PETRUSHKA CLARKSON

GETALT SAVETOVANJE
U AKCIJI
 2

Getalt studio Beograd

www.gestaltstudio.rs

UVOD

Pisati knjigu o psihoterapiji je zastraujue. Bolno preivljavam ponor izmeu ivahnog, ivog susreta
sa drugim ljudskim biem i blede, nepokretne predstave stvorene naslepo na osnovu pisane rei, a
prema deliminim naznakama izvedenim iz sadraja dijaloga.
Kolebam se izmeu mogunosti da potpuno ispravno prenesem vibraciju, neposrednost klijenta i
njegovu ili njenu jedinstvenost i neponovljiv put razvoja bia, i elje da odgovorim na pitanja radoznalih
oiju staista i studenata koji ele da itaju o tome.
Uzbuena sam zbog strastvene, bogate, punokrvne inteligencije Getalt prakse i besna zbog prepreka
koje namee knjiga. Ja (i drugi) ponekad oajavam zbog razlika i ak kontradikcija meu Getalt
teoretiarima, a ponekad sam oarana zbog kreativne slobode koju nam to daruje. Getalt je, pre svega,
o celini ukusu, mirisu, intuiciji, istorijskom kontekstu, planetarnom hologramu i sve to koegzistira kao
izvrsna poema u kojoj umetnost nikada nije posve otkrivena, iako su svi simboli, rei, kadence i oblici
poznati, isprepleteni u vezu koji vibrira ivotom, tragedijom i humorom.
Ovo je uvodna kniga koja je odgovor na zahtev za izlaganjem Getalta na nain pristupaan
savetnicima poetnicima, koja sledi tok vremena i ne bavi se ozbiljnim klinikim poremeajem. Ovaj
izdavaki poduhvat (dilutes) proizlazi iz terapijskog pristupa koji tako visoko ceni iznenadni come -
together trenutak psihofiziolokog uvida u savrenu povezanost funkcija desne i leve hemisfere u
jednom nepodeljenom momentu. Ova kniga nije drugo nego ponovni poetak tek jedna strana onoga
to getalt moe da bude jedan iseak iz ivog kaleidoskopa, trenutak u venosti.
Ovo nije knjiga o Getaltu, jer Getalt koji se moe opisati nije Getalt. Mogla bi pre biti knjiga oko
Getalta. Nema prave predstave stvarnog klijenta u ovoj knjizi, jer ni jedan ovek sa kojim sam radila ne
bi mogao biti valjano opisan u knjizi, a jo manje u par reenica. Njihova sutina uvek izmie deskripciji,
njihova istina je prekrivena mojom zbunjenou identitetima, ivotnim priama, reima. Ipak, nadam se
da e neto od onoga o emu su me nauili zasjati da obasja put drugima.
Studiji sluaja Gorija doprinela je Sue Fish, kojoj posveujem ovu knjigu s potovanjem i ljubavlju.
 3

1. UVOD U GETALT

Definicija Getalta

Nemaka re getalt ne moe se jednostavno prevesti na jedan termin engleskog jezika. Obuhvata
irok spektar koncepata: oblik, lik, celokupnu formu, konfiguraciju. Odnosi se na strukturalnu celinu koja
je razliita od, i vie nego suma delova.
Ideja porodice predstavlja dobar primer. Porodicu ine zasebni lanovi, svako sa sopstvenom
individualnom psihologijom. Moe se analizirati svako zasebno, a da se ostali ne poznaju, ali naini na
koji porodica funkcionie je sistemska celina koja je jedinstveno razliita od i vie nego suma svih
individualnih psihologija lanova porodice. Cilj getaltistikog pristupa je da osoba otkrije, istrai i iskusi
svoj sopstveni oblik, lik i celinu. Analiza moe biti deo ovog procesa, ali cilj Getalta je integracija ovih
posebnih delova. Na taj nain ljudi mogu dozvoliti sebi da u potpunosti budu ono to ve jesu, i to
potencijalno mogu postati. Ova punoa iskustva dostupna je kada je re o pravcu njihovog ivotnog toka,
kao i u iskustvu pojedinog trenutka.

Getaltistiki pristup savetovanju

Kognitivna i iskustvena celina svake osobe, u svakom asu, svakom dogaaju, je podjednako
centralna za Getalt pristup savetovanju. Postoje neke indikacije da dve hemisfere mozga upravljaju
razliitim funkcijama. Kod denjaka leva hemisfera je ee povezana sa logikim miljenjem, kauzalnim
sledom i deduktivnim miljenjem. Desna hemisfera je ee povezana sa shvatanjem ritma, prostornim
odnosima i intuicijom (Ornstein, 1972).
Getalt je pristup koji naglaava desnu hemisferu, ne-linearno miljenje, ne na raun drugih vidova
saznanja ve kao nadopunu njima. Miljenje uz pomo desne strane mozga koristi vrstu intuicije koja
moe, na primer, voditi svesne osobe da osete emotivnu atmosferu porodice kao celine iz atmosfere u
dnevnoj sobi. Veoma ista soba golih zidova i funkcionalan nametaj stvara razliit Getalt od neno
opremljene sobe sa slikama, cveem i dovoljno prostora.
Getaltistiki pristup delimino karakterie upotreba metafore, fantazije i imaginacije, rad na telesnom
dranju i pokretima, glumi i vizualizaciji, iskrivljenom doivljavanju vremena, i izraavanju oseanja
ukljuenih u akciju itavog tela. Da zakljuim, pokazuje se da procedure koje koriste Getalt terapeuti
ometaju funkcije leve hemisfere i pobuuju desnu hemisferu percepciju i seanja da bi omoguile da
se prola i sadanja iskustva adekvatnije simbolizuju i integriu (Fagan, 1977: 67).
Fritz Perls je bio ruitelj konvencionalnih vrednosti i osebujan zaetnik Getalt terapije. Pobunio se
protiv analitikog pristupa toga vremena (koji je smatrao redukcionistikim, deterministikim i preterano
intelektualizirajuim) kako bi ponovo uspostavio ravnoteu u psihijatriji. esto je davao provokativne,
preterane tvrdnje, kao na primer izgubite svoj um i urazumite se, i ismevao je intelektualizaciju
nazivajui je sranje. Osobe sa zastarelim shvatanjima Getalta katkada i dalje pogrno razumeju
znaenje ovakvih aforizama kao zahtev za potpunom zamenom funkcija leve hemisfere. Ciljevi
savremenog Getalta su integracija tela, oseanja i razuma, uzimajui u obzir bazine potrebe linosti u
kontekstu socijalne sredine.
Getalt je takoe teoretski integrativni pristup savetovanju ukorenjenom u egzistencijalnoj orijentaciji
koja kombinuje psihoanalitika saznanja sa proceduralnom inventivnou, kroz upotrebu tri primarna
izvora odnosa, svesnosti i eksperimenta.
Za itaoce koji ele da razumeju istorijsku i filozofsku pozadinu Getalta pre istraivanja praktine
primene, sledi iroko objanjenje getaltistikog pristupa i njegove teorije u kontekstu psiholokih
pokreta dvadesetog veka. Ostali se mogu vratiti ovom poglavlju posle itanja ostatka knjige, kada e
kontekst imati vie znaenja.
 4

Getaltistiki pristup u kontekstu

Getaltistiki pristup u kontekstu izvire iz egzistencijalno-humanistike tradicije u psihologiji. Praktiari

koji dele ovo miljenje, smatraju da je nemogue ui u savetodavni odnos, a da se sopstvene vrednosti i
pogled na ljudsku prirodu ne unesu u proces. U tom smislu Getalt je sutinski trea sila,
humanistika psihologija. Razvio se tokom pedesetih i ezdesetih godina i izrastao u profesionalnoj,
teoretskoj i etikoj zrelosti tokom osamdesetih. Neko vreme Getalt pristup je bio smatran za jednu od
najpopularnijih psihoterapijskih orijentacija u SAD (Polster i Polster, 1974).
Trenutno postoji nekoliko stotina psihoterapeuta koji se prvenstveno predstavljaju kao Getalt terapeuti
u Britaniji. Getalt terapija nalazi svoje korene u tri glavna izvora psihologije koji su se javili poetkom
dvadesetog veka. Frojdova (1955) teorija psihoanalize postala je glavni vid psiholokog miljenja i
psihoterapije, sa njegovim prvim veim delom Interpretacije snova, objavljenim 1900. Frojdistiko i
klajnijansko psihoanalitiko miljenje tei da posmatra ljudska bia kao bioloki determinisana i
prvenstveno motivisana seksualnim i agresivnim porivima. Za Frojda cilj psihoanalize je eksploracija i
razumevanje ili analiza, a ne nuno promena.
Drugi znaajan izvor vue svoju teorijsku liniju od Pavlova (1928), ruskog psihofiziologa, koji je
prouavao uslovne reflekse i druga nauena ponaanja. Teoretiari i praktiari koji ga slede smatraju se
teoretiarima uenja, strunjacima za modifikaciju ponaanja ili, u poslednje vreme, kognitivno-
bihevioralnim terapeutima. Abraham Maslov (1968) je skovao termin trea sila u psihologiji da bi
razlikovao treu grupu koja nije potekla od Frojdove ni iz Pavlovljeve tradicije. Ovde spada Getalt. Ova
humanistiko / egzistencijalistika tradicija ima svog pretka u zaetniku psihodrame, Jakobu Morenu.
Moreno je prvi koji je pacijenta stavio u glavnu, odgovornu ulogu u njegovoj ivotnoj drami i nastojao
da ga ohrabri da ostvari sopstveno isceljenje. Moreno je primenjivao grupnu terapiju sa decom baziranu
na humanistiko-egzistencijalistikim principima i pisao je o tome 1908 (Moreno, 1979).
Erik Bern, osniva transakcione analize, napisao je oduevljenu kritiku knjige Getalt terapija slovo po
slovo Frica Perlsa (1969).
Naglasio je povezanost Getalta i psihodrame reima Dr Perls je uen ovek. On pozajmljuje od
psihoanalize, TA, i drugih sistematinih pristupa. Ali on zna ko je i ne zavrava kao eklektik. Prilikom
selekcije pojedinih tehnika, on deli sa drugim aktivnim psihoterapeutima Moreno problem: injenicu
da je gotovo sve poznate aktivne tehnike prvi isprobao Dr. J. R. Moreno u psihodrami, pa je zato teko
dati originalnu ideju (Bern, 1970: 163-4).
Fric Perls je identifikovao Getalt kao jedan od tri tipa egzistencijalistike terapije uz Dasein
terapiju Binsvangera (1958) i terapiju zasnovanu na fenomenologiji - psiholokom pristupu baziranom na
filozofiji koja deluje dalje od koncepta, a ka istoj svesnosti. Da bi otkrio znaenje dogaaja, osobe ili
situacije fenomenolog opisuje iskustvo, a ne interpretira ga i ne propisuje. Bilo kakav sud smatra se
zamagljenom fenomenolokom percepcijom i ometanjem neposrednog iskustva.
Mnogi savremeni Getalt teoretiari smatraju da getaltistika praksa predstavlja najkompletnije
ostvarenje kombinovane teorije-tehnike koja primenjuje glavne postavke egzistencijalizma u stvarnoj
psihijatrijskoj situaciji (Dablin, 1974).

Istorijski koreni u Getalt psihologiji, teoriji polja i psihoanalizi

Getalt psihologija

F. Perls (1926) je radio u institutu za vojnike sa oteenjem mozga koji je osnovao Dr. Kurt Goldtajn,
eminentan neuropsihijatar.
 5

Goldtajnov rad na organizmikom integritetu individualnog ponaanja izvrio je ogroman uticaj na

mladog Perlsa. Goldtajn (1939) se fokusirao na organizmiki integritet individualnog ponaanja i teio
SAMOAKTUALIZACIJI bez obzira na to koliko oteeno organizam izgleda. Perls se takoe upoznao sa
idejama Getalt psihologa Verthajmera, Kofke i Kelera.
Lora Perls, Getalt psiholog je uticala na to da se terapija u nastanku prei-menuje od koncentracijska
terapija u Getalt terapija. Ona je kasnije postala njegova supruga i vodei Getalt teoretiar,
praktiar i trener. U glavnoj knjizi GETALT TERAPIJA: UZBUDLJIVOST I SAZREVANJE LJUDSKE
LINOSTI (1951-1969) postoje naznake o koncentrirajuem selfu kao jezgru linosti koja trai
SAMOAKTUALIZALICIJU ORGANIZMA.
Principi Getalt psiholoke teorije uglavnom se baziraju na eksperimenti-ma u oblasti percepcije koji
istiu holistiku, organizmiku i bioloku teoriju ljudskog funkcionisanja i razvoja. Perls je ugradio neke
od principa Getalt psihologije, kao to je princip figure i pozadine, princip zatvaranja, iste fi- gure,
primarne psiholoke potrebe za stvaranjem kostrukata o osobi na osnovu dostupnih impresija i polja, i
iznad svega, princip tenje za stvaranjem celina ak i kada neki podaci nedostaju u sistemu. Getalt
pokret je ostavio trajan trag na psihologiju zadajui smrtni udarac atomistikim tendencijama, stvaranju
konstrukcija od rasparanih delova, i uvoenjem koncepta organizma kao celine u psihologiju.
(Perls, 1951). U Getalt teoriji glavna ljudska aktivnost posmatra se kao potreba da se prida znaenje
opaanju, iskustvu i egzistenciji. Getalt pristup se prema tome bavi definisanjem prirode ljudskog ivota
u terminima celina sa znaenjem, bile one bioloke ili duhovne. Vei deo Getalt prakse proizaao je iz
teorije bazirane na istraivanju kako se ljudske potrebe javljaju, kako bivaju frustrirane i kako se
zadovoljavaju.
Ova knjiga bavi se procesom : razmatra odredive faze procesa (Getalt i destrukcija) u tipinom
ciklinom obrascu, pri tom se bavei razvojnim se-
kvencama savetovanja. Osnovna paradigma Getalt psihologije javljanju potreba o odreenju prioriteta i
zasienosti potreba je veza sa getaltistikim konceptom figure i pozadine. Ovo je osnovni perceptivni
princip formiranja celine ljudskih potreba ili iskustva sa znaenjem. Ova veza je ilustrovana slikom 1.1
koja se moe videti bilo kao dva lica ili kao jedna vaza, ali ne u istom momentu.

Slika 1.1 figura i pozadina

Kada je jedno slika, drugo je pozadina i obratno. Za individuu figura je obino ono to je vanije i sadri
vie znaenja, ono to dominantno privlai njenu panju. U nedostatku osnovnih zadovoljenja, bioloke
gladi npr. potreba za hranom ili stimulacijom moe snano determinisati figuru utiui na celokupni
egzistencijalni fokus osobe.Npr. za gladnog oveka gusta kaa bila bi vanija figura, nego to je
zadovoljenje estetskih potreba koje neki privilegovani ljudi mogu crpiti iz nouvelle cuisine. Osnovne
potrebe, kao to je potreba za snom, mogu biti ukinute zaradi viih potreba, npr. tradicionalnog posta u
vreme verskih praznika. Pozadina se odnosi na pozadinu naeg figuralnog iskustva npr. kada
obraam panju na slova ove stranice, muzika u sobi postaje pozadina. Birajui da usmerimo panju na
muziku ona postaje figura u odreenom trenutku. Getalt naglaava da je dobro iskustvo omogueno
percepcijom jedne jasne figure za drugom. Jasna figura moe biti potreba za snom ili potreba za
bliskou. Dobra figura je ona koja je jasna, otro izdvojena iz pozadine i od velikog znaaja za
organizam. Promenljivi obrasci potreba niti se stapaju jedan u drugi, niti dominiraju sistemom kada se
jednom jave. Kada se javi potreba za snom ili odmorom, ja nastavljam posao sa puno energije i
entuzijazma. Time zadovoljavam potrebu za intelektualnom stimulacijom. Konceptualno, redosled
trenutaka u izmeni figure i pozadine ini tzv. krug Getalt formacije i destrukcije ili krug iskustva. Time se
opisuje ta se deava prilikom izmene figure i pozadine. Proces izmene figure i pozadine moe biti spor
tokom studiranja. A moe se odigravati i brzo u sekundama, kao za vreme iznenadnog aha
doivljaja kada klijent integrie novi uvid, kakav je npr. slinost izmeu onoga to mu je u detinjstvu
trebalo od majke i onoga to mu sada treba od supruge. Takav uvid moe potpuno izmeniti vezu
prolosti i budunosti, oekivanja i shvatanja, figuru i pozadinu. Proces flexibilnog i kreativnog kretanja
izmeu figure i pozadine moe biti traumatino ili hronino ometen. Rigidnost (fixacija) ili nedostatak
jasne figure ometa prirodno dovravanje getalta. To rezultira fiksnim getaltom ili nedovrenim poslom
koji je prepreka dobrom kontaktu sa osobom, drugima ili okolinom u sadanjosti. Neopaene potrebe
 6

postaju nedovreni getalti koji zahtevaju panju i tite formaciju od novih getalta. Istraivanja u getalt
psihologiji, kao ono Cajgarnikove ili Ovsijankine, potvrdila su psiholoku napetost koja prati iskustva koja
su nedovrena ili nerazreena, kao i potrebu da se zavri nedovren posao. Matematiki simboli
obrazaca takoe pokazuju tenju ka dovravanju ili pak dezintegraciji. Veina ljudi poznaje neprijatan
oseaj povezan sa nedovrenim zadatkom kao to je napola napisano slovo ili neuzvraena kritika.
Postoji pria o poznatom kompozitoru koji nije mogao da zaspi jer je neko svirao klavir ne dovravajui
poslednji akord. Kompozitor se nije smirio dok nije otiao do suseda i sam odsvirao poslednji ton. Tako
upotpunivi nezavreni zvuni getalt, mirno je otiao na spavanje. Na vizuelnom nivou ova tenja se
demonstrira kao potreba da dovrimo figuru pridajui joj smisao.

Slika 1.2 Nedovreni getalt

Savetovanje se bavi nedovrenim poslovima u ljudskom ivotu, uklanjajui prepreke formiranju vitalne,
smislene i potpune figure-pozadine iskustva u svakodnevnom ivotu. Naravno, svako moe da tolerie
izvesnu koliinu nedovrenih poslova, ali kada ove smetnje postanu hronine ili preovladaju, moe se
javiti privremena ili trajna nesposobnost. Ovo je polje bavljenja Getalt praktiara. Nereene situacije iz
detinjstva esto se doivljavaju kao nepotpuni getalti. Zbog toga nastavljaju da ometaju osobu u
odrasloj dobi. Deluju na ponaanje, percepciju i nain miljenja, to je povezano sa efikasnim
funkcionisanjem ovde i sada. Ovo vezuje psihiku energiju i odvodi je od efikasnog delovanja u
realnosti. Patologiju moe uzrokovati situacija u kojoj je getalt neadekvatno ili prevremeno dovren
zbog stresa. A ovo dovravanje moe poprimiti fizioloku, afektivnu, kognitivnu ili bihevioralnu formu.
Npr. kad se roditelji razvedu, a to se ne objasni valjano detetu, ono doivljava nedovren getalt. Njemu
je potrebno da osmisli svoje iskustvo, pa e moda u svojoj treoj godini zakljuiti da su se roditelji
razdvojili jer on nije devojica. To bi bio primer neadekvatnog kognitivnog dovravanja. Za dete je u tom
trenutku ovakav zakljuak bio primeren jer je pridavao smisao njegovoj egzistenciji. Neodgovarajue je,
meutim, kada tridesetogodinjak i dalje doivljava, na nekom nivou svoje svesnosti, da je pogrenog
pola.

Teorija polja

Kurt Levin, nemaki psiholog, autor je teorije polja u psihologiji. Od njega je Perls nauio da posmatra
psiholoke relacije u terminima okruujueg polja. Levin je smatrao za besmisleno razmatrati osobu
zasebno, van konteksta njenog sredinskog polja. Povezanost osobe i sredine je centralna tema Getalt
pristupa. Levin je bio ubeen da je ponaanje vie odreeno psiholokom sadanjou (ovde i sada)
nego prolou ili budunou. Smatrao je da je nesvesno ono to se u datom momentu ne javlja kao
figura. Iz ove perspektive ovek se moe razumeti samo u okviru sistema ija je bitna komponenta.
Getaltista se bavi linou sa potrebama u sociokulturnom kontekstu. Naravno, ovo znai da opserver
nuno postaje deo interakcijskog polja, i pokuaji da se postigne neutralnost ili da se izui individua
izolovano od konteksta su nenauni, ozbiljno nepotpuni i ogranieni.
Jedino meuigra organizma i sredine... konstituira psiholoku situaciju a nikako organizam ili okolina
uzeti zasebno (Perls, 1951).
Na taj nain, Getalt je jedan od prvih terapijskih pristupa koji je inkorporirao SISTEMSKU
PERSPEKTIVU u odnosu na ljudske probleme. Neke psihoanalitike teorije (u nastavku teksta
psihoanaliza se oznaava sa PA) o osobi govore u terminima objektivnih odnosa. U Getaltu, organizam
i organizmiko su termini kojima se govori o osobi.
Time se naglaava dinamika priroda oveka kao biolokog bia (sa ivotinjskim, socijalnim i
duhovnim potrebama) u sistematskoj meuzavisnosti sa okolinom zaista ekoloki pristup. Cinker npr.
smatra da su karakteristike psiholokih sistema identine sa karakteristikama psiholokih polja i
getalta (1987).
 7

Fridlender i holizam

Za vreme boravka u Junoj Africi, gde je osnovao PA institut, Perls je bio pod uticajem dela Jana
Smatsa, premijera. Smats je razvio koncept holizma koji se proirio ka radikalnom prihvatanju jedinstva
tela-uma koje nije bazirano na pojmu kauzalnosti. Holistiki pristup oveku potvruje sloenost i
razliitost ljudskih bia i opire se redukcionizmu. Drugi znaajan uticaj na Getalt teoriju izvrio je
Fridlender, koji je napisao knjigu Kreativna ravnodunost (1918). Fridlender je smatrao da je
razmiljanje u terminima opozita sutinska karakteristika ljudskog mentaliteta i samog ivota. Smatrao je
da su opoziti, kao to su sadizam-mazohizam, energija-umor blie povezani jedan s drugim nego s bilo
kojim drugim konceptom. Ovo objanjava ljudsku sposobnost za fino razlikovanje stepena u okviru
spektra izmeu dva opzita. U getaltistikoj praksi esto se moe videti trenutak kreativne
ravnodunosti. To je zanimljiv stav uravnoteenosti izmeu dva suprotna pola, npr. razoaranja i
ispunjenih oekivanja. Savetnik koji koristi Getalt podjednako je zainteresovan za oba pola klijentovog
iskustva i neguje stav neutralnog zanimanja za klijenta uz potovanje njegovih psiholokih procesa.
Ostajui budan u sreditu, terapeut postie kreativnost.... Izbegavajui jednostranost postie dublji
uvid u strukturu i funkciju organizma (Perls, 1969). Na taj nain postaje jasna paradoksalna
povezanost polariteta koji se javljaju. Oputen stav u odnosu na paradoks simultane istine i jasne
kontradikcije obeleava Getalt praksu. Zadovoljimo se za sada time to emo rei da je Getalt kao
terapijski pristup u velikoj meri usaglaen sa otkriima savremene fizike.

Psihoanalitike revizije

Perls je izvrio vane revizije Frojdove teorije, naroito u pogledu oralne razvojne faze kod dece.
Poevi od PA treninga, Perls je koristio znanje o oralnoj, analnoj, genitalnoj fazi kao osnovu svog
klinikog rada. U svojim knjigama pretpostavljao je poznavanje PA. Doprineo je PA originalnom razradom
pitanja nagona gladi u razvoju deteta i nalazio analogije sa mentalnim procesima. Nain na koji se osoba
odnosi prema novom podatku, npr. gutajui ga, esto odraava njen odnos prema hrani.
On razlikuje prenetalnu i predentalnu fazu. Predentalnu fazu (sisanje) karakterie hanging on bite
deteta. Svesni aktivni zadatak novoroeneta je da inkorporira hranu-majino mleko. U sledeoj fazi koja
se naziva zubnom ili fazom grienja, javljaju se prednji zubi, koji se koriste kao makaze. Upotrebljavaju
se i miii za vakanje koji razaraju strukturu hrane. Dok dete vae dojku, majka osea bol, a ugriz se
prepoznaje kao povreivanje: to je vie inhibirana aktivnost grienja, manje e dete razviti sposobnost
da preotme objekt, kada to situacija zahteva (Perls, 1961). Dete ne moe potisnuti impuls da grize bez
kompromisa sa potrebom za zadovoljavanjem izvora hrane. U narednoj fazi kutnjaci preuzimaju zadatak
grienja i vakanja, meljui hranu u smesu spremnu za varenje. Perls je povukao analogiju izmeu
ponaanja pri hranjenju i psihikog ivota. Npr. inhibicija bioloki prikladne destruktivne akcije zuba moe
se kasnije pojaviti u obliku povreujuih akcija kao to su ubijanje, okrutnost, ratovanje, samomuenje i
samoubistvo. Termini destrukcija, agresija, mrnja, bes, sadizam, koriste se u PA literaturi gotovo kao
sinonimi i nije sasvim jasno da li se to odnosi na oseanje, funkciju ili perverziju (Perls, 1969). Perls je
konceptualizovao agresiju preko termina posegnuti za i eleo je da ponovo uspostavi njenu bioloku
funkciju, da naglasi primenu volje pojedinca sa ciljem da se unesu vane promene u okolinu. Perls se
nije slagao sa Frojdom u pogledu podele mentalnog aparata na ego i super ego. Smatrao je
konstruktivnim posmatrati celokupan self koji funkcionie na specifian nain. Perls je smatrao da
konstrukti o podeli linosti pospeuju podele unutar linosti. Naglasio je integritet linosti i posmatrao ego
kao iskustvo sada i ovde. Getalt se fokusira na sada i ovde, a ne tada i tamo, ivot je zato da se ivi, a
ne da se o njemu pria. Pogrena shvatanja dre da se Getalt prema tome ne bavi kijentovom
prolou. U praksi Getalt ne podrazumeva iskljuivanje oseanja, zamiljanja i planiranja kao funkcije
sadanjosti. Koliko PA naglaava prolost, toliko Getalt naglaava sadanjost. Perls se nije slagao sa
Frojdovim stavom da je super ego izvor anksioznosti u odnosu na kljuajui kotao antisocijalnih elja
ida . On dodaje da uzbuenje bez kreativne ekspresije izaziva napetost i kao takvo treba da se
izbegava. Uzbuenje je ivotna sila i pozitivno se vrednuje u pogledu podsticanja osobe na zadovoljenje
 8

potreba. Poremeaj metabolizma uzbuenja razara ovekovu vitalnost. Getalt terapija (u nastavku
teksta Getalt e biti oznaen sa G) odbacuje pojam regija ljudskog uma koje bi bile trajno nedostupne
svesnosti. Perls ne koristi termin nesvesno na nain na koji je to inio Frojd. To ne znai da se
negiraju iskustva koja su van svesnosti. Perls na razliit nain posmatra fenomen procesa koji nisu
svesni (Klarkson, 1978). Koncept nesvesnog kao nedostupne regije u G je zamenjen konceptom
izmene figure i pozadine u svesnosti. Prema tome, umesto da govorimo o nesvesnom radije govorimo
o nesvesnom-u-ovom-asu. Ovaj pojam je znatno obuhvatniji od pojma nesvesnog. On podrazumeva ne
samo potisnut materijal, ve i sadraj koji je izbledeo ili je asimilovan ili ugraen u vee getalte.
Nesvesno obuhvata vetine, obrasce ponaanja, motorike i verbalne navike, slepe take itd (Perls,
1976).
Rajh je bio jedan od Perlsovih analitiara. Od njega je Perls preuzeo shvatanje o izrazima skeletnog i
miinog oklopa kod hroninih karakternih poremeaja kao krajnjem rezultatu nerazreenih
emocionalnih konflikata. Rajh je otkrio da ljudi skladite svoja emocionalna seanja i odbrane protiv njih
u miiima i unutranjim organima. Takvo psiholoko ograniavanje moe se smatrati preuranjenim
fiziolokim zatvaranjem traumatskog iskustva, vagina ene koja je bila seksualno napadnuta u detinjstvu
je primer za to. G upravlja panju na doivljaj tela kao glavni put ka integraciji linosti i oslobaanju
linosti. (Naravno, integracija nikada nije potpuno postignuta, niti je proces sazrevanja do kraja zavren.
Drugi Perlsov analitiar, Karen Hornaj, obezbedila je seme za ideju o topdogu i anderdogu kroz pojam
tiranije slabih. Konano, treba se setiti da su raniji G terapeuti imali snanu bazu u PA praksi i da su
pisali uzimajui zdravo za gotovo da itaoci poznaju rad Frojda, Rajha, Ranka i dr. Neki PA uticaji i
dalje prevladavaju u klinikoj upotrebi G i moderni getaltisti aktivno usvajaju teoriju objektivnih odnosa i
novije self-teorije.

Transpersonalni elementi (dua) u Getaltu

Getaltisti su oduvek smatrali vanim da naglase transpersonalni aspekt saznavanja oveka. Pristup
koji pokuava da se bavi celokupnom linou mora paljivo da razmotri socijalnu potrebu za religioznim
iskustvom. Moderni getaltisti, kao Narano i Polsterovi takoe vrednuju i ukljuuju duhovnu dimenziju
kao deo celokupnog psiholokog razvoja, promene i rasta. Neki getaltisti nali su visok stepen
konpatibilnosti izmeu jungijanskog koncepta i G.
Zen je izvrio znatan uticaj na ranu teoriju G. To je budistika duhovna tradicija koja naglaava
postizanje prosvetljenja kroz direktan intuitivan opaaj. Blizak je pristupu koji naglaava znaaj desne
hemisfere u razumevanju i pomalo se ini antiintelektualnim. Ipak, takva interpretacija bila bi vetaka.
Zen se ne fokusira na racionalnu intelektualizaciju, niti na pasivnu, meditativnu tiinu. Anegdote, prie,
pesme i zagonetke se koriste kao iskustveno sredstvo koje vodi prosvetljenju. Ove prie nastoje da
zaobiu logiku intelektualizaciju koja moe spreiti pravi uvid. Cilj ovih ilustracija je da izazovu
odreenu vrstu iznenadnog uvida u umu tragaoca ili da ispitaju dubinu uvida. Zbog toga se takve
anegdote ne mogu objasniti a da se ne upropasti njihov efekat. Na neki nain one su kao ale koje
izazivaju smeh kada osnovni smisao ne treba dalje objanjavati. ovek mora smesta sagledati sutinu
ili je uopte ne sagledati. (Vats. 1962). Trenutak uvida nije sasvim racionalan, ni sasvim intuitivan, ve
je integracija oba. Na taj nain javlja se terapijski uvid kada ljudi iznenada dou do novog saznanja koje
menja njihov nain bivanja u svetu. G eksperimenti ne baziraju se na Zenu, ve ga sprovode u praksi.
Getaltisti esto omoguuju rast linosti stvarajui slagalice koje se mogu reiti samo ueem obe
hemisfere. Budui da se u G toliko naglaava direktno iskustvo ubaciu neke Zen prie u knjigu. Kao i u
ljudskom ivotu, pojavne suprotnosti esto su tek senka istine. G objavljuje dobrodolicu paradoksu,
znajui da stvarno ostajui tamo gde jeste, pojedinac poinje da se menja.

Filozofske pretpostavke getaltistikog pristupa

 9

Meu savetodavnim pristupima G je snano ukorenjen u filozofiji. Jasno je da u uvodnom tekstu kao
to je ovaj samo neki aspekti mogu biti rasvetljeni, ali itaoci su pozvani da proue druge knjige sa liste
referenci i da sami potrae veze izmeu teorije i prakse.

Egzistencija prethodi esenciji

Za egzistencijaliste ideja egzistencijalnog izbora je bazina karakteristika oveka. To znai da svako

od nas bira ta e da prihvati, odbije, misli, osea i kako e se ponaati. Svesnost i odgovornost o
celokupnom polju, sebi i drugima, daje smisao i obrazac ivotu individue (Perls, 1976). Odgovornost se
moe izbei jedino po cenu neautentinosti i nekongruentnosti. Primer je upotreba jezika koja
pretpostavlja pasivnu orijentaciju u ivotu, poziciju rtve, npr. Moram platiti svoje raune ili sam prati,
kae takva osoba umesto Biram da inim ovako jer ne elim da snosim posledice drugaijeg
ponaanja. Time se podvlai neizbena odgovornost svakog ljudskog bia za izbore koje ini. Uz
pretpostavku svesnosti i odgovornosti, postaje mogu porast sposobnosti reagovanja (neprevodiva igra
rei: response-ability = sposobnost reagovanja i responsability = odgovornost). To znai da to potpunije
bivam svesna ko sam i ta inim u ovom asu, doivljavam veu slobodu da to menjam i sposobnija sam
da biram svoje reakcije. Npr. sasvim svesnim izborom samoportvovanja in kompulzivnog mazohizma
postaje autentian in dobre volje. Naravno, postoje situacije, kada ljudi nemaju mnogo izbora, npr.
zatvor, siromatvo ili oskudica. Prema egzistencijalistima ovek i u ovakvim situacijama bira svoje
reakcije. Mi smo, zapravo osueni na slobodu (Sartr, 1948). Za mene G praksa predstavlja otelovljenje
teorije i tehnike koja koristi glavna naela egzistencijalizma u savetodavnim i terapijskim situacijama.

Fenomen je primaran

Jontef opisuje G terapiju kao kliniku fenomenologiju. Fenomenologija je filozofski pristup koji je osnova
G. Perls je smatrao G jedinom terapijom baziranom na istim fenomenolokim principima.
Fenomenologija traga za istinom ili izvorom znanja koncentriui se na neposredno iskustvo,
osloboeno pretpostavki i zakljuaka. Filozofske osnove G naglaavaju prvenstvo sveta neposrednog
iskustva, tj. Moje individualno i jedinstveno iskustvo prethodi bilo kom pokuaju kategorizacije ili suenja.
Fenomen je neposredni objekt opaanja. Fenomenoloki metod koji poklanja punu panju fenomenu
(osobi, iskustvu ili objektu), postaje metod izbora u savetovanju. Perls je nazvao G terapijom
oiglednog. Deskripcija se smatra vanijom od interpretacije. Klijenti se osposobljavaju da nau
sopstveno znaenje kroz ovaj proces. Npr. klijent koji je zabrinut da ga ljudi uvek iznova doivljavaju kao
nekog ko im upuuje dvosmislene poruke sa znaenjem priblii mi se i dri se podalje od mene, ne
verujem ti, tek poto je terapeut skrenuo panju ne injenicu da je jedna strana klijentovih usta
oteena, se osetio slobodnim da govori o traumatskoj situaciji u kojoj je izigrano njegovo poverenje, a
klijent je zaradio povredu. Fenomenoloka orijentacija podrazumeva disciplinovan fokus na
doivljajvanje oiglednog u datoj situaciji, bez predrasuda i oekivanja. Zajedniko fenomenolozima i G
teoretiarima je shvatanje da se osoba moe razumeti jedino u terminima intencionalnih relacija sa
svetom (mesto) i da je iskustvo fiziko (telo) u temporalnom okviru (vreme). Konano, socijalna
dimenzija iskustva i ponaanja je druga fenomenoloki esencijalna dimenzija ljudske egzistencije.
Ljudi se ne mogu shvatiti van konteksta njihovih relacija sa drugim ljudima ili njihove povezanosti sa
svetom. Niko se ne moe smatrati slobodnim u ugnjetavakom sistemu. (Sartr)
 10

REZIME

Pasons (1975) sumira sledee pretpostavke G u savetovanju:

- osoba je celina i jeste telo, emocije, misli, senzacije, percepcije - ije su funkcije meuzavisne;
- osoba je deo svoje sredine i ne moe se razumeti izdvojeno od nje;
- ljudi su proaktivni, pre nego reaktivni. Oni determiniu svoje reakcije;
- ljudi su sposobni da budu svesni svojih senzacija, misli, emocija i opaaja;
- ljudi kroz samosvest su sposobni da biraju i prema tome su odgovorni za
svoje ponaanje;
- ljudi poseduju potencijal da ive efikasno i zadovolje svoje potrebe;
- ljudi mogu doiveti sebe jedino u sadanjosti;
- prolost i budunost mogu se iskusiti jedino u sadanjosti putem seanja i
anticipiranja.
Ukratko, G je pristup savetovanju i terapiji koji se moe uporediti sa drvetom. Koreni su mu PA i
karakterna analiza, stablo je fenomenologija i egzistencijalizam, a kronja se prua ka istonjakoj
filozofiji i transpersonalnim shvatanjima. Drvo stoji u krajoliku holizma i teorije polja sa kojim je
nerazdvojno vezano. Sledee poglavlje e se specifinije pozabaviti time na koji nain su istorijski,
psiholoki i filizofski koreni G postali osnova savetodavnom radu.
 11

2. OSNOVE GETALTISTIKOG PRISTUPA SAVETOVANJU

Tanzan i Ekido, dva Zen monaha, bili su saputnici na blatnjavom drumu za vreme oluje. Na putu su
sreli ljupku devojku u svilenom kimonu koja nije mogla prei preko potoia. Tanzan je podigao u svoje
naruje i preneo preko blatnjave vode i spustio je na drugu stranu. Posle mnogo asova u toplom hramu
Ekido se obratio Tanzanu. Rekao je: Mi kalueri ne smemo se pribliavati enama. Bilo je pogreno
nositi tako mladu i lepu devojku. Zato si to uinio?. Tanzan je odgovorio: Ja sam je tamo nosio...Dali
je ti jo uvek nosi? (Reps, 1971).

Terapijski odnos

Neki getaltisti su imali opsean PA trening i iskustvo i koriste transferni odnos, ili neke njegove
aspekte, kao iv obrazac tokom savetovanja. Ipak, G praktiari dodatno naglaavaju primarnu
vrednost ivog susreta dva stvarna ljudska bia, koja rizikuju ukljuujui se u dijalog
ozdravljujueg procesa. Centralni fokus je na odnosu izmeu klijenta i savetnika koji se odvija iz asa
u as. U ovom susretu, cilj je potpun i kompletno autentian odnos izmeu ovo dvoje ljudi. (Prirodno,
takav susret moe ukljuiti iskustvo egzistencijalne odvojenosti i sutinske osamljenosti). Razvoj
sposobnosti za iskrene oblike relacije je sutina ozdravljujueg procesa koju je opisao Hikner (1985)
kao relaciju koju bazino karakterie dijalog-dijaloki odnos. Dok prorauju probleme, putujui i stajui
na mnogim postajama, klijent stie emotivne zalihe, sigurnost i slobodu, a savetnika sve vie sagledava
kao stvarnu osobu. Savetnik se vie ne doivljava kao puki projektivni supstitut za figure iz prolosti, i
proli obrasci navike prestaju da se koriste u sadanjosti. Lora Perls je napomenula da je bila pod
snanim uticajem linog susreta sa Martinom Buberom i da je sutina G terapije odnos koji se formira
izmeu terapeuta i klijenta (Hikner, 1985). Buber je opisao ovaj JA-TI odnos kao iskreni susret izmeu
dvoje jedinstvenih ljudi u kojem oboje otvoreno potuju esencijalnu ovenost drugog. Buber pie da
postoje dva primarno ljudska stava, JA-TI odnos i JA-TO odnos. JA-TO odnos se javlja kada
pretvorimo druge u objekt. Primer za ovo kada ene i deca postaju pornografski objekti za upotrebu.
Simboliki ovo se javlja kada klijent i savetnik koriste jedan drugog kao objekte za projekciju ili
analizu bez dunog potovanja sutinske ovenosti njihovog odnosa. G naglaava da od prvog susreta
nadalje, klijent i savetnik razmenjuju mnoge momente prepoznavanja stvarne ljudskosti jedan u
drugome.
U tome lei najplodnije tlo getaltistikog rada. Od samog poetka oba uesnika se angauju u
uzajamnom odnosu gde se ne menja samo klijent pod uticajem savetnika, ve je savetnik pod uticajem
klijenta i menja se. Konano, tek u kontekstu autentinog odnosa moe se otkriti jedinstvenost
individue.
Korisna promena postaje mogua, tek kada ovek prepozna i prihvati sebe kakav je. Svaki trenutak je
iznova kreiran.

Celovitost

Kamen temeljac getaltistikog pristupa je stavljanje naglaska na celovitost linosti u savetodavnom

odnosu, ne samo na intrapsihikoj ili interpersonalnoj dimenziji. U toku savetovanja razliiti aspekti
linosti mogu doi do izraaja u razliito vreme. To e verovatno ukljuivati intrapsihiki, bihevioralni,
afektivni, kognitivni i duhovni aspekt klijentovog ivota. Savetnik e kao vodei princip uvek imati pred
sobom integraciju razliitih aspekata jedinstvene individue. Prihvatanje i slavljenje ove
multidimenzionalne celovitosti smatra se ostvarivim ciljem za klijenta. Ovo se ne smatra nametanjem
klijentu, ve se bazira na uverenju da ljudska bia ele da iskuse sopstvenu celovitost, individualno
 12

bogatstvo i integraciju razliitosti. G pristup je sutinski realistian i integrativan, jer obuhvata

podjednako tamne i agresivne strane oveka kao i uroenu tenju ka zdravlju, srei i samoaktualizaciji.
G ne negira iracionalne korene mrnje, zavisti i straha na individualnom i kolektivnom nivou. G nastoji da
ostvaruje i slavi ivot u SVIM njegovim raznovrsnim bogatstvima. Zanimljivo je da je Gudmen, jedan od
osnivaa getaltistikog pristupa bio anarhist i njegov istraivaki, nekonvencionalan i odvaan duh i
dalje se bazira na apsolutno nerazdvojnom jedinstvu telesnog iskustva, govora, misli i ponaanja (bili oni
ili ne bili u svesnosti). Getalt ima svog pokretaa u egzistencijalnom pozivu upuenom klijentu da
BUDE ono to jeste to potpunije je mogue. Klijent postaje svoje telo. Fizika izraajnost ili telesni
pokreti prirodno se javljaju kod klijenta i savetnika u G. Ne smatra se naprosto da sam zaradio
prehladu ili astmu, niti da moja nesrea izaziva moju astmu, kao to ni moja prehlada ne uzrokuje
depresiju. Moj telesno-duhovni self reaguje kao celina. To ne znai da treba da okrivim svoj rak, to znai
da sam ja sposobna za reagovanje (response-able). Prihvatajui na taj nain da je osoba jedinstvo psihe
i some, G praktiari naglaavaju da ljudi mogu preuzeti odgovornost i biti aktivni u sopstvenom
ozdravljujuem procesu.
Ako je srana arterija sklerotina, uzbuenje e, uz ostale simptome, voditi napadu anksioznosti. S
druge strane napad anksioznosti kod osobe sa zdravim srcem izaziva izvesne fizioloke promene u
funkcionisanju srca i disajnog aparata. Napad anksioznosti koji ne izaziva disajne tekoe, ubrzanje
pulsa i sline simptome ne postoji. Ni jedna emocija, kao npr. bes, tuga, stid ili gaenje se ne javlja bez
svojih fiziolokih ili psiholokih komponenti (Perls, 1969). Za Perlsa, kao i za druge moderne getaltiste,
telo i psiha su identini i oznaavaju dve strane istog fenomena. Sposobnost G pristupa da transcendira
ograniavajue ideje o dualnosti tela i uma i ideje o linearnoj kauzalnosti nema paralelu meu
savetodavnim pristupima, i nudi ogroman potencijalan doprinos polju psihosomatike. Bolest se smatra
poremeenjem u prirodnoj tendenciji organizma da sebe regulie.

