Geo ak Granevinga Faker vepouBoeg - fupai6oysu - prp'u pyefordoSi0ug “Bip enoind 0 :nsu) SUBUY OBILy Ono SILOOUDIS erste Inyodgo0s moitd (eed veut - veo\tedy - ninofga wieyedooen (4 ewesaLrelodl - ond onL/t (© @SO ELL -6e-67008-98 Nast ‘OuMeRW HILEUWY po - oso zc508 \Wedioeg ‘lng wroiomuon vifodoys leresuohs K SMMUEAEY ~ ‘euloipaisn | eneind 02 0) 290A, foniodeid od © ‘npoiSeeg A DieiZSALUN OIS|INIO} BOASUIASPOID oujojep mygonBpa oz efsuloy euoYs Po NdwWO|s OF Ove:2°RO, Uoieq "2UrO:B ICIP “olued DIONE JP JOre sjupein oroBRE | UABIS, (POI PEUASDDID 02 iP 'snIoUY OO 10 1014 jap “S1UD10y UoROr syuezuesey,PREDGOVOR Grodske saobraéojnice pretstaviaju komploksan problem koji te mote razmatrati sa raziitn stanovsta: pobev ad planerskog o5- ekta po do konkretnih tonnickin resenja, Verovaine je naloole jediinstvenu celinu pro- {ako kencipitan zadatok je precbiman i zahteva prok- cipinamni pristup. Stoga je ove kniiga | nastale kao Pojedinaéni doprinos | poKusa) da se problemu gradskin sa0- braéoinica pristupi celovito. cdnosno, de se uspostave medu- Zavisnosil rozvoja grade | njegove saobracajne osnove, por tave imi i principl programskih oprecelienia, sstematizuiy tehnigki parametn gradskih scopragainica | ochede veze i uslovijoncsti se. pratecim sacteaiima | opremom, Sccitaj knjige I nlena podela na devet tematskih poglaviio od ‘govaraju programy nastave na istoimenom preametu koji se lzusova na zavisno) gocini Gradevinskog fakuiteta Univerziteta Beogradu. izucavanie pojedinaénin tama oveg preameta je Proktiéno pilsuino od samin pocetaka visokoskolske nastave U 36. godine, plcnitanje i projektovanie grodskh so- ica kdvajaju 66 kao posebna discipline u obrazovaniu inskin infenjora - usmerenje putevi. Osnove ovo) cisciplini postavio je Jovan Katanié, dip. int, grad. ivi nestavnik na ovom predmety | uit In genereciio radevinskin intenjera. lzdanjem prvin skrptl pre skoro dvadeset ‘godino, on je postavio tajne smeinice razvoje ove discipline. Buduel cc Je autor imac sreéu da bude njegow ucenik | Gast do. ostone njegov saracnik u nostavi | struc, nadgraaio je ove te- —melje-koj'su u potpunesti ical proveru viemena, U nedostatku domadin propisa | standerde iz ove obla: korlfGeno su inosirana iskusiva. pre svega iz Nemacke Svajcarke, Takode Je koriééena | biojna struéna literatura, te ‘Qutorima dugujem 2anvainest. Narevno, izbor | eventuaine ‘Gavanje lzvedeni su prome topsivend) praceni pillaged: ‘opravcianest primene unakim uslovime. Csnevna nomene ove kniige je do posiut! obrazovanjy novin struénjaka ne Gradevinskom fokuitetu Univerziteta u Beograd, \Verujom da ée iefudenti drugin, srodnin takuiteta, u njoj pronaci dolove Koji se uklapalu u niinovo Ute siruéno interesovanie. Tokode verujem da ce Inzenieri iz prakse u ovo} knjizi pronee! Beograd, fobsuar 1992 Autor Predgovor ‘ceugem lzcanju Naiveée je zadovolstvo autora knjige kode ona nade put do korsnika kojima je namenjenc. prvo izcanje rosproda u katkom roku | narastu zahtev za drugim idanjem. U pripremi drugog k- Ganjo autor se opredelio za minimaine korekcije pre svega u smisiy usklodenja sa novi Zokonom o picni Grodnji objekata |, kao HHo to obIENO Ive, Ik ravi manje propuste | gretke uoéene u prvom izdoniy, Druge iedanje ove kniige ne bi bilo moguée bez velike i nese: bigne finansiske poditke Instituta 20 puteve dd. | Energoprojek- fa madd, - niskogradnja iz Beograd kojime se iskreno zohvaljur jem. Boogred, maj 1996 Autor& a = a we ‘VIGOA 1A6 OR WNL IADININE LE vizon YNAvaOMIN rE YAoIsn HNDErONS Zvns War ZEE anime INAWaOSAN Ee AZM AMIN BASYYO IAOIEA INDISTONE CC ‘venvaonaroad nsa20un vaHieid ¥2'e gomsn ONN 1 OM vNEndosd ‘kmopoiido Bae CUBSEISOS IF VOMROWS HEIVED vz ILIA INA SONNOSO BENEDRUELO ONFYOVEEOE VOINTVDVEEOVS HDISAVES APNVAOLNIFOUd YZ TAOISA DISNVEDORd en MALS HOSE HiNaovayy srNYADDBFOMA vz IRONED SEIVIDOUS "erona!d BoyepOI6 Bouna! RUE WON 3 © & & 2 z 2 % 2 2 Beg =seseMRRRR AMS BARREN B see a8 5 @yss ie europa wowod 22. J open SulrereRe OpOu eo TESS — DONWeNVad 0 RGHETSESHN NITE BOOM REIOISONd ERE orént nnd Scibirgor eonsamcese Cee: Prank mud ocmuted souesONoes CEE Sr marae BING SINS, YEE, 320 SNITEawsaWeEMWAT sxSdvIS SONGS’ [TE yesant Rn visaves~ ee ‘era 3nONsO HENOHONON TLE ZOABd IDRUNA 2 WHS HiSavID VIOVAEYD UE ynausis HINTYSYHNOYE HINSavaD aauSIeaLNVayR aNNONSO Uz IWaisis INFVOVvUGoWS ISGvES ~—"BBOR Piuepooo? szyt "Blopebomuso-wergond Q¥¥D YN arovZMOLON aNaKaAAYS IFvOUN DOR “Ft nevovesowsi aovamIs04 anwar 9S ‘wrvguaows SOxsavES vaNLAMIS Et “yrvgvasoys SoxsavaS YrORZva IDOIND INFWOIN EL ‘YENYAODArOM VSSDOAd IAONEO BEOIOGOIIN ZL ‘VINYRINVIs VESDONd BHAVISOS SNAONSO TEL ‘voinrygvusovs NINGavdD YrNYAOLIETOMd 1 YENVAINVIE 633084 wow oregane saueny amis 30. “Pn he Naveo ‘ronzve vevowaao' fvovagovs 1avao iL rvzaavs4 PROJEKINI ELEMENT] SAOBRAGAINICA PRIMARNE PUNE MREZE 42. PROJEKINI_ ELEMENT SITUACIONOG PLANA. 22.1 NORMIRANE VREDNOSM UICAINI PARAMETARA Keenclert hana Popreen nagh) toioveze ELEMENT STUACONOG PLAN. Protrenye kolowoze u mhinaine PROJEKINI ELEMENT! NIVELACIONOG PLANA 5 RASKRSNICE DENIVELISANE RASKRENICE FUNKCIONAINA KLASFKACUA DENIVELSANIM RASKESNICA MPOLOSLA GAB DENNELRANIN RASKESNICA POSEBNI PROGRAMSHI USLOV! | PRINCIP RESAVANJA PROJEKTNI_ELEMENTI SAOBRAGAJNICA SEKUNDARNE MREZE PLANERSKE OSNOVE UMIREWJA SAOBRACAJA REORGANEACUA LOKALNE PUINE MRE2E RLASFRACUA PRISTUPNIN LUCA, ELEMENT NIVELAGIONOG PLANA PRISTUPNIM ULCA RASKRSNICE | OKRETNICE COSNOVNI POV! RASKRSNICA SEKUNDARNE PUTIN tee RAGKRSNICE SA PREHIDOM KONIINUIETA TOKOVA CORREINICE PARKIRALISTA PLANERSKE OSNOVE MIRUJUCEG SAOBRACAIA RAQMERE ZAHTEVA MIRUIUCES SAOSRACALA ESRESRRSE BERR REDE S888 SREB RBe y g Bag Bey BERS!vanivaain = = = a open wupuoe ohoinowed dou ee = SMWTAVISO WRBBIO VNTWNOS | CS we YONI SONNE NMGLER HASNENOS VaLHCZ 98 = ‘Suotionn Quoin vse = we ae = ae os oe we oe ae oe 5 oe & = eee en are ae SE YMIRIROS HINTYOVEEOYS YrNVAYOIOM | VIMBDIAIO we vriovznvnels 6 SE VOINFYDYEEOYS HINSGYED YINREdO VOSIVEE — & ox we Be | = & | ae rd ie i ae & = 2 = Se = | % Ss j pa SS “yrs HiHa2008 2 } & = WWMIVIONSTKGGOA OHQNCAIVE CS a n a1 GRAD | SAOBRAGAJ Pod poimom grad obiéno se podtazumeve uredéno lludsko na: see Kojo je pollicki, ekonomek i kulturn! Centar poatudja. Oval ‘oblik udruzenog nasine 2ivota zosniva so na cruitvenc} podel fada, sa évistom organizacliom fiziékih struktura. Prostomo Urecenje savremenog Giada podiva na pionskorn razmestajy hojenacainlin gradskin tade2ajo: stanovanie, radne aktivnost Skolovanje, centralne funkeile, rekeaci, 2aava, Zodatak uskiadenia ovin elemenate u plonskl osmisienu cetinu 50 efkasnim, zaravim | humanim ocnosima ie2i na url ‘pirodnih nauka. Orgenizaci ‘Gobare u grackkom prostory | obezbedenje Jobrazainih dbjekote, mreza | sistema Je jecton ‘urboniama jer raobraga) sadinjove naj inzenjerski sadita} celokupne urbanisticke nauke, njenu najracionalniis komponentu (Prof. ath Nikola Dobrovie, 1957. god. - Lit, 19) U slotenom sitemu giada kao celine. saobraéo| Ime dvostruke Uogu: § jaune strane, sa0braéo) kao fluid il cikulagie, object “Sle grate socrtoje, usmeraveranivonlzje. Gktisnost | ocre- ‘uje Tom gracskog Bvate Kootainata vieme D, § druge strane, FeobIaEAITICE oeduju prostor za rorvo) fekh struKiure, to Je Socbrage) neizbetan toldor prostome organzacle Giada (koor- Ginale prostore X.Y.D) amma Jasne Je. stoga, da grad | sacbraca) éine ject komploks £0 ist niranje sadbraéaja ne moze bit! nezavisna od namene povitina Keo Sto se | prostom) razve] ne moze plonirali bez jasno sagie- Ganih uticgja no saobraéaine sisteme,pnaind pzei OUloge.qens oUfods /PouB n oIEJUOME onIBUACY 15] RUIOL NUSHOIGLIOH ON FOAz¥e PISTRIOISI ULL vrvgvasovs | vavae ronzve UL © aot 2 vouila $0 Zvotintkom vugom (jl vodnih puteva) uvedene je grec kroz kontrolsane kapie |, 20g nedostatka prostora. rovidavala bez nastavko unutar 2dine. Osnovni naéin kretanja U gradu bio je petaéenjo pa su | ulce bile odgovor Sgranigen’ prostor uslovio je visoke gustine stanovanj | rada wz veoma slabe higllenske usiove. Drugu prelomnu fazu (vs. 01/2) kara bo prevoznin stedstava | promene u ukupnom razvoju drusive kav rozvo) | urbanizacju segmenate prostora lamedi jaju se pocec! posebnih vide va gradiskh sistema 20 prevor putnika ka sto su npr. trarmvo} sa orisker mnorn vusom | pedzemna Zeleznice. U tom period, sa povecanjom ukupne orine kretania, opada potieba 20 locrranjem gradskih aktivnosti na pesackim odstojo- lima te se smanjuje prostorna koncentracio sadtaja |, posle- no, dolazi de naglog srenja grade koje Je vBestruko ubrecno im migrajame tz seoskin poorugja u gladove. U tom sreniu Giada sve vige se uodava polreba planskog razmestaja osnov- ih grads saditaja Gtanovenjo, 10d. Skolovanje. tigovine Itc.) Qde se. kao bilhi Kritenjumi, jowlolu prstupaénost lokacis i ste- en njene soobraéajne opsiuzenostl Kiojem XiK i potetkom xX veka pojavjulu $9 novi sistemi so0- Bracgje Koll svojom fleksiblineséu | gustinom mreze pokrivolu vede povitine. Ninovim brain razvolem omoguéava se potpuno: ‘zeleznickn 73). Neldinorignls i nelmasovnil akter u ovien \cko—soobrecainion 2bivanjina. je putnick au- vora kao 816 su ele teva. koja se veoma Selo poarueie, doved! do kontinucineg | 57209 airenja grado praktieno u svim pravcima ur tednju da 3° 96% _-ogranitienia | nastedene viednost. Keke pet poles ‘emoju tendenclu uniformnog arena u piostotu (npr, cent kao to su peslovarje, bank, dr2avna uprava is) nit su w Ustanju do na disperzan necin razvoja predu u krotkom roku. Fav Roteza Tunkcla u prostoru (npr. rad - stanovanje) nagio se comet! lrazivajuel prostomu | vremensku kencentraciju saobraéojnin to- kova nesrazmemu krojnjim moguéneslima pune mraz Tat 197 00 ‘aomncamPOra2sT 91-02 Iustrativnl ka prostemog gtenja | promena osnovnin pokaze- tojaz0 grad Beograd Koo ilustrociia navedenin faze razvoja maze poslulti primer Beo- grade (v. s 1 - 02), Najvece srenje U prosternom smisty poklape: 50.20 perlodom intenzivnog doteljavenja u Beograd koje |e bic Usmereno ne kontinualno lzgradeno gradsko pocrusje. Val zapaziti da u prigracskim opitiname 8eograce U istom petiody bro) stanovnika stagnira, pa Cok | pada, kao posiedica siobh scobraéainin veze 80 kontinuaine urbonzovanim poctutjern. U tom periodu, stambene lzaradnja se intenzivne odvja pe obodu grade ne slobocnim povrsinama,uulego1qo0¢ 95 nionizou ‘OpoIE nuoWO:A | ruO\s010 n CUEpEIpO udu ns O18 00% pOWUNU 86 DADOIZ| | NPDIB Nn 1035010 |UEpO1O Wins OROUUNZO IPOS UIgIOd DUSLON loseiqoos | pso16 ofo120/ 8204 ousipejtod- oUpeleN eunoUEd O° S wisrwe SONAR soNvnseis wes inrvowesovs sa2104 aurvovetOvs ‘yen tn ‘yniganod WNaAN, (90 - (18 '9) sfooquere1d ofuspl poyoul D4 UotorsN (9f nawslod pejsope! © “eablod OMUDISOU DOPEHKOR 1 40420 1 HIE e20Ui 1UOW}O OAS 4OH PO CIDUEUIEIO {S98 n WI]OPO 95 OZOW) Dlonzos Bousoyso1d 64, [UNOUES NZOJOUAD! WADIsOdEN OU poydoeu Sussigoid Bq S{ues=! OUADIAS! OF ef OP ninzoxN ofp 14008 | ©PO.8 olonzDs |\souSABzNpEUL O BlUDUZOS OfUROUOK) ‘soIporfod eng0}0%9 | euanisrup “exswouoye “owlo\soxd axa; axe zn ‘mIOIs0Id WOU. 1 [1g OADDEAN 8 OG “DI nluo9310% alnpoBES 4d8DU0H ADOAD ONCH Boucain Bors{u018| Belen O}9}!59dO% DILDDOAN jFOU! 27 @04 cu) SOUND BBNIP | ofoAOUDIs HinzaAod fo CWIJOAOIG WIUABIE BU D/UO}e OUZIa SfUEILOWIE OUIIG | “02 8AO7O} UIUIODOIGOOS Bf}2DHUEDUOY OYsUOUIO:A | OUIOISOId » [WOpIDIG It 851800 ADO zou OfuDjexy fo1a YuDW One Oo 9p eaDiinossn DPO!O OlUeI§ PelEn DubrEINE OulENp efuopercd + ‘PWOIKOId UPFaWALEGIN | YLIOUOIOAUNY o JOGIN - OUIODOIGODS N ‘o}g OUIAOB jeiBe @xsp0i6 ofuang SOLIONUIUO fuioe [ORY F-ORODOIE-fore-1PEAON e018 © woe | SOY weet ZORA DYSavaDNGAN [61199 TOARRd INAVE DISAVES r Loneid iAOpIA julONpUNRUUL DUegnIpm neu ZOrEIT N “(EO | 18 °A) OW Shops tepapbiGnpew ¢/ | owos © wolozo100s hsp WIA! BIRDS Jont oluneind ¢7z OUDIHONC Ifulez [og0U N SOUOP 93 OD SOIOPOM HlENjBod ZOU BfO9O:GOOs OUIOIES YPEPOIE 1 y>IsDO.B “ipa |x010P07 WIS uopencd Feyoypoder “aujzia 994 28 O18 BLNOK 98 8B OUPA|EA2O ‘OnOVOI SSIASS BP OWOIES UMTERO.B © “S[UOIO|sPO NjOPE|ADS OP BADISPSIs \yulog6.q008 LNePoIBUOA AOIDPOZ [URoUSO ef OF “DUOTIO ‘Sd WinsPOIE n IN OALUACUOIS p/e OURINOIG hte (OROU N sOUDG aPNwis 39301804 ZL (yfwr at on0 sou /POB OL ue Ep_LB NijUOD N OUIEG puoiseioojdate Slupels ‘NzONeIG WOUADT n “OP 19012n NB {LOA “oind ugnp | BUGS 8fL407EACd ‘POO "VABL - 9961 NPOUES N (UA) Zip OU ZOp Os WOLONEIG WILAD! © (UH) 0'9 DU S'6 OF Of OO! Sd Woyaowoine PB! OU BfUBADING eUIB:A Blue: (CPOB "V86I % Ze DU POD “1261 %L'Z7 9 COCO OUA of HILOIED UPIOSEG Gapn ‘ideou0y Bouloisod BOMAOre DoIpeIsod Coy "O1SH90d (Dn Below OZOABIA BOUND! OWINODIA WDASUBIAOG © IPB! 88 OP | by wolsiZue}ur wIUaeHod Diy'z01 8u O7OIL OUND OF OP I|NPNA Gorpepod oulogoigoos IDAoUsn! @20us CUPIUIIED nfopD:GeOs Gomspoid Wwournf n exuind | BOWS! UPRDUINE {1a 1sDe ”@ potrebama odredenog prostoro 6 29 njhove zadovoljenie mora ‘edgovora|uci saobraéainl sistem. Sox Céigiedne da se nevecien! proces mora posmatr fo Usvetlu spolfh uticoja, kao so je Pl prostoru kroz uredenje | zgrednju gracskog naselja, 1.1.3 ALTERNATIVE BUDUCEG RAZVOJA, Polazeci od faze kontinuainog 1.1L), moguée je formulisat brodaine strategie (. sl. 1-05). no gracskog poctusja (wv. &t Ottermativne prostomno ~ sao: 1.2. Ovokav rozvo} pre prostornom, ekoloskom = Koridorsk razvoj (v. sl 1 - 05/8) loca giadske socrtoje cuz Glavnin seobracoinin koridore (npr. magisiaini puini pravei, pr Gradkke Zelezica) @ najvece Evorova, odnosne stonica. Menocen da saobraéaini koricori nude dobru inog podrudja sto je predusiov za naroston) sekunaamnih centars. Ovokav koncep! podkave razvo| kopoci 91-05 Koncepeiiski modell razvoja gradi | soobracoine osnove: A) Kon finuaino Srenje, 8) koxclorsk ra2ve}, C) sekuncame ogiomeracis‘DpoxEoL UILlopDigoos woxs4Hc pod Bluonoind po oluoloIsNpS PaIén OIUZONEd einly OWS ‘DBn|En YuodsUoH, epNuDd efigars Bear “os 1! (OD01G008 roJsDUOACU ‘Az) BlUZOHOG egsPOd Bp OONL WefuDZPod uroNod Ou 92IIn OBNKEN YUodsuoy BPMUES (60 1903GO08 DUIE|SSROd 1O\NUA "UEIODOU? eluoW OR fu foojn 16ws jinuge {YsOUSADZ 1WS UOPe{ OwDS BADIUsDIGO fo9p1G00$ - ourginod DUEWIDU - oAzD! PYSWOUOYe {02M OL (90 | 18-0) Bloniped Bousain fopoiq008 Wa\s#DOS luoUsey@ USPOADU Ug "(@PNUE Po ODBA CfuzoIied 9f BPO | UujupuerDU "uuIupo!oUNDOW 10,8030 94 (OPOIB DUssoUSNBOUL IPOW oxsWoUDYS nusde!s DUIOWIZDIS "fUZON, jo10do1d We O10W BBNIEN \IU}OdBUON EPNuoY “CBAs uurodsuou efuzo11ed e1euiz01 | njsiA ou YooUN lUNoUsO ne fexseus -201 1W04s01d AOUITU | YSOUAID | e[UDAOUDIS “fonzO1 pYSWIOUONS (0! 77 werd) fepE:G00s- BUSiKod BUELIDU jepoUL KINNChIAOD 90-1 iS immo oamnan npeiBed woufopoigens n minipo niuigiou ‘ouswiesno} +" &fgrypod Boungin BuBiAcd @UaWOU We4si=Ded 19 OPOIE ns 1018030 N YsCURIDIO | BILDROUDIS OJSYZUBIU! | OFSO%O} PLONE DO u vozenod elugeyfou ougosnpew HOfon20; BoyswOUOKo-OUNfooen- ped-ns-oUIYoNIp-SUOTe SOTIDS luonoUD}s | oupe! s ;pY| OURODH ‘elUOAO Od “OhueNDUL IU Ms O18 00% ofozIpOs YUogiN afuDIUOZ | aluoANeyMHseId “olueiIg “OBAISN uulogeiqons npnucd ou ns juesowsn | ewoIR (YUBO.UNpOL) SPOIONSW YWLEdsUDN} | DIOAZD) BoxEUIOUONS - OUEAISTID nluoBeyoy n nlopods OluaRMUNS Bais 2 nONAD! 98 Ox FOUN HISO 1g Nfgnyped WoUOAIN Oy OAIIUADUSIS Bf INDI OUNCE NUOUIOU OL HOON 1UiMONG PH Bidvod ‘oJUDADIgdon On ssfoU CLUES OADKOAZOP | OULOHUN ofgns pod ouba:N ox6Ns Bf OP COIUOIUIy | O04 KOURD\SCUPE! DAU 18 eIePOW eURUdIr|EEp OU efUEIUOIO Bz OTLO “(GO - LF 'A) OP 0,8 D{ON2D! WOISPOW! WIUAKCAEEP ‘AZ \usolzD! 98 97OW BAOU $0 eufosniqens | ofonz01 Boy2'sIOGIN NpOUIE| CaN DIUFEIION, nBo|n nugO!EN HOU!“ ySOUSAPAG n ODON6 Bjepow BOWO} jOUNjde {UOMO} YOABZIAN | HOSIOUOH "HOIDIA NOU 1noBolu epnuod jeypOn | WIRE [U/O90:G00s “OWE! IO -nig “Djdle2u0y BOA¥OL NigozIEe! OF 101DfoIU Oy on efozPOS 190) 02 |SOUPECIISId ofuopeqzego 2024 OWOF OU 04 1 NBO! else lulose lan: ‘fonz0: Bouloisoid of MIBRUYUOAT A WINER © TOAZO) PslORUON N e\sD.0%8 ‘10110 WAU O¥jO9N 'OP {soUFOdS NULUEIO) [PES ePOrOI Joo -40y ADHOAS "SOI fOrDIsIUOGIN fouaWeinD# n afuezes egnbou AOGFOU DionzDs 4G9DUOy [UlO9O:GODE - CUIO|SOIG AOHOAS 2/09 eluuins OWEN Woldo!eWOIBD WOH=POI6 WOUADIO Os ZOA SuEPzNOM | USDAYS ‘OIGOP ef Ofonz01 ;deou0y 1WIOISO1d AD -Bno 82 NOI “ofoD!aWO}ED exEPDI6 OUAD!O 2 fOUPOS 1HE!OIROS Nloisowosd 403 9 AOU NfOADIOUIEN @F OUsIO 0% AODE:D nou ‘At i Of@S0U OpOfO}s0d 4 NS_OL "UHIUED WAONs OF COMLUADUOIE (000001 - 00001) PAROS | DlesoU yUelweldo oueIdwon MUD) u 80 | S9010UI0}00 S%SPOIB SUADIE Dlusi nue subiOe 0u nionusoz 2 (5/0. | 'f ) effeoiewo/60 euinpunyes + ‘Dwifozpos sundod ciopYO APeU! WuOUIBEE 08 OP Bure} {o80d Jef S[upOIB MIOWUOX NUZO!OBU BOWNZDIOG aPristupaénost - zagusenjo je element so najenagainiim ulicojem na namenu povilina |, preko nje, ne ukupni ekonomek! razve} Oro do. U slucajovima kade potraznic moguénosti ponude scobrocainih sistema, bizine kretanja noglo ‘opadolu | dolaz! do zaguienja (y, smonienla pristupcenostl smnom slucaiu ima lst efeka! kao da podrucie 1 opsluzeno transportnim ssterom, Sutinsk jo zadatak uravnote2ti ponud | potain|u transporinih us U gradskim uslovime moze 8 gover bbanistickim i urbanisticke - saobraéainim planovina svoke medusobno razcvajanje Eesto je osnovnl uzrok veoma te&kin | dugoroénin promasaia, ) 1.2 >PROCES PLANIRANJA | PROJEKTOVANJA GRADSKIH SAO- CAINICA, kao sto Je izneto u prethodnim pogiovlima, 1o2v0) grade i rie: gove scobraéaine osnove mora te posmaticti kao Celovitl pro- Ino pravovremene i unapred H akeije koko bi se unopredi Postojeci odnosl | spremne dozekaia buduce zbivan jo, Pioniranje namene povisina | scobiaéaja je posebno podrucie siruéne delatnosti zasnovano na nizu iterativnin provera posled- ce altemative rezvoja u prostom I wemenu. U obi Procesa more se Imatl na umu do svakl gied i njegov s00- braéaini sistem imolu niz osobenost tako do svako gradsko p ‘Grugje ima sopstvenu, specifiénu seodreéainu slku, Stoge ni moguée izuili uopsiavanja 1 doci do univereaino pi refenja, vec je neophodno, na osnovu jedinstvenog, opste pri vaéenog, metodoloskog poHtupk Jecem stanju, istrazivati | proveravali moguéa varijantna resenia, Drugin recima, proces! plan! grodskin soo: | braéajnica su citekino povezani i medusobno uslov Proces prostomog planiranja, oko se vod! nezavisne od procesa Projektovanja gradskh scobraéginica, éesto je uzrak veliih feskoéa, Mreza gradskin scobraéainice nije samo posiedica metrana | kao uzrok promene sadizoja i niiheveg intenateta u 3 prostoru, odnosno, kako Je to davne 1958. gocine napisas Prof. {oth, N. Dobrovié ‘saobradaino resenje predstovio koslur uroanis- fickog plana gro: 19 (Ut. 19), Stoga je logiéno ca se nivel projektovanja mreze gradskin saobraégjnica | njenih deonice sad!Zjno I vremienski Usklade sa plonovime seg dometo, 1.2.1 OSNOVNE POSTAVKE PROCESA PLANIRANJA Planiranje prostora u suttini Je mots Romskog razvoja zemile. regione | grada | prevoak ‘crustva u konkretne | dugovecne obIke korieéenjo zemijita, jizovanje drusiveno - eko- Weve nom planerskom procesu posebno trebo obezbed! + postojeée stanje namene povitina | sacbragajnih sistema je olazno uporifte za osmisjavanje buducnostl; nojveci deo po- slojecin sacrzaja | objekata, usied velike inercije u viemanu, vee Precstovi | sastavni deo budueih odhosa. Stoga Je UKUpNI do- met celog procese planiranja | projekiovania direkino usiovien, ‘obimom | kvalitetom raspolezivin informaciia © postojecem staniu Fodnosina: + kontinuaine planiranje kroz stoine pracenle razvoja | proveru Prognoza omoguéava provoviemene modifikacije polaznin Postavki Sto, pofed estalog, omoguéava prlagedavanie ursa- Risticko - saobracajnog razvoja grade novim saznaniima | sa0- bracainim tennclogiama: + stvaranje | analiza varjanti za budué! razve} je nai colo procesu | tu je neophodino kombinovati kreativnost projak ‘tanta so anaitickim sposobnostima pianera: + projektovanje kijugnin elemenata saobraéajnog sistema u svim Janiranja je neophedino, kako radi oviadavanja funk Hehnigkim aspektime tako | 2609 patrebe pourdonog :nla.frakkova nove grade | eksploataciie. Samo ne to) se stvaroju Pouzdane tehnicke osnove 20 vrednovanie mm procesa urbanisticke ~ toobiaéainog pianitanie na sl. 1-07, prkazan10 |8016 WALLO!UOIA Bs OBENs aid © CUNNSOUAHO WHI UNE Pos DluonOHISIoud 270} IPENAEN oUlo2oUr Soxswouoye pelo Nae BorDIWUE! PoIod ‘ODIUIOp01G008 UPEPOIB aluBAaHIaIOIE bloveiqons | ousMed oVeWoU DluD)UD)E Dse2010 WeW!OBIO Heo eae YNYd VNB Qk VINWAODISPOM VE3O0RH 3AONSO DHFOTOGOLIN 221 a a RYAN Vionva viva ‘Sona SINEOYDISN svvanevig ONTWANUNON nN x (weiss spo wnbons wopiwenae aie oe. ahonouse Drfouod sucuce woe. fe — oupeteusopnin unitorse ‘voraisoe vay Sonam fron araniae vrovinns rvaInvid ONDOVONYE prvenoncam sis aruvamaooe Om att OnootOona vou enti iravs Setar anaes Secon ont ce vocons mye Be ae “touBord 98 nfolaen (0- roe be | ‘hoje, oumotinist en ues SU] SUIDUNWOY ‘LUE,sI5 |UfOPD.qGODs) IuE|SIs |UTOLU WGON wnoveENYHe ‘DugIRod | ‘Suan. or ane: once ote ‘rvivaod avert kh ‘Subpon eprean - aro ges Oe 71... ‘ynovaNYStO* E3] emacs arvana TYIESVEINVORO. wronzva nari *6 U metodoloskom pogiedu, race plansih | projekinin dokume- ate mora bili na visekom stepenu saglasnost!