
9
rajsverlusima za ventilaciju. im osetite preznojavanje, pri poetnom usponu, prvo
skinite jaknu, a zatim, postepeno i po potrebi, gornje slojeve odee. Jaknu je
najbitnije obui kad pravite pauzu, u sluaju vetra i hladnoe koja se javlja kada ste
oznojeni, a nemate uslova za presvlaenje. Kabanice zovemo i nuno zlo. Ne
proputaju kiu, ali se voda sliva direktno na pantalone i u cipele i ispod njih se
kompletno znojimo. Izbegavajte kupovnu kabanice u kineskim radnjama, jer ete,
dodue jeftino, uglavnom dobiti stvar za jednokratnu upotrebu, koja na trpi zatezanje,
esto se cepa na vetru i sl.

Pantalone - ima raznih vrsta, a najbolje je da su napravljene od sintetikih i

elastinih materijala koji se mogu brzo osuiti na telu. Zavisno od namene za termo
izolaciju je najbolji fleece, protiv vetra windstopper, a za zatitu od vode gore-
tex. Bez obzira na godinje doba i uslove planinarenja iz vie razloga preporuuje se
peaenje u pantalonama sa dugim nogavicama (zatita od insekata, zmija, iblja).
Poeljno je da su malo ire, neto komotnijeg kroja, sa ojaanjem na sedalnom delu i
kolenima, sa vie funkcionalnih, duboki depova. Za letnje planinarenje najbolji su, po
pravilu, tanji, jednoslojni, poliesterski materijali koji se brzo sue (prijatne su i one od
tanjeg pamuka). Prilikom dugotrajnih padavina i u snenim uslovima najbolje su
pantalone koje omoguavaju vodonepropusnost, a istovremeno dozvoljavaju
paropropusnost -,,disanje. Po mogustvu izbegavati pamune donje delove trenerke i
farmerice.

arape najbolje su arape od prirodnih materijala jer upijaju vlagu. Vuna na primer
moe da upije i do 40% vlage u odnosu na svoju masu, a da pri tome kod nas ne
postoji oseaj vlanosti. arape od sintetikih materijala vlagu proputaju i kada se
unutranjost cipele zasiti vlagom stopala postaju mokra i hladna, a nakon dueg
peaenja dolazi do ,,smeuranja,,. Planinari esto nose dva para arapa, najpre par
tankih pamunih, a preko njih par debljih vunenih ili pamunih (preporuuju se
vunene). Birajte arape koje imaju posebno izvedenu petu, u suprotnom moete imati
problema sa naborima koji vam mogu napraviti uljeve.

Kapa, kaket, eir da bi bio upotrebljiv i koristan, kaket zimi mora imati
zatitu za ui, a leti za lice, ui i vrat (tzv. ,,legionarka,,). Letnji modeli proizvode se u
svetlim tonovima i imaju mogunost podeavanja veliine i obezbeuju dobru
cirkulaciju vazduha. Za leto su praktini i eiri sa irokim obodom, slameni ili od
drugih lakih materijala, koji takoe pruaju dobru zatitu lica i vrata od UV zraenja.
Kod ovih drugih, osim mogunosti podeavanja veliine, najee postoje otvori za
ventilaciju. U svakom sluaju sigurnosna vrpca ispod brade je obavezna. Zimske kape
izrauju se od vune ili od polara, i preko njih, u sluaju potrebe, moe da se navue
kapuljaa.

Rukavice neophodne su jer se i najmanji pad temperature najpre osea na

vrhovima prstiju. Ako to potraje due i temperature nastavi da pada dolazi do
hlaenja i koenja aka to nikako nije dobro ako treba drati tapove, zakaiti
karabiner, osloniti se na stenu i sl. Za zimu se preporuuju dva para rukavica
donje (tanke) od polara, nekada sa seenim prstima, i gornje (deblje) po mogustvu
nepromoive. Prsti se bolje greju i ostaju due topli u rukavicama sa jednim

10
izdvojenim prstom (za palac), ali su one nezgodne za manipulaciju sitnim
predmetima.

tapovi za planinarenje - Trodelne, teleskopske tapove koriste mnogi planinari.

Njihova osnovna uloga je da, apsorbovanjem dela nae teine oko 25% (ukljuujui i
teinu ranca), smanje optereenje kime i nogu (kukovi, skoni zglobovi i posebno
kolena). Koriste se pri usponu i silasku, uvek u smeru padanja tela, mada su
najkorisniji i najpotrebniji pri dugim silascima. Pravilno korienje tapova
podrazumeva da budu iste visine i da daju vrst oslonac prilikom oslanjanja. Duina bi
trebalo da bude u visini lakta, dok ih pri usponu treba skratiti, a pri silaski produiti.
Druga vana uloga je to apsorbuju ,,tvrd teren i poveavaju pokretljivost, pomau
pri kretanju po snenim padinama, klizavom terenu, balansiraju ravnoteu pri
prelasku potoka i manjih reka kada se skakue sa kamena na kamen i sl. Nikako ih ne
treba koristiti u stenovitim usecima, skuenom prostoru, na terenu gde je prilikom
uspona potrebno da se potpomaemo rukama Smanjenje optereenja kime i
zglobova posebno je znaajno kod planinara vee telesne teine, zatim kod starijih
kao i onih koji imaju probleme vezane za bolesti zglobova. Nakon due upotrebe
tapova moe doi do deliminog gubitka oseaja za ravnoteu pa je o tome potebno
voditi rauna. Prilikom hodanja po ravnom terenu, na kraim turama, preporuuje se
da budu sklopljeni i spakovani na rancu.

Gamane - pokrivaju deo noge od cipela do kolena. Slue da spree upadanje snega,
blata i sitnih kamenia u cipele, i za zatitu od vlage i rose u visokoj travi. Takoe
tite od prljanja blatom, krpelja, nekada i od zmijskog ujeda. Jednostavno se stavljaju
i skidaju, lako se peru i odravaju. Ukoliko nemate gamane, stopala se od vode i
snega mogu zatititi i obinim, plastinim kesama izmeu cipele i arape.

Spisak opreme (elementi i koliina) zavisi od karaktera i vremena trajanja planinarske

ture kao i od individualnih potreba planinara. Neke od dole navedenih stavki mogu
se ponekad izostaviti, ali potrebno je biti oprezan pri tome, jer se uvek mora poneti
sve neophodno.

Primer kako izgleda spisak opreme za viednevnu akciju:

ODEA

duge pantalone 2kom;

jakna
kratke pantalone

prsluk kabanica

trenerka donji deo duks - deblji i tanji

majice (pamune za put, aktivne za

donji ve
peaenje)

kapa (kaket, eir, traka...); aktivni donji ve

11
rukavice (2 para)

arape (vie pari) kupae gae kostim (po potrebi)

OBUA

cipele patike

gamane
papue

OPREMA

ranac (40 - 60 lit.) teleskopski tapovi

ranac penjaki 20- 25lit. (za uspon) kaciga (po potrebi)

escajg (no, viljuka, kaika), slanik,

utura boca za 2 litra tenosti (ne
so, otvara za konzerve;
manja od 1l)

eona baterijska lampa i rezervne

naoare za sunce; pitaljka
baterije

kiobran torbica za sitne stvari za vozilo

HIGIJENA, NOENJE

pekiri (manji i vei) neseser

sapun, ampon, gel za tuiranje,

pena za brijanje, brija
dezodorans

zubna pasta, etkica toalet papir

pribor za ienje obue papirne i vlane maramice

fen (po potrebi); grickalica posteljina (ne uvek)

pidama vrea za spavanje i podmeta (po potrebi)

LEKOVI I KOZMETIKA

lek za linu bolest; aspirin;

vitaminsko - mineralne tablete
antibiotik to ireg spektra

12
sredstvo protiv bolova sredstvo protiv dijareje

sredstvo protiv temperature sredstvo protiv munine

sredstvo za dezinfekciju krema za sunce (faktor 50); krema za ruke

gel za opekotine groana mast; autan

PRVA POMO

pakovanje zavoja sterilna gaza

flaster, hanzaplast, makaze,

elastini zavoj; trougla marama
zihernadle

jod (hidrogen 3%) povez za koleno

DOKUMENTA, NOVAC

paso (po potrebi) lina karta

zdravstvena knjiica planinarska knjiica

novac, novanik osiguranje

OSTALO

hrana voda, napitci (aj, kafa)..

plastine kese, kese za smee upalja, ibica; svea; noi ,,vajcarac

blok, olovka, geografska karta,

sat, telefon, punja
pribor za orjentaciju

foto-aparat, punja stare novine

Pribor za orjentaciju ine: GPS, kompas, karta, visinomer

Dodatna oprema za zimske ture: zimska (,,perjana) jakna, zimske pantalone,

dugake gae, rukavice (dva para), zimska kapa, maska za lice, ski naoare, termos
boca, a u dogovoru sa vodiem, zavisno od uslova smetaja i uspona, dereze,
cepin, primus (topljenje snega), folija za zatitu od hladnoe, rasklopiva lopata, mast
protiv smrzavanja i drugo po potrebi

Dodatna oprema za kampovanje (bivak): ator, vrea za spavanje (opseg

prilagoen vremenskim uslovima), podloga za vreu, primus (za kuvanje) sa
rezervnim patronima, posue za kuvanje i jelo, eki za koie.
13
Penjaka oprema (specifikacija zavisi od karaktera akcije i nosi se u dogovoru sa
instruktorom voom akcije): alpinistiki pojas, ue, prusici, karabineri, lem,
gurtne i drugo, po potrebi

Savet: Pri pakovanju opreme potrebno imati je odreeno iskustvo, koje se stie
vremenom, pa zbog toga, za poetak, zapiite ili zapamtite (najbolje je zapisati) ta
ste od garderobe i opreme koristili po vetru, snegu, kii ili suncu, ta su koristili
iskusniji planinari. U narednim akcijama to e znatno olakati dilemu ta obui u
raznim vremenskim prilikama sve dok vam pakovanje ne postane rutinska stvar.

06. VREMENSKE PRILIKE

Za uspeh planinarske akcije i nae zadovoljstvo u planini najee su od presudne

vanosti vremenske prilike. Pojava kie, magle, slabe vidljivosti, oluje, grmljavine,
meave, mraza, sparine, vrelog vetra i sl. nikom nije prijatna. Sve su to okolnosti koje
mogu da stvore neprijatnosti i tekoe, a nekada se dogodi da budu uzrok nesree.
Zbog toga je pre polaska u planinu veoma bitno prikupiti to vie informacija o
predvienom vremenu u tom regionu (putem vremenske prognoze) i eventualnim
specifinostima koje u njemu vladaju (preko lokalnog stanovnitva, iskusnijih
planinara i sl..). Nikada se ne sme potceniti vremenski izvetaj i prognoza jer je
meteorologija znatno napredovala i daje prilino precizne informacije, a pritom je lako
dostupna preko Interneta. Potrebno je da to bude prioritet prilikom planiranja akcije.
Kad god je to mogue, vredi planirati i rezervnu varijantu - mogunost skraivanja
ture u sluaju nepogoda.

