Cilj fizikog vaspitanja je: da doprinese svestranom razvoju linosti.

Iz ovako
postavljenog cilja, fiziko vaspitanje ima brojne i sloene zadatke koji se povezuju sa
svim razvojnim aspektima na koje se deluje u vaspitno-obrazovnom procesu, a
podrazumevaju: 1. da se povoljno utie na rast i razvoj organizma i jaa deje
zdravlje, 2. da se obezbedi normalno stanje aparata za kretanje (posebno zglobova,
veza i miia, to se odraava na njihovoj pokretljivosti i snazi), 3. da se formira
pravilno dranje tela (a ukoliko ima nekakvih poremeaja da se oni otklanjaju ili
koriguju), 4. da se jaa organizam (elienje organizma, stvaranje otpornosti na
hladou, toplotu, vetar...) 5. stvaranje i razvijanje higijenskih navika, 6. svestrano
obrazovanje motorike (razvijanje i koordinacija pokreta, razvoj motornih
sposobnosti) 7. razvoj stvaralakih aktivnosti (poveanje postignua u snazi, brzini,
izdrljivosti...) 8. raznovrsnim fizikim aktivnostima doprinosi se razvoju
intelektualnih sposobnosti i usavravanju funkcije ulnih organa, 9. zatita dece od
nezgoda, 10. formiranje interesa i smisla za lepo (estetsko uobliavanje pokreta,
lepo hodanje, pravilno dranje tela, ples, gimnastika, umetniko klizanje...). Treba
naglasiti izvanredne mogunosti za korektivni rad u oblasti fizikog razvoja, a pre
svega u spreavanju nepravilnosti u dranju tela, kao i u njihovom otklanjanju, pre
nego to se ustale u obliku deformiteta (kifoza, lordoza, skolioza). Sve to govori u
prilog velikog znaaja i uloge fizikog vaspitanja na predkolskom i
osnovnokolskom uzrastu, na ukupan deji razvoj i formiranje svestrane linosti. Za
razvoj motorike neophodno je specifino iskustvo koje dete stie kroz odnos s
predmetnim svetom, posredstvom odnosa i komunikacije deteta sa drugim ljudima.

Sredstva fizikog vaspitanja na ovim uzrastima su: 1. igra, 2. manuelni rad i 3.

fiziko vebanje. Da bi dete napredovalo u svom fizikom rastu i razvoju potrebni su
odgovarajui uslovi i podsticaji, a tu spada sledee: 1. veba (za jaanje zdravlja,
razvoj snage i izdrljivosti) 2. higijenski uslovi (lina i opta higijena, pravilna ishrana
i uredan ivot) 3. sprave i rekviziti kao pomona sredstva 4. tereni i igralita 5.
prigodna motivacija za fiziku aktivnost 6. pomo kada dete naie na potekou.
Fiziki razvoj i fiziko vaspitanje deteta, u sebi sadri i tenju da dete ispituje,
otkriva, pokuava i na taj nain istrauje prostor i sredinu koja ga okruuje, stiui
odreeno iskustvo. Sticanje i uobliavanje ovog iskustva je jedan od glavnih ciljeva
fizikog vaspitanja na predkolskom i osnovnokolskom uzrastu, a ne uvebanost
sama po sebi.]

Zadaci fizikog vaspitanja: - razlike u definisanju fizikog vaspitanja, doprinele su

i razliitom postavljanju zadataka fizikog vaspitanja od strane pojedinih autora:
Zadaci fizikog vaspitanja: prema Bakovljev, M. , (1997,54): 1. potpomaganje
normalnog razvoja organizma, 2. jaanje zdravlja, 3. snaenje i elienje organizma,
4. osposobljavanje za raznovrsnu pokretljivost 5. stvaranje higijenskih navika, 6.
obezbeivanje aktivnog odmora Zadaci: prema Jovanovi, B.,(1998, 54): 1.
zdravstveno-higijenski zadaci, 2. obrazovni zadaci, 3. vaspitni zadaci, 4. rekreativni
zadaci.