| hjerarmiiie uslow. Ispunjenja osnovnin. zahteva ovin objekata, + minimum investicionih ulaganio, + maksimum protocnosti uz odgovarojue’ nive usluge. + minimum prostomnin i exoloskn posledica, + maksimumn bezbecinost 20 eve ueesnixe u scobiaéalu, Proces projektovanja so zosnive ne definsano} turl ovin dokuments kako bi se proces! planira oot rarhsko) suk projektovania, 1 saglasno znaéaju i rangu gradske saobracdinice Prikazane clgoritomska struktura procesa formiranja projekine ‘dokumentocile za primar mrezu gradkin sadbracainica Gv. a1 = 08), predstavija sacizaino | viemenski usagiosene korake v pro. cesu projektovanja gradskin saobraéainica sa jzradom prestomin kin plonove. Vremenske odtednice pojedinih taza projekiovania u sustin| odrozave csnovnu karakterisikty sacbracaine osnove grade sa vila prostomnl okvir razvojo. Ne sme se izgubill vide Einjenica do se }Obraéaini potezi u sustini grace mno- go pre i¢ke tealzacie kroz pravoviemeno oblkovar|e Urbanistickih soctzaja u kerdoru No primer, oko s© plonro egradnia_gracskes autoputa kao po: te20 kroz urbanizovano poctucje, na esovu projekinih resenja nepostednom Jue! kriterlume koo do tekav potez vee ‘slupOm unopred se obezbedule dostizanie ozitivnih efekata | maksimaino umanjuju negativne poe (npr, utico) buke | aerozagadenja no stonovani ednosom prema kemunalnim sisternima grade cl vodove treba postavijati take da se buducom braéainice izbegne potreba nihoveg lmettenja konstrukeje. Studlja mreze, koja pedrazumeva fzisku proveru osnevnih plo- Nerskin idee U reainim uslovime., precstavia kestur 20 raclonolnu | efkasnu organizaciu prostora, sagiasno nalkim arustveno ~ eko- omskim clijevima gozdovanja prostorom. Cak i na tom makro: —niuou-tazmatranje neophodne je u ostedens) mari ksi projek tantske provere usiova tunkcionisonja i zgracnie soobracojics. = sedtna pe = recon) svuouanmen oo paostonipuan [7] eeit.000 00) Egoane = =| cewenaun pposexar CCENERALM PLAN aura rose WoeoD | wemuprouccar |? REGACONIFLAN roe ry :[ 8600 1 =} upeawsncns PROlEKA POSEN NAMENE , ‘cuayn prosecar upwanisncka | | SNG0 Bo ion) 1605 DOKUMENTACIIA ZA IBroDEe ceaDske SROBRACAINICE 3. 1-08 Aigoritam formiranja projekine dokumentaciie za gracske sao- bracajnice prmame mrete | sacizaino - vemenskog usklodenia 8a urbanistickim planovirnc:A$ OF DALE HADHOWNU OISIAD | B1O}2010 elioDzU0010 > BID1501 OIG Juo}DEINBe “UOEU fOr ON CZAR) MOIS OT JouRIoOY Wous 20902 un0UsS | efoo|ueWMOR euLYeIard @po! 21 2204 '02)1702010005 UPEDEIB OIYOAOpHOIOId OFB0IC WO}.OOIy 60-18 viviraos vavivaoa vane (08e:1) 009:1 e2UED 01 02 of xoP ‘O00'L:t of 13 Boulep) o1ouzD; 7 ougDUroUpa! @6 [olo N B20} OrQOADUIE Of ON ‘C/a) AUB Ou eugesod Byye/019 BoxZHsIUORIN | (ee) BoUEBeNBeY NOI 12 DBoIPOd OUNoUEE of DoIUloD01q00$ \feROWB IOxelOMd 1Ufopr © s00KN ROTOR sous 818 © 08 o1jOWRD: NyYSIoId Wouo!auES N OsD1, ——o avaaroua wviveanso (_001_) a a» Poduhvate | formiranie neophodne dokumentacile Urbanistickog rojekta posebne namene i Urbanishekog projekla prostoine. celine sa Iokainom mrezom saobracainica. + Glavni projekat gradske sacbraéainice, pored aenovnog zat teva fhiéke realzaciie some sacbradajnice, mora da sacri clomente od sreg magoja, kao to su npr. optimizaciia metoda Postupake gradenja s obzrom da se tadovl irvede v ogra- nigenom prostoru, ureenje nepostednog prostora u zon! regula: clonin tinja, kompieino razresenje infrostruxtumnin sistema u Zoni zahvata radova Isl. Preamet ov tivne rozrede lzvedaéxin detalo, Gradenja, ade kompleksnog plana organiza Uskladenjem svih aktivnosi | definisonje preciznog precraéuna 10 ova ( 3% u ocinosu na sivame ulrezena sredsive 2a reall ‘bjekIa). Glavni projekat so radi na osnovy detalnin gooter Iigkih istrazivanja i detalinin gecdetskin snimanja (prema uno- pred zadato} taénosti) u mikie-keridory optimaine trase iz ideinog rojekla, Osnovne razmera je 1:500, 2501 100, dok se detali raz Faduju do nivea 1:10, + Athivekl projekat, odnosno, projekat ievadenog stanja, sluti ze konaéni obraéun radove, predstoviio podiogu ze plansku | racio- olny eskploctacily | oditavanje gradske saobragojnice i karst 3e kae pourdana osnove 20 dalje plonerske iii projektantske Ovakay pristup projektovaniu gradskih saobraéainice podrazu- eva dosiecno postovanie slededin injenics + lzostaviianje pojedinin faza projekiavanja ii njhove formaina le rada donos! samo marginaine ustede: posledice su dugoroene | Eesto dovede do kompromilovanja izvedenog objekta sa tet niékog i, Bio je mnego znagainie alll tee Uodiive, 2a drusivenog Fekonomskog stanovit: + Facionaino | dokumentovano oaluéivanle u svimn fazama projek- ——-tovanja-zosneveno ne vrecnovaniy kvantiicovanin pokazatelia vattjantnin resenjo, mora iskjudill intuitivno oalucivanye: a + odlaganie nezaobiloznih | klluenih odluka 20 slodecu fa2u p1o~ Joktovania u suprotnosti je so asnovnim zokonitostima process: aime, svaka ozo projektovanja ima svoje zadalke uz sopsivent v0 i Bina razmatranie. = polazne postavke svake faze, ocnosno, z0kluscl prethoane foze, konroligu se | kroz Povratnu spregu. Monje moaifixacie po- laznin postavkl su potrebne | neophodne; bust Ii postovke ce- montovane prvom iteraciom spitivanja, siedi da prethocna faz0 nije data odgovarojuce rezuitate te da se moraju proveriti os neve Inagin denctenja odiuka u prethodno) faz Za uspostaviianie veze mecu braéginica neophedno je clos! samme | sekundarne mrete sao- 10 postovanie postupake | eno no in planova) u saobraéainica, lzdvalaiu tr osnovne: kroz hijerorh jo} £@, ¢a slonoviste grads + Regulacion! plan (RP) mreze primamnih sacbraéainica, s9 Jed Reznaéne definisanim polezajem svih elementarnin taéoka u op: solutnom keordinatnom sistemu (Xe¥2) uklueujué! | svu pripade: Juéu kormunainu infastrukturu: += Urbanistigk! projekat posebne namene (UP/s) 20 sadbra¢ojnicu Primame mrete, koji Obunvata najmanje prostor definsan u gra- icame regulacionih, ednesne, gradevinexih lino u apsolutnem koordinatinom sistemu CXo2) += Urbanistickl projekat (UP) urbanisticke mokro-parcele sa Io} hom mrezom scobraéainica, zasnoven na graniéni anistitkog projekta posebne namene obodnih - pi braéginica, usagiaten sa namenom urbanisligKe makro porcels | pprostomo definison u apsclutnom koordinainom sistemu XOY2) vi prethodno navedeni koraci u loc mentacije uskladieni su sa Zakonom 0 planiraniu ra | nosel Stblje; br. kin scobracainica zahtevalu provovremenu radu umentacije, ednosno ‘put se u sustini grad! daleko faicke realzacile kroz oéuvanie prostora | eblikovanje sadrfaja n put - oKoinl sadrzoj" (Ut, 43), foko da se lzbegnu kont Pottovanje vremenskn odrednica (v. #1 1-08) je jedan od precus- ova 20 postzanje optimume | nojznaéainil zadatok arusiva | in- vestitora,pod exow! es logo: 008 HADOIS DIUOIEM OWNOIID | CUIAYOU “OUUID|GO WIUADIOD Og Wrvovenovs SONSaYYS VNDIMS 1'E"L ‘wloseiqoce pjopedto) euio|s01d | exsueWeIA “o> ‘egoujed w20Wn, NBOW os Duley Nlonzo1 9 uscHUOHO2 eyaU efeys0d OP sinZoAOd onjsr5, npO.6 n plopo!ae8s einpnus e\usUig}a a4gc0 yNIsod eonBou! ror ooruoie Of San sufspoigoae eubn 3opovop wouoGON oxmuowoN Ont | “shu for ne 01 oO Ope ominropon euitso | aysLoUONe Dose oun ts Boula:ps sroune yutoporgons forza) oN, | ninwonjso Cuusofozn 690.400 | PONE ofoy ousfoojin 0 oyNOG yUoALENB| | OSU YILlopOIGCDS JOADZ UUsSO Z| YIGOP 2s nBOW DUEIqoId OWOIOUE | yprsuiouoe - ousnigrup nluonDpejOns | nfope.qons n E[opo6oP NBO! IDUE ‘OfuBNEING nino, o0IuIp NuonogNA DL 28 Howe} Blosoiqeos BoDLuINd oWUE!GoId dnysud jUetIEIAOS ‘Opes anys 2ui0\s01e | exswOoUoye - 01908 ADISOCIOIG | OAOIEN 21 jSBf OF YEVpYasOVs SONSAYES VONZVAIDOINID INTYOUN EL “ ren euiopuny. 195 | Buiniud BSIUIEDOIGOOE yisODIB nDdUm zen ofuOInoisod 89 BF BAOUEO Dy CJOUBLUMIOP YNISUEKE Of OONUDEIO DISD IOI, DoEDONGOEF Sysius SUBUNT uO NOONE za + privredni saobroéa} vodnim procesom ‘erganizovene aktivnost, usovlena proiz- nim vezama. Nlegova pojave | prsustve mote se kanalisati U viemienu | prosions to: savremenog grado, puinitki saobraée) predstoviia ajcinamiénii oblk Qradskag saobraccja, Ove se. 1081 ne ond} nlegov deo koji se obevia menanizo. ime prevora. individuainim (eutniékl automebi) | vNEG PUINIckog prevoza). Od ove dve zine saobraéa] zanteva mnogo vige prostora | iza- Praleée uiicaje na grad. oko do se vecina akeija saobraéolu vedi oko problema njegove regulacie. Zaklutak © porebnom znadolu sistema putniékog saobradeja rosstiée iz dva osnovn 1a7!aga. Prv kore Je sacrzan ‘drustveno - ekonomsk Noime, to Je sao- raGa} koji pokrece sve vitaine grads je. 0 po njomu se met efikasnost celokupnog urbanog Drugi razlog led! u injenici do objekti za puIniék! scobrage), uz Visoku cenu igradinje, zauzimoju velki deo gradskin poviting, U ormainim okoinastima, njhev udeo u ukupNoM bilansu namnene gradskog zemiista iznosl od 16 do 20% na nivou celoy grade, a XU pojedinim zonama Eak i do 40% ukupne povisine zone (npr center grado), Ovo, nesumnjive, ini bitnu slovku u ekonomi restora, Po tome | po svojo) funkcionaino| viednosti, ov sistem 1admatuju znaéoj drugin elemenata opreme grackkog zor isa (npr. vodiesnabdevanje, kanaizaca. energstika | dr). 1eko da nihove pieniranje | projektovanje predstaviidlu prvorazedny urbanistiéxl zadatak, 1.32 MOBILNOST GRADSKOG STANOVNSTVA Potrebe 20 putovanjem gradane progresivno rastu s2 velidinom grado | stepenom njegove ekonomske moc. Odigiedn se kod vedih gradova javioju i vece distance putovany Uzrokulu vece koréenjo prevoznin srecstava. Medutim, 2 Istu velitinu grad, seobraéajni potencial raste i nezovieno od Nlegove prostome strukiure. To se objainjava cinjenicom aa po. Fost iénog i drusivenog siandorée gracskin stonovnika drekine ——utiée.no ajhovu pokreljivest | potrebe 2a putovaniima, Lanoe (ove uzroénesti zoposinje povedanim obimem putovanja u tev ~ obaveznim svinama Gad. Kole, posiovanie). ¢ zotim se odra- 2ave na iene oktivnastl gradana (putovania 3a svinom kupS: feacie). Ova) fenomen, poznet u urbanietiske) kao mobiinost gradskog stanovaisive, je polaen! pokazo- tel) stanja | Incikator buduéin ocnesa u sacbracolu, Mobiinost se lzatava proseénim brojem putovanje koje jeden {gradski stanovnik osivar u toku jecnog dana illjedne gadine. Po ravi se ukupne mobiinost (eutovanja/stanovnlku/cion) more is- kazali | po preveznim srecsivime sh. 11) “T xu= Mam + Mpe + Mio Mm-=Mu- hen Min = Wip + ipo st Tok funkce mobiinost! gradana Beograda (ukupno | po stedstv- ‘ma prevozo) Prikazani tok funkcije mobiinosti stanovnisive Beograda ukazuje da vecini notin gradova tek predstoji racikoine wecanje potre- ba za putovaniima scazmeino rastu ekonomske moci stanov- nistva. § cruge strane. nekontrolisanim skeniem gradova. brz0 | Vigestruko 60 se smanivall moguénosti petagenja i rasti potrebe za mehanizovanim sredsivima prevaza. Potrebno je nagiositi de 60 u okvitu mobilnosti ne rogunoju kretanja pasice kao postedica Jd do/od sredsva prevore (npr. pe¥acenie de/od stenice ynog prevoza, parkiralista | sh) jor se smatraju integralnim de~ mm krotanja tim sredsivorn. UkoIKo postoji zNaEaIno kor gin sredstava prevoza (npr. biciki) neophoano je lzraz hove useide U ukupno) dnevno) mobiinostLegeniodn auogenod exoufy offouep 100s Ofo:9 IS0100 DP OUZ BF OPOY WI HEIOPS O¥OH :B{uD}IA OIho\sod WOBOKZD! Os oF O17 POD ‘0102 O70 o1NUBYSOR 1HIG 29 OP sIMH}ag0 BUIROD L018 wsg0u n BUOZ0UBOIN OUleid “98 ig “AAUAOUOIS/S WEN COS Z 90 Po MYOUOR WOUIOUEIDDU E1OAOBPO olloozo;oUL uEdoIs NOWOL “a /OMLUAOUOIE 4'z - BZ = LON I OXUAUDIS 000 t/a OOP 0S€ = LOW) NoIpo!od/O\70n CUPS! Os0UPS BOUYARO OP OAs DL 50) COUA@UOdSHS NfoUSpUSY oinzDyOU HdozUCjOW BUOMPIAIPUL (2up08 ‘0¢az op wozouB01d os efopaicjou euNeWIpU UEdeIs WEL LF 9 font orgHSBOI 12} BIONOBPO NYADIA Od OWOfWEZ WIPO? WNBU N | SOU PO “Bu Boyswiouoye | BexgIuye} ofueoK id uozeqzieu efoysod iqowoin 'BIOUIEN OuIDUOIDD! HAN ozOUl 8U ‘OfO201G008 OAOPIA UIBNID Po PxIz01 02 ‘98 O10 WopoIud WorDey Wiolors 1 epeWiDU NDDIS os U0 “960In ouzon01d olons pelog TOD'N [oNINgNIpO Ken Booz.o} -0U BUONPINBUI NPOIB WOUEWEIADS M OFOURO BUIOPOIGODS ON SMIOWZBOLOW BNTYNGINIGNI N3dUS EEL @ ‘elo po1gO0s CWIOUIQHON LIOZEAN OANHSOBOUL YDIOAOEPO > fo oluase: yonizo1) Nfo1ow sougnona 02 @5 0804 Boaz lox (0d 8 501 UaLUMIOA JUfO9OIGEs UOTNAN OP KIDIAL {uDgExU CUDANHEDO | HOOP BIBI] OFOHOAE OOIE | EJOUOP WoIso1 Hs WalLDnOING O OgeLIEd NluDSOAN, ‘2[U0|004 OxQYSDHING | DxZOEOG nfOAIHOd eco1ng OWA -0P018 n ysoujgou! sudmyN oop UEIOZOU? “OWUOADING nuRMP NIL 1 BULeIC) nYOWOIND WoKEIUING WOE! Od uzon Bfora | ouNnspess WjUOAOZUDYELY YSOUIGOL OUABUP BZA a1 zt if 004 “OAIBUAU. “B18 1pow oysWOUOYS f}eIOZDVOd UOPzNod COy ISIE O12 OF 01 OAigUROUD|s WOABOUOD 5 120103 [OHORIA EUIONA N ef (EEL 'OAKIUAOUDIS OPIPUDIS Boujonz DOA OFAN) of OUI,* 1.9.4 VREMENSKA RASPODELA SAOBRACAIA, Na osnovu navedenin opstin zokonitesti mogu se prognoziat godine | prosecne dnevne koliéine saobiacaja (ero) putovenia, bbrogojnin sétema | dimenzicnisanjo nihovh objekate, od pose nog je znaéaja da se ulvrde Jecnovremene potrebe 20 puto vanima gradana, kac | promene obime sacbraéeja iokom godine, nedelie | dane. | ukupne sac- ‘tokom godine edkava pri- (Od noveainin krvin viemenske raspodele pos dnevna raspodela kretanja kod koje se jovi ekstremi, Naime. ng) svoje potrebe 20 putovar dovodi do polave tev." viinih cosovnin opteracenja ". koje 20 2.0-2.5 pula nacmosulu srednje asovno opterecenie 14). Kako Je visno sodbiaéain opterecenie merodavno 2 Gi menzionisanje tksrin objekata saob1a¢ajin sistema, jasno jo Go saobra¢ajna mreza grocia ne mode fakom svn viernenskih pt fda dia bude racionaine iskerééena, Potto je vremenska neravnomemost u saobragalu sledica osnovnin Zivotnin ciklusa, sevremenog nati vanja, arusivene meduzavisncstl itd. ova ée sika, po svoj pi buduée dogadaje u gradskom soobraéaju, Ona Ee retenje probie- 2d nating na koji su ciganizovani si Mote se zapaaii(v. sl. 1 - 14) da veco gradska neselja pokazu _—1mole neravnomemosti tokom godine, nesta vase tokom nedele {2 znaajne tokom dana. Obiéne je viini Gasovni period poviatka GRADSKONASELIE TURISTICKO NASELJE sea Tipiéne krive vremenske raspodele gractkog saobradaja (% u oane- una srechje mesecne, dnevno | Gasovne opterecenie)(£861 ‘po1B088) Supp | efepeu ‘2ujpo8 Woxe) Wwoz0nE;C WP-SDOUB LUIUADI O|UOAEINd DjEPodsoe SU wz eo mn aoe oF veorurss cnr, wo9rurdioi =| coor ae e990 8 satainsd aso aN os 95 a @ EOS ORT EO (Ue / Up 24g / Pe ru" 1 Wig 1949 ysouP9IA 9fup01s ouyuoPodsoI0% + ysOUPEAR-eUROSO ‘UNOUp ‘OUZOFOW SUIDUISOW soUPO OD% OURZD! OF 1fO¥ (UN 'N “WIN) usouIeWoURo!0U BUACED? | OUABUP “eUDEsOU! [UE! “2YOdy OF isU0% |ISOUIOWOUADIOU exEUOUIOIA zl 1UEA\UIS OOH ‘DUN9Id 98 njounzo1 pfuepe10} soupeiA oluparg “Nlfsp9u | Njoans “SUP SUPE 67 ofnZO¥s! ) sfuapeiaide ours 91uP9.5 “PQ | PQ OUsoUpS WE ‘die) OUOP | Joaseu! \URICIID zea Ms BIL97OIe\d0 BoulEsOIG -005 Bounsup | BoUDEsOW /SOUREIA fuel iD! ‘op nqHEGNS (GI - tpt 98 UOP |UBO! 82 1 “$01 BySUOUOIA | 57% “cans 96 9p6 CUDP 40d 1 eo1UPES NoAKU OV URIS “GsNdED: PIB]ONE "HOLIBO fusIPOB) oom Boucinyn B2jp9|60d Opy O7oKe:d BOUND! eluadsoN inluows 2 1250U YsL9| WOO} BF OP CURIE POIB ADYDI OZ 91 OP yOdD? OF 220/ “OpOIBO9g 2040:d )ISPOIB JUAD! BF [SOPOT Ne KOZ AIC $1 BON "TOAOId pispOu6 UND “sew BU ‘Of Off O04 OzONEIG enOP “otuonoind ye BU BUB[ACUDISN of Of0y "|SOUISWOUAOIOU O¥BULIOIA ‘DuuneiYor WwnoIOr | WEpEIsoU WrgustuoGiN Os APOE Am "mIADIC Od “Of OlF ‘CH Boysuoz0s Bougerod 20A016 |UADY ‘fop01G008 {UPOA “1du)- BIByEIGO YUH efuoMUOZUOWIP OfMOIsIo1d WEIgoId LOGesod (88-06) 19H OMOINOA euInE luono{nd nfosuRLOP MWLL N sfuEEbi2! (OOH? 91 - PL) ORO OF «2 1.3.8. PROSTORNA RASPODELA SAOBRACAJA, Uz sve nabrojane inioce, « pre svega usled vremenske nerov- nomemost ha saobracaini volumen, unaivecem broju slucgjeva, nepevoliih odnesa u sco- ‘gradskch saarzaja nomaino ee stvaraiu zone #2 fako np. zone sa visokem kon Zone $a trgovinsko - poslovnim 3 lstorjshim nasledem Ineprikiocim uiénim