Samoregulacija

U G se smatra da osoba ima prirodnu organizmiku tendenciju da sebe regulie. Perls je smatrao self
funkcijom kontakta sa aktualnom prolaznom stvarnou i video je ego, id i linost kao odvojene
parcijalne strukture, kao izraz selfa, koje se pogreno smatraju celokupnom funkcijom selfa. Self je
definisao kao sistem svesnosti koji granii izmeu selfa i onoga to self nije. On je takoe
evaluacija ovih procesa. Self postoji tamo gde se smenjuju granice kontakta... Gde god da se
pojave granice i kontakt to se zapravo javlja kreativni self (Perls i dr. 1951). Perls ga je
konceptualizovao kao temelj akcije i oseanja kao ostvarenje potencijala. U ovom kreativnom aspektu
self se moe smatrati koncentrirajuim selfom-svesnim sebe i sopstvenih procesa, ili moe delovati bez
svesti individue o emotivnim procesima, proceni i integraciji organskih potreba. Da bi rasli i razvijali se,
ljudi nastoje da ostvare ravnoteu izmeu zadovoljenja potreba i uklanjanja napetosti. G je pristup
baziran na potrebama. Naglaavajui znaaj potreba G se fokusira na pitanje motivacije, to nedostaje
mnogim psihoterapijskim pristupima. Pretpostavlja se da kad god se u linosti javi neravnotea, ili se
neravnotea javi u njenom odnosu sa sredinom, ovo e se doiveti kao dominantna figura u odnosu na
pozadinu koju ine ostali doivljaji. Zdrava osoba razlikuje ovu naroito znaajnu potrebu i adekvatno
reaguje, ponovo uspostavljajui ravnoteu, oslobaajui novu energiju i dozvoljavajui da se pojavi
sledea vana potreba (Getalt).
Efikasna samoregulacija zavisi od diskriminatorne senzorne svesnosti koja omoguuje osobi da
iskoristi ono to je za nju hranjljivo, (npr. hrana, ljudi, stimulus) i da odbaci ono to je nehranjlivo.
Upotrebom agresije (ovaj termin osloboen je vrednovanja i podrazumeva ivotnu silu) osoba moe
unititi ili razraditi hranu, iskustva, ili slagalicu kako bi se rascvetala, rasla ili u veoj meri uivala. U
treem poglavlju e biti razmatrana klinika strana samoregulativnog procesa. Delujui u skladu sa
saznanjem o tendenciji organizma ka samoregulaciji, getaltisti pretpostavljaju da ljudi na nekom nivou
znaju ta je dobro za njih. Postoje izvesni podaci istraivanja koji govore da deca bez trauma prirodno
biraju uravnoteenu hranu koja zadovoljava njihove potrebe, kada su u prilici da biraju (Kenon, 1932).
Organizmika samoregulacija, kad je neometana, vodi zdravom uravnoteenom i samoaktualizirajuem
ishodu. Cilj savetovanja je da ponovo uspostavi ovo prirodno i zdravo funkcionisanje. Iz ove perspektive
 13

ljudi koji dolaze na savetovanje su oni koji su iskusili poremeaj zdravog samoregulativnog procesa. Ono
to je u poetku bilo zdravo povlaenje deteta od kanjavajueg roditelja postaje onesposobljavajua
drutvena stidljivost kod odraslog. Cilj organizma bi bio da se ponovo uspostavi zadovoljavajui
pristup potencijalno prijateljski raspoloenim ljudima, a da se zadri sposobnost povlaenja, u
svakom sluaju da se uspostavi sposobnost razlikovanja koje je ponaanje potrebno u
odreenoj situaciji, to je znaajno za sada i ovde realnost.

Stav savetnika

Praktikovati G znai da savetnik koristi sebe aktivno i autentino u susretu sa drugom osobom. To je
pre svega nain bivanja i injenja a tek potom skup tehnika ili formula za savetovanje. G karakterie
nastojanje savetnika da bude aktivan, prisutan kao linost i onaj koji intervenie kada je to potrebno u
savetodavnom odnosu. To se bazira na pretpostavci da tretman klijenta kao inteligentnog, odgovornog
ljudskog bia sa sposobnou da bira u svakom trenutku, moe najpre izazvati integraciju, autonomiju i
samoozdravljenje kod klijenta. Postoje istraivaki podaci da kolska deca i studenti reaguju razliito na
neizgovorena oekivanja koja im nastavnici upuuju (Rozental i Dekobson, 1968). Kada nastavnici
veruju da su deca neinteligentna i nesposobna da ue, deca odgovaraju na to smanjenim postignuem,
bez obzira na to kakve su njihove stvarne sposobnosti. Pozitivna oekivanja uticala su na pozitivan nain
na postignue studenata. To bi mogla biti lekcija psihoterapeutima: oekujte otpor i zadravanje statusa
quo i ovi fenomeni e se najverovatnije pojaviti. Verovatno da oekivanje pozitivnog razvoja, volje da se
rizikuje i preuzme odgovornost kada je re o klijentima, mogu prouzrokovati slian ishod tako da e
klijent izraziti ove kvalitete, kako u savetovanju tako i u ivotu. G vrednuje predano eksperimentisanje,
kreativnost i preuzimanje rizika kako kod klijenta, tako i kod savetnika.
Klijent i savetnik se angauju u stvaranju novih eksperimenata i kreiranju eksperimenata ponaanja,
postupanja i bitisanja. Klijent je aktivan partner u eksperimentu, a savetnik je, idealno posmatrano, voljan
i sposoban da uestvuje u iskustvu iji ishod ni on ni klijent ne mogu predvideti. G savetovanje u svom
najboljem obliku obezbeuje doivljaj i saznanje o tome kako ivot moe biti puno i bogato ivljen. Ovaj
dostini ideal karakterie akutna senzorna svesnost, irok opseg emocionalnih odgovora i efikasne
akcije. Klijent izvetava Vidim boje ivlje nego ikada pre. Nisam znao da je svet tako bogatih oblika.
Drugi klijent kae Nisam samo srean, ve takoe doivljavam intenzivnije svoju tugu i oseaj gubitka i
otkrio sam kod sebe beskrajne varijacije u doivljaju besa, nervoze i zlovolje.

Mesto tehnika u Getalt savetovanju

G pristup savetovanju obuhvata irok spektar razliitih, ali specifinih tehnika unutar holistikog
referentnog okvira koji integrie duh i telo, akciju i introspekciju. Tehnike se ne mogu unapred propisati,
ve se praktiari ohrabruju da osmisle odgovarajue eksperimente koji izazivaju kod oveka pojaan
doivljaj (telesno-duevnog) selfa, autentian susret sa znaajnim DRUGIM, i snane ujedinjujue veze
sa sredinom. Bogatstvo tehnika u G ogranieno je samo linim ogranienjima imaginacije, intelekta i
osetljivosti svakog savetnika ili klijenta. Intervencije koje se vre da bi se ostvarili ciljevi G bie opisani
kasnije u knjizi uz upotrebu primera i ilustracija koje e pokazati kako se tehnike moraju otkrivati i kreirati
za svakog klijenta posebno, a u skladu sa razliitim fazama savetodavnog odnosa, ili ak korisno kada
se upotrebi izvan datog konteksta ili izdvojeno od postojeeg toka jedinstvenog odnosa klijenta i
savetnika. Prikazane tehnike izloene su sa ciljem da navedu praktiare na njihovo sopstveno
istraivanje raznovrsnih mogunosti, a ne da bi spreili takav napor. Mehanika upotreba tehnika na
odabranim stupnjevima savetovanja (koje su prikazane kako bi olakale razumljivost i dostupnost knjige)
je suprotna sutini G. Meutim, ukoliko elimo da G postane komunikabilan i komparabilan sa ostalim
 14

pristupima, rizik pogrenog razumevanja izloenog materijala mora se preuzeti. Neki savetodavni
pristupi oslanjaju se na distancirano dranje linosti savetnika prema terapijskom susretu. Za G bilo koji
fiksan stav slian ovom je anatema. U G dijalog meu partnerima u rastu je centralna dimenzija
ozdravljujueg procesa. Ovo zahteva znatnu osveenost, odgovornost i poznavanje sebe od strane
savetnika. To takoe znai da je tehnika sekundarna u odnosu na terapijski odnos.
Prema Resniku: ... Svaki G terapeut mogao bi prestati sa upotrebom bilo koje G tehnike koja je ikada
upotrebljavana i nastaviti da radi G terapiju. Ako to ne bi bili u stanju da uine, onda oni i nisu radili
Getalt. Oni su se sve vreme izmotavali koristei gomilu toseva i maioniarski eir (1984: 19).
Karakterisitka G e verovatno uvek biti eksperimentacija u okviru odnosa. Zapravo, G se definie kao
dozvola da se bude kreativan (Cinker, 1978). Savremeni G pristup ne nasre na klijentov integritet kako
se to ponekad praktikovalo u prolosti. Najvie se panje poklanja odnosu izmeu dve celovite linosti.
Veina modernih getaltista bi radije prihvatila terapijski odnos koji karakterie dijalog, nego invazija ili
deprivacija. Naglaava se otvorenost, fleksibilnost i struktura u skladu sa potrebama svakog pojedinog
trenutka ozdravljujueg procesa.

Psihosomatsko jedinstvo

Savetodavni susret nije samo verbalan, ve ukljuuje sve naine na koji osoba stupa u interakciju sa
sredinom. Oigledno je da to ukljuuje govor tela. Npr. namernim intenziviranjem tenzije, Dejzi otkriva
da bol u mom vratu je fizioloko oponaanje keri koja je bol u njenom vratu. Kada se fokusira na
naizgled besmisleno lupkanje nogom, otkriva se da to izaziva klijentovu iritiranost savetnikovim
klimanjem glavom. U G takvi obrasci ponaanja se obino ne interpretiraju. Klijent se poziva da kroz
kreativnu eksperimentaciju sam otkrije znaenje pokreta. Osoba koja obino koraa sa pognutim
ramenima i uvuenih prsa, nastavlja da u sadanjosti odigrava ulogu prebijenog mladog deaka iz
prolosti, signalizirajui okolini da je on tip osobe koja biva prebijena. esto osobe iz sredine odgovaraju,
ne bivajui toga svesne, na ove neverbalne znakove, obezbeujui ponavljanje originalne traume.
Veoma esto ulini pljakai i kavkadije imaju pik upravo na osobe koje izraavaju ovakve neverbalne
signale. Oblikujui svoje telo i svoja iskustva svesno, ovek omoguuje sebi da bira.

Zahtevi koji se postavljaju pred savetnika

Savetnik treba da bude voljan da razvije sve svoje potencijale kako bi bio autentian kada pozove
klijenta da razvija sopstvene potencijale. Budui da G savetnici kao osobe treba da budu transparentni,
oni se ne mogu sakriti iza profesionalne maske ili stava objektivnosti. Nije dovoljna samo lina
psihoterapija, ve strastvena predanost rastu i linom razvoju itavog ivota. G nije tehnika koja se moe
koristiti samo u sobi za konsultacije. G zahteva od savetnika stil ivota kompatibilan s prihvaenim
vrednostima-eljom da se bude otvoren u odnosu na nunosti egzistencije. Uzbuenje se pozitivno
vrednuje kao i ivahnost i bogatstvo iskustva. Pristajanje na ogranienja koja postavlja drutvo, a koja
onemoguuju rast (npr. ukoeno dranje gornje usne na sahrani) ili prihvatanje stanja kakvo jeste
smatraju se antiterapijskim i smenim.

Respekt prema integritetu odbrane i izazov da se promeni

G praksa zahteva i naglaava hrabrost da se suoi sa egzistencijalnim rizicima i razoaranjima, uz

veru u ljudsku sposobnost za rast i sazrevanje. Karakterisitika dobrog G savetovanja je traganje za
neoekivanim i novim, uz upotrebu suportivnih struktura izgraenih u prolosti. Reorganizacija linosti
sastoji se kako od dezintegrirajuih, tako i od integrirajuih procesa, i treba da bude uspostavljena
ravnotea na taj nain to e samo onolika koliina otpadnog materijala biti osloboena koliko je
pacijent sposoban da prihvati. U suprotnom njegovo socijalno ili ak bioloko funkcionisanje moe biti
 15

ozbiljno ugroeno (Perls, 1979: 21). Savetnik obezbeuje za svakog pojedinog klijenta prvu pomo.
Prevelika koliina podrke uskratie klijentu priliku da sazreva kroz frustraciju. Suvie izazova moe biti
napadaki i sadistiki. Dozvoljavajui klijentu da u savetodavnom odnosu beskonano ponavlja procese
koje obino koristi kao zamenu za izvorno oseanje, iskustva i akcije, terapeut moe da deluje
destruktivno. Ipak u svakom trenutku i sa svakim klijentom treba izabrati odgovarajui modalitet,
provocirajui izazov, hranljivu podrku ili laissez-faire neutralnost. Dina, senzualna, inteligentna
klijentkinja srednjih godina, eksperimentisala je da bude opaena kao zanimljiva i osebujna linost.
Ipak, ona zadrava uteiteljske kvalitete koje je podravala njena familija u vreme detinjstva.

Mesto dijagnoze u Getaltu

Istorijski, G pristup se smatrao antidijagnostikim, jer se svaka osoba smatrala jedinstvenom i

potpunom telesno-duevnom celinom (getalt). Nabiflani termini dijagnoza ili psihopatologije
predstavljaju fragmentaciju postojeeg jedinstva i individualnosti. Etiketirati oveka kao analno-
retentivnog ili manino-depresivnog znai ogoliti jedinstvene naine na koje je izabrao da pridaje smisao
sopstvenoj egzistenciji u postojeem istorijskom kontekstu. Prepoznavanje obrazaca koji se ponavljaju u
ljudskom iskustvu je u duhu holizma. Dozvoljavajui opasnost koja potie od ove vrste redukcionizma,
getaltisti ne invalidiraju potrebu za prepoznavanjem repetitivnih autodestruktivnih obrazaca ponaanja.
Osoba se moe opisati kao osoba koja po navici odbija ili ometa intimni kontakt , ali ovo je
bihevioralna deskripcija koja doputa reviziju u bilo kom asu, a NE nain da se kategorizuje osoba. Sa
holistike take gledita polje, obrazac moe opstati uz potencijalno prekidanje obrasca. Moderni G
praktiari vrednuju, koriste i pouavaju dijagnostike eme koje se baziraju na G deskripciji, ali i na
drugim u veoj meri konvencionalnim dijagnozama.

Sada i ovde

U prolosti G je bio pogreno smatran antihistorinim pristupom. Rano naglaavanje sada i ovde
interakcije bilo je reakcija na pasivan i neangaovan stav protiv kojeg se Perls pobunio. Potrebno je
transformisati ono to je puka istorija ili naracija, u prodornu i ekspresivnu akciju. Iako svesna
participacija u sadanjem trenutku moe da ukljui seanje na neto iz prolosti, seanje mora biti
obojeno sveinom, i snagom koja ga vraa neizbrisivo u sadanjost (Polster i Polster, 1977). Jontef,
1988 je znatno doprineo proirenju getaltistikog fenomenolokog horizonta skreui panju na etvrtu
prostorno-vremensku zonu, to je neophodno za terapijski pristup pogodan kako za savetovanje kraeg
trajanja, epizodne intervencije ili dugotrajniju terapiju. Prirodna ovde i sada vremensko-prostorna zona
obuhvata celokupno sredinsko polje osobe u datom momentu, ukljuujui fantazije i planove za
budunost, kao i seanja i iskustva iz prolosti, oivljena u sveini sadanjice. ivotni prostor osobe
sastoji se od sada i ovde zone koja sadri tekuu egzistenciju osobe - njen stvarni ivot kako u
savetodavnom odnosu, tako i van njega. Jontef identifikuje sada i ovde, terapijski kontekst, koji se
naroito odnosi na centralnost terapijskog odnosa, njegov kontinuitet i istoriju, kao i na ostale sadraje
koji utiu na ovaj odnos kao na ciljni uinak. etvrta vremensko prostorna zona je tada i tamo
pacijentove ivotne prie, bez ega se ne moe adekvatno proceniti razvitak osobe u vremenu. Ovo je
istorijska pozadina, nastavak prethodnih eksperimentalnih momenata. Savremena G saznanja govore
da je prolost i te kako ukljuena u sadanjost i da je delovanje u vremenu neizdvojivo iz konteksta
procesa teorije. Ovo je tlo sa kojeg razvojne faze savetovanja postepeno formiraju spinalnu strukturu ove
knjige.

Odgovornost
 16

G pristup se bazira na shvatanju da je svaka osoba odgovorna za iskustva koja doivljava. To implicira
da u svakom asu individua bira da se ponaa ili ne ponaa na odreen nain, i da je odgovorna za
svoje izbore. Viktor Frankl je bio jevrejski psihijatar koji je preiveo nekoliko nacistikih koncentracionih
logora i postao jedan od najveih egzistencijalistikih psihoterapeuta naeg vremena. Prema Franklu
(1964/1969), ak i kada nismo lino odgovorni za okolnosti u kojima se nalazimo (npr. koncentracioni
logor), i dalje smo odgovorni za smisao koji pridajemo sopstvenom ivotu, birajui svoje stavove i svoje
ponaanje u takvim situacijama. Perls je ovaj stav proirio do radikalnog ekstrema u uvenoj G molitvi:
Ja inim svoje, ti ini svoje.
Ja nisam na svetu da bih ispunio tvoja oekivanja
I ti nisi na svetu da ispuni moja,
Ti si ti, a ja sam ja,
Ako se sluajno sretnemo,
To je lepo.
Ako se to ne dogodi, tu se nita ne moe

(Perls, 1969b:4).
Moderna G terapija i savetovanje napredovala je od hedonistikog Perlzijanskog preteranog
naglaavanja odgovornosti za sebe iznad i protiv odgovornosti za druge (Dablin, 1977). U toku je porast
razumevanja filozofske i EKOLOKE injenice da odgovornost za sebe nuno ukljuuje odgovornost za
druge koji dele na svet. Na taj nain G je stvarno sistemski pristup. G se bazira na injenici da sadraj
uvek pripada odreenom kontekstu. Niko se ne moe posmatrati izdvojeno iz svoje sredine. Jedan klijent
je nedavno rekao: Kada sam prvi put doao na savetovanje borio sam se sa oseajem da nisam
niko, bespomona i oajna osoba u pogledu svega to utie na moj ivot i menja ga. Nisam mogao
shvatiti zato bi se iko uzrujavao zbog mogueg izumiranja nosoroga u Centralnoj Africi. Potvrujui
sopstvenu snagu, autonomiju i poinjui da posedujem sopstveni ivot i posledice egzistencijalnih
izbora, poinjem da oseam da su ti nosorozi MOJI nosorozi budui da predstavljujau moju odgovornost
za vezu sa mojim svetom.

Mesto getaltistikog pristupa na polju savetovanja

G vrednosti i praksa su vrlo kompatibilni sa ostalim humanistikim egzistencijalistikim pristupima, kao

to su transakcionalna analiza ili psihosinteza. Mnogi takvi trening programi integriu G u sopstvenu
praksu i redovno ue od uvaenih G trenera koji su povremeno ili stalno njihovi saradnici.
KARL Roders, osniva terapije usmerene na klijenta, iji rad inspirie mnogobrojne savetodavne
programe u Britaniji, znatno se razlikovao od Perlsa, ali su obojica delili veru u bazinu potrebu ljudskih
bia za zdravljem, odgovornou i samoaktualizacijom. U nekim formama kratke psihoterapije primarno
bazirane na PA, kao to je ona koju je razvio Davanlo, neke tehnike su direktno preuzete iz G. Ali
upotreba G tehnika nakalamljenih na druge ideologije ili pristupe mora se razlikovati od pravog G
pristupa u kojem postoji slaganje izmeu pretpostavljenih vrednosti, teorije, prakse i ivog iskustva.
G terapeuti ne koriste tehnike, oni primenjuju SEBE U I ZA situaciju sa svim profesionalnim vetinama i
ivotnim iskustvom koje su akumulirali i integrisali. Postoji onoliko stilova koliko postoji terapeuta i
klijenata koji otkrivaju sebe i jedan drugog i zajedno stvaraju svoj odnos.( Perls, citiran kod Smita, 1977:
223).
G unosi u svaki savetodavni proces naglaavanje trenutnog odnosa izmeu klijenta i terapeuta i
eksperimentaciju. Podrava i vrednuje kreativnost i spontanost podjednako kao i inteligenciju u
terapijskom susretu. G pristup, kao i ostali humanistiki pristupi, doprinosi bazinom poverenju u
samoregenerirajui i samoozdravljujui proces i sile u ljudskom biu. Kompatibilan je sa pristupima koji
naglaavaju jedinstvenu individualnost i odgovornost svakog ljudskog bia za slobodno kreiranje
budunosti u sadanjem trenutku. Povremeno getaltisti UPADAJU U NESUGLASICE TVRDEI DA SU
U VEOJ MERI I ISTIJEM OBLIKU GETALTISTI U ODNOSU NA DRUGE. Ja se slaem sa
Jontefom (1980: 1). Tri principa definiu G terapiju. Bilo koja terapija koja se njima rukovodi ne moe se
 17

razlikovati od G terapije, bez obzira na etiketu, tehniku ili stil terapeuta, terapija koja ne ugroava ova tri
principa je G terapija. I, svako od ova tri pravila pravilno i potpuno shvaeno obuhvata preostala dva:

Prvi princip: G terapija je fenomenoloka, njen JEDINI cilj je svesnost i

njena metodologija je metodologija osveivanja (svesnosti).

Drugi princip: G terapija se u potpunosti bazira na dijalokom

egzistencijalizmu, odnosno na JA-TI kontaktu/povlaenju.

Trei princip: Konceptualna baza ili pogled na svet G terapije je GETALT,

odnosno ona se bazira na holizmu i teoriji polja.

3. ZDRAV CIKLUS I NJEGOVA PRIMENA U SAVETODAVNOM PROCESU

Zen majstor upita: Svako ima mesto roenja. (Poetka ili izvora). Gde se nalazi tvoje rodno
mesto? Adept odgovori: Ranije ovoga jutra dorukovao sam belu pirinanu kau. Sada sam ponovo
gladan. (Vats, 1962/1974: 125).

Zdrav ciklus formiranja i destrukcije getalta

G se kao to smo pokazali u dosadanjem tekstu ne bavi samo patologijom. Njegov cilj je ponovo
uspostavljanje najzdravijeg nivoa rasta, zadovoljstva i doprinosa. Zdrav neometan tok iskustva (od
pojave potrebe do njenog zadovoljenja) je prirodno stanje zdrave ivotinje ili spontanog prirodnog
mladog deteta. To je prirodan nain izraavanja ivotne energije i potrebe za aktualizacijom selfa. Kao
to Zen monah iz navedene prie kae, potreba se pojavljuje, biva zadovoljena i iznova se javlja.
Dominantna figura izranja iz pozadine, zahteva panju, i uranja u pozadinu ponovo dok se nova
zanimljiva figura javlja. Takva je ciklina pulsirajua priroda ljudskog iskustva. Ona moe biti privremeno
inhibirana (npr. smrznuti odgovor), u slubi opstanka i ponovo e se uspostaviti kada proe opasnost.
Takav instinktni ciklus (Perls, 1969a: 69) je centralna paradigma G teorije i prakse. Perls je
konceptualizovao ovaj instinktom voeni ciklus kao aktivnost SELFA kroz temporalni proces koji se
razvija u vremenu kroz faze pre kontakta, za vreme kontakta, dovravanja kontakta i posle kontakta.
Sadanjost je prelaz od prolosti ka budunosti i ovo su faze aktivnosti selfa koji stupa u kontakt sa
stvarnou (Perls i dr., 1957/1969: 374).
 18

Organizmiki tok

Re organizam koristi se u G na slian nain kao re objekt u terminu objektni-odnosi. Pojam

organizma odabran je jer oznaava subjektivnost, ivotnost i bioloke korene. Organizam je totalitet
sutinskih aspekata, delova, ili organa koji funkcioniu kao potpuna celina u linosti (Van De Riet i dr.,
1980/1985; 36). G koncept organizmikog toka predstavlja se zdravim tokom izmene G formacije i
destrukcije, koji se moe uporediti sa prirodnim nainom disanja i smenjivanja udaha i izdaha. Svaki
oblik ivota javlja se kao G sa specifinim razvojem u vremenu i prostoru. Ritam rasta biljke, sadnje i
cvetanja, je ogranien vremenom. Prema Von Francu (1978: 32) znaenje vremena je to da se kroz
njega oblici koji rastu mogu razviti u jasnom redosledu.
Ova knjiga primenjuje navedeni princip u sekvencama tokom savetovanja. Line potrebe se pobuuju i
zadovoljavaju na nain slian ovom ciklusu. Ciklus G formacije i destrukcije oznaava se ponekad kao
ciklus svesnosti, ciklus instinkta, ciklus kontakta i povlaenja, ili ciklus iskustva. Isti terapeut moe
koristiti razliite termine za razliite svrhe. Razliiti getaltisti svakako imaju razliita miljenja o tome u
kojim situacijama upotrebiti koji pojam. Verovatno je najvanije upotrebiti optu ideju kao alatku pomou
koje e se razviti razumevanje zdravog i disfunkcionalnog ponaanja. Proces bi se podjednako dobro
mogao predstaviti uz pomo talasastog dijagrama da bi se prikazao njegov ritmiki pulsirajui kvalitet.
Ovde se ciklus prikazuje uz pomo kruga kako bi se naglasila sistematska cirkularnost, meusobna
povezanost i celovitost. G destrukcija i formacija prikazuju se uz pomo kruga sa namerom da to bude
odraz arhetipske intuicije ciklinog vremena koje se u razliitim tradicijama prikazuje kao kosmiki ritam
periodike destrukcije i ponovne kreacije sveta. Savremeni fiziari su otkrili da svaki subatomski deli, ne
samo da izvodi energetski ples, ve je i sam energetski ples, pulsirajui proces kreacije i destrukcije
(Kapra, 1976). Model koji sadri sedam faza, predstavljen ovde (slika 3) razvijen je na osnovu rada
Cinkera i Gudmana. Pokazalo se korisnim u obuci G savetnika i psihoterapeuta koristiti ovaj prikaz, uz
uputu da ga uporede sa drugim formulacijama i razviju sopstvenu perspektivu koja e ih voditi u praksi.
ovek sedi u vrtu uivajui u prolenom suncu posle duge zime, panje usmerene na pesmu ptica,
narcise i razigrane psie koji se otimaju oko koske. Ove slike i zvuci formiraju figuru na polju svesnosti.
Postepeno dok postaje toplije, ovek olabavljuje okovratnik. Toplina jo uvek nije potpuno uobliena
figura budui da on i dalje poklanja panju prizorima i zvucima iz bate. Kako se temperatura poveava
javlja se nova figura, a to je potreba da se rashladi. Ono to je bilo figura, postaje pozadina. Psii vie ne
okupiraju njegovu panju, on je sada zauzet oko odravanja sopstvene telesne temperature na prijatnom
nivou. On to moe postii time to e se skloniti u hlad, skinuti koulju ili ui u kuu. Birajui adekvatnu
akciju prema svojoj potrebi, on stvara priliku za pojavu sledee potrebe. Na taj nain, odrava se
kontinuiran tok organizmikih potreba koje se javljaju i bivaju zadovoljene, odnosno getalt je
kompletiran.
U psihologiji, kao i u fizici ili astronomiji, mikroskopski procesi su odraz makroskopskih procesa. Npr.
atom ima strukturalnu slinost sa solarnim sistemom. Vee celine iskustva odraavaju manje celine.
Nestrpljiv pogled koji traje samo asak moe biti odraz ivota proivljenog u frustriranoj nestrpljivosti. Na
ovaj holografski nain celina je predstavljena u svakom od delova, i svaki deo sadri holografsku
reprezentaciju celine. Getaltistiki iskustveni ciklus je prirodan proces. Zavisno od zadatka koji se
postavlja, bilo to tranje ili relaksacija, zdrav organizam e podesiti proces disanja tako da bude
maksimalno efikasan. Vei, makroskopski ciklusi, npr. sekvence odrastanja, mogu trajati itav ivot. Vei
ili manji ciklusi, kreativno i na zadovoljavajui nain, e biti ostvareni ako se omogui prirodnim
procesima da dosegnu svoj organizmiki zavretak.

Izbor i primena prikladne Pun i vibrantan

AKCIJE faze kontakta FINALNI KONTAKT
 19

MOBILIZACIJA ZADOVOLJSTVO
i uzbuenje ili post-kontakt i
faza kotakta dovravanje getalta

SVESNOST o javljanju POVLAENJE ili

socijalne ili bioloke potrebe organizam u mirovanju
faza poetke kontakta

SENZACIJA pre kontakta

Slika 3 Ciklus formiranja i destrukcije getalta

Jednostavna, ali suptilna paradigma dobro prezentuje funkcionisanje zdravog organizma. Svaki
poremeaj ciklusa predstavlja bolest (nepredvidiva igra rei: disease=bolest i dis-sease =potekoa) i
potpunije e se o tome govoriti u sledeem poglavlju. Ovo poglavlje koncentrie se na ozdravljujui
ciklus (ciklus zdravlja) i njegovu vezu sa savetodavnim procesom. Ako nema ometanja toka, ciklus se
odvija na ritmian i potpun nain, idui u susret potrebama osobe koje se smenjuju. Ako, svaka nova
potreba koja se pojavi, postaje jasna figura sve dok se na nju obraa panja, posle ega ponovo postaje
pozadina. Ovo je fenomen organizmike regulacije - nain na koji ljudi reguliu svoje normalno
funkcionisanje, kao npr. disanje, hranjenje, seksualnu aktivnost i eliminaciju, u cilju zdravog ivljenja.
Ciklus ili talasasta pulsacija mogu varirati od vrlo kratkog trajanja do veoma dugih vremenskih perioda
(sezonske promene).

Alternativne poetne take

Ciklus se predstavlja ovde kako bi se razmatrao sa razliitih poetnih taaka, odnosno polazei od faze
povlaenja ili odmora. Svaki ljudski ciklus ne polazi nuno od jedne odreene take. Model ciklusa
instinkta predstavlja konceptualno sredstvo koje treba da naglasi jedinstvenu prirodu iskustva. Nije nam
namera da ukaemo na uzroke. G se u veoj meri bavi pitanjem kako, na koji nain, nego pitanjem
zato. Na nekim drugim mestima razmatranje ciklusa poinje od faze senzacije. ena zanoveta, njen
mu se povlai, a ona i dalje zanoveta. Ili suprug se povlai, njegova ena zanoveta, a on se povlai jo
vie. Da li to njeno zanovetanje uzrokuje njegovo povlaenje, ili njegovo povlaenje uzrokuje njeno
zanovetanje? Sa fenomenoloke take gledita sada i ovde, oboje su podjednako odgovorni za proces
koji zavrava nepoeljnom situacijom i niko nije kriv. Proizvoljno odreivanje uzroka suprotno je G
pristupu. Getaltista posmatra par i njihovo polje odnosa kao jedinstvenu celinu u kojoj je svako od njih
simultano kauzalno i reaktivni povezan sa ponaanjem onog drugog u njihovom SISTEMU.

Faze ciklusa

Teorijski i iskustveno, ciklus se moe posmatrati iz bilo kog izabranog ugla. Slika 3.1 predstavlja jedan
od moguih prikaza faza ovog ciklusa. Razliite faze zamiljene su tako da privuku panju na
sekvencijalno razliite take fokusa u procesu G formacije i destrukcije. Zbog statine prirode pisane rei
moe izgledati da postoje skrivene razgraniavajue linije meu fazama. To nije tano, ovakva zabluda
je proizvod pokuaja da se sutina lomljenja talasa okeana nacrta tehnikim crtanjem ili da se opie
matematikom formulom. U pravom getaltistikom duhu kada je jedna faza u ascedentu, nadmona,
ostale su pozadina. Razdeliti ljudske ritmove na ograniene podeljene faze, predstavljalo bi nasilje. U
svako doba itaoc e dobro uiniti ako se priseti da se faze pretapaju jedna u drugu, da se razvijaju i
nastavljaju jedna na drugu, kao ostali prirodni vremenski obrasci, koje je teko prognozirati, ali je bolje i
 20

to pokuavati, nego nametati bilo kakvu predstavu o tome kao npr. saditi biljke bez opasnosti od
smrzavanja.
Povlaenje

Prva faza ciklinog niza, o kojoj emo ovde govoriti, je faza povlaenje ili odmora. U ovoj fazi osoba
moe biti uravnoteena ili centrirana izmeu formiranja i destrukcije getalta. Ne izdvaja se jasna figura i
organizam je u stanju hemeostaze ili savrene ravnotee - nije ni suvie toplo ni suvie hladno. Osoba
nije ni u stanju seksualne pobuenosti ni u stanju seksualne deprivacije, nije napeta ni uzbuena. Ovo je
faza mirnog odmora koja sledi posle zadovoljavajueg kompletiranja getalta, npr. postorgazmiko
mirovanje. To je period kada nema snane figure koja se javlja u svesti. Ovo stanje karakterie
beskonaan spektar mogunosti koje se mogu javiti. "ta se zanimljivo moe dogoditi sledee? Javlja se
kao tiho, otvoreno pitanje". ( Hal, 1977: 53).

Senzacija

Organizam ne moe ostati u stanju mirovanja beskonano dugo. Novi organizmiki deficit ili suviak
mora se pojaviti kod ivog oveka. Unutranji ili spoljanji poremeaji, u vidu potrebe koja se bori za
zadovoljenje ili zahtev koji se pred nas postavlja, uticae na homeostatiku ravnoteu organizma i
okoline . Postepeno ili iznenada, figura e se pojaviti iz neizdiferencirane pozadine i postati figura za
nas. (npr. elja za oljom aja). Perls i drugi (1951/1969) razlikuju sledee etiri vrste takve senzorne ili
proprioceptivne ekscitacije:
1. Periodine potrebe, ili apetiti, koje trae kontakt sa sredinom, npr. glad ili ljubav.
2. Povremeni bol, napetost, kada se kontakt ili figura snanije vezuje za telo.
3. Stimulacije koje se razvijaju kao apetit, emocije ili bolovi izazvani dogaajima u sredini, npr. odbijanje
telefonskog poziva ili ljubavnog zagrljaja.
4. Fizioloka podeavanja, koja se javljaju kao odgovor na promene u sredini, to mogu biti promene
temperature, nivoa stimulacije, buke, ili zemljotresa.

Perls i drugi odreuju ovo stanje kao stanje pre kontakta koje najavljuje poetak procesa formiranja
figure/pozadine. Moe se rei da se to odnosi na fazu kada sirova senzorna proporceptivna informacija
poinje da se registruje ali pre nego to se sasvim jasno javi u svesti.

Svesnost

Postepeno ili iznenada moemo postati svesni bilo kog od ovih dogaaja koji napadaju, senzornim ili
propriocentivnim putem, slobodan tok svesti. Nova figura koja se javlja postaje taka fokusa
interesovanja naeg iskustva u datom momentu. to je urgentnije ova figura - npr. poarni alarm- bri i
jasniji e biti odgovor. Verovatno e trebati vie vremena da bi se elja za aom vode pojavila kao
snana figura u koliko je u toku as. Svesnost je vrsta doivljavanja. To je proces budnog kontakta sa
najznaajnijim dogaajem u individualnom ili sredinskom polju, uz punu senzorimotornu, emocionalnu,
kognitivnu, i energetsku podrku. (Jontef, 1979:29). To je funkcija pridavanja znaenja, koja stvara svee
getalte - nove uvide u oigledno jedinstvo rasparenih delova samosaznanja, ili svesnosti, kao kada se
prvi put oseti zlatan miris oljutene narande. Kada situacija zahteva svesnost o prolosti ili anticipaciju
budunosti, efikasna svesnost to uzima u obzir. Npr. ovek od pedeset godina koji je postigao izuzetno
uspenu karijeru, dolazi na savetovanje. On je postao svestan nezadovoljstva emotivnom prazninom
njegovih odnosa sa familijom i prijateljima. Ranije je smatrao svetski uspeh dominantnom potrebom,
sada je kvalitet odnosa sa drugima postao znaajan. Njegova svesnost o ovoj novoj potrebi zahteva
panju, stavljajui njegove prethodne ambicije u pozadinu.
 21

Mobilizacija

Svest o potrebi obino prati uzbuenje i mobilizaciju selfa. U ovom stanju emocionalne i/ili fizioloke
pobuenosti, objekt-figura ili potreba postaje jasnija i otrija, stvarajui energiju i predstave razliitih
mogunosti zadovoljavanja. Zdrava osoba u ovoj fazi: 1. die dublje i potpunije,2. motoriki sistem je
aktiviran i spreman za pokret, 3. a ula su maksimalno otvorena za senzacije iz sredine. Npr. mlada
ena dolazi na savetovanje u vezi sa karijerom: Ana je inteligentna i talentovana za mnogo toga.
Uzbuena je zbog akademske karijere, ali joj je potrebno savetovanje da je osposobi da uini najbolji
mogui izbor. U toku savetovanja je vano istraiti koje polje izuavanja bi bilo podrano od strane
linosti, kao celine, pod produenim stresom, ili tokom duih vremenskih perioda, kakvo je npr.
trogodinje ili petogodinje studiranje. Ova faza zdravog ciklusa slina je fazi uzbuenja ili mobilizacije
kontakta, koje je opisao Perls i dr. 81951/1969).

Akcija

Druga taka u procesu kontakta (ili formiranja figure) moe se identifikovati kao faza "kontaktiranja,
stvaranja kontakta", odnosno faza izabiranja adekvatne akcije (Perls i dr. , 1951/1969). Ona ukljuuje
organizaciju perceptivne, bihejvioralne i emocionalne aktivnosti. Klijent bira i odbacuje mogunosti.
Osoba aktivno posee za mogunostima, nastojei da prevlada prepreke i pritom eksperimentie sa
razliitim vidovima prikladnih akcija. Ponaanje je znaajno za optimalno ostvarenje potreba sada i ovde.
Nezapopslena, trideset godina strara, osoba pie veliki broj razliitih molbi za zaposlenje, redovno dolazi
u biro rada i angauje se u dobrovoljnim aktivnostima, kako bi ostala budna i zainteresovana, i
istovremeno ostvaruje kontinuitet u svojoj profesiji, drei korak sa najnovijim metodama i saznanjima.

Zavrni kontakt

Birajui i pripremajui adekvatnu akcuju, vodei rauna o energetskim mogunostima, kako u stvarnosti,
tako i u imaginaciji, osoba ostvaruje finalni kontakt, vibrantan kontakt.
Nae senzorno i motorno funkcionisanje (vid, sluh, oseaj, pokret, dodir)su funkcije pomou kojih se
ostvaruje kontakt. Vano je upamtiti da, kao to je celina vie nego suma delova, tako je i kontakt vie
nego suma svih funkcija koje ulaze u njega. Gledanje i sluanje ne garantuje dobar kontakt, ve nain
na koji neko vidi ili uje determinie dobar kontakt. Kontakt se moe ostvariti sa objektima ili delovima
prirode, kao i sa ivotinjama ili ljudima, uspomenama, predstavama, delovima sebe. Kvalitet kontakta
stvara razliku izmeu zalaska sunca i bogatog, ivahnog i potpunog doivljavanja zalazeeg plamenog
sunca. Kontakt se odigrava NA GRANICI SELFA I SREDINE, i to je naa sveta relacija sa naim
svetom. To je proien kvintesencuja fokusirane panje, koja za trenutak biva nerazdvojna od fokusa
panje. To je trenutak javljanja klimaksa tokom voenja ljubavi, trnci koji se ire kimom za vreme
sluanja muzike, to je potpuna zaokupljenost zadatkom kada se delovi kreativnog problema poinji
slagati u celini. Isto vai i za raspravljane, izbacivanje make na ulicu ili zevanje. Kvalitet kontakta
odreuje da li ivot prolazi pored nas ili se potpuno doivljava. Posle mnogo godina stoike
ravnodunosti posle smrtnog sluaja u porodici, provala suza javlja se kod klijenta. On mrmlja kroz suze
"oseam bol, plaem i oseam se potpunim!"Ovo je Getalt, ne menjanje, ili elja da se neto uini
drugaijim, ve ponovno uspostavljanje prirodne ekspresivnosti, pokretljivosti i ivotnosti iskustva koje
tee, bilo kroz erupciju ili teinu. "Nadalje, kontakt se iri u interakciji sa neivim i ivim objektima,vidi se
drvo ili zalazak sunca, uje se vodopad ili tiina peine - sve je to kontakt. Kontakt se takoe moe
ostvariti sa seanjima i predstavama, koje se potpuno i otro doivljavaju... Kontakt je dinamika relacija
koja se javlja u granicama dve podjednako privlane, ali jasno diferencirane figure od znaaja za
organizam. Diferencijacija se moe uspostaviti izmeu organizma i drugog organizma, ili organizma i
neke nove neive pojave u sredini, ili organizma i nekog njegovog novog kvaliteta". (Polster i Polster:
1974: 102-8).
 22

Dobar kontakt je glavna ideja G. Perceptualno, to je ekvivalentno sa jasnim i ivim fokusiranjem na

najvanije aspekte line situacije kada stimuliu iz pozadine ne ometaju potpunost panje ili kvalitet
interakcije. Pozitivni primer odnosi se na nain na koji osoba esto sasvim jasno uje razgovor svog
partnera sa drugim na zabavi, zanemarujui zagluujuu buku nekoliko drugih razgovora i muziku.
Vizualni primer je nain na koji ostale osobe iz okruenja bivaju potisnute u pozadinu, dok se figura
voljene osobe pojavljuje u masi na aerodromu. Potpuno doivljavanje ae vina ili prijateljstva, analogno
je ovim primerima. Uivanje u oba moe biti manje ili vie kompletno, zavisno od toga hoe li se
beznaajni uticaji potisnuti u pozadinu. Za par trenutaka ili neto vie, jasna figura je jedini getalt koji
postoji, figura proima sada i ovde bogatstvom i jasnou, koja je naroito spontana, ujedinjenom
percepcijom, pokretom i oseanjem u akciji, koja se izraava kroz potpuno telesno angaovanje, bilo da
je re o bolu ili seksualnom klimaksu. Potpuni finalni kontakt obeleava zatvaranje pojedinog getalta. U
trenutku osoba je potpuno angaovana figurom koju je kreirala ili otkrila. Zdrav kontakt karakterie
angaovanje celim telom i srcem u onome to je za osobu najznaajnije u datom trenutku. Bazina
potreba ljudskih bia je da budu u takvom kontaktu sa drugim ljudima (kao i da budu odvojeni od njih).
Kontakt je izvor nae najvee radosti ili najvee patnje.
"Kontakt je inkompatibilan sa nepromenljivou. Kroz kontakt osoba ne mora POKUAVATI da se menja,
promena se naprosto javlja". (Polsterovi, 1974: 101). Pravi kontakt, paradoksalno, otvara vrata promeni.
Ciklus se dalje razvija.

Zadovoljenje

Sledea teko odreiva faza je ona koju Perls i drugi (1951/1969) naziva fazom post-kontakta (posle
kontakta). To se zapravo odnosi na zadovoljenje i kompletiranje getalta. Ovo je faza u kojoj osoba
doivljava duboko organizmiko zadovoljstvo, to se moe uporediti sa rumenilom posle izlaska sunca,
odnosno stanja posle doivljaja potpune intimnosti ili kreativne ekspresije. Slika koja dobro prikazuje ovaj
trenutak je slika majke koja dri golo dete koje je trenutak pre toga bilo deo nje. To je smirenje posle
oluje, dragocen as pre razdvajana ili povlaenja. Ovo je proces varenja i asimilacije, kada osoba moe
ispljunuti ono to nije prihvatljivo ili hranljivo - ono to nuno sledi - to su aktivnosti razgraivanja i
apsorpcije. Faza posle kontakta ili zadovoljenja esto se isputa iz teoretskog razmatranja ciklusa. To
moe biti odraz nedovoljnog znaenja koji se pridaje zavrnim fazama ljudskog iskustva. Ipak, znamo da
reeno zbogom postaje zaista znaajno samo onda kada zaista cenimo ono to ostavljamo za sobom.
Tipino je za ljude da brinu o dogaajima mnogo pre nego to se oni dogode, a retko kad ljudi slave
dogaaje mnogo nakon to su se oni odigrali. Moda se u kulturi koju predvode mukarci, prethodni
aktivni delovi ciklusa preterano vrednuju u odnosu na kasnije, u veoj meri, arhetipski gledano, enske
faze. Ipak, ovaj period postepene asimilacije, "silaznog uivanja", u iskustvima dok se povlae iz fokusa
u pozadinu, moe biti izvor dubokog zadovoljstva ili saznanja. Iskustvo prelaska iz jednog stanja u
drugo, jednostavno kretanje kroz vreme, lako izmie ljudima dok se suoavaju sa sloenim
svakodnevnim zadacima. Budui da nita ne ostaje u stanju mirovanja, sem u naem zamiljanu, svi mi
ivimo na prelaznoj taki izmeu sada i onoga to sledi. Kroz ovo kretanje ljudi ostaju svei i njihove
ivotne prie se razvijaju. Terapeut, kao i pripoveda, tei da prepozna i ojaa ovaj neizbeni pokret, ak
i ako ga njegov pacijent ne vidi. (Polster, 1987:67).