I kada, uz najavljeno lepo vreme, krenemo na akciju ne treba gubiti iz vida da se

promene vremena nekada mogu odvijati neverovatnom brzinom (naroito u letnjem
periodu). Direktnu opasnost, koja moe prouzrokovati nesreu, uglavnom ine oluje
sa grmljavinom i nalet hladnog talasa u zimskom periodu. Ostale (ne)prilike uglavnom
izazivaju nezadovoljstvo, prehladu, bolest Zbog svega ovoga navodimo nekoliko
pojava i znakova u prirodi koji nam mogu posluiti da, dodue amaterski, predvidimo
vremenske prilike neposredno pred uspon. To nam nee obezbediti apsolutnu tanost
u prognozi (recimo da je nivo tanosti 50%), ali moe biti vano da se izbegne rizik i
presudno u donoenju konane odluke krenuti ili ostati.

Prepoznavanje znakova lepog i loeg vremena:

- Vazduni pritisak (zavisi od nadmorske visine i vremenskih prilika): normalan

vazduni pritisak na nivou mora iznosi oko 1013mb, i na svakih 100 metara
opada za oko 11mb. Kako uglavnom znamo na kojoj se visini nalazimo lako je
izraunati koliki je normalan vazduni pritisak na toj visini. Ukoliko ga tada
moemo izmeriti i utvrdimo da je stabilan ili je iznad normale za tu visinu pred
nama su povoljne vremenske prilike i obrnuto.
- Dim: ukoliko se dim iz dimnjaka podie ravno uvis to je znak lepog vremena, a
ako se sputa nisko predstoji kia.

14
 - Vetar: severni i severoistoni vetrovi , kao i vetrovi koji danju duvaju iz doline
ka vrhovima a nou obrnuto, obeavaju lepo vreme. Kiu donose juni,
jugozapadni i zapadni vetrovi.
- Magla i rosa: jutarnja magla koja se sputa od vrhova ka dolini i polako nestaje
obeava lep dan. Ukoliko se podie i prelazi u niske oblake mogua je
dugotrajna kia. Laka rosa ujutru znai lepo vreme, a ako je nema verovatno e
biti loe.
- Temperaturne razlike: topli dani a hladne noi i kada je u niim predelima
hladno, a u viim toplo, obeavaju lepo vreme. Velika koliina vlage i sparina
najavljiju loe vreme.
- Mesec i zvezde: sjajne i treperave zvezde i bistar i ,,ist,, mesec predskazuju
lepo vreme. Ravo vreme bie ako je oko meseca svetli krug, a zvezde su
,,mlene,, i ne trepere.
- Rumenilo na nebu: lepo vreme predskazuje veernje rumenilo istih boja na
zapadu, dok jako jutarnje rumenilo na istoku moe nagovetavati loe vreme.
- Oblaci:

Povoljne vremenske prilike oblaci se sputaju od vrhova ka dolini, znai da

dolazi do porasta vazdunog pritiska, to nagovetava lepo vreme. Isto se
deava ukoliko je do oblanosti dolo kasno pre podne, a uvee i nou ona
nestane. Na kraju, lepo vreme obeavaju veliki, pojedinani, gomilasti oblaci
(kumulusi) koji mirno plove i pritom se ne poveavaju.
Nagovetaj loeg vremena oluju, grad i grmljavinu nagovetavaju ogromni
oblaci nepravilnog oblika (kumulonimbusi), dok niski, slojeviti, sivi oblaci
koji se javljaju kasno uvee i u toku noi nagovetavaju kiu.

Ponavljamo savet - u sluaju nepovoljne vremenske prognoze radije

odustanite od planiranog cilja. U protivnom, i ukoliko ga ostvarite, neete
doiveti zadovoljstvo, zbog koga u stvari i odlazimo u planinu. Konana odluka je
vaa, i po povratku nemojte optuivati druge i kriviti vreme. Nikada ne ignoriite
vremensku prognozu i ne forsirajte planinarsku turu, jer nekada moete dospeti u
situacije opasne po ivot.

07. GRMLJAVINA

Jedna od najveih opasnosti koja vas u prirodi moe zadesiti je udar groma. Munje i
grmljavina redovna su pratnja olujnog nevremena. Javljaju se najee u prolee ili
leti, uglavnom u viim predelima i u popodnevnim satima. Nastaju usled sudara
pregrejanog vazduha sa kristalima leda i rasprenim kapljicama vode u oblacima, koji
se mogu prostirati kilometrima. Usled vrtloenja vazdunih masa dolazi do polarizacije
izmeu suprotno naelektrisanih oblaka ili izmeu oblaka i tla. Rezultat je linijsko
pranjenje u obliku krivudave varnice munje.

Ukoliko planirate odlazak u prirodu obavezno pratite vremensku prognozu. Kako

nijedna oluja ne dolazi neoekivano, nevreme moete naslutiti i praenjem
vremenskih pojava.
15
 Predznaci udara groma mogu biti:

znaci upozorenja: sparina, nagli pad pritiska, kupasti oblaci...

znaci opasnosti: nagomilani crni oblaci, zatije vetra, udaljena grmljavina (tada je ve
vrlo opasno)

znaci krajnje opasnosti: naelektrisanje u vazduhu (pucketanje vazduha, die se kosa)

Jedina sigurna zatita od groma je da trenutno otrite u siguran zaklon (kua sa

gromobranskom instacijom, automobil ili voz).

Ako vas, ipak, zadesi nevreme praeno grmljavinom posebno ste ugroeni na
izloenim vrhovima, grebenima, u blizini usamljenih stabala ili pod njima, pored
vodenih tokova i jezera, u podnoju vertikalnih stena, u uvalama, pod
dalekovodima. Odmah od sebe uklonite planinarske tapove (bilo da su metalni ili
karbonski) i ostalu metalnu opremu (imajte u vidu da je spoljni okvir ranca najee
od metala). Ako se nalazite u veoj grupi udaljite se jedni od drugih najmanje 10
metara. Izolujte se od tla i ne leite na zemlju, sedite na unutranju stranu ranca ili
na podmeta za vreu. Ukoliko nemate opremu kod sebe kleknite i priljubite jednu
nogu uz drugu. Manje opasno (ali daleko od sigurnog) je: u umama sa relativno
ujednaenom visinom stabala, brdima, niim takama na planinskim livadama, u
dolinama, min. 15m od vertikalnih stena i litica

Orjentacionu udaljenost munje od mesta gde se nalazite moete proceniti brojanjem

sekundi od pojave munje do trenutka kada ujete grmljavinu. Recimo razlika od 10
sekundi znai da je munja udaljena od vas oko 3,5km. Ako se ovaj interval skrauje
znai da vam se oluja pribliava.

Od neprocenjivog znaaja je da potujete planinu i njene udi, da dobro

poznajete rizike koji vas mogu zadesiti i da budete informisani kakvo vas
vreme oekuje. Bezbednost neka vam uvek bude na prvom mestu, a
planina e uvek biti tu i saekae vas u nekom drugom pokuaju.

08. PLANINARENJE U ZIMSKIM USLOVIMA

Ima planinara koji, nakon intenzivnog planinarenja u prolee, leto i jesen, zimu
provodei u mirovanju. Verovatno zbog toga to je planinarenje u zimskom periodu
neto komplikovanije. To je ozbiljan poduhvat koji sa sobom moe doneti dodatne
opasnosti koje tokom ostatka godine nisu verovatne. Meutim, zimsko planinarenje
esto moe biti neto posebno, i zato evo nekoliko saveta za one koji ele da se
prepuste njegovim lepotama.

- Procenite svoje mogunosti kao lan grupe snosite punu odgovornost za svoje
zdravlje i spremnost. Budite korektni i paljivi prema drugima, i isto zahtevajte
od njih.

16
- Proverite vremenske uslove To je ve reeno i trebalo bi da se podrazumeva,
ali vano je ponoviti kako bi se stekla to bolja slika kakvi nas uslovi oekuju u
planini gde planiramo da provedemo dan (temperatura, brzina vetra, padavine,
lavina). Treba napomenuti da predeli, koji su nam inae dobro poznati,
izgledaju sasvim drugaiji u zimskim uslovima jer se, zbog promenjene
konfiguracije terena, menja oseaj za prostor. Zbog toga pratite vremenske
prilike nekoliko dana ranije i ukoliko je vremenska prognoza nepovoljna
svakako odloite planiranu turu.

Kreite se, iskljuivo, obeleenim planinarskim stazama

- Po mogustvu uvek idite u grupi osim to je zanimljivije, kretanje u grupi je
znatno sigurnije, naroito ukoliko u njoj ima iskusnih planinara koji vam mogu
dati dregocene savete i dobro proceniti eventualne opasnosti.
- Birajte krae staze i krenite ranije imajte u vidu da se zimi rano smrkava,
zbog ega je vano dobro proceniti duinu staze i eventualne potekoe koje se
mogu javiti. Planirajte raniji polazak kako biste povratak na polazite obavili
dok je jo dan i time izbegli dodatne opasnosti. Bez obzira to ste planirali da se
vratite pre mraka uvek sa sobom nosite eonu baterijsku lampu.
- Sneg oteava hod - za deonicu koju preete za jedan sat po snegu od 25cm,
bie vam potrebno mnogo vie vremena ako je sneg dubok 50 cm. Smetovi u
visini kukova problem su i za one najsnanije hod moe trajati satima za
razdaljinu koju u normalnim uslovima prelazite za dvadesetak minuta.
- Obucite se slojevito temperature moe znatno da varira na startu i na vrhu i
zbog toga je potrebno slojevito oblaenje. To e vam omoguiti da reguliete
telesnu temperaturu i tokom peaenja ete se oseati prijatno. Preporuuje se
odea otporna na vetar i spoljanju vlagu (vodootporna jakna sa kapuljaom,
zatvorena oko vrata, nadlanice i kukova). Hladnou najpre osetimo u prstima i
potrebno je predvideti njihovu zatitu.
- Opasnost od hladnoe svako zimsko planinarenje nosi opasnost od
promrzlina. Pokuajte to due da ostanete suvi, odmarajte u zaklonu ili
zavetrini. Tempo hodanja po snegu treba da bude umeren. Brz hod dovodi do
preteranog znojenja, a ukoliko ste prespori ohladiete se, s obzirom na
injenicu da snena podloga i vetar sniavaju telesnu temperaturu. Takoe,
ukoliko je potrebno da prtite sneg oekuje vas neizbeno preznojavanje.
Noenje vlane odee je najbri nain da se brzo ohladite. Zato je potrebno
imati suvu presvlaku i kada se odea navlai ili ukvasi iskoristite prvu priliku i
presvucite se. Ako oseate hladnou malo se utoplite. Kada osetite utrnulost
stopala kreite se, skakuite, pokreite prste. Ne sedajte u sneg zbog odmora,
ne padajte u san.
- Postoje folije od plastinih materijala koje su presvuene reflektujuim
materijalom (astrofolije), i slue da zadre toplotu tako to se obmotavaju oko
tela dok smo u mirovanju. Lako se pakuju pa je poeljno imati ih uz sebe tokom
zime.
- Ponesite odgovarajuu opremu osim osnovne opreme (duboke cipele, aktivni
ve, dukserica, vodootprna jakna i pantalone, ranac, tapovi, kapa, rukavice)
ponesite rezervnu odeu i obuu, gamane, baterijsku lampu, svee, upalja,
prvu pomo, naoare za zatitu od sunca Posebno je opasan led na stazi, kada