Ontogeneza je individualani razvoj ivog bia, od oploene jajne elije (embriona),

do potpunog razvoja i sve do svretka ivota; - ontogenetski razvoj naziva se jo i
fiziki (telesni) razvoj i on je pod uticajem kako genetskih (naslednih), tako i
sredinskih faktora. - RAST je kvantitativno poveanje veliine tela (visine, teine), a -
RAZVOJ je kvalitativna promena u grai pojedinih organa i tkiva funkcionalno
sazrevanje organa (mozga, jetre, bubrega, tkiva...) - Rast i razvoj ne idu uvek
uporedo, jer postoje periodi u kojima dete bre raste, a funkcionalno sporije sazreva,
i obrnuto. Rast i razvoj zavise od: - unutranjih (endogenih) faktora: naslee, rad
lezda sa unutranjim luenjem, pol... i od - spoljanjih (egzogenih) faktora:
geografske i klimatske prilike, godinje doba, uslovi ivota, ishrana, motorika
aktivnost, bolesti povrede,... tj. od uticaja sredine. RAZVOJ deteta pojam, kojim se
oznaavaju sve kontinuirane, kvantitativne i kvalitativne promene u strukturama i
funkcijama organizma, a koje su povezane sa sazrevanjem (rastom, zrenjem i
starenjem) i uenjem. Sve ove promene deavaju se na FIZIKOM, PSIHIKOM I
SOCIJALNOM aspektu razvoja deteta/pojedinca, pri emu se pojedinac od bioloke
jedinke, formira u socijalnu linost. U skladu sa tim RAZVOJ moe biti: 1. FIZIKI
poveanje visine, teine, miine mase, spretnosti, brzine... 2. PSIHIKI
kvalitativne promene u saznajnim, voljnim i emocionalnim procesima i psihikim
kvalitetima linosti, 3. SOCIJALNI ogleda se u promenama u drutvenom ponaanju
deteta; Socijalizacija je proces od velikog znaaja za socijalni razvoj deteta, kako bi
se ono razvilo u ljudsku jedinku i uspeno ukljuilo u drutvenu zajednicu. Proces
rasta i razvoja odvija se po nekim meusobno uslovljenim RAZDOBLJIMA ili
PERIODIMA. U ovekovom ivotu, tj. u ontogenetskom razvoju, postoje 3 velika
razdoblja ili perioda: 1. period detinjstva i mladalatva (od roenja do 19. godine),
2. period odraslog oveka (od 19. do 40. godine) i 3. period zrelog oveka i starosti
(od 40). godine pa do kraja ivota). Period detinjstva i mladalatva, u savremenoj
pedagogiji se uglavnom deli na 4 osnovna perioda: 1. rano detinjstvo predkolsko
doba: od roenja do 7. godine, 2. srednje detinjstvo mlae kolsko doba: od 7. do
11. godine, 3. polno sazrevanje srednje kolsko doba: od 11. do 16. godine, 4.
mladalatvo starije kolsko doba: od 16. do 19. godine. Najea psiholoko-
pedagoka periodizacija razvoja deteta i mladih je (prema orevi, 1988, 71)

1. PRENATALNI PERIOD (od zaea do 280 dana) a) ovum (od zaea do 2. nedelje)
b) embrion (od 2. nedelje do 10. nedelje) c) fetus (od 10. nedelje do roenja) 2.
NOVOROENE (prve dve nedelje nakon roenja) 3. ODOJE ( od 2. nedelje do 12.
meseci) 4. RANO DETINJSTVO (od prve godine do 6/7. godine: a) rano detinjstvo
(od1. god. do 3. god.) b) predkolsko dete (od 3. do 6/7. god.) 5. SREDNJE
DETINJSTVO (od 6/7. god. do 10/11. god.) 6. KASNO DETINJSTVO ili
PREDADOLESCENCIJA ( od 11/12. god. do 13/14. god.) 7. RANA ADOLESCENCIJA ili
PUBERTET (od 13/14. god. do 17/18. god.) 8. KASNA ADOLESCENCIJA ili doba
MLADALATVA (od 18/19. god. do 20/23. god.) Pojedini autori daju klasifikaciju
RANOG i PREDKOLSKOG DETINJSTVA na ovaj nain: RANO detinjstvo: a) od roenja
do 10 meseci faza dojenja b) od 10 do 15 meseci faza puzanja i poetnog
hodanja c) od 15 meseci do 2. godine srednje doba ranog detinjstva d) od 2. do 3.
godine starija dob ranog detinjstva PREDKOLSKO detinjstvo: a) od 3. do 4. godine
mlae predkolsko doba b) od 4. do 5. godine srednje predkolsko doba c) od 5.
do 7. godine starije predkolsko doba, do polaska u kolu