Povlaenje

Povlaenje sledi ponovo posle faze posle kontakta, dolazi do povlaenja u "plodnu prazninu", odakle
senzacije najavljuju novu potrebu koja e se pojavitio ponovo. Onda iznova poinje ciklus
samoregulacije sa doivljajem prazne - neutralne tranzitivne zone, koja prati povlaenje i prethodi
senzaciji. Vidljivi ciklus ne razlikuje se od unutranjeg, isti principi vrede podjednako za suptilnije
funkcije,kao to je potreba za fizikim kontaktom ili prestiom ili artistikom ekspresijom, pa sve do
biolokih potreba za hranom, kiseonikom i defekacijom.
 23

FAZE SAVETODAVNOG PROCESA POVEZANE SA ZDRAVIM CIKLUSOM

Senzacija

Ljudi obino postaju svesni svojih potreba za savetovanjem kada postoji unutranje ili spoljanje
ometanje homeostaze njihovog ivota. Hormonalni disbalans u adolescenciji esto je praen
emocionalnim burama koje donose adolescentu i njegovoj porodici potrebu za savetovanjem. Promena u
socio-ekonomskom sistemu (sredinsko polje organizma) takoe moe izmeniti status qvo. trajk rudara
u Britaniji naveo je mnoge porodice na ponovnu promenu njihovih uloga, verovanja i politikog
angaovanja. esto se prvi znaci nezadovoljstva javljaju u vidu fizikih senzacija - stezanje u grudima,
trajna hladnoa, pojaane smetnje disanja ili glavobolje. Frencis , pedeset godina stara, dolazi na
savetovanje. Ona je posluno sledila preporuke iz svog detinjstva i indentifikovala se sa polnim
stereotipima iz pedesetih godina. Njeno tree dete nedavno je napustilo dom zbog fakultetske edukacije
i ona doivljava oseaj gubitka, te se javlja potreba da ponovo proceni smisao svog ivota, poto je
"gnezdo ostalo prazno". Sve do ove take svoje istorije ona nije osetila potrebu za savetovanjem, ali je
zbunjena i smetene zbog socijalnih, fiziolokih i intelektualnih promena koje su se dogodile. Njen mu
gubi interesovanje za seks i sve vie vremena provodi pred televizorom, dok se ona sve vie interesuje
za seks.

Svesnost

Ovo novo saznanje o sebi i sopstvenim emotivnim potrebama deluje kao posticaj za savetovanje.
Pojaana svesnost o potrebi, kao to je ona da se nekome kae o preomenama koje su se dogodile u
ivotu, ine da ona vie panje obrati na lanke u asopisima koji se bave linim problemima. Ona
"uhvati sebe" kako slua radio emisije koje se bave tom problematikom. Otkriva da je nekoliko njenih
poznanica u prolosti ilo na savetovanje i raspituje se o njihovom iskustvu.

Mobilizacija

U taki mobilizacije tenzija, povezana sa potrebom koja se javila, postaje energizovana. Uzbuenje se
manifestuje kroz promene u autonomnom nervnom sistemu, dok se doivljava poveana pobuenost.
Ona (Frencis) mobilie relevantne izvore u sebi i okolini, ukljuujui procenu koliko bi savetovanje moglo
kotati. Spremna je da se otvori emocionalno i intelektualno u savetodavnom procesu. Frencis telefonira
traei susret sa savetnikom kojeg joj je preporuila najbolja prijateljica. Nekoliko dana kasnije sree se
sa savetnikom po prvi put. Dok ulazi u njegovu kancelariju ona doivljava ubrzan rad srca, disanje i
uzbuenje zbog nove situacije u kojoj se nalazi. Otkriva da je ovo oseanje pomalo slino anksioznosti,
ali zna da nema stvarne opasnosti u ovom kontaktu. Raduje se korisnom susretu verujui da, iako
proces nije uvek prijatan, ona moe neto nauiti iz ovog susreta.

Akcija

Ovo je faza u kojoj Frencis preuzima akciju. Ona bira i primenjuje adekvatnu akciju organizujui svoje
perceptualne, emocionalne i bihevioralne aktivnosti u skladu sa ciljem otkrivanja sopstvenih potreba.
Potreba, koju je prethodno identifikovala, je elja da ostvari sebe i svoje potencijale izvan uloge koju joj
 24

je drutvo propisalo. U prvim fazama savetodavnog procesa najvei deo njene emocionalne i mentalne
energije angaovan je u forsiranju radnog saveza sa savetnikom. Ona mu postavlja pitanja o obuci,
superviziji i dozvoli za rad. Koristei sopstvenu procenu i intuiciju o njemu kao osobi , ona odluuje da je
vredan poverenja i spremna je da otvori ak i one delove sebe koje je prethodno izbegavala. Uspeva da
izrazi bes zbog zabrane koje joj je postavio obrazovni sistem, i nastavnici koji nikada nisu ozbiljno cenili
njen potencijal. U savetodavnom procesu osposobljava se da eksperimentie i istrauje svoje potrebe, i
podrana je da se odvoji od oekivanja vezanih za ulogu majke i supruge, koje su joj nametnuli drutvo i
porodica. Poinje razvijati doivljaj sebe kao posebne osobe sa pojaanom senzornom svesnou i
finom osetljivou za sopstvene fizioloke i psiholoke procese. Angauje se u eksperimentima koji joj
pomau da razmotri poruke i definicije sebe koje je, metaforiki govorei, progutala kao devojka i poinje
da ih revidira, odluuje koje e zadrati, koje ispljunuti, a koje provakati i svariti. Ona eksperimentie sa
razliitim opcijama ispunjenja sopstvenog ivota, kao to su npr. otpoinjanje ugostiteljskog biznisa,
ulazak u ljubavnu vezu, odlazak na univerzitet kako bi studirala hemiju. Vodi dnevnik snova, uzima
asove grnarstva i trai uzore u enama koje su promenile svoju karijeru u srednjim godinama.

Finalni kontakt

Kontakt u toku savetodavnog procesa ukljuuje potpunu svesnost to veeg broja aspekata problemske
situacije.Taka zastoja, ili impasa, postaje centralna figura koju treba razreiti pre nego to osoba
rezimira svoje razvojno putovanje. esto ovo prati ponovno prisvajanje celokupnog spektra emotivnih
odgovora - besa, straha, tuge i radosti. Dolaskom u dodir sa tim oseanjima i izraavanjem nagomilanih
povreda i razoaranja iz njenog ivotnog konteksta, Frencis se osposobljava i osnauje da se nosi sa
svim intelektaualnim, bihejvioralnim i psiholokim izvorima svog problema. Tokom ove faze, Frencis
razreava konflikt izmeu onoga to eli da ini, a to je da ostvari latentne potencijale, i onoga to je
navikla da veruje da treba da ini, a to je da se smiri u srednjim godinama i plete demper za svoje
unuke. Ovaj period pravog kontakta je vrhunac savetodavnog procesa, koji se esto doivljava kao
"metanoia" (preokret). Posle ovoga klijent se ne moe vratiti preanjem nainu bivanja. Znaajne
komponente socijalnog sistema su takoe pod uticajem njenih promena. Suprug i deca su prerasli
poetni skepticizami nesigurnost i potuju i hrabre Frencisin porast kompetentnosti i vere u preporoenju
sebe. Njen mu je zaintrigiran i uzbuen time to je ona ponovo otkrila senzualnost i elju da seksualno
eksperimentie. Deca ale za gubitkom sigurne i dobre stare mame, ali se takoe ponose njome na
ceremoniji dodela diplome na fakultetu.

Zadovoljenje

Fazu zadovoljenja obeleava faza uivanja i integracije. Sastanci vie nisu optereeni konfliktnim
oseanjima i ambiuvalentnim emocijama, ve postoji jasan oseaj razvojnog zadatka koji je uspeno
dovren. Frencis nije vie frustrirana i prevazila je poetne strahove u vezi sa sopstvenom
inteligencijom i socijalnim vetinama. Ponekad se osvre unazad alei za jednostavnou ranijeg ivota
kada je bila u manjoj meri svesna i odgovorna za sebe. Ipak, korist i bogatstvo, ostvareno zahvaljujui
potpunoj predanosti putu samorazvoja i samoostvarenja, ine joj se znaajnijim. Savetodavan odnos
postaje sve manje vaan i soba za konsultacije postaje sve vie mesto na kojem deli plodove sopstvene
svesnosti i slavi svoje uspehe.

Povlaenje

U poslednjim fazama ozdravljujueg ciklusa savetovanja, klijent se priprema za naputanje

savetodavnog odnosa. On ili ona nauila je mnoge vetine i tehnike za poveanje samosvesti i efikasno
reavanje problema, koje moe sada koristiti bez voenja od strane terapeuta. Frencis se neno oprata
 25

od savetnika. Tuna je to se ovaj kontakt, koji je bio toliko hranljiv i toliko vaan za nju, sada pribliava
kraju. Uzbuena je i zadovoljna zbog toga to e samostalno nastaviti sopstveni rast. Izgradila je za
sebe druge suportivne strukture kao npr. udruenje ena profesionalki koju redovno poseuje. Njen
suprug je u veoj meri postao njen prijatelj i par. Njen novi ivot, u svom bogatstvu, i sa svim izazovima,
postao je figura. Iskustvo savetovanja prelazi u pozadinu.

Mikroskopski ciklus u okviru makroskopskog ciklusa

Ozdravljujui ciklus u procesu savetovanja opisan je u prethodnom tekstu. Taj proces, moe potrajati
nekoliko nedelja ili nekoliko godina. Ali priroda ovog ciklusa konstantna je u razliitim situacijama i
vremenu, i na isti nain se manifestuje u samo jednom satu savetovanja. Klijent prelazi sa 1. svesti o
aktuelnoj potrebi ka 2. mobilizaciji energije koja e se potrebom baviti, ka 3. organizovanju
perceptualnog, emocionalnog i fiziolokog nivoa funkcionisanja, da bi ostvario i upotpunio izraavanje
sebe ili susret. Posle ovog sledi zadovoljstvo i uivanje, iza kojeg se ponovo javlja sledea vana tema.
U ovom poglavlju idealan tok savetovanja je opisan - klijent i savetnik su se kretali gotovo bez zastoja,
kroz razvojni sled formiranja getalta i dovravanja getalta, naravno u stvarnom ivotu, samo u retkim
sluajevima, sve je tako lako. Verovatnije je da e biti mnogo loih poetaka, nestalne progresije,
regresije i povremenih zastoja. Sledee poglavlje e se baviti nekim od mnogih naina na koji se glatko i
harmonino funkcionisanje ciklusa moe poremetiti.
 26

4. DISFUNKCIJE I POREMEAJI CIKLUSA

Monah: Da li se uvek trudite da se ponaate u skladu sa istinom?

Majstor: Da, zaista. Kada sam gladan jedem, kada sam umoran spavam.
Monah: To je ono to svi rade.
Majstor: Ne.
Monah: Zato ne?
Majstor: Zato to dok jedu, ne jedu, razmiljaju o nekim drugim stvarima, dozvoljavajui sebi da na taj
nain budu poremeeni. (Suzuki, 1949).

Holistika perspektiva i njen nain sagledavanja porekla, mehanizama i faza oboljenja, bie detaljno
razmotreni u diskusiji koja sledi i bavi se svim komponentama ovog procesa. U duhu getalta, molim vas
da u svesti drite injenicu da je ivot celina uvek vie nego suma njenih analiziranih delova. Svaki deo
ove diskusije je privremen i nuan presek kroz proces koji se odvija.

Koncept "bolesti" (poremeaja, potekoe)

Jedan od bazinih koncepata G teorije je da je osoba u osnovi zdrava i da se bori za ravnoteu, rast i
zdravlje. Prema tome, svaki pristup, koji pretpostavlja da je ljudsko bie u sutini oteeno, je
inkompatibilan sa G pristupom. Perls je skrenuo panju na injenicu da biljke i ivotinje ne spreavaju
sopstveni rast - to ine samo ljudi. Premda je koristio re neuroza pisao je zapravo "trebalo bi je nazvati
poremeajem rasta i razvoja". (1969b: 28). Za getaltistu vodea vizija je slika zdrave, samoreguliue
sutine linosti. Zadatak ozdravljenja je da se ohrabri uklanjanje prepreka, smetnji, i zapreka
samoostvarujuem procesu. Za veinu ljudi termin potekoe sadri konotacije bolesti oko koje se
angauju medicinski i psiholoki aspekti.Getaltisti preferiraju upotrebu termina potekoe ili
poremeaja, kako bi opisali stanje u kojem osoba ne funkcionie potpuno, kako bi naglasili stanje u
kojem osoba nije u harmoniji. Akcija, kontakt, sposobnost da se ine izbori i autentinost, karakteriu
zdravlje u getalt terapiji, slino, otpor, rigidnost i kontrola, praene napetou, karakteriu stanje
poremeaja." (Van De Riet i dr., 1980/1985: 60). Kada se kod ljudi javi potekoa oni sebe ne
doivljavaju kao celovite linosti u dobrim psiholokim i fiziolokim relacijama sa svojom sredinom. Ne
kreu se efikasno, s lakoom i gracioznou kroz ciklus ssvesnosti. Na mikroskopskom nivou, snaan
psihofiziolokji obrazac zadravanja (kao to je npr. nepotpuno disanje dranjem naduvanih plua),
ometa prirodni tok disanja. Ovo onemoguava osobu da koristi disanje efikasno kao podrku odabranim
ciljevima, upravo kao to npr. nespremnost osobe da napusti zastarele navike i nekadanji identitet na
psiholokom nivou, ometa sposobnost linosti da doivljava nova iskustva. Zdravlje ili bolest javie se
zavisno od toga da li je tok formiranja - destrukcije - ponovnog formiranja getalta, ometen ili nije. Neki
getaltissti smatraju da poremeaj nastaje IZMEU razliitih faza npr. izmeu faza senzacije i svesnosti i
mobilizacije itd. (Cinker, 1978). Pristup korien u ovoj knjizi bazira se na Perlsovom shvatanju prema
kojem se poremeaji javljaju ZA VREME TRAJANJA odreene faze ciklusa. (Razliita shvatanja mogu
biti korisna jer se ometanja mogu pojaviti izmeu faza, u toku njihovog trajanja ili oko njih. Naravno,
 27

budui da su novo samo koncepti koji nastoje da opiu ljudsko iskustvo, svako shvatanje je delimino
tano, nijedan pristup nije "istina"). Ciklus svesnosti, sam po sebi, je zdrav, bazira se na ciklusu doivljaja
odnosno, verovatnom redosledu prirodnog ostvarivanja potrebe linosti. Ukoliko je originalna
organizmika potreba negirana ili zamenjena, ne moe biti zdravog zadovoljenja, ciklus u sutini nee
ostvariti cilj, i kod osobe e se javiti potekoe.

"NEDOVREN POSAO" I FIKSNI GETALT

Nedovren posao

Ideja nedovrenog posla je osnovna zamisao G pristupa kojom se objanjava nain na koji energija
postaje blokirana. Zamisao se odnosi na injenicu da jedino stalan tok energije omoguuje formiranje
getalta - dovrenih celina ili organskih jedinica. Svaka potreba koja se javlja navodi nas na aktivnost
kojom emo dovriti organizmiki ciklus. Hitna potreba povezana je sa ovde i sada stvarnou (npr.
potreba da se ode u toalet) ili moe biti povezana sa nedovrenim poslom iz prolosti koji zahteva
zavravanje u sadanjosti (npr. potreba za odobravanjem od strane roditelja).
"Poto se jedna situacija dovri, sledea nedovrena situacija zauzima njeno mesto, to znai da je na
ivot, praktino nita drugo nego, beskonaan broj nedovrenih situacija - nekompletnih celina. Tek to
dovrimo jednu situaciju sledea se javlja. " (Perls, 1969b:15).
Kada se ljudi ne kreu s lakoom i spontano kroz ciklus svesnosti u susret svojim potrebama, dogaaj se
ne moe dovriti. Neka epizoda iz detinjstva, neka znaajna potreba, ostala je nezadovoljena i osoba
nije dovrila ciklus na nain koji bi za nju bio bioloki ili psiholoki valjan. Npr. detetu se ne dozvoljava da
tuguje ili plae zbog smrti kunog ljubimca, to moe spreiti odraslu osobu da ulae emocije u nove
veze, budui da bol iz prolosti nije bila dovoljno izraena na nain koji bi bio zdrav/harmonian.
Slino, doivljaj bola, odbijanja ili besa prema drugim ljudima, treba da bude razreen kroz prirodnu
akciju (za ta je udisaj metafora) ili prihvatanje oseanja gubitka ( za ta je izdisaj metafora).
Bez takvog razreenja doivljaj je nekompletan ili nedovren, i energija i psiholoki izvori zaliha zadrani
su oko nedovrene situacije. Fizioloki ekvivalent psiholoki nepotpunom getaltu manifestuje se i vidu
karakternog telesnog oklopa koji dri grudi u kolapsu u poziciji rezigniranosti, ili u obliku zadravanja
daha u naduvanim prsima u poziciji pretee agresivnosti. Nedovren posao moe da bude
nezadovoljavajui odnos iz prolosti npr. neizvren protest protiv surovosti roditelja, ili to moe biti
aljenje protiv zapostavljanja odreenih potencijala linosti.
Psiholoka enerhija linosti postaje ograniena ili potisnuta iz svesnosti. Potiskivanje slabi potencijale za
doivljavanje ivota u punom bogatstvu ovde i sada sa potpunom psiholokom i fiziolokom osetljivou.
Oseanje suparnitva prema bratu kojem nije doputana ekspresija ("naravno da ti voli svog mlaeg
brata") moe se manifestovati u odraslom dobu kroz hroninu bol u leima iza desnog ramena. Re je o
premetanju orginalne potrebe za protestom u miie tela. Na taj nain potreba se otuuje od prvobitnog
cilja, pri emi se ne naputa, ali se ne zadovoljava. Fiziki i psiholoki nedovrena situacija nastavlja da
zahteva dovravanje i budui da originalna situacija nije na zadovoljavajui nain dovrena, osoba ne
moe u potpunosti uivati u zadovoljstvima sadanjeg trenutka i odnosima koji moda nisu suparniki,
kao to su bili oni iz prolosti. Naravno da patologija koja se javlja u odrasloj osobi nije uvek rezultat
samo jednog dogaaja, ve se razvija iz matrice varijabli ukljuujui i sadanju ivotnu situaciju osobe.

Potreba za dovravanjem

Nedovren posao predstavlja nekompletan getalt. Ipak, nekompletiranje celine je tako temeljna
injenica ljudske prirode da ljudi dovravaju celine, premda, na iskrivljen i izopaen nain.U zdravom
 28

ciklusu svesnosti, kada dete doivljava potrebu npr. gladi, mobilie svoju energiju i deluje glasno plaui i
traei da ga negovatelj nahrani.Kada ova adekvatna akcija ostvaruje pun i dobar kontakt sa sredinom
(tj. sa negovateljem) glad je zadovoljena. Dete doivljava zadovoljstvo, to je evidentno iz relaksacije
usana oko bradavice i sadrajnog izraza lica.Tada se prirodno javlja nova potreba.To moe biti potreba
za snom, milovanjem ili stimulacijom. Ma ta bilo, ako se potreba na zadovoljavajui nain dovri,
sledea potreba e se pojaviti.
Na taj nain se organizmiki ciklus ponavlja uvek iznova kod zdrave osobe, poto se potreba adekvatno
zadovolji. Bazine potrebe kojima se izlazi u susret, mogu biti beskonano razliite, od kompleksne
potrebe da se dovri simfonija do jednostavne regularne higijene. U manje optimalnim situacijama dete
plae gladno i negovatelj ne odgovara adekvatno. Zdrava deca e pojaati svoje zahteve, vritei glasno
dok negovatelj ne odgovori. To je nain na koji je odgovorno za zadovoljenje svojih potreba, davanjem
na znanje svetu o njima. U nesrenoj situaciji kada negovatelj i dalje ne odgovara adekvatno na
detetove potrebe, privremeno se zaustavlja izraavanje potrebe. To je taka na kojoj se dete "predaje"
(Bolbi,1953.) i getalt je fiksiran na pogrean nain. Na ovom mestu snana i primitivna oseanja deteta
se potiskuju da bi dete ostalo u ivotu. Ovo je praeno fiziolokim promenama koje se manifestuju kao
obrasci zadravanja u telu npr. vrsto stisnuta vilica. Zbog prirodne potrebe za dovravanjem ciklusa,
savetnici esto otkrivaju da deca vre neku vrstu kognitivnog zatvaranja u odnosu na rane traume ili
hroninu deprivaciju. Kao deca, mnogi ljudi su nali objanjenje zato njihove primarne potrebe za
razumevanjem ili negom nisu bile zadovoljene. esto su ovakva objanjenja netana, bazirana na
preoperacionalnom nivou miljenja, prelogina, simbolika i obojena karakteristikama maginog. U to
vreme, to je bio najbolji nain na koji je organizam mogao da dovri situaciju i krene ka sledeoj potrebi.
Dete moe iskusiti bazini oseaj bezvrednosti poto majka jasno izrazi da ne voli da se bavi njegovim
telom i prirodnim funkcijama. Na svoj primitivan, prelogian nain dete trai razlog za ovo. Moda osea
da je to zbog toga to sa njim neto nije u redu. Kasnije e dete uti da je gotovo uzrokovalo smrt majke
pri poroaju. Ovo dalje izgrauje detetov oseaj da je sa njim neto pogreno ili loe, to kasnije biva
inkorporirano u sliku o sebi. Ovakve kombinacije emotivnog, kognitivnog i fiziolokog dovravanja
postaju fiksan getalt - repetitivan i prediktivan nain ponaanja u odnosu na svet i druge ljude. Osoba
uvek nastoji da izae u susret originalnoj potrebi, ne uspevajui, budui da se to bazira na
organizmikom iskustvu neuspeha. Prema tome, prisila ponavljanja potie od neuspenog dovravanja.

Disfunkcije toka ciklusa

Prema G teoriji postoji nekoliko psiholokih mehanizama uz pomo kojih odravamo, u sadanjosti,
nedovrene situacije iz prolosti, liavamo sebe ostvarenja sopstvenih potreba i onemoguujemo dobar
kontakt sa sobom, drugima i sredinom. O tome se esto govori kao o poremeaju granice, koji se moe
posmatrati kao vid fiksiranosti, koji interferira sa zdravim funkcionisanjem kreativnog selfa na granici
izmeu organizma i sredine. U G se o tome esto govori kao o samoregulirajuem delovanju, koje
ukljuuje odbrambene funkcije.Vano je naglasiti proces usmeravanja koji se bazira na dinamikoj
interakciji organizma i sredine, to poveava mogunost promene. Poremeaji granice, o kojima se ovde
govori, na specifian nain ometaju fazu finalnog kontakta ciklusa svesnosti. Veina njih proputa jednu
ili ak sve faze procesa. Perls se koncentrisao na problem konfluencije, introjekcije, projekcije i
retrofleksije, kao preovladavajue naine ometanja kontakta. Gudman se bavio egotizmom, a Polsterovi
defleksijom.
esto se govori o desenzitizaciji. Ostali autori su eksperimentisali sa kombinacijama navedenog, ali u
ovoj knjizi ja u se baviti samo navedenim mehanizmima.
Vano je zapaziti da klasini G teoretiari, kao to su Perls, Polsterovi, Melnik i Nevis, navode situacije u
kojima odrasle osobe svesno i namerno koriste ometanje kontakta, to je u tom sluaju zdrava opcija u
slubi organizma. To treba uzeti u obzir kada se govori o mehanizmima ometanja kontakta, koji su
uglavnom vid hronine ili aktuelne patologije.
Prema Perlsu, ovi mehanizmi su neurotini jedino kada se koriste hronino i neadekvatno. U suprotnom,
korisni su i zdravi kada se autentino izaberu u datim okolnostima, kada se na javljaju kompulzivno.
Ipak, nezdravi su kada su vezani za nedostupne ili nepostojee objekte, kada ukljuuju slabljenje
 29

svesnosti i spreavaju svrhovitu integraciju potreba i doivljaja. Svaki neurotian mehanizam povezuje
se sa ostalim mehanizmima u funkcionalnu celinu. Npr. introjekcija i konfluencija su nuan preduslov za
pojavu projekcije i retrofleksije. Razmatrenje ovih smetnji ne odvija se u terminima klasifikacije neuroza,
ve u obliku metoda istraivanja strukture odreenog neurotinog ponaanja.
"Oigledno je da je svaki neurotini mehanizam fiksacija, a svaki mehanizam ukljuuje konfluenciju,
neto to je nesvesno. Na slian nain svako ponaanje je rezignirano u sluajevima lane identifikacije,
odbacivanja sopstvenih emocija, okretanja agresije protiv sebe, i ujedno je tato! Navedeni pregled
pokazuje redosled prema kojem se fiksacija iri kroz celokupan proces kontakta, i nesvesnost joj dolazi u
susret iz drugog pravca. (Perls i dr. 1951/1969: 458.). Odreeni poremeaji granice mogu biti upadljiviji
u nekim fazama ciklusa formiranja i destrukcije getalta. Redosled kojim neurotini mehanizmi mogu da
se razviju implicira da e ostale faze ciklusa biti spreene, hendikepirane ili ometene u dovravanju, u
tolikoj meri da je bilo koja druga faza nekompletna, ometena ili oteena. Potekoa se moe posmatrati
kao poremeaj u toku formiranja ciklusa getalta ili kao disfunkcija u jednoj ili vie faza ovog ciklusa.
Vano je na koji nain se navedene ideje koriste u terapijskom susretu. Disfunkcija u fazi senzacuje
(koja se ponekad naziva desenzitizacijom ) esto se javlja kada se senzacije iz tela, kao npr. bol ili
neprijatnost, ignoriu a informacije iz sredine se blokiraju.
Primer za ovu vrstu poremeaja je sluaj Dozefin koja dozvoljava sebi da se "smrzne" radei kasno
nou. Kao dete ona je bila zlostavljana, pa je u odrasloj dobi otuena od svog fizikog selfa.
Psihofizioloke ozlede zaostale od povreda u ranom detinjstvu spreavaju je da registruje kada je
povreena, gladna ili umorna. Ona uspeva da odbaci bolne stimuluse, ali se takoe izolovala od bazinih
zadovoljstava i ivotnih radosti. Na savetovanje je dola na preporuku poslodavaca koji su primetili da u
svako doba radi kao efikasan automat, ali su se zabrinuli zbog moguih dugoronih posledica po njeno
zdravlje. Klijenti sa izoidnim crtama linosti pokazuju znaajne poremeaje senzacija, smanjujui ili
ometajui uticaj unutranjih senzacija ili spoljanjih stimulusa.
Disfunkcija faze svesnosti u ciklusu formiranja getalta (u nastavku poglavlja o ovome se govori kao o
defleksiji) javljaju se kada osoba nije potpuno svesna svojih potreba ili zahteva i poziva koji dolaze iz
okoline. Ne pridaje se znaenje ni informacijama koje potiu iz tela, ni informacijama iz sredine. Ljudi
mogu spreiti pojavu nove figure u ovoj fazi ne obraajui panju, ili namerno odvraajui panju, od
onoga to je najznaajnije za zadovoljenje njihovih potreba ili za njihovu dobrobit. Ljudi sa opsesivno
agresivnim crtama linosti mogu omesti stimuluse koji potiu od drugih blokiranjem svoje svesnosti. Npr.
Piter je zadovoljan, sedi povueno, zurei u prozr i mrti se. Lusi ga pita "ta nije u redu?". Glasom koji
odie prezirom, on kae "Nita". Na taj nain on je iskljuije iz kontakta i umanjuje bilo koji uticaj koji ona
moe da ostvari nad njim.
U sledeoj fazi ciklusa- onoj koja naglaava mobilizaciju, disfunkcija se javlja kada se energija
preterano ili nedovoljno mobilie, ili kada se uzbuenje blokira ili pogreno interpretira. Veoma depresivni
klijenti su primer za poremeaj onog dela ciklusa, zbog nesposobnosti da mobiliu svoju energiju, pa
prestaju da jedu ili brinu o sebi. Ovo je esto odgovor na toksine introjekte, npr. na internalizaciju
zlostavljajueg ili zanemarujueg roditelja. Generalizovano uzbuenje i nespecifina mobilizacija esti su
u stanju anksioznosti. Deni se ali da se osea napeto tokom asova na koledu. Njena energija je
svakako pobuena, potencijalno dostupna i prazni se. Ipak, njeno stanje pobuenosti dok sedi u uionici,
miia spremnih da potri i hiperventilirajui u stanju uzbune, ne vodi cilju usmerenoj akciji ili
zadovoljavajuem dovravanju getalta. Mobilizacija treba da bude prikladno primenjena kako bi se
oslobodila njena anksioznost i kako bi ona bila sposobna za intelektualno napredovanje koje eli. Deni
zamilja da nastavnik i kolege smatraju da je ona dosadna i bezvredna i da je preziru. Radei sa Deni u
toku savetovanja postaje jasno da negativne poruke u njenoj glavi potiu iz detinjstva kada je
internalizovala destruktivne atribute koje su joj upuivali roditelji. To je sada postalo njeno sopstveno
uverenje o tome da je bezvredna kao linost i prijatelj, i ona se ponaa u skladu sa tim na nepristupaan
i nezanimljiv nain.
U fazi akcije, disfunkcija se javlja kada se akcija bira i primenjuje, ali nije prikladna za zadovoljenje
primarne organizmike potrebe. esto se poremeaj u ovom delu ciklusa javlja u vidu odbacivanja
delova sebe i njihovog pripisivanja drugima (projekcija), kao kod paranoidnih poremeaja. Projekcija
spreava osobu da u potpunosti bude u kontaktu sa akcijom koja je potrebna da bi se dovrio dogaaj.
Zapravo, akcije se mogu stalno iznova ponavljati kao kod kompulzivnih pacijenata ili adikcija, ali ove
 30

akcije nisu efikasne i ne zadovoljavaju stvarnu potrebu. Npr. kada je Dejk anksiozan poinje sa
opsesivnim ienjem kue, umesto da spozna svoju davno zaboravljenu elju za razumevanjem i
ozbiljnim tretmanom.
U fazi finalnog kontakta disfunkcija se javlja kada akcija nije adekvatno dovrena, energija ispranjena.
Umesto upravljanja ponaanja prema adekvatnoj spoljanjoj meti, ljudi okreu svoje ponaanje ka sebi.
Ovo se naziva retrofleksijom. Npr. umesto da rizikuje ulazei u imtiman odnos i traei intimne veze sa
drugima (ime moe doi u situaciju da bude odbaen) Klaus sanjari i guta hranu, ide na tretmane
masae i kupuje skupu odeu. Umesto da izrazi svoj bes prema efu koji je zloupotrebljava, Alvin se ljuti
na sebe i okrivljuje sebe to je tip osobe koji uvek postaje rtva. Ni u kom sluaju ona ne bi nita rekla
protiv svog efa, ali esto ima napade laringitisa, pri emu doivljava "kako davi sebe, gui sebe" -
upravo kao to bi to elela da uini efu u fantaziji.
Fini miini odgovori (koji se spreavaju inhibicijom ili zdravim razumom) mogu rezultirati trajnim
karakternim oklopom ili mogu doprineti fizikim poremeajima kao to je dijabetes, artritis i rak.
Poremeaji u fazi poskontakta ili zadovoljenja mogu se javiti kada osoba ne doivljava u potpunosti
svoja iskustva, prerano jurei od jednog doivljaj ka drugom. Ljudi koji esto ometaju svoja iskustva u
ovoj fazi esto imaju oseaj nedovrenosti. Oni ostaju u nekom maglovitom oseanju deprivirani
prijatnog oseaja, koji sledi posle dobrog jela ili izazovne konfrontacije sa prijateljem. Jedan od naina
da kontakt ne bude potpuno zadovoljavaju, je da " stalno budemo svesni da smo u kontaktu". To je
kao kada biste bili zaljubljeni i puni sebe uvali kopije ljubavne poezije koju piete. Doivljaj posmatranja
ili komentarisanja sebe i sopstvenog ponaanja naziva se egotizmom (zaokupljenou sobom) ili
posmatranjem - u seks terapiji, i ukazuje na narcistiki karakter. Mnoge ene koje imaju potekoe sa
doivljavanjem orgazma pokazuju da imaju problem upravo u ovoj fazi ciklusa. Zadovoljstvo kontaktom
sa tlom je vie od doivljaja gravitacije kada stojimo ili hodamo, ne mislei u sebi kako smo svesni
dobrog kontakta sa travnjakom. To je, zapravo, potpun doivljaj travnatosti podloge. Disfunkcije u ovoj
fazi svesnosti rezultiraju nedostatkom spontanosti i otuenou od fizikog selfa i okoline. Ljudi koji
hronino ometaju kontakt mogu delovati kontrolisano, ali im nedostaje lakoa i usklaenost sa sobom i
sredinom koja se javlja kada se na trenutak zaboravi na sebe. Metaforiki govorei, oni guraju reku
(Stivens, 1970).
Posle zadovoljenja sledi faza povlaenja ili odmora, koja moe voditi stanju ravnotee, mirovanja i
otvorenosti. Ometanje se javlja kada je osoba nevoljna da napusti prethodne situacije ili, suprotno
ovome, juri ka novoj figuri. Na taj nain izbegava da ostane u stanju praznine, pre nego to se jasna
figura spontano pojavi iz selfa ili sredine. To je karakteristika ljudi kojima je teko da neto napuste.
Moda postoji problem naputanja slike o sebi ili faze ivota u kojoj se odigravala trauma prilikom
preseljenja u novu kuu. Naputanje dogaaja u vezi sa prolosti, i aljenje za njima, nuan je deo
otvaranja sebe ka mogunostima i potencijalima novog. U tranzicionoj teoriji ovo se naziva "neutralnom
zonom". "Radoholiari" ili profesionalci koji sagorevaju na poslu, primer su hroninih poremeaja u ovom
delu ciklusa. Zadovoljstva koja potiu od rada postala su preovladavajua, i njihova vezanost za (ili
konfluencija sa ) izvorom zadovoljstva , postala je blokirajua za deriviranje zadovoljstva iz drugih izvora.
Nevoljnost da se stupi u neutralnu zonu, ili njeno izbegavanje, stvara poremeaj u harmoninom
ritminom pulsirajuem ciklusu.
Poremeaji u bilo kom delu ciklusa prirodno ometaju ritam zadovoljenja potreba osobe. Konfluencija -
moe spreiti zadovoljavajui razvoj faze senzacije, desenzitizacija - moe spreiti punu svesnost,
defleksija - ometa mobilizaciju, introjekcija - moe spreiti efikasnu akciju, projekcija - dobar finalni
kontakt i retrofleksija - fazu zadovoljenja, a zaokupljenost sobom - ometa efikasno povlaenje.
Slika 4.1. predstavlja dijagram ciklusa formiranja i destrukcije getalta sa ilustrovanim primerima tipinih
graninih poremeaja, koji su za potrebe ove knjige locirani u odreene faze. Unutranji deo kruga
predstavlja self, a deo polja van kruga predstavlja sredinu, linija koja razdvaja ovo dvoje je granica meu
njima. Ovo je dodirna linija na kojoj se odvija razmena izmeu organizma i sredine . Sedam graninih
poremeaja, o kojima se ovde govori, oznaeno je manjim strelicama sa malim krugom koje
predstavljaju interpsihiki materijal ili zalihe koje potiu od sredine.

Akcije Finalni kontakt

projekcije retrofleksija
 31

Granica
Mobilizacija
introjekcija Zadovoljstvo
egotizam

Sredina

Svesnost
defleksija Povlaenje
Senzacija konfluencija
desenzitizacija
Slika 4. Ciklus formacije i destrukcije getalt savetovanja

Kako bismo objasnili mentalno varenje materijala upotrebiemo metaforu ponaanja prilikom hranjenja.
Tako, u sluaju desenzitizacije, intrapsihiki stimulusi su blokirani na granici sa unutrnjou.
Desenzitizacija je kao da pokuavamo da jedemo smrznutih usana bez ula ukusa. U defleksiji, stimulusi
iz okoline spreeni su da prodru kroz granicu izmeu organizma i sredine, slino kao kada se vrsto
stisnu zubi da bi se spreilo gutanje. U introjekciji, spoljanji materijal se suvie lako inkorporie - hrana
se guta cela, bez vakanja i bez oseaja ukusa. U projekciji, intrapsihiki materijal se suvie lako
odbacuje, kao kod pljuvanja ili povraanja progutanog. U retrofleksiji, materijal koji je namenjen
spoljanjem cilju usmerava se ka sebi. To je slino vakanju svojih usana. U egotizmu, intrapsihiki
materijal se prerauje, a da se ne obraa panja na sredinu. Konfluencija je predstavljena znakom
beskonanosti preko granice selfa i sredine, koji kazuje da se radi o zatvorenom sistemu koji efikasno
unitava funkciju granice. Ovo je slino sisanju bradavice ili onome to tinejderi slikovito zovu "razmena
pljuvake" (poljubac).

DETALJNO RAZMATRANJE POREMEAJA GRANICE

Desenzitizacija (minimiziranje senzacija)

U desenzitizaciji neurotiar izbegava da doivi sebe ili svoju sredinu. Koncentriui self je anesteziran i
umrtvljen. Senzacije i oseanje selfa su oslabljeni, nepotovani ili zanemareni. Egzistencijalna patnja i
neprijatnost spreeni su da se pojave kao figura u veoj ili manjoj meri. Blag primer je sluaj kada suvie
dugo leimo na suncu. Ekstremniji primer je zanemarivanje telesnih potreba - kao kod ljudi koji se
ponose time koliko mogu popiti, koliko dugo mogu da ne spavaju ili rade pod uslovima egstremnog
stresa, kao to je rad na berzi, pritom ne vodei rauna o ceni koju plaaju svojim zdravljem ili srcem.
Desenzitizacija se moe pojaviti u bilo kom delu ciklusa svesnosti, npr. veoma edna osoba koja guta
toliko eljeno pie moda nee na kraju osetiti kinestetiko olakanje, zagledana u televizor, u ovom
sluaju re je o desenzitizaciji u fazi finalnog kontakta.Desenzitizacija se u ovom tekstu razmatra kao
poremeaj ciklusa u fazi senzacije.
Izvestan stepen desenzitizacije je deo zdravog ivota, npr. atleta e zanemariti bol koja potie od malog
ulja kako bi uestvovao u trci, ili e umoran ovek zanemariti neudobnost tvrdog madraca da bi
odspavao.
 32

Defleksija (izbegavanje senzacije ili znaajnog uticaja)

Defleksija znai okretanje od direktnog kontakta sa drugom osobom. To je nain da se redukuje

svesnost o (ili uticaj) kontaktu sa sredinom, da se kontakt zamagli, uopti ili uvije u lasku. Tema, o kojoj
je re, na suptilan nain se menja, npr. ena pita: "Da li me voli?", a mukarac odgovara :"ta
podrazumeva pod ljubavlju?". Umesto da razmeni oseanja direktno, u punom intenzitetu, klijent bira
apstraktan jezik, blede opise i izbegava kontakt oima. Osoba koja esto koristi mehanizam defleksije ne
koristi svoju energiju na efikasan nain da bi ostvarila fidbek sa sobom, drugima ili sredinom. Do takve
osobe nee dopreti kritika, ali nee ni priznanje, ni ljubav.
"Osoba koja koristi mehanizam defleksije ne ubire plodove svoje aktivnosti. Stvari se naprosto ne
deavaju. Osoba govori, ali osea da ne dotie druge ili da je ne razumeju. Njene interakcije ne
izazivaju eljeni dojam, ne postiu ono to se razumno oekuje. Iako osoba moe da komunicira valjano
ili tano, ako ne dopre do druge osobe, nee biti potpuno shvaena". (Polsterovi, 1974: 90-91).
U defleksiji, neurotiar pokuava da izbegne uticaj stimulusa iz sebe ili sredine. Kontroliui self
doivljava otuenje i naputanje. Defleksija je obino bolna i, metaforiki govorei, oduzima ukus
bogatom i ivahnom kontaktu. Ipak, postoje sluajevi kada je defleksija veoma korisna kao vid manevra
za odravanje ivota u potencijalno opasnim situacijama. Npr. defleksija u odnosu na propagandu i
dezinformacije totalitarne drave moe biti korisna i rezultirati boljim kontaktom sa ivotnim situacijama,
gledano dugorono. Defleksija moe ometati bilo koji deo ciklusa, ali u najveoj meri deluje na svesnost
osobe.

Introjekcija (Biti upravljan internalizovanim "treba")

Introjekcija je inicijalni mehanizam preko koga primamo hranu, ideje i pravila od znaajnih drugih iz
sredine. Dok beba ne dobije zube (najznaajniji deo razvoja prema Perlsu), ne moe lako odbaciti ono
to je za nju loe (disfunkcionalno) drugaije nego povraanjem i pljuvanjem. Sa pojavom dentalne
agresije javlja se sposobnost da se savau informacije iz sredine, da se unese u sebe ono to je za
organizam vano ili hranljivo, i da se razlikuje i odbaci ono to nije pogodno. Ovaj kapacitet potom se
primenjuje na sve vrste odnosa sa drugima, ili informacije. "U introjekciji, neurotiar smatra da je
normalno ono to kontroliui self doivljava kao strano telo i eli da odbaci" (Perls i drugi,
1951/69:463).
Kao deca, ljudi "gutaju" pravila ili pozajmljuju maksime, kao to je ona "mora uvek vredno raditi", "drugi
ljudi treba da budu uvek na prvom mestu", "uvek mora kontrolisati svoja oseanja". Ljudi, takoe, mogu
progutati atribute koji im se pripisuju - npr. "ti si lenj", "ti si kreativniji nego tvoja sestra", "svi mukarci u
naoj familiji zavravaju kao alkoholiari". Ljudi koji esto introjektuju, gotovo uvek "naule ui" ili " dre
otvorene oi" da saznaju ta bi TREBALO da rade. Nedostaje im unutranji oseaj voenja sebe ili
samoregulacija u skladu sa njihovim potrebama. Njihovi introjekti su za njih stranac, nefleksibilno i
totalitarno "trebalo bi da uvek...". Kulturni stereotipi, kao to su novinski portreti ena kao pasivnih
objekata spremni za konzumaciju od strane mukaraca, predstavljaju suptilan introjekt ogromnog broja
ljudi, a da oni toga nisu svesni. Introjekcija koja se nastavlja u odrasloj dobi moe povremeno biti korisna
u poetnim fazama sticanja vetina, od kucanja do sticanja vetina savetovanja. U idealnoj situaciji, u
kasnijim fazama procesa, usvojena pravila e se preispitati da bi se utvrdila njihova vanost i
primenljivost za odreenu osobu, situaciju ili trenutak.
Introjekcija moe ometati bilo koju fazu ciklusa svesnosti. Npr. ena moe uivati u seksu, ali ne dozvoliti
sebi orgazam ( u fazi finalnog kontakta) zbog introjektovanih poruka kao to je ona "seks je potreban
mukarcima radi olakanja". Ipak, introjekcija esto snano ometa mobilizaciju, spreavajui osobu da
preduzme adekvatnu akciju za zadovoljenje potrebe.

Projekcija (videti u drugom ono to ne priznajemo kod sebe)

 33

"Projekcija je stav, crta, oseanje ili nain ponaanja koji zapravo pripada vaoj sopstvenoj linosti, ali se
ne doivljava kao takva, umesto toga pripisuje se objektima ili osobama u sredini i doivljava kao
usmerena PROTIV vas od strane drugih, umesto obrnuto. Projektor je nesvestan, npr. da odbacuje
druge, veruje da ga drugi odbacuju, ili nesvestan je svojih potreba da seksualno prie drugima, osea da
drugi njemu prilaze seksualno ". (Perls i dr. 1951/69: 211).
Projekcija se moe koristiti na zdrav i konstruktivan nain prilikom planiranja buduih situacija. Svaki vid
kreativnosti ukljuuje projekciju selfa kroz delovanje imaginacije. Ponekad ljudi vide kvalitet kao to je
potenje ili inteligencija u drugima, nesposobni da uvide kako i sami poseduju ove kvalitete. Sluajevi
projekcije obezbedili su osnovu za narodnu mudrost - "It takes one to know one" (Treba imati odreeni
karakteristiku, da bi se ita moglo prepoznati kod drugog).
Predrasuda je bar delimino subverzivan i destruktivan vid projekcije. Odbaeni delovi sebe pripisuju se
prezrenim rasama, klasama ili suprotnom polu, tako olakavajui projektoru da doe u kontakt sa svojim
tamnim osobinama. Uvek postoji zrno istine u projekciji, ali osobe koje se projektuju vrlo selektivno
obraaju panju na okolinu ili doivljavaju da su nemoni da promene situaciju. Iako projekcija moe
ometati bilo koji deo ciklusa svesnosti, najee se javlja kao poremeaj u fazi akcije.