17
 jedan pogrean korak moe da vas dovede u veliku opasnost i izazove povrede
sa razliitim ishodom. U ovim sluajevima poeljno je sa sobom poneti i koristiti
dereze koje olakavaju kretanje po poledici.
- Ponesite dovoljno tenosti planinari obino zimi unose manje tenosti,
verovatno iz razloga to znojenje nije toliko intenzivno kao leti. Meutim i zimi
se moe izgubiti dosta tenosti koja isparava iz tela, naroito ako je vazduh
suv. Zato se o ovome mora povesti rauna kako ne bi dolo do dehidracije.
Preporuljivo je poneti termos sa zaslaenim, toplim napitkom koji e vas
prijatno zagrejati i osveiti.
- Mobilni telefon je vrlo koristan, u sluaju da treba pozvati pomo. Meutim
moe da se dogodi da se, usled velike hladnoe, baterija isprazni. Zato se
preporuuje da se telefon dri to blie telu, a ne u spoljanjim depovima.

Neko od iskusnih planinara je rekao: ,,Dolazak do vrha je mogunost, povratak

nazad je obavezan. Ukoliko naiete na uslove koji izgledaju opasno nikada se ne
ustruavajte i u svakom trenutku budite spremni da se okrenete i vratite nazad.
Izlazak na vrh je samo pola puta, morate imati snage i vremena za silazak.

09. HLADNOA

Snienje opte telesne temperature nastaje usled niske spoljanje temperature, jakog
vetra, iscrpljenosti, konzumiranja alkohola Hladnoa moe biti uzrok nekim
grekama koje se mogu pokazati kao sudbonosne, pa je neki nazivaju i ,,tihi ubica,,.

Ljudsko telo se zagreva kretanjem, u protivnom dolazi do njegovog hlaenja.

Organizam tada prvo ,,zatvara,, krvotok prema periferiji (ruke, noge, lice), kako bi
zatitio vitalne organe. Ako nastupi dalje hlaenje organizma, postoji opasnost od
gubitka svesti, stanja oka, prestanka rada srca i smrti. Ukoliko primetite znaajnu
razliku u temperaturi ekstremiteta (ruke i noge) od temperature trupa kod promrzle
osobe, nemojte je pomerati i primoravati na kretanje. Protok hladne krvi iz ruku i
nogu kroz trup i vitalne organe moe izazvati posledice opasne po ivot.

Znaci sniavanja opte telesne temperature: u poetku osoba ima osjeaj

hladnoe i drhti dobro je, nema neposredne opasnosti (meutim ovaj stadijum moe
i izostati), a kasnije oseaj hladnoe prestaje (vreme je za zabrinutost). Sledi
umrtvljenost, apatinost, pokreti su teki, tromi i nespretni. Sve telesne i psihike
funkcije se usporavaju, naglo slabi mo rasuivanja i odluivanja, gubi se sposobnost
komunikacije, javlja se elja za snom. Stanje je tada ve kritino. Ponekad se javljaju
privienja. S daljim sniavanjem telesne temperature osoba gubi svest, disanje i rad
srca se jako usporavaju i ukoliko se ne prui pomo nastupa smrt.

Postupak zbrinjavanja: Ukoliko ste u mogunosti skakuite, pomerajte se, radite

unjeve. Ako, uprkos hladnoi, imate elju da mirujete i da se smrzavate, to je znak
da vas hladnoa obuzima i da vam je potrebna pomo. Ukoliko se u blizini nalazi
zatiena prostorija, dom, sklonite, unesite promrzlu osobu unutra. Mokru odeu
zamenite suvom, utoplite je raznim odevnim predmetima, ukoliko je to mogue dajte
joj tople, zaslaene, bezalkoholne napitke. Moete upotrebiti izvore toplote za
18
zagrejavanje, ali ne prislanjajte ih direktno na telo, ve preko slojeva ebadi ili odee.
Ako nemate na raspolaganju toplu prostoriju, pokuajte ugroenog sa svih strana da
izolujete ebetom, odeom, folijom, bivak-vreom Nikada ne konzumirajte alkohol
jer iri krvne sudove i samo daje prividan oseaj toplote. Efekat je suprotan i, zbog
poveane periferne cirkulacije, hladna krv iz ruku i nogu iri se na itavo telo. Promrzli
delovi tela nipoto se ne smeju trljati snegom ve je potrebno izvriti vieslojno
utopljavanje. Opta promrzlost reava se utopljavanjem itavog tela. Promrzlu osobu
nakon utopljavnja ostaviti da miruje. Na sve naine pokuajte da pozovete pomo
koja e izvriti transport do bolnike ustanove.

Dejstvo vetra: Sa pojaavanjem snage (brzine) vetra, hladnoa se viestruko

poveava. Ova zakonitost ima izuzetan znaaj za boravak u planini i predstavlja
posebnu opasnost.

U sledeoj tabeli prikazana je zavisnost spoljne temperature od brzine vetra. Tamno

plava polja oznaavaju uslove pri kojima promrzline nastaju za manje od 30 minuta.

Brzina vetra O

m/s km/h TEMPERATURA VAZDUHA U C

0 0 10 5 0 -5 -10 -15 -20 -25

1,4 5 9 4 -1 -6 -11 -16 -21 -26
2,8 10 7 2 -4 -10 -15 -21 -26 -32
4,2 15 5 0 -7 -14 -19 -26 -31 -38
5,6 20 4 -2 -9 -16 -22 -30 -35 -42
6,9 25 3 -4 -11 -18 -25 -32 -38 -45
8,3 30 2 -5 -13 -20 -27 -34 -41 -48
9,7 35 1 -6 -14 -22 -30 -36 -44 -51
11,1 40 0,5 -7 -15 -23 -31 -37 -46 -52
12,5 45 0 -8 -16 -24 -32 -38 -47 -53
13,9 50 -1 -9 -17 -25 -33 -40 -48 -55
16 58 -2 -10 -18 -26 -34 -42 -50 -57
18,1 65 -4 -12 -19 -27 -35 -43 -51 -58

Primer: Pri brzini vetra od 6,9m/sec (25km/h) i na temperaturi -50C na otkrivenim

delovima tela (lice, ake) oseamo prividnu temperaturu -180 C.

Savet: na planinarenje (u rancu) uvek nosite zatitnu vetrovku i pantalone, a u

zimskom periodu kapu, rukavice, zatitnu foliju ili bivak-vreu.

19
10. OPEKOTINE OD SUNCA I SNENO SLEPILO

Na planinama ste, vie nego obino, izloeni svim opasnostima koje izazivaju
ultraljubiasti sunevi zraci. Kako biste zatitili kou i izbegli posledice nastale od
stvaranja opekotina neophodno je tititi i skrivati delove koe koji su najvie izloeni
sunevim zracima. Lice, nos, ui, vrat zatititi kremama sa zatitnim faktorom ili
prekriti maramom, pekirom dok na glavi uvek treba imati eir, kaket i sl.
Nepotovanje ovih mera poveava opasnost od stvaranja opekotina i ozbiljnijih
oboljenja koe. Ne zaboravite planine su ,,blie suncu,,.

Sneno slepilo: delovanje ultraljubiastih zraka je najjae i najopasnije na snegu i u

magli (refleksija i difuzija). Obino ga postajete svesni kasno - kada vie nita ne
vidite. Iako prolazno i bez trajnih posledica sneno slepilo je veoma neprijatno i bolno,
i u takvim situacijama esto planirano uivanje pretvara u muenje. Da bi se ovo
izbeglo najbolje je da koristite naoare za sunce sa bonom zatitom, mada su i
obine naoare za sunce mnogo bolje nego nita. Zapamtite, to to do sada niste imali
sneno slepilo uopte ne znai da ste imuni na njega, i da vam se nikada nee
dogoditi.

11. LAVINA

Lavine predstavljaju jednu od najveih opasnosti u planini. O njihovom nastajanju,

pokretanju, smrtnosti i sl. vladaju mnoge zablude, uglavnom zbog nedovoljne
informisanosti. Nekoliko informacije moe da povea mogunost preivljavanja u
sluaju nesree.

Nastanak: Lavine nastaju na visokim, nepristupanim delovima planina, gde svaka

padina koja ima nagib vei od 25o predstavlja potencijalnu opasnost. Uglavnom se
pokreu na padinama koje su nagnute pod uglom od 35o - 45o. Na padinama sa
nagibom manjim od 30o lavine se retko pokreu, a na padinama strmijim od 50o sneg
proklizava, pa se retko skupi dovoljno snega za njihov nastanak. Kada sneg
prestane da pada, zbog niskih temperatura povrinski sloj zaledi. Kada napada novi
sneg veza starog i novog sloja je veoma slaba, tj. slojevi su takorei odvojeni. U
donjim slojevima sneg poinje da puca (zbog teine gornjih slojeva, buke,
vremenskih neprilika i sl.) i da klizi. Tada za sobom lanano povlai gornje slojeve i to
je poetak lavine. Da li e doi do nastanka lavine zavisi od strukture snega koji je
ranije napadao i novog snega. Ako je sneg koji je pre napadao stabilan, velike koliine
novog snega mogu se dobro povezati sa njim i biti gotovo sigurne u pogodnim
vremenskim uslovima.