SREDSTVA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA TELESNA VEBA

kao sredstvo fizikog vaspitanja dece pred- kolskog doba (prirodni oblici kretanja)
sastoji se iz tri grupe strukturnih elemenata: (1) mehaniki elementi, (2) energetski
elementi i (3) elementi ritma. PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizikog vaspitanja
dece predkolskog doba (telesnu vebanje uz vazduh, vodu i sunce). HIGIJENSKI
USLOVI (lina i opta higijena, pravilna ishrana, uredan ivot vreme odmora i
aktivnosti, bez tetnih materija nikotina, alkohola). MATERIJALNA SREDSTVA kao
sredstva fizikog vaspitanja dece predkolskog doba (objekti,sprave i rekviziti) u
kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se veba.

BIOLOKI ZADACI FIZIKOG VASPITANJA Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan

od osnovnih zdravstveno-higijenskih zadataka. Da bi vebanje pozitivno delovalo na
rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko. Uticaj na aparat
za kretanje se obezbeuje sistematskim vebanjem, za razvoj pojedinih miinih
grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje, zatim zglobova, veza i
miia. Formiranje pravilnog dranja tela je vrlo specifian i vaan zadatak, koji je
od velikog znaaja za zdravlje dece. Loim dranjem izaziva se pritisak na organe za
varenje, slabo funkcionisanje i drugih organa, nerava i krvnih sudova, slabi fizika
sposobnost... elienje organizma se realizuje vebanjem na istom i sveem
vazduhu, u odei koja dozvoljava kretanje (laka sportska odea). Stvaranje
higijenskih navika je veoma vano jer nedostatak higijene ugroava zdravlje i
pozitivan uticaj vebanja. Redovno kupanje vebanje i kontrola zdravlja, igra,
spavanje, odmaranje.

8 VASPITNI ZADACI FIZIKOG VASPITANJA Vaspitanje volje, karaktera i svesne

discipline je jedan od osnovnih vaspitnih zadataka. Naglasak svesno razumevanje
zato svaki pojedinac treba da izvrava odgovarajue zadatke, za ega je potreban
dosledan stav vaspitaa i osmiljeno fiziko vebanje. Pozitivan odnos prema radu
se postie angaovanjem dece u postavljanju sprava za vebanje i njihovo
 sklanjanje posle vebanja, kao i negovanje odnosa prema svojim i tuim stvarima.
Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva, prijateljstva i
meusobnog pomaganja u zajednikom radu. Igre i takmienja, kao etnje i izleti
pruaju velike mogunosti. Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za
lepo i skladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmonian razvoj tela
povezivanjem i muzike, izraavanjem emotivnih stanja. Rekreativni zadatak
uzazuje da fiziko vaspitanje dece moe da poslui i kao sredstvo aktivnog odmora i
zdrave razonode.

1. VASPITNI ZADACI FIZ.VASPITANJA

Su :

1. Vaspitanje volje, karaktera i svjesne discipline-upornost, dosljednost, odlunost

2. Pozitivan odnos prema radu uenici postavljaju sprave
3. Disciplinovan i svjestan odnos prema kolektivu- takmienje, izleti, logoravanja
4. Zdrava razonoda
Formiranje i razvijanje smisla za lijepo- u prirodi, ivotu, tjelesnim vjebama, lijepo
dranje tijela, lijepo kretanje

9 OBRAZOVNI ZADACI FIZIKOG VASPITANJA Razvijanje motorikih sposobnost

kao to je opta koordinacija usklaenim elementima kretanja, gipkost, snaga,
ravnotea, izdrljivost, brzina ... Sticanje motorikih umenja i navika potrebnih u
svakodnevnom ivotu i radu zbog ouvanja zdravlja i radne sposobnosti.
Sposobnost ulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvoenju mnogih vebi, a
pre svega pomou terenskih i drugih vebi igara. Uvrivanje steenih navika
ostvaruje se aktivnostima koje decu ue da pravilno hodaju, tre, skau, ne samo na
terenu gde ona vebaju, nego na svakom terenu (nepravilnom, ispresecanom i sa
preprekama) da bi se prilagodilo razliitim uslovima. Sticanje teorijskih znanja i to
znanja o potrebi vebanja i uvanja zdravlja, pre svega elementarna znanja
teorijskog karaktera primerena uzrastu.