Retrofleksija (inim sebi umesto drugima )

Retrofleksija znai otro se okrenuti protiv sebe. Postoje dve vrste retrofleksije : Prva, kada osoba ini
sebi to eli da uini drugima ili sa drugima. Ovo verovatno potie od onoga to je originalno inila ili
pokuavala da uini drugim osobama ili objektima. Linost je podeljena na aspekt koji "ini" i aspekt "
kojemu se neto ini". Umesto da se agresivni impuls usmeri prema povreujuem roditelju, osoba
usmerava agresivni impuls prema sebi i ivi ivot samokanjavanja, uz pomo ka sebe usmerene
hostilnosti, i moe ak poiniti samoubistvo, koje je retroflektovana forma ubistva. " U retrofleksiji,
neurotiar je snano zaokupljen onim u emu koncentriui self ne uestvuje, iskljuen iz sredine". (Perls
i dr, 1951/1969: 463).
Ljudi ue da koriste mehanizam retrofleksije kada njihova porodica ne vrednuje njihova oseanja i misli,
ili ih kanjava zbog ekspresije prirodnih impulsa. Impuls da se udari ostaje zakljuan u telu osobe, utiui
na oblik miia, abdominalnu tenziju i hemijsku ravnoteu u telu. Energija se koristi da bi se potisnuli
impulsi koji se zadravaju, ime se takoe spreava da energija bude upotrebljena u svrhu zadovoljenja
potreba.
Mnogi od nas naueni su da jeasgresivnost loa, i da njeno izraavanje nuno vodi destrukciji i povredi.
Ipak, u G agresivnost se definie u terminima "posezanje za neim" i smatra se neophodnom za ivot,
ljubav i produktivnost. Pozitivan nain da se koristi retrofleksija je spreavanje sebe da se plae
neadekvatno na sastanku komiteta. Ovaj mehanizam negativan je ako sebi NIKADA ne dozvolimo da
izrazimo bes ili povreenost.
Druga vrsta retrofleksije je kada inimo sebi ono to elimo ili to smo eleli da za nas uine drugi.
Osoba prua sebi panju, ljubav i brigu koju nije dobila od roditelja. Npr. Bari esto uvlairuku u majicu i
oslanja vilicu na ruku kada govori o usamljenosti. Kada njegova ruka progovori, on uje sebe kako tei
dete u sebi na nain na koji je eleo da to uini njegov hladan i distanciran otac. Tada ne spreava
zadovoljenje pravih interpersonalnih potreba u sadanjosti, to moe biti znaajan izvor podrke sebi
samom. Retrofleksija se moe javiti u bilo kojoj fazi ciklusa, ali naroito ometa fazu finalnog kontakta.

Egotizam (blokiranje spontanosti kontrolom)

Egotizam se karakterie stupanjem osobe van sebe i uzimanjem uloge posmatraa ili komentatora sebe
ili svojih relacija sa sredinom. Ovaj neurotian mehanizam ometa refleksnu akciju zadovoljenja potreba,
kao i dobar kontakt sa sredinom. Komentar o tome koliko uivamo u etnji po pesku u jesen, moe
unititi ne-samosvesno zadovoljstvo koje potie od stvarnog ostajanja ili bivanja U iskustvu. "U egotizmu,
neurotiar je svestan i ima ta da kae o svemu, ali kontroliui self osea prazninu, nedostatak potreba
ili interesovanja" (Perls i dr. , 1951/1969: 483)). Perls i dr. opisuju "neurozu klijenta na psihoanalitikoj
terapiji " razmatrajui egotizam (to se naravno ne vezuje za bilo koji pristup posebno), pokazujui kako
ovaj vid samo-svesnosti i posmatranja sebe moe postati problem. Egotizam se javlja kada osoba usvoji
 34

nain na koji je bila izloena drugima i postaje idealan produkt - dobro prilagoeni genitalni karakter,
samoaktualizer, i dr.Uvidi osobe nisu integrisani ili asimilovani. Oni stoje osobi kao novo odelo jo
nepoznatog i neprilagoenog oblika i proporcija. Dok se divi sebi u ogledalu, njegovom ivotu nedostaje
spontanost, njegovi apetiti su programirani i njegovo delo je bez sjaja.
Perls i dr. , ipak, istiu da je normalan egotizam nuna faza u razvojnom procesu elaboracije
komplikacija i dugog sazrevanja kako bi se izbegle preuranjene obaveze i obeshrabrilo unitenje". (Perls
i dr. 1951/1969: 456).
Egotizam se moe javiti u bilo kojoj fazi ciklusa - npr. umesto da se mobilie, poto uje pla svoje bebe,
majka moe poeti da se divi svom otrom sluhu. Egotizam esto ometa zadovoljstvo, budui da se
osoba vie bavi sobom nego doivljavanjem sopstvenog zadovoljstva. Egotizam u trenucima kontakta
onemoguuje osobu da istinski daje ili prima. Na taj nain egotizam ometa oseaj potpunog i pravog
zadovoljstva. Hronini egotizam moe rezultirati uobiajenim obrascima karaktera koji se opisuju kao
narcistiki poremeaj linosti kojoj nedostaje sposobnost empatije, a karakterie je garndioznost i
preosetljivost na evaluaciju od strane drugih, ove crte linosti su rigidne, (Jontef, 1986).

Konfluencija (disfunkcionalna bliskost)

Konfluencija je stanje u kojem se ne razlikuju organizam i sredina. Granice su oslabljene kao izmeu
fetusa i majke. Dve individue strpaju se u jedno, spajajui uverenja, stavove ili oseanja, a da nisu
reorganizovali granice meu sobom i nain na koji se razlikuju. Ponaaju se kao da su jedna osoba.
Svako povlaenje granice doivljava se kao pretnja odnosu, ako ne i samom opstanku osobe. Parovi koji
su iveli zajedno veoma dugo, poinju da lie, imaju slian ukus i "sline misli". Nije retkost da se govori
"mi" kao npr. Mi smatramo da stanje obrazovnih ustanova nije dovoljno dobro za nau decu". Oni su
napustili bazinu potrebu za odvojenou, od dela svoje linosti. I sama pomisao o konfliktu ili bilo
kakvom neslaganju preti temelju njihovog odnosa. Svaki poremeaj granice originalno je imao funkciju
odravanja ivota, (opstanka). Konfluencija je nuna u emocionalnom i psiholokom odnosu majke i
deteta (bebe) i predstavlja normalan deo detetovog odrastanja. Neki konfluentni odnosi mogu biti
pozitivni - npr. empatino razumevanje partnera koji pati zbog gubitka bliske osobe u sluaju smrti. Neki
vidovi konfluencije sa sredinom mogu predstavljati vid obogaenja i unapreenja kvaliteta ivota. U
nekim situacijama kao to je npr., vrhunski doivljaj u toku meditacije, ili u nekim ekspresivnim
umetnostima kao to su slikanje, gubljenje sopstvenih granica moe biti od presudnog znaaja da bi se
bogatstvo doivljaja u potpunosti iskusilo. Posle toga u zdravom kontaktu postoji sposobnost odvajanja,
jer postoji poverenje da se takav doivljaj moe ponoviti.
Kao u svim ljudskim situacijama neophodno je uspostaviti ravnoteu izmeu konfluencije i odravanja
granica. Doivljaj konfluencije sa sredinom je povremeno neophodan kako bismo doiveli silovanje nee
planete koja je bioloki znaajna za sve nas. Ali trajno spajanje sa drugim, bilo osobama ili situacijama,
vodi gubitku sebe, kontaktu koji je u manjoj meri zadovoljavajui i konano, dezintegraciji.
Konfluencija je esto odbrana pritiv suoavanja sa egzistencijalnom usamljenou, izvesnou smrti i
straha od praznine. Svaka osoba doivljava ovu prazninu na razliit nain. ""Za svakog pacijenta
praznina ima razliito znaenje. Za kompulzivne to moe biti nered, za neke to je starenje i smrt, za
mladu enu to moe biti gubitak sebe u seksualnom vrhuncu, za izofreniara u ranom stadijumu razvoja
bolsti to je sila koja razara ego": (Van Dusen, 1975b: 92).
Za osobu koja trai disfunkcionalnu bliskost cilj je stapanje u odnosima u kojima ne postoji sposobnost
za toleranciju razliitosti u drugome, takva osoba nespremna je da otkrije sopstveni izvor snage. U
odnosu u kojem postoji stopljenost ni jedna individua ne moe se potpuno razviti. Osoba koja brine o
svom partneru esto se poistoveuje sa oigledno "zavisnom osobom" kako bi izbegla suoavanje sa
sopstevnim strahom od zavisnosti ili naputanja. Konfluencija se moe manifestovati kao nezdravo
meanje sebe sa situacijama kao npr. sa sopstvenim zanimanjem. Neki savetnici suvie snano se
identifikuju sa svojim poslom tako da se linost i profesionalna uloga ne mogu razlikovati. Ne iznenauje
to ovo moe voditi loem iskustvu, gubitku iluzija i oaju.
"Konfluencija je fantom za kojim jure ljudi koji ele da redukuju razliitost i da tako ublae
uznemiravajue iskustvo novine i razliitosti. Blago govorei, to je mera pristajanja pojedinca na povran
dogovor , dogovor da se ne ljulja brod. Dobar kontakt, ak i u najdubljim relacijama, zadrava uzvien i
 35

svet oseaj razliitosti od drugoga sa kojim se kontakt uspostavlja.

(Polsterovi, 1974:92).
Konfluencija moe spreiti funkciju senzacije da se spontano i ritmiki pojavi u ciklusu. Npr. sve dok
majka ostaje u konfluenciji sa novoroenetom i dvori njegove potrebe, otrina njene senzorne
diskriminacije sopstvenih potreba prirodno e biti umanjena. Ovo je naravno neophodno za neko vreme.
Produena konfluencija moe doprineti depresiji ili posledinim tekoama u aktivnom seksualnom
ivotu sa suprugom.
Konfluencija se moe javiti u bilo kojoj taki ciklusa svesnosti, npr. na nivou senzacije, trudnica moda
osea jutarnju muninu, a njen suprug se osea bolesno. Konfluencija je naroito upadljiva, kao to smo
pomenuli ranije, kao poremeaj u fazi povlaenja. Hronina konfluencija je karakteristika ljudi koji se
ponekad opisuju kao hronini granini poremeaji linosti. Njihova konfluencija moe biti nestalna i
nepostojna. Njihovi intenzivni i impulsivni interpersonalni odnosi variraju izmeu konfluencije sa suvie
idealizovanim drugim i konfluencije sa drugim koji se ne potuje. Njihova potreba da se stope sa drugom
osobom (potpuna briga smenjuje se sa potpunim odbacivanjem) zahteva paljivo uspostavljanje granica,
naglaavanje odgovornosti i integraciju polariteta. (Jontef, 1988). Neka hronina ometanja kontakta
povezana su sa dijagnostikim kategorijama koje se obino koriste. Nije nam, namera da sugeriemo
kako stvarne osobe nalikuju njihovim dijagnostikim diskripcijama. Primeri koji su navedeni predstavljaju
potporu navedenoj diskusiji i ne mogu biti sasvim verodostojni i tani. Savetnik koji koristi G pristup uvek
e preispitati pretpostavke koje lee u osnovi upotrebe dijagnostikih kategorija. Isto tako preispitae
pretpostavke u osnovi odbacivanja dijagnostikih kategorija. Savetnici koji koriste G razvijaju sopstveno
razumevanje i praksu na osnovu kreativne tenzije koja postoji izmeu fenomenoloke deskripcije i
klinike predikcije. Nijedno od ovoga ne treba da bude fiksno.

Rad na ometanju ciklusa u toku getaltistikog procesa savetovanja

Bilo koji vid ometanja moe se pojaviti u bilo kom trenurku tokom ciklusa. Prema tome, savetnik mora biti
spreman da radi u odlunim trenucima. Poetna taka savetovanja odreena je mestom koje klijent sam
odreuje kao poetak. To moe biti klijentova tekoa sa mobilizacijom kada je potrebno pokrenuti se ka
jasnoj figuri. Ova nepokretnost definie startno mesto.
"Tako kada G terapeut radi sa klijentom, on je indifirentan kako teoretski i praktino prema tome na kojoj
taki procesa e rad otpoeti. Terapeut je podjednako predan radu na bilo kom mestu ciklusa i konano,
predan je tome da pomogne klijentu da doivljava sa maksimalnom punoom i jasnoom." (Melnik i
Nevis, 1986. 45-6).
Razumevanje prirode i redosleda ciklusa iskustva ini bazu ove knjige koja omoguuje da razumemo
savetodavni proces na dinamian nain. Funkcija poremeaja granice i njihov efekat koji se javlja u vidu
prepreka u razliitim fazama prirodnog toka ciklusa bie tema razmatrana u nastavku teksta. Iako e
fokus biti na ulozi odreenih ometanja u odreenim fazama, vodite rauna o tome da je razlog tome
potreba za primerima i diskusijom, a ne definicijom ili propisom. Sledee poglavlje bavi se neophodnim
preduslovom za savetovanje.
 36

5. SENZACIJA I NUNI USLOVI ZA SAVETOVANJE

Postoji pria o Zen monahu koji je plakao kada je uo o smrti bliskog roaka. Kada je jedan od njegovih
prijatelja komentarisao kako je neprikladno da monah pokazuje takvu linu vezanost, on je odgovorio:
"Ne budi glup! Plaem zato to elim da plaem". (Vots, 1962/1974:155).
etvrto poglavlje sadri razmatranje faza i destrukcije getalta i poremeaja granice koji se mogu javiti u
bilo kojoj fazi. Kao to pokazuje slika 4, za potrebe ove knjige svaki pojedini poremeaj granice razmatra
se u vezi sa nekom fazom ciklusa. Jasno je naravno, da se bilo koji poremeaj granice moe javiti u bilo
kojoj fazi ciklusa. Ipak, u ovoj knjizi ovakva organizacija sadraja koristie se kako bi prezentovala
statine momente jednog tekueg procesa. Ovakav nain izlaganja tek bedno aproksimira dinamiki
kaleidoskop celine savetodavnog procesa sa beskonanom varijabilnou.
Sledeih est poglavlja knjige bie organizovano tako da korespondira sa fazama ciklusa, kako bi se na
taj nain odrao razvojni tok savetodavnog procesa. Svako poglavlje fokusira se na odreenu razvojnu
fazu u toku savetodavnog procesa i povezano je sa odreenim takama getaltistikog ciklusa svesnosti
i odgovarajuim poremeajima.
Svako poglavlje sadri, najpre, optu diskusiju o svakoj od faze ciklusa povezano sa savetodavnim
procesom; zatim sledi diskusija tipinih TEMA koje se javljaju u ovim fazama; i konano, predstavljaju se
odreene TEHNIKE ili eksperimenti specifino povezani sa poremeajima granice koji se slau sa
odreenom fazom ciklusa. (Ovo se moe javiti i vezano za druge faze ciklusa.) Ovi eksperimenti nisu
 37

zamiljeni za upotrebu per se. Iako moda povremeno izgledaju kao da su dati gotovi odgovori
savetnika, ili kao da su propisani, G je najbolji kada je osloboen "tehnike". Namera je da se uz pomo
primera uinjenih intervencija objasni gradivo, a u praksi tehnike treba koristiti adaptirano i poto se
preispitaju, u odreenim fazama savetodavnog procesa ili sa razliitim tipovima linosti. U G strategija
koju e savetnik koristiti nikako se ne moe propisati. Tzv. procedure ili eksperimenti su primeri spontane
inventivnosti u savetodavnoj dijadi i predstavljaju provokaciju za nova otkria, kreativne akte i invenciju.

Osposobljavanje funkcije SENZACIJE

Postoje odreeni preduslovi koji moraju egzistirati da bi savetodeavni odnos uopte bio mogu. G je
uglavnom verbalni pristup ljudskim poremeajima, pa je minimalna sposobnost za komunikaciju uz
pomo rei poeljna. Ipak to nije uvek neophodno. Neki getaltisti npr. rade sa klijentima sa oteenjem
mozga naglaavajui njihove senzorne percepcije, telesne doivljaje i koristei ritam i muziku. Vano je
zapamtiti da je koncept samoaktualizacije razvio Goltajn. On je postulirao da vrhunski motiv organizma
predstavlja potrebu za samoaktualizacijom i smatrao je sve ostale potrebe derivatima. Goltajn je razvio
ovu ideju radei sa vojnicima povreenog mozga. Ovo ostaje vodea ideja u radu getaltista, bez obzira
na to kakvi su kapaciteti klijenta.
Getaltisti uvek obraaju panju na telo, a neki od njih su obueni za terapijsku masuu ili rad na telu. G
praksa se uvek bazira na onome to savetnik moe da vidi, uje, oseti i omirie, a ne na onome to
savetnik misli, zamilja ili interpretira kada je re o klijentu. Naglasak je na svesnosti. Naglaavanje
primarnosti osetila, bila je Perlsova reakcija protiv intelektualizirajueg procesa savetovanja kako je PA ili
raniji oblici kognitivne terapije. Meutim, funkcija miljenja praktiara se ne iskljuuje. Perls je eleo da
naglasi ogromnu, ali zanemarivanu, vanost senzornih podataka, koji jo nisu interpretirani i
klasifikovani, za razvoj savetodavnog odnosa. Ovo je fenomenoloko jezgro getalta - filozovski stav
otvorenosti ka doivljaju koji se odraava na praksu, kao to su subjektivno iskustvo osobe (doivljaj),
stavlja na prvo mesto. Takav odnos uzajamnosti postoji kada klijent i savetnik postaju partneri u
savetodavnom procesu. Tada mogu raditi zajedno, to se bitno razlikuje od situacije u kojoj ekspert
"razume i zna" vie o klijentovoj psihologiji nego to zna sam klijent. G naglaava autonomiju, uz potrebu
podrke, naravno, ali uz uzajamnu zavisnost u odnosu na cilj i postojee mogunosti. U ciklusu
svesnosti, zadatak je osposobiti osobu da se kree od dovravanja faze povlaenja kroz prazninu koja
postaji pre kontakta, ka senzornoj osetljivosti, na nain koji je najbolji za razvoj te osobe. Ekstremno
oteena osoba koja vie ne moe da registruje bol i udara glavom o zid dok ne prokrvari, postala je
neosetljiva na bolove i neprijatnosti ljudskog ivota do mere u kojoj je to pretee za njen opstanak. in
samopovreivanja, bilo da se radi o opekotinama cigarete, seenju vena ili produenom gladovanju,
esto je oajniki pokuaj osobe da ponovo uspostavi funkciju senzacije organizma. Stanje hipnoze,
histerine konverzije, posttraumatski sindrom ili depriviranost od spavanja mogu privremeno oponaati
gubitak senzacija. Iako se od savetnika, uopteno gledajui, ne oekuje da se bave katatonikom
izofrenijom ili depresivnim stuporom, vano je da savetnici budu upoznati dovoljno sa ovakvim
sindromima, kako bi bili osetljivi na ranu pojavu njihovih simptoma, i potrebno je da imaju kontakta sa
psihijatrima ukoliko savet ili medikacija ili smetanje u bolnicu postanu neophodni. U znatno manjem
stepenu privremena stanja povlaenja, uz gubitak funkcije senzacije, mogu se pojaviti kao deo jednog
savetodavnog susreta, i posle vrlo dubokog emocionalnog angaovanja tokom savetodavnog rada ili
posle novog uvida. Postoje i drugi primeri osoba koje su alijenirane od svojih senzacija i koje, bez obzira
na to koliko su bogati i zavodljivi stimulusi, vie ne odgovaraju diskriminacijom, ili zadovoljstvom. Tome je
slian dosadan, isprazan, ispran svet narcistike linosti koja je "sve videla i doivela". Slino je i sa
klijentom koji kompulzivno trae seksualno uzbuenje posle seksualnog uzbuenja, pri emu je svako
naredno bizarnije i perverzivnije od prethodnog. Potrebno je da klijent i savetnik budu upoznati sa
prazninom u sopstvenom ivotnom iskustvu, da naue da je toleriu i transformiu kroz istraivanje
jalove praznine i plodne praznine. Ovo zahteva spremnost da se ostane u stanju konfuzije i
nesigurnosti , kao i da se zadri odgovornost da se "krene dalje" kada doe vreme.Tada se senzaciji
moe dozvoliti da se pojavi kao figura iz pozadine koja je istovremeno prazna i haotino bogata
mogunostima.
 38

Savetodavni rad na senzacijama i njihovo ukljuivanje u ciklus svesnosti esto je spor i bolan. Odnos se
mora graditi u mnogo malih koraka uz fokusiranje na ono to je nevano u iskustvu.
"Kreativan terapeut mora nai nain da se ukljui u onaj deo iskustva osobe koji je jo uvek iv, jo uvek
"kuva". Polazei od toga, on pouava klijenta, usmeravajui njegovu svesnost, da se usidri u sredinu.
Ovo ukljuuje svesnost osobe o telu, teinom kojom se oslanja na stolicu, poziciju u prostoru, kratkim
zvukovima koje isputa i pokretima". (Cinker, 1978: 99-100). Naravno, trenutna ivost funkcije senzacije
kod savetnika je esencijalna za pravilnu ocenu klijenta i tla sa kojeg iskustvo moe da izraste. Psihijatri
Krepelinove generacije koristili su izraz "omirisati" izofreniju. Vano je ak i za savetnika poetnika da
naui da bude osetljiv na klijente koji su potencujalno nasilni, suicidalni ili psihotini. Postojee grube
informacije o prethodnim tretmanima esto predstavljaju uvod u prvi kontakt i kao takvi mogu uticati na
kurs savetovanja, bez obzira na to da li je savetnik svestan i namerno prima ovakve informacije ili ne.
Konano, najbolji savetnikov saveznik je njegova intuicija. Ukoliko je intuicija obogaena informacijama
ili obrazovanjem, moe postati pouzdana prednost.

Dijagnostikovanje i planiranje tretmana

Savremeni getaltisti smatraju dijagnozu pronicljivom i korisnom, ali u fenomenolokom okviru. Ipak,
ideja planiranja i struktuiranja u G bila je ve deo tehnika koje je uveo Perls, etrdesetih godina.
"im struktura neuroze postane jasna terapeutu, on bi trebalo da planira pravac akcije, ali da ostane
budan i elastian tokom celokupnog tretmana". (Perls, 1979: 21). Verujem da se ovo i dalje primenjuje.
Naravno, to zahteva znanje, ta savetnik moe, a to ne moe da radi, i zavisi specifino od treninga
savetnika, njegove linosti, iskustva, sposobnosti dijagnostikovanja, procene, pristupa klijentu i njegovoj
trenutnoj situaciji, osetljivosti i ivotnosti od samog poetka procesa. Stavovi prema dijagnostikovanju u
G obino ekstremno variraju, od celokupnog odbijanja upotrebe psihijatrijskih termina i njihovog ozbiljnog
razmatranja, do razvijanja kompleksnih sistema DSM III poremeaja linosti, pa se javlja
dijagnostifikovanje u okviru ciklusa svesnosti, funkcija kontakta, mehanizama otpora i suportivnih
sistema, dijagnostifikovanja u okviru bazinih polariteta i slike o sebi.
Za potrebe uvodne knjige kao to je ova , smatram adekvatnim da ohrabrim savetnike da razviju
sopstveni pristup integraciji opaanja, onoga to prepoznaju i predviaju.
Kombinovanjem prvih impresija, subjektivnih reakcija, i otvorenosti postojeem susretu, savetnici mogu
koristiti znanja o poremeajima granice u fazama ciklusa svesnosti, da razviju i planiraju savetovanje,
zadravajui kao figuru i pozadinu u alternaciji paradoks dijagnostikog opisa i mogunosti
promene.Svaka osoba je jedinstvena. Naposletku, savetovanja je pokuaj da se izmeni dijagnoza, bilo
da se radi o opsesivno-kompulsivnom pacijentu ili samonametnutom ogranienju, kao to je ono "Uvek
sam anksiozan u novim situacijama". Predlaem mapu u kojoj e sekvence savetovanja biti
konceptualizovane paralelno sa poremeajima granice. Na osnovu karakteristinog poremeaja granice
koji se javlja u vidu najee ometanog dela ciklusa, postaje mogu dinamian i iv opis koji ocrtava
jedinstvenu konstelaciju kada se primenjuje u individualnom sluaju. Npr., osoba koja hronino projektuje
sumnju, neodobravanje i zlobu, moe dosta toga uiniti radei na fazi povlaenja u ciklusu kontakta.
Planiranje tretmana usledie iz takvog naina rada.

Tipine teme preliminarne faze (faze senzacije)

Postavljanje kulisa

Okruenje u kojem se odvija savetovanje u G esto odraava neke vrednosti ovog pristupa. Obino se
sree udoban nametaj koji ukljuuje jastuke, to ima i simboliko znaenje. Potrebno je dosta prostora
u kojem se klijent moe kretati, hodati ili plesati, poto potpuna telesna ekspresija ne moe da se uskladi
 39

sa ogranienim prostorom . Senzorno bogat i zanimljiv milje moe se ostvariti uz pomo slika, osvetljenja
itd. Za klijente kod kojih treba oiveti funkciju senzacije, ovakvi faktori su od ogromnog terapijskog
znaenja. Dobro je obezbediti igrake, glinu, olovke u boji i papir, ili mali peanik sa razliitim
predmetima, to omoguuje simboliko odigravanje ili razreavanje problema u fantaziji. G ohrabruje
slobodnu i potpunu ekspresiju emocija, kada je to adekvatno uvremenjeno, sigurno i potrebno klijentu.
Stoga je neophodno, na neki nain, izai na kraj sa bukom. Klijenti treba da su u sobi gde mogu glasno
plakati ili besneti, ne brinui o tome hoe li susedi pozvati policiju. Poverljivost i privatnost su preduslovi
potrebni klijentu da bi ostvario dovoljno podrke za istraivanje sebe. Okruenje ili soba za konsultacije
je vana takoe savetniku. Raditi sam u praznoj kancelariji ili kui sa potencijalno opasnim klijentima je
ujedno neodgovorno i ponekad kontraproduktivno za klijenta. Blizina kolega, alarmnog sistema i
vatrogasaca mogu delovati nevano savetniku, dok se ne pojavi situacija u kojoj je planiranje spreilo
katastrofu. G savetnici treba da budu svesni vanosti dobrog i jasnog kontakta sa klijentom od prvog
telefonskog poziva ili susreta. Savetniku koji mnogo varira u ponaanju i vrednostima koje izraava,
nee se verovati. G praktiari se mnogo razlikuju meusobno po individualnom stilu. Prihvaene
procedure u G pristupu mogu biti poput tradicionalno psihijatrijskih, kojima se ispituje mentalni status, ili
neortodoksni postupci snanog angaovanja u odigravanju trauma tokom prvog susreta. Procena
pogodnosti za terapiju u G je delikatan proces, uglavnom baziran na intuiciji. Getaltista moe rano
utvrditi hoe li klijent biti spreman da se uskladi sa modelom samodgovornosti. Ovo je moda
najznaajniji pojedinani kriterijum. Drugi vitalan sastojak prilikom postavljanja kulisa je LINOST
savetnika, pre svega motivisanost koja ga pokree na savetodavni rad. Moj prvi PA obiavao je rei da
postoji samo jedna vrsta osoba koje privlai ova vrsta posla - ljudi koji sami imaju emotivne probleme; i
postoje dve vrste osoba koje ostaju na ovoj vrsti posla - oni koji izlaze na kraj sa svojim problemima i oni
koji to ne uspevaju!
Ovaj vispreni komentar odaje potu svetoj meavini motiva koji utiu na ljude da izaberu savetovanje
kao svoj poziv. Ovo vredi i za G. Sigurnosni pojas za svavetnika i klijenta lei u dragocenoj predanosti
linom sazrevanju, psihoterapiji, treningu i superviziji, koje ine nuan preduslov za savetodavnu
aktivnost.

Jako poremeeni klijenti

Premda ova knjiga nije pisana za savetnike koji se primarno bave jako poremeenim klijentima, potrebno
je da savetnici poznaju oblike mentalne i emotivne poremeenosti kako bi prepoznali njihove znake
tokom prvog intervjua. Savetnici treba da budu u stanju da izau na kraj sa takvim manifestacijama,
ukoliko se one pojave kasnije tokom savetodavnog procesa, kada je odnos ve dobro uspostavljen.
Takve pojave, kada klijenti ulaze u suicidalne ili psihotine epizode, nisu nemogue u uobiajenoj praksi,
bez obzira na to koliko paljivo se vri procedura selekcije. Zapravo, klijenti koji naizgled dobro
funkcioniu esto imaju potrebu da upadnu u najdublji oaj ili "ludilo" kako bi izali iz "tamne noi svoje
due".
Iako se G najee povezuje sa procesom rasta i sazrevanja ili tretmanom mentalno zdravih
profesionalaca, takoe je koristan kao konceptualna okosnica i metodologija rada sa ljudima koji su
oznaeni kao psihotini. Iako ovo moda nije deo prakse savetnika potrebno je prouiti radove autora
koji se bave ovom tematikom, to e obogatiti savetnikovo razumevanje i potovanje za vrednosti G u
radu sa jako poremeenim klijentima.

Somatski i medicinski problemi

Prilikom procene pogodnosti za savetovanje potrebno je uzeti u obzir navike hranjenja, odmora i
spavanja i postojee medikacije. Npr. postoje vani podaci koji ukazuju da mnogi klijenti bivaju tretirani
zbog simptoma anksioznosti, kada zapravo fizioloki i psiholoki reaguju na efekte kofeina iz kafe. (Li i
dr. 1985).
 40

Navika pijenja kafe moe rezultirati dramatinim simptomima anksioznosti. Postoji imperativ da se
upozna kompletna medicinska istorija klijenta, da bi se izbegla ovakva situacija koja se dogodila kada je
savetnik nastavio da radi na problemu glavobolje izazvane besom, zanemarujui potrebu da ukljui u
rad lekara saradnika. Klijent je umro od tumora mozga jo uvek u svetodavnom odnosu.

Kontakti sa treom stranom (osobom)

est problem za neiskusnog savetnika je kada se pojavi osoba ili roak osobe za koju taj prijatelj ili
roak smatra da joj je potrebno savetovanje. Iz ljubavi za svoje blinje ljudi mogu ii ak i toliko daleko
da predloe da savetnik doe na veeru kako bi suprug ili neka druga osoba o kojoj je re mogla da ga
upozna i stekne poverenje u njega, pa bi onda moda bila spremna da doe na savetovanje zbog
problema sa alkoholom. Obino savetnici G pristupa ne prihvataju ovakve pozive, poto se G filozofski i
terapijski bazira na shvatanju da su ljudi odgovorni za sopstvene izbore. Komentarisati savetodavni
odnos na nepoten ili pogrean nain suprotan je samom duhu getalta. Neki savetnici koriste to kao
priliku da objasne prirodu odgovornosti i nain na koji oni rade, ali insistiraju da osoba zbog koje je neko
drugi doao sama stupi u kontakt sa savetnikom direktno. Druga opcija je da se predloi zajedniki rad,
gde obe strane sistema rade zajedniki i otkrivaju kako uzajamno podravaju disfunkciju, Npr. postoji
veliki broj klinikih sluajeva alkoholiara koje ene naputaju poto prestanu da piju, tako pokazujui da
je suprugov problem imao neku funkciju i za enu. Ovo je jedna od mnogih moguih ilustracija koliko je
vano prilikom procene uzeti u obzir klijentov materijalni i socijalni pripadni sistem. Mnogi savetnici ne
prihvataju klijente narkomane ili alkoholiare, ukoliko nemaju poseban trening ili rade u specijalizovanim
ustanovama u kojima mogu efikasno i uspeno da upotrebljavaju G sa takvim klijentima.

Kulturalni faktori

Prilikom prihvatanja novih klijenata u terapijski odnos, treba uzeti u obzir kulturalne faktore. Mogue ja
da klijent azijskog porekla preferira rad sa terapeutom azijskog porekla, a klijent homoseksualac mukog
pola rad sa terapeutom homoseksualcem mukog pola. Smisao ove knjige nije da se podrobnije bavi
ovim pitanjem. Ipak, od vitalnog je znaaj da savetnik uzme u obzir i tokom godina savetodavne prakse
iznova razmotri uticaj prihvaenih vrednosti, socijalnog porekla, religioznih, politikih i seksualnih stavova
na praksu koju sprovodi.
G je humanistiki psiholoki pristup koji ukljuuje svesnu i intencijalnu upotrebu prihvaenih vrednosti u
praksi savetovanja. Getaltisti ne propovedaju neutralan stav u odnosu na teme klijentovog rada prema
kojima imaju snano ukorenjene i prihvaene vrednosti. O kojim vrednostima je re razlikuje se od
praktiara do praktiara. Jedan G terapeut kojeg poznajem odbio je da primi na savetovanje oveka koji
se javio zbog problema sa telesnom teinom, jer je ovaj u slobodno vreme proganjao i tukao decu
pakistanskog porekla koju bi zatekao na svom imanju. U drugom sluaju, ovek koji se alio na snanu
depresiju odravao je incestuozni odnos sa svojom etrnaest godina starom erkom, odbijao je da uvidi
vezu izmeu ova dva aspekta svog ivota, nepopustljivo tvrdei da je time ne povreuje. Terapeut je
odbio da nastavi tretman sa njim i uputio ga sledeem savetniku.
Potrebno je da se savetnik uskladi sa legalnim i etikim pravilima gde god da radi, ili da bude svestan
posledice drugaijeg izbora. Autonomna shvatanja savetnika povremeno ga mogu navesti da donese
odluke u skladu sa zahtevima svoje savesti. Npr. savetnici koji rade u armiji ili rimokatolikom okruenju
mogu se susresti sa sukobom vrednosti. U najboljem sluaju ove situacije bivaju razreene u
konsultacijama sa supervizorom.

Specifine procedure
 41

Desenzitizacija je est poremeaj granice u poetnoj fazi savetovanja. Najee deluje u sluajevima
snane disfunkcije, deprivacije ili slinim situacijama kada treba ukljuiti i druge profesionalce u
savetodavni proces. Ipak veoma je znaajno, u svim sluajevima u kojima su ljudi alijenirani od svojih
senzacija:

Poznavanje prve pomoi i procedura u nepredvienim situacijama

U ozbiljnim i akutnim krizama vano je da savetnik zna kako da prui prvu pomo i efikasno ostvari
kontakt sa odgovarajuim slubama. U nekim situacijama getalt praktiar je deo bolnikog tima ili
slubenik hitne pomoi pa su mu steene vetine, iskustvo i informacije od izuzetnog znaaja. Svaki
savetnik bi trebalo da poznaje osnove prve pomoi, kao npr. disanje usta na usta, Hajmlikov postupak
(koristan u sluajevima guenja), telesni stav pogodan za oporavak (koristan u sluajevima nesvestice,
epileptikog napada itd..)...Ova vetina e savetniku moda biti potrebna jednom u celokupnoj
profesionalnoj praksi. Ali to e vetinu uiniti vrednom. Steena znanja iz ove oblasti predstavljaju
podrku poverenju u sebe i autoritetu savetnika u svakodnevnom radu.

Saradnja sa drugim profesionalcima

Prilikom prihvatanja klijenta na savetovanje dueg trajanja, postoji mogunost ukljuivanja drugih
profesionalaca u saradnju. Profesionalna praksa i naela zahtevaju da savetnici ne prihvataju klijente
koji su na tretman kod drugih savetnika/psihoterapeuta ili psihijatra, a da se prethodno ne konsultuju sa
tim kolegama. Saradnja sa kolegama iz medicinskog domena obezbedie adekvatnu konsultaciju sa
psihijatrom i slubama za pomo u hitnim sluajevima, kao to je potreba za primenom medikamenata ili
hitno smetanje u bolnicu. Razvijanje relacija sa profesionalcima koji su neophodni u praksi (bilo da je
re o socijalnim radnicima, branim savetnicima ili osobama koje se bave homeopatijom) smanjie
mogunost da klijent suprostavi jednog profesionalca drugom, uinie naredne pregovore plodotvornim i
otvoriti mogunosti za kreativnu saradnju koja e biti na dobrobit svih aktera.
Kada mi se Oliva prvi put obratila jedva je bila sposobna da jednu nogu stavi pred drugu, to je bila
posledica strane motorike retardacije koju je pratila depresija. Njen govor je bio jako oteen i nije
mogla da prati do kraja ni jednu otpoetu misao, a da ne odluta u sanjarenje. Ona je bila sredovena
udovica i nekoliko godina ivela je sama, ignorisana od svoje dece i sa deterioracijom u napredovanju.
Susedi su pozvali njenog lekara, doktor je prepisao antidepresive i sugerisao savetovanje. Fizioloki i
psiholoki bila je suvie deprivirana da se angauje u odnosu sa mnom. Ja nisam mogla obezbediti
ljudski kontakt onog kvaliteta koji je Oliva spoznala da joj je potreban tokom savetovanja. Predloila sam
joj da dva ili tri puta nedeljno uzme masau kod kvalifikovanog i etinog praktiara u blizini njene kue,
kao dodatak naim regularnim susretima. Postepeno njena depresija se smanjivala. Kako je njena
ivotna sila jaala u njenom telu, zahvaljujui ozdravljujuoj masai, njena sposobnost i volja da se
verbalno angauje u kontaktu sa mnom na putovanju ka samootkrivanju takoe se razvila.

Senzorno "uzemljenje"

Dejms je zatraio pomo posle fizikog napada od strane adolescenata u studentskom domu u kome je
radio. Pre ovog napada on je razvio odnos dopadanja i poverenja sa mladom osobom, branei je pred
efom odeljenja kada se razmatrala mogunost njenog izbacivanja iz doma. Kada je stigao na
svetovanje bio je u stanju oka i ubrzo je poeo da olakava sebi izraavajui emocije vezane za
zastraujui dogaaj, na nain na koji klijenti sa postraumatskim simptomima (kao oni koji su bili silovani
ili preiveli nesreu) esto ine. Pred kraj susreta, pojavile su se tekoe sa varenjem u obiajeno
svesno stanje. Tehnike, pitanja ili fiziko angaovanje koje pomau klijentima da se "prizemlje", odnosno
da ponovo uspostave kontakt sa svojim senzacijama, mogu biti od pomoi ljudima koji su doiveli ok da
se ponovo orijentiu. Jasno i vrsto izgovaranje njegovog imena, uz blag dodir po ramenu omoguilo je
maglovito prepoznavanje. U takvim sluajevima mogu se koristiti jednostavna pitanja kao npr. "Kako se
zove"? "Kakve je boje moja koulja"? i "Koliko slika vidi na zidu"?. Kasnije su korisne jednostavne
instrukcije da bi se postigao senzorni input poput sledeih "Dejms ustani", "Nastavi da die","Oseti
 42

kou na desnoj ruci", mogu biti od pomoi zavisno od karaktera savetodavnog odnosa, konteksta, osobe
i savetnikove dijagnostike otroumnosti.

Upotreba kreativnih sredstava

Za ljude kojima je teko da se izraze verbalno, upotreba kreativnih medija kao to su kola, slikanje
prstima, rad uz pomo testa ili lutaka, moe postati metod komunikacije, i omoguiti poetak stvarajui
mogunost da savetnik postane znaajan za klijenta ili uticajan. To moe biti nain da se uspostavi
dijalog i da se razvije odnos.
Dejvi je bio trideset godina star radnik koji je imao tekoa sa ejakulacijom tokom odnosa sa suprugom.
U deatvu je bio poniavan i zadirkivan i od uenika i od nastavnika. Komunikacija izmeu terapeuta i
mladia odvijala se najveim delom putem njegovih crtea na velikim komadima papira, budui je imao
ogranien renik i slabu sposobnost da pria o svojim oseanjima. U jednom sliaju, npr. nacrtao je
scenu iz kolskog dvorita i savetnik je pitao da li bi mogao da iskoristi prostor na papiru koji je Dejvi
ostavio praznim. Savetnica je nacrtala bes, u obliku crnog oblaka. On je zavrio susret simboliki,
podmeui vatru (u svetlim narandastim i crvenim bojama) u kolskom dvoritu i zatim je iscepao crte
na komade. Gledao je oduevljeno. Prvi put u ivotu upotrebio je agresiju u svrhu samoodbrane -ak i u
simbolikom obliku- i usmerio je protiv poniavanja iz prolosti. Ovo je oznaavalo prekretnicu u
Dejvijevom odnosu sa suprugom, reenje problema. Verovatno da je jo bilo prostora za savetodavan
rad. Ipak, on je traio samo estomeseni ugovor i postigao je cilj zbog koga je doao. Upotreba
kreativnih sredstava je naravno potencijalno veoma oslobaajua za ljude koji su preterano verbalno
artikulisani i naueni da analiziraju svoja oseanja, ili putem intelektualizacije desenzitiziraju oseanja, ili
pak skloni kompulzivnom verbalnom duelu. Den, profesor filozofije, bio je svikao na elegantne rasprave
o sloenosti logikog pozitivizma, pri tom razvijajui oseaj besmisla sopstvenog ivota. Sedei na podu
i koristei igrake da predstavi prazninu u sebi otkrio je put ka istraivanju sebe.

Ponovo uspostavljanje doivljaja zadovoljstva

U situacijama kada se radi sa ljudima koji pate od snane klinike depresije koja traje mesecima ili u
drugim sluajevima anhedonije (manjak zadovoljstva), savetnik getaltista treba da bude kreativan i
hrabar da eksperimentie sa neuobiajenim. Jedan terapeut kojeg poznajem vodi takve klijente u batu i
daje im priliku da se igraju igara koje su voleli u detinjstvu. Ponekad kreira nove doivljaje vodei ih na
vaar, u cirkus ili u posebno dobru poslastiarnicu.

Self terapeuta kao instrument

U trenucima pre susreta sa klijentom, pred terapeuta G pristupa, postavljaju se mnogo pitanja.
Najvanije je pitanje "Odakle da ponem kontakt sa ovom osobom?Kako da se otvorim ovoj nepoznatoj
osobi na poetku naeg dijalokog odnosa"?
Prema Hikneru ovo: "Zahteva koraanje po ivici brijaa izmeu odgovornosti za i odgovornosti prema
drugim osobama. Verovatno je da takav stav od poetka zahteva preuzimanje odgovornosti ZA
otpoinjanje iskrenog dijalokog odnosa, ali samo kao vrstu pomoi pri uspostavljanju prave
povezanosti. U takvoj atmosveri i klijent i terapeut su sposobniji da preuzmu potpunu odgovornost za
sebe ". (Hikner, 1985: 34).
Bilo koji vid egzistencijalne terapije, kao to je G, zahteva potpunu prisutnost celokupne linosti
terapeuta. "Ovo naglaava manifestovanje prisutnosti terapeuta kao linosti u terapiji to je jedna od
najznaajnijih razlika izmeu G terapije i PA pristupa i analitikog stava. G terapeut deli opservacije,
afektivne reakcije, intuiciju, kreativnost itd. sa klijentom". (Jontef, 1988: 25).
 43

Jontef podvlai, ipak, razmena linog iskustva terapeuta treba da bude izvedena uvremenjeno i na
najkorisniji mogui nain za klijenta, prilikom istraivanja za njega najznaajnijih tema. Autentinost ne
znai optereivanje klijenta "iskrenou " i "otvorenou" bez potovanja prema NJIHOVIM potrebama,
razvojnom nivou, ili linoj spremnosti. Getaltista je spontano i utentino razliit sa razliitim klijentima i u
razliitim fazama savetodavnog procesa. Ovo oigledno zahteva da linost terapeuta treba da bude
hranljiva, a ne toksina, osloboena projektovanja sopstvenih nedovrenih poslova u klijentu, i da bude
istovremeno otvorena prema izazovu, istraivanju podrke koja potie iz njega samog, kao iz njegove
okoline. Getaltistiko savetovanje razvija se u okviru odnosa kao celine koja ukljuuje mnoge izolovane
ovde i sada momente, kao i nevidljiv kontinuitet u vremenu (Jontef, 1987).
Jedan od ciljeva ove knjige je da ilustruje kako celokupan savetodavni proces moe biti odraz ciklusa
svesnosti. U skladu sa ovim ciljem neki problemi koji se mogu pojaviti u odreenjim fazama
savetodavnog procesa bie ukratko razmatrani. Razmatrani problemi iz jedne faze mogu se pojaviti i u
drugim fazama. Neki problemi mogu biti figure za neki savetodavni odnos, poto se ne moe oekivati
od ljudskih bia, a jo manje od savetodavnog odnosa, da sledi neki predvien obrazac. U svakom
poglavlju sledi diskusija ili opis eksperimenata ili tehnika koje mogu biti od koristi u nekom trenutku
savetovanja.
U sledeem poglavlju otpoinjanje savetodavnog odnosa i funkcije svesnosti, bie glavna tema.
 44

6. SVESNOST I POETNE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA

Teno, poto je proao neophodnu obuku, postao je uitrelj. Jednog kinog dana, u drvenim sandalama,
sa kiobranom u ruci, poao je da poseti Nan-ina. Pozdravljajui ga, Nan-in je rekao: "Pretpostavljam da
si sandale ostavio na tremu. elim da znam je li tvoj kiobran levo ili desno od sandala.
Teno je bio zbunjen i nije mogao odmah da odgovori. Svatio je da jo nije sposoban da nosi svoj Zen
(svesnost) svakog momenta. Potom je postao Nan-inov uenik i uio narednih est godina da bi ostvario
prosvetljenje " . (Reps, 1971: 43).