sguicclama, sto doprines! da se noipre ovae stvaraiu luacle u saobraéoju. One nastaju kao kombinovane posledica vrernenske | s sprotnim objektima) juainim kuéame, postize KONMIUAIN RAZVOJ-VICKE GUSINE _KONTIUALNIRAZVON-NKE GUSTIE Eerbonneeoe ‘Shahin conse ‘estoone os cane km) "-otjone od ena te) 81-18 Tipkéna prostoma raspodiela stanovnisive | faeinih masta u aanosu -e-centvanu zon grace 7 lustrativnl prkaz moguénosti ublazavania neravnememest ros tome raspodele kroz razicite modele ureanog 1azvo}a Neravnomeme prostoma rospodela saobracoja neizbetna je injenica so kojom 80 mora raéunctl. Gradov! ée $9 | dale ra: 12 principima rasclanjene namene, so zoname manied li‘RUpON NUONE | ns -npynus migusiuogun ou biooyn yunyDBeu Boaz | Oyo! WHORL LIE SWiazpbU ff WUWEZpOG A Ol}DOIDCIdEHE | efUOIBZ DACA UP Lop), Boar O70 "(OPIO 1UspIAEG OU oupefn wpeazeqo Df]OA OLASWOINE YPIDMIAG eluOAO: nod Uuonaiyor 9p IpeAfou oP WoD!URIUID BABDEAN SF WEIGoId 2¢ 00% wszn o} | “OHO 192 CySD016 | efuoNOUD|s Oz OWIAYOUICU WugIA/OU DF ain'gDUPolat 98 018 “(zu)” OP 92 BO NOW BU Nin{usdoId munoUDIs WOU! 0d euisined aujopoigons eugeiod 96 DpUD ‘Cs | oxD1) SUNEOZ 10d “70|8 BxQOFOM "!LOAOION JO\8010 EPO [voneroBuD OUIOS! [EnfyN AIOINAOA NAG -N es OAD “WUNDEW Is0uR (EISIOINHE | oA yx9Ie Oz OGe1}Od (OrIU ‘ROPOIOT BU OIZOA of IO101d (ZW) $1 100 Oz B10 \s01d (EU) Gz ot POIB euinod WeluEAozOBUD O% -Dlunds oreiuoe uk 088 penou 28 Bp nOwWelu 29 OFZ9" wun AnIpU! WelLeDsioy WIEDER: zyojow Buadais WoIst Sritos ounparbcrd oaoured of ep of ousor oloyee wRoeIOd yBnup | Bajufooo1qo0s nzoAw NjoUDIBZO1 RfOASIYOZ Of070:G008 Boxpluind BOURSSEW OPI BELIAGG | DI]OOD7UO|OU DUIAPIAU aolsoud VN rvoun uppers nuoAR Jnotto1d Ou ninionise ojop:qe0s Boxpiuind oqo NOAOZUOUOW ‘(0% ooun ofogouZ ne BouGes0d po efuDs}UOIE OADISIUDGIN OZ -uony ofunfolsou D01zn WoREIEDs os BOW OfouepUe! YUoHCo 21 veo vn snovaoion aan rvoun t/t) * {(poued 1UE) Weluepeiaido wiuegou -PeM OUNIIDIO! OF OAOEDE 4IURIA.ORA NADIOd | DUOWENA-DUIPOHOD Wepeipe n cUno:eWss od O[UBzE10{d0 olUeze|oUADIN 2504 OF | 2n0Us0 Sulopo i008 oj@4!0dDy O[LE9—N0%8 BOU]OUOIEDIOU OAL Finfuows nzpjod n ysoweuIOUAB.eU O¥SUAWEIA | ©UI01s010 OIL SOAOZOIGN Walfo § YOAYOT JINGELUOG SUD! OP afuUuns OWEN ‘DU novos od oluaneieid JO WjUIOWIEFOW OWOId eo!ulo9o1q JSOUIEWOUABIOU OHSUEUIELA YouIoUe 201 paigaBs oxs0010 |Our BuENcONd DfeosuoNs! odes OU NsOWeWIOUND:OU exBUBUIOIA | 8UI0480I0 >) usoupn€ow 98 op enolod op apo/ ~04F01d | BySUELIE:A “OUgEso4 JOISOIE 1UOE | oUeUe:ACUP—A! BiniONso WelUDADING OZ OAELIOS OOP Men Os 9p J9uelug n “OUDHs eBTuP 6 0 'WOAISDOIS WIUZOAGIS WILIOMPIAIP ! nrvon0 SluonoInG 85 BP BULOIOLEPYOL | DHUAOUEI YO. APVOVEBOWS N SDIATIEOd aNUNEZ FEL ‘fuser ouousjcio SuIotoo.ewolBe wie OPUMIES Bs OPEIB DfonzD) |9POW! ‘NHSUIOIEG WORD Od f "ef OP e(UuINs OUION CEL - | 188) HSOUIOWOUADION @UI0{8010 OIUOADE 0403 “OluEAoind UNsuPoFOAS Oz ysoUROAUG OUEdeIs De70n e* prevoznih kapoct iano jednakim prevozrim efektirna. | PUTNICKI AUTOMOBIL | Auroaus 29% 176 poe BB omigoaissoctaea DI puis otomoot S..1-20 -Raspadela-broja uinika | angazovanog prosiora po sredstvima prevoza (Beograd, 1986 god) a U jutamjem vitnom éosu u Beograd (v. sl. 1- 20) pulniek! auto- mobil angazuje skoro 90% scobrad: puta u odnosu no mobila za gradskim 7: a | fizibku moguénost dovima sa visokim stepenom moterzacie. ‘da su predstavnicl svin gracova svete, politickog ureder 59 iabedi kroz povecanie kopacitera px @rachiom nevin sacbracajnica /kapaciteta 20 parkiranje...Na os- hovu Iskustova dosadiainjeg razvoja | teoriskh analiza, nedvo- smitleno Je ulvrdieno da, pr Vtokom stepenu incividuaine motor ‘ce 00 I puiniek! auto/porocicu.ne postole nikakve moguénost! da se izgradl takav sistem puteva | parking-prostora koji bi doz- £200,000 stanovnika, tipiéian na osnovnim praveime gradskin kre- tanjo u vsnim periodima (I. kretanje ko centru grado). usmetia na prostome racionain skog putnickog prevoze.-ousd ofuetuows einyorn “\sonlipIn ainluows UewoUe; [O° 2p afisipu 2fojs00 Op fenPns ue duopoboroie0 welded ZL ‘pluspaion wou Ladeds | wetunjs unuorg unuelu oF ueuuzo%e foulyenp n elfoozuoL L0us QuoWE:ADS !SOUDIG jUzEqZIOU Ns OH ‘mANG | eIUOpOBO70100 Dv ous ‘np9! WoRId n “98 BAO ‘epIB}o axFOIOYe eUAUDBOU | OW! fope1q00s juonozuoUeW ‘oWe\God YILIOsO1d YUEZOR PeI0g ANGRYS ANLOAZ YNFWOUN Z¥'t “« (19 1 exec) zon o1e BUUROETR HIT uis/SOO/OMUING 000'S{ ZOAEIC OF OIA L4ZEIGOG jucesLOn es “Sis, 60° “Ewe oz Ste xen ewraay aaseat «o ih sposobnost! voraga i drughh uéesnika u saobraéolu i Heino deluie no zdravie avin stonovnike graces rozagadenja krecu s@ oko 20 grama po ki roseénim uslovima. Keda se navedone jes! lometu voenie pr nigne kolsine umnoze odgovarajuéim brojem vorld skeet 12 / dan, sled da se, npr, u Beograciu, svakodnevno u otmmosions lebacuie preko 50 tona aeroragacivaca! Koléing i struktura serozagadenio u igduvnim gasovima zo Fetima toda motora, Siondareini cikus fp fod motore u mestu CV = 0), ubrzavanie vs (80 km/h) i usporavane (vs. 1-22). Prkazone viedhnoell oetene Lv. (2pm) jedinicama (pars per milon) kao inakatoru stopens Zapreminske koncentiacie (npr emma na mn), v=o va V= con “a 1-22 Koncentiacie zagadivata u zavisnost od retima kretania vorier jen monoksica javja se pri cacy mote. 10 je posiedica veceg procentucinog S cluge strane, neki zagacive racjame pa etugce! (npr. NOx pit ubszanju, a HC pri usporenio), Vol Pestojl hoki spekiar zagadivoce koi nemo) Sentracie, pa Cak se naiaze koo wilo 168K us agiasti da take visoke kon Magu kade je a 0 sige Wreton voala ureaininulovimo, tebo zapeat da cursmagaarde od oterh wotis goat eae eee ScobreGaInog komfora manienje Bina, 20guien eee 5h. Be se naman soguae te posodice resort kmmesu orate Zo scolnacers | mogucroal sebracene moze ff AEE 11-28 Emisja ugilenmonoksida: a) du2 seobraéainice sa rasitsnicarna u Isiom nivou, b) u zavsnosti od braine kretanja: Problem asrozegadenja od motoinog sacbragaja je sloten i 2bog pojave da so emisia pojecinin zagodivaée (npr. NOX. 20 fauliku od CO, poveéava sa rastom bizine kretanje. (vote i © | He |NOxf—~ No,| loc Joo fomoe | . loms oars fox co] HC] ] sooo JL L + oie si -24 a -. vasis CO CpforonolsG, NO ezoretach HE upjorocone!‘19tus 0gO n sO9/OEGOWOINO YEUNG [O14 g ‘PAE|O C}OBIUEDUOK - dy, ef ep8 eon (euyon ‘46720000 + tee = Sey, (609/010) 18Uus DAE n efuepeisjdo CUIoDDIGODS- ZON ON) OIE Joz OfomUEDUOH = XONy ‘ef op8 29 *¥00000 +8 * 960'0 -6'90 = YON BU'L #116 > 0021 vot = Let 19.006 80'l = 1910065 © > 000 260 =1 DO COPS S07 oot Boulbsnusces ysoureuiounes loisrored = oo) uve (s09/o 100} D1aws OgO N efuapeiaido oUloga:qG008 - (yin) O48 ouza - 9) ounpzon + 8100) OVO)+ WRB O-UAPYO# gz = OH (W119) Us0}UONE? apenas aUEpIAIN OUIO}LeLL vg [OCA N "PO! B1OWNd ‘Pil OIZOA OfUADIPO ‘of 2p AAO NUE) IOX OD 21 uDIo1s60 “idu ne O4g 204 O10PIO} YUDIOHEIOH 1 BO [uBA OU 9190 foxSU N OBBAPOBOZaIOD Of ‘xodn\s0d po UDPer | -008 PO soUsIADZ A OZ0AOIOH ueSU0% UnDeI010 9 oupoud “40H nou -PMO}OW euIONEIADUI OAsnEUG OUNOSOUI BIVEPEBOZO!eD OUIIG 01d WUSEIEN jUAGUED af An ApIABNe DwWHUIG wlucfuoUls Nees 98 YO DIGEWIOINO UPROWINE AYO) CUIENO OMEN | YOUN lujlod {vepoboz0180 aur>H0 fe}oz0% 1o10UeR@ | wSUEIEG POY DPONPOBOzOIED SOULE JUANDE 8-118 8 i 08 ‘8p ovo} JO1ow eneuZuea, juezoin ououield‘te ove mere ofigiedno jams koje Je jako tesko obszbedit u =26). slob Monje Holazenje ‘abo fitrane i taloterie ezeleno vilezerje dor wore slabo faiotene, dobro rare tolozenie 3. 1-26 Moguénestt zaitte od aerozagadenia saciniom zeleniia (Lit 23) U gradskim ustovima, zastite ro uke (v, El. 1.4.22) Gesto se poste zaracinjom adovea, Ovcree Konsinukcije tzgradene uz Wvicu kolovora sprecavaju Bene Sem, zagadenia | praktiéne site urbonist fale od visokin kon cia zogadivaga tv, 31-27), saditeja od saobra¢ajne 1-27 Smonienie koncentraciia aerozagadena pri kgrachii zidove zo atti oc buke (ereme Lit 23) slozen problem Fefenje mote ostvarttl radikainim inovaciome: + promena pogonskog goriva + unapredenje konstrukcije iz mera je konstruktivne 2 Pre Jektovanje | gradenje takvih putnih poteza koja. bi prostor felenjma i/li uz pomoé signalzacija, obexbe: toenost. Cetvri nz me re nvon sae braggine Buke i koncentracija aerozagadenia u neposredn: okuzenju saobrocainice, 1.422. Problem saobraggine buke: Pod pojmom buke se podrazumeve nepoteiion 2vuk li Sum. Bo toge dolazi kod se. u Ja¢ine uke, smatraju: snaga motora, vista | fehnicka ispravncstUa} UWI Op 950)} nfueBOA DAhIsUG BoysIUOIISIOX OF01d 19uu UpausUOaIN | ypR!OUD|G po NUodE=D! N NPE B= OUD | eANG eulozoigons Bo eiys02 On\SPONs CUSDILe CUN\OSdD ofO\S0 ON (49 OWOdILEy WHHWOUELI OF OIZ0A e9g09n- d Bueuis Ogo n $09 BU OAOZOA fold FUSS u ‘9{ 0p Gory GAP) EXOD *YBO1xOL + 1g= OFFA ‘DxO} Boulogeiqobs Sunpinus | eupjen po I9A02 ‘BlOopoIGO0s Soysuinip pox oby (OF UW ) CwEISS UPBUE ONG OAL UDIOPUDIS (©0/p) 801*91 = Biv) opIA &p suRNE oupiopunis | (p) auiznP eu10A§s soURO 009 (CWE) (9 ozonaidl BELA sffarodWoy URN Bog? OfoyOI0n - PIV (D OIA OUI DUPIDPUEIE OA O sfoyzodwioy DuIIG - p 9f a8 (On/A) 80} *0z = IW «OZ -onaid BpIA elozoduoy euzia Boaz ((W)EP} Boxe! MV. (nap) CuNuOd som po (W) gz DU OAL KuDIOPUDIS - O'S U7 (GAAP) SusRUE!S 20K PO (Uy) gz BU B¥NA OnU fuPA:S- FW, ‘9[ 28 ew +iaw 4 OF = Tw eon) (cone) ijsizodwsox ouRNe Ull20BnP | 009 ozoA01d BoxsulE ‘wie\ss JuAJo19B9-01neU | UNS Od BoPSIsOC BUIOu| DA “2621 ‘nlusBoj@ WoUlDIOENP iid ‘OH WSOURANZ UOGOIs HORA OUA 9 O48 (WEB) 08 OHS:d OAL [DYEOP @z0U OZONOION ROIN! zn O¥NG, FOWIROJEN wIAyDL ) “OA/slaP EouINUYUOY “f| O18)HO104 BOMSh Jona, upMAT Bf OP 95 O110W DfopDIqGODS OWIGO Boro PO AEDOd (W/'20N) 098 < B WOYOIOIT OF e1OPUEH OURIN OAS OAOZOEN OANA ijawid od ‘BIOPEIGORS CUIDIO PO ABZ ‘NBS! WOAIC N “OHNE nyO} WoUlo7OIGODE N OIzOA YUJOIB} JoUBSOId= (o1eus pgo/s09/0HZ0n) 9fusze19\d0 cUlopOGoDS- 8 ‘2Z0A0}0% BoIN| PO (Wy) GZ OU eANG OAL UIDPUDIS- "Fwy ‘of 98 wou (nab) (4*e00+ DXB) Borrol +298 = FHT ‘00} Boulo901G008 empInys | luszele;do Boulopo1aeDs PO ssinoz (©'3'W 7) Ozon0 0% 801A! PO (W) gz OU SANG OAL UDIOBUOIS ” (EP 910 + suDzaNOK % | UM BfOrs ©2 CWEP 0 Of 78109 48 -0 po “icky OGiBOU BouRNPEG Soa? OISHSIOH = ~~ AV (EO O'F eluoluoUs (u/Un O8 - 08 CAP O'P Blus|UOWS (y ‘bd 0§ *04 ousfcazop “1du By} URI Bog DforO!Oy- AWW CONE O' + 900% ‘CWIAP OL + YOISg “CwEP G'0 - YoeG “HEEB 18) efonsysuoy ouzOAO}OH O15IA BOO? Olo¥eIO}~—_>W 2010109 9914) BO (uu) gz BY OANG OAL TUPIODUOYS - O''U Bronoj04 801N1 BO (w) Gz OU eyNG OA DEF ‘of op6 oon oe) AV HM eV HOTW]=3U7 I) aauloseigcee oqiBou Boumped ) a2) Soulopuasuoy msHe,O107 ‘ol oyrUSUOY OUZOAOIOR BisIA HO IsOUSIADE A ‘UiopOP 95 fom ofr OF uid 26 OUZIGO IsdOrd wipysuoyDZ OUDSILYE Of O¥F OOM feryped n paefognis nfo wenen 7 OWINOIEN WnsPOIE Nn OYAG BUIODEIGEES Of OP OUPAISIZO {nf 29001 | B1On21 SIA Od @¥Ng CpeYIeUE;L ('2}O201ES-O1ON 8e- 11S ‘woe ud eareour Bir okeone wonton owen cunperoa! ‘onic oat ear obeoeue nacre was an oun soorouraup 8 yeior9 snout ‘uum ‘coubgoRa08 ‘gor o7enode aA uns od woopersod WiLfOH Bs og BAZO2 (IEE GeL) ‘SL © “raNAz Woulng papa! BIBACBPO «yIEP OO} Ueda’ HAL udu O04 ‘OnzO7 ON 8foy OW/fOZOIPOU WiNgOIORy OWeLd OUD! 1POWO Of DID¥S “{CW)EP) DIeajoep OF| CUFUPO ‘iuBda}s EL POS for WoIoys-.v, wonojee 95 Ow JoURUOIL! EIN "O218u 000'@ OP 00072 Po SUIEs|UB:6 n Bordo juIUORYOy WH CIOpEIGEDS PO OANA 109 1usps01 pelodsos “e2ufogo1qo0s GiBou juENPO 'D10402 DOULA [OAy ‘OH01 BOUIODOIGODS ADIEDS “DulzIa “WHO? BB|ZA ow21) Urbariffiéka struktura kao za8tta od saobraceine buke snovne ideja tehnigth mera zoltte zatniva se ne legrac vo- Roca ogeiais koimo we povecsve Brenje 2vuenh telose proma objoktina koh pussiprotmarse: 1a) S.1-30 (Csnovne geometiia kod primene tehnickin mera zastite od sa: braéojne buke lokvine vrecnost recukeye 90g i2vora, uzoti UL OBA UTlCe) CabIONIG | pprelomanja zvuénin tolasa (. sl. 1 - 30), a kod novih putnin poteza zoslutuju de se razmotre | edgovore: Juéa nivelaciona retenja. NASP MONTAZNINASIP 20 sex NASP SA7100M -s:1010000 VERTAALNI USEK fee =f. “se sith oe . -rw20 eas freer] veccan mins 1-31 Tioologiia gradevinsko-tehniskin mera za8tte od saobracaine buke W'smanjen nivo buke, Podizanie nosipa, zidove, galeria itd kao som manje 2vuénih tolosa 816 Gini cimenzionisanie | projektovanie tak-wep (eo) 09+ YW BorxoL = FW. {80)UOHOZ O9EPE}s 0h Ofopo1GODs BoBLITUP Po exNa s01ufepoiG0ns (eu98s0)0408) BUDOLORA (@-9 ‘PIE (1-< “oIs0U (@ :244302 D1DYBe CUNZDIO: POF jBoUPO PAsiyeLIO OU 8f OUZOA “ORE POF | SAO} OAKOU POH OxD4 BEL 00 n @9Ne OAL OU BYBS0IO% OUSOUDE “@YOH, BUEN s fou foo sAOIS oupodoeL ef @poAD4 “EE - Ie OU QUDZOMIC 981 oxy ‘ounig o}W ODI UrOso 941. 81201 op D1OnZ PO yO LOHFeNp OU OWIOU JSAMYISUOH OURO? OUIBA CUNHEIE “AZ 1UID UNQOIOIS OF NACUED '8C - | 18 Du CUDZO MIC 9f 049 009 oAo;EN en INy2t4088 eUNdUEO YOsLINEP of oUPoUdesu olioyruistoN PiDyEe “CusCUDO ‘oANG COAL Ofve!UOWS UNZDIO.d OZ “OANA fupers SlUDsiuyop oF jdiouNd your! CUPoUIoId OZoA 018) OUAOLSO gp "47 Weld “WOE upeied n euorozpi0pU0}s ns for OfBO;OPoIeW OIA foIsod xn euleso1G00s po ej\g02 D1OW YADILUEI DJOKE}e UNQDIOKT OZ Tuow oufogour ne ot {219 Wt LuRBIO$ | O20nO10% 1 JO 8U OdISOU BUADY OF Off Us ouiginod p/| Ox OwRNE® Piz OP 1ds0u POH oyna OlvoluOUUE “pulsox yupoydoau Boge I80U OU nsoupe n Ousle} IUOIUID © 86 IPO) “OBanE 1d 23ng eulpe1q008 po nuypo2 bs dEOU - pre BsOUO opie iis @e- | 18'9) ona po NyygO2 Oz Pz I disoU “ousoUPD “DIOL S010 OIUDAEZOBUD ofuoyd ef CUyAO|EN WPEPOIE N DIADI 96 DIO PUIeIP DUADUSS WOXIDPOZ WIUBIE!CWOX BUIDSA DIOASIGO YIM e2 Zo ele;icu, ove vrednott te razikuje | raéuna kao Alzt = 10x log @ + 802 (dB(AD). Posto se rac ost smanjenja nivoa raéuna se prom alz =08xAlzt -0,1.V (cay) 2 Ako $e fad o soobraéojnic! sa vise troka (ll vie koloseka), U2 ue lov da je udalenje tacke ( Dino vece oc sine sacbracainice (). 825 1.239), efekat 2aBtite se raéune prema: Alz =3-10xlog QOOPALN, °O.DAL22)) aay I-19) de Je: lz] = smonjenje buke za polozo) vora | (v. al. 1-33, Be) ‘4L22 - smanjenje buke 2a poloza) vora 2 (v. sh. ~ 83, B-2) Jo8 Jecnom se mora napemenuti de navedene relaciie ne uid ica) reflelsia zvucnin talasa za Sie detinksanje je neop: hodno primeniti postupke date u Lit. 48, 1.42.8 Zogadenie vod U dutem vremena smatralo s@ da éu vede koje s0 sliva- Ju sa saobraéajnin povilina relativno éiste, te se bez precitée: mogu isputtati u recipijent. Medutim, ova pretpostavks Je vatlla do pojave masovne motorizacile, Budue da, Nereeio 20 vreme jokin ksh padaving posle duteg susnog period, kor centracie polutanata megu dosti¢i nivoe kojl zahtevaly pre- e8Cavenie. Tu se 100) pre svega o im Gesticama, organ God) npr. olova su 25, uglovadenika 90, fota 110 Ra. Kolcine svakako zavise od nivoo komunaine higiiene | stanja vornog parks te navedene viednosti treba nekoliko puta Uvecati 20 noe usiove. Ako $0 ima na umu da npr. povisinG ko- loveza u Beograd lznos! oko 1.300 heKara, sled de se godsnje spiro 3.25 tone eleva, 117 fone ughovodonika it Jedan deo probleme je ublozen gradskim sistemom odvodnic: vonic (v. éi, 8.2), Razmere zagadenja upuéuiu na obavezno prezitcavanje prikuplienin kinh voda so gradskin povisina pre —tseustanja-urecipjent bez obzra no njegov ekoiosk! kapacitet 2 GRADSKI SAOBRAGAJNI SISTEMI ra2iog da se postojeci urbanistick! planovi revi | usaglose so moguénestime saobraéginin sstemo. Planiranje i projekiovanie seobraéainin sittema, @ pre svega PUINIEK’ prevoz kako bi te mogl odreciti pr mere svih cinllaca scobracajne osnove Gidda | programs Po ramet! za projektovanje elemenata niinovin mreza. Prvi nivo razmatranja soobraéojnih sistema u gradu svakeko je koneepciiski pristup problemu celovite saobracaine osnove koga se mogu dalle razmatrati specificnosti pojedinaénin vido- va saobrasoja u gradu. Pil tom se fezina laganja usmerova no prostoine aspekte | faicke korakterstixe, koko 209 interesa Po- fencljainih korisnike ovog materiiola, tako | 2beg Cinjenice da(0 7 ow0%e 20r01d pypIUINd Bz SUUEIEE YUloDOIqOES YPAEDEIO OFOOMIEDDI 10-215 PWN ZOARRd INAV DISNISIAOS S:A020U OlUDIOAS 2014 01018010 9}9podso4 BfLADIGOUAD! NISUE jouenialur Dupoudosu | OB01g “oAOPIA | usp BION 0719 BWCDA Nfonla YsoURNBOW eUELL “ysoUIOUOIDO! 94 OU;0\2031 UBIU } Bf20zI0J0W SLIONRINDU! WEOUNGEOW WOH “uo wipij9x Bod nIVOIG oc OZ51u) OUINE BySPO16 Of O¥0 ISU nBous | D[uDIs ously po jsinbz OUPFENID “(AZSIW NuINd MSpOIE) ‘uIginod exQ1UPeIbz 848107 fo WIR YPKDOIB ofuDsUo}DHUNS {10-2 19 euo}om, 07 ouIpacd ut ‘suond of wins 1p) ou \souopznod ZOARId DVDININd V2 VINIS'S HDSOVYS WPOVHHISWTA LEZ s “plopeiqe0r onopin yegDU PID. OnSUaPIOIOY ysU}OaP | SzE1WI OfvonoUadUION OD'SUNE "ZoneIS pOWING oF OWE}S YSPOIO eI D0>%ISOM olUOnoUZOd QUEL ID A) ClEpoIGOOS HoxEDOIB empynujs OuDoII Poiod ‘SasuMzDIBEd AO}EN !Onia “NoIUPeIPO NULO{soId GOW eau RU ind nysDOIB zn as einzoA Non WOUlO}oxd WoZU BU O"{:| /BOd 1 uez0721 NoNU-oPIOW OU “Of OAO|EN Boric OfuoluNds AOCINIsOq ‘onopIA pO GORDA BIOHDIO 80% OuouNdO an OA mem em efeseaoee Snopi uns SxueLyOIDy SUOUOISKUN,- CUSHOI WeURDIN “Dunlvogeibo1 ou of ojo nrouso nulogoigone yon) oussune 388 OZNOF USAIN Hoe» OU PONE Ip) sA@1uoz OUSIoUy AaUES BUIoDO1 ‘oluezajouroin Don 1 BofugounUn | Boujods pfunlojsod eaayod ne BaIpoIsod Ouo) “88 eulepeiqocs exsp010 Oz ouguIDeds Ox\9!0}4010% BUAoUSO WINAISIS HINTY>V89O¥S HIISAVAS SHUSIBIAVEYH BNAONSO DJopoi9008 OnopIA YiEnID niSIs OU OS -DULMIOP BUINjOsdo BACBElU IyJOAZOP az0U! BU oF 81 NOOB N OZ -0N010 PIA OPW! OWIDE of GoWOINE PAILING ‘OUuEoUPO "O}GOWe AB UPIRIUINE olLOACiIU | efUD}904 OZ | NE OZEIUY OUINd OMDB 'BHOAUNY UIUHIG WHOIS Pa:ed “Op NUN OU Yous! BAD HORN “Of »runy DUlO}BERIA DUS|L 8o%5! YoAN OF OP WoluRE} OF Zor [OLDEN fo"sP018 ax80d DUCBOR| ep IDOAlOU o8 OP HACHEM ns Ps 20% ‘OACPOIB YVOUISIADS OD;jOW exDuaIUoGIN RUOWELA n nioi6ut M94 NOU IpIeIaS ho OP WoW -alulg | 299A DJOHEIG0 o[UPDIB OWAOyFON, | CWlOIOUIZO! OUIOS 98 ofnz070 8u Dros BouROUWiord \soUNDIcs| ‘OW9/s6 Boulo3OI, -008 njusuodwoy niuzoniouRo npr. ked unapredenia povt- Sinskin vidova javneg gradskog provera 2.1.2 KONCEPCUSKE OSNOVE MREZA Mreze gradsskin scobracajnin sistema pokrivajy cel 5 ro FUNKCIONALNG = « reba wee = ——Bancipieina Sema postupka tormiranjamreze s mieZa komponovana je iz decnica i évorove. Cvorovi su gd se moze Uunutar istog vide saobraca| Pak mesia gde se more lave a | Evorova, pot hteve eksploatacie odredenog skttema gradskog eaobracaja. 