Lavine mogu biti:

- od rastresitog snega: mesto pucanja je usko, nejasno, na poetku se pokreu manje
povrine, koje dalje zahvataju sve veu koliinu snega tako da pri dnu zauzimaju
veliku povrinu.
- od zbijenog snega: lome se na veem prostoru, a linija loma je uvek vertikalna
- od suvog snega: u proseku se kreu brzinom 100-140 km/h, koju dostiu ve pet
sekundi nakon pokretanja. Ovakve lavine izazivaju najvie smrtnih sluajeva. Komadi
snega se razbijaju jedan o drugi, i kad dobiju veliku brzinu rue i lome sve pred
20
sobom. Kada se rtva nalazi u sredini lavine, uglavnom joj nema spasa.
- od mokrog snega: kreu se dosta sporije, 40-50 km/h.

Razlikujemo lavine objektivnog karaktera, tj. one iji uzronik nije ovek ve
otopljenje, vetar, kia, teina snega i sl. i one subjektivnog karaktera koje je
pokrenuo ovek. rtve lavine najee su rekreativci u planinama skijai, alpinisti,
planinari, vozai motornih sanki

Prepoznavanje: Osnovno pravilo je posmatrati, posmatrati i uvek posmatrati. Vaan

pokazatelj je injenica da lavina ima tamo gde postoje ostaci ranijih lavina. Dakle,
pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i procenite koliko je od tada prolo
vremena. Meutim, iskustva pokazuju da kod padina sa debelim slojem snega nema
pravila i pouzdanih znakova.

Prevencija: Ako imate nameru da se kreete u podruju gde postoji opasnost od

lavina obavezno nazovite lokalnu Gorsku slubu spasavanja ili Centar za lavine i
raspitajte se o mogunosti i proceni pojave lavina. Obavestite ih o svom kretanju i
zatraite lokatore (eng. avalanche beacon), male ureaje, koji emituju signal i u
sluaju nesree spasioce navode na mesto unesreenog. Takoe, obavezno ponesite
lopate za sneg i to vie pomone opreme. Ako vidite napukli sneg, to je znak za
potencijalnu lavinu. to je vei razmak pukotine to je opasnije. Takoe, pripazite na
brze promene vremena, tada se poveava mogunost pokretanja lavina. U
potencijalno opasne delove nikada ne idite sami, a ako vas je vie podelite se u
grupice, ali ostanite dovoljno blizu da se vidite i ujete. Nemojte ii na strme delove
niti u podruja dubokog snega koji je star manje od 3 dana.

Ukoliko se dogodi vama: Ako vidite da ste pokrenuli lavinu jedino to moete
pokuati je da se pomerite u stranu i pobegnete. Ako ne moete pobei i izbei
zatrpavanje pokuajte da se uhvatite za drvo (ako ga ima), i drite se za njega vrsto
kako biste izbegli kotrljanje. Morate biti jako brzi poto lavina ve nakon 45 sekundi
dostie brzinu od 100 km/h. Ako vas lavina ponese morate poeti snano da plivate
ime smanjujete mogunost da potonete s obzirom da je vae telo tri puta tee od
krhotina lavina. Kada lavina uspori ali pre nego to stane, pokuajte da napravite rupu
za vazduh ispred vaih usta jer ugljen dioksid u snegu brzo poinje da se skuplja oko
njih, to moe dovesti do trovanja. Kad lavina napokon stane, njene krhotine i
raspreni sneg kroz nekoliko sekundi potpuno ovrsnu, i tada je kasno za bilo kakvu
akciju. Praktino je nemogue da se oslobodite sami kada ste zatrpani lavinom.

Ukoliko se dogodi drugima: U sluaju da vidite da je nekoga zahvatila lavina,

obratite panju na to kako se kree lavina i, koliko je to mogue, pogledom pratite
rtvu. Tako ete kasnije preciznije moi da je locirate, to e skratiti vreme traenja.
Nikada ne odlazite odmah po pomo jer je jako malo vremena, moda nekoliko
minuta za disanje pod snegom, tako da je svaki minut dragocen. Provedite bar pola
sata, do sat, u traenju pre nego to odete po pomo. Odmah potraite tragove - ruke
koje vire iz snega, skije, snowboard daske, rukavice i sl U sluaju vie rtava
oslobodite ih toliko da mogu da diu. Nemojte gubiti vreme vadei ih iz snega, ve
odmah idite do sledee rtve.

21
Statistika:

- posebno su opasne istone padine i na njima se, usled lavine, dogodi 63% nesrea.
- oko 90% rtava moe se spasiti, ako su iskopani za manje od 20 minuta; nakon 45
min. procenat spasenih je 20-30%; posle 2 sata gotovo da ne postoje anse da neko
preivi.
- etvrtina rtava lavina umire zbog tekih ozleda nanetih od udaraca u stenu ili drvo.
- 90% lavina sa ljudskim rtvama je pokrenuto teinom rtve, ili njene pratnje.
- od ukupnog broja rtava lavina, treinu ine vozai motornih sanki.

12. VISINSKA BOLEST

Visinska bolest nije bolest u pravom smislu rei ve naziv za stanje organizma koje se
javlja kao reakcija na boravak na velikoj nadmorskoj visini. Nastupa neprimetno i
kada je postanemo svesni, ve je prekasno. Obino se javlja na visinama veim od
2500m usled sniavanja vazdunog pritiska. Na visini preko 3500m jedan od dva
planinara osetie neke od simptoma, dok pravi problemi mogu nastati na oko 4500
metara i vie. Posledica toga je manjak kiseonika u vazduhu u sitiuaciji kada su, zbog
poveanih napora, potrebe organizma za njim vee nego obino. Najei uzrok je brzi
uspon koji telu ne daje dovoljno vremena za prilagoavanje. U veini sluajeva radi se
o blaim poremeajima koji ukljuuju stalni oseaj umora, glavobolju, slabost,
nedostatak daha prilikom napora, nesiguran hod, vrtoglavicu, lupanje srca, gubitak
apetita, muninu, povraanje, nesanicu, esto buenje tokom noi, neobine snove
Ovi simptomi i posledice uglavnom ne zahtevaju intervenciju lekara, a zbog njihove
uestalosti mnogi smatraju da je npr. glavobolja na visini normalna stvar. Visinska
bolest retko prelazi u tei oblik, modani i pluni edem, koji moe biti smrtonosan,
posebno ako se ne prepozna na vreme (suvi kaalj, ,,kljuanje,, u pluima, modre
usne, ekstremna slabost, promene u ponaanju, problemi sa vidom, halucinacije).

Nadmorska visina se moe podeliti u nekoliko kategorija:

- srednje visoka (1500-2500m), vazduni pritisak je od 850 do 750mb: zasienje
arterijske krvi kiseonikom je vee od 90%; visinska bolest je mogua, ali retko.
- visoka (2500-3500m), pritisak je od 750 do 650mb: mogu se javiti neki od
simptoma visinske bolesti naroito kod brzog uspona
- vrlo visoka (3500-5800m), pritisak je od 650 do 500mb: manjak kiseonika u krvi
tokom napora (ispod 90%).
- ekstremna visina (iznad 5800m), pritisak pada ispod 500mb: uoljiv manjak
kiseonika u krvi pri mirovanju, pogoravanje opteg stanja usled visinske bolesti
uprkos aklimatizaciji.
Svaka osoba koja se nae na povienoj nadmorskoj visini, u manjoj ili veoj meri,
osetie odreene promene koje su posledica normalnog prilagoavanja. Osnovne
reakcije organizma u tom cilju su ubrzano disanje, bri rad srca, povienje krvnog
pritiska, poveanje broja eritrocita i koliine hemoglobina u krvi ime se prenosi vie
kiseonika do organa i miia. Na veim visinama organizam ne moe dovoljno da se
prilagodi to dovodi do simptoma navedenih na poetku ovog poglavlja.
Rizik: na razvoj visinske bolesti utie brzina uspona, nadmorska visina, visina na
22
kojoj planinar spava kao i individualna osetljivost. Dobra telesna kondicija ne mora
delovati zatitno, ali je poeljna. Veina bolesti (npr. hronina bolest plua, dijabetes)
sama po sebi ne poveava rizik. Smrtnost od visinske bolesti uopteno je niska.
Predvianje, spreavanje i leenje visinske bolesti: lekari ne mogu predvideti
kod koje osobe e se razviti visinska bolest. Prethodna iskustva osobe s boravkom na
visini dobar su pokazatelj, ali postoje izuzeci. Organizam izloen manjku kiseonika na
visini prilagoava se aklimatizacijom. Brzina aklimatizacije razlikuje se od osobe do
osobe. Aklimatizacija se najbolje postie sporim usponom, ime se telo postepeno
prilagoava pre samog uspona na velike visine. Tako se smanjuje rizik od tekih
oblika visinske bolesti. Posebno je vano biti fleksibilan prilikom planiranja uspona i
ostaviti dovoljno vremena za prilagoavanje i oporavak, ako je poremeaj
intenzivniji. Osim aklimatizacije vaan je dobar apetit, uzimanje velike koliine
tenosti, minerala i vitamina, ei odmori pri usponu Leenje visinske bolesti
podrazumeva prestanak daljeg uspona i silazak, naroito ako simptomi ne prolaze, ili
se pogoravaju. Kao pomo prilikom silaska koriste se kiseonik i lekovi.

Preporuke i pravila za aklimatizaciju i bezbednost:

- iznad 3000m potreban je odmor od jednog dana za svakih 1000m daljeg uspona
- iznad 3000m visinu na kojoj se spava poveavati max. 600m na dan
- ako na veliku visinu doete direktno avionom (autom) prvog dana izbegavajte napor
- u toku dana izvoditi uspone na vee visine, uvee se vratiti nie i tamo prespavati
- ako dobijete simptome akutne visinske bolesti ne penjite dalje, ve odmah prekinite
uspon
- ako simptomi ne prolaze odloite dalji uspon za 24 - 48 sati, a ukoliko se
pogoravaju potreban je hitan silazak, bar do poslednje visine na kojoj se bolesnik
oseao dobro nakon ustajanja
- osoba sa simptomima visinske bolesti ne sme se ostavljati sama
Prilagoavanje se dogaa uglavnom tokom prva tri dana na odreenoj visini, ali to
varira kod pojedinaca dok potpuna aklimatizacija traje mnogo due. Ne postoje
pouzdani inioci za predvianje dobre aklimatizacije, osim dobre volje pojedinca za
oslukivanje vlastitog tela.