Svest o neprijatnosti - bavljenje trenutnim problemima

Gotovo uvek je teko odrediti poetak nekog procesa. Veina dogaaja izgleda povezana sa drugim
dogaajima koji su im predhodili, a ovi sa drugim, jo ranijim. Zahvaljujui uticaju teorije polja Kurta
Levina G je bar delimino osetljiv na ovu sistemsku meupovezanost. Traiti od klijenta da pone od
poetka moe biti neizvodivo. Odakle god da klijent (ili mi kao savetnici) odlui da pone - to je sam
poetak - ak i kada se poetna razmena svodi na detaljan opis branog stanja. Ma kako da razdelimo
temporalnu sloenost ljudskog ivota, poinje se uvek od onoga to je u svesti svee, snano i
netaknuto predrasudama. Toplina u oima osobe koja ulazi u prostoriju moe stvoriti osnovu za
povererenje u zapoet odnos. esto se veoma brzo uoava odbrambeno dranje prsa, ak i pre nego
to se moe analizirati, rezumeti i interpretirati. Treba da bude jasno da su dogaaji koji su doveli do
toga da osoba postane svesna da eli da potrai savetovanje i veoma sloeni i da je odluka vie puta
doneena i odloena, i ponovo razmotrena iznova.
U naoj kulturi prihvaeno je da obavezan deo obrazovanja deteta ini odravanje higijene tela, pranje
zube i detaljne instrukcije iz oblasti seksualnih odnosa. Ono to kolski program najee izostavlja je
emocinalna edukacija, kao npr. uenje o tome kako izai na kraj sa neuspehom , oseanjem besa,
straha i tuge. Drutvo ne oekuje da dete naprosto zna kako da sprei propadanje zuba. Ali se zato
OEKUJE da deca prirodno znaju kako da spree gubitak radoznalosti, spontanosti i duha. Ljudi koji
redovno poseuju zubara slue kao primer drugima. Oni koji se "slome i plau" smatraju se slabiima.
Jo uvek postoji socijalno igosanje onih koji brinu o svom emocionalnom zdravlju ili trae informacije o
tome kako ljudi funkcioniu kao oseajna bia. Prema tome, izvestan stepen defleksije pre svega kada
je u pitanju svesnost o seksualnim i emotivnim senzacijama, je kulturalno uslovljen i ak nagraivan, jer
se svesnost (npr. doivljavljaja straha ili bola) smatra slabou.
Vendi se oseala neadekvatnom i neprihvatljivom osobom od samog roenja. Njena majka bila je
tinejderka iji je socijalni status i mogunost da ostvari karijeru uniten poroajem. Vendi je navikla da
uje da je bila neeljeno dete, da je gotovo unitila utrobu majke tokom trudnoe i generalno se smatralo
kako treba da je zahvalna to majka nije abortirala. Majka se borila sa ambivalentnim oseanjima prema
Vendi, sa odbacivanjem, poveanim zahtevima u odnosu na nju i oseanjem krivice. Vendi je potraila
terapiju tek poto mnogobrojni poluaji "samopomoi" nisu uspeli. Ljubazni uitelji, saveti u enskim
asopisima i oajniki pokuaji "samousavravanja" nisu uspeli. Njen problem je bilo dugotrajno i
hronino snieno samopotovanje, liavanje sopstvenog ivota radosti, svetla i spontanosti, koje je
mogla dosei. Do trenutka dolaska na terapiju ona je traenje pomoi smatrala jo jednim znakom
 45

sopstvene neadekvatnosti i slabosti. Kada je konano potreila pomo, to nije bio in nade, ve in
oajanj - dizanja ruku od sebe.
Riard, etrdesetogodinji raunovoa, doao je na savetovanje, poto se njegov brak, koji je trajao 10.
godina raspao, a on upao u teku depresiju praenu migrenom. Njegivoj eni nije bilo sasvim jasno
zato je konano dolo do toga da je njihov brak nepodnoljiv, ali je Riard bio opustoen njenim
optubama o emocionalnoj odsutnosti i nedostatku bliskosti. On sam nije bio nesrean u braku, verovao
je da imaju dobar odnos i nije bio svestan postojeeg problema. Kao deak on je bio poslat u kolu
internatskog tipa, pri emu je bio podstican da se ponaa kao mukarac i razvio je prikladnu socijalnu
linost, ali je dete u njemu ostalo izgubljeno. Svest o neprijatnosti za njega je postala fokus panje kao
pratei deo brane krize, dok je za Vendi to uvek bio znaajan deo iskustva.
Odluka Frederike da doe na savetovanje javila se ne kao posledica dugotrajnog nezadovoljstva uli
aktuelne krize, ve usled narasle svesnosti o potrebi da dublje istrai sebe i da razvije sopstvene
potencijale i kreativnost, to do tada nije inila. Privukao je G metod zbog naglaavanja kreativnosti i
spontanosti, zbog usklaenosti sa humanistikom filozofijom koju je prihvatila i takoe zato to se metod
pokazao zabavnim i uzbudljivim. Pokazalo se da se putem savetovanja nekoliko njenih prijatelja
"oslobodilo" inhibicija i restrikcija. Jedan njen prijatelj, slikar po zanimanju, razvio je nov, vibrantan stil
slikanja, kao i pojaano uivanje u kreativnom procesu. U Frederikinom sluaju dolazak na teraoiju je
"samovoljan, kreativan akt" stvaranja za nju nove situacije koje bi ohrabrila i ojaala sopstveni rast. G se
ne bavi samo disfunkcijama , ve i slavljenjem ivota.

Poetak formiranja savetodavnog odnosa

Svaki savetnik, kao i svaki klijent ima svoje preferencije u pogledu otpoinjanja savetovanja. Neki ljudi
uleu u odnos oekujui bliskost i povezanost mnogo pre nego to je ona obostrano uspostavljena. Pre
pravog kontakta (koji se ne bazira na projekciji relacija iz prolosti,kao i na relacijama o kojima se
fantazira) izmeu dve odvojene individue moe se pokazati da je neophodno uspostaviti dijalog i testirati
odnos. Moe biti naivno i opasno verovati terapeutu ili bilo kome drugom (npr. ginekologu ili pravniku), a
da se prethodno ne utvrde njegove kvalifikacije ili status.
Za neke ljude hronian i predvidljiv obrazac ponaanja je uzdran stav u poetnoj fazi uspostavljanja
odnosa. Za njih poetak savetodavnog odnosa moe biti neubiajeno produen. Drugi klijenti uleu u
savetodavni odnos podjednako impulsivno kao to uleu u druge odnose - ne uspostavljajui nunu
zatitu za sebe. Kao savetnik, getaltista koji obino ulee ili se pak oprezno ili uzdrano uputa u
kontakte, deluje sa pozicija uslovljenih obrazaca ponaanja iz prolosti, ne dozvoljavajui sebi da ostane
otvoren prema ivoj novini susreta sa drugom osobom.
Svaki getaltista zapoinje savetodavni proces na jedinstveno nov nain sa svakim klijentom. Ono to je
korisno i stvara poverenje kod jednog klijenta (npr. pria o ivotnoj istoriji) moe biti neodgovarajue i
destruktivno za drugog (npr. za onog koji eli da se oslobodi tereta bolne ispovesti o zlostavljanju keri
pre mnogo godina).
Sledi primer kako Dim Simkin, slavni getaltista, zapoinje terapijski odnos sa iskusnim
klijentom:"Dobro vee, eleo bih zapoeti nekoliko rei o ugovoru i zatim predloiti vebu. Verujem da ne
postoji "treba, mora" u G terapiji. Ono to ti ini je ono to ti ini. Ono to ja inim je ono to ja inim.
Ja imam svoje preferencije. Preferiram da bude izravan sa mnom. Molim te , zapamti da je ovo
preferencija, a ne neto to se mora. Ako ti osea da bi TREBALO da se rukovodi mojim
preferencijama, to je TVOJE treba, mora! Kada te upitam "Gde se sada nalazi?" preferirem da mi kae
- ili da kae kako mi ne eli rei. Tada je naa transakcija izravna. Bilo kada eli da zna gde se ja
nalazim, molim te pitaj. Ja u ti rei, ili u te rei da sam nespreman da ti kaem pa e naa transakcija
biti izravna." (Simkin, 1976: 18-19).
Nemogue je opisati tipian nain na koji bi getaltista zapoeo savetodavni odnos, poto ne moe biti
propisa za egzistencijalni susret. Moda je najvanije poeti od onoga u emu se klijent upravo nalazi,
da se prihvati, potuje i vrednuje njegova fenomenoloka istina. To znai da se klijentov opis ili pristup
situaciji prihvata kao stvaran, te da savetnik ne pretpostavlja da postoji dublja istina ili da sadani
problem prikriva pravi, izvorni problem. To zahteva disciplinovanost u fenomenolokom pristupu i stavu,
 46

naroito ako je savetnik treniran prema modelu u kojem je savetnik interpretator koji bolje razume
klijentovu psihu nego to e to klijent ikada moi.
Verovatno da e savetnik oblikovati svoje ponaanje pak da pokae spremnost, otvorenost interesovanje
i ozbiljnu predanost da se angauje zajedno sa klijentom kao saradnik u partnerskom odnosu, u avanturi
koja sledi. U poetnom intervljuu postoji izvesno ogranienje da se u intervenciji kombinuje ono to je
neprijatno novo sa onim to je umirujue poznato. Na taj nain klijent od samog poetka moe da doivi
stilski delokrug rada terapeuta kroz koji je proao i da ima dovoljno informacija pri kraju prve seanse
koja e mu omoguiti da stvori verovatnu sliku odnosa sa odreenim savetnikom. Klijent i savetnik e
osetiti da li se njihov smisao za humor podudara, postoji li mogunost da se stvori poverenje i ima li
dovoljno prostora za iznenaenja.
Ljudi tee da ponovo kreiraju primarne obrasce odnosa sa znaajnim drugim, a naroito sa savetnikom,
gde se to javlja u irokom rasponu razliitih oblika odnosa. Npr. esto postoji izvesno oekivanje da
savetnik sarauje ili podrava sliku bespomonosti klijenta. Ovo odrava ranu nemo koju su mnogi ljudi
iskusili kao deca. Za G je od krucijalnog znaaja da klijent shavati da je sada, u odrasloj osobi,
odgovoran za ishod svojih dela i rada tokom savetovanja, te da je odgovoran za kvalitet sopstvenog
ivota. Umee savetnika lei u tome da pronae ravnoteu u svakom novom momentu, izmeu
prihvatanja slike o sebi odreenog klijenta i ukazivanja na iroke mogunosti izbora koje stoje pred njim.
Ako se self definie kao sistem koji sebe uvek iznova kreira ovde i sada, onda se moe rei da je linost
- opis trenutnih ogranienje i mogunosti za oslobaanje svih potencijala u datom trenutku. Naravno,
poeci im nikada ne prestaju. Posle svake seanse, ili posle svakog segmenta rada, bie novih poetaka,
ak i novih vidova odnosa sa savetnikom.

Tipine teme poetne faze (faze svesnosti)

Poverenje/nepoverenje

ema ideja da se neke predvidive teme mogu javiti prema nekom redosledu u savetodavnom procesu,
protivna je sutini G.
Takva struktura moe se doiveti kao nametanje spontanom i najverovatnije atipinom razvoju novog
odnosa izmeu savetnika i klijenta. Imajui na umu opasnost od ovoga G e obratiti panju na smenu
figure i pozadine idiosinkratinosti i univerzalnosti, jedinstvenosti i onoga to se obino sree kao
obrazac ljudskog ponaanja.
Poverenje je stanje bia u kojem osoba veruje da e drugi iz njene sredine izai u susret njenim
potrebama i da je pritom nee povrediti.
Nepoverenje je ubeenje da sredina nije hranljiva, ni dobroudna. Ovaj polaritet je verovatno
najznaajniji prilikom uspostavljanja novog odnosa. Za klijente koji su u detinjstvu zlostavljani ili
zanemarivani, pojava poverenja je znak trajne promene uinjene ozlede. To je bioloka nunost koja
vredi za veinu ljudi - istraivanje sebe se vri tek poto se uspostavi vrsta podrka. Prema tome,
poetne faze savetovabnja mogu biti od ogromnog znaaja za izgraivanje poverenja koje je nedostajalo
tokom ranog razvoja.

Biti od pomoi i biti pomagan

Drugi polaritet koji se rasvetljava tokom savetodavnog odnosa je onaj koji se tie pruanja i primanja
pomoi. S jedne strane getaltista ohrabljuje klijenta da preuzme punu odgovornost za svoja oseanja,
izbore koje pravi i ponaanje. S druge strane, neophodno je da klijent dozvoli savetniku da "ue unutra",
da bude od pomoi. Za mnoge ljude u fokus dolazi zadatak nalaenja ravnotee izmeu primanja
pomoi, a da pritom ne doe do kolapsa i zadravanja sopstvene autonomije u odnosu uzajamne
zavisnosti.
 47

Spektar prakse meu getaltistima je prilino irok. U skladu sa prihvaenom orijentacijom, baziranom
na kreativnosti kao pokretau, praksa jednog G terapeuta moe se dosta razlikovati od prakse drugog G
terapeuta. Postoje ogranienja statinog opisivanja bogatstva i razliitosti. Istina je da veina G
terapeuta formira neku vrstu ugovora sa klijentom. Izgleda da postoji period uenja kako da se bude
klijent, kao i kako da se najbolje izvue iz savetnika. Za savetnika su ove teme takoe deo tekueg
doivljaja -"mogu li dozvoliti da me ova osoba dotakne?", "hoe li me rad sa ovom osobom izmeniti?",
"ta rizikujem formirajuu odnos sa ovim klijentom?". veoma vaan deo poetne faze predstavlja strah
od zavisnosti i elja za zavisnou. Naravno, ovo se moe pojaviti u toku produbljenja klijentove
eksploracije ili u bilo kojoj fazi kada se otkrivaju vei rizici.
Drugi polaritet koji se esto javlja je, s jedne strane, strah klijenta da e se izgubiti u verovanjima i
vrednostima koje prihvata terapeut, i s druge potreba klijenta sa sistemom vrednosti (bilo
psihoanalitikim ili getaltistikim) koji e mu obezbediti sigurnost i zatitu protiv nestalnosti ivota. Ljudi
se moda plae da se ukljue u rad ekskluzivnog getaltistikog kluba, jer bi tako mogli izgubiti sopstveni
identitet. Takoe, moda oseaju da im je potreban siguran i pouzdan sistem ivota koji bi bio koristan u
svim situacijama i u svako doba. Mnogobrojni suprotni motivi javljaju se u svim sistemima savetovanja.
Naravno, konaan cilj je otkriti istinski self koji moe biti nezavistan i zdruen sa drugima, pripadati i
odvojiti se od drugih, kao i kritikovati i vrednovati verovanja drugih. Ovo zahteva dodatno objanjenje o
granicama.

Granice i identitet

Kod ljudi koji esto poinju sa onom vrstom samorazvoja kakva terapija moe biti, est je problem
konfuzija granica izmeu njiih i drugih ljudi, njih i njhove okoline, kao i konfuzija granice u okolini njihovog
tela. Tipian primer je Debi koja ne zna gde tano u svom telu doivljava glad. Ona jede kada sat pokae
da je vreme ruka, ili pak kada je besna uli usamljena. ali se da nije osetila pravu glad ve mnogo
godina. Kao posledica toga to su alijenirani od svog fizikog bia, ljudi esto pogreno interpretiraju
svoje senzacije. To vodi, kao i u sluaju Debi, anksioznosti koja se pogreno tumai kao glad. Klijent
tada jede da bi umirio glad koja to nije, pa sve vie postaje otuen od prirodnog oseaja gladi i ciklusa
zasienja. Otkrivajui u kom delu tela doivljava glad Debi e verovatno postati sposobnija da doivi
svoje bazine psiholoke i fizioloke potrebe, te da ih prati kroz ciklus doivljaja sve do zadovoljenja i
upotpunjenja. Jedna ena je oseala da "stomak lei veoma nisko dole u abdominalnoj upljini".
Anatomski, pokazivala je creva u donjem delu trbuha. Smatrala je ovo bioloki moguim i ako je uila
biologiju u koli i racionalno je znala da su injenice suprotne ovakvom doivljaju. Ovakva anatomska
konfuzija bila je odraz konfuzije svesnosti o unutranjim organima i ciklusu zasienja. Ostale granice
koje ulaze u igru tiu se poverenja i uspostavlja ja odnosa sa ljudima koji pripadaju socijalnom sistemu
klijenta, kao to su supruga, familija i poslodavci klijenta. Ove osobe mogu na razliite naine simultano
ili naizmenino podravati poetak ovog specijalnog putovanja i (bar na nekom nivou) eleti da ga
sabotiraju. Oni se mogu oseati ugroenim zbog pokuaja njihovog voljenog da ostvari nezavisnost i
podrku za sebe.
Npr. majka zove savetodavni centar zbog svoje 24 godine stare keri koja je uzgleda izgubila motivaciju
za rad za studiranje, muva se po kui i pati od anksioznosti, usamljenosti i oaja. erka je imala vezu,
ostala u drugom stanju i na majin savet abortirala i raskinula vezu sa mladiem. Majka se takoe ali da
erka veruje kako je ljudi ogovaraju iza lea.
Savetnik je istakao da ovo postaje tano time to majka pokuava da zakae susret i uspostavi
savetodavni odnos bez pristanka ili uestvovanja erke. Prema tome, sumnje keri su osnovane na
injenicama - ali majka to ne uvia. Majka se navikla na poverenje svoje keri, ali je ona istovremeno
osoba koju ker odbacuje i okrivljuje za tekoe sopstvenog ivota. Supruge su takoe poznate po tome
da su ambivalentne na poetku savetovanja. One mogu biti vrlo podravajue i eleti da se osoba
angauje u procesu menjanja, ali kao to je jedna od njih rekla "Sve dok se ne menja na nain koji se
meni ne svia".
 48

Budui da G pristup snano vrednuje odgovornost pojedinca za sebe, savetnik e se u izuzetnim

situacijama susretati sa drugim lanovima familije, osim ako se to specifino zahteva, npr. tokom
porodine terapije. Perls 1968. god. naglaava da proces sazrevanja predstavlja kretanje od podrke iz
sredine ka podrci u sebe samog. Osoba iz prve ruke stvara svoje saznanje i zakljuke, umesto da
prihvati autoritet drugih i prestaje da zavisi od odobravanja drugih u pogledu svog samopotovanja.

Oekivanja i strahovi

Jedan deo poetne faze savetodavnog proseca predstavlja rad na klijentovim oekivanjima i strahovima.
Polaritet kojim se na najbolji nain ovo konceptualizuje je onaj izmeu straha od naputanja i straha da
e osoba biti progutana od druge osobe. Za veinu ljudi najraniji odnos sa prvim negovateljem (dinamika
granice izmeu selfa i drugih) moe biti karakterisan u veoj meri jednim od ova dva pola. Drugim
reima, dijada majke i deteta moe se opisati kao takva da su njene granice suvie propustljive ili suvie
nepropustljive. U zdravom odnosu majke i deteta postojae ritmika fluktuacija zavisno od detetovih
urgentnih potreba u datom momentu prema ve navedenom ciklusu faza. Naalost, veina negovatelja
je iskusila neka izvrtanja ovog zdravog procesa u sopstvenom radnom iskustvu, oni mogu nastojati
mimoii rana iskrivljena ili arko primenjivati suprotno od onoga to su sami doiveli. Npr. kao beba Lajla
je doivela da je majka prodire. Majka je dozvolila da njene sopstvene potrebe prestanu dok je
udovoljavala svakom Lajlinom hiru. Majka nije imala zaseban identitet i ivela je kroz Lajlina dostignua,
raspoloenja i linosti. Svaka nezavisna aktivnost koju bi Lajla preduzela, kao pohaanje kole za
negovateljice, majka je doivljavala kao tuno odvajanje koje ju je uvek iznova suoavalo sa prazninom
u sopstvenom ivotu. Kao odrasla osoba, Lajla je razvila crte linosti i probleme koji se opisuju kao
granini poremeaji linosti. Kada je sama rodila dete, osetila je snanu prisilu da ponovi obrazac
ponaanja svoje majke stvarajui od deteta centar sveta. Tokom savetovanja ona je ostvarila dovoljno
uvida i razumevanje o tome na koji nain je konfluencija njene majke otetila nju samu, pa je stoga
zauzela opozitan stav sa svojom erkom, izbegavajui da je dri, stvarajui situacije duge odvojenosti i
uopte, uvajui se zaplitanja u mreu na tako ekstreman nain da je dete doivelo emotivno
naputanje. Ova suprotna stanja prodirasnja s jedne strane i naputanja s druge, opisao je Resnik kroz
termine konfluencije i izolacije. Najraniji strahovi i oekivanja u pogledu savetodavnog odnosa
odraavaju najranije strahove i oekivanja iz ivota te osobe. Osoba iji prvi modalitet je bio konfluencija
verovatno e se plaiti naputanja, npr. da e se savetnik odseliti u drugi grad pre zavretka posla sa
klijentom. Osoba iji najraniji modalitet je bila izolacija, moe se plaiti prodiranja, npr. da nee moi da
izrazi neslaganje ili razvije nezavisnost u odnosu na savetnika. Ponekad se ljudi uvaju naputanja da bi
izbegli doivljavanje nasilja najranijeg prodiranja. Osetljiv savetnik bie veoma fleksibilan u odnosu na
karakteristike modaliteta i prilagodie svoj nain rada klijentu, u zavisnosti od toga na koji nain se
polariteti naputanja ili prodiranja manifestuju u savetodavnom procesu.

Primeri eksperimenata

Tehnike koje slede mogu se odnositi na rad sa defleksijom - poremeajem granice koji se u ovoj knjizi
koristi da bi se osvetlila faza svesnosti G ciklusa i naina na kojima se ovo javlja u savetodavnom
procesu.

Uenje i praktikovanje kontinuma svesnosti

Jedna od najvanijih vetina koju G klijent moe stei je da prati sopstveni kriterijum svesnosti. Moe se
pokazati da je veoma jednostavan proces, ali je esto itav ivot potreban da se naui. Svesnost je
definisana i opisana ranije, u treem poglavlju. U ovom kontekstu kontinuum svesnosti se odnosi na tok
svesnosti o promenama koje se zbivaju iz asa u as unutar osobe ili u okolini. Zen pria na poetku
 49

ovog poglavlja ilustruje vrstu neuspeha svesnosti koja spreava potpuno i efikasno funkcionisanje.
Vebanje kontinuuma svesnosti je vrsta treninga u primenjenoj fenomenologiji, pokuaj da se
koncentrie bez suenja ili poreenja svake nove figure koja je zanimljiva, a bez predrasuda ili
oekivanja. esto se ljudi angauju u naviknutim ponaanjima, stavovima i oseanjima odvojeno od
svesnosti. Ljudi jedu, vode ljubav, rade itd. Ipak, oni su na veoma bitan nain nesvesni svog sada i ovde
doivljaja, njihovo priseanje je jalovo i panja usmerena na sve drugo osim na ivost njihovog ivota
koji u svakom trenutku protie. Kontinuum svesnosti delimino je zamiljen kao lek od nepaljivosti i kao
sredstvo uspostavljanja bogatstva i vitalnosti ivota.
Empatiki gledano to nije isto to i introspekcija, jer ona odvaja linost na dva dela - posmatra i
posmatranog. Tehnike svesnosti su sredstvo za odravanje doivljaja aktuelne egzistencije iz asa u
as. Praktikovanje ciklusa svesnosti znai da se nita ne iskljuuje - elje, misli, telesni doivljaji,
senzacije sredine, temperaturne promene, voljne i nevoljne akcije, i to sve bez suenja, poreenja ili
kategorizacije. To je veoma slino Zen praksi paljivosti i nain da se zapone sa ovom tehnikom je da
se pone sa verbalizacijom, bez prihvatanja svakog doivljaja "Sada sam svesna..".
Smatra se da je teko ovo razlikovati od slobodnih asocijacija PA. Razlika je u tome to navedeni
proces ukljuije sve fizike, mentalne, senzorne, emotivne ili verbalne doivljaje koji ine deo
jedinstvenog toka iskustva. Cilj G je da proiri i uvea integrisanost tela/uma (telesno/duhovnog) i da to
uini o svesnosti u sadanjem trenutku. To ukljuuje dovoenje do svesnosti onoga to bi inae ostalo
nesvesno, izvan svesti.

Upotreba jezika odgovornosti

G se bazira na fundamentalnoj pretpostavci da su ljudi odgovorni za sopstvena oseanja i ponaanje,

kao i na filozofskoj egzistencijalnoj poziciji koja naglaava neotuivu sposobnost svake osobe da
upravljanja sobom. Ovakvo shvatanje moe se opaziti u zapanjujue sitnim detaljima prilikom upotrebe
jezika. Perls je, kao i Goldtajn, naglaavao da neobazrivost u govoru rezultira ogranienjima i orijentaciji
u akciji, i ohrabrivao je razumevanje snage rei. Na izbor rei i konstrukcija reenice informie i
reprezentuje na unutranji svet. Osim toga, sa sistemske take gledita takoe utie na naa tekua
iskustva i budue stavove, te ih formira. Nain na koji govorimo veoma esto je izuzetno taan odraz
naih unutranjih procesa i samo je ponekad sluajan. Nae verbalizacije su nae ogledalo. ak i
naizgled bezazlene greke , kao to je istakao Frojd, esto unose i nau svesnost aspekte situacije na
koje inae ne bismo obratili panju.
Re persona ( personality) potie od korena "sonar" to znai zvuk. Prema tome osobe koje koriste G
pristup savetovanju obraaju panju na kvalitet i izraajnost ili inhibiranost prirodnih zvukova koje ovek
proizvodi. Pri upotrebi jezika moemo negirati ili podrazumevati odgovornost i jaati poziciju
bespomonosti ili upravljanja sobom iz asa u as. Postoji ogromna razlika izmeu subjektivnog
doivljaja osobe koja kae: "Dozvolio sam da njene provokacije dopru do mene", i osobe koja kae: "
Ona me uinila toliko ljutim da sam naprosto morao da je udarim", osoba koja kae: "Patim od loe
probave" ima suprotan stav od osobe koja govori: "Zadajem sebi bol u leima steui miie vrata".
Fenomenoloki stav omoguava da se, kroz govor koji se upotrebljava, otkriju nauena bespomonost ili
intencionalnost. Ovakva pretpostavka o odgovornosti, kao to je ranije pomenuto, ne treba da se brka sa
okrivljavanjem, ali ima nameru da naglasi lini izvor i autorstvo nad sopstvenim ivotom i doivljajima.
U svim sluajevima ono to bi moglo izgledati kao semantika razlika je zapravo krucijalni kamen
spoticanja u savetodavnom procesu. Ako ti sam stee svoje miie i proizvodi glavobolju, postoji
mogunost da postane svestan kako to ini. Dok se koncentrie i obraa panju na ovaj proces,
verovatno reenje postaje ti dostupno u sobi za konsultacije dok radi sa savetnikom. Ako te neki
tajanstveni "mikrob" napada protiv tvoje volje, a nad tim ti nema nikakve moi ili uticaja, to stvara
egzistencijalnu bespomonost koja moe biti podjednako odriv filozovski stav kao i ranije pomenut, ali u
osnovi oduzima mo i potencijal oveku da menja sopstvene reakcije prema situacijama.
 50

Viktor Frankl u svom delu "Vapaj za smislom" koji je Perls smatrao jednim oblikom egzistencijalne
psihoterapije, takoe je naglasio sposobnost oveka da bira svoje reakcije u bilo kojoj datoj situaciji, ak
i u situacijama koje nije sam izabrao ili proizveo.
Ono to nismo izabrali ili to ne moemo da biramo je situacija, ali moemo da izaberemo kako elimo
da odgovorimo na nju. Frankl koristi mnoge primere ljudi iz koncentracionih logora, od kojih su neki birali
da budu ljudi bez morala, koji su izdali svoje prijatelje i ono najbolje u sebi. Drugi su izabrali da u ovoj
situaciji reaguju odravajui svoje samopotovanje, ako ne i nadu, i obavezujui se da pronau neki
smisao koji bi transformisao prljavtinu i bedu njihove svakodnevne egzistencije u neto izvanredno.
U G prema tome, klijent se ohrabljuje da eksperimentie sa konstruisanjem sopstvenog iskustva
verbalnim putem na naine koji izraavaju da oni preuzimaju odgovornost za sebe. U nekim varijantama
G ovo je postalo neka vrsta pravila, npr. kae se "to me povreuje", kae se " ja povreujem sebe" .
Nemojte rei "Ti me povreuje", recite "Ja povreujem sebe zbog tvog ponaanja". Uz pomo ovakvih
intervencija originalana intencija se gubi, jer ljudi ue da kau prave rei, a da je njihovo iskustvo i dalje
objekt nad kojim ivot i drugi ljudi imaju uticaje.
Pozvati klijente da izmene svoj nain govora, znai pozvati ih da preuzmu odgovornost za sebe, a ne da
naprosto slede jo jedan skup instrukcija koje je neko propisao.

Istraivanje neverbalnog ponaanja

Getaltisti obino ivo obraaju panju na svoje neverbalno ponaanje i neverbalno ponaanje svojih
klijenata. Prekrteni glenjevi, kaljanje, jedno rame vie od drugog, predstavljaju vaan deo
savetodavnog procesa, naroito zato to G namerava da se bavi celom osobom i tei integraciji to
veeg broja razliitih aspekata osobe. Neverbalno ponaanje moe se istraivati tako to e se na njega
skrenuti panja osobi, kao npr. "Jeste li svesni da mnogo bre trepete dok govorite o svojoj majci nego
inae?".
Druga mogunost je da se trai od osobe da pretera sa odreenjim pokretom, npr. neto mahanje
nogom u pravcu savetnika moe, posle ovakvog poziva, uvesti u svest klijenta neizraenu ljutnju prema
njemu. Korisna veba moe biti posmatranje videokaseta na kojima je osoba snimljena, to joj
omoguije da istrai sopstveni fiziki stav, neverbalno ponaanje i stav prema svetu.

Preusmeravanje defleksijom upravljanje energije

Svesnost je najee ometana defleksijom - na taj nain redukujemo utisaj okoline na sebe. Osobe e
verovatno morati da naue da preusmere defleksijom usmerenu energiju uz pomo naizgled
jednostavnih manevara, kao to je npr. uspostavljanje kontakta oima dok govore o sebi. Nekim
klijentima je potrebno da dozvole sebi da zaista utiu na druge ljude. Jedna ena je rekla da je ovo
postigla kada je s pravom uspela da trai usluge od konobara za svoj novac. U prolosti bi je ignorisali
dok bi druge osobe pre nje dole na red. Klijentu e moda biti potrebno da se ohrabri da prihvati fidbek
i komunikaciju od drugih osoba, ukljuujui ljubav i potovanje, da zaista dopusti da sve to dopre do
njega. Klara se obino alila da je niko ne potuje, i kada bi joj neko uputio kompliment ona bi ga obino
umanjila tako to bi rekla "Oh, to stvarno nije nita". U detinjstvu su je obino ignorisali ili krivili, pa nikad
nije nauila da izae na kraj sa pozitivnom panjom. Nastavljajui da deflektuje takvu pozitivnu panju u
svom tekuem ivotu ona je naravno odravala fiksni getalt iz prolosti u sadanjim odnosima.
Razreavanje defleksije moe zahtevati da klijenti napuste manire kao to su vakanje gume,
samoometajue pokrete tela kao npr. vrenje prstima, trzanje ili uobiajene facijalne ekspresije
(treptanje, pretei izgled) koji redukuju kvalitet njihove svesnosti. Kada postanu intenzivno svesni toga
KAKO oni sami zaista kreiraju ove manire, obino se pojavi potreba organizma. " Ja vrtim prstima kako
bih uverio sebe da postojim".
 51

Mnogi ljudi deflektuju na razliite naine. Oni mogu prihvatiti ono pozitivno to drugi ljudi o njima govore,
ali odbacujui negativni fidbek. Drugi opet obraaju panju na negativni fidbek koji potie od zavidnih i
zlobnih osoba, dok deflektuju odobravanje od strane pouzdanih i poverljivih osoba. Jednostavan, ali
vaan metod rada zahteva posveivanje jednake panje onome to je pozitivno, time to se to zapisuje,
ili ponavlja sebi. Defleksija oduzima energiju od njenog ulaganja u ono to osoba zaista eli od ivota.
Direktan kontakt, bilo da je re o ljubavi ili besu, hrani ili vebanju, osnauje kvalitet ivota i uverava da
se na odgovarajui nain vraa uloena energija i vreme. Deflektovana energija mora se vratiti natrag na
cilj, a osoba se mora ohrabriti da ostvari direktan kontakt unutar sebe, sa drugima i sredinom.
Preopirnost, apstraktan govor, ili uobiajeno opanjkavanje sebe mora prestati da bi osoba osetila da
dobija ono to eli od ivota i da je dobijena nagrada primerena nainu na koji osoba invenstira svoju
panju i energiju.

Razvijanje senzorne svesnosti

Za Perlsa je bilo vano da napravi razliku izmeu tela, oseanja i miljenja. Mnogi od nas izgubili su
znatnu koliinu senzorne svesnosti i proprioceptivne senzitivnosti tela. Ovaj gubitak za nau svesnost
esto predstavlja reenje za ono to je u odreenom trenutku predstavljalo nepodnoljiv pritisak
konflikta, bolne traume, ili dugotrajne deprivacije. U toku savetovanja neka od ovih zastarelih potekoa
pojavie se u svesnosti u kontekstu ozdravljivanja i autentinog odnosa. Na taj nain delovi koji
nedostaju u telesno-duhovnoj celini linosti mogu poeti da se ponovo prisvajaju.
"Koncetriite se na senzacije koje dolaze iz tela kao celine. Dopustiete da vam panja luta kroz svaki
deo tela. Koliko sebe moete osetiti. Do kog stepena i sa kolikom tanou i jasnoom vae telo, pa tako
i vi sami, egzistirate? Zapazite bolove i neprijatnosti koje obino ignoriete. Koje miine tenzije
moete osetiti? Obraajui panju na njih, dozvolite im da se zadre i nemojte nastojati prerano da ih
relaksirate. Pokuajte da precizno utvrdite njihove granice. Obratite panju na kone senzacije. Moete
li doiveti svoje telo kao celinu? Moete li osetiti gde se nalazi vaa glava u odnosu na torzo? Gde se
nalaze vae genitalije? Gde se nalaze vae grudi? Gde vai udovi? (Perls i dr. 1951/1969 86).
Perls definie neurozu kao diskrepanciju izmeu verbalnog koncepta sebe i onoga to se svesno
doivljava kao self. Najbolji stav za istraivanje ovoga u vama samima i u klijentima je stav bez suenja i
radoznala eksperimentacija. Razvoj senzorne svesnosti u terminima mirisa, ukusa, sluha, vida i dodira
nije terapijski samo za G pristup, ve je i u slavu ivota. Mnogi ljudi su se svesno odvikli da doivljavanje
svojih prirodnih preferencija u pogledu ukusa ili mirisa, tako liavajui svoje iskustvo smisla intenziteta i
raznovrsnosti.
est rezultat uspenog ponovnog uspostavljanja senzorne i proprioceptivne osetljivosti je taj da ljudi
izvetavaju kako su svesni bola gde ranije stimulus nije izazvao doivljaj. Tipino je da klijent izvetava:
"Obino bi mi zubar popravljao zub bez anestezije, ali sada je to suvie bolno". Isto vredi za
emocionalnu osetljivost, naroito kod osoba koje su nauile da negiraju pun spektar emocionalne
ekspresivnosti jo u detinjstvu, npr. zbog pretnje fizikom povredom od strane zlostavljajuih roditelja.
Oni mogu postati senzitivni ili prema uvredama ili povredama, dok bi pre savetovanja pustili da takve
situacije naprosto prou. Ljudi takoe mogu postati osetljivi na suptilne znake ljubaznosti, nenosti i
brige koje dobijaju od osobe iz sredine: "Nikada nisam shvatao koliko su ljudi spremni da pomognu kada
je to potrebno".

Olakavanje prelaznog perioda

Prva faza savetovanja moe biti veoma zadovoljavajua i za klijenta i za savetnika, zbog fokusiranja na
stvaranje odnosa. esto ovaj odnos, baziran na potovanju bazinog zdravlja osobe i integritetu
organizma, predstavlja prvi odnos u kojem se klijent osea vrednim kao osoba. Za savetnika je ova faza
ispunjena gratifikacijom. Veina savetnika ume da uspostavi odnos, i upravo lakoa kojom to ine esto
ih privlai ovom zanimanju. Ipak, prelazak u naredni period, u veoj meri zahtevni period savetovanja,
 52

esto se doivljava kao kraj medenog meseca. Mnogim savetnicima potreban je trening i supervizija da
bi nauili kako da naprave ovaj prelaz u dublje i tee vode.

Poetak Garijevog putovanja

Gari je iveo sa Desikom proteklih est godina i bio je nezadovoljan poslednje dve godine. Uprkos
rastuem nezadovoljstvu i uestalim fantazijama o tome kako bi mogao izgraditi neto bolje sa nekim ko
je drugaiji, nastavio je da ivi sa Desikom zbog straha od usamljenosti, i oseanja krivnje ukoliko bi je
povredio. Jednog popodneva na univerzitetu gde je predavao, zapazio je oglas o kursu veernjih
predavanja iz "psihologije za laike". Do tada je psihologija bila polje koje je gledao sa sumnjom, pa ak i
nesimpatijom. Jedan od predavaa istaknutih na oglasu bio je neko koga je ranije uo da govori o oblasti
bliskoj njegovoj, i smatrao je tu osobu lucidnom i zanimljivom. Gari je odluio da pohaa predavanje. Na
kursu je jedne veeri uo o "treoj sili" u psihologiji i bio je fasciniran mnogim idejama o kojima se
raspravljalo, a naroito idejom o fokusiranju na sada i ovde promeni. Njegovo prethodno shvatanje
psihoterapije i ssavetovanja uglavnom se baziralo na karikaturama klijenata vezanih za kau koji
beskonano brbljaju o svojoj prolosti.
Na pretposlednjem predavanju priao je jednom od predavaa (meni) i zatraio individualni savetodavni
sastanak - "Samo da vidim hou li ili neu ostaviti svoju devojku", "To nee potrajati dugo". Jasno sam
stavila do znanja Gariju kako ga radije ne bih videla samo za jedan susret kada je u pitanju tako vana
tema. Tada smo se dogovorili da taj susret posvetimo istraivanju pitanja da li on zapravo eli ili ne da
zapone sa savetovanjem u ovoj fazi svog ivota. Na prvoj zajednikoj seansi Gari je stigai 15 minuta
ranije, etao je gore-dole hodnikom, poto sam ga zamolila da saeka i izgledao je kao da mu je
neprijatno, i kao da mu je laknulo istovremeno,poto sam ga pozvala u sobu za konsultacije. Seo je u
stolicu ispruivi donji deo tela i delovao je oputeno, ipak njegove ruke bile su vrsto prekrtene preko
grudi, a njegova desna ruka lupkala je prstima po levom gornjem delu ruke.
ivost prve impresije karakteristika je prethodno poviene svesnosti koja prati poetak. Mnogi ljudi se
mogu setiti sa izuzetno mnogo detalja poetka koji su doiveli, a decu obino fascinira kako su se njihovi
roditelji sreli. Slino tome, poetak savetodavnog odnosa obeleen je poveanom osetljivou savetnika
i klijenta na mnogo razliitih nivoa. Sa Garijem bila sam svesna boja, kvaliteta i taksture njegove odee,
ukljuujui par veoma prljatnih trenerki. Mogla sam osetiti da je pua i da koristi losion posle brijanja.
"Pokazalo se da je on mene "premeravao" na slian nain. Moja svesnost o sebi ukljuila je doivljaj
radoznale panje, pomalo ubrzan rad srca i bila sam periferno svesna dobovanja aprilske kie po krovu.
Jedan deo svoje svesnosti sam verbalizovala, kako u pogledu sebe, tako u pogledu njega i okruenja, sa
ciljem da mu predstavim ciklus svesnosti. Pozvala sam ga da verbalizuje to obuhvata njegova
svesnost, bilo to intelektualno, vizualno, auditivno, afektivno, fantazija ili bilo ta drugo. Dok je to radio,
postao je svestan kako eli da me prisili da mu dam odgovor na trenutni problem, i da pritom ne eli da
poveruje kako bi mu bilo ta to bih mu rekla bilo od pomoi.
Pred kraj seanse Gari je postao svestan olakanja koje je pratilo razmenu onoga to osea sa "nekom
osobom kojoj ne treba reciprono uzvratiti brigom i panjom" i poeo je da dolazi na terapiju jednom
nedeljno. Tokom poetnih seansi Gari je eleo da svoja prola iskustva povezuje sa mnom. Ponekad mi
se inilo adekvatnim da ga sluam i shvatila sam npr. da je jedan od razloga zbog kojih se Gari plai da
napusti Desiku, to to ga ona tei posle uobiajnih nonih mora. Ponekad bih prekinula njegovu priu,
naroito ako bi mi neki drugi proces obuzeo panju. Sledi primer koji se dogodio jednog popodneva. Ton
Garijevog glasa postajao je sve monotoniji dok je govorio o kolskom ivotu u doba puberteta. Neko
vreme sam ga sluala, a zatim sam ga prekinula:
"Gari, stani za trenutak. ujem kako ti glas zvui sve dosadnije i dosadnije dok nabraja dogaaje iz
prolosti i pitam se ta se deava upravo sada , dok o tome pria".
"Oseam tromost... i da... dosadu... teini i kao da me neto vue".
"Govori o oseanjima tog dvanaestogodinjaka kao da ih sada moe izraziti."
"On je oseao..."
"Ja oseam..."
 53

"Da, ja oseam hm... teinu i dosadu. Ovo je moja prva godina u srednjoj koli i nedostaje mi slobodno
vreme koje sam navikao da imam u toku posle podneva, nedostaje mi priroda i zaista sam tuan zbog...
".
Na taj nain pojaana panja i svest o dosadi i tromosti vodila je direktno do svesti o dubokim
oseanjima gubitka i usamljenosti. Kasnije je Gari otkrio da je njegova zavisnost u vezi sa Desikom
nain izbegavanja boli. Takoe smo se u poetnoj fazi borili veoma savesno sa njegovom eljom da se
kontrolie i sa oseanjem povreenosti zbog onoga to je on opaao kao bespomonu zavisnost u
savetodavnom odnosu. Gari je koristio uobiajen verbalni manirizam da bi deflektovao emocionalni uticaj
svojih iskustava. To je ukljuivalo estu upotrebu rei "ovek" (u engleskom, re je o upotrebi bezline
zamenice "one" kao npr. (ovek se prirodno osea loe kada eli da napusti nekoga ko ga toliko voli".)
Koristila sam razliite intervencije da bih ga pozvala da koristi jezik odgovornosti. Njegova prirodna
radoznalost i zadovoljstvo zbog uenja ( o emu govori njegov izbor zanimanja i naina na koji me
"naao") bili su snani saveznici u ovom procesu, dok sam ga uila psihologiji jezika odgovornosti. Drugi
tip intervencije, koji sam koristila, bila je upotreba humora: "Gari, ako ovek tako osea, kako dva ili tri
oveka oseaju u pogledu toga?". Ova vrsta nenog zadirkivanja bila mu je prihvatljiva, budui da je
imao dobro razvijen smisao za humor, koji je koristio kad bi eleo da zabavi ili da napadne.
Garijeva desensitizacija u odnosu na telesne procese, ogledala se u pojaanoj elji za puenjem kad
god bi bio snanije emocionalno angaovan: "ta bih sada dao za cigaretu." Poto nije mogao da pui u
sobi za konsultacije, Gari je usmeravao svoju energiju tako to je grickao kou oko noktiju, lupkao
prstima ili se igrao okovratnikom. Posle nekoliko seansi Gari je poeo da shvata da, ponaajui se na
navedeni nain, izbegava oseaj straha, koji doivljava kada pomisli da bi mogao ostati sam, a koji je
izgleda poticao iz prolosti. Ostajui sa Desikom izbegavao je svoj osnovni strah, a nastavljajui da je
mrzi izraavao je organizmiki protest protiv konfluencije u negativnom obliku. Ova spremnost da izrazi
svoj bazini strah i nezadovoljstvo odnosom sa Desikom, predstavljala je prelaz od svesti o
neprijatnosti, ka kontaktu sa uzbuenjem i mobilizacijom koju je oseao.