8 jedne strane, | ogranitenja koja su prozasle fz urbonisticke situkture grade. U novile vieme, ovim elementima Ju Gegregacii) povitinskin sistema gradskog saobIacaia | pul niékin automobila. koji au, kroz evoje zohleve za prostorom | O meta za petaierbcxtste neta 20 automat frvez 20 automobile, avn Fcc uscnetnon patna veda 20 petokey iclste lokaina meeta po met pe Hake umiten sacbrac), lokoine meta so smanje- nom oanom mot. voHle 312-08 Tradicionaini (A) | savremen! @®) koncept prostomo-funkcionaine organizacie saobracaine esnove gradi (erema Lit. 82)‘0p: Bouz0|Us | BoxoU}OUD ‘Bounioe.y oBoULL owd0n prslyor BAOPOZ Boro s[UO!O! ‘OfLEgIUE;Bo OWIACEN UuiujB3: ud 98 pinpo DroM YUIOAS SfuDNUHO} © "OUMINOI Us {010s © 1pD1 28 O03 MHOEIDOIGEAS N YEOUIgIEIEY On Ipsazeqo | ezeru nuzNP Nfuouifou Ipusod !OUsIg OWIOeA OUINIL 24.01 Ns DAG mIAS 1UIOWI;CO HORRUJEP CUDOLZOUPEl o>NBOUL afiu 19P Oy} @7uD\s0PeU | |soUPE:d Bfons OW OMIgO UDIELIESD UPL “AOU PO MHOAS (GO z ') D;GO OUAOUEO 1} DU liFOAS OWONENEL #0105 Wpsluj9wu020 Od “ofoozyoEp! OAK! \UOpe!DO zn ‘es NOU “no10ng"| oIUEEP |foouGUIO OU nfonIZ0d fo% ‘E7OI Ong Fi ‘oygowoind Uorawinst BuInoxo} 9s BfEdese1d \yM}OH O1a 9G | NZOAC|O WOUGESOZ 8u Bindoyno 1204 foulspzO! (olupes n NgUOIoHUN| fO% aft arena ‘04ND. yO|oIgN oF NBOW NAMB ny f "nuaWG Oz UOPABICO 1G op Onepars ou ajuspeie|do oulogoiqont eanio: -2ACBPO DABIYOZ OAL [BNO “OUADION £16 USUI (YMOUSIBED YoKspONB O7O/W WIPED. o7e1W. udu Of O1F 004 OFeIUH UA OUI0{801d efuDADUEUIOH SURES} 20m) OF inIOAISO HH0}0 |POAION zonerd 80750010 Bou APF CWOINS | BFOLU BLUNA SURE WOUOIOYUNY - oUNDISOIE NBO vo-21s ‘pou brgucobe Susu ured ciaugeaoorempas —O— “.oointou ono —O— ewooummoruonatles SURGE OTECOIEASEeANEOUCIDEOS — iiNERSunSORONINa AGT BORON ‘owfooun wugosnpew just note 0}0 NODOIOOKASHO "OOIUSNEOY BOGE "EIS GUSAOISU ‘oulojsose aya 19 701M 2OA@Id [UAD! ©2 B40 BUZOA BUST WOILBIOABO IUiAEd 91 -Peloz 8U Dingo BzOABIC BOUND] 0204 | OIZOA YnDIUINC eso} 21.28 uso} A. B99. IYOId 1UBKOM Ns OWNIHOID] BGO Od ezeHU ounnoz ougemnpey) ‘oWorsIs esUOWOHEd OI0\S0 ene OU ODuN Supnseid supS |wiO}S010. |, “olloDjoojdse OUINo|EN wjUsADZOU 18 OTN UIUSIREZ CUIOISOIG OD OZOAOId BOUAD! | OnaiNd OOH Djuoinuios 4soUDNBows fo\s0d QU OP <0 - Zt) o¥sperd MUNIENG "\SOUUOAOZ \yfusOHINUN” Lous ofuonoWgod 2n Bwio4si8 UuPDUpelEd POPs jUGesNPoW \od OUng 9! CWOSA OpE:E onoUES eufopelqoDs NluDAUIOS N, ‘epi0pUudis euHe!o1c | OMNAHEpIO10% exBIeUDIA oUgesod OW YRO.AU found forspO18 fouBPUNIES n{OD Lod! ninoic od Jonju jUEPEADU [AS ‘exNG eUIODo:G008 ID: WUAIOBEU DfusfLOUS nfo N | 461 NsoUPEGzeg Boaz OAOH “OA YIuIOJOU DUZIG NlUOAOZUS OF i284 @zSIL SUDHO) NOP Wo: bu ‘0801 pavog “PI O/S)121q “uBI 809P ‘OYOFed sour! NU IN "Azl) OOFEC WELL OC 2s aRUBejU) oZOIW) BUDO! OOP OP. -9f ‘ofoo1jueouS% D7SA/OU SAOUI 9f OPE OPEIB lor foU;oLES P o112010U ‘E1sIpIOIa | CADZod DWEEHOd 68 eNpe:EG ezo;L 9p i9@AloN ‘DlozOIG0s BAPIA ooOIBeiU) | efooBo:6es Odio “uid Rfuenoujawon Ou es BAUSOZ (@/ED - Z 1S) ON\sud TuEWOINOS (© 2120107 OMEPOIB OG ‘OHOW OAWON Fg ICU) ZONEID JUADF | eoIUEEP SuINcO|NO “sdU) JACLLOIND pigIuINd MD -218 9 Bfooo1qoos BOVIO|OW OPIA BUAOUED BAP O7 OORL BUSIAD “FOU OUAKOIO! BE NS OIDIOAIS MUNGO WlUOW N “DIGOWCINO UOFDIL ANd | OzOANIE BOURD! DoysUIAEd OIZOA BlUBjEby OF OUITInDT lxgUpelez OUDDsUOy 9f DUfoy A CzeNU B2IU0EP nF oIDULt 299%89n epenloU injjo1d WouDeidod N oloD0IG00% BOUIDIOU! PO @1OFed 1 OIspHIOIA 8f ODloABZD: (y/EO - Z's) ArIsHA /UOUOIIOD!) &@ [omomenaemncusme nz | omesecene peau eae Princiolleina Sema povezivania gracskih soobrasainin mreze sa mrezama dalinskin sstema o (Ziioravana puma mea Pod polmom gradska puine mreza podrazumeva se mrezni sis Po funkelonainem znaéaly | putna mreza se deli na prostorne} orgénizacli grade, Primame gradske 50 medugradiskor puinom myezom | termi sistema saobrecaja. Sekundaina puina mreza, napr Je podrediena specificno| tunkeill znaéaine razike u funkcionainom pogledu. Sustinska razika je co mreze sioteni. og'cnicenya Ostia. & v- 9.2-07 Rospodiele bina voziia na vangrodsko)| gracsko) pumno} mre(70 7 Ow81e) O08 nionIped wou “MOO A OABINe! YDEPEIBUEA ODLUEE emisONIDIOY eYIEUOLY a-zis © O vewen Ikon BwuB;En BULE:d DfogEIGODS Bou{eUEH | Boulio OBEN 6-218 see umes got Mme ear Rood LO ulioourns §— S49 tufo-owona Rey iooulon pron mule owRIMS PERI oud ° 2POI6 nionpod WoupYo1UOy n PeLzDEO fupoIEZ We) enn 93 BP OAD|inO|EN “SaIposOU |xxOIONS OUIO}FO: 27 "BAIUBIUID DAD “(60 + Z 1) YOIDIUIN Poy Bou HEUOH OOP I9an af OUfoDOUr H[20n WIUIO:e1 Dor od omz0: 98 nfotiaoy ‘ousweiojs) “opouB WoUlDiion Bs nIsos PAOXO} YluORBIGODS BISIn Ogo YSCUDSIA BUINIOSGD Op OUNSO! “POA BICUI SF 91 (A) 9 of DUBzOIZ (BO - Z|) BjOROUED! UBOME fe901c:008 kajeU0 | 1uI> DU (%) E}@POABOL OUAYD}ON 90-215 TTT T USOURS ‘OIpMaDOG BOYEPOIB eUIDYOA pO IIA Djepedio: ounjojey ‘nzejod WoxRpO:B IOUS 870U) BAOFO] BUZDIOID Bz eF HO Z9100 Bgnl61Ore6RO WiPOGZ 18PeIpO NioweL fezeuw ound oxn% NDEI 98 CUED! 'WOZE.U WoxEDO:BUDA SACBOIL RyyEIUOH DU “olonupEd O¥EPOIB DU ASOUBO f Od uwlopo1GCDs DIALED: po YSOUSKOZ 1 e791 ound 9489016 | ex=pO/BUBN MoU Op luyep usd Bgex ‘exe. COA OGO DABIYOZ BfuBAO|fOd zn ‘OD. OD01Go0s OU nsoUpO A OUOYeM WNuDe:dOS ‘BuIge sfuDzercd 20% | OHOL“ Nai funkcionaini nivel vangradske pune mrede (WP-m, VP+. SP-. SP-p). zavieno od voli¢ine grade. imolu svoj direktni nastavak u imoju ekspioatacion! nive autoputeva, povezivanie sa gracskom Pulnom mrezom podlete principima prikazanim na si 2°11 ~~] LOKALNI CENTAR | br) stonownika< 5.000 \Veza se pimamim putnim provotng rez hieremisks wedonost pune rrveto neg riven “| SEKUNDARN! CENTAR 2/0 bojstonovnka 8.000 Es frenicefokacia na ped REGIONAINI CENTAR /o} bicisionowncs 20.000 ‘mono Dekina veza so primamom putnom ‘deonicom proke ave denivelsane. fosestice pistup cena poke, (Godon magetals/sovblacairica | | paaan cena SEAS 0 c00 Denivelsone fstesrice omogucuy spolnu rarpodel po ocreakina utovario rovnomemje optersee- Fe grodtke pune maze 3.2- Princip! povezivanja vangradtskih autoputnin deonica sa graoskom _pusam mregom Princiol zbora lokacie obliazne deonice vangracskog puta 2.22 FUNKCIONAINA KLASIFIKACUIA, Funkcionaine Wasitkaclo gracske puIne moze om odnosu prema dvo s vanje delova grodske t ja nepesredne uz scobraconi tivnog odnose ovih funkcile prosticu | kategorizacia gradske put ne mreze | makro-planerske korakletistike ocredeneg ranga sao" braéainice. Colovite putna mreze grado deli se na dve funkeionaine grupe: ‘ lokalna mreza sc dominaninom ulogom pristupa lokaclama ne- osredine uz deonicu lice.TUAD) 98) p15 N WHE ZOU sou (9190010 nunyo BUEN WudnyN | ope! sa+d odvaed ‘room, eshroean cpa toakans 1 -Z 1 OUNE |UBzOMIC [SOUP |UDESOIE "TORU [OUING [O¥FDOO 279) OUND ers 0:8 DI]IOD “019008 enysvOLIOIOY exsUIDIBOIC | DJOEMWIEEY DUIoUOIDMUNY el-2 18 WrOveOINT i WioveaNe3s: tarnie “> od) ome PUAN “orpupinoc) Oo 2Shoiunet BR B ofronuny uo i Id Ou ezenu ound o19ped Renu OWpUNYES | fouUDUL uinsuc yen KeBUD1 WU Ns Yop “BoIUIOpEIGODS AOBUD! gINOU HoloIsod nfo1ow ou ‘plozpos YpfolimuoGiN OIo{ZUEILI | OUSIOA OA “B8[u po [\S0UsADE N ‘nigniped Wuo%spo16.N Op os DAoUINZDIPOd ° *e Zo sekuncornu graciku puinu mre2u cominantan je princip inte- {grace so ujednagevanjem dinomiékin karaktaristike eariailin vi dove taobracaja polozeci od nojeeetlivieg vide - pesoxa, 22.2.1 Saotraéginice prinaine putne mete Primamu puinu mredu éine scobragainice namenjene protoénem saobraéaiy na koma se obavia osnovnl transporini rad svin vi dova motornog povilinskog saobracoje | to + grackki outoput way * Gradske magisttole sn CGM) + gradkke saobraéainice es *sabine vice ey + Gradsk! autoputevi (GA) su deonice dolinskin puteva u urban zovanom podiugju grade so vedim projem stanovnika ( él 2.2.1), Slute za direkine Kontakte grade sa medunerodhom, rdavnem | meduregionainom pulnom metom, a koriste $9, u in temom scobracalu. za bzo povezivanje udaljenin delove grade: medusotsno | sc grodskim tezistem. Po funkcionainim karoktersiikama GA u svemu imolu abel toputeva, Na nima viada reaim kontinuranih saobiaeehin tok. Vo. Sto se obezbeduja kolovozima razdvojenim po smnerovimna | lenivelisanim raskrsnicama. Po prisusivu videve javnog precskog Prevoza (npr. cutobus)) | sabraéojne - tehniéke) opremi Cpr osvetienle. edvocnjavanie, signalizacja, za8tiine ograde GA se podvrgave gredskim standardima, 1) izaziva negotivne grade se u slobocnom Uurbonistiékom koridoru, bez trontaine regulacie | poduinin take Yo pefoka/bicilsia u okviu popreened pr * Gradske maglstrale (GM) su visokokapaciieine sacbraéainice koje prolaze kroz aklivno gradsko tkive | oslanjgju se na ven. gradske vere i regionaine puine pravee. Sluze za povezivanie Sadi2aine raziitin gradskin celina (fad, stanovanie, centiaine zone). Na njime se cbavia bra! putniék! sacbraca), ukljueuiuel | Javni gradsé prevoz, o kariste se 120 kanalisanje teretnih tokeve. Na. graciskim magisirolama obszbedyje te rein kontinuronog Protoka. sa denivelisanim il povikinekim raskrsnicame Kole fu 16 ® quilsane uz pomoé koorsinirane semotorske signalizaciie. Po- Preéni profil GM cbavezno soci dva razdvejena kolovoza sa aimonje po dve proiogne vozne rake. Kao | U prethodnom sluolu, 2bog nepovolinin otekata po okolinu, regulacion! pojas soobreégjnice treba da bude planvan bez neposracine lzgracinje urbonistiéxin sadr2oja, Poduino vodenle petaka cikista Je moguée unutar regulacionog pojase uz oagoverr ‘dvajanje od proteénin kolovoza za motomni saobraco} + Gradske saobragajnice (G5) slute za povezivanje pojedinih e- ova greda sa centiima i zoname aktivnosii a, u odnesy na spol nu puiny mrezu, mogu se cslanjati na puteve regicnalnog dome: ta. To su kepacitetni potea namenieni u prvom redu, jovnom | Individuainom putnickom scobracaju, Svaja ednose 2a drugim otezima uliéne mreze ostvaruju u istom gradevinskom nivoul Uz ‘obaveznu primenu sematorske signolizaciie. Popreéni profil GS ommalno 860121 po dve vozne Wake za svaki emer vonie. Gtodske saobregajnice (68) mogu te organizovatl so Iviénom + grodnjom. Poduino kretanje pefaka smesic se unutar requia-~ Cone Sine saobraéajnice dok se biclklsticki saobraéa) moze, krainjom slutoju, organizovat uz protoéne kelovoze. + Sabime ullce (SU) su vezni element lemedu primame | sekun- Garne putne mreze. Nihev zadatak je da vse distibucilu cijnog | lvomog sacbrecaja u okviry kompakinih ubanistiékin zona. Na lima se organizu terminain! punktovi za povisinske vicove Jav Rog Gradskog prevoza. Iviéna lzgradinja, vodenje petoKa ne- osedno uz protogne kelovoze, moguéa orgonizaclia kapac eta za porkranje u profiiy sabiene ullce itd. ukazuju da se rai o scobracajnici koja je vige orjentisana na funkclly opslutivania lokacile nego na funkelu kretania \spunjenja funkcionainlh zohteva | hijerarniskog uredenio ipl medusobnog pover biaéainica postoje dve podgrupe odredene brolem vornih tra kau oba smera sa razdvojeni kolovozima (ner. 2 + 2.3+ 9) I 1na Jedinstveno) kelovozno} ravi (4,2).(¢ 180d 9) otinojBod ougesod 009 ffonpa: oluosped ojoyedso ypsiUOMeIONd | UprEIeUE!d efuD.y IDI9P 5 OP Ns INAOIBN dinjsuc PIS|UOHIO!OIC | HAEIOIE -010 upyJoads | 00% enolod eno eioW2OY ‘|OUZUDBIO BO¥eOIE JOSIUDIOYUNY OWAIGO:C UDEAIOU PO UPA! SOUOP olino|sD9/¢ ‘DIGEWOIND YpIDIUINd efuoIMHOG SBEns 815 © [o90/G008 IONIAN, ‘fo901q006 n oJ DUsfuBjoperdo ‘210100u | uoinuod wees UoSLUYeR 8f OM (0% 08 Ow)ROISN WUEPAIO ped OUILOPO.E Wins ef cUBIENOP 4 TOUPHDE Ro efuEssUOY "NIB20{ WorEpO15 WouIoIUeO M euD! 190) 0U7/910 (DJObEH4e1 'OAOgO? ‘OUIALBA)) elO7INO$ OnD'sUDG 29 BUAINOND z7 OPOIO OF Cfo eUsUIOU exgdo B4R|}OND|IO DUA + ‘oxoneid Bo¥sD016 Couno{ ‘2woltu ysoUSTNISCO OAL | B/20%O] BIO}O10H ‘EOUNIDIO OI8IA PO soUSIAOZ n 88 efnpe:pO 184!9DGD% AOUIN “.OS BOUDIOAO?, “Az 10G © [901 9PAS 9F OP UIOIZAS $ "MUNIHENN WODOIDOE IS @20A OpY9I20 OAS OZ “CR | BDILIOg "SHEICWOH LAO SOD MIP ‘BhussnpUD DIsoW YUP! ef01}U9DU0y efuoDOUE fge10d yueainis Wige 1vepe:pe | UjUoKFod {volODis Oz exis Ofo% ‘DPD! BYSaUL Zn BISNOIDUES « ‘oUD}s ovlosdo op 1UAD|SO8 Oy BOB {word 95 o> \40!GO M8 BfuDAoUDIE O}FOUL 27 OIE ‘ojs1ONHOS odniB ouncus [201 Owsi9pxO10y yuo!oEIDO\GEIe ~ ODWUEL ') nfOpeIGOOs WOUIEJOU BouE/ueWIOU 51045011 foBUS [O90190s |VIOUEI204# O01 BOqZ lraowoIND prow Ie sf OUqSsoo be eHjod curate AGO OF jUBROMUBBIO FE ‘OOF0d OWILUNIUOHIA | OUIROIEN OC Ha SuitiAod ouanysuppet 98 9en ofopoiqoDs OWJAOPIA WiuDDUIpSIod 29 Duigined ofudionpz0! z0q “OusUpo “lose iqonr BouES “2101 Ouachound od 98 ox1uHO} (I-Nd) OOM UILRR|sHe BUD) ENC. 2 ez0\s o¥20%d ouDusCGO “Ox0I| auzOA exp OUCNAN ezIDOS IZONO}Oy “NBZOIGOOS WOFZOAEPAOUE | LIOUIONPHNIBU! OA \ueluawou “Oo}!n yFZOAOB.I - ouRoROd | YUOQUIO'S inock ‘opeds nds ‘521m upspos6 @ eigiomueg « a 90un Sucnisi + ‘OUlg OZSKU OUINd D}EP Boro a1LEWIE!® oI “A019 “DAbIod 01 FoIoI ne O48 00% “O10 ezo1 ONY [On0 02 “OAeh Ox ezon010% | 834M YUAELU! 40) lug ngenus nUING NU:OUMIOS 270K ouind euiopumes eoiUlopo1G00$ ZzTE oJUENBO! DoAIY YLIDUCIOHUN) ofoowyIsoy | ezenu euind 278PE10 eAcBUC! YLIOUCIONUN) O{LONZEAOE KuNIVOUIDY PySWOIBO 1-218 (oa areas wooed inet s ‘sous: on CUSSo n 2.2.2.3 Zoimipiikaz planerekh karakteristke ristickim i tehnicko = ekeploaiccionirn 12-01 Planerske kara RAR PUA ae KI GRAOKA RAGA AUTOPUT —MAGISIRALA SaOBRAC, Luca TORATWA PUA wRtzA veesuun, ‘chos poms Posie ubaniAcu cana snl a ee este onatare diucin mbdorere wabseae Shp ioe son Ue 3 223. PROSTORNI MODEL! PUINE MREZE | PRINCIP! U PLANIRANU kroz mnegobrojna teotiska razmatrania | proveru ostvarenje is: pitivan a Jane uslove podtutja. To su radijoine - prstenast | or Yogonaine = tengencijaini model, + Racijaino-prstenosti mode! tipiéan je 20 vesinu starh gradove, Poslecica je istorlskog tozvoja grade entry gradia | kruznin prstenova. Takva prostome strukture nepo- voline tice nei izovanl soobraéo} potrebe urmerava ko gradsom jezgru. Radijain’ pr meno prostomne odgovaroju 26 vodeenle linja povrsinskin vidova Jevnog gradskog prevoza ka | od centra grade, + Ortogonaino-tongeneijaini model zosniva se ne podusnim | po- pPreénim saebracajnicama, koje se pod pravim ugiom presecaju lovima zo razvoj kompakinih urbonisticxin progiame | usaglogen Je sa rlimom koji edgovare regulacii saabracaja, Zbog ak, u situacijama, kada trebo topouratsce soobenc Pukl Bomar199110 26 y woroUIQWON sn ips}o1B0d04 98 nPOMIE N “oBONE eid ‘BYDIODUOM UE) In| COA BUIACISN UUILIOS! NOP Of OUDAIOI2O Jo BiBef op nisucl (uDXO| IGU) YsOU NB Ns yO OIdeoU0% BoUoIOAjOR |SD|sOpEu ninpeuroPeU 9s WOW} WOAD ‘DIR|PeIPS Po oupel OLDE I OID nud 018291 © "IUfOPO1GOOS fougnIpyid O4 wOUBIeLEN WozeR \wourn70} BF BUseR BUB!OALO ‘Az} Of @/61 - 2-18) OURNBOW DENI JOwsn DOI DUOC] One HO 9f 8f0% POH CY/al ~ Z Ie) OWE DUBIOAIOZ “nz\ of OAIOUIO} 2701u) Bund auiUNd wooKiieso1G “008 bs efonypod BOUIOYO} CIUDAIZEAC 4I@DUOH JUALOUIHY az v 2°19) ntodeouey migusuogin nlorofreien ‘uow fouep DUIQOU OUNUEO BAP BU Bf BonBOW Ozer! OUR surWHd WodIUlBeEIGeDE OF DIgnIDOd BoUIONe! oluDARaAGG nlonoso.201 ovep 2PM | OUSAIsUIPE! O»1DPOZ OO 9s pen “oULDIaS II O;SeoUO BoxpusOaIN po \sfoapzos ezo1W avjore ojopoul Sulor 5010 99nBo4 Bois ‘ouperodeu alia e701Us Bund euIcpUMYES NepoUN WHO's ZEEE x ___Blowsod uonanics ouwounes + e7enus ound auicucd PIPPOU Bowe }s01d oluoRUO} BOY enffveUNid ouids OuISIuocey a-28 fuonozouun of=uepuay uprrouins 05% ated On 101019 operas oondours | SAO POF uADIGyosd OIgop + as ‘fuonozouwn ofovepuay OPO aluaus O7 oxescond UO|soLUDS iysEUNle on ofow ou ‘unonol uufunauolulou outoidrs | | | Inivronaenva sywauseg Sfop0K06s BouaDjrd 239 01409 + logan wii | D2or0I6 Borsp0.8 Ga ‘Sropn oneod exarotto oy + ‘SPoI8 side oj bwino%0, wyurouse oxonabp0 + /244n0¥04 afubtADidn oUnDjsoups + | ‘elu Duys6 ouszoupar S smustabivevaannonso | az 73GOM NUOISONtakvin mreze i naznaéene pred STABLNA MREZA [LABUNA MEZA gota konconans ra fan vr felon hotorvekomurann vos 9.2.19 Karokterstike stabine | jobine lokaine putne mrege (Ut. 70) incipa utbonistiéke organizacio z0snive se na zahtevu da se gradsja sad ine mreze Sto je meguée vite prlagedi dominant Kod labora prostomog modelc lokaine pune. mreze, nojvecu tetinu tebe cot smima opsluzencsti podiusja javnin gerd skim prevozom | organizac| modelo mreze moguée Je kod izgradrje novi net io: kod nasiecenin PROSTORN MODEL MREZE ‘OSNOVNE KARAKTERISTHE emo rene tenysna soina wane iGuce pov pas esoveam sia soe + be pokiare volta jim prevazom ‘elation cain Seba otentose: i 1 deb pstozio era sa eng Smeunantpecavisctes oe pepria ering sairusiars ogo pen pod ievaime de banwane sagan orevoscm ina nirant eneacio agosne -neta narnia oigenaacia weenie egoncere sete socta = 912-20 Aitemativnl prostorni modell sekundarne puine mreze sa funkeio~ hnalnim | prostornim karakterstixama (erema lit. 71)@ZPL 12/9 AMG eulopOIGO0s ONY BfpfuoWN NzOIOd N ie ue? YUPO! O14) zn af 98018 SU NEU “enaway npHaUEN 210% GE! etezipe ex2usUOGIN BU NscUDO N eDIUfopOIGODS euIDYS!BOUL foZ010d ez-2'8 O1pnBowo 95 1G O7DY ‘syeIduIOy CU NsOUPO N CE = @ ‘19 Oujpioue®uD; euszoIOd ns of CWO2IUlo901G008 OUD? ened npng 9p 8aex (| elfooeMe1 BuO? "\UO>, euEZ eu! veojupetoz suaquin|s) OuswoU YUEBousoy suIanys euid;o1d ‘2p Boxousuocin Bouproctwoy | ao1ufb2n1GOns BUZDIOX SOUDO woes $2 ve "ez '2z-z 16 DU OUDAOYSNY OMMOId |}OACIEOM of OUROY -doou 9zailu euind eucWud DoIUOEp YlugoUIDe!ed Non ON “ fei eujnd EfvosuUIes Pox OcfoUNE YBIOUO;S Dfooysry ae : ie-21s oro 010 woes 9s | oUNeWYEZ 08) LODOPIEN sUDB10 “Az C1OA's #JOROU Pr ‘95 O76iu) BAOIEN YIUpoUUd weluEAoIod ‘2lox:008 of90485U09 eDeniou ozniscto od ozone1d Bounel 851U018 OP =f ¥OOPOZ UAC 2luonouediuey 07 WuN|yo\.4 ns UOLIa “Oop InOd I! uuwezpod "axOne1d BounD{ eff20z1UDBI0 1ne|yor + 1 OD |UlOp:GO0s OUEpeLpo OP O70: 28 SinpaqreGe 2221 SUING CoIUJo9oIG00s elfoDzUBBIC douud PysliwioselIY = ;RUIES NUBA\SUe| NjolND}sDeI OP 0101 WoluPE:BpoU WoxDKsIUDGIN BE eel eUiNd eluepopyEn = ‘odious epepers Honofiod ef oupoudosu cei yuind Wels DIUDIUIIO) POX zens Yuund nluowod n ichound 8CzZ &» Kod sacbracajnica primame puine mrefe sa povinskim raskt- snicama (GM,GSSU) biino je obezbesiti oaredenirtarn | medu- lov 20 uvyoden|e kor let saobragginin tokova Uslov 8¢ reiativna ‘ane svetiosne signal novoprojekiovanin saobracainica ov lake ispunjava, dok je kod rekonstrukcle (a. 2 - 24) neophocine ‘da se jedan gramom (tv, | Postojadin raskrsnica lzradl #6 emanjenimn pro- da se, kroz rekonstrukciju sekundaine: : seb pat 2-24 Postupak obezbedenja ylechacenog time povisinskin raskrsnico na leonic! primame puine mreze (ekonsirukek) Saobragojnice primame putne mreze nameniens su prvensive- no protoénom scobraéolu. Porkiranje dus primamin sabre. Eainica s@ povisinskimn roskrsnicorna (GM, GS), Sak | kage se ker ocitet! cbezbedulu izvan protogneg kolovera, izazive usestalu ojevu meneviisanja varia koja stvaroju dodaine otpore u sac- bragainom toku. Ovo maneviisanje se Javijo u krainjo) desno) vvorn9} traci koju, po provilu, Korste vozlia Povilinskog javnog, prevore (autobus, Holejbus), Sioga mirujue sadbIage) Hebe oF Ganizovati na samostainim parkraigiima do Kolin se dolazi sco- Bragajnicame sekundarne pune raze (s. 2-25). 