13. KRETANJE I PAUZE PRILIKOM PLANINARENJA

Hodajte sitnijim koracima jer ete tako manje opteretiti kosti i miie. Napredujte
onom brzinom da lako i bez zamora moete da razgovarate sa drutvom. Orjentacioni
podaci govore da prosena osoba po kilometru naini oko 1250 koraka, dok se za
jedan sat moe prei oko 3km i savladati oko 300 metara uspona. Pravilno oslanjanje
stopala je po sistemu ,,peta prsti, sve ostalo je pogreno. Najbitniji je lagan,
oprezan i gibak hod. Nizbrdo ne trite, kada silazite po kaskadama hodajte oprezno i
ne skaite. Telo neka bude uspravno, jer tako ostvarujete pun kapacitet plua i
omoguavate pravilnu raspodelu tereta. Ravnomerno mahanje rukama i
uspostavljanje ritma sa koracima takoe olakava hodanje. Pokuajte da uvek hodate
pravilno jer svaki neprirodan poloaj (savijanje kime, hodanje ukrivo, uvrtanje
stopala) izaziva dodatne bolove.

23
Pauze prilikom peaenja ne treba da budu ni mnogo este ni mnogo retke, a ne bi
trebali ni dugo da traju. Najbolje je da se svakih tridesetak minuta napravi pauza u
trajanju od 2-3 minuta, a na svakih sat i po krai odmor od desetak minuta. Poeljno
je da to bude na mestu zaklonjenom od sunca i vetra, po mogustvu suvom. Odmah
po zaustavljanju valja obui neto od toplijih delova opreme, prvenstveno zbog toga
to ste mokri od znoja. Ukoliko sedite koristite prostirku, neko staro stablo i sl Noge
je najbolje postaviti u neto povien poloaj (na kamen, panj, ranac). Ove pauze su
pogodne da se neto pojede i popije, kao i za podeavanje odee i opreme.

14. KAMEN KOJI SE KOTRLJA ILI PADA

Kamen koji se kotrlja ili pada moe nas dovesti u smtrnu opasnost u planini i,
ZAPAMTITE, uvek dolazi sasvim neoekivano! Pored kie, snega, groma i grda,
na vas se moe obruiti i kamenje, stene, led, otopljeni sneg, stabla, grane

Ko rui kamenje? Kamenje najee pada samo od sebe usled temperaturnih

razlika. Tipine su temperaturne razlike i dnevna otopljavanja zimi - sunce zagreva
stenu, led u pukotinama se otapa i dolazi do odrona kamenja. Kamenje nehotice
obruavaju i planinske ivotinje (npr. divokoze). Veoma esto opasnost izazove ovek
prilikom hodanja. Zato budite vrlo oprezni kada uoite ljude na stazi koja se nalazi
iznad vas, i razmiljajte o tome kada ste vi iznad drugih planinara.

Prepoznavanje: Najveu opasnost predstavljaju tereni sa kruljivim stenama, strmi

tereni obrasli travom ili umom i staze na kojima se iznad vas kreu drugi planinari.
Pokuajte da uoite tragove ranijih i skorijih odrona, pogledajte ima li na tlu svee
rasutog kamenja ili razbijenih stena (razlikuju se po svetlijoj boji od okolnog terena).
Ipak, u strmim lebovima i na padinama prekrivenim siparom kamenje je pojava koja
se ne moe izbei i na ta morate rainati. esto upozorenje moe biti zvuk kamena
koji se kotrlja niz padinu, izazivajui sve veu buku koja nekada moe da preraste u
pravu ,,grmljavinu,,.

Zatita: Budite obazrivi, povremeno pri usponu pogledajte na gore. Ako je mogue
zaobiite strane gde su este pojave odrona. Kada kamenje krene nemojte se
zaustavljati dok ne pronaete siguran zaklon. Ako prolazite stazom uz strmu liticu
najbolje je priljubiti se uz stenu i rukama dodatno zatititi glavu dok vam ranac
ponekad moe zatititi lea. Na zahtevnim i poseenim stazama obavezno nosite
lem, po mogustvu namenjen ba za planinare. Medjutim, ako je kamen veliki, ni
kaciga vam ne moe pomoi.

Zapamtite, kada kamenje pone da pada i da se kotrlja oko vas, momentalno

potraite zaklon i zatitite glavu. Ukoliko ste sluajno vi otisnuli kamen, a znate
(vidite) da se ispod vas kreu drugi planinari obavezno ih upozorite uzvikom
KAAAMEEEEN!!!

24
15. OKLIZNUE I PAD

Nesree prilikom planinarenja prouzrokovane su uglavnom donoenjem pogrenih

odluka, nepanjom i pogrenim ponaanjem. Najvei broj povreda nastaje usled
okliznua i pada. Posledice okliznua i pada ne moraju same po sebi biti opasne niti
tragine - to u velikoj meri zavisi od terena gde se nesrea dogodila. Bez obzira na to
to neki planinari padove ignoriu uz komentar da se njima tako neto ne moe
dogoditi, oni se nikako ne smeju potcenjivati. Razloga za to ima vie. Prvo, nije uvek
lako prepoznati opasan teren. Drugo, mogunosti za pad su poveane i najee
se javljaju kod strmih padina, vlane i klizave trave, krunog terena, provalija du
staze, nestabilnih oslonaca, na snegom i ledom pokrivenim stazama, sitnom kamenju
(siparu), smrznutoj zemlji, korenju drvea koje izviruje iz zemlje, pri prelasku sa
blatnjavog na stenoviti teren kada blatnjava obua kliza po steni i sl

Padovi se najee dogaaju zbog: nedovoljne panje i koncentracije; pogrene

procene; pogreno izabrane, neobeleene, staze koju niste blagovremeno napustili i
vratili se na bezbedan teren; razgledanja ili fotografisanja predela ili detalja pri kome
na trenutak zaboravite na opreznost i na to gde se u stvari nalazite; branje cvea i
plodova u stenovitom okruenju; umora; straha; nedostatka odgovarajue opreme
(npr. neadekvatna obua) i sl.

Nekoliko saveta:

- Ne idite nikada sami u planinu! Pri planinarenju, ponekad, pomislite na mogue

nezgode.

- uvajte snagu i nikada ne precenjujte svoju kondiciju i psihofizike sposobnosti.

Ukoliko osetite umor i iscrpljenost odmorite se i, ako ste i dalje iscrpljeni, odustanite
od planiranog cilja i vratite se, po mogustvu u pratnji neke osobe.

- Ukoliko uoite opasnost vratite se dok je vreme, ne srljajte dalje. Odluke tipa i
pored toga, ma nema veze veoma su opasne, a nekada mogu biti i presudne.

- Nosite uvek propisanu i preporuenu opremu (ukoliko niste sigurni raspitajte se

koju). Posmatrajte kako i ta rade iskusniji planinari.

- Razmiljajte ve prilikom pripreme uspona i pokuajte da sagledate ima li opasnih

deonica i da predvidite mogue opasnosti. Na opasnim deonicama izbegavajte
fotografisanje i nepotrebne razgovore, ve se trudite da budete maksimalno
skoncentrisani. Hodajte oprezno, pre svakog koraka proverite da li je bezbedno.

- Ako je mogue, kod lokalnog stanovnitva ili kod planinara koji su ve bili na
podruju gde ste planirali da idete, raspitajte se o njegovim specifinostima.

Vebajte spreavanje pada

Ukoliko se ipak okliznete, odroni vam se kamen ispod noge ili na neki drugi nain
izgubite ravnoteu pokuajte da trenutno (to pre) dovedete telo u leei poloaj,

25
licem prema tlu (stav priblian onom u kome radite sklekove). Pritom noge neka budu
lako rairene, vrhovi cipela svom snagom utisnuti u tle, ake stisnute. To je poloaj
koji vam daje najvee izglede da se zaustavite, a i najmanje je bolan. Ovo se najbolje
moe uvebati na kraim, izabranim padinama, kada ete se namerno okliznuti na
vlanoj travi ili ledu i odmah potom zauzeti leei poloaj, kako je opisano. Tako se
stiu potrebni refleksi i spretnost da bi od okliznua do poetka koenja proteklo to
manje vremena. Neki planinari, koji su ee izloeni mogunostima pada, toliko su
uvebani da je uspostavljen gotovo uslovni refleks, slian onom koji imaju vozai
prilikom koenja.

16. POVREDE I PRVA POMO

Dunost svakog planinara je da povreenom, ili bolesnom, prui pomo na licu

mesta, pre dolaska lekara, u skladu sa svojim znanjem, iskustvom i mogunostima.
Sutina prve pomoi je povreenom sauvati ivot i spreiti pogoranje stanja, drei
se odreenih pravila zavisno od povrede. Prilikom pruanje pomoi ne sme se
oklevati, ve se treba snai s onim to imamo. Istovremeno potrebno je ostati
priseban, savladati paniku i sopstveni strah i pomo pruiti brzo, ali ne brzopleto.
Vano: Prilikom pruanja pomoi nikada ne zaboravite na sopstvenu
bezbednost!

Ukoliko se u planini dogodi nesrea, prvo pokuajte da obavestite Gorsku slubu

spasavanja (GSS). Zbog toga je potrebno da svaki planinar kod sebe ima neki od
sledeih brojeva:

Stanica Beograd 063/466-463 Stanica Stara planina 063/466-461

Stanica Kopaonik 063/466-466 Stanica Zlatibor 063/466-467

Ukoliko nemate kod sebe broj GSS pozovite bilo koji broj za hitne sluajeve za podru-
je Srbije :

- policija 192 vatrogasno spasilake jedinice 193 hitna sluba 194

Preporuuje se da obavetenje o nesrei daje svedok nesree, jer e najbolje odgovo-

riti na pitanja u vezi nesree. On treba da d sledee podatke:
svoje ime, prezime, adresu i broj telefona
ime, prezime, adresu i broj telefona unesreenog
kada se nesrea dogodila, kakve su povrede, koliko ima povreenih
gde se nalazi povreeni (to taniji opis pristupa do mesta nesree)
ta je ve preduzeto i ko je jo obaveten

Nekada e biti potrebno da se poziv u pomo poalje pomou zvunog ili svetlosnog
signala. U tom sluaju ispravan planinarski poziv u pomo sastoji se od davanje istog
signala (zviduk, svetlo) 6 puta u minuti, svakih 10 sekundi po jedan. Posle jednog
minuta pauze poziv se ponavlja.