7. MOBILIZACIJA I POSTPRELIMINARNE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA

Drevna izreka kae: "Kada nema potsticaja, nema ni prosvetljenja; dok se ovek ne satera u kripac,
nee nai izlaz." (Suzuki,1972/1974:175).

Mobilizacija i uzbuenost
 54

Ovo je faza savetodavnog procesa kada se poverenje poelo uspostavljati i klijent je dozvolio da u svest
uu znaajni aspekti njegovog iskustva,vezani za procese koji se odigravaju tokom savetovanja, kao i
van njega. Figura (ili problem) koja je najvanija, znaajna ili urgentna, u klijentovom postojeem polju
postavljena je u fokus i razjanjena.
Efikasan rad tokom faze senzacije i svesnosti poveava verovatnou da e klijent mobilizirati energiju i
uzbuenje potrebno za bavljenje bazinim temama, te da e otkriti svoje potrebe u sadanjosti ili
budunosti. Faza o kojom govorimo je dakle, sledea faza u ciklusu doivljavanja, ili stanica tokom
savetodavnog putovanja.
Zadatak savetnika u ovoj fazi je da pojaa mobilizaciju energija u svrhu ozdravljujueg procesa i /ili da
pomogne osobi da ih usmeri.
Ovde najznaajniji postaje nain na koji ljudi koriste ili raspruju energiju. Metode koje nisu od koristi
ljudima da upoznaju sopstvene potrebe, niti da se potpuno angauju na putovanju otkrivanja kakvo je
savetovanje, istraene su. Eksperimenti koji se fokusiraju na efikasan i prijatan nain upotrebe energije
takoe su istraeni i validirani.
U ovoj fazi neki klijenti zavravaju savetovanje bilo zato to oseaju olakanje poetnog bola ili zato to
se plae dalje eksploracije koja bi ih mogla odvesti dalje nego to ele da pou. Npr., ena moe doi
do saznanja da ako nastavi sa istraivanjem sebe i samoosveivanjem kao nezavrene
samoostvarujue osobe, njen e suprug imati sve manje potrebe za njom.Ulaganje u brak moe efikasno
nadjaati ulaganje u sopstveni rast. Ovo je takoe faza u kojoj neke osobe jo jednom recikliraju
postojei problem, npr., jo jedna alkoholiarska pijanka, jo jedna razorna ljubavna avantura ili
pomamna trka za zaradom. Rezultati ovakvih aktivnosti su odvlaenje energije od savetodavnog
procesa i otupljivanje otrice svesnosti koju su stekli.

Uspostavljanje radnog saveza

Najznaajniji deo faze mobilizacije u savetovanju je stvaranje neke vrste sporazuma ili ugovora koji je od
koristi osobama koje rade zajedno. To je zapravo dvosmeran proces zato to (bar na nekom nivou),
savetnik mora postati energizovan, uzbuen i dovoljno zainteresovan da bi preuzeo puno partnerstvo u
razvoju. Naravno, Fricu Perlsu nije bilo strano da zaspi dok kljijenti rade, i da ih na taj nain suoi sa
interpersonalnim efektom njihovog slabog ulaganja energije. Ja lino, ne verujem da klijenti treba da mi
obezbede interesovanje ili uzbuenje u smislu da budu zabavni ili interesantni, ali moram biti dovoljno
mobilisana kako bih se osetila angaovanom u radnom savezu. Kada ova vrsta mobilizacije ili
spremnosti izostane, neto svakako ne ide kako treba u savetodavnom radu.
Kao i u veini drugih sluajeva, getaltisti se enormno razlikuju u pristupu razliitim situacijama. U G
praksi individualna kreativnost prevazilazi vanost pravila, propisa ili odredbi.Takoe, getaltista tei da
ima na raspolaganju niz razliitih mogunosti reagovanja od kojih izabere one koji su najusklaenije sa
zahtevima savetodavnog trenutka. Tako, nemogue je stvarati pravila koja bi zavrila kao "Getalt
introjekti" ili pravila o tome kako voditi svoju praksu. Jedno od ogranienja pisane rei o kojoj italac
mora voditi rauna je ta da pored svakog primera koji je korien postoji bar jo nekoliko koji bi istu stvar
ilustrovali na prilino razliit nain. G je specifian savetodavni pristup koji se kuje svakog novog
momenta u jedinstvenom odnosu.
G praktiari imaju tradiciju ikonoboratva, idividualizma i ak anarhizma. Po mom miljenju to je uticalo
na potekoe stvaranja i zadravanja obuke i stvaranja organizacija na nacionalnom i internacionalnom
nivou. Za mnoge ljude, naroito ezdesetih godina, legalizacija, organizacija i institucionalizacija, bili su
zastraujui. To se nuno povezivalo sa jaanjem rigidnosti, prihvatanjem spoljanjih autoriteta i uopte
smatralo se suprotnim filozofiji "Ja inim svoje, ti ini svoje" Frica Perlsa, ( koji je sam bio pobunjenik
koji je radio na nain koji se danas ne bi smatrao profesionalnim ili etinim). G je pristup roen iz
odbacivanja PA introjekta. Ponekad je i samo odbacivanje pravila postojalo JO JEDAN INTROJEKT
koji spreava razvoj, autonomiju i obogaujui uticaj PA naslea. Jo jedan znaajan deo procesa, u ovoj
fazi, je injenica da angaovanje u savetodavnom odnosu predstavlja izazov roditeljskim introjektima
odreene osobe. Novi klijenti strano tite psiholoku ostavtinu svojih roditelja. Oni e pokuati da skriju
od svoje svesti naine na kojih su ih voljeni roditelji zanemarivali, zloupotrebljavali ili iskoriavali.
 55

Ponekad klijenti govore o zagrobnim konfliktima sa "unutranjim glasom" koji ih upozorava da ne veruju
ovoj osobi kada su na rubu formiranja pravog radnog saveza. Rufus je sanjao da njegova majka umire i
optuuje ga, zlokobnog pogleda, da ju je napustio kada joj je bio najvie potreban. Prilikom simbolinog
odigravanja shvatio je koliko se plai da napusti introjektovane poruke. Takoe je doao i u dodir sa
svojom ljubavlju za nju i potrebom da je zatiti od svoje rastue potrebe za nezavisnou.

Tipine teme postprelininarne faze (faze mobilizacije)

Anksioznost/uzbuenje

U ovoj fazi savetodavnog procesa polaritet anksioznosti i uzbuenja poinje da se rasvetljava. Deci se
esto kae: " Nemoj se toliko uzbuivati", kao da je samo uzbuenje tetno. Ono to moe biti tano je
da se pogreke u suenju mogu pojaviti kada se ljudi uzbude bez direkcije ili nepromiljeno. Generalno,
strah od uzbuenja izgleda da se prenosi sa generacije na generaciju, svi trae uzbuenje i uivaju u
njemu i istovremeno se plae uspostavljajui neki vid unutranje kontrole, npr., "Ne smem se toliko
uzbuivati zbog ove mogunosti da dobijem novi posao, u sluaju da to propadne". Ponaamo se kao da
gubitak manje boli ako od njega otrgnemo uzbuenje. Ako osoba odvoji uzbuenje od projekta, fantazije
ili ideala, nada se da gubitak nee biti vaan. To nee toliko boleti, ali je tada i radost manja ako je
projekat uspean.
Tako se ini da nas naa kultura i neki roditelji spreavaju da postanemo uzbueni u cilju zatite od
razoarenja i bola. Ovakve poruke postaju introjekti koji spreavaju rascvetavanje uzbuenja kada se
otvaraju nove mogunosti - "Ovu savetodavnu lakrdiju ne treba uzimati suvie ozbiljno". Negativna
strana je je da su roditelji esto fobini u pogledu uzbuenja svoje dece zbog sopstvenog uvebavanja
fizike i emocionalne anestezije. Poto uzbuenje dece moe biti glasno, buno i stimuliue, to je
kontrast tome koliko su odvojeni od ivota i dosadni odrasli i njihove egzistencije. Karl se brinuo da ne
postane suvie uzbuen ili manian zbog lepe ene, uzbudljive muzike ili poslovnog projekta. Majka ga
je upozorila da suze slede neizbeno posle uzbuenja. Ovakve introjektovane poruke podravale su
defleksiju radosti, alkoholnu adikciju i desezitizaciju prijatne pobuenosti razliite vrste. G pristup,
osvetljava, provocira i slavi uzbuenje kao jedno od potencijalno kreativnih i unapreujuih kvaliteta
ljudske egzistencije. Perls je esto naglaavao vezu izmeu anksioznosti i uzbuenja, govorei da je
anksioznost uzbuenje pre nego to postane akcija ili "anksioznost je jaz izmeu SADA I TADA. Ako ste
centrirani sada, ne moete biti anksiozni, jer uzbuenje tee kroz spontanu aktivnost tekueg trenutka".
(Perls, 1969. 3)

Definisanje problema

Jo jedna tema koja se javlja u ovoj fazi je definisanje problema. Obino se klijent i savetnik sloe oko
definisanja problema. Ipak ponekad postoji stvarna diskrepansija, npr., Pit odreuje svoj problem kao
nedostatak discipline. On veruje da treba da proita sve knjige preporuene na fakultetu od poetka do
kraja kako bi bio dobar student. On postie sjajne rezultate, ali teko da ima vremena za relaksaciju ili
zabavu. Njegovi roditelji bili su zadovoljni samo kada bi donosio kui nagrade. Nisu ga potovali samog
za sebe. Ljudi kao to je Pit mogu doi na savetovanje nadajui se "dobrim ocenama" zbog toga to su
"dobri klijenti". Oni su introjektovali poruke koje zahtevaju potovanje i poslunost i izvravanje dunosti
ak i kada trae pomo. Ovo moe stati na put klijentovom ulaganju energije i oseanja u bazine
potrebe (kao to je potrebe za igrom ili bezuslovnim prihvatanjem) koje nemaju odobrenje od strane
unutranjeg roditelja ili spoljanih autoritativnih figura.
 56

Pitanje moi

U ovoj fazi savetovanja u centru arene nalazi se doivljena razlika moi izmeu klijenta i savetnika.
Getaltisti rasvetljavaju pitanja moi i postavljaju ih kao temu istraivanja u tekuem radu. Prema
Melinku i Nevisu (1986) G pristup ne ostvaruje terapijsku mo putem tehnika nadmudrivanja ili
potencijalno dezorganizujuih tehnika. Savetnik koji koristi G zaposlen je da bi intervenisao u ivotu
drugih (kao i svaki drugi savetnik). Ovde G terapija paradoksalno postaje fokusirana na pojaavanje
svesnosti o onome to jeste u ovom trenutku a ne da pokae klijentu da se promeni. U G odgovornost se
javlja kroz klijentovu pojaanu svesnost i interesovanje. G pristup ne podrava stav da savetnik jedini
ima pristup istini o klijentu. Savetnici su spremni na to da ih se ispituje, izaziva i da im se konfrontira.

Testiranje odnosa

Savetodavni odnos moe biti podvrgnut estokom testiranju dok klijent ispituje ogranienja odnosa. On
moe npr. kasniti, propustiti susret ili odbiti da eksperimentie. Neki klijenti testiraju odnos skrivajui
informaciju o tome da viaju i druge praktiare (npr. homeopatu), to moe uticati na psihofizioloko
funkcionisanje u savetodavnom odnosu, kao i na ivot van njega.
Ako savetnik nije obaveten o ostalim oblicima tretmana, medikacije ili nereenim ivotnim situacijama,
kao to je bankrot ili trudnoa, on e raditi u podruju sa nedovoljno informacija, pa e biti od manje
koristi klijentu. Savetnik i klijent treba takoe da iznau nain da se izbore sa kriticizmom, strahovima,
odbojnou i potovanjem, koje oseaju jedan prema drugom. Vano je da savetnik bude snaan i
dovoljno autentian da izdri napade klijenta i preivi emocionalno. Kao to je neko jednom rekao:
"jedina prava greka koju kao savetnik moete uinit je da umrete". (Kao i druge izjave getaltista, ni ovo
ne treba smatrati istinom, ve provokacijom koja e dovesti do istine).

Rad sa "otporom"

Otpor je termin koji se retko koristi u G literaturi sa konotacijom da e klijenti pokuati da odbiju ono to
bi bilo dobro za njih - npr. "istinu" o svojim agresivnim ili erotskim impulsima. G pretpostavlja da je
bazina motiviua sila u oveku potreba da se neto osmisli, radoznalost i potreba za razvojem
kapaciteta. Prema tome, oekuje se da e ljudska bia, ako im se da mogunost izbora, birati u pravcu
razvoja i dobrobiti i da tome nee pruati "otpor".
Prihvaeno je u ovom trenutku da osoba ne moe biti razliita od onoga to stvarno jeste. "Prekidi
kontakta" (konfluencija, desenzitizacija, defleksija, introjekcija, projekcija, retrofleksija i egotizam) u
prolosti su se smatrali otporom kontaktu, verovatno kao rezultat PA ostavtine. Otpor deluje samo kada
klijent treba da prihvati "istinu" koja mu se spolja namee. Ali za mnoge ljude u G otpor ( u formi neega
to treba prevazii) nije koristan koncept i suprotan je samom duhu G koji potuje klijentovo subjektivno
iskustvo kao njegovu fenomenoloku istinu. Ono to moe delovati kao otpor je, prema tome, neto to
treba istraiti, razumeti i doiveti, poto je to znaajan deo procesa neke osobe, kao to je to bilo koji
drugi deo njegovog iskustva, i prema tome ne treba da bude na drugaiji nain ocenjen kao "lo" ili
"bespomoan". Polsterovi (1974.), naroito naglaavaju znaaj prihvatanja otpora, ak da se ta re
napusti zbog negativnih konotacija koje ima. Upotreba pojma otpora moe suptilno odravati bazinu
vrednosnu pretpostavku, da e ljudska bia eleti da odbiju ono to je za njih najkorisnije , i da e imati
potrebu da budu u neprijateljstvu sa svojim navodnim lekarima.
Verovatno je korisnije razmiljati o klijentovom otporu kao o znaku da on brani integritet svog organizma
pred spolja nametnutim pritiskom. Na taj nain otpor savetovanju moe se posmatrati kao fidbek da je
savetnik izgubio kreativnost i postao rigidan ili da je pod uticajem fiksnog getalta. G se bazira na viziji
ljudi koja od njih oekuje da pozdrave dobrodolicom bioloke promene ili izazove koji dolaze spolja,
onda kada su spremni da ih asimiluju i integriu u uzajamno respektivnom ozdravljujuem odnosu.
 57

Primeri eksperimenata

Pristup koji se ovde razmatra uglavnom je koristan kada je re o introjektima. Kao to je ranije
diskutovano, introjekt je rairen mehanizam koji spreava efikasnu mobilizaciju neophodnu za lako i
efikasno napredovanje kroz ciklus.

Dijalog izmeu TOPDOGA I ANDERDOGA

Jedna od najuvenijih tehnika za rad sa introjektima je odigravanje dijaloga izmeu tzv. topdoga i
anderdoga osobe. To moe biti nain efikasne dramatizacije intrapsihikog konflikta izmeu
imtrajektovanih poruka, kao npr. "uvek mora naporno raditi", i organizmikih potreba kao to su potreba
za igrom i rekreacijom. Topdog predstavlja deo linosti koji komentarie i procenjuje tekui ivot osobe,
ponaanje i oseanja, veoma esto na kritian i neodobravajui nain, ponekad i prilino okrutno npr.,
Kako bi tebi bio prijatelj, tako si ruan". Topdog takoe predstavlja sva introjektovana pravila i regule za
ivot koje smo progutali kao deca i odrasli. "Ne bi trebalo toliko da pria", "trebalo bi ovako da jede ",
"trebalo bi ovako da se osea", itd. To je esto, ali ne uvek, povezano sa roditeljskom figurom.
Anderdog u G znai onaj deo linosti koji je rtva, ili pod pritiskom. Ponekad, to je malo dete u oveku
koje bodri i opseda topdog. Taj deo uvek obeava da e "biti bolje sledei put" i da nee toliko piti, da se
nee suprostavljati ili otezati sa poslom, zavisno od sluaja. Obino ova obeanja ostaju samo to-
obeanja. Kao to je sluaj sa novogodinjim odlukama, ona se veoma lako i brzo prekre. Na kraju
obino anderdog pobeije i potreba izlazi na povrinu, ali na destruktivan nain. Npr., Hari odbija da
naporno radi, oteui i ne stiui da preda svoje izvetaje, sve dok se ne ukae prilika za unapreenje.
U meuvremenu topdog je angaovan u unutranjoj bitci i Hari se osea uasno zbog glavobolje i grie
savesti. Prvi eksperimentalni zadatak u G je da se uspostavi dijalog izmeu ova dva dela linosti. To se
obino radi tako to se osoba premeta sa jedne stolice na drugu odigravajui unutranji mentalni
dijalog spolja. Naravno, dijalog se moe uspostaviti izmeu delova snova, selfa i fantazirane druge
osobe, ili itave grupe podlinosti. Kroz dijalog reenje, kompromis, razumevanje ili trajan razvod,
postaju mogui.

Eksperimenti sa hranjenjem, vakanjem, varenjem i povraanjem

Eksperimenti koji se fokusiraju na hranjenje, vakanje, varenje i povraanje, koriste se da osveste nain
na koji klijent upotrebljava introjekciju. Upotreba ovih tehnika moe im pomoi da u veoj meri postanu
svesni kad ometaju sopstvene ivote na specifine naine, ili kako ometaju savetodavni proces, kao i
prirodan i zdrav razvoj savetodavnog ciklusa. Kao to je ranije reeno, Perls je znatno doprineo
teoretskom razumevanju oralnih razvojnih faza detinjstva. To je rezultiralo bogatstvom G tehnika i
eksperimenata koji se bave svim vidovima "unoenja u sebe". To moe biti unoenje ideja, vrednosti,
uloga, pravila ili predrasuda. Na konkretnom nivou, stavovi ljudi odraavaju nain na koji se oni odnose
prema hrani. Bilo da klijent "guta" sve to savetnik kae, ili da vrsto stee zube i vilicu tvrdoglavo
odbijajui sve to dolazi od savetnika, to ozbiljno utie na pravac savetodavnog odnosa. Ako se problemi
ove vrste ne ree uspeno u fazi uspostavljanja radnog saveza, neizbeno je da e se pojaviti u
sledeim fazama.
Za anorektinog klijenta, eksperiment moe ukljuiti hranjenje od strane terapeuta. Za pasivno-agresivnu
osobu moe ukljuiti traenje da ga terapeut hrani, primanje i vrednovanje. Za klijente koji gutaju, a da
ne osete ukus- vakanje komada hleba 170 puta pre nego to e ga progutati moe izazvati samosvest,
 58

gaenje i svest o elji da se odbaci/ izbegne problem brzim vakanjem. Eksperimenti poput ovih mogu
osvestiti obrasce inkorporacije ili odbacivanja koji jo uvek osakauju njihove ivote i odnose u
sadanjosti. Svako ko ita ovu knjigu moe da eksperimentie sa svojim ponaanjem tokom hranjenja,
postajui svestan procesa koji su za veinu automatski ili konfliktni, ime se gubi potencijalno uivanje i
zadovoljstvo duboko ukorenjeno na ranim organizmikim nivoima.

Mnogi ljudi nauili su tokom detinjstva da uzmu sve to im je ponueno. Oni su moda bili nagraivani
za ostajanje u toksikim odnosima sa mineralnom hranljivou, a sebe su spreavali da ih ispljunu ili
povrate jer je to bio jedini izvor hrane u tom trenutku. Refleks povraanja je na taj nain verovatno bio
ozbiljno oteen. Prirodno svi eksperimenti sa hranjenjem, vakanjem, povraanjem itd. treba da budu
paljivo odmereni prema klijentovim potrebama, i tamo gde je mogue, medicinski nadgledani.
Npr., eksperimenti sa osobama koje boluju od bulimije mogu ukljuiti podrku od strane savetnika tokom
epizode prejedanja, koji e zatim ostati uz njih da bi pojaao njihovu svesnost dok se bore da zadre ono
to su inkorporisali. Osobe sa narcistikim crtama pomau se time to ue da vode rauna o tome ta su
uneli u sebe od savetnika ( ili od roditelja), obraajui panju na proces hranjenja, priseajui se toga
ta su i kako su jeli sa punom senzorskom panjom.

Eksternalizacija usvojenih "treba"

Verovatno je jedan od prvih zadataka postajanja autonomnom samoostvarujuom individuom, da se

postane svestan i da se preispita ono to je uneeno kao moralni imperativ, to Karen Hornaj opisuje
kao tiraniju onoga to se mora, treba. Vebe razjanjavanja vrednosti mogu biti od koristi i mogu se
sasvim prirodno pojaviti u vidu transfera, poto klijent poinje da artikulie kako bi savetnik trebao biti
npr. "topao, pum razumevanja za kanjenje, portvovan itd."
Moglo bi biti vano za klijente da napiu svako treba koje prihvataju, u koje veruju ili koje ih proganja,
npr. " treba da rtvuje svoje potrebe radi drugih", "ne treba da bude seksualno bie" i "treba da bude
uzoran klijent ili uspean terapeut". Preispitujui ove vrednosti, ljudi mogu odluiti da neke od njih
zadre, ali to e tada biti rezultat autonomnog, svesnog i namernog izbora povezanog sa ovde i sada
realnou osobe i njenim ivotnim okolnostima, a ne determinisano temama opstanka primarne
porodice.

Odigravanje

Verni korenima psihodrame, getaltisti esto koriste tehnike odigravanja. Klijent moe biti proganjan
oseanjima krivice, ili po navici optuivati sebe za " grozne zloine", kao to je nedostatak ljubavi prema
roditelju koji ga je zlostavljao dok je bio dete. Za takvog klijenta moe biti korisno da odigra ulogu
unutranjeg sudije u dramatinom i preteranom obliku. To moe poprimiti oblik drame koja se zbiva u
sudnici, a odigrava u sobi za konsultacije dok klijent "pozajmljuje glas" tuiocu, a nepravda poinje da
pee kao rana. To se pojaava tehnikama koje pozivaju klijente da odigraju dramu sopstvenih
introjekata, a ne da izbegavaju da nastavljaju sa unutranjim optubama praenim stidom i skrivanjem.
Eksternalizacija unutranjeg progonitelja osposobljava klijente da steknu novu perspektivu i da se odvoje
od tiranije introjektovanih vrednosti i predrasuda.

Razvod sa introjektovanim roditeljima

Cilj G je autonomna, svesna i aktualizirajua osoba u dobrom uzajamno zadovoljavajuem odnosu sa

selfom, drugima i sredinom. Ljudima koji su jo uvek pod uticajem introjektovanih poruka roditelja, kole
ili religije, bez sopstvenog izbora ili svesti, moda e biti potrebno (poto su postali svesni njihovog
pervazivnog uticaja na kvalitet sopstvenog ivota) da se razvedu od introjektovanih roditelja. Ova
 59

procedura ne sme se sprovoditi bez due klinike brinosti. Prerano razdvajanje moe rezultirati
ekstremnim oseanjima naputenosti i oaja, ili provocirati suicidalne misli. Deo odvajanja od roditelja je
naputanje nade da e roditelji, zato to ste dobri ili uspeni ili lepi, poeti zaista da vas vole. Izvesna
koliina aljenja je gotovo neizbena posledica ovog procesa.
Meri je to uinila, prema sledeem redosledu, nakon godinu dana provedenih na savetovanju. Napisala
je sve zamerke koje je imala prema majci sve dok nije popunila jednu svesku i nita vie nije mogla da
smisli. Usledio je san u kojem je majka itala ovaj tekst. U snu joj je Meri rekla da nema pravo to da ini.
Vikala je na majku: "Neu te pustiti da kontrolie moja oseanja!"
Ovaj san je bio poetak Merinog doivljavanja sebe kao zasebne i nezavisne osobe koja moe da doivi
sva svoja oseanja vezana za majku. Sledea faza bio je period tugovanja i bola i istinski prihvatanja
nedostatka ljubavi, od strane majke, i dubokog saznanja o tome kako ju je majka koristila za narcistiku
gratifikaciju. Posle toga bila je u stanju da funkcionie kao zasebna i nezavisna osoba predana daljem
razvoju, ak i ako se ovaj odvija u pravcu koji njena majka ne bi prizhvatila.

Omoguavanje toka

Kako savetodavni rad napreduje, klijent se sve bolje koristi sopstvenom energijom. Spreman je da uiva
u pobuenosti i uzbuenju povezanom sa biolokim potrebama i psiholokom potrebom za rastom i
razvojem. Ne rasipa vie energiju jer je nauio da integrie konfliktna oseanja unutar sebe. Kreativno
koristi energiju za unapreenje potraga za samo aktualizacijom.

Nastavak Garijevog putovanja

Faza uzbuenja i mobilizacije u savetodavnom odnosu sa Garijem je uspostavljena kada je prevaziao

konfluenciju sa Desikom i osvestio svoja prava oseanja u tekuoj situaciji. Pre nego to je ostvario
autentian radni savez sa mnom, proao je kroz period testiranja i pobunjenitva. Npr. on je odmeravao i
raspravljao o gotovu svemu to bih rekla. Usmeravajui ovako mobilisanu energiju u pravcu
introjektovanih delova - poniavajueg i verbalno-sadistikog oca, uz pomo eksperimenata kao to je
"prazna stolica", Gari je dopustio sebi da svoju verbalnu agresivnost usmeri prema osobi od koje je ovo
prvo nauio.

Moj otac nikada nije bio od velike pomoi u porodici. Gotovo uvek je bio na poslu ili priao o poslu.
"Geri - zamisli da tvoj otac sedi na jednoj od ovih stolica i reci mu neto o tome".
"Mislite, hoete od mene da govorim toj stolioci kao da je moj stari".
"To je moj predlog".
" I kako e mi to do avaola pomoi u ovom dugom bekstvu od straha i usamljenosti, to bih voleo da
znam".
"Moda postoji neto drugo to bi mogao da razmotri sa svojim ocem. Moe li ga zamisliti kako tamo
sedi"?
"Da."
"Pa reci mu kako si se oseao dok se on fokusirao na svoj rad -tata..."
"Ok -... Pa tata... mislim da si me jedva primeivao kad si stizao kui s posla. Sve to si ti prokleto ikada
radio je bilo da pria mami o svom danu u kancelariji ili da donese neto od svog posla kui, a mi
nismo smeli da te uznemiravamo".
"Zameni mesto Geri ... Doi i sedi ovde i odgovori kao da si ti tvoj otac koji odgovara na Garijeve rei".
(Prelazi na drugu stolicu).
"Prokletstvo, umesto da se ali sine moj, trebalo bi da si prokleto zahvalan... Da nije bilo mog posla ti
ne bi imao ni jednu od onih lepih stvari koje si eleo."
 60

Gari je nastavio da se ograuje od oca zbog konstantnog nedostatka njegove podrke. Konano njegova
ljutnja se istroila, on je fiziki pao grlei "oca" odnosno jastuk i plakao je zbog onoga to nikad nije
imao.
Ovu fazu karakterisala je introjekcija u bezbroj oblika. On je gutao, pljuvao i vakao to je preuzeo od
mene i G literature. Postao bi veoma oduevljen nekim idejama, kao to je preuzimanje odgovornosti za
sebe i odbacivanje kontrole od strane spoljanih autoriteta. Ovo je bilo isprepletano sa trenucima
globalnog odbacivanja "sistema" i gaenja prema svemu to ovaj predstavlja.
Povremeno sam postajala svesna da on izgleda kao da eli celu da me proguta, a povremeno da
smatra ono to mu nudim u savetovanju prilino nesvarljivim. Ovu fazu pratile su sline fluktuacije u
odnosu sa Desikom, gde je oseao da ga ona kontrolie ili oseao krivicu kada bi on kontrolisao nju.
Sve u svemu, ovo je bio period uzbuenja i bujanja rastueg saznanja i meusobnog upoznavanja
raspoloivih potencijala Garija u ovoj potrazi za smislenim vidom intimnosti u zrelom odnosu.
U ovoj taki savetovanja on je napustio Desiku, ne bez obostranog aljenja i uz potovanje znaenja
uloge koje su odigrali jedno drugom u ivotu.

8. AKCIJA I SREIVANJE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA

Zen majstor Jun-Men je rekao :"Kada hodate, samo hodajte, kada sedite, samo sedite. Iznad svega
nemojte se gegati (kolebati)." (Vots, 1962/1974: 155). Prim. prevodioca u engl. stoji Wobble. to znai
gegati se, odnosno biti nepostojan, kolebati se).

AKCIJA- adekvatan izbor i primena- faza akcije u kontekstu

Prema Perlsu i dr. (1951/1969: 403) ovo je faza kada se "izabiru i odbacuju mogunosti, kad se javlja
agresija pri pribliavanju i prevazilaenju zapreka, i kada se javlja slobodna orijentacija i manipulacija. To
je faza savetovanja kada je klijent postigao motivaciju i mobilizaciju i spreman je da upotrebi svoju
energiju u svrhovitoj akciji usmerenoj ka zadovoljavanju potreba." Terapijski odnos je testiran i nalo se
da je odriv.

Eksperimentisanje- pribliavanje impasu

Ovo je u sutini ekssperimentalna faza tokom koje se klijent "igra sa razliitim opcijama, akcijama,
nainima, ulogama i vrstama odnosa". Klijent preuzima mnogo vei rizik napredujui ili beei.
Ohrabrivanje i naglaavanje eksperimentacije je sutinska vrednost i u G, i glavni nain delovanja tokom
savetovanja. U ovoj fazi savetnik moe predloiti klijentu da istrai nove mogunosti miljenja, oseanja i
ponaanja. Isto tako klijent e eksperimentisati sa novim mogunostima kako se prirodna radoznalost i
spremnost da se preuzme rizik razvijaju.Naglasak je na raznovrsnoj razigranosti. Raanje maksimuma
novih opcija sa kojima moe da eksperimentie, i koje moe da izabire, sada je primarna aktivnost u
savetodavnom procesu.
Talenat getaltiste zavisi od opsega njegove kreativne sposobnosti u dizajniranju eksperimenata za
klijenta. Eksperimenti mogu pokriti beskonaan spektar. Oni se mogu graduirati prema stepenu tekoe
za razliite klijente, tokom razliitih faza savetovanja (Nevis, kod Cinkera, 1978: 132-3). Oni uvek treba
da budu kreirani iznova iz dinamiine matrice egzistencijalnog susreta. Opsesivno uredna osoba moe
biti pozvana da ispretura policu sa knjigama savetnika. Savetnik moe izazvati klijenta da telefonira ocu i
 61

kae mu da ga voli. Neko ko se stidljivo prisea uzbudljivosti cirkusa kojeg je poseivao u detinjstvu,
moemo podstai da preuredi sobu za konsultacije, bilo u mati ili uz pomo razliitih pomagala, i da
POSTANE najavljiva u cirkusu, glasom, telom u prikladnim akcijama. Za nekog drugog kome nikada
nije bilo doputeno da bude kritian prema roditeljima, bilo kakav znak neslaganja sa savetnikom moe
biti velik i znaajan eksperiment.
Efikasni eksperimenti treba da budu ponueni u trenutku efikasne receptivnosti i inicijativnosti klijenta.
Iskusan savetnik katalizirae eksperiment u najpovoljnijem trenutku, ak i ako je njegovo seme posejano
mnogo meseci ranije, ili e pak predloiti eksperiment kada su klijentova i njegova mata istovremeno
inspirisane. Elegantan i moan eksperiment je obino nov, jedinstven za osobu i takoe otkrie za
savetnika. Sledei put kada se isti eksperiment koristi postoji opasnost da postane prazna "tehnika" bez
ivotnosti i vibrantnosti kreativnog trenutka pravog susreta. Eksperimenti koji stvaraju dobru celinu od,
do tada jedva zatvorenog getalta, kongruentni su sa specifinom temom koja u tom trenutku vri
pritisak ka zatvaranju. Takoe mora postojati element kongruentnosti sa klijentovim eksperimentom,
sposobnostima i odgovorom za izazov.
Jedan od najvanijih eksperimenata je onaj koji se tie prenosa (transfer). Transfer je sadran u veini
psihoterapijskih odnosa. To je "proces kojim pacijent prenosi na analitiara oseanja, ideje, itd., koje
proizilaze iz odnosa sa ranijim figurama njegovog ivota".(Rikroft,1972/1979: 168). Getaltisti ne negiraju
da se transfer u ovom obliku javlja u pomagakim odnosima. Verni tradiciji koja istie ukljuivanje, G
mogu koristiti, predloiti, izbei, prenaglasiti ili umanjiti fenomen transfera, zavisno od autentinih
potreba linosti, trenutka i obuke i iskustva savetnika.
Urgentnost nedovrenih situacija iz prolosti (npr. iz klijentovog detinjstva) tei da se ponovo odigra u
sadanjem odnosu sa savetnikom. Eksperimentisanje sa novim oseanjima u ovom odnosu, novim
stavovima i novom domiljatou, vodi ka potpunoj integraciji u kontekstu odnosa koji je (nadamo se)
manje toksian i vie hranljiv nego originalni.
"Vanost novih uslova u sadanjosti savreno je razumeo Frojd kada je govorio o neizbenom prenosu
fiksacija iz detinjstva na linost analitiara; ali terapijsko znaenje toga nije to da je re o istoj staroj prii,
ve zapravo da se isto, na drugaiji nain, razrauje u sadanjoj avanturi: analitiar nije ista vrsta
roditelja. I nita nije jasnije, naalost, nego da izvesne tenzije i blokade ne mogu biti osloboene dok ne
postoji stvarna sredinska promena koja nudi nove mogunosti." ( Perls i drugi, 1951/1969: 234).

Tipine teme sredinje faze (faze akcije)

Tema- transfer

Prava sutina G je odnos formiran izmeu klijenta i terapeuta."G terapeut ne koristi tehnike; on
primenjuje SEBE U i ZA potrebe situacije sa celokupnim profesionalnim vetinama i ivotnim iskustvom
koje je akumulirao i integrisao.Postoji onoliko stilova koliko je terapeuta i klijenata koji otkrivaju sebe i
jedan drugog, i zajedno kreiraju svoj odnos." (Perls,1977:223).
Nekad je postojalo naivno verovanje da getaltisti ne rade sa transferom.Istina je da getaltisti rade ,
kako sa transferom, tako i sa svim aspektima odnosa.Broj moguih odnosa koji se neguju i koji su
doputeni u G, izmeu savetnika i klijenta unutar etikih ogranienja, je raznolik i varira, a transferni
odnos je samo jedna varijanta.Jedna od mogunosti koja je osvedoena je JA-TI odnos-Druga je:
dijaloki odnos.Hikner razlikuje JA-TI momenat, ili dimenziju, od dijalokog pristupa, koji sadri ritmiku
alternaciju JA-TI i JA-TO momenata (Hikner,1985:27).
Specifina ogranienja razliita su za ljude razliitih karakternih crta.Za osobe sa crtama granine
linosti moe biti od vitalnog znaaja da savetnik bude prisutan kao realna osoba sa oseanjima,
stavovima i biografijom; dok u narcizmu (ili egotizmu) to moe biti kontraproduktivno (Tobin,1983.).
Hikner istie da izvorni dijaloki odnos, sa punom uzajamnou klijenta i terapeuta, predstavlja cilj G.
Ovaj stvarni odnos oveka sa ovekom moe se postii u mnogim i razliitim trenucima ozdravljujueg
susreta, ak i na samom poetku.Praktino, takav odnos postaje stabilan posle mnogih intrapsihikih
 62

konflikata i zastarelih stilova ponaanja, koji su proraeni u savetodavnom procesu.To je trenutak kada
savetnik zaista postaje ( i ostaje) stvarna osoba za klijenta.
Za veinu getaltista pravi odnos ostaje kamen temeljac savetodavnog odnosa, i sve ostale
manifestacije povezuju se sa tim.Jedna klijentkinja je bila veoma ljuta na mene, vikala je i optuivala
me.Oseala je da sam je napustila tokom letnjeg raspusta, upravo kada sam joj bila najvie
potrebna.Na vrhuncu besa, dok je glasno vritala, lagano sam joj se pribliila i sa prihvatanjem sluala
njenu albu.To je bio prvi put da je rizikovala da bude toliko besna na mene i da sa tolikom snagom
progovori o svojim potrebama.Poto je oluja prola, upitala sam je: "ta bi tvoja majka sada uinila?"
Pitanje je bilo tako zamiljeno, da se suprotstavi njenoj projekciji i angauje njeno testiranje realnosti.
Ona je odgovorila da bi je majka fiziki povredila i odbacila.injenica je bila, da u ovoj emocionalno-
nabijenoj situaciji, ja nisam raskinula na odnos.Sad je bila sposobna da razlui zastarela oekivanja,
poreklom iz destruktivnog odnosa, od benigne stvarnosti sadanjih odnosa.Priroda odnosa moe se,
takoe, menjati zavisno od faze savetodavnog procesa.esto je vano dozvoliti ljudima da projektuju na
terapeuta, na poetku odnosa, kako bi u stvarnosti ponovo predstavili originalni fiksni getalt.Savetnici
koji odbijaju ovu mogunost svojim klijentima mogu da ogranie potencijal za rast.

Pitanje kontratransfera

Savetnici-poetnici esto se oseaju neprijatno, zato to ih klijenti idealizuju, smatrajui ih divnim,

maginim, izvorom zdravlja, utehe i mudrosti.Pogreno je razuveravati klijenta i prebrzo ga liiti
nade.Obino ima dovoljno vremena kasnije, da klijent otkrije savetnikovu slabu taku.Druga vrsta
greke, naravno, je da se savetnik identifikuje sa maginim atributima.To nas dovodi do teme
kontratransfera.
"Kontratransfer se obino smatra savetnikovim emotivnim stavom prema klijentu, ukljuujui reakciju na
specifine teme pacijentovog ponaanja." (Riktroft,1972/1979:25).Kontratransfer ili savetnikove
emocionalne reakcije na klijenta, mogu biti destruktivne, kada su zasnovane na savetnikovim
nedovrenim poslovima.Na taj nain to moe biti savetnikov doprinos manjku stvarnog ovde i sada
kontakta sa klijentom.
Ipak, savetnik moe doivljavati emocije, stavove i impulse prema klijentu, koji su slini onima
doivljenim sa znaajnim ljudima iz klijentove prolosti; npr. potrebu da odbaci klijenta na isti nain na
koji je to uinio hostilni roditelj.Druga vrsta kontratransfera odnosi se na konfluenciju (emocionalno
stapanje) sa klijentom, na takav nain da savetnik doivi oseanja, stavove ili impulse koje klijent
doivljava (ili izbegava da doivi).
Od vitalnog je znaaja za savetnike da naue da razlikuju svoje sada i ovde reakcije prema klijentu;
svoje reakcije prema klijentu zasnovane na reakcijama iz sopstvene prolosti; i reakcije koje su
evocirane klijentovom projekcijom prema savetniku.
Kako e savetnik koji koristi G pristup raditi sa kontratransferom, iroko e varirati od jedne do druge
individue.U svakom sluaju, ne postoje pravila, ali u navesti nekoliko kratkih primera u cilju jasnoe
teksta.
Betina se prisea kako je njen otac obiavao tui svoje sluge na plantai.Ona ne pokazuje oseanja i
priu pripoveda kao da je re o naunom izvetaju o institucionalizovanim predrasudama i zloupotrebi
moi.Kada joj kaem:"Mora da si bila veoma uplaena za sebe i za njih.", oi joj se pune suzama i ona
poinje da poseduje svoje sopstveno emocionalno iskustvo.Taj komentar prouzrokovao je oseanje
straha koji je rastao u mom stomaku dok je ona bezbojno priala o svom zastraujuem iskustvu.U ovom
sluaju, upotrebom mog kontratransfernog oseanja, pojaan je moj kontakt sa Betinom, i to joj je
pomoglo da u veoj meri bude u kontaktu sa svojim sopstvenim iskustvom.
U drugim situacijama kontratransfer moe spreiti efikasno savetovanje zbog nerazreenih tema iz
prolosti savetnika.Kler, odraslo dete majke alkoholiarke, morala je da proradi svoje nezavrene
poslove tokom linog savetovanja, pre nego to je postala efikasan savetnik osobama sa problemima
vezanim za alkohol.U poetku njen bol i konfuzija iz detinjstva, ometali su njenu svesnost dok je radila sa
takvim klijentima, navodei je na suze i spreevajui je da jasno misli.
 63

Kada je Gregori bio mali majka ga je oboavala. Kasnije je postao uspean biznismen i pravi armer u
socijalnim i seksualnim vezama.Njegova savetnica je uhvatila sebe kako stalno zaboravlja da njegovi
ekovi nisu uplaeni.Takoe joj je bilo neprijatno da ga suoi sa uestalom bezbrinou u vezi
zakazanih termina, iako je on tvrdio da je ona najbolji savetnik kojeg je ikad imao, i da je izuzetno
ceni.Tek na superviziji, kada je iznela ovaj preterano zatitniki, neprikladno negujui odgovor, i osvestila
ga, uvidela je kako je odigravala ulogu Gregorijeve majke ( u uzajamnom kontratransferu).U ovom
procesu se otuila od sopstvenih realistikih oseanja obezvreenosti i liila se efikasnosti u ulozi
savetnika.

Izbegavanje

Jedna od centralnih tema o kojima je Perls govorio, je tema izbegavanja.U odreenom smislu, mi uvek
poneto izbegavamo: kada se fokusiramo na figuru, pozadina se izbegava, i obrnuto.U ovoj fazi
savetovanja, ono to se do tada izbegavalo moe postati jasno.Npr.: moe biti znaajno da savetnik
skrene panju Donu na odnos sa ocem, ako je on do tada radio na odnosu sa majkom.Iako je
samousmeravajui rast esto centralni deo G savetovanja, nametanje strukture i terapijsko usmeravanje
ne mogu se izbei bez oteenja celovitosti procesa (Melnik, 19809.

Acting - out ponaanja (odigravanje)

U fazi akcije postoji poveana mogunost da se pojavi odigravanje, verovatno u proporciji sa klijentovim
shvatanjem da je promena zaista mogua. Dovoljna koliina mobilisane energije dostupna je
organizmiki potrebnoj akciji , ali klijent moe izabrati da energiju usmeri na neto drugo, a ne na
dovravanje ciklusa instinkta. Nadalje, promena moe ukljuiti druge promene u primarnim odnosima
kao to je brak, posao ili prijateljstvo. To je as kada treba biti spreman na neplanirane trudnoe,
nesreu zbog vonje u alkoholisanom stanju, iznenadni nastup onesposobljavajue bolesti ili
rezigniranost zbog posla.
Perls je esto naglaavao ambivalentnu prirodu ljudske elje za zdravljem, a u ovoj fazi, kada ljudi zaista
poinju shvatati da je transformacija mogua, njihova hrabrost moe opasti. To je teka faza za
savetnika, ako se ovaj uljuljkavao spokojno smatrajui da je dobar posao doneo rezultate, i moe biti
nespreman za stav klijentovog homeostatikog sistema.