812-25 Organzaciia mirluéeg saobracaje uv odnesu na saobiacainicu —pimams puine maze a 2.3. JAVNI GRADSKI PREVOZ ‘loti problomi gradove optereéenih Individualnom motorizaciiom, @ porebno gradova vecih od 100.000 stanovnika, ne mogu se uspeino reli bez dobro organi zovanih sistema za kolektivnl puinieki prever. Vee povitinsk Obi I javnog gradsk framval, sa normainim prevoznim usi sistemi na principima podzemne Zeleznice praktiéno mogu oF ‘ganizovati bez firikin posledica po prostar | fivotnu sreding Ove éinjenice, prostekie lz pouka savramenag razvoja, sve vite 'stiéu znaéoj javnog gradskog prevoza (IGP) | ovu temu sh UppIv plan saobracaine - urbanistiékin studio, Medutim. da bi se posligl dgovarajuti efelti u saobraéalu, po- trabno je do srecstva koleltivnog prevore budu priviaéne 20 grodane, To se mote posliéi samo ako linje javnog gracskoo Prevozo, uz velku uSestanost vozla, osivaruly Komforan, DOU Gan I bz prevoz. Narocito Je ovaj poslednji uslov, I, viene pute: vanja; bitan kilterjum za ocluku gradana © boru prevoznog ecsive Zo ostvarenie ovih cileva potrebne je de se preduzmu smisene Urbanistiéke | regulativne mere kao #10 su: + fizieko razdvajanje javnog | individuainog soobraéala (poseb- ha Yreka 2a Gutobus, poseban kolover 20 Harve), posebon five ze br Sins’ saobraéa}| sl), odnosne, sivaranje funkcional: no | prostorne nezavisnin mreza jovnog prevoze, #6 Jeane. | put ne mreze, sa duge strane (v. 6.2.1.2), + priblizavanje javnog gradskog prevoza mestu stanovanja | kon- centracija crugih aktivnosti (i, smonjvanie pekadkin rastojanjo) Uz Istovremen zadrtavanje tokova putnickin automobila no Parkiralstima po obodu podrutio, * favorizovanje javnog gradskog prevoza reguictiveim meramo (npr. predinost na povisinskim reskisnicome, isklucive prave Pris tupe U atraxtivne zone isi). Tok sa ovakvim | siénim merama, koje so moray preduzsti kao deo svesne drusivene okcije, mogu se oGekivatl poziival rezultc- tu gradskom sacbraéaju urbanisti¢ko) polic! uopste.(1 477 werd) EUyNd DisAOUBIs BF BROWOINE BoADIE Lindl | pzanaicl 80¥s00i6 BOUND! @pNUCA D4j20) ZOHIG UAVS 92-218 @ owon [rorec 012 a= 20801 "0000 ; ioc 3 sweonounynegnand| | sono ware cpowon vored [Smad [roa] und | were0 zen ip TO pee =O then ew -— PRONE ronssspsave0 wave) |_ssoNwr TT ‘iow nanBow njuouifou ou ysene oon ofl anon vod.e 1 nanyyeuis mypusuoaN 2099 “nlox-onDIad-DUZeRTeS 2f nzonsicl WoysE016 WOUND! N OxLUINE ofuDPaserd! | ofuEIOD ‘owige) ux6nig ‘opIA BEErup nijuy OU OpIA Boupel sfiul os 40d \Enip OU Supe! 0s OluOpeseid HaOI\OG Sia! oF Oug!aO JOWu9| Nfoni{Od oiqO8 O20A:d BOxEPOIE Bound! oluN ‘opois 9 AOROIOM OAS B/D NA ‘ofuEOA stupo8 zolounn on OWoulzos | Ozh of OL “p2OA018 Borepe1® Euro! oy ouoHoD cuniolo! 9 pe! QO8e0 rnfnewne 2) olvoi0m Bumneions OU owe DAO Sronid Bowpe18 Bouno| SSuIONENU NpeLu=t OMIED! oxeuNTS nle2e:q00s WouepHIpU 76a oMYsuO}YOI04 Ow © "oz0neid BoyspO16 BouAD! AUIOIES Id 0060u1 66 IG [0 OZ ‘OROIG PIA 1UIPSI @1 1104 “OUADION *NZBILI NUONIO} 2014 82IU048 | ‘8804 © efUz0n Bed zoM DUEPE:DD EPNUEG CUeUEGUION Oru “21h @f Dzoneid BO¥EPOIE BOAO! poy ‘CIUEACING SEN | BYSOIOS SuEUIS:A 1oq2) UOPEKOS ‘29M I! SIUOW! 'UO'sIE;OI0 109013 -008 Bourpnpiripul pox ef 40g “elope1qoHs Boulenpiaipul PO 2Irmqi251 95 OUlIG Ozone: BOSSES SOUAE| OLUDSUO!OMUM) UISON JOP VINRISIS VINVSINOIOYNNS ZAONSO LES ‘2zoneid BoxspeIB Bound} \dsou0y nou | e>1Uz0}07 OU. Wezped DwIcioUNE OU WEIS! piu ‘OzON~Id BoxspOI6 BouAct UAE :9CNsB SUAOUSO Ui} N WOME @zow “0ISO10 OU IOP OAOBIA UND SUI 1UOUSOdOH | OZ0A016 PRURIAOG HIPIAJOD soUNchod nme sou UsBO16 1 NUBWR | [OAz0) fusPEBO;s ZOO ‘SU9IsS BomD} DluoMEIORUN| sfleyozOyOd SUAOUSD | yrOR OW 29 WIPesHOU N CUpoYdooL ef OBES “DUALIBIA CUNPO'IE WIL SHUYOP N | BUOSOH, WUEpE!Do OUIOFFOIS BU BjO{IODGOY LEON “810 apnued suonczuDBi6 OWcFouNd OU NAUOIOWUM) fo UOTE Uulopeiaoes 1dn0 njopoduc ozoneid BoysOI8 Bounot Mwo9‘sIS aae Kado $6 radi © voli gradovime l/l sittemima javnog grad: skog prevare regionainog domela, mogués Je da vera od vote do stanica linija JSP bude putnickim outomobilom (rv. “pork and ride"). Neravne, kod uperednog prkaza ovin sistema fe treba izqubit iz vida | visi nivo konfora voraée (putnika) u au: tomobilu (npr. udebnest) 2.3.1.1 Keetanje vezi | pojmovi brine Sistem javnog giadskog prevoza na stanicama ostveruje vezu 50 osnovnim vicior - pesacima. Stoga s6, kod prakhe dlova javnog prevoza linjskog koraktera, kretonje pojecinaénog vouiia moze opisali kroz cagrame prkazane na si. 2 - 27, 3 a 92-27 ‘roranje pojecinaénog vozia jaunog gradskog prevoza - osnovni ljagram| vreme-put i vreme-bring bog postojana stanice, vieme 20 kretanje poledinaénog vozila GP-a sosto se od vremena ubrzanio (ta), vemena vornje No} 5m. vieMena usporenia (1a) | viemena stajenio na Posledicno, za opisivanje tunkcie line JGP-a polteb- + nalveéa brzina (Vmax) koja 26Visod vozno-cinomiéiah karak- u teristika vozia, @ kad autobusa | trolejouse | od epterecenk Fealnim usiovima kod povitinskh vidova ove brzne moze bit fav. dozvoliena bina koja Je odredena scobracajnom regul tivo (ne. Ve = Vine = 50 km “+ s66BFagajna brzina (Vs) koja predstaviio otezanu srediniy orinu uoinje..na.svim-medusianienim-rosiojenjime tj. bez viemono zacitavanja na stanicama | terminusima. Ova brine moze se 6 razlkovati od stanice do stonice kao posledica razicitin mecu- stoniénih odstojanja, usiova zo ubcavanjo il usporavanye i vosniu maksimalnom brinom (npe. poduzn! nagib). Saobracaine brine ““taguna se prema: C Vs 260s — Gent @ Lip-Eie 0s Je: Ve = sa0bra¢aina bana, L_ - duzina line javnog grodskog prevoze Gm), ip - ukupno vieme voenje lemedu stenica (min) rip = ukupno vreme zedrzavanja na svim stanicama (min): + prevozna bizina (Vp). koja se noziva | eksploataciona bizine, Breditavia trednju viegnost brzine na celo) duzin line Uklueuiuel Tzadrzavanje ne stanicama, Provozna brzing je uvek mania od saobracaine bizine | zavsl od ish pokazatella, odnosno: L Vp «60s mn 202, Eiptets Koa prostome | funkclonaine nezavisnih tinja JGP-a (apr. pod zemnsinsk! sistem, slovi voznje U jednom i drugom smeru su prokliéno ist, 1@ se protagunata scobracaina Ill prevozna brzina Re razlkuje po smerovime. Kod povisinskin sstema JGP-c mogu Uslov! Voinle Bo smetovima, kako 2bog fiziékih jstika. deonice puta (npr. podun! neaitbD toko | zbog ne- ravnomemostl optereéenja po smmerovima u vignim periodima, 2.3.1.2 Odstojanje stanica svega ne bral menuto U él, 2.1.2, évorove mreze lin mesta Ulaska ll wlaska ulz voria, I, ie) pre- vera. Sloge je logiéan zoklucok da se. veéo petacka pristi- osnost ovog vide prevoze poste vetim brojem stonice ne fi hil Gi. smanjenjom odstojanja stanica), medutim, poveéanjom broja stonica Istovremeno se pogortava nivo ponude sistema kroz smanienie prevozne | sa0braGajne bizine, odhasno pove- Eanje vernena putovania, Prakiiéna se radi 6 polazne) diem koja je tustrovana no si. 2-28201010 OpIA Bouspsipe YswWOP PO esnoz O2IUDIs BluDfoIs (BlUEroINd euENp eluDe:s)| 004 DOUE)S efUDjO}sPO COUN eee {POA DyEO!OU NESUUA| O10) JO1UD}s fouzD|N DU. OIUOYED BwWEIA- 9 ‘9p D10A2 PO Dluezo¥ed Swen 10} ‘of p58 hoz a+ M4 Lda a PTT euzig | jsouzEcn{su0 ou DerUnYs OlUple4sme RleouN ofonuscH, 8-2 ISa esnovu Israzivania u 34) ulvideni su ecinosi prikazani ne sl, 2 30, : = ® Ss T L oan : lige ean ee els | | seta Zavisnost provozne braine od odstojanjo stanica (prema Lit. 24) Mote se zakluditi da, | pored specitiGnosti koje proigiaze iz ur ‘odstojonie stani- od vida javneg provera i nje~ Javneg gradskog ikazani samo osnovnl Po femi javnog grad: Istonice, a vemensk! 10 votnje su podact o revezna brzina (Vp). 200 de Je: Ty -vrome vornjoTy= Etp+ ts (mi dune linje-{km). Vp -prevozna bizina cemin) u Ton2xCiv4 T= 24 (Ox ——— +1 rin) 205 Vp 900 Je: To -vreme obrta voz Ty -vreme voznje (min), Tt -vreme zacrzavanja no terminusima (mi Bitni pokozate! ai i njegova: To AY ie Baie! temins Pe gg 92-91 Red voinle, osnovnl parametr funkcionisanja Iinje Javnog prevo- 420 / pommovi merodavnin vremencr(eA emusuapro.0y anou ‘Dz0Ke1d BOUND! OmIA Bol IMs | Ez0Ae1C Boxsp010 BOUrof Diy WOCy |YOUOIDWUNY |UACUEO -2d0U Wor}opo7 WHUACUSO 08 Of ee-2's | 9pO10 niyueo n wo oF oMLNd OLuopesord. ronald Bouncy CROP WDO: OOIBOIA OINIOIO + ie und pisojustio 210209. ‘20008 ahMbD) | eu}9300 Bou. ‘0PO18 oHU—9 ue z=I—}01+ vant Bfuy ofGorody yee Oe ‘xos09 yA uona efusparaido cas - '9luzON Ope! ofopeUIOI0d Op Ipop azou! Boz ‘opoy esiuo9p | DoKUDIE zon oupjp + 9po.8 ues SOOO! © YNTIONBONL ‘uy 00 Grp ous esouerd mya woupe{ ou eRe ‘p10 ruyuoa n puoouns ou sluonoupe® S210. ‘p06 nyuoo n crane} OWAU + yd eluoparord ouskoUs + Sa Sa, +0d 62 0p nuuioo n auginod shoUenC? wo (rous/u/tuy x Dys9u4) howatgs da ‘ano eurojoxd br opo18 nyuson eluoposoi. (rrows/yoysoun tongs ee sAyoysou) n= PO “fp 04 68 e20u9%d aus oupof Duos + Dida pai2i> wowoId SLORDpSOOUS Or) + "DAISEDAVEW BNAONSO |VeGA3Rid SONAWE STINT all] vyrnynaves (22) 191}20d0% p;QLUOUP Lepnued POW DUROAAIA ns O1$ OD4 Bfo}OZDIOd SHOW aUEP JOP 81 S9nBow S1D{SWIOIOd UILBOUPRId RADUEO ON os2 2.3.2 KLASIFKACIJA SISTEMA JAVNOG GRADSKOG PREVOZA Kriterjumi Kiasitkaci sistema javnog grodskog prevora su bro nl. od stepena zatticencsti od uticoja putnog soobraccjo pa so ogonskeh korakterstike. Mogu s0 voit! grupe. povidinsk Gov! jovnog prevoza, kapaciietn| sins stern! novi Koncept 2.8.2.1 Povitinsk! vidov! Jovneg gradskog prevora Povitinski vidowi jovnog prevoza Imoly vee lstorske korene u omnibusima sa konjskom vuéom. Tipiéni precttavnicl ove grupe su: Gutobus, rolejbus rama) grodskog sacbra¢aja. Pogedan je 20 komponovanje linia Be Zell na postojedoj putno| rve2l, bez prethodnin investicionih us ganja. Niegove prevozne moguénosil kieéu $2 oko 6.000 (putnl- ka/h/smenu) sa intervalima do | minute | kemerciaini brzinama ima statékog kapaciteta 120 utnike dostize se provezna mos od 9.000 (pulnika/h/smevu) Niegova primena je ekonomski oprovdana za godiinjo op. tereéenjo @ = 600.000 putnika po) tkm) mogu mu se ubrojii zavienest od dogade se odrazave kroz merciiainim brzinome, kao | aerozagadenie. + Trolejbus je prevozno sredstvo nowijeg datume (1981, god), Poseduje prevozne osobine siéne autobusu, § razikkom Ho Ime flektriéni pogon sa kontinuainim snabdevaniem iz vazduine no- Poine mrete, Ovo ga Cini vezanim 2a odredene trase | zahteve predinvestironje u lzgradnju elektro postoienia (spraviocke sto. Rice 2a Jednosmemu struju, razvocna mieza | si). Statieki kapo- Citeti voalis | kensirukeja su siéni auiobusima i wreéu te od 80.00 140 (mesta/vozilu) kod 2giebnin hralelouse. Zo0g uveéanin posetnih investic, zo njegovu primenu potreb~ a je postojano opterecenjo sa min. @ 2 800.000 (putrika/? ken) ile u toku godine. Trolejbus se oalikuje poztivnim pogenskim os ebinome (vece ubrzanje) | ekonomiénoscu. a pokazuje rednost po meilima uticaja no okalinu, obzkom da nema aero- zagadenja uz bitno smanien nive buke. Niegove primeng nareéite Je pegoding.u usiovima kade-uliéni. profil nisu praca Jom, Medutim, ova} sve teze real hada % na 5 ~ 10 (km/h). cime cirekino usporava sve ostole vidove #00. breéaja, Stoga se te2i do linje trolejbusa bud relativne samo- stalne i sa minimainim moguéim brojem ukrétaja Iraévania, |= Tramval je nojstarje povitineko provezno sredstve gradskog tipo. Preteéa su mu omnibus, sa divenim toekovima | keniskom vutom, koji su podetkom prosiog veke: saobrocall evropekim metropolams. Prvi nopredak usinjen je $6 prelaskom na:gvor dene Bine (1832. god). a svo} konaéni abik dobio je pred kro} prodieg veka (1892. god), kada Je koniska zaprega zamenienc flektriénomn vusom. U 10 doba, njegove prednasti nad drugin Prevoznim sredsivima bile su vise nego o€igiocne: mma voInjo rama umesto ngudobne voinje po kaldimi, vege bizine, PogONsk! Toskov 103 1090 tramve) Udto postoje Ivo. prevozno stedsivo, nereite u gradovima sa 100.000 - 300.000 stanovnika.. Ova Uspon trajao je sve do Brugog Tromva}, dakle, predstavija nesiastiéne prévozne sredsive Enskog fipa. koje zahteva possban kolovor | znaéaina investi: clone ulagania u gomil stro}, elektro-opremu i nabavku novih vo- la. To ogranicava njegovu primenu no odgovaraluce koricore ko imolu postolane | rovnomerno raspotedeno opterecenie-cc fin. G2 1,000,009 putnika goanje po 1 tery) Enje. Prevozne moguénosti powsinskin tramvaja, w normainim grac- skim uslovima: kr@éu s@ U rasponu od 6.000’ do 12:00. (puinikay Eas/smeru), sa nojmaniin intorvalima od 1,5 (min) | komen bzinama do 18 (km/h), Ove korakteristike mogu se pobolati oko $9 tramwaiskl saobraéal vou! kao prostomo nezovisan sistem uz obezbedenie, primenom syetlosne signalizacile. prioritetnog Proloska kroz podrucia raskrsnica:Bz0n6id Bound! PACE unsUBIAEG O2|UOIs fZOIG jnBOW ‘nd op auotnoinor nyr01d 0d ofocaioube ausooNe 734 - pre-e 1S ‘901U0)8 62 olo}Foxd skiowence ofsou + | Ee Sento wofoorouis wouroyens s+ | ousipes \vezloupivorn eunod oluousmer ‘nd orp euoino,saoe repord od ofoonjoubs ouso}ons 704 ‘j010¥d ationop sprBou wofsoqoUBE WoUD|aNs OF + ous. Wworoucgn suqnc ohh {Wotuor2i tana oe uotaan 122U0) Op onbsed zpjaid oz O70 yuloorgee: sg bu + “sluoinovino® oul OwOE + ind orp sotrorsnoz ‘ord oc ofoorjoubss autoyantz0q - ‘vq 02 cyors Oovens aun oz ozonosd Bourofo|pon apeid SA0OU! + Diowo%d ouonop "| epnBow wojaoayoues WoUsDHENs os + lwoluoren wrusep oF wwa}gand ‘ye pron ONONDOWsOd NEPA BONO 920) augotod afusponn endows wolsoa\ouOKs WouDans Ds + ‘aluolwoisnoz oupel owes + BROCE TIS [WaDISaE SON TONNE GCTOR w)uund pluopese/d euieaeiod uaiauicl 2omiD}s fozo)04-— “218 E OF OROBIA UnFURIAO ex\s19)10109 eUO!DOIDOKKEre-OHBUYOL I % wed% 2.3.2.2 Moguénosti unapredenia povitinktn vidova JSP Osnovni neciostatak povibinskh vidove javneg gracikog prevo- mame putne mreze. Ovi zohvati mogu bit ‘dometa kao sto je prikazano na si. 2-36. Naini nivo unapredenia podrazumeva 2 - 36/A) odve) obsle2avanjem na kolovoru, posebne vozne take U 20n) rolavanje povilinske rosirenice kako bi se obezbedic pr prolaska voziia javneg gradskog prevore kroz raskrsnicu, Stededi nivo Je izdvojanje posebne. 2a Iskludivo korcenje od strane v duzinom deorice. dvajanje moze isonje- odvja samo u petlodu vignin éakave racinog dane. Drugl natin je da se ove posebne vozne t CEO os i neeaamgcieaammmane vo2e = mogudl polozal pesebnin voznih eke 2a sve nopred navedene koncepl‘oUsDIGO | (Ze - Z 1) Wor sfu}oyo0dO% Ou (OI Jod yugesod jp osngoino ofluy yulodou oF efuopeseid OF 1g wor Ou (OAc.0n9 19) DIOR? BOUEIE!CWOH, BILOIOAIS Of OFGAL “fod Bony0} D2|PeIsoY ‘RON WOYeUASPO:B WoUWJeZDod n WolL ‘CUADIOU "OPDIB, wojss oxsuig ofuyayo0dby ou WOH s0jeid os aueuioss | pangojnb Bo2iG Df Eiuonios Ofoseouey “e-28 ‘woyppois wo|sp016 bE OUIOZeA wIWJooD1qoD$ p20Fed WuqoP Os ofluN| YPEAae INO snuRO} OF BUDS ‘nIEDAIS W070} n ‘DPeLB D11UVD NEGO ON, ‘sNAOINO jUPIFO OOy NELLO!D "op 8 8-% AVS 7 e104I59AU 94s 02 EZRDgO O»FUO Bz “OUpSB "161 PO ‘OOILlOpOIGEDS yiMIOUOWe! | UNEPoID zis, IND[ OABIUOT BfUBsO! O¥SIUOL RpOIB n CWOIs YUIo>O1a WsPOIB Olus2a10\00 Oulope1qooe Inolod 93 por “(96 - Z ‘8) NDIOy WlUPaKOD f FRODL - 09 62 jpIpOd nBOW YerWeN) snqe;ne UODIsOR H19}9 [UOIEBIDeIdsy9 8s OP FO) @>1UDIE NinzUDBIe Ja) enaoin e1u07 4914008 Waluo, ezon0se 6 ouno| eqSod 22 ndufoz0iqo0o8 luisO010 21d OuOKd elysewvoN aus wabepen oe cugegimmovo ries, LuDOIUEDISOS UHL 1d. 95 NlOIDAIS dO? CROPIA UNSURIAGE euDsO}D¥UN, 2 inOIEN julonod Oujeznal ‘ezojod F pnBow! BpO.® niyues N OWDo|UCEP UNUIpelod ON ® )100 Unapredenjom povitinskin sistema javnog prevoze, ocnosne fer miranjem linja brzog cutobusa i tramvaja, bine se menjaje oka- Ploatacioni efekd! kao sto je prikazano v I, 2-03, 1.2-08 Tehnicko - eksploatacione karakterstike br20g Gutobuse | brzog tramvajo “pokazatey bai autobus bri vemval osebne fava! 50-80% 60-90% revere bizing (km/h) 20-35, 18-30 max. vori 0-0 40-50 kapaci son010000 _cg0- 1.000 dstojanje stanica (m) 400-800 aco - 800 Vige vrednosti brzina | prevozne mo¢i posi se. vedim procen- tom izdvajania ime prevoza | Individuainim voaiima, Stoga se bra) loki Sinski prevoz) mora u centru grada delimiéno tz {graditi u podzennom niveu , je tamvaja Je gradevin Poduhvat kol|zahteva velka investiciona stedsive. Onase u _ mu iednagyiu sa stedtvima petrebnim 20 legrodnjy kop nih vidova prevoza kao to su metto i brea gradska Zoleznico. 7 232.3 Osnovne karakteristke kapaciteinin Snskh setema | aivoinu sredinu, Takve osebine imoiu somo Sins sistemi sa tehnoiotkim karakteristikame podzernne ‘ovokva resenjo opraveio- Zeleznice. Prema svelskim Iskustvr loatacionim karokterstikome jasno se razlkulu dva tipa kapa- citetnin sistema: metro | brza grodske Zeleznica, ovine koncent, Saviemeni koncept metioa je uvellko zasnovan no iskustvima 1D I gorantovanien redom vornye, Po provily, metro guéeno je komp. Radgradinje, a prateci nojmaniu moguéu meru. ie s@ vode podzemno. No to} nocin, roa 1@ prostor i okolinu sveceniSAS BI ‘IDISOU WEIQOIG IIETOASIA 95 1G OF DUEPOIG ZoreId BF ss0URIND DyPOAIZONIH, DUWIGS 9{ DyNUaNIOG ‘DjeAS OWOIWE? WLELAZO) n “ALIS “0961 PO ‘Sz0n010 BoysposB Bourn WOE MON PzEE WORRI|STUBGIN WoULIedSIP Os "ROPOIO plen ns eoIUzoI0Z erSB01B 9214 euelLd sfonipod “(U/UH) 08 OHO Po OWDUIEIG SCURIAO DIOP DslUzONoU |DOSOU 00% 19OU nfoIow ONG | (URL). Z 070 PO OWHOADIUt “UML OF (RuoUIE/s09/OnG no{uer pBUAEPOID 98 eUIO% n OIOPDZ HfuBIaIsWOMOU NIO|AOe “IMC CO0|0g SzISOP oDIUZEIEz BHSPOIB o21a \soUROSOdS OUZAoIE -PO1d OUIBISIS YIRYOAO DoOOOIAHE | OfUPo:Er! “sluOAopelOLd yOOU BGE1, “OWOIsIE YIRHOAO onzO! 7 @AOU ‘SoHjous Borspex6 euIgoso ont Dus! DOWWEIEF ¥EPOIB O7Iq) $0 @WOIBO10 OUEZOZ Ns aluloIE ez 19 N “evOWUG DUAIsoU BUROIED WON, “AHLINge:}eO4 wa|epOAB WHaLO4Ur B® APEI stuegiuoi60 o7sn CWODN Os dor CUID|SIE NEOPH NUD “SAOZEU POA SoIUZe|9z ByHPOIB 8719 fy} GF OBE OAM O uo OUMADGWIOK 204 eo1UOEP oUpel YOIAOI;PaId NEOW yoIOENe HOOIAIHS-OFIUYOL WHORE OC "OIE PISUIE RuseHDodoy DWOSLLOEP Wiuaze1ejdo Sfgols OU eo1WTejex exsPOIONpoU 9fuZ0n MBO! n SuIUZO:d exsVOWIE:N 150\8H0% “DONIC UDIUZOIOg Uipeto\sod Busoso14 od OlZ0! 