PRINCIPI FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA Zajedniki cilj svih

principa upuuje na njihovo meusobno povezivanje, proimanje, uslovljavanje i oni
su: princip svestranosti (fiz., umno, radno, moralno, estet., drut.); princip
naunosti (zasnovan na nau. i proverenim injenicama) princip zdravstveno-
vaspitne usmerenosti; princip praktine primenljivosti (za razne delatnosti u
ivotu); princip zabave i razonode; princip jedinstvenosti uticaja i organizacije;
princip individualnog postupka (od lakeg ka teem ...); princip svesne
aktivnosti; princip oiglednosti; princip planskog optereenja; (odabir sredstava,
oblika i meto- princip odmerenosti. (da rada prema mogunostima dece).
UTICAJ TELESNOG VEBANJA NA APARAT ZA KRETANJE APARAT ZA KRETANJE
sainjavaju miii, kosti i zglobovi. MIII ine motornu snagu organizma.
Telesnim vebanjem se izaziva niz promena najpre na veim miinim grupama, a
zatim na manjim: poveanjem obima miinih vlakana, time i obima miia, ime se
poveava miina snaga i ekonominiji rad. KOSTI kao pasivni deo aparata za
kretanje i poluge prenose kontrakcije miia pa tako omoguavaju pokretanje tela.
Telesno ve- banje pozitivno utie na kosti, one postaju bogatije kalcijumom, postaju
jae, ali i elastinije. ZGLOBOVI kao skup elemenata pomou kojih se kosti
meusobno spajaju, po svojoj funkciji treba da ima potrebnu vrstinu, ali i
elastinost, to se omoguuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim
vebanjem. 14 UTICAJ TELESNOG VEBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK Pod uticajem
telesnog vebanja dolazi do promena i u organima za krvotok: poveava se
zapremina srca; dolazi do promene u samom sranom miiu deblja miino
tkivo; deavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu, krvni
sudovi su iroki, a put koji prolazi krv od srca do miia i natrag, relativno je kratak:
vebanjem se utie na krvne sudove, na sastav krvi; poveava se broj krvnih
zrnaca, a krvni sudovi postaju elastiniji. 15 UTICAJ TELESNOG VEBANJA NA
ORGANE ZA DISANJE Uticaju telesnog vebanja podleu i organi za disanje:
prilikom kretanja poveava se potreba za kiseonikom; miii koji uestvuju u
disanju moraju intenzivnije da rade, to dovodi do njihovog jaanja; jai miii
mogu snanije da pokreu grudni ko, pa se tako poveava njegova elastinost;
poveava se inspiracija i ekspiracija, time se poveava pluni kapacitet, a disanje
postaje elastinije; nosna upljina, drelo, dunik i bronhije su uski to oteava
udisaj (inspiraciju) vazduha; dijafragma je dosta visoka, rebra malo nagnuta, pa je
obim disajnih pokreta mali, a potreba za kiseonikom vei; (neophodno igranje i
vebanje na istom vazduhu) 16 UTICAJ TELESNOG VEBANJA NA ORGANE ZA
VARENJE I NERVNI SISTEM Kontrakcije trbunih miia deluje pozitivno na rad
eluca, odnosno organe za varenje. Kontrakcije povoljno utiu i na peristaltiku
(kretanje) creva. to je kretanje sloenije vei uticaj na nervni sistem.
Koordinacija koja se vri preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se
iskljuivo vebanjem. Poznato je da je CNS komandni centar vrlo osetljiv organ.
Kod mladih organizama optereenje centralnog nervnog sistema je vee nego kod
starijih. Dete predkolskog doba kao veba ui, privikava se postepeno na
pojedine pokrete. Postepenim usvajanjem sve veeg opusa vebi (pokreta), opada
i pritisak na centralni nervni sistem. 17 IZBOR VEBI RADI UTICAJA NA TELESNI
RAZVOJ DETETA Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je
izabrati najprikladnije vebe, i to prema: a) psihofizikom razvoju dece; b)
karakteristikama grupe; c) pripremljenosti grupe; d) stanju dejeg zdravlja. 18
IZBOR VEBI PREMA PSIHO-FIZIKOM RAZVOJU DETETA (1) Mora se imati umu one
osobine organizma koji se razvijaju: 1. kostur koji brzo raste mekan je i podloan
raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavinog tkiva; 2. zglobovi i
vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog toga dolazi do iskrivljenja,
asimetrije i ulegnua u rasporedu osnovnih delova kostura; 3. koliina miinog
tkiva mala je u poreenju sa optom teinom tela, a posebno sa masom unutranjih
organa; 4. miina vlakna su tanka, a postotak vode u njima vei nego u odraslih; 5.
odnos izmeu pokretnih poluga drugaiji nego u odraslih, kosti nogu krai su u
odnosu na kostur trupa; 6. nije zavren razvitak nervnog sistema, diferencijacija
stanica modane kore, ni psihomotorni centri ... 19 IZBOR VEBI PREMA PSIHO-
FIZIKOM RAZVOJU DETETA (2) Neophodno je izbegavati vebe i to: 1. koje iziskuju
dugotrajne kontrakcije miia (stati- ke vebe); 2. za snagu koje idu za
kvantitativnim postignuima; 3. to je dete manje to je njegovo bie kompleksnije i
nedeljivije pa ne treba vebati pojedinim delovima tela, npr. prstima, glavom,
stopalom, akom i sli- no; 4. vebe koje iziskuju prevelik napor i duu koncentraciju
panje; 5. prelake i preteke vebe od kojih se deca brzo zamaraju. 20 IZBOR VEBI
PREMA PSIHO-FIZIKOM RAZVOJU DETETA (3) Vebe za predkolski decu moraju biti:
1. dinamine; 2. da obuhvataju vie miinih grupa, a u njima obavezno zaposleni
veliki miii (krupna motorika); 3. deci razumljive; 4. izvodive u odreenom ritmu,
ne prebrzo, tako da deca naue vebe izvoditi pravilno i lepo; 5. ee menjane. 21
IZBOR VEBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE vebe koje odgovaraju
starijoj deci preteka su mlaoj i obrnuto, jer svaka grupa ima svoje osobenosti;
starija deca se mogu bez tekoa kretati na zahtev vaspitaice, dok mlaa deca ne
mogu slediti pokrete zadate reima ... starija deca ve gaaju cilj, a mlaa se tek
pripremaju na gaanje kotrljanjem ili obinim bacanjem plodova, loptica; mlaa
grupa jo ne skae uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskae preko
konopca na podu, dok srednja grupa skae udalj samo iz mesta. deci predkolskog
doba zabranjeno je da se penju samo pomou ruku (penjanje po konopcu ili motki, u
uporu i visu). 22 IZBOR VEBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE ako su deca
vie godina u predkolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi, brzo se pokazuju
pozitivni rezultati; takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se
moemo posluiti gradivom starije grupe; obrnuto, ako se radi sa starijom decom
koja pre nisu bila u dejoj ustanovi, s njima se veba gradivo za niu grupu; od
individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo e se savladavati gradivo; sa
decom koja neredovno dolaze u deji vrti mora se raditi individualno da bi dostigla
ostalu decu. 23 IZBOR VEBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE decu, koja
posle bolesti dolaze u vrti, postupno obuhvaamo radom; deca su
rekonvalescenti, organizam jo nije zdrav, uobiajeno vebanje bilo bi naporno i
tetno; dete koje je bolesno treba osloboditi vebanja i poloiti u krevet; deca sa
sranim manama ili drugim bolestima ve- baju onoliko koliko im lekar odredi;
slabanu decu ne treba izdvajati, ona nisu bolesna, vebanje koristi optem stanju
njihovog organizma. 24 PLANIRANJE U FIZIKOM VASPITANJU DECE PREDKOLSKOG
DOBA Da bi se cilj i zadaci fizikog vaspitanja uspeno ostvarili neophodno je
odgovarajue PLANIRANJE. Planiranje se zasniva na dobro prouenim Planom i
programom vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi, na dobrom
poznavanju psihofizikih osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju materijalnih
i prostornih uslova u kojima e se raditi. VRSTE PLANIRANJA: (1) godinji plan rada;
(2) tromeseni kvartalni plan rada; (3) meseni plan rada; (4) nedeljni plan rada.
25 GODINJI PL