Problemi miljenja

Problemi miljenja mogu se takoe pojaviti u ovoj fazi u kojoj je akcija u fokusu. Efikasan savetodavni
rad na impasu (psiholokoj taki spoticanja) moe se ostvariti samo ako postoji adekvatna kognitivna
podrka. Problemi miljenja kao npr. "miljenje umesto oseanja", neefikasne metode reavanja
problema ili tekoe u pogledu donoenja odluka, moraju se obraditi. Ponekad je nuno nauiti klijenta
veoma jednostavnim vetinama (kao deo dobrog G savetovanja), ako klijentu te vetine nedostaju.
Veronika nije znala kako da donosi odluke. Dugo poto je prestala da se bavi time kako njen otac
poniava njenu inteligenciju i radoznalost, kada bi se suoila sa potrebom da donese odluku, ipak je
oklevala bilo da se radi o problemu izbora hrane u restoranu ili o izboru supruga. Trebalo je da naui
kriterijume za donoenje odlika (ukljuujui i upotrebu imaginacije) koje veina ljudi uzima zdravo za
gotovo. Na taj nain edukacija i uenje mogu biti vaan deo savetovanja.

Emotivna fluentnost

Za mnoge ljude motivacija za savetovanje je doivljaj potekoe u prepoznavanju i istraivanju oseanja.

To se izraava terminima kao to su " elim da oseam svoja oseanja" ili moja oseanja me uvek
 64

preplavljuju i plae". Tokom savetovanja, ljudi obino postaju slobodniji i ekspresivniji i povezuju se
emocionalno sa sobom i drugima. Oseajni ivot oveka esto je hendikepiran i neprirodan zbog ranih
doivljaja iz detinjstva i roditeljskih figura koje su se moda i same plaile oseanja, ili su moda koristili
svoje emocije da zlostavljaju, proganjaju i manipuliu drugima. Takvo otuenje od punog spektra
psihofizioloe emocionalnosti takoe se kulturalno podrava normama koje cene hladno dranje prilikom
zastraujuih ivotnih dogaaja.
ak, zgodan i snaan klijent predstavio je svoj problem tako to je rekao da je u fizikom pogledu
kukavica, to je zasnivao na miljenju da bi se plaio da ue na bojno polje kada bi to bilo neophodno i
da bude pod vatrom. Getalt vrednuje integritet telesno-duhovnog selfa, i smatra organizmiki prikladnim
plaiti se kada se nalazimi u ivotnoj opasnosti. Negiranje ovakvog odgovora koji se tie opstanka
organizma ne moe biti rezultat dobrog savetovanja. Ostvarivanje dobrog kontakta sa emosijama
ukljuuje celokupan ciklus svesnosti, kao i izbor i primenu prikladne akcije. Postojala je ideja da pravi
getaltisti izraavaju svoja oseanja, bilo seksualne privlanosti ili hostilnosti, bez obzira na sada i ovde
okolnosti, ljude ili moral koji je u pitanju. Verujem da je takva ideja bazirana na slabom razumevanju
jedne faze u procesu razvoja i ekspresije sebe bez pravljenja razlike. Za Ronalda, koji je sebe opisivao
kao emocionalno zakoenog, bilo je od ogromnog znaaja kada je u kontekstu savetodavnog odnosa i
na sigurnom mestu, izraavao svako oseanje koje bi doiveo u odreenom asu i sa onom snagom
kojom je oseao. Ipak, poto ivimo u stvarnom svetu, kasnije faze savetovanja zahtevale su da on
naui kako da u odreenim situacijama sadri smana oseanja, npr. tokom sastanka komiteta, kako bi
postigao druge ciljeve koje je smatrao vanijim.
Osoba koja je emocionalno protona ui kako da poznaje sopstvena oseanja i da se sa njima dobro
osea. Ona moe fleksibilno i sa punom odgovornoi prihvatiti ili izbei akcije koje su na najveu
dobrobit za nju i ljude do kojih joj je stalo. Savetnici esto smatraju da su upravo oni nosioci glavnih
udaraca klijentovih najeih i najnespretnijih eksperimenata, budui da je savetodavni odnos obino
najsigurniji odnos za osobu.

Primeri eksperimenta

Vano je zapamtiti da ova knjiga istrauje jedan obrazac od mnogih koji su mogui, a vezani su za faze
G ciklusa i odreene poremeaje granice. Primeri eksperimenata koji slede najee se povezuju sa
radom na projekciji.

Vebanje u brain-stroming-u (oluja mozga)

Mardori je patila zbog opsesivne zabrinutosti. Tek to bi napustila kuu, pitala se nije li moda ostavila
ukljuenu pe ili kako bi se vratila kui ako bi izgubila svoj klju. Nain na koji je upotrebljavala govor
odravao je slian obrazac, priala je beskrajno okoluui i upotrebljavajui strane izraze i strune
termine u tolikoj koliini da je gotovo bila nerazumljiva. Kako je veoma inteligentna osoba njen unutranji
doivljaj je da nikada nije uspela dati taan odgovor svojoj majci. Tako, dok bi odgovarala na pitanje
oseala bi kako gubi, jednu za drugom, priliku da odgovori, pritom nadajui se da e ipak dati pravi
odgovor, "znajui istovremeno da nee uspeti". Projektovala je perfekcionistike zahteve svoje majke na
svaku linost od autoriteta- na efa, savetnika, posebne prijatelje.Posledica toga je bila da je nastavila
da komunicira nespretno, kao da je i dalje mala devojica koja pokuava da doe do pravog odgovora.
Naravno, to je vie pokuavala vie je i greila. Za ljude poput Mardori, koji projektuju preterane
zahteve u pogledu savrenosti sa svojim roditeljima na itav svet ( tako hendikepirajui sopstvenu
 65

emocionalnu i intelektualnu kreativnost), faza varenja ili pljuvanja introjekta moe zahtevati vebe i
eksperimente koji se baziraju na produkciju opcije BEZ suenja ili cenzure, pri emu se ono to je
interesantno ili fascinantno ceni u veoj meri nego ono to je ispravno ili tano.
Brain- stroming tip vebi moe se izvesti u sledeem obliku: terapeut sedi uz klijenta i njegov problem, i
ohrabljuje ga da napie to vie moguih reenja kojih se moe setiti, bez obzira na to koliko glupo ili
nepraktino reenja izgledaju. Suenje ili kriticizam ostavljaju se po strani tokom vebi u lelujavoj
atmosveri razigrane radoznalosti. Na taj nain savetnik moe obezbediti popravno emocionalno iskustvo
za klijenta, istraujui kroz stvarnost savetodavnog odnosa snagu vere u projekciju da je prihvatanje od
strane drugih osoba uvek samo sluajno, i da uvek postoji otvoren ili skriven zahtev za perfekcijom.

Eksperimenti

Umesto da se izbegavaju ekstremni stavovi linosti, strast ili naklonost, kroz G terapiju oni nastoje da se
istrae, otkriju, akcentiraju i priznaju; da se ispitaju najraznovrsnije mogue razlike izmeu ljudi i unutar
jedne osobe.Fenomenoloki, G ne nastoji da negira razlike, ve da ih iznese na povrinu, ako ne da ih
uskladi, onda da meu njima uspostavi dijalog.
Bert je paljiv, nean, samoportvovan socijalni radnik sa uznapredovalim ulcerom stomaka. Bert je
posvetio svoj ivot sluenju drugima i jo uvek brine za postariju majku, koja potpuno zavisi na njega.
Tokom savetovanja, Bert je postepeno prihvatio jedan polaritet svoje linosti. To je par koji je
identifikovao kao svetaki i osvetoljubivi, besni, tiraniui deo sebe ("mr.Macho-gospodin mukarina"),
ija najjaa elja je da odbaci sve ljude koji su toliko zavisni od njega. Gospodin mukarina je eleo da
ivi razuzdan ivot, obeleen uzimanjem onoga to eli, jednostavno zato to to eli, ne vodei pri tome
rauna o drugima. U srednjoj fazi savetovanja eksperimentisao je sa ovim drugim, manje poznatim
delom sebe: uz pomo crtanja, prazne stolice i igre u pesku.Tokom ovog procesa otkrivanja i dijaloga,
uspeo je da razvije "mukarinu" u sebi i da ui od njega, integriui neke agresivne i snane kvalitete u
svoj svakodnevni ivot.Poeo je da se pita ta zaista eli, da prua otpor manipulaciji i snano je
podravao sebe u situacijama u kojima bi njegove potrebe bile ugroene.
Savetnik moe izabrati da provocira polarizaciju. "Ako pacijent opsesivno planira svaki potez i brine o
svemu, treba ga ohrabriti da se prepusti. Ako anksiozno popunjava svaki prazan trenutak reima,
zahtevejte da za momenat ostane bez rei.Osobi koja se plai da ne upadne u depresiju treba omoguiti
da dozvoli sebi da upadne u depresiju i istrai to stanje. (Van Dusen, 1975B: 90).

Voene fantazije

Voena fantazija je veba usmerene imaginacije, koju ohrabruje savetnik, da bi omoguio klijentu da
istrai nove mogunosti oseanja i akcije, i prema tome, ono to je prikladno u novim situacijama.
Ljudima je potrebno da ponu doputati sebi da razmiljaju o tome kako bi bilo da su drugaiji nego to
jesu. Na taj nain grade most izmeu tekue stvarnosti i zametka budueg selfa. Ponekad akcija poinje
u glavi. Primaran nain na koji fantazija moe biti upotrebljena je da pomogne ljudima da preuzmu u
svoje ruke oporavak od bolesti.
Naa je patila od leukemije. Kao deo njenog tretmana bio je i ukljuivanje u G terapiju, koja je
prvenstveno bila usmerena na potpunu telesnu relaksaciju. Terapeut je ohrabrivao Nau da vizualizuje
borbu izmeu armije belih krvnih zrnaca i elija raka, pri emu su prve upotrebljavale laserske puke; a
zatim da zamisli kako izbacuje mrtve elije dok je u toaletu.Imaginaciju je smislila sama Naa, bazirajui
je na slikama koje je razmenila sa svojim lekarom i savetnikom. Koristei ovu tehniku ona je postala
aktivan partner u sopstvenom ozdravljujuem procesu, a ne rtve nad kojom se neto ini.

Rad na snu
 66

Rad na snu je verovatno jedan od najee korienih naina rada, za koji savetnici zamiljaju da
predstavlja getalt. To je verovatno zato to je Perls bio takav majstor da podri ljude u bavljenju
materijalom sna na snaan, prosvetljujui i transformiui nain. Na alost, proces se esto
zloupotrebljava i koristi bez dunog respekta prema celokupnom teorijskom i metodolokom telu koje ini
getalt.
Perls nije prihvatio ideju nesvesnog, kao podruja uma, kojemu se ne moe prii. Dok je Frojd
uporeivao linost sa ledenim bregom iji je najvei deo zaronjen u vodu, Perls je linost zamiljao kao
gumenu loptu koja se kotrlja i pluta na vodi. Getaltista radi sa bilo kojim delom lopte koji je na povrini u
datom momentu, istraujui njegove funkcije za klijenta sada i ovde.
Ukratko, intervencija moe ukljuiti uputstvo snevau da odigra jedan ili vie razliitih elemenata sna.
Kreacija, susret i odigravanje dijaloda izmeu dva ili vie delova sna, bazira se na verovanju da svaki
san predstavlja celokupnu linost. Perls je bio miljenja, kao i Jung, da svaki san sadri egzistencijalnu
poruku za snevaa, naroito ako ovaj dopusti sebi da to otkrije iznutra, a ne da poruka bude odgovor i
interpretacija data od strane spoljanjeg autoriteta. Svi elementi sna smatraju se projektovanim delovima
selfa, koji se, idealno gledano, mogu integrisati, prisvojiti ili, u najmanju ruku, priznati kao svoji. Da bi se
pojaala iskustvena stvarnost u snu doivljenih oseanja i simbola, snovi se priaju u sadanjem
vremenu, kao da klijent upravo sada sanja. Za Frojda san je "kraljevski put u nesvesno", a za Perlsa to
je "kraljevski put ka integraciji".
eron, 24 godine stara medicinska sestra, snano se opirala da punim srcem ue u savetodavni proces,
zbog dubokog nepoverenja u autoritete, zbog ranijeg seksualnog zlostavljanja od strane oca. Sanjala je
sledei san: Beba je bila okruena prstenom vatre. U poetku je eron gledala bespomono, ali je zatim
spasla bebu rizikujui ivot i probijajui se kroz vatreni krug. U snu je zatim pobegla u kuu savetnika,
nosei bebu. Tokom rada na ovom snu ona je postala zatitniki roditelj, preplaena beba, vatreni krug i
savetnik. Tokom odigravanja prepoznala je sve ove delove kao aspekte sebe. Smatrala je da
egzistencijalna poruka sna glasi da treba da spase unutranje dete i da veruje savetniku u sebi, kao i
stvarnom savetniku.

Prisvajanje projektovanih karakteristika

Prisvajanje u G znai da se priznaje i svesno prihvata odreeni kvalitet ili crta koja ve pripada linosti.
Preporuljivo je indentifikovati crtu linosti koju osoba najvie prezire kod drugih. (Razmislite ta je to za
vas upravo sada). esto je to negiran kvalitet koji ste projektovali u druge ljude tako zadravajui status
qvo u sopstvenoj linosti. Npr. Prezirui rasne predrasude kod drugih ljudi, ljudi esto maskiraju rasne
predrasude u sebi. Projekcija moe biti takoe i pozitivna. Tom je patio zbog niskog samopotovanja, pa
sam mu predloila da smisli to vie moe reenica o steni. Opisao je stenu kao vrstu, poverljivu,
korisnu, zanimljivu... Zatim sam ga ohrabrila da ove kvalitete pripie sebi, npr. ja sam vrst itd. Dok je
radio ovaj eksperiment, otkrio je, ne bez izvesnog oka, da bar na nekom nivou, veruje da poseduje ove
osobine. Projektovao je svoje pozitivne i divljenja dostojne kvalitete na stenu kao to je inio i u pogledu
svojih kolega. Potrebno je biti dobar da bi se dobrota prepoznala u drugome.

Doputanje spontanog toka savetodavnog procesa

Omoguavanje spontanog razvoja savetodavnog procesa ne liava savetnika potencije. On je tu da

pogura kada je potrebno, da se raduje, smeje i da plovi kroz razliite situacije radoznalo i fascinantno.
 67

"Takav stav daje slobodu savetniku da bude uenik, da se poigra hipotezama, a ne da se fiksira u
ustaljenim istinama i rutinskoj sigurnosti u sopstvenu nepogreivost." (Cinker, 1978. 13)

Garijev san

U skladu sa njegovim nainom prekidanja kontakta, projekcija je pratila sredinju fazu savetovanja sa
Garijem. Sada je bio spremniji da uestvuje u eksperimentima i poeo je, ak ta vie, da veruje sebi i
meni. Tokom ove faze povremeno je projektovao u mene sopstveni sud da nije dovoljno zanimljiv i
uzbudljiv klijent, i da ja verovatno preferiram da radim sa drugim klijentima ili radim neto drugo,
zanimljivije. Takoe je verovao da bi se prepala njegovog destruktivnog besa i eleo je da me zatiti od
toga. Radili smo na prihvatanju projektovanih karakteristika; npr. "Dosadan sam sebi samom. elim da
sebi budem zanimljiviji i plaim se sopstvene destruktivnosti", to je poelo da daje neke rezultate.
Do tada je Gari verovao da su none more u njegovom sluaju rezultat loeg varenja ili preterivanja u
piu. U to vreme usledio je san, radio je na njemu i promenio je stav prema vrednosti snova:
"Vozim se mranim autoputem u crnom karavanu, kada iznenada primeujem da ispred mene na cesti
lei neka mala ivotinja. Imam problema sa koenjem i plaim se da u pregaziti jadno stvorenje. U
poslednji as skreem u levo i delimino silazim sa puta. Konice prestaju da rade i ini mi se da klizim
ka rubu ponora. Naposletku veliki komad stene blokira prednju deo automobila i uz strano drmusanje
uspevam da se zaustavim. Izlazim iz automobila i teko se probijam kroz grmlje pored puta. ivotinja je
jo tu i ja se saginjem i vidim da je obogaljena maca. Veliki kamion protutnji pored nas i ja ostajem
prilepljen za mesto, nesposoban da izaem sa ove mrtvake staze.
Jo uvek sanjam-sanjam da je no i da leim spavajui na krevetu i budi me zagluujua buka iz
hodnika. Uplaen sam, ipak ustajem iz kreveta i kreem ka izvoru zvuka. Dok se kreem kroz mraan
prostor hvata me za vrat ica razapeta izmeu dva zida. Nejasno sam svestan sve prisutnosti vedrog
napeva dok mi ica odrubljuje glavu . Budim se vritei."

Gari je radio nekoliko puta na ovom snu, svaki put stiui sve veu svesnost i dolazei do reenja. Jedna
intervencija sastojala se u uspostavljanju dijaloga izmeu obogaljene mace i kamiona. Gari, leei na
podu, glumio je malecku, povreenu ivotinju koja gledajui gore preplaeno majue dok je ogromno
vozilo nad njim.: "Stani! Molim te stani ubie me!" Doputajui sebi da se identifikuje sa makom, Gari
je poeo da poseduje svoj zaplaeni, krhki, povredljivi deo linosti koji je u snu projektovao na macu.
Dozvolio je sebi da se uivi u oseaj bolnog straha. To ga je navelo da oivi doivljaje iz nekoliko
saobraajnih nesrea. Oni bi ga obuzimali povremeno, obino kada bi bio emocionalno uzrujan i u urbi.
Njegova samodestruktivnost postala je centralna tema kada je njegova majka pre trudnoe sa njim imala
nekoliko spontanih abortusa, kao i posle njegovog roenja.
Radei sa drugim segmentom sna Gari je ponovo ispriao san iz perspektive komada ice.
"Ja sam otra i hrapava, zarala ica i razapeta sam kroz prolaz Garijeve kue, pa u ga udaviti kada
nou bude tuda prolazio. Dobra sam u svom poslu, i ako se ne mogu micati. Zli ovek koji me je ovde
postavio sakrio se u senci i eka smaknue. U kui je promaja koja me pokree i ja stvaram buku, buku
koja budi Garija. ijem kako se kree prema meni. Htela sam da ga upozorim da sam tu i da je tu zli
ovek, ali sam bespomona da uinim bilo ta osim da ekam da on potri prema meni. On uri kroz
hodnik i nalee na mene, seem mu grlo i njegova glava kotrlja se po podu. Zli ovek trijumfalno se
smeje, ali ja uasnuto posmatram stravino razaranje koje sam izazvala i ispunjena sam tugom i velikim
kajanjem."
U ulozi "zlog oveka" Gari na sledei nain pria san: "Ja sam mrana i zla sila koja se krije pod
maskom obinog oveka i nameravam da unitim Garija, jer on zasluije da umre. On nema pravo da
ivi, pa sam postavio zamku upravo ispred njegove sobe i ekam njegovo smaknue. Zviduk vetra
prelezi preko iane zamke i ujem kako se Gari kree. Jedva obuzdavam smeh dok Gari uri kroz
hodnik i odseca sebi glavu na smrtonosnoj ici."
Na ovoj taki Gari je poeo duboko da rida, i poto sam ga dosta dugo drala on je poeo da govori o
svojoj identifikaciji sa destruktivnim, zlim ovekom i svojoj ubilakoj ljutnji prema ocu koji ga je
zlostavljao. Integriui zlog oveka i kamion (bes i snagu), kao i osetljivu macu i uplaenu osobu, Gari
 68

je osetio veliko olakanje kao i pojaan oseaj celovitosti. Tokom nedelja koje su usledile on je izvestio o
opadanju iritabilnosti i razdraljivosti, te smanjenju ispada prema prijateljima, kao i na poslu, a njegov
doivljaj anksioznosti znatno je redukovan. Oseao se smirenijim i vie nije imao none more. Takoe se
oseao jaim i u veoj meri ovekom.
Izmeu ostalog na ovom snu smo radili tako to smo ispitivali polarizovanost izmeu Garijeve glave i tela
koji su bili snano suprostavljeni. Ova polarizacija za Garijaje bila povezana sa eljom za
zadovoljavajuim odnosom sa ravnopravnom partnerkom intelektualkom i takoe sa njegovim
seksualnim apetitom koji je bio nespteman i nestrpljiv da bi se angaovao u relacijama koje bi mu
verovatno pruile ono to mu je bilo potrebno. Gari i ja smo znali da je sada dobro utvren savetodavni
proces, a ja sam se oseala, mislila i ponaala na nain znatno razliit nego prethodnih nekoliko meseci.
Njegovo poznavanje sebe znatno je poraslo. Poinjao je da koristi getalt i u istraivanju sopstvenih
iskustava, kako u , tako i van savetodavne sobe.
 69

9. FINALNI KONTAKT I KASNIJE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA

Monah: " Kako postiemo osloboenje?"

Majstor: "Pre svega, nikada nismo bili u okovima, pa prema tome nema potrebe traiti osloboenje.
Samo koristi to (slobodu), ponaaj se tako (slobodno) - to se ni sa im ne moe porediti . (Suzuki:
1972/1974, 98)

Finalni kontakt - potpun i celovit kontakt - razreenje impasa

Perls i ostali zovu ovaj deo celine, pozadine i figure, finalnim kontaktom, i zovu to " ciljem kontaktiranja"
(1951/1969: 416).
Privremeno figura je tako jasna i iva da praktino nema pozadine.
Finalni kontakt je teko opisati jer to iskustvo koje izmie reima i analizi. Moe se smatrati slinim onim
to Maslov (1968) naziva "vrhunskim iskustvom". Ipak, to se takoe odnosi i na doivljavanje vrhunca ili
klimaksa boli, besa, ljubavi, spoznaje ili prosvetljenja. Osoba se esto nepovratno menja kao rezultat
takvih iskustava.
Ova faza savetovanja obeleena je spontanou i apsorbcijom. Pozadina ili okolina je ve istraena,
moda razjanjenja, i najznaajnije brige vezane za prvotni problem izmenile su se. U ovoj fazi moda
e doi do prihvatanja i dovravanja dominantnih nedovrenih situacija klijenta.
Korisno je razmotriti pet slojeva neuroze koje je Perls identifikovao u vezi sa periodom finalnog kontakta.
Prvi sloj ini sloj kliea, koji predstavljaju vetaku razmenu znakova panje i odobravanja, kao to je
npr.,rukovanje uz ljubazno "kako ste?". Drugi sloj, je sloj igara ili "ako onda" sloj; kao npr., kada
pokuavamo da ostavimo utisak da smo ljubazniji, pametniji, slabiji, nego to se stvarno oseamo. To je
sloj igara i uloga, kao to su "veliki doktor" , "rtva", "grubijan". Kada se ove uloge otklone, ljudi
doivljavaju trei sloj - impas, kada se doivljava strah od praznina, izgubljenosti, ili vezanosti. Prema
Perlsu veina ljudi izbegava doivljavanje ovog sloja sebe zbog straha i zbog invenstiranja u
izbegavanje preuzimanja odgovornosti za sopstveni ivot. Perls smatra za svaka neuroza ima jezgro
koje Rusi zovu taka bolesti, a getaltisti -impas (Perls, 1975: 13.).
"Prilikom pribliavanja egzistencijalnom impasu (a pri tim ne podrazumevamo manje zastoje), pacijenti
upadaju u vrtlog. Postaju uspanieni, gluvi i glupi - nevoljni da napuste vrtuljak kompulzivnog ponaanja.
Doivljavaju oaj koji je Kierkegard opisao kao "bolest do smrti". Egzistencijalni impas situacija u kojoj se
ne moe oekivati nikakva podrka iz sredine, a pacijent je, ili veruje da jeste, nesposoban da ivi
samostalan ivot" (Perls, 1975, 13.).
etvrti sloj naziva se slojem smrti ili implozivnim slojem koji se javlja bilo u obliku smrti ili straha od
smrti.
"Ovo se javlja kao smrt zbog paralizovanosti suprotnih sila. To je vrsta katatonine paralize: mi sami
sebe pomaemo, sami sebe steemo i pritiskamo, implodiramo. Kada jednom stupimo zaista u kontakt
sa smrtonou implozivnog nivoa, dogaa se neto veoma zanimljivo" (Perls, 1969, 56.).
Kasnije faze savetovanja fokusiraju se na pokretanje ljudi sa take impasa kroz implozivni sloj ka
sledeem sloju, sloju eksplozije. Kroz eksplozije (ili karakteristine ekspresije) izvornih oseanja, ljudi
poinju da se bave i da dovravaju situacije iz svoje prolosti povezane sa autentinim jezgrom linosti ili
pravim selfom. Eksplozije se odigravaju kroz ridanje ili plakanje - doivljaj bola zbog gubitka ili smrti koje
nisu bile asimilovane. Takoe moe biti eksplozija besa zbog angaovanosti itavog tela, iz vikanje i ak
vritanje. Moe biti eksplozija radosti ili orgazma. Na vrhuncu ovih eksplozija (moe biti nekoliko ili vie
njih) javljaju se momenti finalnog kontakta samog savetodavnog procesa. Bilo da je reenje u smehu ili
grinji savesti praenoj oajem, ovi momenti se esto kasnije identifikuju kao glavni momenti preokreta.
To je moda zato to se zbiva neto to je emocionalno i fiziki intenzivno, kao i zbog koncentrisane
intelektualne apsorbcije tako karakteristine za ovu vrstu savetodavnih dogaaja.
Getalt smatra telo i psihu jedinstvenom celinom. Puka simbolika verbalna ekspresija, vrlo ranih
fiziolokih trauma smatra se deliminom, ogranienom i ne tako temeljitom kao to je savetodavni rad
koji ukljuuje preverbalne zvuke i itavo telo. Prema tome, ekspresije treba da budu izraene zbog
 70

miie, glas i oseanja osobe. Mi smo psihosomatski povreeni, pa je u G pravo ozdravljenje

psihosomatske povrede ono koje dolazi kroz punu ekspresiju povrede na celularnom /muskularnom
nivou, na kojem je represija u samom poetku bila ugraena. Ipak, fizioloke i afektivne ekspresije treba
da budu integrisane sa kongnitivnim razumevanjem i promenom ponaanja (kao to je sluaj u sledeoj
fazi).
Kroz ovu fazu ciklusa kontakta javlja se oseaj pronalaenja sebe, uvida, otkrivanja fizikih i
emocionalnih aspekata sebe na takav nain da oni postaju pozadina/figura i osoba postaje svesna
jedinstva organizma i sredine koji su u interakciji. U ovoj fazi, impas je razjanjen i pozadina je
razjanjena, sutinske egzinstencijalne teme mogu se razreiti. Impas izmeu organizmikih potreba i
njihovog zadovoljenja postaje figura zbog toga to je blokiranost svesnosti, mobilizacije i akcije
razreena. To je srce terapijskog rada.

Tipine teme kasnijih faza (faza finalnog kontakta)

Zaglavljenost

Klijent moe doiveti "zaglavljenost" u impasu, paralizu zbog straha od nepoznatog. U G naglasak je
esto na istraivanju ovog segmenta rada u najveoj brzini, poto je to segment u kojem se moe
akumulirati ogromna energija i u kojem se implozija pretvara u eksploziju. Eksplozija se moe javiti i u
vidu besa, bola, straha ili radosti. Ili, osoba moe ostati na nivou implozije po cenu integriteta pravog
selfa. Klijenti i savetnici esto doivljavaju zaglavljenost kao neto negativno. Ipak, impas je bolje slaviti,
zbog mogunosti za promenu koja je najvea na ovoj taki, gde su suprostavljene sile gotovo
izbalansirane u stanju kreativne tenzije.
Za klijente koji ele da razree brzim ili impulsivnim aktima, vano je da budu ohrabreni da se zadre u
impasu ili stanju zaglavljenosti due nego to im je to prijatno. Radei tako, oni mogu iz iskustva uiti o
sebi, o impasu i prirodi doivljavanja koje su do tada izbegavali. Izbegavanje moe poprimiti pasivnu ili
aktivnu formu, kao to je reeno u prethodnim poglavljima. Za klijenta koji je u zastoju kolebljiv i koji je
nedovoljno preputen tom stanju, najvei nauk moe se postii uspostavljanjem finalnog kontakta. To je
slino umetniku na trepezu koji je nauio da skae sa jednog na drugi trapez tako to je najpre svoje
srce bacio kroz prostor, a zatim postepeno uio da veruje da e njegovo telo neizbeno slediti njegovo
srce.

Pitanje kognicije

U ovoj fazi moe se javiti kognitivna konfuzija, npr. po pitanju prirode linog izbora. Suvie svesna osoba
koja je eksperiomentisala sa pruanjem podrke sebi moe odbiti da postane manje perfekcionistina,
moda se ak plaei da ne postane psihopata. Gledis koja je bila suvie seksualno kontrolisana i
neosetljiva, poela je da uiva i slavi sopstvenu seksualnost. Ipak, prola je kroz period kada je ovo
brkala sa ispraznim eljama da postane prostitutka, kao da jedno nuno vodi drugome.

Pitanje emocija

Premda su neki klijenti ve izraavali svoja oseanja i radili na njima (npr. plakanje, smejanje,
izraavanje besa, drmanje) od samog poetka savetovanja, priroda i dubina takvog rada menja se tokom
savetovanja. to oseanja postaju dostupnija upravljanju, ljudi lake doputaju sebi da doive vei
intenzitet oseanja i dublje slojeve primitivnih oseanja, nego to su ikada zamiljali. Li Roj je bio na
savetovanju dve godine i bio je upoznat sa svojim emocionalnim ivotom znatno vie nego to je to bio
 71

ranije. U jednom asu uplaio se da dubina njegovih oseanja tuge i naputenosti znai regresiju na ono
to je bilo pre poetka savetovanja. Ipak, ubrzo je shvatio da nema nieg patolokog to toliko dugo
doivljava taj dogaaj. To je postalo znak njegovog emocionalnog reagovanja na neto to je vaan
dogaaj u ivotu svake osobe .
Strah iod ludila, samoubistva ili ubistva, moe se pojaviti kada klijenti dozvole sebi da zaista zarone u
dubine oseanja koje su zadravali tokom mnogih godina, kada prelaze iz faze akcije ka finalnom
kontaktu. Ipak, ekspresija oseanja kod osobe sa histrioninim crtama linosti mora se kliniki razlikovati
od zdrave emocionalne ekspresivnosti. Naravno, ponovljene katarze bez intrgracije ili ivotnih promena
takoe mogu biti prazne i antiterapijske.

Pitanje ponaanja

Budui da je klijentov sistem u previranju, kako intrapsihiki tako i interpersonalno, ova faza savetovanja
obeleena je nestabilnou ponaanja.
Npr. Jasmina fluktuira izmeu uobiajenog poputanja roditeljima, kulturnog ponaanja u odnosu na
ugovoren brak i svoje elje da bude autonomna linost koja sama bira. Reenje moe biti u tome da ona
izabere ugovoren brak sama, zbog svojih razloga, a ne njihovih, ili da odlui da sama izabere partnera u
skladu sa zapadnjakom tradicijom. Ni jedno od ovoga ne mora se bazirati na intrajektovanim
vrednostima, kao ni na retrofleksiji. U toku razjanjenja, Jasmina je upadala u zlovolju, napustila dom,
mnogo puta se predomoslila i uopte, ponaala na nain netipian za njen raniji bihejvioralni repertoar.
Na sreu, budui prijemiv na ovu vrstu manifestacija, njen savetnik je uspeo da joj kreativno pomogne u
ovoj fazi procesa.

Uenje novih vetina

Dok se ljudi kreu kroz impas, potrebno je da ue nove vetine susreui se sa situacijama koje ranije
nisu izabirali da se sa njima suoe, npr. ue kako da trae od efa poviicu, kako da se pogaaju u
pogledu seksualnih preferencija sa partnerom ili kako da izbegnu posetu roditeljima za Boi. Citiram
diskusiji Irvinga Polstera (1985, 6) koja se bavi pitanjem da li savetnik koji se uglavnom bavi
prouavanjem i dalje praktikuje getalt:
"Zbog razloga koje lino smatram dobrim, ona je provodila dosta vremena poduavajui jednu klijentkinju
kako da komunicira sa prijateljima, poduavala ju je jednostavnim vetinama tako to joj je stavljala na
znanje da nije dovrila reenicu i sl. Smatrala je da to nije G terapija. Mislila je da nije dovoljno
orijentisana na sadanjost, da ne koristi dovoljno praznu stolicu, ne postavlja pitanje o tome ta je
sadraj svesti klijentkinje. Njen rad je bio veran kontaktu izmeu nje i klijentkinje, veoma osetljivom
kontaktu u kojem je puno davala, davala ono to je verovala da je klijentkinji u tom trenutku
najpotrebnije, ili to je sledilo iz dinamike njihove interakcije."

Preusmeravanje

U ovoj fazi savetovanja, ljudi kau "ovo je vrlo dobro, ali ne mogu prebiti jastuk na poslu i ako znam da
mi to pomae da se oseam bolje i jasnije mislim", ili "cenim to sam nauio da podelim svoja oseanja
sa vama, svojim savetnikom, ali to ne mogu da uim sa svojom porodicom ili kolegama- pomislili bi da
sam omekao".
U ovoj fazi procep izmeu savetovanja i stvarnog ivota izgleda najiri, jer je klijent otkrio kako da koristi
sebe i savetnika efikasno kao ravnopravne partnere u ozdravljujuem procesu, ali ima jo da ui o
uoptavanju ovog nauka na adekvatan nain "na ivot spolja".
 72

Primeri eksperimenta

Retrofleksija je glavni nain (poremeal granice) na koji ljudi spreavaju sebe da u fazi finalnog kontakta
rade sa povredama koje potiu iz procesa savetovanja. Tehnike koje se fokusiraju na razreavanje
retrofleksije esto su veoma korisne za rad sa impasom, i neke slede u nastavku teksta.

Pokretanje miia

Miii zdrave osobe nisu ni zgreni ni relaksirani, ve su u stanju spremnosti za akciju-proaktivno i

reaktivno- dok savladavaju silu tee. To znai da bilo da stojimo, sedimo, koraamo ili leimo, centar
gravitacije u telu ostaje dobro povezan sa tlom tako obezbeujui podrku kretanju ili odmoru na
graciozan, harmonian nain. Da bih pomogla Demsu da pokrene svoje miie ponudila sam mu da
legne i dopusti sebi da doivi svoje telo. To znai da svesno opazi gde se nalaze mesta tenzije, a gde
mesta oputenosti, i da pri tom namerno niti oputa niti stee miie.
"Samo pomerajte svoju panju kroz telo od glave preko miia lica, preko lea i grudi, leve i desne ruke,
trbuha, prepona, genitalija i itave leve i desne noge". Doivljaj svesnosti podrazumeva kinestetike
oseaje iz unutranjosti tela, a ne vizualno predstavljanje delova tela ili teorisanje o njima.
Klijentu se takoe moe dati instrukcija da postane svestan svog disanja- kako bi otkrio kako da smanji
anksioznost kroz samoregulirajui pokuaj da ispravi loe disanje tokom uzbuenja. Koncentrisana
svesnosti o nainu na koji osoba spreava potpuno disanje u stanju stresa, esto moe pomoi da se
anksiozna osoba opusti, i omoguiti joj da postane nadlena za svoj nivo pobuenosti i da preuzme
odgovornost za sopstvene reakcije i izbore.

Istraivanje pogreno usmerenog ponaanja

Kada ljudi retroflektuju, njihovo ponaanje je najee pogreno usmereno. Pokazalo se da je Sidnijevo
samosaaljevanje i samokanjavanje pogreno usmereno, poto je razmotrio svoje odgovore na pitanja
kao to su "Ko bi to eleo da te saaljeva? Ko bi to eleo da te kazni?". Osoba koja se slui
retrofleksijom ini sebi ono to je inila ili pokuavala da uini drugim osobama ili objektima u prolosti.
Zbog razloga kao to, su kanjavanje ili preterana osetljivost roditelja, ona je preusmerila ponaanje ka
svojoj unutranjosti. Ona postaje meta sopstvenog ponaanja umesto da to bude objekat iz sredine. Npr.
umesto da kritikuje roditelje koji sa njom loe postupaju, Liza okree kriticizam ka sebi. Kanjava sebe
zbog toga to psuje sebe za male greke i besni zbog sopstvenih mana i neadekvatnosti na zloban i
osetoljubiv nain. Istovremeno jedan deo nje i dalje pokuava da zadovolji roditelje upravo kao to je to
inila u detinjstvu, beskrajnim pokuajima ili poboljavanje sopstvenog karaktera, iako ona zna da je oni
nikada nee zaista prihvatiti. Na taj nain njena linost je podeljena na deo koji ini i deo kojemu se ini.
Getaltisti naglaavaju uspostavljanje svesnosti o tome NA KOJI NAIN JE AKCIJA ZADOVOLJAVANJA
POTREBA BILA BLOKIRANA (tako to e dopustiti sebi da bude svesna da je elela da se pobuni protiv
loeg postupanja roditelja), takoe naglaavaju USPOSTAVLJANJE FIZIKOG ISKUSTVA INJENJA
RETROFLEKTOVANJE AKCIJE (umesto da povreuje sebe ona simboliki odigrava inhibirane udarce i
vritanje) kao i USPOSTAVLJANJE SVESNOSTI O TOME NA KOJI NAIN SE RETROFLEKSIJA
ODRAVA U SADANJOSTI (produenom inhibicijom potrebe za samozatitom dok je ef ili suprug
kritikuju). Poto je jednom shvatila pravu direkciju potrebe da kazni Liza e moda biti u stanju preuzme
odgovornost za to kako bira da ivi ostatak svog ivota.

Razreenje retrofleksije

Tretman retrofleksije je popravljanje uinjenog - vraanje smera retroflektovanog ina od unutranjosti

(protiv selfa) ka spoljanjosti. To se moe odigrati kroz dramatine katarktine ispade, ili postepeno u
 73

fazama prilagoenim linosti i ritmu klijenta kroz dui vremenski period. Klijent esto doivljava takvo
olakanje kao proiavanje, ozdravljenje i osloboenje. Postajui svesna naina na koji sebe zlostavlja
Liza je eksperimentisala sa fantazijama i simbolikim odigravanjima, kritikovanja i kanjavanja roditelja
zbog naina na koji su postupali sa njom. Razreenje retrofleksije treba da je postepeno, i da se
odigrava u fazama prilagoenim linosti i ritmu klijenta tokom dueg vremenskog perioda. Prvi korak je
da se postigne svesnost o nainu zadravanja reakcije u telu, svesnost o miinoj inhibiciji koja je
postala rigidna i oblikovala karakterni oklop, te da se uspostavi svest o gubitku spontanosti i ljubavi ili
agresiji. Na taj nain moe se doiveti i ponovo uspostaviti finalni kontakt sa pravim selfom.

Ukidanje inhibiranih akcija

Sofija je otkrila tokom savetovanja da su njena uestala respiratorna oboljenja otelovljenje konflikta
izmeu jednog dela nje koji eli da se pobuni protiv tiranije oca i dela nje koji potiskuje ovu elju zbog
straha od odmazde koji ju je guio. Ove primitivne i nediferencirane elje bile su ugraene u njenu
muskulaturu. Ponekad prerano zatvoren getalt tei zadovoljenju i dovravanju kroz fiziku akciju.
Tokom savetovanja ona je bila ohrabrena da postupi na sledei nain: "Moe guiti jastuk! Ubodi svoje
prste u njega kao da je to grlo. Prodrmaj ga kao to maor drma pacova. Nemoj imati milosti! Dok to
ini potpuno angaovana oko toga da istisne ivot iz tvog neprijatelja ti, ti e takoe pre ili kasnije
poeti da vokalizije - guna, pria, vie." (Perls, 1951/1969: 175).
Ponekad ljudi smatraju da je glupo angaovati se u tako neobinoj ekspresiji ak i u privatnosti svog
doma ili u sobi za konsultacije. Poigravanje sa impasom moe biti put ka tome. Obino se ukidanjem
retrofleksije samosvest menja i javlja se uzbuena spontanost, a ponaanje postaje ekspresija onoga to
je osoba ranije potiskivala. Naravno nee svi klijenti oseati potrebu ili elju da svoja oseanja izraze na
takav nain. Vet terapeut uzima u obzir temperament, spremnost i preferencije svake osobe. Vanije je
stvoriti nain da se ukine inhibirano ponaanje, nego da se to uini putem nekog karakteristinog
postupka.
Za Ezmonda retroflektovani in je uspostavljanje kontakta oima sa autoritetom.

Afektivna ekspresija ili katarza

Verovatno da je jezgro celokupnog rada na impasu razreenje retrofleksije uz pomo afektivne

ekspresije. Katarza prema Aristotelu znai proiavanje - to ukljuuje proiavanje emocija kroz
dramu ili "uklanjane efekata zatamljenih emocija ili potisnutih misli odvija se kroz njihovo iznoenje na
povrinu svesti" (Mekdonald, 1972:206). Kroz efikasan karakteristian proces,osoba potpuno i slobodno
izraava oseanje koje je dugo zadravala u sebi, esto uz veliku snagu i nasilnu emocionalnost. Takav
rad na emocijama treba sprovoditi veoma briljivo, tako da osoba ima potrebnu podrku, u sebi i van
sebe, kako bi ovaj proces bio povoljan za razvoj. Esau, poto je video film o tiraniji nad njegovim
narodom, bio je snano potresen nepravdom. Posle mnogo vremena negiranja i servilnosti, Esau je
otkrio u sebi deo linosti koji je besneo na drugi deo njega samog i polovinu njegovog naroda.
Bari Stivens (1975) opisuje fenomen koji su posmatrali mnogi iskusni savetnici. Posle psihofiziolokog
izliva koji je gore opisan esto sledi drhtanje, i namerni telesni spazmi. Haksli (prema Stivensu, 1975.)
potkrepljuje ovo posmatranje o olakanju povezanom sa oputanjem muskularnih i visceralnih vorova.
Haksli je to uporedio sa "drhtanjem" lanova drutva prijatelja (Kvekera). (Neprevodiva igra rei :
quaking=drhtanje i Quaker= Kveker, pripadnik verske sekte). Smatrao je to somatskim ekvivalentom inu
razreenja greha, kojim se uspostavlja kompromis sa pokopanim oseanjima, psihofiziolokim
reagovanjem i otputanjem energije koja je ranije bila bolno potiskivana.
 74

Pomirenje sa gubitkom idealizovane fantazije

Tokom ove faze klijent e moda oseati da je fantazija za koju se nadao da e se jednog dana ostvariti i
tako promeniti sve to je bilo u prolosti, poslednje to ga dri u okovima. To moe ukljuiti krai ili dui
period aljenja za negujuim roditeljima kakve nikada nije imao, prilikama koje nije iskoristio, i konano
zavriti time to e zagrliti savetnika, kao u pesmi "nisam ti obeala vrt rua" (Grin, 1986.). anel je rekla
melanholino svom savetniku: "moram nauiti kako da i dalje za mene bude moan, poto vie nisi
magian".

Postavljanje mosta

U savetodavnom radu od vitalnog znaaja je da savetnik uspostavi delikatnu ravnoteu (koja se u

razliitim sluajevima moe menjati iz asa u as) izmeu izazova i podrke koju prua, G zahteva da
savetnik potuje lini integritet klijenta. Integritet se sastoji od celovitosti osobe, njenog tela, naina
kretanja, ritma ivota, simptoma, tzv. otpora i renika. Uspostavljanje potpunog kontakta sa ovom
osobom znai da savetnik pretpostavlja da je u datom trenutku takva linost reprezentacija najvieg
nivoa kreativne adaptacije koja je mogua za tu osobu u tom asu. Bez obzira na to koliko
disfunkcionalno deliju obrasci njenog ponaanja, bez obzira na to koliko jednostavno izgleda posmatrau
mogunost naputanja nekog ponaanja npr. samouenja, ovakve prilagodbe stvorene su kao najbolja
mogua reenja na dileme detinjstva konkretne osobe. Prema tome ovi obrasci ponaanja su
funkcionalni, i originalna umetnika dela. Malo je verovatno da e se osoba zaista promeniti ako ovaj
funkcionalni deo njene linosti ne bude sasluan, prihvaen i shvaen.
Sa desne strane savetnika je ono to Cinker naziva revolucionarnom promenom (Cinker. 1978. 21). Sa
leve strane je respekt za klijentov postojei integritet. Izazovi koji se postavljaju postojeim strukturama
treba da se izmenjuju sa podrkom koja se prua klijentu i onom delu njega koji je spreman da doivi
eksperimente i nastavi sa rastom ili procesom promena na neoekivane, iznenaujue i originalne
naine.
"U kreativnom procesu terapeut osposobljava pacijenta da mu se pridrui u avanturi u kojoj e u paru
konstantno igrati delove konfliktne drame. Terapeut pomae klijentu da bude eksperimentator, uitelj,
aktivni modelar, pritom zadravajui stav razumevanja i respekta za klijentovo postojee stanje. Kroz
ovaj proces ritmine razmene i aktivne eksploracije klijentovog unutranjeg ivota postojea struktura
linosti poinje da se menja". (Cinker, 1978. 22.).