28 WOUADIEN Woy |aZOAOIC [On ‘SALINE e;04jUO> | CWSI DIDO ISIE n woUKOMIS ef DUEPEGLEaD OUUET! WIKIA DULUOIeS wnroKIA Os |S=50}04 jugesOd BOD “uk I -eouois juenieupol resrayor wousenoa ot sPo8 Nd WoueU wou ox ABYC? "@luepeS Oz OL pen zn Dowew Boyspo.8 OwiciouNd ou Suepe;N, UPsPO18 yulogouz 301 | Ontuind Zone1c UOROEOL Bz OvEpeBDIIA Bf O10% NoIUzeIO7 NuDHIHeIO Of wounipi jung ouza Xow (Zu) gy Sluasoden s/w cos ofuozIan RRO WoUsIA n (letus/Y/omINd) O0O'SI = © alN@Ze 120} fond A oot -so 909 28 9p s10PU0% 04 cupuewZ0U te oot -66'0 coe - 008, co00s00002 ce-o 09-08 %.001 19% OPEB Ona (sh) | Op OZOH 8 enpod BUIAOSO YiYsUOBOR [o. 1 Is0un [O|UDIS n OZOA CHOU BILOADLPO? QUOI POND} ONLING NUBIA Nziq NingnBOWO OUOBEA OPEC IUSIA oied rusetuoiewed 195 D2 BISOW %40F O40 OF OLINE OZz OP OPI FOUR OUD!GO BIZOA SBourouse yey20doy (ouoBoA g XOU! Op Z URL) [Ge11od Od ofr “AWIOY TO2e 96 fig DDUIPAF YO po oF |o%s0s DfowoduUEN OHO, 91815 UNEUIE UUS_DEGOY omISVEPIO:0y oUOIDOIDOIdS - o¥2UYOL vo-21 or oe104 G2. kao posledica masovnog kor&éenjo putniékin automobil u (Gradskim uslovima, israzivanje je usmereno na: + tehnolosko unapredenje postojecin vidova JGP s ciljém po- bolifanja njhovih fehniéko - eksploatacionin karakter ‘utobus ne elektriéni pogon, hibrich cutobus/trolejoue + razvo} posebnih videva jovnog gradskog scobraéajo ko}! bi premostll vekl raspon prevoznin moguénosil povrsinskin vidove F'metroa a ponuall brzinu, pourdonost i komfor finskog sstema: Uz manje investicione tro8kove (npr. veden! autobus, jednotinsk’ stem) sdhostl, Pouzdoncst! | komfora, predstoviiall priviaéne resenie, konkurenino indvicuol- om saobra¢alu. Drugim recima, ovde se radi o nastojaniu a se usavisi njegove preterane upotrebe. Nolvedi bro} rezultata pokazuje do su poloznl 2 80 pojedinaénim voriima vor koji zb0q visokih zahteva za komforom im kapacttet. Danas veé postoj niz novin sistema revoza koji su uvedeni u recovnu elspicatac ost obezbedule vencem na toku slugajevime | prokliéne primeniul vodenja vouita, 12-38 : —Kiasiénit novikoneept ostanianta | vedenya vezi JOP. 16 Koncept tev. vodeneg utobia, Kol Je do donot nate | nok i 7 1a sopstveni kolovoz A) $0 horizontal inost. Zbog niza tehniékih | eksplog: teri imoju proitiénu primenu u mnogo manjem obimu, i to, ore svega, kao ekskiuzivni objekti u atrokti podruéja sojmova, lelozbi ispod koloseke obezbeduu popes ije bez raévanja, sto ne umanjuje moguénest reainim urbanistickim karidorime. foul vidow! Imaiu prlagodavanja Treéa grupe sistema, zbog pettavienh polaznin uslove de bude 2bog polaznih usiova | tehniékih problema, agranigavalu s6 no Ison POGIUs|a kao sto su npr. aerodrom!. Jed vokvih sistema je Iu tome to se magu lako‘DjUoWe: Bouroieusd eqaxod oz udu ‘eoluzejez WoupUdUIEY WOUPS! od Bs Of OUDLLIO:O OIZOA O¥OAS "WOU -biewiod wuz Bs (ws) COE" | SUM OIDIA ofou| od @f CUSPIAPIC IgOA WOYORS ON MHLO!Od WoUDHIEUISO N EYEE WOPeIodsD: Ujupaiciod 0s (uu) 05°21 * 06'2 O1ZON @f CUsfonsn oHOW PEDDIE OZ OP -2 8 Ou ne oUDzOMId CpEBeE oHaLs [OUOIBA!| mEPOIS 22 OIZOR OURDPOIEWY ‘DIUOADZIPO DefuAD;souRe! Op od OUIG 5x UPROIADIC H1014 BoluoU! PO AEgOd "ysOUREIS DIZOA'E I Z PO BD|UPE! YUZOA YUROUSS OIUDIONS OF WWo4NO ‘9s Dloy So|UIpeL [2uz0n euRCUsS 003 OIZ0n Boups! HO [200d Hf9d0DU0H BAIS ‘OIZ0A ofodeouo% exp ofo}sod OULO|sIS YDSUIE YILIOID0dO% Poy, OSA DunsposeW Lee, » WWiaisis HiNSNIg HINIBLIOWdWH SINWAODIETOUd YZ IAONSO BSWWUDOR ECS a ceORO ORB Bouney ewosse Wrou poy 2IUDIs efoozUDB10 1jdeDU07 IonBEW core yetojoyupowed et0jor LOIS e204 UPOIOHd K6e - 2 18) eo1u0}s exstul ‘nz dor OWLS YUD'SO) O1014 Bepeniou Poy ns oo ooUDIs O1d=DU0y AUeUIOT nioADIANo}sA Ougipelsod DUIGox fe"ODGOy 1UDIUIPeF You | Of 9UERHE1} OHOSIA “OnIUSHO BIsMOUDIS DS “OUAOIBU ‘OLUE|EE BoAyORO YsoUpEIC \uifovsiod ugen(ou po Bupe' 1s0104869n OYOSIA Of Op eluLIN WON “(MISE/W/OUIGOM) v6Z = J (W/UD) 08 ICD (MsOLUS/4/oUGOX) £70" BO DfoueEn%e1) OySII09} BTISOD (y/UD) O9 =A lid 96 64 "OIG D190 euiziq BfomUN} of0}s00 olouonte) (Z5/ku) G°Z = B olueled #9 (4) 00 = | BUGO% OUEND ‘0 ~ 441 0= 26 Sf OP MyADIEOdIOId 29 "tw eugoy oURMP- | “(W) OURO SUENP OUIeNLIA oUOW]UL- URLy we (youdey) ed oe ww ‘G) ls0}0\89n epnosoAcopo | (UNLV) OUIGDY EfUn|O}s00 Soluowlou ungox “01ND DUAMeWOIOS12-40 Staticke karakterstike merodavnih vozllo za Beograd a) gradi ‘metro b) regionaini meio (prema Lt. 39) sastav se moze kombinovat do max. 9 voziic tako da Je mero- davna duzina za dimenionisanje perone 202.20 (rr). Sve stole Gimenaije uskiadene su sa propisima eleznice. Napojonje Je preko pantografa nalmeniénom strujom napona 25 (kV). 2.33.2 Tipologia mreza kapaciteinih fnsich sistema _lu. Kes gradskog metroa javjaju se tr osnovne prostoma mode- la mreza (v. sl. 2- 41), | reve srice dvoxcloseene eee Per a No pomean Aas here cache" uocrmwero . Were [O snale © pesge ee teers LUNE SA RAGVANJEM | NEZAVISNE LINUE LUNUE SA PREPLETOM Le cmtalnie 6 utanzovano . kluene: © poautie © podudie "© stonice ‘gradska Zeleznice deonicama iavan korfonpoinpew fougtsor nfos8n08Po 110% ‘PY OMuING OWL 1 o11u0% Wowoiss ‘OUROA bs DUMUOIEH GHSSOIT A SITU “40% OjG Zeq Oo;ZOIeZ OrEPOIEYS OUDFOM of (W/2P 2 1) Bi ls of OwooLONS Sulou OUgIGe o}deDU0% aan eee . 19201 wiulogour O§ O50 eo1uzeleg ers0010 2219 | uojoNUN, wes 10€ WOUOAORUOA) ! 0d Busaiss OAL [ON seu YUP! COoCOr =" nope Om on SE 0 ene a semen

| ame |— see co DA NE DA?NE 5.2- 49 ‘Allematimne Seme kolesecl- peroniza dvokolosecne stanice U procesu planitanja | projektovanja. svaki kapecitetn| sneki sie- ‘tom u reainim usiovima odredenog grade zahteve definanje ‘ipaldh fefenjo stanica kroz koje gradskog metroa «. incipu, ovi koncoptl vate | za re gionalni metro s tim Sto kod regionalnog mettoe, po pravily, do- inicaju najednostavnije dvokelosetne stanice.Py 2.3.3.5 Primer projekiniy retenja trosa | stonice U periody 1972-198), god. kradena je Studia podobnesti brzog javnog gradskog saobracoja za Beograd (Li. 39) koje sacl sve. Reophodne faze, od planerskin postavkl preko resenja knoe: stape gradskog me- 700. Obimnost navedene Studje usiovllove da se v okviru ovog poglovia lecvoje samo specifiénl primer projektnin resenja frase ive etape gradskog metroa kao llustracia primene prethocine iznetih principijeinin stavove, Na osnovu iscrpnin i detalinnh funkcionalne - tehniékin anciza. ih Binskih sistema u Beograd = Vukov spomeniio du 10 1 M2 (Kalemegdan - Autokomanca) ‘dluzine 5,7 (km) 8a 8 stance, 32-51 Tehnoloaka soma prve etape gradskog metroa tLit. 39) Prva etapa gracinje kapacitetnih Sinsich sitama po provi ukjue Euje tehnigku bazu «, buduti da se mora pokri centraine zone grade kao nawvece cdrediste svokodnevnin putovani, naive bro stor 118 ravi kao esnove ‘ j kopacitet u prvo} iznos! 28.600 (putnika/h/smen) se najmaniim intervaiom od 3 minuta | prevoznom przinom od ako 36 (Kenn) Na osnovu enalize geotennicih usova i karaktera uroanizac’ koridotima gradskog metroa zokjucuie se do postoje dve k tetno razléite srecine. § jecne strane, te au tereni Novog Beogra- da sa nekonerentnim tlom, vsokm nivoom podzemne vode | ur gochnim za podzernne radeve | nasledenom urbanizaclom po zalvorenim Bloxovima, Na Novom Beograd (st, 2 - 82) rasa lemedu stanica je ne dubini -vOG! 86 kao dva jednokoloseéna tunela metc- dom mulinog atta. U skretnigkim zoname primenia bi se mons rano-betonska konstrukciia | gracionjo u otve- nivoa podzemne vode. Trebe zope: fo00 u nagibima ko omeguéavajy na pod, @ usporenie no usponu, da se ubsanje vozove oc Ho doje veoma znatajne efekle u energelskom pogiedt, Deonica mosta preko reke Save (sl. 2 - §3) je specitiéne budue! a se grooski metro smetta unutar sanducastog protic so puinim kolovozom na gormiem | metroom ne donjem pojasu. Na moe: tovsko) konstrukcll nolaze $6 | dve naczemne stanice, ne levo) | esno} oball reke Save. Toso emedu stanica je lagradinja se predvida primenem mehenizovaneg zonama raévanja juneiskin cevi | dvokolosecnim oasecime redvid klosican tip tuneiske konstrukcle. olozajem frase ko} Je poslecica topogratie Je deonice tokode je «a. lznad postojeceg jom pojasy sancuka petackog/metio mosta.zt Ge 11) OpO:6009 BonoN Nionypod bu Howe BoYsDOIB Osg in aa & 812-54 5 Trasa gradskog metroa v ceninu Beograd (it. 99) Trasa grackskog metroa - cdeonica Stavia- Ze stanica dit. 39)Ge 1) EUDJUO4 - WOUEOYO N CUEPELB BOLUDYS DUDEECIOHONG 99-215 a “2s Uiousionjonjod 1pO18 96 OP of oUDILOIS nABPOIHNPeLL nuWOzpEd OF WOZOA WOX2DFed OF AZO! SUZOEDIONOIONED ef (65 - Z '6) mLUBUIOTS ADIMA COIS OHS ‘291WIo90Iq00$ pods zOJ01c ROT juwozpod 00% 104 Don BopDfed O9p © “DIO LsOIC, Soujolioieusoy z0q DUDIIUOIE 9f ODIUDIs BA “CUIUOIEd Wod nyaud WhURDeIs OF B>\UOYS OUEPOIB PEIOUMY OUDIC OOH (2S -Z 1). sp] Remini Al nuiniao} alfsnyoney OxoNaINO Nihesezpod ‘0u9.0} juuAod bu 9¢ e20}0u onULBuDHod | dnisid pigOKed “OUUOIER UMIDEG BF BDIUDIS DUDESO|OXOAP 2D4 OUDADIIOIOIN (AS - Z “) OIEGO DureG BD1UDIE BF ZOJOU OADg e491 F810 O}SOU! IfOHNN\EUON ON joupes upeioid ugo HOU | eo|ufOpOa 008 pods) Bz0I016 BoyDFed NioHUN) | OU!) OAL PROHA "WOR -048u wous!onjo BtoxNs4sUO4 DUDIIEEO CDx BUBPOIB WOLOIOM wlugpers 0¢ ©>IUD{s BUBEEOIONOAD Of (9S - Z IP) OUDIUOS OWENS ‘ay08010 @pn/o1AOS pO | DOAIU BOXDOFed OnoUusD | BHESEION OAOUSO OfuEFa! OUOID Ny 201% 0} | POsBO9g CoHeW BoYsPOIB Odo}S OAud oUEIs SUD JOp10:0% UN99 Ne eUDZDAUC ‘DIuDFo! YUOLLOLUNC o/S0usrH POU SUIOPOIOW LIPSIOUN, WILOAOUIAION oF ‘93)p010 © “oyase1c Bourn: 2) SUIDUIENE UIDEA OU e2]UDIs sUDEEOIONEAG ‘01018010 BOURIU -0|8 WopE:Ge WoUEAOZ | BfOHTUIsUOY OU 5s 8014 oujows, woporz| ‘@p01 (op wodoys “onope ow $ (WOUDIOAJONIOG) WOUSIONIO A POIB INO od ‘BOIUOIS Of‘O¥NH}SUO B04 98 OG incised (CDW) Noysoxe- Buon [UND JuUOZeUL | HOIOd PiQe¥ed ‘DOnEn | UNAOBY fOzIBES “Idu) OWEIGOLD YD_POIS UMP fuoAoFe1201 IPOs | OHO} OHUING @ONUOX | OAMYsYE BqeHOS [POL 0704 "YORYOZ |UIODOUZ DUIDSA | NoIAOI ‘py WIco Oys|e610U O1pf919 ]O960I0% 1UOIAG FF O1F O04 ‘BUUEIS-O}OW BUOHUOOMUN bz WuPoydoeu DjDueWole poled ‘oF OPE DOWAW BoxsDOI6 S9]UOIS AfgrUBEM N95 Ni52-87 Nademna dvokoiosséna stanica Deana obata (Lit, 39)fouyna foxgp018 ou oAo%O1 FOPPOS 119 "olOpo1G008 by eupersodau 0 uIepeid Blusseieido Boulegeiqons Bepefo}sod NAOUSO ON, ‘OuDILUDIT | e99(04800 :O[UO}s OAP OA -011701 GH OP Of CUPIB:DO OSO1C ING MOPOIPO 7034 [DOIG 89.0 olna70 95 I @70}016 AIOAIBIU| WOARUEUIOIA WOUDOIDS Foo BZA fo1a OD% OMUEP 9s OluEpe!a;do CUlozD:GODS aTNaDaNaLdO ONTYDYUOVS LE ‘elujawoes euiyelois e1ueweIe BU oloDuN PO BIzOA BUADPOIOUI | OUlzIG OUAOPO!OW © ‘DYJo1d Bouvesdod efusuoZueUyp Ou Bfod"n ns Boupnseid po HOPE OAP OAlg “O}Z0A OUADPCIOU | OUIZIq CUADPOIEL “BN sn onl “efuepe.eido CulopoGODS :iHOWOIDM Py2IUYOI - OU/OPOIG -008 jpapals juepelpo OUzOeId Neng OP ef ouqe:Ied LOWEN psi9fuezu) uD|olep oz ‘eo1ulo90IG00$ e=nPNG eIN}UOX OP 191003 OW10s NBOW 95 Ufo% 71 ADISEC yUIEZOU YAO WED ‘ON ‘OU Jeuas Drouse Yulep! z1 o9'9I0:4 UW ‘9p i01 “ozeuu Suindl ;deou0y wio}so.d yyewele juzenDgo (Bmp Uloulbsoigons ‘o>lulopoiaonr néuo; o jG OUDSUYEP NENE BP ef CUPoUdoEL dnys)d MSIUD)HOIOIG 02 VOINFV>VadOvVs HDISGVaS SPNVAODIEFOdd VZIAOTSN DISAIVWaDOdd € tet (6 UD muewods Ao¥NA BALD! DUDEoIO,OIONED ossUlvidivanje zokonitostl buduceg rozvoja, Prognoané s00- bracaino opteragenje doje buduce kolicine soobracaiq za Koje teba obsrbedit) odgovarajuée kopacitate gradska. puine: mrefe | sistema javneg gradskog prevora. Za potrebe projektovanjo gradskin scobraédiqih sistema, pored Lukuone velicine saobraéainog optereéenja, neophodno je por Ravenie korakteristka vremensko | prostome keneentraci (v.61 1.3.4, 1.8.8) kao | unutraanje sin strane, u zavinest od sistema sobracajnog optereéenia crumekih vozla (th: merc: 2a medugradsku putnu mrezu preme él, 9:4), na {gracsko) putno| mredl imaju bitne crugadiie enagenie | karakieris- Tike. Pre svega, radi 39 0 biino crugadlim svinama krston sirukturl saobracaineg toka Itc. Medutim, 20 deo gradskin sao. bragainica koje pretstavijoju nastavak najvaznjin vangraciskin utnin poteza u grodskom podrugju (GA, GM) svakake da treba primenivati i pokazatelje optereéenia koi su tipiéni 20 vangrod- ske puteve s cijem obezbedenja kontinuiteta | soglasnost. 3 Proseéan gocién| cnevni saobrac) Proseéan gosinii dnevni seobraco] (PSDS) za postojede stanjo obija se Na osnovy kontinuainog brojanja tokom svin Gosove 365 dona godiinje | pretstaviia stedhiu vrednost Gnevnog op- teregenia U obs smera odnosno: PGS = ukupmo voula gos 1J@/365 dane (vozlo/dan). Kentinuaine brojanje obezbedule se Yg'adivenjem automatskin brojace na gradskim sacbra- Eainicama. najvieg nivoa (GA.GM) u piigracekom-+-gradskomn podrugiu Ukoliko s@ ne vide Kontinusina brojonja na saabratajnicame, so 32 po pravilu odnosi na funkeionaine nivoe GS 1 SU. dovollno tagan podatak 0 sacbraéainom opterecenjy moze se debit kroz brojanja tokom nejmanje sedor uzastopnih 3 —SaTpIEnIA mesect (op iti Prognezirane viednostl PGDS za odredeni putni pravac rezuitat Su saobrogajnin Istrativania u okvitu studje mreze tli peled Raénih specifiénih istrazlvanja) | pretstavijaju makropokar koji, kod gradskh saobraéainica, skize samo za polazne ane U postupku cimenzionisanja. Promene saobracainog optereéenia tokom godine pe provilu ‘odrazavoju dominantni karakter gradskog posrusja (v.cl. 13.4) Kao tio je prikazano na si. 3-0). vremenska raspodela saobro” éaja kom godine moze se izaziti u odnosu No prosecni sagbraée] (PEDS), Razikuju se ti kerakteristiéne Je rospodele koje odgovaraju karakteru urbanog olozaju deonice u gradeko} pulno} mred "Rhee T vee prro | “lem Seat ad | val t vobrc0s te © aaa 313-01 Karakierstiéne krive mesezne neranomamost kao % PGDS U 20 Visnosti ed Gominaninog karoktera saobracainin fokova U grodkkim podrusime lzozito turstiékog karoktera Joviolu 86 jos eravnomerosti Kado vrino dnavne epteracenia moze i Bak 200 - 280 % PGDS. U podrusjima velikih gradove (kive /s 9 - 01). gde se Javiaju svakocnevne kretenja | poste: Ylednazenili canes), vrina dnevna opterecenjo su veoma biska PDS ( oko 110 120 % PEDS). Dominantn! karakter soobraéajnih tokove na potezime gde nist vdena kentinucina brojanja moze se oceniti odnosom srecnin26nip 02 98 0p ‘OFa) ofo90IG005 lUIDIeA Od BSD “08 HOIOIE uncse9 unnppoiew 05% 88 OlorsN (v5) DBUE) BomA/OU nfioBe} 159 07 "nlowuny RASpoIBUC. fouepeipo n -008 USPOIB POY !9noiNd O¥=PoIGUOA Oz Bf UOD"SLENIOIOr YOJ01d BoundsDD BOUAOPOIeU BILONPSIPO 1d9U0% ADIOAD ‘eqUe201G00S efuoqUO IOLA 02 502 (WAOPOIEWY o-e8 zy i re i eas IWIPO0 foxsUOIE N |YO}014 CouDJZOUBSIG jUIDHEA Od 809 ‘09 0p “OF o!npaipO (WE) yo}O1d (oy Ou eluojd opowoU 98 j200A auOpO.PS 04) elu@ 3019100 oulo71G0 URES los DACs O98 WOMOL (o10tWs 090/809/0!201) N OAOZOIZ OIOI JUACEDg UADPOIOUI 9yOY| OUZOA aap CUGHIN Os BD{UfOO.GO0e Bz 98 YOP (MEWS/S09/0}Z0r) N YIZO:2 BF BLOW! OIOIG IUAOEOD “AOPO!OLL BUUIZOAO|OM WIUSIOAPZDI Os eOIUlO9DI9088 a7s00/0 OZ ppoued Bors uDId nfom Du oluepe1eido Boulopeiqoes soupein nUZOUEOIG DnDIsieId fox (WE) AO101d |UACEOD |WAOPOIEW ef elnluow | B0ujo18u99 non OU OzIOUD YIpn{o!0n08 "ed BouzeIGOd DfuosuomOWH 20/100 87 "O 2yefoxd Soulep| | Boule epb1z1 NsOD0/d A Ninfuausic 2 Lon feroz0%0d uropoleW \yOsIUEP 9f CUPoYCoeU DvOEO! LALO HBA olumnoUpeIA Bz | O0y "DYDUOWE|® YING BILBSILO!UELIP OF 2{us9 919100 culopoiqoos CUREROOW CLL el A ‘OWNO IOUS Od Ofuepeieudo yeoULoUs -uns104 o1UslIo4207 BOUNEUP |\soUDe:A o|9OBnIp Niofop o¢ 191 (nilepeu n YO{O!A0d B yHI8G N PUBA OU ¥EzDIPO i8U) OUD. Sora Bwroieuis od nlorozoUPE!A eu 9s OlUapele;do CUROUP SnoxO? O1epIOI0% BorsPOiBud Pox 79), “OIBUIS OO N ofuaDe! =9{d0 |uAojod ByOUPA! e2IUloSoIqoos Slows BouPo| ofuesei61 -do ounoup @f @t “(p41 euDoded ojso0 § yo\OINOd “nuinIn ood ‘DU ¥020/90""1d¥) "CIUSZB{OUADIN WOSNIS WiuAeUp Os CfuoieD NlosUWOP OWA! WHPOIE UUDIGY Os DOWUlOSo.GeDS Poy ‘Diets OgO Nn DUDE WWO%d) BIZOA lola BoUdn»N I niows Waluessi9ido n oUDp WORD) BIzOA Bio! Now sours (00% 8uNgO! 4 fa1Dz0700 jUODEABU 88 DP IISDIODU of oUgoiod 1080 - 80 = S10p woven 98 ezOW soupe:A O70 ogrs “Pod uarousun) 01720121 BoD! 'S9°0 -O9'0-= $x WieIOPOIGODS WFDOIB NBEU WILIUOUILUEP 8s © ‘a9'0 = $910 = Sy [FOUR DACIOUIE YsOU =yWOUNDIBU WU9foy80% 1UAEUP NfonIpod WoREDOIBIG N OWOOU 22P 24 (030 ~ *n Busnosows od ivepe!e\do oUE|oUDeM ou fou Nonpod woueroauoain n ao|ulo9019008 axePO.8 ‘fuoyeisso Couteooraobe BOUNeUP Hon te ie olor sP08-UPUSTUEGIN aliziedsip CUSoUPO ‘s|;204UBSUOY @UIO}E018 puadels po [siADz “OBOAE 1d ‘oloy DWAOIEUUE od OluapeIe10 Boulpgeiqces oniz01 2s ofwof CWoD!ulD0IG008 WnepO:B ON, Pwinoiouss od ouspeiejdo IsOWIWOUADION Z-U-L'E 21054 oA you SUN OUZEIO:d Poy ‘WINONOS Wo}spOUBNPeW WUILDUWOP © e¢ pO: Pt -Z'| NuoUsO! 18q ef O40 © HOROI PSPOIBUG - omPOIB Z| 5 8q 02 “OIUOIOM O% “P0108 oujUURUOR efuspeieido ojupess ke, ‘9luso10\d0 ofupais Ube WSPO8 justoVe0K- — *q ef ep6 aoe) hg / CURA Ga 8q ‘OWAId GOqWOAOY "IOgO}I0 “lous judo) !9es0U {wuaidis / Gsn©A0 ‘yn Yuin po WOUPE N EluEZel01d0 YUASUD rekategorje (GM,GS) uzima kao osnev 60. 608 pe veliéini sao- braéaje (@g0). Tako detinisan protok pretstaviia merodavni Easovnl protok (Gm), ecnesne @m = ©30 (60) Mote se uotiti da kod tipiénin gradsich saobracainice objektivne ema biinje razike u scobraéainom opterecenju U ner. 20 300. asu, Sto je u potpunom skidcu sa giadskim ciklusor aktivncsti koi je relotivno ujednaten tokom godine (npr. 250 radnin dana 30 jularnjim/popodnevnim vitnim periodima opterecenia) (Cdnos casovnog protcks merodevneg za dimenzionisanje (Gm =@0 (Q60)) 1 PEDS (%), odnesne (@30% 100) | PGDS nazwa se faktor ntog Cosa , ait nol. manje sto Je neophodno je podelo na kategorle, putnicka var! (PA), tereina vorla (TV), tekka tereina voziia (TTV) i, eveniu- ain: je tipitan precstavnix ulnitk! automobil so kamp-prkolicom. Osnovne staticke korake ferstke ovh grupa voria date su w él. 3.4. 3.1.2 DEONICE PUTNE MREZE ZA GRADSKI SAOBRACAL Nojvesi deo giodske putne mrete sluti za kretanja gradskog do: meta te su karakteristike sacbracajnin tekava bitno razlsite od detinisonin 20 deonice sa medugiacskim scobiaéejem. Osnov- efinisone su u okviu funkeionaine Klosiikacie (vc. 2 Postupok za definisanje saobra¢ainog optereéenia kao polar Re informacje neaphocne za projekiovanje deanica gradske Putne mreze sastavni je deo celovitog proceso urbonisticko soobraéajnog planirania (v. é1. 1.2.1), 20 usvojeni prostomi kon- cept puine mreze, progncmo saobracaino opterecenje po po. iedinaénim deonicama dobija se kioz proces simulacie soo. brecaja uz pomoé matematickln model, ko}. 