26
Najee problemi i nesree u planini su:

1) ogrebotine oteenje povrinskog sloja koe uz kapilarno krvarenje koje se

samo po sebi ubrzo zaustavlja. Najpre odstraniti prljavtinu, a zatim gazom,
navlaenom alkoholom, oistiti ogrebotinu i okolnu kou. Na kraju staviti
hanzaplast ili, u sluaju veih ogrebotina, sterilnu gazu i lagani zavoj.
2) uljevi nastaju usled ritminog, dugotrajnog pomeranja povrine koe u
prevelikim ili premalim, nedovoljno stegnutim cipelama, poderanim ili
okrpljenim arapama, neodgovarajue higijene ili, najee, kao posledica
dugog peaenja. Delovi koji su izloeni trenju ili jaem pritisku (tamo gde rub
obue dodiruje nogu) i koji su ve malo nauljani mogu se zatititi
hanzaplastom. Vee uljeve potrebno je tretirati kao otvorenu ozledu, to
podrazumeva paljivo pranje toplom vodom i sapunom i oblaganje sterilnom
gazom u vie slojeva. Nije preporuljivo otvaranje uljeva iglom i sl. Vei deo
ovog problema moe da se eliminie odgovarajuom obuom. Takoe, arape
moraju biti itave, bez ,,rupa,, i bez zakrpa.
3) nesvestica - ako je osoba delimino pri svesti treba joj dati zaslaene vode.
Alkohol se ne sme davati, jer omamljuje i zbog toga to e se prividno stei
utisak da greje, a u stvari iri krvne sudove i prouzrokuje bre hlaenje tela. U
sluaju potpune nesvestice unesreenog moramo poloiti na bok, kako se ne bi
uguio sopstvenom pljuvakom, jezikom ili ugruanom krvi, i ne sme mu se
davati nikakav napitak, jer je refleks gutanja iskljuen.
4) ok - simptomi oka su: bledilo koe (esto sivkaste boje), gubitak boje usana,
brz puls, povrno disanje, hladna i vlana koa, uznemirenost, nesvestica.
Uzroci mogu biti: vee krvarenje, uestalo povraanje, gubitak telesne tenosti
usled opekotina, udar elektrine struje, srani udar Bez oklevanja je potrebno
glavu staviti na nisko uzglavlje, noge podii oko 30cm od tla, otkopati odeu...
Unesreenom ne davati nita za jelo i pie. Ako je osoba bez svesti ili povraa,
poloiti je na trbuh glavom okrenutom u stranu. U sluaju potrebe potrebno je
dati vetako disanje usta na usta i uraditi masau srca, osigurati lagano
utopljavanje, mirovanje i odmor. Osoba u oku nikada se ne sme ostaviti
preputena sama sebi.
5) prestanak disanja potrebno je oistiti disajne puteve i pruiti vetako disanje
6) prestanak rada srca hitno pristupiti oivljavanju, masai srca i vetakom di-
sanju.
7) prelom kosti i uganue - znaci preloma su: bol, nemogunost pokretanja
povreenog ekstremiteta, oteklina na mestu preloma, deformitet (nije uvek
prisutan, ali ako postoji to je siguran znak preloma). Slomljena kost se mora
imobilisati pre prenoenja ili transporta povreenog. Imobilizacija je postupak
kojim se povreeni deo tela stavlja u stanje mirovanja i u okviru prve pomoi
radi se privremena (transportna) imobilizacija. Njena uloga je da sprei
pogoranje povrede i smanji bol tokom transporta do zdravstvene ustanove.
Kod otvorenih preloma najpre je potrebno zaustaviti krvarenje. Zatim je ranu
potrebno pokriti sterilnom gazom i imobilisati u zateenom poloaju. Kao
sredstvo za imobilizaciju moe nam posluiti kiobran, cepin, planinarski tap,
komad grane... Osim kod preloma, imobilizaciju je potrebno izvriti prilikom
uganua, iaenja, opekotina, promrzlina, ujeda zmije, prignjeenja...
Uganue nastaje usled naglog pokreta u zglobu, pri emu dolazi do ozlede
27
 ligamenata ili zglobne aure. Javlja se otar bol, a potom i oteklina zgloba.
Tegobe se mogu ublaiti hladnim oblogama, pri emu noga treba da miruje. U
teim sluajevima potrebna je lekarska pomo. Iaenje je ozleda kod koje
glava zgloba izlazi iz zglobne aice, zglob je izoblien i bolan i svaki pokuaj
kretanja nailazi na otpor i bol. Pre transporta zglob je potrebno imobilisati u
zateenom poloaju. Nikada ne pokuavajte nametanje iaenog
zgloba.

8) krvarenje i rane prvi korak je hitno zaustavljanje krvarenja. Ukoliko krv tee
u mlazu, treba pritisnuti krvne sudove koji vode ka rani i saekati da krv
stane. Na ranu treba staviti dovoljno sterilne gaze i previti je, a povreenom
dati zaslaene tenosti. Zapamtite da rane nikada ne treba ispirati, niti
dodirivati.

9) visinska bolest - javlja se na visokim planinama zbog smanjene koliine

kiseonika i manjeg vazdunog pritiska. Prepoznaje se po: glavobolji, slabosti,
vrtoglavici i halucinacijama. Odmah treba odustati od daljeg penjanja i pojesti
neto to e nam vratiti energiju, i vratiti se na visinu gde nema simptoma
visinske bolesti. Osetljivost na visine smanjuje se postupnom aklimatizacijom.

10) sunanica i toplotni udar - manifestuju se glavoboljom i vrtoglavicom nakon

dugog hodanja po suncu i vruini. Obolelog poloite u hladovinu i stavite mu na
glavu hladne obloge. Preventivno treba izbegavati uspone u narednih 12 sati.

11) sunano slepilo, zimsko slepilo - posledica prevelike koliine svetlosti koja ulazi
u oko. Oi treba tititi sunanim naoarima sa UV-zatitom, jer druge tamne
naoare ire zenice, onda kada bi trebalo da su skupljene. Ukoliko se slepilo
pojavi, treba izbegavati svaki izlazak na svetlo i na oi staviti hladne obloge.
Sunano slepilo se moe dobiti i zimi, jer nema veze sa sunevom toplotom.

12) strujni udar, udar groma - unesreenog treba to pre osloboditi iz strujnog
kruga, pritom pazei na svoju sigurnost, da i sami ne postanete deo strujnog
kruga. Unesreenog ne doticati sve dok se ne prekine dovod struje. Ako je
unesreeni bez svesti proverite disanje i krvotok i po potrebi zaponite mere
oivljavanja (vetako disanje, masaa srca), onesveenog koji die okrenite
na bok. Sa opekotinama postupiti kao to nalae prva pomo, imajui u vidu da
ovako izazvane opekotine mogu biti mnogo dublje nego to se uini na prvi
pogled.

13) zmijski ujed ujed zmije otrovnice prepoznaje se po dve ubodne ranice na
odstojanju od 6 do 10 milimetara. Svaka osoba na otrov reaguje razliito.
Simptomi trovanja zavise od uzrasta, opteg zdravstvenog stanja osobe, od dela
tela na kome se nalazi ujed i od koliine ubrizganog otrova. Javljaju se bol,
znojenje, opta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraanje, gubitak svesti
Tragovi ujeda obino krvare, brzo se javljaju oteklina, utrnulost i crvenilo. Kako bi
se ublaile ozbiljnije reakcije organizma na otrov, ujedenoj osobi neophodno je
najpre pruiti prvu pomo. Prvo se pristupa istiskivanju otrova ceenjem iz mesta
ujeda, do pojave sukrvice. Rana se nipoto ne sme isisavati jer tako otrov moe
28
 dospeti u krvotok spasioca. Ono to se moe odmah uraditi je spajanje ranica od
ujeda finim, plitkim, rezom, noem ili sklapelom, ime se poveava povrina za
istiskivanje otrova. Ujedeno mesto tretirati hladnim oblogama, a ujedenom dati
to vie vode. Uzimanje napitaka koji dovode do irenja krvnih sudova (kafa,
alkohol, aj, energetski napitci..) nije dozvoljeno jer se tako olakava prodiranje
otrova dalje od mesta ujeda. Vano je da ujedena osoba miruje, da nema panike i
naglih pokreta, koji ubrzavaju cirkulaciju i doprinose brem irenju toksina. Nakon
deliminog uklanjanja otrova potrebno je izvriti imobilizaciju ujedenog
ekstremiteta (ako je u pitanju noga ili ruka). Ukoliko je zdravstvena ustanova
daleko potrebno je primeniti podvezivanje, ali tako da ne doe do potpunog
prekida cirkulacije ve do njenog usporavanja. Kao podvesku treba koristiti
trakaste komade tkanine, zavoj i sl., dok pertle, uad i drugo treba izbegavati.
Posle ukazane prve pomoi ujedenu osobu treba transportovati do najblie
zdravstvene ustanove gde e biti pregledana i zbrinuta. Serum protiv zmijskog
otrova moe dati samo ovlaena i za to obuena osoba. Samoinicijativno
davanje, van zdravstvene ustanove, nije dozvoljeno jer moe doi do
anafilaktikog oka, usled koga, za samo nekoliko minuta, moe nastupiti smrt.
Imajte na umu da klinika slika i opte stanje ujedene osobe izgledaju veoma
loe, ali su prognoze, posle ukazane prve pomoi, pozitivne. Zdrave, odrasle,
osobe se nakon ujeda uglavnom potpuno oporavljaju i na naim prostorima
veoma su retke komplikacije, poremeaji i smrtni ishod.

Najea meta ujeda su noge i ruke. Zbog toga se pri kretanju preporuuje
vrsta, duboka, obua i duge pantalone. Komentari tipa - ,,neu valjda usred
leta da nosim duboke cipele i duge pantalone - ne spadaju u domen
racionalnog razmiljanja i ponaanja. Podrazumeva se i stalna panja gde emo
sesti, gde spustiti ruke prilikom hvatanja za stene, prilikom branja umskog bilja
i sl..

U svakom od ovih sluajeva ne zaboravite da unesreenog zatitite od hladnoe, da se

telo, usled mirovanja, to manje ohladi.

17. ISHRANA PLANINARA

Planinarenje iziskuje pojaane fizike napore, za koje nam je potrebno 40004500 cal
dnevno. Prilikom pakovanja hrane moramo se prilagoditi uslovima koji nas oekuju na
usponu. Treba poneti sve to je potrebno, ali u takvim koliinama da nam ranac ne
bude preteak, da ne ograniava kretanje i izaziva nepotrebno gubljenje energije.
Preporuka je da se nosi to raznovrsnija hrana, koja moda nije ono to najvie
volimo da jedemo, ali iz koje e na organizam izvui maksimum energije. Ukoliko
znate da je na kraju akcije predvien obrok u nekom restoranu, moete smanjiti
koliinu hrane koju ete poneti i tako olakati svoj ranac.