25. SISTEMATIZACIJA FIZIKIH VEBI

Prema topologiji dele se na:1)

vebe za vrat
2)

vebe za ruke i rameni pojas

3)

vebe ze trup i karlini pojas

4)

vebe za noge
Prema upotrebi
sprava vebe se ele na:
1)

vebe na spravama
2)

vebe bez sprava

Vebe mogu biti sa i bez upotrebe rekvizita.

U onosu na poloaj tela vebe se ele na:

1)

vebe u mestu
2)

vebe u kretanju
Prema osnovnom stavu u kome se odvijaju kretanja -
vebanja se ele na ona :

1)

u leedem stavu (plivanje, streljatvo,...)

2)

u seedem (veslanje,
biciklizam,
automobilizam, ah,...)
3)

u uspravnom stavu

sa rastavljenim nogama (skok u alj, tranje,sreljatvo,izanje tegova,

maevanje),
sasastavljenim nogama (stav mirno),
sa nogama na jenoj liniji (vebe na grei)
,
na jenoj nozi (vebe u
gimnastici, na klizaljkama)4)

sa osloncem na ruke (visovi na vratilu, stoj na

nalakticama i lopaticama, stav na akama, stav na je noj ruci
)Kretanja se dele na:1.

stereotipna (standardna) kretanja2.

situaciona (nestandardna) kretanja

borilaki sportovi (rvanje, boks, maevanje,...), sportske igre (tenis,

odbojka, rukomet
, koarka, hokej na travi, hokej na leu,...) i krosevi (tranje, motokros,
biciklistiki kros,smuanje,...)
Stereotipna kretanja se dele u dve grupe:1. kretanja koja se mere kvantitativno i2.
kretanja koja se vrenuju kvalitetom izvoenja (ocenjuju se boovima)
 Kretanja u kojima se rezultat meri kvalitativno se dele na:1.

ciklina kretanja
-dele se prema naporu (intezitetu kretanja) na: kretanja maksimalnog,
submaksimalnog, srednjeg i umerenoginteziteta;
prema formi kretanja ciklina kretanja se ele na ona ge je osnovno uede nogu
(hoanje, trcanje, vonjabicikla) i ona ge je osnovno uede ruku (veslanje,
plivanje)
2.

aciklina kretanja

dele se na:-

brzinsko snana (skokovi, bacanja);

-

snana (izanje tegova) i

-

kretanja preciznosti sa pogaanjem cilja (streljatvo, oavanja u

sportskim igrama i pogaanj
e cilja)
Kretanja koja se vrenuju kvalitetom izvoenja ele se prema vi u sporta i
prema karakteristikama kretanja.Prema viu sporta tu spaaju: gimnastika,
akrobatika, umetniko klizanje, skokovi u vou i smuarski skokovi.
Prema karakteristikama kretanja, gimnastika i akrobatika zahtevaju snagu, brzinu,
koordinaciju i orijentaciju u
prostoru i vremenu; umetniko klizanje, skokovi u vou i smuarski skokovi
zahtevaju ravnoteu, gipkost,izraajnost

1. CILJEVI I ZADACI FIZ.VASPITANJA

Cilj nastave fit.vaspitanja jeste da raznovrsnim i sitematskim motorikim
aktivnostima, koje se povezane sa ostalim obrazovno-vaspitnim
podrujima, doprinese integralnom razvoju uenika, motorikih
sposobnosti, sticanju i primjeni motorikih umijenja i navika i neophodnih
teorijskih znanja u svakodnevnim i specijalnim uslovima ivota i rada.
 Opti operativni ciljevi nastave fiz.vaspitanja su:

1. Podsticanje rasta i razvoja,

2. Uticanje na pravilno dranje tijela,
3. Razvoj motorikih sposobnosti,
4. Sticanje motorikih umijenja,
5. Usvajanje znanja radi razumijevanja znaaja i sutine nastave
fiz.vaspitanja,
6. Formiranje moralno voljnih osobina linosti.

Posebni zadaci (ciljevi) su:

1. Zadovoljavanje osnovnih djeijih potreba za kretanjem i igrom,

2. Razdvijanje koordinacije, gipkosti i ravnotee, te eksplozivne snage- sile kao
komponente motorikih sposobnosti,
3. Sticanje motor.vjetina uenja u svim prirodnim oblicima kretanja u razliitim
uslovima,
4. Uvrivanje i elienje organizma, jaanje zdravlja i razvijanje higijenskih navika,
Socijalizovanje poddrutvnjavanje uenika