2a usvojene prot Postavke 1azv0ja, ocrazavalu tendenaiy | zokonitosti u prome- nama saobraéajnin ochosa. Scobraéeine opterscenie, dake. astoje kao finaini proizvod onailtiéke faze u urbanistiékom ploni- Fanju. Za intenjera projekianta to je golov padatak ko) dobie 0d utbaniste = planers, Soobragainice koje Imaju deminantnu med ku fankeliu (v. él, 8.1.1 saobrogaja ukolko 89 na nima predvida bine usesce gradtskin (origiadsiah) sacbraéojnin tokove putnickin automobiia (© 30 - 38%) li nlnovo korigGenje za povitinske sisteme javnog gradekog (prigradskog) prevora. yrodsku il prigradsyOUB\s Wousojiens bs CUIOSIUENEO! WSU ‘wojo nod © $901 95 BPOY CUZDA OUGEHOS ef AOYO} YIAO CLS HZUO}UI sfuonouzog "oIuO Em (OAD 2050 OU inal JO” “OH0} 481 sOUDOYOIG wonaiyoz 1u) oo} Bouropeigons unpnuss O (OITOA yILI104 UPIEOL BDR2N ISU) OO} BO uuJSoPOd WILIOPEP | EBO|OdSO! ef OUYIG OOIUSHIEO! NIERIBOS U0# nupniALon 20h OnFO}OKI BOAO " justo! Solus! (u jousotd etvepeazedo 07 irovDnOw aI : nignipod n 8F 19 oxen Buryoytuoie wiAOUle | OrOne1d O¥FDO!O Bouma} owoje tppominod siren munoners tuemoped yoBered so1 culo aporeLefoNs uind eget alone eananeos Te eD [Brora G0 19 Suh unionoiaees od noun Du Sx0%0] HOROEEO) © OMIPSG ouoiep tipegeeTo ef OuPoucooL ‘S21U00m eujouiperd ovsoupo ‘er—Ne 61499010100 OMI Pole pzoneid Bomsoo.8 Bowel — buses ypsuignod | ezeius euind oluepeseido On1e DUo9oIGO03 Prd BWOSUO}e ou 20}21/070)0 (014 uO IZOUBOIG 98 ysHOH (OOIUOIE HO}sOId sco) oy “BROMO uIDol0Id ofuosjuolzUeLUIp 07 ‘pH BluZOA pas OAISIul “Ch ROA fod “) O20ne:d BoUAD! opnuod B1OUEWIO!S sluSs OMe iP BE WOnOUIO OO Miele Od $09 OU OxING nieig o WOMeEeT NeBoISdso) CuPoUcoeY epoH0} ef yop ‘niowls od so9 Cu HOF Dizon lord N 98 OAD ZOIL| O-dOr BOMUBIAOD eluoeleiao orn uING SxEPOIB ojDUEWEIO YUIyeIOId DluosuORUAuID SaeiIed OF {212:c0 Nleiqop efoo}puss younzo1 ooy oF Oy Ren wuRsuIASpoID WoUgerda A Culueee 0.0 1p01 98 OPO a worse UnsulRinod ZOKU BUING O¥EPOIB OP (PO - & 1S) WzOdOZ OF azo, vo-e18ou SI Oubrod ofuopaicice ows DulezoIa005 (oloozjoLBE Om, {Dulas cL) SiuedoduI0y exDOIADICN OROBOlU M Ciel BU Omen fla “eluz0n pos sau) oWorsIs yuowale Inliuowsord uOteorroe 2B Now OHOLDPOd Uno NaoUEO BU oF 14 OAM OPOUOS eiogn Ido Ms nuforDIGED" jyoWIO OusiOH Of ise (POuSd juin wneupode|sod I) ILIOIN) OYEseId BOrsucLen Bovatisueiroi Boro paiog ‘Dues BoullodsuoN| O;oUsLIoS 1014 WiDPEZOAO OI}ON BIO% 02 (HEL “12 A) ONuINA OA HO! etlooijuesuoy oxmueWo1n oyzD1R N{O{AD! oF OpON epoved ‘SuRIA 724 O7 OHIO) 86 nIADIC Od BIuBpEIeIdO Drs DUlesorgoosS SILus WoRFWOIBOId n |soUB|ACK;N euRosNpeW eI20N oF 9 ONG S21400p ouisuUpeid 1uOZ foulootin loupersodeu N ezoies 28 foap2! as Olou: OoWloyoqoos Y>RPOIB poy -AEOIL heed more> Bu nsouRO n YoUIoUIZO! QUSTAOZOU OUAO}O! ROU oneal fed #8 @p8 ‘OOLDEP YPSPOIBUOA po MeO! OF 21 14) ofeg01<, (od "| oz0n@10 sulopeiqa08 yO! ozoiu [208 OAOPIA UDKPOIB YUDYIONdE YBnID ‘lao Boxtpo16 Bours} ‘ezoiu oujne olueseioido on Wipeazeqo oupoydoou of 3} ‘ozonoId BAOpIA i 841A 21 88 YoI808 Wo4ss IUforD.Goos 2401 8f 01§ oy zoA eetwo (woateyna (yeaa Jen) (eran) a 3.3 -05 Saobraéaina sika opteregenja roskrsnice 3.1.2.2 Meraciavni vierenst pelo Za dimenzionisanje slemencto gradske putne mreze meroda van Je bro} vozia ko}, se javia u najopterecenjern éasu (t. u 60 | \zastoprih minuto). Ove tev. "vizne opterecenie’ Qy (vozie/é0s) kjednaéave se sa pojmom meredavneg saobracainog op: terecenic @mm, Medutim, kako se ebiéno rack o prinudine prekinu- | tokovima, treba Imari | podatok FVE ® @y /(12«mox Qs) on de Je: FVE "= foktor vitnog Ease (ebiéno FVE = 0:90 - 0.98, @y___- viino opterecenie (vozla/eos) | Max@S- nojveée petominuino opterecenie (vor Casa je isuvite dugacak buduci do se j vremenske koncentracijo iskova unutor vitnog Ease. Tako ne primer, 20 pesacka kretanjo obléno te ockeduje vrénih 15 minute kao merodavni 22 dimenzionisanje o 20 elemente stonica k pacitetnin Sinskih sistema (np. peroni-ulozne kapie, exkaiator fs1) merodiayni su petominutni vgn period! 9.2 PROPUSNA MOE I NIVO USLUGE Problem propusne modi je viéegodiin precmet eksperimenta' nih istrazivanja. Najnaéoinii poduhvat po sveobuhvatnesti | me- todolo’kom pristupu kentinuaino s© sprovodi u SAD od 1946. ‘Go- dine uz stoIno praéenje promena I moaifikaciu zokjuéoka. U ogetnim fazama istraZivanio tetirane su some vangradske ck ‘nice puteva, dok s6 u nove vreme (Lit, 78) defingu pokaz: 20 sistome javnog gradskog prevozs. pesake itd. Kencepc! metodoioik je ostvaren kontinultet u pristupu, te se za deonice no}veg funkcionainog nivoa grasske pune mreze u polpunosl| imenjuju postupel 20 vangradske puteve. Praktiéon smisao pokozatelja propusne moti i nivoa usluge do: lozi do punog lzazoja kod cimerzionisania kolovoznin profile, Naime. ako je poznato merodayne saobragaine opteresenie Gm {vezila/h} po Jedno) vozno} traci, biée poktebne: n= Gm / Gi saobraéainih troka, gdo je Gj dozvolieni protok po jechoj vozno} fraci ne zahtevanom nivou usluge. Dake, sa primenom pojma lve ustuga dolazi se do fiicke Interpretacie soobracajneg op. terecenja, to pretstovia polozni usev 20 dali rad na projekto: vanju. Koncepciisk! sian prstup primenjuje se ina estola ele. mente puine mroze kao st0 Su npr. raskrsnice i za druge vidove revoza (npr, javni gradski prevoz, pete! | sl). 9.2.1 DEONICE GRADSKE PUTNE MREZE Po svolim funkcionainim | prostomim koroktedstikema, gradska utne mreza se u odredeno| meri razlikuje od vangracskhh putnin eonica (v, &1. 2.2) aii posto nis siénost, Stoga je | logiéne da se pojecine deonice (npr, ranga GA | GM) mogu analizratl 6a stanovista propusne modi inivoa ustuge po identiénim postupe!- ma | krterjumime 2a vangradske deonice dok bi njinova prine- Ra za deonice so dominaninom grodekom funkeijom (npr. CS. SU) dovela do pogretnin zalduéaka, U olviru gradske puine mreze razlkuju te dva tipa deonica pre- Jovima kretanja vorla, cdhosne postupcima proracune | iza propusne mod! | nivoa usluge: + Kontinuainl tok podiazumeva da na deonic! ne post kav staini spolini uziok koji bi izazivao potebu 2 la. Eventuaino zaustavijanje vozlia moze se jovi kao posledica104, yuzon fora - “(ci/u/ve) 0061 = Negxous (unann 08 = 1A 82 “EY/W/ ve) COO = NO KOU (4/9) 02 001 SwoURg wnIsUNZO! Os euOROHIelO4d one;NdoINo Oz :OU) *]hoIsN WyILIOSPI UC 204 fouzon foupef od yoI01d Fpanfou -NExoW () @BNIgM NOAW OU HOIOIG= ‘9{ 0p 0-6) (MIEUITY/OIEON). NAD) *A~AHX ALU AtROU = 1) ‘weld 85 oUNDD! enindo4no Br AOIOIC |UMUOIS, (@z 11] owserch eneind eugou0sr Feneindo;ne 2 701016 - BUZIG _luDaLs {SOUIAO? DUIOUO!OXUNY 90-218 + arr «op oner 01d wiujonuyuoy bs ©51UIS90:G008 SENN DOnIU efUOAPE:DO OF Wolwz0x00 prQVEWNN “ insatl rang ie icioncing| Kosta Oe are Se 2 | teeke keralterstie planat prota, brna priobocnom Fol 3 | adele decrice po ocsecina medi rasesnica, odkeci Signh fick | soobiocaihn karatersta 4. | Prpraeun wemend votre umedu roskniea na oxnows dutine Edtcka rednie bane uslobocnom soobrasahnom rok 5 | proratun wemerskh qubitke no rasaricama hivoo Usluge za puteve save vounin taka date su. ut. 3-02 @ |. Sefinzare zecnle bane ieoteno i korsrukca profia bana prema tit. 51178, po ockocmna,proracun sear brane na deonic! 13-02 intone propuane: r Graniéne vrednosti za nivoe usluga viéetraénin puteva — | ore Laer NOS Vrei20 Genin) vie 100 Genvhd Pore Verein maxei vero S829 03 7m eed 038 513 285 O54 M0 277 050 IoD 268 O45 560 a 8 C $19 280 071 1D 270 065 1a =62 O40 TIED ° E ie Postypak defintanja propusne mod! nivoa usluge saobraéainico {$0 prokinutim tokovima (orema Lit. 78) 20 odrecivanje ranga deonice u koraku 2 (s. 3-07), pored funk- Clonaine kiasifikacile (v. él. 2.2.2) Kojo dale osnovnu podelu radkKih saobraégjnica. neophodno je izvsit i dotalnju katego- bo tipovima, polazesi pre svega od planersko - projek: taniskin kriterjuma cS 08),180 18 OU foucTOMC iyowoe® OU OAIUEOZ | OU -oepod Bouzny 90us Nusndioid CWDS OF1UjOP AOdNIOS [OAD Am) 7B109{0ng CUIBIGO:d DUE:d YoOdNYsod 1UAIIADISOUDOIO (2 “4D atuoyde, (98 ozow o>IUSHy soid pz. -juewor 98 @p6 wor}oapod whugns9 08 01 ‘so1usi9801 67 DEn|sN DON OfO}O20y0d ysoUPALA BUDIUDID s-e 1 ULoDoqoDS Of907108910% HloloZ0HOd e0-e 1 omsae? ea 53-08 Osnovne geometriske pretposiavke za ror raskisnice sa krutnim podeonkkom (prema Za protacun propusne mo¢i osnovu ine intenziteli kruinog (QW. lzlivneg CQ) | ulivnog foka (Qu) U (PALIN), ochosno: Nu 1.500-0.89% a eam bp - zine opterecenje (PALIN) 2H = Ox OK +9 (Am 305, 2 _-keeticjent oasiojania kolzionin tacaka: zakonitos! 3 = fo) i Princip odredvanjo ocstojanja (6) prixazani su na sl 3-08, 1 3.2.2 NIVO USLUGE JAVNOG GRADSKOG PREVOZA, lumskog definsanja nivoa usluge JSP data jena si. 3-09. mop. be pu : Y |__ preaptarecene voxta PaSSpass ve konto aw poste kopacota po Sesiatoahe podrucle dezvafenag nivoa (@utnkayvoatu) 2 oo mm Imerodowno 20 cimeraonsorje) ‘vo usage putika 1— preopteredenie deonice ZA > decnice joreoo) Bighs Gab: Ea.€ s.3-09 lushacia kencepta dvokiiterjumskog definisanja nivog usluge I ye javnog gradskog prevoze Josne se uotava (I. 3-09) da, u situacioma kada se istovreme- no java vetkazoxed uoH ‘O81 ‘5uo 9f OP ipnpNa, 80980010 Bounot ;OCOz STOW 98 O1F OF rod Pompoie tovrot pluotunds| uedais 1) ozonsid jsourope: o| Lojonpul Ooy OUIZIG oF BID! Bu D207 ‘DIUOIS | BIOeP BIEN DOA POX 4 a a 2 a v —Teupaine ___usase x 1ppOI MuyUeS Siu aN. ‘911011 ouz0n ouqased - oz0K91d BoxEPONB BounS! BAOp “J. upsuuned ©2]U0Is | BLUOEP aBsn COAL YSOUPSIA OUDIUOID, o-eL 20-€L A WHOP OWIDOW -018 1.97904 95 fox S09 9U DIZON [01g OIADISIOIE OzOAE:G Boxe “POIB Bounol B51UD4E | So|UCRP CBnIEN BoALU feloz0yOd |UAOUED, cusuni ou jak SLojaeu miniod nuionen eAourmipod BpowONoien 7 3 a 3 a vy. ‘aN 6njsn DUJOALY OWOId dor BorEUIsINEd O[ZOA ONO4 ALOIS 90-61 '30- 6-1 N1NS WOR @ 01ND} WO!SHNPED WOOK ROA WoysUAEPO:B wOUqaEEC N eWOJss OrBUIe oujO\SOdO% OZ ‘st ofoezyoubs eusouens Osno OUENE - \wiewiPeid 82 EYens Boulez eluofon = 2 ‘of epd uw +3)20u 0-8) (nuewsry/omuines : AOR UUs OPE = agxAo* Usd coe) (msusyoron ee 4 nap OIUOSLUOIOMUNY UjeWOIOG |UROUED -g9P DoIUDIs | DO|UOEP BONEN OAL | OW OURNdOH LZZE AD IsDO's YLOIOYseAU! WUIOgOL efuDBO!N | nlonowinzo1ped p “afouens8iu) SxSUNePOIB 070 |90/0% [MAPOA Cortla Prakticno ne moze biti odréan na prihvat| mn nivou, t2 Java koo put- sede Ill stoje. Odinos broja putnika koji sede. ie {ho je povezon sa koroktorarn' postin demetorn se problem java u trenucima ielaska te vor 29 ocredivanje nivoa ustuge sa stanovste ker skog prevora date su UT. 3-08, komtorne: pahvative Uslovno prinvatlive ekomfone. 050-079 22 030-949 321 5029 2401 ei octet at 3.2.3 PESACKA KRETANJA Eksperimentaina lstrativania propusne mos! kod pesackin kre- tonja pokazala &u da | 70 prStok Dekoka vale osnovne zakoni= kretonja pesaka normaino se jo llanie koi! zahtevalu ocenu stanja kroz koncept nivoa usluge: 3.2.3.1 Osnovne zokonitostifoke petoka: ost meksiraine brzine usomijenog Pesaka (Vmax) Isamu tines uzakeni brzing toka pesake U zovisnosti od gustine (G). jediniéne povidine (P) I svrho kretanja fontaine je ulvidene | veza lzmedy secnjin vrednost de se jasno zapaze do sluoju da se potaci kresu u ured 9) u realnim usiovima, eksperiment Ima bitno nu vrecinest. Na si 9 utvidena prikazani eu | snimijene ng}‘2H101010 O04 OBNN BAL O9IUN:6 OfuosIUIOP BoxsHoWNY Od {DUI | Oy OYOIOPO UIO}UEWHadN{e CJUBADIEGON NAOUSO ON, “4, 26187 WOON 08 afuesnBoz iAo}EN © wooalu 6s endsoupera Geus5coy) YOEEM OHO/C1d BAOIEN WiDIZO} CUNY UUOIED| yrDOFed OBI IOAN EEE (80 47) 22018 exp0r0d C0 oUng eUnue/e otiosUy—S clOUl 2x mnyrryz@ H sipp- rego pm — S-£8) Hvero'gredo abun ——ra90 ax 7. vd om Aare = ° os By ov Joouz wopoar etetoNe ox roar cRNA GOH 19 nz0Is MORO BO I8iA0? OUDIO! pre ioivnenoni fung10:d por oF OBoIg "slulsuIs UREA "AY [OSH OU ‘wioen lo0ged ns OP ouszocO7 of O18 une Zee ‘fuoieD| unrZ0FeC! OBNIEN GOAL nord | (py NILE;NBO? NG OUYENB “OUI (@) euguvr0d ZL £ Ou SuETOMIA Ces= A, © © = © O40) Soulogoiqeo: = A.nz2n | ys0n2) ef aanBow {OAOZOMOW PO (9820104 ee eugnod eupiuiper po ysouNAo? n oyox0d "oy ura OSES. Ol lex0)s 920560 ous nous 99 nynun A egose njose n Bousz012) OVOIOId WFOUDAIA ODO st168 ‘@ezcbam); alscba/ smi | ee = om | oo 3 fool] 4 (coe = 1 one Trax osobolminim ef a | oak _ Passe ; fa] oe 4H a) 4 | moe | | : gene Grofieki prkar granic + nlvo"A" podrazumeva slobodan lzbor lazenje sporiin pesaka, « kon Degavalu. Jeciniéni prostor 2 3.70 (m2/osobi ‘bo/min/m sine) 9" karakterise mogué izbor normaine brine kretanja, teko obilazenje pefaxa koji krecu u istam smer, mani Kon! 2.20 (m2/osob), protok 34 - 46 (oscbo/minjen + nive'D" pocrazumeve de se vedina Pesoks Ne moze kretat rlsu moguéa. Jediniéni prostor 0,60-1.00-(m2/osob). protok 60 82 (os0ba/min/m sine); Jeainiénl prostor < 0,60 (2/0300), prctok os 100 0 do 82 (osoba/min/m Sire), aisano) Javnog nice nivoa usluge izrazene su preko jediniéne povisine | parame: ‘ra stecnieg odstolania pesaka no ogranicenom prostoru. Gro niéne vrednosti opis uslova za nivoe usluge su kao #to sled gh osoba, Jeciniénl prostor 0.90 - 1,20 (m2/osob), stecinie odsto- Jeanje 1.08 - 1.20 (rm; + nlve'C" podrazumeva siojanie | eventucino kretanje uz ometa- ned nog komfora. ‘= nivo'e* Usioviava da Je faick! kontakt u stojaniu nelzbezan, ke tanje je nemogude, samo kratkotra)ni perioal siolonja (= 6 min.) je nivo zaguienja. proxtisno sv stoje u fziékom kontaktu 80 drugima oko sabe. veome nekomfomi uslovi, kretanja one:| pow eusndosd mfueqoys! O1o}oWIOIOd OUIISOUPEIA WILDL “516 1 JUOSIUYEP Ne OBNIsN Jon "LZ'E ‘Ig N CUDZOMUC Bf O13-00% ceovoite wucHod Uae noane nee nhluaind vero m Una > Dottogosacoe a8 so wo _ ve ‘Biyper6 Oud —_yOIa WSIOAIOSlgrIDOd wonipoT oe orspo.Bud u01 FOIL RUIN NAEHOIB 57 BBNIsn OAL [LADPOION eed uujonuyuon feAp Bu djeped ef OUSEIAZ! OCIS) hay BUIeIS FOURS | EDILIOZOIG00S MP UREU | Uade/s 6f4S2IUBIBo OUROUES BUIAOIEN WHBEDIE N ef O70 ‘pAIyoA 480 oujpe! OA 8f wor ud (PB) 91497919100 oulo7OIG0DS OUDII “ORZOp | OBUJOP 98 CUIEIBU"DxO1 BoulevOIaODS jUZIg folUDSIE (An) ouvy9Ioxd 1 Ay O7SUNDD! OA) UAGUEO -ns euzIg BUADPOIOU BASING YP'SPEIBUDA POH | OOy NZS INAVOONBN ('6'8 ‘oA@INE YpISPOIBUOA OH 003 CURIS ‘eURIG eUNDPO!OU! 1s WlelOzDyOd pIsWOIBOIT |iUZOAION ‘O[070:GODs AOPIA e10)80. ‘AS 07 |AOIEN “OULYSIIP 28/4 I} Bf4OW “ngUYEP eDLUCEP ouslu OZ [eAojsn SUPIafo1d 7004 OASIODNIS no1g WO>OAOU n ‘os OF DPOB 2nouso eufoniqons juewel® \lugonlou ef Bze.U! OWING OASPO1S ZRUMI ANINd SYSGV¥O INOTSN INDATOYd CE et /DUUROFEN WAsUOIBOIS WILEHAD} 0d Yo1ewZO 8 CfuDBO!N-YvoIoHIsoRy. One: jwEpEIDE-HOAIS-OF Dp jsouwweids nuszo.z| “ouprexpU! ‘| NpeIBOd "py WOUIOUOIaxUN} 'WOREUICUDYO “LuOYIODDIGODE N OPIE/GO NlogbUZ © OANTUP ely 21epeide oyswo,00rd OUDY4UENY NjOKADISI9I0 JON [UBIOASN somusuys 3f “pon eBnjgn Woon Wisin 06 poHed jOInOf Soulppoiqons jsourswounoveu axsuowe:A Bo? “es 09 Op al ou “sof ‘SEnsn Nov WOUADPOIOW OWOId YORUORUEUIP <6 nfo1oW LUBA exOAs ONIEN opNUOS On YUeno:d BZ0U ‘DIVES Wsouzed nnouso Cu '=s OPH BHYelo1d @pDIzo1 @xDIKIOUD Por = "yUSWE9 IpnIOIDAOEpO NibloAsN (Ip) OusjsoUNBoW oF COWS ‘sdu) OnsIYO? WeluEpo!odn 8 OPOy Bf 10} | Sluonoyyalo1d nsoooid 168 olnfuowyd 8nsn Sonu | Pou eUENdo!d 1d9oUO% 1UETOIT WINVAO DIB ORd NSIOOYd N WNANRIA Pee (ON Dyluynd o1o;WOy fa}Oz0%0d Oy 288 nBow slvolo}s 07 eBrysn OAL SOUPS |UBIOBUOIE P SonBow ol sfuofoyspo lupe. gato /z4) O2'0 BOId |UQIUPEP ‘OpeiAod | SxUOT OpoULONOIBA ‘DUBPNBOU eatxo siednje bizine soobraéainog toa. Medutim, da bi se ostvarila lenirana viednost osnovne brine, neophodne je Ga seobr Gainice bude projekiovane sa adgovarajudim elomenting, 6 obezbeduje tzv. raéunskom brainom, + Raunska bring (V1) je usvojona teoriska vied granicnin geome jemenata u nojsiozeni nigenja, Ragunska brzina 20 20 proragun bizine usamieneg vor! ObIéno je Ve = Vo + 30 (40) {km/h}. brine date su u sledeéo| tabel, 13-10 \Vrocnosti raéunske bine prema funkeionaine) kos ma ogranisenia M1580 ter) mt bar srevonatee tan eer snort aogrodame pier ae USL TBR proxtinh eataniéena Emisao usled postojania. povisinekin m ocstojani Postuncl ocredivanja projekine brine detalino su iblofeni u okv fu projektovania vangradskin puteve (Lit. 43). a primenjuje se 24 —8ve-olomente-cefinisene 20 vangradske puine deoniee 38.8.2. ZBIRNI PRIKAZ PROJEKTNIH USLOVA Sintezom programskin (v. 1.22.28) | meredavnin projetnh us Ve iz prethochnih pogiaviia moguée je dat zbieni prikaz uslovi za deonice grackke puine mveze POKAZATEL) PRIMARNA PUINA WRK ———=«LOKALNA PUINA MREZA a an es su Pu ‘[programski usiovi roeunsie | Brana tenn 120-40) 110-60) |100-<40> =a | 290 \dorotlen pro A fox BAdim/s) 1400-1200 ‘700900 100-700" 300-S00 foskrinice — denwvel. CdeniveiXHpovitinke povitinake) povitineke Bowie sometorske Sonateocta porkiranie u potebne BUS cbavezne obaver Seana rake (poner See ee | Sreilend evotekind sternentt A a cs bro) vornn roe sam wan laan 20 | 2 soda 12 Sema irae sbavesna obaveena | potrebra ema | * soustavna rose ebaverna potebae! | nema noms) portale ‘Gometna) patieona| moe posite Frew seam seem far aw 7% ew | 10x caw rin, rots, Fron sana (©) 700-20) 600(0 49] wore) neINd OYSPOIBUEN Oz OIZOA YUACPOIEW OMISUEPADIOY OYOIS 1-88 ad + Al wootonid| ofz0n 54| 4210; ong add +ALL vdred of ‘Ofz0n 04 42101 O79) sunane = *3 unage : cums aoe | Se (hee case oon | orauind om CPU pIOWpS [1i810u1 ‘efuoRodWION reind UEPOIBUOA fuEAO4 9 98 DOH DIZON OUID BDIUIOD 2OIgOOs UPEDOIB efUORODNIOIE! ©? OIOA UUADHOIOU NEB Ne VION WNISYALIVAQINING L7'E ‘onaiong | ojos YuPoUIBEIOd DIUEye! OUPYE! 