Potrebnu energiju naem telu daju ugljeni hidrati. Zbog toga je dan pre
planinarenja organizam potrebno snabdeti dovoljnom koliinom ugljenih hidrata.
Hrana koja sadri visok procenat ugljenih hidrata u svakodnevnoj ishrani: hleb (moe
crni, raani, sa heljdom, dvopek, ali nikako tzv. ,,obogaeni), testenine, pirina,
pahuljice od itarica, griz, voe, povre, mleko, mleni proizvodi, med, okolada
29
(najbolja je okolada za kuvanje), eer, zaslaeni aj, glukozne bombone, razne
vrste keksa, suvo groe, semenke, bonita Orjentacioni odnos sastojaka, u ukupnoj
dnevnoj koliini hrane, izgledao bi ovako: itarice 35%, mleni proizvodi 15%, meso
10%, masti 15%, voe i povre 20%, eer 5%. Rasporeeno po obrocima to bi
otprilike izgledalo ovako: doruak 10%, uina 20%, ruak 30% i veera 40%, od
ukupne dnevne koliine hrane. Nikada ne jedite pred sam uspon, za to uvek ima
vremena ranije (kod kue, u prevozu).
Skrob i eeri: razgrauju se u organizmu do prostih eera uz pomo enzima,
resorbuju se i prelaze u krvotok i jetru gde se pretvaraju u glukozu. Potrebno je da
nivo eera (glukoze) u krvi ima konstantnu koncentraciju. Ako je nivo glukoze nii od
normale, dolazi do hipoglikemije, koja se prepoznaje po umoru, gladi, drhtavici, a ako
je nivo vii od normale, dolazi do hiperglikemije, koja izaziva umor i pospanost. Oba
stanja su opasna i ako potraju due vreme mogu izazvati tee posledice po vae
zdravlje. Jedan deo glukoze energijom snabdeva mozak, nervni sistem i miie, a
drugi deo se pretvara u glikogen (rezerva energije). Glikogen, koji je smeten u
miiima i jetri, je ,,gorivo za pokretanje miia. Kod fizikih napora on se pretvara
u glukozu i tako snabdeva sve elije u telu . Budui da su rezerve glikogena u
miiima relativno male, troi se rezerva u jetri, i im se rezerve glikogena potroe,
telo osea umor i sve tee se kree. Istovremeno se pokree mehanizam za troenje
rezerve masnoe, ali taj proces ide malo sporije. Rezerve glikogena mogu se popuniti
samo ugljenim hidratima, a za taj proces potrebno je najmanje 24 sata. Nakon to su
rezerve popunjene, preostali deo se pretvara u mast i taloi u masno tkivo.Ugljeni
hidrati tede belanevine i masti, pa dokle god ih unosimo dovoljno (minimalno 50
100 g dnevno) belanevine i masti, kao rezervni energetski izvori, e biti poteene
razgradnje i upotrebe u energetske svrhe.
Voe i povre: neophodni su zbog vitamina, minerala, eera i vode koje sadre i
drugih komponenata. Najbolje su jabuke, pomorande, banana, limun, sve kupus,
argarepa, paprika, crni luk, manje koliine paradajza Osim u sveem stanju mogu
se poneti u suenom obliku - kajsija, groe, ljive, smokve, badem ili u vidu
napitaka. Nakon uspona sueno povre se prelije vodom i tako se kuva. Kao dodatak
moe se dodati kocka koncentrovane supe ime se najbolje nadoknauje izgubljena
so.
Mleko i mleni proizvodi: hrana poput sira, maslaca, jogurta i mleka vaan je izvor
kalcijuma i ostalih minerala i vitamina. Ovde se mora voditi rauna o kvarljivosti
mlenih proizvoda pri duem stajanju i na viim temperaturama. Klasino mleko,
kiselo mleko, jogurt i sl. nezahvalni su za transport, a ponekad se deava i da
pakovanje pukne. Birajte proizvode s manjim procentom masnoe. Zato je najbolje
poneti mleko u prahu i razne vrste tvrdih sireva, a u zimskim uslovima pogodan je
kajmak.
Meso i mesne preraevine: igraju vrlo vanu ulogu za povratak izgubljene energije,
naroito pri velikim naporima. Meso se sporije kvari nego mleko, naroito ako je
sueno ili konzervirano, ali uvek treba biti oprezan. Najpraktinije su konzervirane ili
vakumirane preraevine (narezak, patete, kobasice.) koje esto ne ispunjavaju sve
kriterijume zdrave hrane (tee se vare, sadre previe nitrita), ali pri velikim fizikim
naporima i ravim vremenskim uslovima to nije ono to e previe okupirati vae
misli.

30
Voda i drugi napitci: Konzumiranje dovoljne koliine tenosti neophodno je za
normalno odravanje metabolizma, naroito pri naporima kojima smo izloeni na
planinarskoj turi. Tenost je najbolje uzimati za vreme kratkih odmora i to nekoliko
gutljaja, lagano i po malo, nikako ne siliti sebe i piti svakog asa i u velikim
koliinama. To najbolje ilustruja izreka: ,,ne jedi do sitosti, ne pij do iznemoglosti.
Vee koliine preporuuju se tek na kraju peaenja, nakon odmora i nakon to se
telo ohladilo. Potrebna koliina vode zavisi od sopstvenog organizma, intenziteta
napora, godinjeg doba i sl Orjentaciono, na 5 sati peaenja organizmu je dovoljno
oko 1,5l vode. Preporuuje se voda sa vodovoda i iz bunara, a u nevolji, ukoliko nema
druge pitke vode, mogu posluiti kinica, sneg i led. Nekaptirani izvori, povrinska,
tekua ili stajaa voda i sl. spadaju u vode sumnjive istoe i mogu biti zagaene i
izazvati razne zarazne bolesti (u krakim krajevima moe biti zagaena i izvorska
voda). Ukoliko se, ipak, neto od ovoga mora koristiti prethodno bi vodu trebalo
prokuvati, dezinfikovati ili procediti, ukoliko za to postoje uslovi. Na peakim turama
preporuuje se i aj, a za efikasan oporavak odlian je kakao jer je bogat gvoem i
mineralima.
Meni za viednevne ture: praksa pokazuje da na planinarenje najpogodnije nositi
suvu hranu koja nije lako kvarljiva. Na viednevne ture najbolje je poneti hleb ili
dvopek, konzerve (riba, mesni narezak, pateta), sireve, suve kolae, svee i sueno
voe i povre, crnu okoladu i sl... Ako moete ponesite supe za kuvanje (kesice ili
kockice), gotova jela, pire u kesici, testenine Koliina hrane mora biti dovoljna za
trajanje izleta, a dobro je imati i malu rezervu zbog neplaniranih okolnosti.
Savet: Izbegavajte konzumiranje vee koliine hrane 23 sata pre planinarske ture.

18. ISCRPLJENOST

Iscrpljenost nastaje kao posledica nedostatka energije u organizmu. Retko se deava

da izazove tregine posledice, ali moe priiniti velike neprijatnosti, naroito u
kombinaciji sa snienjem telesne temperature usled hladnoe. Mnogo toga moe se
izbei dobrom pripremljenou, redovnom i pravilnom ishranom, uzimanjem dovoljne
koliine tenosti, pravovremenim pauzama, odgovarajuom garderobom (naroito u
zimskim uslovima da se energija ne bi rasipala na zagrevanje organizma).

Sve navedeno u kombinaciji sa realno odabranim ciljem (u skladu sa svojim

psihofizikim sposobnostima) i donoenjem ispavnih odluka bie dovoljno da vam
boravak u planini bude prijatan i donese uivanje zbog koga ste se opredelili za
planinarenje.

19. U SLUAJU DA ZALUTATE

Prilikom boravka u prirodi sve vreme morate biti sigurni u kom smeru idete, kojim
putem, gde se trenutno nalazite, koliko ima do cilja i sl Ipak, uprkos tome, moe se
dogoditi da zalutate, naroito u planini, dubokoj umi, u magli ili po noi. Kako tada
postupiti?
- najvanije je da vas ne uhvate panika, strah ili samosaaljenje. Najpre se malo
odmorite, razmislite o situaciji u kojoj se nalazite i ta moete da uinite kako biste
nali pravi put. Pokuajte da primenite sva svoja znanja.

31
- ako poznajete topografiju, a kod sebe imate kartu i kompas, odredite gde se
otprilike nalazite i to priblinije svoju poziciju. Tada ete lako odabrati dalji smer
kratanja: prema ranije utvrenom cilju, ka nekoj komunikaciji, naselju, vodotoku i sl
- ukoliko nemate mogunost da se snaete pomou karte i kompasa, pokuajte na
drugi nain da odredite svoj poloaj. Budite smireni, pokuajte da se prisetite kuda ste
sve ili, gde ste skrenuli. Sa nekog uzvienja pokuajte da prepoznate neki orjentir
pored koga ste proli, pre nego to ste zalutali. Pokuajte na ovaj nain da doete do
mesta gde ste skrenuli sa pravog puta. Da ne biste zalutali jo vie, putem ostavljajte
tragove na tlu (prelomljene granice, oznake na stablima, papirie zakaene za
bunje..).
ako ne budete uspeli da se vratite na stari put preostaje vam da pokuate da doete
do nekog naselja, puta, pruge, gradilita i tako okonate neizvesnost. Na neki od
poznatih naina potraite sever i na osnovu toga odredite smer kretanja. Za vreme
hoda drite se tog smera da se ne dogodi da se kreete u krug (to je est sluaj).
no i magla znatno oteavaju snalaenje, pa je tada opasno hodati, naroito ako
ste u nepoznatom kraju. Dakle, ako pre noi ne stignete do naselja ili se zateknete u
gustoj magli, pripremite zaklon u kome ete boraviti do jutra. Ukoliko ste u
mogunosti, sakupite dosta suvih drva i naloite vatru. Ako imate hrane, veerajte i
nemojte mnogo brinuti ujutru ete nai put (ili e ve vs neko pronai).
ukoliko imate opremu za noenje u prirodi (vrea, atorsko krilo, pokriva) i ako
vremenski uslovi dozvoljavaju, u zaklonu moete pripremiti leaj za spavanje. Ako
nemate potrebnu opremu bolje je ne spavati, naroito ako je hladno vreme.
ako niste opremljeni za noenje, a nalazite se u ravnici ili na manje opasnom
terenu, moete nastaviti da hodate i nou. Odmaraje se kad god osetite potrebu, ali
ne predugo, da se telo isuvie ne ohladi.