1 aus ouyne 966018 OU UINDOIA ‘BADIA YIP ‘oIpeazaqo 95 1q 040% exeind axspD10U0N OZ 38 DU enou BIA’ 201 214 2)"98 Op OupoUdosU of OBIS ‘DOIUIO9OIG00s YPEPOIB uowole WOsVOZUEWUIP | YOrONIGO Yow O:IeWOIEN UP}EROUID HO{IOGOD Youll MAdUEO BU 95 1G FO OO OUNDPOIELL HOLY D{UpAzONS Ut raged wiowor OU 6{ oUpoYdoU "Bu! jel2z070d WiUO}O{DOIMsyo WiLEPeADY CUPOUIeIC OF CUPSIOZ ‘Vizio vnavaouan reprehocnost 2a merodavna volo Merodavne putnicko vozto (PA) je nalzostups ‘braéajnim tokovima I na prosterime grade |, u odnosu ne tipove Pumniékin cutomobila roziititin gabarlinih mera, pretstavja fictive Ono se primeniuje kao osnove 20 projektovanie saobracainice | objekota koj su iskiutive nomenieni z6 putnike automobile kao Sto su npr. par pikaz statiekin ot | menzja merodavneg PA det U pogt. 7. | 9.42 POSEBNI IPOVI VOZILA Na grackko} putno} veri prisuine su | druge vor karokteristicara | Broinosk fodavne Eak | 6e8ée nego npr. teika tersina v ‘akletistike ovih vozia date eu na. 3-16 koja, evojim njulu kao me- io. Stoheke ke Kae meredavno komunaino vozilo polaviluje se vozio 20 lanotenje sméa i to so dve Ine. Opredeljenjo na ova} tip voziio proigio iz Einjenice da je 10, po svolim aimenaiama, Ralvese vorio 20 koje praktiéno trebe obe2becili pristup na ce. lo) puinol mrezi ukjuculuél | ulice nojniteg reda, Stoga se ovo metodavno vorlo posebno primeniuje KOO projaktovanja soo. braéainica sekuncame putne mreze (v, Poa! 8) Autobus Je nojzastupiienil vid povisinskog javnog. gradskoig s00- bbrogoja i moze biti obiéan il zglobnl avtobus. Po svoim dimenci- Jama, cba merodavna vorilo mogu, uz neenaino povecenie malaimaine visine, wv Jan Odnosno 2glebni troleibus. Ova. mersdavna..vozia dominiiajy u- procesy projektovenia owttinskh roskrsnica primame puine mraz. Bele Kv3 (KV2) Gostaune ‘eeronna 2 Subec: 82700 vedo) fino" 220 a vio | 380m R= 700) mein BEI kemunc SSC r0 el ine + a0 = 12c00m) utes BUS ‘autobus glob BUS ZG owe 2gebri TRAM ZG vino | BD Vara tgpontogoton Unseen 913-16 Statiéke koraktertike merodavnih voziia gracskog saobracaja(1g yf eusaic) osnafejoy Doug\qe Bouroporous Pox OnopOA YILIOH fUODIUE:BO | UEIE.FO !2IUDeICNIOG (OLLIUN ae DUCAOUIGWOY egUYOP |:sOU ) OfuDjeI0 OBNIy BolugDliod auperdnjod jowuRL of xOJPod YOY O|20A UABPOIEL DAE OZ foINJWIOD UIAHO] BUELIC AoIeNpAIA efo\sod “allaROd {Woy BugNP oudmyN WOlUDZEAod 8 ‘OIE NyOI} NUZDA nugesod oo H l alumloroa | va oan pe eutos eorforonotipe eluopogreas, BABIUD? ann fonWO: 18 OZ0W (GL = € "I 'A) OIZOA OMsfOAWON OUADPOIeW OUEIOAST 2107 Unsfonwoy pox oUnese efoouiauioy euNWYTUsuEY BpnBOW aes est a Ts: 's 2U Lozoyus SH98010% Bou uslou ONO 1UCOH2 ef cl WASUED UEN® [ono “dor BisIOIO¥F | BxO4 yUuZOA Sz AOUEO NE BIZOA YUADPOIOU IAD Ome elod “eeiw ound euIOUNG COIUEIYEO! eluonex¥efo.d 0 unDposeul O04 Ninjuewud ‘DB oat18 ro Prkazana geometio (v. 8 3 Kova 20 polovinu ugle predinjh je da ima iste monevarske sposobnosti kao je rastojanje amedu osovina na | i sn0-1a84 ee ~ 3.3-20 (Geometiia okretanja Sinskin vorita (orema Ut. 81) No osnovu prkazanin geometriskin odnosa (v. 818-20) moguce rechost pomocnog radljusa R° =V/A? -(Oa/2)2 a zatim In| Polupreénik prema: 59-19 | —Korektorttine geomoniske mere merodavrtog rgtabnog aurebusa 50 foutor @) | urouvon soarvornceovors (arma UF 81) Be. “Sune prepusto reared)inzajed woulo90:a008 won Ip 0u onflueuuc Nona | a9iU{o901G00S 19190107 NlonBLDIPO Giussou Ouafonsn BP HR OGa:} WO} Ud “D}DUEWOIO UNL spucionury H1oae 1 e2}0UD pe aluiged afuonopefoid o»sielUeZuI ‘jjasoz040d \UCIoBIDOWIO + “oMesuOX SuNINUS © (as'$9| WE'VE) 82009010005 BBUD} BOUOUO|DAUNS « 1erpuaUe}9 UiPeh -“sousnoz n soune jugosnpeu | ef2voUsp ‘i Buuoldord Domnsuogin Seuz{9e1d nAcuz0 ON "O!OU! Syniisuoy | YRFOUOIOMUN) UWIDIROL Ou 2 9s fO1s08 ose 1UROICOS 8 BOW ‘pioysaid Boulo2019008 BognpNG eINIUO loxzizy @Aid ISIN | neIUO? PFUIOIBOID UADUSO NinzIOS! O8 110% dom aoilogoigens nfoxeford NuZDIOG pijnDisierd oid luDedod WiHOud SONDRIKOd STNYSINONANIA | AO! UF ‘oroupe yrgolONe | UWOsoId nIBAOIC NUIOIS zn BWI Uujounwon urepEi® | BfopE1G00s BO¥SHO:9 oAOPIA YUDNIDOdS Supoipou engusiuoain jAowyoz ninygod yew found nes WoL ig Runes nule\so0 nuaAjsuIpel N (UDIE WODBIeALU | [UoIoONYS Joid jupeded) of olor uupjafoid uunouso pluepopysn ou jbloz | BjOUSUIE!S YUDIEIOIG DIUDSUOZUSLUP | 010az 2125 FOIE or azelUu ound euIOWIS eDUlODD.GODS oxSPOIO efuonoPelold ZR ANINd JNAVWRid VOINTYDVadOVs N33 INDIFOUd v ut aa 201 B90 “SOUND! RURAEC NoNIpOd ns) gece wor iepoer Noro x nud Bp ononiee 8 oNseHS Owon forme chiki #D¥0A0 “Ge. ¢ 7M BHOA DIap BePOr | Belupord wots ‘owed 0: Young euvun wou foutods (Ok octet Lfolureunun ou ofuos oid (UW) He 8a @ = as noroon BU esoupo n ehonfend OU nx) ‘outoupo ‘oun Ge 6) MOsF oulods| (es @ foureHvUn Bu olvarford yOsuj9p of S9nou O1oupE arshoUloED AroUse on aurd 4.1.1 FUNKCIONALNI ELEMENT POPRECNOG PROFILA, Eine kolovozne trake, 20 ia saobracajna stanja, | razdeine sgraniéenje saobraéainih povtine, epretnog profia prikazani su na sh.4°0 Kolovozni element ai 20 obaviianje scoprasaine 88 prome faiGkim | cinami Nika saobraéainog Prost 169)NU funKej; one su 12 Sil upotrebn misao, jementi koiovora 20 kolski sa0bro6o} 4+ Trake 2a kontinuainu voEn} je Pasebne take 2a voz 12 kretanjo autobusa 1ov Bro} od metodavnog saobreéainog opteredenia | nivea usluge. 12 dodatnih trake 3,80 (-n) onda se primeniuie tsp = ty. 1a,d = 3.60 (m) uz obavezno visueine razgre. “higenie od glavnog kolovora tp B: trke zo uberiesaporere 1 od tm 2.9 " i troke 2a zaustavjanie 4, 25! 7 rian [pate ro poterle ts © rrvele take " $1 soja groan os mean BP iaaossS jobuse take te 3 elowoani— utoouke sorice us * bicklsticke take: to 2a viele oocraea, —f— “eee toe : za peta sootroéa potato tae ° tazdeine trake sted arene rake — Mene deine take ty C5 4-01 Somatski prkaz karakteristiénih elemenata popreéneg, profiia ‘gradskin saobracainica primame mezeBousnisupe| Gepoin ougesod 057 5 ninzuDO10 (VAL) @OMDI® @%SfOAWOHL + 67 = 1 PO (DOId O29}04 YAU PO F OP of OUlezod 12}0% OUWOHUOY,} (uy) 2101, orsfonuoHs Ino| juaUUS|e [UOUOID¥UN) UOgesod 00% (Li) eMDN exSIOAWOI + ZOnSIC ISDO.E [UADI 0? OTOAEION HUBLION] Z'U'L Gowo'vs) eoUlepeigeDs yuubUUNd pd» NYOId urDBOEW ora. Ton Was ‘D50Dop oDOaHT PEN PPO YO “21nd upsp0i0u0A ‘euynd eulound 6: (1 160d) olueiso.d oupuuysow onoBetu 1 "O20A010% NOW NUEEP 2n |yOU, UIONULUOY OD 98 Epo!D ‘2102010 BOUZOAOIOY DIUSDRION UBOU |fUIDUEISOIOUIOU OIADIS 13 “uyane n “O18 ‘BIQOWOINO UoyDIUINE elLOWMOd OURNpEd oz eznig “(nd'ns) Biewop 601 “OnEIOH WOlEAGOP Ounoisn Al 39OIGODS HO 1UOWO}O 1 (uiofuoipubd wis09 6s §9 du) 691U!070100 @I01S0 OZ wooe= 4 met8 saebraéainica, obavezne trabo predvidet! iicke stanicne pe- Fone, kako bi se de nin mogl osivaniti denivei i. Korokterstiene gabariine mere Suna sh 4-08. T hal oo mays iny an ae ae ia, ssuemoin |" eecemne | 91 4-03 Karakterstiéne gabartine mere | Hoski profi homnves $0 bez staniéneg serena 09 koloveza Problem ukupne Sine koju treba obezbecit za smnetta} tramv skin troka I stanica u sredini popreénog pr a fri osnovna natine (I. 4 - 04). Prvi nadin je da se. celor Gutinom scobraéanice obezbedi Srna srecnje razdelne take koja odgovara potrebama ze smesial slaniénin perone. Ovokav ristup svakoko treba primeniti kada se tramvelsk) kolosec! smestolu u stedinu profia gradskog autoputa il gradske mags fale so denivelisonim raskrsnicoma, Ake je saobiacajnice 40 BO: vilinskim raskrsnicoma, ovakav prstup omaguéuje smnesto) pero a stanice, stediénjin drvoreca | neophodnin prosrenja keloveza 23 leva skretanja (}, egradinjy troke 20 postiojevanie tm), Polazeci od princina lokaclle tromvaiske stanice iza povitinske raskrsnice, moguée je perone postaviti nazmeniéno, a koloseke profocnin vornih traka ai se slovremeno gubi moguénest fermirania rake 20 leva sk S..4-04 Moguéa regenja tramvajskin traka fstanica se polozofem u srecini poprecnog prota + Autobuske trake (15) projekiuju se kao dodatni kolovozni ele- ment na gradskim saobraéaiaicome nivoa GMp | GS. Ovokve Fegenjo su funkcionaino | ekonomski opravdana kod visoke Lcestalosti voria javneg grodskog prevoze (@ = 60 varia JGP/ hysmeru). Rade se uz desnu ivicu kolovaza, a razdvajoju se kon {ihuainim markiranjem. Za vodenje bin outobuskin lina GP i Vode se u sredinjem pojasu gracskin sacbracajnica (GA, GM) 89 denivelsanim raskrsnicams na petpune samostalnom kolove- 2U(W. 61, 2.3,2.2), Normaine skin autobuskin taka je 3.50 fm) (BUS) organizuiu se evan proteénin vornih ston {roko, u vidu posebznin prosirenya (nis) i v okvieu 2austavne (por nage, nomaine 12 kolovome trake no BUS stajol naka Eirini aulobuske trake oko je sta uska stanica se obavezno izdvaja od ostalog kolovoznog [prostora Josnom hovizontainom i vertkxainom signalzaciiom 41.1.8 Elementi kolovera 20 bicikistie potadk! saobraca} Tretman bicikista u poprecnom protiu je dvojak: ne si= @ 0u2| oung buoUNUI BAOUIL *2B0} Boaz ow. (0/8) (O\FOUNs OZ | GznIE “Of Lynisuon ouzonojO% 24402 PAlOd “9/04 OUIDUMUDG 5 fA Od, SOUDIWO2 DUSOA UIUION!UEAS PO 1UAD! UIUZOAOION OfUBIONPZY (4 op = Hh “uw OWYpO! -onip | wofusisos Wp}oEM 06 0 (Wd) OO = P4 Po Ng NfuoWIfOU rfous, wonwaje2 UUIELOd OF O%OH AUUN|LO}IN WO} Od “DPOEOU fonzo} uOU 07 OWHADIEN OF NBOPIE N-NPNG ouUg EAU OP ef OU “qouod ‘oualueier6 *AYAOIG Od *@xO1) 8A NS O70y ‘DIOV|HOS uIU “Sw po SzoA0}o% QUADIE N/OIOADZO! (H) OAD OUIOPZD! SUDIAL + (4) (Os'») 00'S = COs") 002 + Wy = 44 pou axON euj@p201 UNE DUIOWILLL “oyIAs BAO 57 “sloozIOUB}e ouso}Ons WIaICo [o\gowS | BAOZEd NUI\EOX O2 UO} “S010 juge1}0d wpeazaqe 87 @¥014 HOMO} @I8OW “DOIUENEO! UPsUIADG BUIOUOT N "Yu 2.88 19 OD @yO. OUlIOREP Nena Op Oge 9701, suIOPz! efupers (ASSO'ND) DWO2|USDBO! WHASUISIAE 05 DOIUloDDIGODS Poy ‘Ruodso! wounein owIoOIL njoneuuor | 9190 uju#02) eue:do 899/010 [O}FoUNe UO|OULIOU | PMBOWO “OMUsO4 Jsouindis ngoiousd | Mgi2y 29 "OP OGOH YON, OU|ODZ! OfUPE!s W@NS'WS) SAOHO] YUUNUIUEH WoUlZe! Os EDIUIDZOIGeuS POY {newus/uop/o|z0N) COOOL po e90n eluepoieide culogoiqoos alnyje20 8 ufo% POF YIU Pen cuqasod © “(SO “WO “¥5) Bo!ulo90:G008 UMEPOIB YllUlOR “OUZ 07 |uOWO|S 1UPIOPUDIS Ns Cy) @NDN eulepzD! elupeIs = ‘ougin | ofupess DAD YUIOpZO! Hdl, EUROUES OAP es NinwZO1 NIYOIE WOUDEIE -001n nfozO|OG | yfoyUN DWord ‘oWIsICO oxDIUYO! - OUlopDIGODS | onop0n yujounuioy yprspoN6 fo}FeULE “UOULZUO.0 LuNyMALOU "0% nod YUZEACIOH BUB2IUO!B 201 102 ONS OF!) OUISHZD: ODIUIODDIGODs UNEPOIB OWIYO!S A 2x01 oulepzoN LY ot a raeau nustonon 2uepen cusror mod Oo ay uePON Sus Guns Boe “701m poss aiK©? 82MoxO.a000 upmsessr 1a ABC op MEINE [UIOISOWIDS ns (5G) exon fod WOLOIOD| ©) raw onaies no (W) 007 =cy, o 1 nutep go Sy ofop01900¢ 20 ougotoa 6 oo aee HPO foDorGDS Boney,10 4.1.2. GEOMETRUSK! POPRECNI PROFIL! Prostomo uskiadenye usvojonih elemenate popreénog profile vil! se kroz rv, "geomettisk popreén\ profi” (GPP). U njemu se doje prikai standercinin mera svih sastavnih elemenata za iazne pros. tome sajnice (usek. nasip, most, tunel i si). Geo- 50 krOz aktivnosti U okviu procese Izade Generainog projexto saobra¢ginice. geor preénih profia sacbroéajnica primame pune mroze. No do 4-09 dai 10 posledica speciicnosti saobraéainog programa egranieenia, ja. Kod primene betonske stubowi za osvetlienle £0 ne i usrecinju razdoinu taku. ko <8. 4 - 08), Eventuaine pie svega, kao pesiedice 81 GA 202 p, GMa 2+2 0 uy ‘wie 5m) ee es PE MeN MN RE ie od eM 343 1, Ghd 2021 Mi! batt} sa atondhom rxsinom: Cipeepeaey ‘Soradom Oi pepe Somers wom) 1 4 Sensis eoeresnl prof za grad autoput (GA) ereckhu ro gbtraly (GMa) sa denivelsanim raskrsnicama(ng) noyn nu wians |=) nojUlopEIqODS M¥BOIB 07 IYO. wDEIdod pyIYOWoeS 80-5 1S fun opzea an co's etuoioe Son ad yas xd ys ‘gneve (w) seen, divas‘ so, we = tus 09 20 bulpousiys01 wupsuginod es (55) nowule2eig0D8 ns. {POIB | COW) MEYSBOU NASEEIB D7 WWOIM JUDEIGOR jySLHeWoeD pravogen woos 2 wR eat "Se dwo) “Tee ten maon 30 | 20 | sm | 2300 su su2 e800 = SU2pp podutno parkranjo fpe2,00 rm) Saiibertinsoocn 8021, 802 pe Visca 2enko u ol ine elatte staze () bez 5a, Pour pattrarjem 3=2,00(m) 9.409 ——SsOMETIR BOPIEzDi profi za sabInu ulleu (SU) 16 4.3 DIMENZIONISANJE POPREGNOG PROFILA Osnovu za dimenzionisanje popreénog protlia éin! uporedenje lemedu merodavnog scobracainog opterecenja i dozvoljenog pprofoka po jedno| vozno| Wal, odnosno bro) vounIh take Jen = Qm/Si Cv. 1.82). Pr {GUND 0 usiovima kre anja voriia (kontinuc Co) tok), bududi do se dozvolieno opteres: 1dn9} vorn9} traci bine razikuje Medutim, pored potrebe odredivania broja voznih trake 20 mo: ‘toma vezi, veoma je bitno imati na umu da se u profil jov drugl vidovi prevoza ko}| zantevolu slican pristup. Provera pro: pusne modi | nivoa usluge Je, stogs. neophodan postupak zo Varia povitinskih vidova javnog gradskog prevoza (wv. él. 3.2.2) petackih kretanjo, prostore za prkupanie pesaka (v.ci. 3.2.9) | 31, Ova) 2adatak Je delimiéno olokgan buduél da nema smisic planirati | projektovati vite od jecne posse trake zo javni ‘Gradski prevoz po smeru, cefinisati manje od dva petacka modula u okviru petatke staze It. Postupak dimenzionsanje popreénog pr Eainice prikazon Je na sl. 4 = 10. U okvi ja gracske scobre: proceso profila (v. él. 4.1.2). Provera. moguénost! standardneg po reénog profilo zasnive se ha definisanju rezervi u ob Re modi na odgoverajucem nivau usluge. Po pros piinvatlivim postojanie rezerviu raspony od 20 - 50% Jer se ne to) Radin oberbeduie siguinost odluke srazmemne niveu pouzdanos- ti prognaze merodavnog saobracainog opterecenia, Sa ovako usvojenim geometilskin.popecnim protliom prstupe se procety trosianja soabracaice, timo se obezbeduje deta- linll vid U teaina prostoma rumbaAIstiéka ograniéenja. Na sno vu rezuttata 10g procesa visi 68 provera nivoa Usluge pO deo- hicama | polecinaénim raskrsnicame |, ukolko Je moguée | po- trebno, vise PodolaNia resenja tase il raskrsnico. U eksirem- im skicojevima maze se javill potreba za redefinisanjem Po~ precnog protic,yuienzo) ufupers | yluDH “OUIOy BluBAoHIIGS @Aojsn | eqioU Nou Op HIgnIMEZ ef OZOW, (ewoaquesp od Bonobely wosedoid | (dd) a 1d wjupescod wnsijeu095 {Odd IND3IdOd INTVION LY ‘po 16 Ooupaidiad Aars{i1a111060 DluosuO ZUR xOCR\SOg- OFS ‘quae, woidugessed [<————J x ‘Duapueibo ry ypisiuogn etuazere(co Teupend ‘cunsporeus MONsN INDIBrOud | LASHeYEOOA ONY INTYNOIOYNNE sat188 4.2 PROJEKTNI ELEMENT! SITUACIONOG PLANA, Projekine pravaco | Fangom saobraéainice | reainim uslovima svake lokacie. 4.2.1 NORMIRANE VREDNOSTI UTICAJNIH PARAMETARA 20 odredivanje graniénih elemenate stuacionog plana grackkin sacbraéainica meracavni su uticgini parametn koji s@ adnose na crumski soba: ‘ov0g vide taobrocoja Upegiedt uticainh porometara nojott 42.1.1 Kosticlient trenja Korokteristike kolovoza puta su dominanine ked dimenzionisanja ojecinh projekinin parametara. Kao standarcne stanje kolo komunainom odrdavaniu (opr. pranie Nnostlradijaineg | tangencicinog trenja vangracske puteve (Lit. 04, 43). Pil lom se takode mora noprov! razika iemedu sackraéjnico s kontinuainim (GA, GMa) | preki tokovima (GMp, GS, SU) kao Ho je dato uT. 4-02. 14-02 Nomnirane vrednestl koeficlenta trenjo. scobraéojnice so kontinuainim tekovima (GA.GMc) Vedenih) DO DO 91. 10 O14 012 O11 O10 009 covima (GMp.GS.5U) saobragginice so prekinutim Vion) Ow i O07 0 08080880 —ONG i 027"-025 053 021 019 O17 O18 O18 18° 42.1.2 Popretni nagib! kolovezo Popreéni naglb koloveza u praveu | kruznim krivinema sa raciiu- som vetin od graniénog i2vodi se so. Ale vode sa povitine kolovora | lznos ri 50 vai viloperenje kolovora i poprecni nagib kolovera Je tison ka stedisiu krivine koko BI se sovladala centifugaina Nolvece vrednosti popreénoe nagiba max ipk = 6.0% 20 saobracahnice £6 kor max ipk = 4.0% sa prekinutim fokovime (GMp.G8.5U). 42.2 ELEMENT STUACIONOG PLANA, Kod situacioneg plone sacbrecainice primaine mreze 20 prime 42.2.1 Provel 2 raziku oc vangradskin puteva. kod projektovanja gradskin Saobraégjnice izgradene u slobodnom koridor bez fh gracinje (GA, GMcD, saobracaineg (min R) fz uslove sigumosti varie, do max R prostekiog 2 pOIMG(ewooquEn|so WiuoRIenIUP BU 1905 W OfueQIUDIBO YILIO SOIC USO 480 98 HOP (OAL .O, 1 Ss edo) du) BURP uy 1d o9julop01G00s YSPDIB BEDH, DuDnOHFEIOIS Poy ‘DyaUOID BiOg WiNIYOYD HIS}O}SO Of LOA -0polew ousoupe ’y 5 v5 E/¥| NIDAIOIUIN 98 o7010U OOWOIOG NSOURSiA eugIUDIO BouIDUIRIA Bo OMLDeIGNOd UIDeA OUI! PO "Ss @ 9 & & s& UW oe Oz oz ol oO Ol myo “SO NIA ‘Sur ouzDI010 BUMP | OHWOIOD OUPEHA eUIDUILIN O-PL D0 OP 02 910 BO UNSoUpSIA UL ‘luozan Boujpipos cueuio:d - ¢ (yf) Buse BxSUND01 — A, ‘9f PB ‘pros yu wa thd “wunluoiun proqwioulp-ouzon ef UDADPOIBW BUNA BAIUDO:E -njod yfuous Por ‘ouNnfuoyin BorSi2189 | BoxD|UOUIP-oUZOA ‘Bou -AIpIRUjSUOH NADUSO DU SF ALUYOP Cy UNL) JOLOWOIOD [UWI "(as SpIO}Op| O}WDIOd - y ‘3f 98 coy aeaezv ‘SPIOIOMA OMIGO BOA. -UIE}OW! CUA YURDIOIT CUEWHA of CUZSADGO MINI AUEAIAN tet Boned 2] ryoje:c OU” OWIOSILAIYEO! WILOS}ONUS | @ze1U OUINd Soqz | Dy "ysousinigoz euWIOLd aucm\sod ofuapeazede IPO ounm cumin ever So GD. 000'g m8 KOU YOHDUS OOH “O1RMOU (ofgniped woxspoi8yd n cu) sfupe.62 eugiy 20g nsopuoy WoupEgO'E n DUEPOA DOILIOZOIGOO$ ef POY Zay = 4 UUs OP oxUPeLcnIOd OUIDIOR WhuoUIs "50'9 = AA} 9p ‘paiBou Boueidod weluopenn ‘DIGODs OB {UB} BOUIOUO!OHUN} PO As/AO7 ‘n{ONS WoIsdo A "OI9IOANU IGIBON, Ielovn inzndog ver ono} LUZ UUAIEIANSLOH I] YLLODO1GOOS "YPIDMOU - OUZOA 71 ND'SIO1 | O1DUEUIEIe IAS YsOUPEIA eUDIUDID “D[ualEd 104 SUIDMLOA 1e'OOU 1uENPOd Iewoe8 2} OF NIOWIO} OMG HOI SUBWIOIG OYSUISA | S1SIOAL 401 21 ngusIo1d so|Ulo9B1G00s nfoz 10d WOUDIOBIEAIU © @fODUOlU! SUACUEO O[UDIIFO NsBOOId YNVid SONOIOWIAIN UNaWaTa INLYSTOud °F sot ETL ETE TTR a Suni BUS TIE -0n Cal po ysoUsHAO2 M axOY BUzCA BluBIFOIS BOUGEHOR DUDIEA Z-P's cer 1m 04 foUNUIUOY [IE 9 OP WoAdIsN pod “soIUZDIBId 1URAP [0 '0U eucn|s00 0} | uA euD1Is efuFO\NUN Bs IPOAT BF OIUOAFO!S (0) Op'2 > 4 @y0u eundjsno? ous af of OWOE BWADIODNE Lusiois0 n © Cu) OL 5 a) 95 WOUND A UIsIAR ogo: OUZEnDGO sfuewFoXd OwDdWo! WUzen | pWOSIUOpOIGEoS UsUEWISCUPO| BN ‘OWODIUSIISO! WiNsUIIROG OU EIUDIED'S OUSSP | OA) 92 O1U -Ox ULEDINO Pree "uns POX OUDINIO.T | (W) Ode 5 oO BUIODIUIOD -OIGOOS WIUIELUEOAP OU “DBEAS O1d 'OF DAO! OGOHO OAC CEL- 9-18) OUI OMLZEICINy -00 1 pIz0n Bounopois po |sAb2 OUIgHEA OAOBAIN {4 02'0 PO 12984 1 OP WioAdIén Pod 9F |PONZ| (AV) BHOIL OUZOA OfUOrIgOie (@ 160d 9) 2n060H (on)n} OULO:C NYG es cURSEOG (us) $2 > 3 85 SUIRUy "ysOUPEaZAq INO}EN PIOUPA! IOZPO nzeiod WonBig BY 28 1g OF0% OOH! YUZOA WoluauSCId Oz BGS! BUA 0d “(Us) 002 5 215 Sz Os OUINID URS PONE OneL mo -08 1010 )8030 198A NIBUUENO? DIZON AUINIH ZO ONEDICIA WOM 2WOUINI 9 BxONEION LueIEOI Sz'zP st1% 14-05 Meksimaini pocuinl nagibi u zovisnesti od ranga saobrocanice jong GAO GMCS SP moxin Gi) 30) so 60 70 100 LAD 6D. PDB 12. Primenc navedenih graniénih viednos slobodnim deonicama, dok u podru ‘duje odredeno ublazenje pocuznog nagiba 48.2 VERTIKALNE KRIVINE ne prede normiranu vrednost up =O. (m/s2), dake = V2I65 (on. Minimaine vrednosti poluprecnike konkavneg 2a0bl + Minimaini polupreénik (min Ry#2"") kenveksnog zaoblienia odreduje se i usiova proglecnostl. Naime’ zahteva te da vert. kaing krvina omogucl pregleanost na. cuzin! zoustavnog puta pri = 1.20m lwginu prepreke ho = Ry =0.25P22, gde je Pz vieura aciono #6 moze. !OCUNGN $e vido am w 14-07 Manicine vrecinos! pokupregrika korveksnog zooblenio Preporutiti vrecnosti date uT. 4-08 14-08 Preporutene vrednosti polupreénika vertikainin kving Vinii) © 5 @ © & © @ 10 > Dias sD 7D IOEED amon Isc aK 4.3.3 VODENJE NIVELETE U gradskim usiovima, 10k nivelete je najée’se uslovien zahtevi: me 20 poftovonie utbanistickog nasleda i potrebame da se n- 4e mora vod! racuna take de se unapred obezbede nomaini Uslov! povezivanja poduineg nagioa jedne sa popreénim nag ‘bom cruge untene sacbracajnice | obraino.