20. DECA U PLANINI

Decu u planinu vodite iskljuivo kao ravnopravne lanove planinarske akcije. U

suprotnom sve ostalo moe izazvati neplanirane probleme i posledice. U sluaju da
krenu sa vama prema njima definiite uspon. Poetna motivacija im nee nedostajati,
ali kako tura odmie dogodie se da se povremeno nepotrebno zaustavljaju,
zabavljaju, igraju, ukratko da se bave drugim stvarima od onih koje vas zanimaju.
Posle nekog vremena mogu postati nezainteresovana i poeleti da se vrate (to esto
nije mogue), umor moe izazvati njihovu nervozu i nestrpljivost, njihova upornost je
sve manja Ako se doda da veina nije buena za uspone, pa samim tim nije svesna
opasnosti koje mogu nastati u planini, jasno je da je za njihovu bezbednost vaa
uloga presudna. Vi ste taj koji sve vreme mora biti strpljiv, principijelan, ak i strog
ako je potrebno. Vae iskustvo i poznavanje planine omoguava da u svakom
trenutku imate procenu da li se, i koliko, izlau opasnosti. Ako ture prilagodite njima,
bie im lepo i zavolee planinarenje.

32
21. OKRUENJE (uma, rastinje, divlja...)

ume vremenom stare i oboljevaju, a njihovo podmlaivanje traje sporo i dugo. One
predstavljaju sloen ekosistem iji su plodovi njihovim stanovnicima esto jedina
hrana. Sve vreme mislite na njih, i na one vidljive i one nevidljive. ovek, esto
neoprezno i nesvesno, moe napraviti tetu koje postane svestan tek kada za to bude
kasno. Na neke faktore, nepovoljne po ume, ne moemo uticati (sua, oluje,
poplava, grad, lavina.) Postoje, meutim, stvari koje moemo uiniti. Moemo
izbegavati nepotrebno lomljenje malih stabala i bunova, rubljenje skijama preko
mladica, loenje vatre u umi, neumereno branje umskih plodova. U umama se
nekada odvijaju radovi (sea, transport stabala, gradnja umskih puteva), tako da na
to morate obratiti panju kako ne biste doli u neoekivanu opasnost. Pod gorskim
rastinjem podrazumevamo biljni svet izvan granice ume. Ako ga paljivije
posmatrate, videete da je ono pravo udo prirode i izdrljivosti. Nekada se ini da u
pojedinim predelima opstaje i u praktino nemoguim uslovima. Meutim, jednom
iupano, teko se obnavlja i niko ga nee ponovo zasaditi. Planinsko cvee nigde nije
tako lepo kao u planini, zato neka ostane tu. Neka se i drugi njemu dive, neka ga
uoe i neka im ulepa planinu. U vaoj vazi ono ne slui ni vama ni planini i najbolje
ete ga zapamtiti ako ga snimite fotoaparatom. Ukoliko ste ba odluili da ga
ponesete za uspomenu, makazicama odsecite stablo a koren ostavite u zemlji.
Rastinje ima i ulogu zatite od erozije. Zbog toga treba izbegavati preice, ako ve
postoji staza, jer kretanje preicom vremenom, usled formiranja nove staze, dovodi
do nestanka rastinja i stvaranja erozivnih kanala.

Period od marta pa do kraja juna je vreme raanja mladunaca raznih vrsta planinskih
ivotinja. U istom periodu mladunci ine prve korake, i o tome morate voditi rauna. U
suprotnom postoji dvostruka opasnost. Prvo, moete ugroziti mladunce i porodice
planinskih ivotinja i ptica, a, osim toga, moete se izloiti opasnosti od zatitniki
raspoloene majke iz porodice umskih zveri. Najbolje je u tom periodu zaobilaziti
estare, mlado rastinje, velike jele, a zimi hranilita za ivotinje. Panika ivotinja se
poveava sa iznenadnou njihovog susreta sa vama. One tada doivljavaju neku
vrstu stresa i daju se u bekstvo koje im odnosi dragocenu energiju, potrebnu za ivot.
Zbog toga je pri hodu poeljan normalan razgovor i utanje (ne i namerna
proizvodnja nepotrebne buke) koji ivotinjama otkrivaju vae prisustvo. One tada
imaju dovoljno vremena da vas registruju i da se lagano uklone.

22. KODEKS PONAANJA U PLANINI

Pravi planinari dobro poznaju i potuju skup naela planinarske etike.To su nepisana
pravila ponaanja koja se zasnivaju na humanizmu, potenju i nesebinom pomaganju
drugima, a koja ujedno predstavljaju odraz ljudskih kvaliteta svakog pojedinca.

Etike norme ponaanja u planini (ukratko):

- ne uri i ne ostavljaj u planini samog bilo kog lana grupe jer, u sluaju nesree,
snosi moralnu i krivinu odgovornost.
33
- tempo hoda prilagodi najslabijem i najsporijem planinaru u grupi; posavetuj ga,
ponudi svoju pomo.
- prilikom susreta u planini planinari se meusobno pozdravljaju i to tako da oni koji
se penju propuste i pozdrave one koji silaze i time im simbolino odaju poast za
izvreni uspon.
- potuj prirodna i kulturna bogatstva kraja u kome boravi;u susretu sa metanima
budi pristojan i ljubazan, uvek imajui na umu da su pravila ponaanja kod njih
moda stroija i drugaija nego u gradu; dobro sagledaj kakvo je njihovo
imovinsko stanje i pokuaj da im se odui za usluge i hranu na prikladan nain.
- na planinskim stazama uklanjaj granje i kamenje koje se odronilo, na putu popravi
putokaze i ivino kamenje; ne obruavaj kamenje sa ivice staze, potoka ili ume
- u planini nemoj glasno pevati i vikati, ve normalno i umereno; uivaj u tiini
prirode.
ne dosauj i ne ponavljaj svaka dva minuta: ,,bole me noge ili ,,koliko jo ima.
- ne loi vatru u umi, ognjite ogradi kamenjem, a pre polaska vatru paljivo ugasi i
vie puta proveri da li je ugaena.
- potuj biljke; ne lomi bez potrebe grane i mlado rastinje; ne beri cvee, a ukoliko
ba ,,mora tada ne upaj iz korena, ve stabljike preseci makazicama.
ne uznemiravaj umske ivotinje, ne zaboravi ko je domain, a ko gost.
- otpatke (konzerve, papir, plastinu ambalau) ne ostavljaj u planini, ve ih sakupi i
ponesi sa sobom u dolinu (,,jedna plastina boca proizvede se za sekund, koristi se
20 minuta, a potrebno je od 100 do 400 godina da se razgradi prirodnim putem).
- u sluaju nesree u planini, koriguj svoje planove i solidarno pristupi akciji
spaavanja.
- ne pravi se vaan zbog svog planinarskog iskustva; ne istii sebe i svoje
sposobnosti i ne takmii se u brzini uspona, jer planinarenje nije takmiarski sport;
u planini jai treba da pomognu slabijima.
- na vrhovima gde postoje upisne knjige pre odlaska knjigu i peat paljivo vrati na
svoje mesto; ne upisuj neukusne primedbe.
- potuj reim u nacionalnim parkovima, rezervatima i parkovima prirode; bez
pogovora u svemu se pridravaj upozorenja umarskog i uvarskog osoblja.
- zadovolji se uturom vode za pie, ako je potrebno ostavi i drugima; ne prolivaj
vodu i ne bacaj otpatke u nju; izvoru pitke vode ne prilazi odozgo i pazi da ga ne
zamuti.
- planinarsko sklonite nakon upotrebe oisti, pre odlaska obezbedi suva drva za
potpalu; viak hrane (konzerve) ostavi buduim posetiocima.
- prilikom dolaska u planinarski dom predstavi se domaru, potuj njegov autoritet,
budi umeren u zahtevima, a na odlasku ga pozdravi i obavesti o svom daljem
kretanju.
- u planinarskom domu potuj kuni red: ne ulazi u spavaonice u cipelama, ne
zauzimaj vie mesta nego to ti je potrebno; prednost kod noenja treba da imaju
deca, starije i iscrpljene osobe, ene; posle 22 sata ne remeti odmor umornim
planinarima i potedi ih svog veselog raspoloenja; puenje je strogo zabranjeno,
naroito u trpezariji i spavaoni.

34
23. JO NEKOLIKO PODATAKA

Meunarodno priznati dani:

21. mart Svetski dan uma 05. jun - Svetski dan zatite ivot. sredine

22. mart Svetski dan zatite voda 26. septembar - Svetski dan istih planina

07. april Svetski dan zdravlja 27. septembar - Svetski dan turizma

22. april Svetski dan planete Zemlje 18. oktobar - Meunarodni dan
peaenja

22. maj - Svetski dan biodiverziteta 11. decembar Svetski dan planina
(bioloke raznovrsnosti)

Najvii planinski vrhovi po kontinentima:

Azija: masiv Himalaji Everest (Nepal/Kina) 8.848m

Juna Amerika: masiv Andi Aconcagua (Argentina/ile) 6.962m

Severna Amerika: masiv Mc Kinley Denali (SAD - Aljaska) 6.194m

Afrika: masiv Kilimanjaro Uhuru *Vrh slobode (Tanzanija) 5.896m

Evropa: masiv Kavkaz Elbrus (Rusija) 5.642m

Antarktik: masiv Vinson Vinson 4.897m

Australija&Okeanija: Veliki razvodni masiv Kosciuszko (Australija) 2.228m

24. NA KRAJU

Kada krene u planinu nikad ne zna ta e ti zatrebati. Zato, osim osnovnog, uvek
ponesi kompas, kartu, sat, baterijsku lampu, no, ibice, prvu pomo, pitaljku,
rezervnu odeu, novine za obuu, vodu, hranu, mobilni telefon.

Potuj i uvaj prirodu i nikada ne zaboravi da si ti gost u tom udesnom

okruenju. Moe imati elju, odlinu kondiciju i vrhunsku opremu, ali
poslednju re ima planina. Koliko i kako planini daje, ona e ti na isti nain
uzvratiti !!!

,,U planini ne ostavljaj nista drugo osim otisaka svojih stopala, ne odnosi sa
sobom nita drugo osim utisaka, slika i seanja. Hodaj sa uivanjem i ostvari
svoje snove!!!

SRENO !!!

35
* NAPOMENE

Prilikom pisanja ovog teksta korieni su delovi iz planinarskih prirunika i

uputstava nekih planinarskih drutava (PK Pobeda, PK elezniar, PK
Greben, PSK Komovi, PK Horizont ), i asopisa (Planinarski glasnik, Moja
planeta).

Ukoliko elite jo vie detalja o svemu gore napisanom pogledajte i linkove

Gorske slube spasavanja stanica Beograd:

http://gss.rs/uploads/docs/Opasnosti.u.planini.pdf

http://gss.rs/uploads/docs/Planinarski.savetnik.pdf

http://gss.rs/uploads/docs/Boravak.u.planini.pdf

36