Oslobaanje od scena iz detinjstva

Garijeva samosvest i njegov proces do ovog momenta u terapiji je ve bio dobro uspostavljen. On je
pronaao prirodne naine uz pomo kojih je uspevao da odri budnu relaksiranost ( centriranost)
podjednako u asovima dosade, dok bi sedeo u saobraajnoj guvi, kao i u trenutcima stresa, npr. tokom
problematinog sastanka na fakultetu. Nauio je da koristi svoje uzbuenje na cilju usmerem nain i da
mobilizuje svoju energiju prema moguim akcijama.
To je zahtevalo ponavljanje na svakom sastanku, ponekad i tokom svakog dela sastanka, potpunog
kretanja kroz ciklus svesnosti. Ponekad je ovo kretanje kroz jedan ciklus trajalo tokom nekoliko
sastanaka. Fokusirajui se na celovit proces njegovog savetovanja, u ovoj fazi smo se uglavnom bavili
pitanjem finalnog kontakta - potpunim i jasnim doivljavanjem njegove potrebe za negativnom
konfluencijom (destruktivnom zavisnou) ili za ponovnim uspostavljanjem originalnog patolokog
odnosa sa majkom. Jedna od glavnih pretpostavki G pristupa savetovanju je ta da je maturacija
kontinuiran proces rasta tokom kojeg se osoba kree od pokretanja i korienja podrke drugih osoba ka
 75

efikasnom i zadovoljavajuem pokretanju i korienju sopstvenih snaga, i ui da podrava sebe u

meusobno zavisnim relacijama sa drugima.
Iako je Gari uspeno napustio Desiku ubrzo nam je oboma postalo jasno da sve nove partnerke, iako u
poetku deluju nezavisno, veoma brzo pokazuju tenju da postanu odani Garijevi sledbenici, a ne
zasebne individue u uzajamnom odnosu. Vei deo ranog terapijskog tretmana bavio se Garijevim
nedoivljenim i neizraenim oseanjima prema ocu. Sada je postepeno poeo da se fokusira na majku.
ivo se priseao i odigrao je scenu koja se dogodila kada je imao sedam godina i kada ga je majka
poslala u prodavnicu uz dozvolu da neto novca potroi za sebe. Gari je preuredio sobu za konsultacije
tako da nalikuje hodniku i njegovoj spavaoj sobi u kui u kojoj je kao dete iveo. U hodnik je stavio dva
velika jastuka koji su predstavljali njegove roditelje. U ulozi deaka otkrio je kako je namerno nepotujui
majku kupio slatki koji je kotao neto vie od sume koju je ona odredila. Poto se vratio kui ona je
primetila da novac nedostaje. On je preuzeo ulogu majke govorei vrlo kontrolisanim besnim glasom da
e on "videti svog boga" im se otac vrati kui. Otkrio je strah koji je trajao itav dan dok je oekivao
povratak i vritao je, nekontrolisano se tresao leei na zamiljenom krevetu.
To su bila oseanja koja je potisnuo u vreme traume, dok je njegovo stvarno oseanje na oekivanje
kazne bilo veoma slabo i nagrizalo ga. Ali njegovo telo uvalo je neizraena oseanja i inhibirane
reakcije veoma tano tokom mnogo godina. Ovo iskustvo pruilo mu je ansu da dovri nezavrenu
celinu po prvi put na psiholokom, fiziolokom i emocionalnom nivou. Setio se kako je uo iz svoje sobe
kako njegova majka besno i dramatino govori ocu o njegovom groznom ponaanju. Posle toga je
sledilo izvikivanje njegovog imena, posle ega ga je otac pred majkom okrutno prebio viui na sav glas
o njegovom zlu i nepotenju. Pitajui sedmogodinjaka (jer je izgledao kao da ima toliko godina) veoma
paljivo kako se osea i ta eli da uini omoguila sam Gariju da oseti svoj bes prema roditeljima,
naroito prema majci. Tako je Gari razreio retroflektovan bes. Najpre je koristio obe ruke da prebije
roditelje, zatim noge da utira i konano zdelicu i celo telo da da pun izraz besu koji bi bio ta vie
opasan da ga je pokazao kao sedmogodinjak.
Duboka tuga usledila je poto je Gari dopustio sebi da otkrije dubinu izdaje koju je osetio od svoje majke.
Bio je u stanju pojaane senzitivnosti u odnosu na potrebe svog unutranjeg deteta. Takoe je proao
kroz ono to se moe opisati kao period aljenja za ljubavlju kojoj se nadao od svoje majke, a koju
nikada nije zaista primio. Intelektom je integrisao svoju potrebu za konfluencijom i svoju oklevajuu
ogorenost na takve veze.
Pruajui sebi potpuno iskustvo katarze, Gari je dopustio u narednom periodu sebi da oseti kako je
sposoban da se celim srcem uloi u poverljiv i blizak odnos. Rekao je kako je osetio da se njegovo srce
oslobodilo iz elinog kaveza. Svakako Gari vie nije bio uzdran u odnosu sa mnom delei svoju ljubav,
bes i ambivalentna oseanja spontano, kada bi se ona pojavila.
Tokom savetovanja glavno terapijsko sredstvo je odnos izmeu klijenta i savetnika. Sa Garijem matrica
za na zajedniki rad uspostavljena je zahvaljujui tome to sam mu bila dostupna i to nije bilo
opasnosti od naputanja.
 76

10. ZADOVOLJSTVO I PRETPOSLEDNJA FAZA SAVETODAVNOG PROCESA

Monah koji se vratio sa planine proizveo je repu i rekao majstoru Genou: "O, uitelju ta ti kae na
ovo?" Geno je rekao: "Samo ti to pojedi". "A ta je sa repom koja je pojedena, ta se sa njom deava?"
upitao je monah. Ti si zadovoljam, ja sam zadovoljan." To je bio majstorov odgovor (Suzuki, 1972/1974;
44.).

Zadovoljstvo- doivljaj zadovoljstva i dovravanje getalta ili faza posle kontakta (post-kontakta)

Faza posle kontakta sledi posle potpunog i kompletnog kontakta. Ona moe biti plodna ili neplodna za
lini rast, ali se uvek transformie neki nov aspekt polja koje ini self i okolina. Figura sa kojom je
uspostavljen kontakt donela je uzbuenje na svet, i uzbuenje je bilo tu, ali posledica toga je izvesna
promena polja (Perls idr. 1951/1969).
Analognu fazu savetovanja karakterie asimilacija rasta i promena koje su do tada nastupile.
Psiholoki,klijent je proao kroz ciklus od senzacije do svesnosti, do mobilizacije, akcije i finalnog
kontakta. Spreman je za sledeu fazu - da pone sa asimilacijom iskustava steenih tokom putovanja
samootkrivanje uz oseaj zadovoljstva. Konani rezultat e biti taj da e ova iskustva izbledeti u pozadini
i on ih nee biti svestan u sadanjosti. Ipak ti doivljaji e ostati deo selfa, kao i ono to smo jue jeli i
 77

zaboravili, ali nas je to nahranilo. Na alost postoji kulturom usaena tendencija da se juri ka narednoj
figuri, a da se ne upiju u potpunosti steeni dobici. Cilj ove faze savetivanja je da se klijent ohrabri u
doivljavanju zadovoljstva i dovrenosti getalta, doputajui sebi da bude potpuno i konano nagraen
kontaktom koji se pojavio.

Zadovoljstvo pri dovravanju

Savetnik i klijent u ovoj taki suoeni su sa dilemom umetnika koji bira izmeu Scile preranog
naputanja posle i Haribde smenog perfekcionizma. Uvek ima jo tema za rad, jo uvida koji se mogu
ostvariti, jo vetina koje se mogu nauiti, jo aspekta linosti koji se mogu promeniti ili uobliiti ili
vrednovati. Naalost ova faza savetovanja esto se prebrzo okona, bilo da je re o nekoliko minuta koji
nedostaju prilikom poslednjeg susreta ili o poslednjim fazama savetodavnog procesa koji traje dve do tri
godine.
esto se ovo proputa u teoretskoj razradi problema u G literaturi.Ipak, ini se, da je jedan od
najznaajnijih i najsvetlijih trenutaka postojanja, uenje da se potuje, naglasi i zakljui nae iskustvo na
mestu njegovog zavravanja.U ovoj knjizi koristila sam mnoge primere oigledno zadovoljavajueg
dovravanja nekog dela savetodavnog procesa ili celokupnog savetovanja.U praksi svakog savetnika
prirodno je da postoje situacije koje se dovravaju manje uspeno.Klijentkinja Lore Perls pie: "Ja
sigurno nisam izleena. Zapravo, i dalje imam sve simptome koje sam ikad imala.Sada doivljavam neku
anksioznost koja mi je bila gotovo nepoznata kada sam dola kod Lore.Ali se intenzitet simptoma znatno
smanjio.Sada oseam da sam iva.Pretpostavljam da je Lazarus kada se vratio na svet i dalje imao istu
iskrivljenu nogu,retku bradu i grozan zadah koji je imao i pre smrti.Ali on je znao da je bio mrtav i da je
sada iv, i sigurna sam da je znao da je to veliko udi i bio zahvalan.Dok koraam ulicom i gledam
mukarce i ene, oseam privlanost, strah, interesovanje, uzbuenje. Mi, Lora i ja, inile smo udo.
Vratila sam se u ivot. (Morfi, 1980:136).
U ovoj fazi savetovanja, klijent e esto dolaziti na seanse,govorei o uspesima koje postie na poslu i
kod kue.Odnosi sa drugim ljudima esto izgledaju udesno transformisani.esto postoji neka vrsta
nelagodnosti koja se javlja u obliku "nisam siguran da bih i dalje trebao da dolazim".Ali i dalje postoje
periodi zajednike tiine i dubokih oseanja zadovoljstva zbog partnerstva koje je uspeno dovelo do
okonanja posla. Savetnikovo mentalno zdravlje i profesionalna produktivnost mogu biti ugroeni ako se
ne pokloni duna panja ovoj fazi.Savetnik OSEA POTREBU da provede neko vreme u delu ciklusa
koji je ispunjen zadovoljstvom kako za klijentovo dobro,tako i za svoje sopstveno.
Nedostatak panje poklonjene ovoj fazi kod klijenta moe rezultirati karikaturom narkomana koji se fiksa
radom na sebi i uvek radi na nekom novom aspektu sebe bez perioda mirovanja izmeu razliitih
procesa.Mnogi delovi ivota ne mogu se "srediti" savetovanjem, terapijom i linim radom.Vano je da
savetnik i klijent zapamte molitvu koja se pripisuje svetom Franji Asikom:"Boe, daj mi spokoj da
prihvatim stvari koje ne mogu promeniti, hrabrost da promenim stvari koje mogu i mudrost da znam
razliku izmeu ovo dvoje.".

Tipine teme predposlednje faze (faze zadovoljstva)

Samosvest

Nije neobino da klijenti postanu samosvesni u ovoj fazi.To je kao da su preuzeli jezik i neke ideje
getalta (ili nekog drugog sistema savetovanja) i svesno ele da to odre kao figuru.Nisu spremni da nov
jezik i nov nain rada prepuste zaboravu dok ih asimiluju u svoj bihejvioralni i afektivni repertoar. Slino
pitanje postavlja se kada osoba doe na obuku i plai se da e "sve zaboraviti za nekoliko meseci".
Po mom miljenju, sve to je potrebno svesno pamtiti kroz dui vremenski period da se ne bi izgubilo,
nije ni bilo dobro integrisano.Getalt, postaje uobiajen i prirodan deo ivota oveka u vidu tekueg
 78

zadovoljstva, karakterisanog nesamosvesnom lakoom i harmonijom, kao i sposobnou da se

uspostave bliski odnosi sa ljudima koji nisu proli kroz slian proces.Naglaena upotreba argona (ka
npr.: kontakt, izbegavanje, sada sam svesna...,ti se sada projektuje...), omiljenih fraza nekog terapeuta,
ili nekada Perlsovih izraza,kao to su "jebanje mozga" ili "govno slona" ne prilie veini osoba i postaju
neuspeo kalem.
Cilj je integracija onoga to je istinska karakteristika odreene osobe i onog dela G koji ta linost moe
lako i potpuno asimilovati, zadravajui svoj integritet i stil.Ne postoji jednostavan odgovor na pitanje
kako da se to postigne.Osnova toga je u smei umetnosti i zanata, teorije i prakse, linog iskustva i
objektivnosti, svesnosti i tehnike, svakog i individualnog savetnika.Ovaj cilj se odnosi na celinu
savetovanja, a to je mnogo vie nego suma delova.Komadanje ovog procesa, poput ovog u knjizi,
samo bledo odraava bogatstvo i vrednost linog iskustva doivljenog kroz ovaj pristup.

Posmatranje (nadgledanje sebe)

Posmatranje je jedna vrsta gore pomenutog problema.Tanije, to se odnosi na posmatranje sebe, to

znai da neki ljudi uvek nadgledaju sebe vodei rauna o tome npr.: "kakav bi dobar getaltista trebao da
bude".Postoji oseaj upravljanja sobom i neeg "trulog" u vezi sa nainom na koji takve osobe upravljaju
sobom.To se, naravno, ne ograniava samo na getalt, ve se takoe moe opaziti i kod klijenata nekih
drugih terapijskih sistema tokom poslednje faze savetovanja.To izgleda kao deo prirodnog procesa koji
zapravo trai da se na njemu radi, kao i na svemu ostalom.Mislim da bi se ovo moglo opisati kao efekat
jatrogenizacije savetovanjem, jer je re o problemima koji nastaju kao posledica samog tretmana.Za
efikasno dovravanje procesa potrebno je da nusprodukti savetovanja budu razmotreni i razjanjeni kroz
angaovanje svesnosti, eksperimentaciju sa tolerancijom dvosmislenosti i nesigurnosti, te prikladnom
konfrontacijom. Mogue je da savetnik ne obrati panju na ovaj tipian problem, zato to smatra da je
osoba potpuno usvojila sistem i da je sposobna da ga efikasno koristi, da bi proradila svoje probleme i
nastavila sa razvojem.Babington i Farel (1979/80) su upozorili da se ni jedna znaajna pozitivna
promena u terapiji nije pojavila zbog klijentovog uspenog uenja savetnikovog naina govora (jezika i
naina izraavanja).Vano je da savetnik ovo razume i bude obazriv.Takoe bi trebalo da posmatra svoje
reagovanje na takav ishod u linoj terapiji.Ako ovakav problem postoji, moda je potrebno vratiti se na
ranije faze ciklusa i detaljnije ih proraditi.

Biti pod kontrolom i imati kontrolu nad

Tipino je da se klijenti kolebaju izmeu stanja u kojem su pod kontrolom i stanja u kojem imaju kontrolu
u ovoj fazi.Nauili su da budu svesni svog besa, npr. da ga mobiliu i da namerno deluju besno u toku
kontakta u situacijama u kojima je to potrebno.Ljudi se esto neprikladno ili naprasno ljute i to najee
na svoju tetu.Npr. osoba koja je bila preterano kontrolisana i rigidna, moe odluiti da eksplodira
prilikom loe voenog poslovnog razgovora.To moe biti organizmiki prikladna reakcija, ali takoe moe
imati visoku cenu.Organizam ima i glavu koja moe da uzme u obzir realistine dugotrajne efekte
nedovoljne retrofleksije.Deo savetnikovog zadatka je i da pomogne klijentu da razdvoji ono to je lako
 79

rei i uiniti tokom savetovanja, od onog to bi ga moglo skupo kotati na nekom drugom mestu.U
getaltu je ree tipian problem preterana kontrola, zato to ovaj pristup stavlja naglasak na razvoj
spontanosti ekspresivnosti.Ipak, postoji neka vrsta preterane kontrole, koja se moe manifestovati u
meuljudskim odnosima, naroito kada "ja radim svoje, a ti radi svoje" postane razdvojeno od jedinstva
organizma i sredine.To moe zavriti tako to e kontroliue narcistike potreba jedne osobe biti
izraene, a cenu e platiti obe osobe ukljuene u kontakt.Ovo se moe javiti u situacijama kada rtve
postaju progonitelji.Oni tada osvetoljubivo nastoje da kazne partnere za njihov udeo u onome to je bilo
efekat uzajamnog dogovora formiranog u okviru patolokog konfluentog partnerstva, koje su oboje
odravali sa jednakon odgovornou tokom mnogo godina.Savetnik treba da pomogne klijentu da otkrije
sopstvenu odgovornost za to to je izabrao i odravao, i da pritom pomogne klijentu da ne krivi sebe i da
ne kanjava partnera.Direktno iskustvo je verovatno najefikasniji put da se ovo naui, kao i doivljaj da
savetnik zbog toga ne krivi klijenta, ve ga saoseajno razume.

Misionarski ar

Drugi tipian problem koji se javlja u ovoj predposlednjoj fazi moe se nazvati misionarski ar. On se
deava kada klijenti koji su uivali u putovanju ponu da veruju da se ponaaju kao da je to "jedina prava
biblija i jedini put ka spasenju". Poznanici, prijatelji i porodica su esto recipijenti onoga to zvui kao
"glas spasenja i govori o odreenom savetniku ili pristupu (bilo da je re o PA,TA ili G). Tada se vrline
sistema propovedaju sa takvom verom i entuzijazmom da savetnik to moe smatrati zabavnim,
kratkovidim ili ak neprijatnim. Izgleda da postoji neka tendencija da ljudi koji su otkrili neto to zaista
deluje, ele da o tome posvedoe i podele to sa drugima koji bi mogli dobiti iz ovoga neku dobrobit ili
pokuavaju "preobratiti" one koji su od poetka sumnjali. Savetnik treba da se pozabavi veoma paljivo,
uljudno i saoseajno ovom klijentovom eljom da veliko otkrie svima objavi. Klijent, verovatno, treba da
nae ravnoteu u oseanju zahvalnosti i da ne osea obavezu ili prisilu da "rairi glas". Tek obueni
savetnici, takoe, mogu postati "bogomolje" koje potuju samo svoju vrstu obuke kao jedino istinitu i
vanu i otpisuju sve ostale pristupe, a da ih nisu upoznali uz radoznalu otvorenost duha.

Perfekcionizam

elja da se bude izuzetan esto se brka sa eljom da se bude perfektan. Suptilan i kompleksan proces
savetovanja je, takoe, podloan ovoj konfuziji, delimino zbog toga to se bazira na pretpostavci da
ljudi mogu ostvariti sebe. U ovoj fazi ljudi mogu postaviti pred sebe nerazumne zahteve (kao i pred
savetnike) da uvek budu dosledni, uvek zdravi ili da se uvek kreu kroz ciklus svesnosti na organizmiki
prikladan nain.Dovedena do krajnosti, ak i oslobaajua filozofija getalta, takoe, moe postati
"ludaka koulja", kada nema dovoljno mesta da se "odbije da se postupi u skladu sa nekim eljama kao
to je prolazna seksualna privlanost". Ponekad je klijentima potrebno pomoi da utvrde svoje pravo na
neispunjene elje, pravo da se rtvuju, ako je to njihov izbor ili jednostavnije, da se povremeno oseaju
loe (Hazleton,1985.).Konano, savetnik i klijent treba da se pomire sa egzistencijalnom realnou, kao
to to ini umetnik. Moda delu ponekad nedostaju vizije, ali to je tako.Ako je ovakav problem obnova
ranijih problema sa perfekcionizmom, onda je potrebno ponovo upotrebiti ili kreirati nove strategije i
tehnike koje se bave tako preteranim zahtevima (ukljuujui i rad na iskustvu iz detinjstva). Izgleda da je
ivotna injenica da ljudima uvek nedostaje neto da bi se ostvarila perfekcija. Ni jedna "doza"
savetovanja ne moe ovo izmeniti. Savetnici mogu jedino da razviju humorom proeto prihvatanje
sopstvenih greaka, ogranienja i mana. Drugim reima, svaki ovek je gotovo savren - savreno
onakav kakav jeste, ba kao to je drvo savreno samo po sebi.

Primeri eksperimenata
 80

Budui da egotizam lako moe da ometa fazu zadovoljstva, sledi niz tehnika koje mogu omoguiti razvoj
drugih vidova intervencija koje e se baviti ovim problemom tokom poslednjih faza savetovanja.

Fokusiranje i izotravanje figure

Sve predhodne faze ciklusa se, na neki nain, revidiraju u svakoj fazi. Da bi se fokusiralo i da bi se
izotrila figura u fazi post kontakta neophodno je revidirati otkria i vetine svesnosti. Poto smo otkrili
self, neophodno je napustiti ga da bi se figuri omoguila punoa. Vebe gledanja ili sluanja, poreklom iz
ZEN tradicije, uz pomo kojih klijent doputa sebi da postaje sjedinjen sa objektom, ili tehnike kretanja,
kao to je Tai-Chi, mogu delovati paradoksalno, ali su od pomoi kada se upoznaje dovravanje,
postkontakt i zadovoljstvo (Frank,1973.).
Usklaivanje sa ciklinim ritmovima prirode u kojoj se smenjuju sezone, usklaivanje sa semenom koje
raste, postaje drvo i umire, znai usklaivanje sa svetlim i tamnim figurama iz naeg ivota. Ono to
izgleda strahovito vano danas, esto se pokazuje kao sasvim beznaajno kroz dekadu ili manje.
Obogaenje sadanjeg trenutka punoom, panjom i koncentracijom selfa, oplemenjuje ivot i
unapreuje kvalitet ivota u sadanjem trenutku, kao i seanje na njega.

Uspostavljanje poverenja u organizminoj plimi i oseci

Do ove take procesa veina klijenata je otkrila da moe verovati sopstvenoj intuitivnoj mudrosti koja e
pouzdano podrati njihovo zdravlje i dobrobit. Lin je nauila od svojih roditelja i nastavnika da joj je
potrebno osam sati sna. Dugo je ovo prihvatala, prisiljavajui sebe da spava onda kada joj se nije
spavalo, i patila je zbog nedostatka sna i onda kada nije bila umorna. Zapravo, kao to se obino deava
sa ljudima pred kraj savetovanja, njena energija je porasla i bilo joj je potrebno manje sna. Ipak, ona se
brinula, na nekom nivou, zbog moguih posledica po njeno zdravlje. Lin je zapoela eksperiment u
trejanju od dve nedelje, tokom kojeg je spavala onda kada joj je odgovaralo, i kada se oseala umornom
(u ikviru nekih praktinih ogranienja) i kada je to elela. Ona bi npr. odremala desetak minuta u delu
kancelarije predviene za odmor u vreme aja, ostala bi budna tokom noi itajui zanimljivu knjigu i
ponovo ila na posao (a da u meuvremenu nije spavala), a zatim bi odspavala tokom vikenda
osamnaest asova ili vie. Eksperimentisala je na ovaj nain dok nije utvrdila da moe verovati svojoj
potrebi za snom, sposobnosti svog tela da odgovori na zahteve realnosti, i da jasno i sigurno prepozna
nedostatak sna ili zasienost snom.Otkrivi mudrost sopstvene regulacije sna bila je ponosna i
zadovoljna sobom. Nije vie morala da broji sate bez sna, ve je uivala u knjigama koje je itala nou,
kada su ostali ukuani spavali.

Potovanje zadovoljstva

Helen je esto imala izuzetne uvide i menjala je svoje iskustvo kreativno, ali je zatim jurila ka sledeem
problemu, kojeg bi postala svesna. Posle serije seansi koje su ukljuile Helenin rad na blagom strahu od
toga da bude asertivna sa strancima, kao to su konobari i trgovci, otkrila je scenu iz doba kada je imala
14 godina, kada ju je njena majka postidela vraajui par loih cipela. Helen je odigrala scenu,
zaustavljajui majku u fantaziji i objanjavajui joj kako da pristupi situaciji u veoj meri asertivno, a u
manjoj meri agresivno-ak je demonstrirala kako to treba uiniti. To je bio ozdravljujui trenutak, ali je
ona napustila seansu govorei: "Sledee nedelje u nastaviti dalje i raditi na svom nezadovoljstvu
poslom." Sledee nedelje nismo krenuli dalje. Spreavanje sebe u doivljaju zadovoljstva i povlaenja
bilo je uobiajeno ponaanje za H. Predloila sam joj da zamisli da je u galeriji slika. Na podu su bile
postavljene skice radova koje je dovrila, a komad poda na kome je sada stajala bio je okien slikama
koje su prikazivale fazu straha od asertivnosti. Traila sam od nje da provede neto vie vremena
 81

lutajui galerijom i uivajui, opisujui i apsorbujui ono to posmatra, pre nego to krene ka sledeoj
slici.

Odustajanje od preterane kontrole

Tehnike koje slede odnose se na odustajanje od egotizma. Eksperimenti sa meditacijom i vizualizacijom

koji pozivaju ljude da doive svoju povezanost sa univerzumom predstavljaju drugaiji getaltistiki nain
da se bavi problemom preterane kontrole. Svaka meditacija koja se fokusira na prazninu i beskonanost
svemira, na nemerljivu beskonanost vremena i relativnu bezznaajnost pojedinca, moe predstavljati
izazov i biti ozdravljujua za ljude zaglavljene u ovoj fazi. Suprotno nekim shvatanjima nastalim 60-tih
godina, G nastoji da inkorporira svest o sebi sa sredinom, u kojoj ona jedino ima smisla. Subjekt ne mora
biti izdvojen iz sistema, psiha razdvojena od eko sistema. Sistemska svesnost obuhvata ne samo drvee
i ozon i planetu, ve i nae mesto u istoriji i nae participiranje u razvoju univerzuma.

Kako prihvatiti ono to je "dovoljno dobro"

U G je bilo prilino govora o odbijanju, pruanju otpora i pobuni, a mnogo manje govora o prihvatanju,
rezignaciji i odobravanju naputanja terapije, kada je stanje "dovoljno dobro". Poto G naglaava i slavi
polarnosti, kao i njihovu integraciju, kada je to organizmiki prikladno, oba navedena aspekta zahteva
treba da budu podjednako naglaena kod uravnoteene osobe. Za ljudi iji uobiajen obrazac ponaanja
ukljuuje borbu, napad i destrukciju getalta, od vitalnog znaaja moe biti da naue kako da prihvate
neto to je "dovoljno dobro" i da naue da definiu "dovoljno dobar odnos", "dovoljno dobru sliku o
sebi", "dovoljno dobar ivot". Deni je nauila da dovoljno slobodno govori o svojim oseanjima i
oekivala je isto i od svojih prijatelja. U konkretnoj situaciji o kojoj je re, nekoliko njenih prijatelja
naputalo je zemlju i selilo se u inostranstvo. Deni je na seansi iznela dilemu o tome da li da na
oprotajnom sastanku govori o nagomilanom ogorenju i oseanju krivice vezanom za jednog od
prijatelja. Posle razgovora odluila je da pusti oseanja na miru.
Stenli, posmatrajui svoj ivot iz perspektive 75-to godinjaka, koji je bio pomorski inenjer, otac, suprug
i ljubavnik, nastavnik i sportista, novinar, oseao je krivicu zato to nije bio stvarno dobar ni na jednom
od ovih polja i nije dobio priznanja za zasluge. Plaio se da je njegov ivot bezvredan. Tokom
savetovanja morao je da naui da "razliiti konji rade razliite poslove". Odluio je da se pomiri sa
injenicom da, i ako nije postigao nita od posebnog znaaja ni na jednom polju, postigao je mnogo
razliitih i dobro zaokruenih ciljeva na koje je opravdano mogao biti ponosan. Integriui svoj
jedinstveni obrazac ivota on otkriva duboko znaenje i zadovoljstvo u poznim godinama.

Priprema za dovravanje savetovanja

Kao to smo videli, jedna od najvanijih vrednosti G je da osoba bude u kontaktu sa onim "to jeste" -
sa stvarnou koja postoji sada i ovde. U idealnom sluaju, klijent e sve vie uspostavljati kontakt sa
unutranjim svetom svojih razmiljanja, zamiljanja i senzacija, kao i sa spoljanjom sredinom, sa
ljudima, mestima i dogaajima. Odbrambene strategije ponaanja zamenjuju se samo aktulizujuim
strategijama. Za Perlsa i druge, svesnost je klju, poto ona dovodi u prvi plan svest o nedovrenim
situacijama koje zahtevaju dovravanje. Zdrava osoba takoe sve vie stie i prisvaja svoju sposobnost
da pronae, potrai ili izmisli prikladnu podrku. "Ako naui tehnike svesnosti, naui da prati tok, da
ostane u kontaktu sa situacijama, koje se smenjuju, tako da pritom odri interesovanje, uzbuenje i
razvoj, osoba vie nije neurotina, bez obzira na to jesu li njeni problemi unutranji ili spoljani". (Perls i
dr. , 1951/1969. 466).
 82

Nastavak rada sa Garijem

U fazi tretmana Gari je toliko ozbiljno doivljavao novo saznanje o samosvesnosti da je preterao sa
perfekcionizmom. Poeo je da sebe kanjava. U novom odnosu sa mnogo prikladnijom osobom, bio je
preterano obazriv u odnosu na situacije koje bi ga potencijalno mogle vratiti u destruktivnu zavisnost
(konfluenciju), poput one uobiajne za njegove ranije odnose. Npr, veoma pedantno je pravio razliku
izmeu onoga to je on eleo i onoga to je ona elela. To je ometalo spontan tok procesa, poto je on
odbijao da odustane od neprestanog nadzora nad sobom.
Izgledalo je kao da, paradoksalno, eli da uspostavi kontrolu nad novim i iznenaujuim, da "upravlja
svojom spontanou" i da postigne neku vrstu konfluencije sa namernom svesnou. U ovoj fazi Gari je
nauio da mora dopustiti sebi da bude naputen, uz poverenje da e ponovo uspeti sebe da pronae.
Tokom jedne seanse, Gari se fokusirao na doivljaj zadovoljstva "unutranjom radou". Predloila sam
mu da odigra ceremoniju diplomiranja slinu onim ceremonijama kojima je prisustvovao kao predava.
Svrha ove intervencije bila je mnogostruka. Pre svega, time je trebalo izotriti njegovu svesnost o onome
to je postigao tokom savetovanja i obezbediti njegovo znanje o tome. Takoe je time trebalo kreirati
pripremu za predstojee dovravanje savetovanja. Postojala je takoe i dodatna simbolina namera - da
ga podseti da u ivotu, kao i na ispitima, dovravanje moe da se ostvari bez perfekcije. Konano,
namera je bila da se uspostavi balans i realitet kako bi Gari potpunije doiveo deo ciklusa savetovanja
ispunjen zadovoljstvom i to kasnije u ivotu koristi kao internalizovan model prilikom sledeih
dovravanja situacija. Efikasno i elegantno terapijsko delovanje, obino kao i dobra pesma, sadri vie
slojeva razliitih namera, znaenja i intuicije, od kojih su samo neka svesna i mogu se artikulisati. Tako
se obino uputao prilino spontano u eksperimente koje sam predlagala, tom prilikom Gari se zamislio i
odgovorio: "Mislim da bih u tom zaista uivao i ne elim da izvedem ovu vebu danas - ne bez
neophodno potrebne pripreme. elim da provedem sledeu nedelju mislei o tome i pripremajui se i da
ak doem sa nekim svojim predlozima". Sledee nedelje on je odigrao i razradio ceremoniju i dodelio
mi ulogu (to znai da sam imala karakter koji sam trebala da igram, pripremljen opis, mimiku i dranje i
sve ostalo to je potrebno da osvetli linost koju sam igrala) profesora. Dobila sam detaljan sertifikat koji
sam trebala da predam Gariju i koji je sadravao listu mnogih obinih i izuzetnih personalnih i
interpersonalnih postignua koje je on ostvario tokom nekoliko prolih godina savetovanja. Poto sam ga
"pokrila kapom" odrao je govor zamiljenoj publici (kauima) u kojoj su bili prijatelji, Desika, njegova
nova devojka i roditelji.
 83

11. POVLAENJE I FINALNE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA

Profesor univerziteta u Tokiju doao je da poseti uvenog Zen majstora kako bi stekao mudrost. Zen
majstor ga je pozvao na ajnu ceremoniju. Sipao mu je aj u oljicu dok se tenost nije prelila na sto, ali
je majstor navalio da sipa. Kada je profesor prigovorio, Zen majstor je uporedio posetioca sa punom
oljom. Istakao je da ako elimo napuniti olju, ona pre svega treba da bude prazna. (Reps, 1971, 17.)

Povlaenje - organizam u stanju mirovanja

Finalna faza savetovanja ovde se opisuje kao povlaenje-proces naputanja stare figure ili getalta.
Ponovo u podsetiti itaoce da mogu postojati makro ili mikro ciklusi u svakoj fazi ciklusa svesnosti.
Povlaenje ne znai nuno kraj procesa. Aktivno povlaenje moe se dogoditi nekoliko puta tokom jedne
seanse, pre zapoinjanja novog dela rada. Takoe postoje periodi savetovanja (kao kada savetnik ide na
letovanje) kada je proces povlaenja izazvan kalendarskim, a ne organizmikim vremenom. Veina
promena u ivotu oveka (koje se mogu pojaviti u bilo koje doba prilikom savetovanja) obeleeno je
dovravanjem i otpoinjanjem.
I klijent i savetnik treba da se upoznaju sa prazninama u sopstvenom ivotnom iskustvu, da naue da ih
toleriu i transformiu kroz eksploraciju neplodne praznine koja vodi plodnoj praznini. Ovo zahteva
spremnost da se ostane u stanju konfuzije i nesigurnosti, kao i odgovornost da se krene dalje kada doe
pravo vreme, doputajui senzaciju da se pojavi kao figura iz pozadine koja je istovremeno prazna i
ispunjena mogunostima.
Pomoi ljudima da prebrode prelazne periode je verovatno sutina savetovanja. Prelazni periodi mogu
ukljuiti prilagoavanje na novoroene, smrt bliske osobe, dijagnozu smrtonosne bolesti, napredovanje
na poslu, promene i nain ishrane ili promene i nain komuniciranja sa ljudima kao to je odustajanje od
uobiajene nepoverljivosti i stvaranje otvorenog poverljivog stava. Organizmiki proces regulacije kod
veine ljudi koji prolaze kroz prelazni period obino ukljuuje i period povlaenja.
Povlaenje u fazi formiranja i destrukcije getalta znai pauzu i povlaenje psihike energije iz ranijih
preokupacija i ulazak u stanje praznine ili nitavila iz kojeg se moe pojaviti nova figura. U
getaltistikom smislu pozadina postaje figura. Veoma je vano da savetnik podri i ohrabri prihvatanje i
istraivanje povlaenja i izolacije, to je nuan deo prelaznog perioda. To treba izbalansirati sa
ohrabrivanjem eksperimentacije, konkretne akcije i ponovnim uspostavljanjem kontakta sa ostalim
delovima ivota individue. esto ljudi ele da prekinu ili izbegnu neprijatan proces koji se odvija tokom
faze povlaenja. Kvalitet panje i intencionale svesnosti, koje deluju tokom ovog procesa, odreuju da li
e doivljena praznina biti prazna ili plodna.
Emocionalne reakcije na dovravanje savetovanja mogu obuhvatiti bes, tugu, frustraciju, bespomonost,
aljenje, depresiju i oseanje krivice. Uvek se moe dogoditi da klijenti oseaju da su mogli biti bolji
klijenti ili da su trebali upamtiti vie od onoga to je savetnik govorio, ili da nisu trebali imati tajni.
"Tokom faze emocionalnog reagovanja strpljenje, tolerancija i poverenje u procesu su sutinski terapijski
kvalitet. Potiskivanje ili otklanjanje emocionalne reakcije je ozbiljna terapijska greka jer vodi blokiranju
angaovanosti organizma. Kako se menja organizmika potreba sa emocionalnim odgovorom, terapeut
prati i podrava proces koji se odvija". (Klark, , 1982. 56.).
 84

Finalni aspekt procesa tugovanja je prihvatanje egzistencije. Za svaku osobu ovo je razliit i jedinstven
proces. To znai da posle negiranja besa, pogaanja i depresuje (Kubler-Ros, 1969) sledi emocionalno
prihvatanje i kognitivna integracija u matricu nae zajednike ljudske prirode.

Zavravanje - dovravanje savetodavnog odnosa

Svaki getaltista, kao i svaki klijent ima svoje preferencije u pogledu zavravanja. Neki ljudi pojurie
prema kraju im se barem delimino oslobode bola. Neki ljudi e odlagati "zli as" to due mogu. To je
jedna od najmanje prouenih faza savetovanja i ujedno jedna od najvanijih, poto su nedovreni poslovi
iz prolosti i nereeno zbogom oni koji ometaju potpun kontakt u sadanjim ili buduim situacijama
opratanja. ovek mora rei "zbogom" da bi zaista mogao rei "zdravo". Dezintegracija zastarelog
getalta nuno znai gubitak osobe, stava ili aspekta ivota koji je bio intrinzian ranije formiranom
getaltu nae egzistencije. Za mnoge klijente koji su imali doivljaje nezadovoljavajuih dovravanja ovo
je faza koja sa sobom nosi mnogo anksioznosti i katkada bol. "aljenje i tuga su neophodne emocije za
proces destruktuisanja u okviru ciklusa getaltistikog. Tuga je nuan deo ivota i emocionalna reakcija
na gubitke koje doivljavamo u trenutcima promene" (Klark, 1982. 50).
Getaltisti smatraju da je tuga neto to treba iskusiti, potpuno proiveti i okusiti. Ona je esencijalna za
ivot, a ne problem koji treba prevazii ili to pre okonati. U idealnom sluaju savetnik i klijent poinju u
priblino isto vreme da anticipiraju mogue dovravanje i opet, u idealnom sluaju, oboje poklanjaju
punu panju ovom procesu. Moda po prvi put klijent moe da dozvoli sebi da izrazi pun spektar
oseanja dok mu savetnik pomae da zadri jasnu kognitivnu svesnost o dovravanju veoma vanog
odnosa. Ovo je naroito vano to mnogi ljudski odnosi loe zavravaju. esto smrt dolazi iznenada i
ljudi su nespremni za kraj koji je doao, a odluke o razvodu mogu biti jednostrane. Otputanje sa posla
esto je zamagljeno nebrojenim nevanim razlozima i oekivanjima grupe. Prema tome terapijsko
iskustvo zadovoljavajueg dovravanja savetodavnog odnosa je od izuzetnog znaaja kao neka vrsta
pravnog iskustva. Svako zbogom koje je reeno na pravi nain u sadanjosti moe pomoi da se
retrospektivno zacele i dovre reena zbogom iz prolosti. Takoe ovo je od velike vaspitne vrednosti jer
pomae klijentima da naue kako da bolje izau na kraj sa prirodnim i neprirodnim dovravanjima
situacija i odnosa koji ih ekaju u budunosti.
Dobro je poznato da svaki kraj evocira seanje na prethodne doivljaje gubitka ili naputanja. Ljudi
obino poinju ivlje i uz vie boli da se seaju gubitka iz detinjstva dok pokuavaju da izau na kraj sa
gubicima u odrasloj dobi. Klijenti esto postaju svesni starih introjekata koji se baziraju na porodinim
zabranama, a tiu se izraavanja oseanja tuge. Demima je uspostavila kontakt sa seanjima na
ismevanje kojem je bila izloena zbog tuge koju je doivela za vreme porodinog susreta na Badnje
vee. ak i prodaja automobila moe stimulisati fiksne getalte starih bolova. Ovo je faza koju
karakterie velika mogunost izbegavanja - npr. "Videemo se mi ponovo", "elela bih da doem na
obuku" ili "to nije pravo zbogom poto mislim da u vas viati povremeno kada budem oseao potrebu
za tim".
Za savetnika je ova faza takoe problematina i esto bolna. To je kao da ste tek uspeli i poeli da
uivate u punoi drugog ljudskog bia koje je u zdravom i aktuelizovanom stanju, a treba da ga pustite
da ode. Bliskost i prava uzajamnost u dijalogu esto se uspostavljaju tek u ovoj fazi sa pravom
uzajamnom simpatijom i respektom. Ovo je slino konfliktu koji doivljavaju roditelji koji treba da dopuste
svojoj deci nezavisnost. Neki savetnici predugo ostaju zaslepljeni za klijehta, odbijajui doivljaj veoma
jake boli zbog gubitka onoga to je postalo hranljiv i vredan odnos zasnovan na zajednikoj prolosti.
Neki savetnici koji se brane od sopstvenih tema naputanja, mogu prerano, "izbaciti ptice iz gnezda da bi
nauile da lete". Vano je za savetnika da razviju dovoljno samosvesti da efikasno mogu da iskoriste
informacije o sebi za dobrobit klijenta.
Moda je najvaniji faktor za uspeno dovravanje, sposobnost savetnika da ostane budnim u odnosu
na svoje iskustvo iz asa u as, kako intrapsihiko, tako i u odnosu sa klijentom. Takoe moe biti
potrebno da od klijenta trai da pokloni posebnu panju svakom moguem aspektu ovog fascinirajueg
putovanja.
 85

Ovde sam opisala na koji nain neki getaltisti izlaze na kraj sa dovravanjem kao prirodnom
poslednjom fazom savetovanja koja prirodno sledi posle nekog vremena. Naravno, postoji getaltistika
perspektiva koja prilazi dovravanju na potpuno drugaiji nain - postavljajui ga kao centralnu temu od
samog poetka. Posle svake seanse moemo pitati klijenta da li eli jo jedan susret. Na taj nain
pitanje odgovornosti, izbora, terapijskih ciljeva i autonomije, maginih atributa savetnika, arhajinih
oekivanja itd. , mogu biti u fokusu istraivanja od samog starta.
"Centralna karakteristika G terapije je da pacijent, koliko je to mogue sam, obavi sopstvenu terapiju, sa
terapeutom koji je uz njega kao posmatra - komentator i povremeno vodi... To je dosledno generalnoj
orijentaciji koja kae da treba pitati pacijenta i traiti od njega, to pre je mogue, da preuzme
odgovornost za donoenje odluke hoe li nastaviti terapiju, te da li iz terapije dobija neto to smatra
dovoljno vrednim da nastavi". (Enrajt, 1971. 120).
Neki getaltisti ekae da se teme dovravanja pojave pred kraj dovravanja odnosa, kao vrsta eha
prirodnog ciklusa i iskustva. Za neke klijente ovo e biti prikladno, za druge ne.

Tipine teme finalne faze (faze povlaenja)

Ometanje kontakta koje obeleava ovu fazu je konfluencija. Stapanje i privremena empatija moe biti
deo zdravih aspekata konfluencije u ovoj fazi. To se moe javiti npr. kada narcistian klijent pone da
empatie sa savetnikom kao zasebnom i nezavisnom osobom koja ima razliita oseanja i potrebe od
njega samog. Ipak, odbijanje da se povue iz ovakve konfluencije dovravanjem savetodavnog odnosa
moe hendikepirati i ograniiti zadovoljavajue dovravanje getaltistikih ciklusa doivljavanja u fazi
povlaenja,

Odbijanje ili nestrpljivost da se odnos dovri

Bilo da su uobiajeni obrasci dovravanja obraeni ve na poetku savetovanja, oni e se ponovo

pojaviti, u modifikovanoj formi tokom ove faze procesa. Ljudi koji su ranije bili fobini na bol moda e
trebati da se suoe sa nestrpljivou da dovre odnos kako bi ga zapravo izbegli. Ljudi koji mazohistiki
podravaju takve bolne delove ivotnog iskustva (reckajui rep psu in po in) mogu biti poureni ka
snanom dovravanju separacije od strane savetnika.
Npr. jedan je klijent ostao sa prethodnim savetnikom jedanaest godina, dobro napredujui. Odluio je da
zapone novi savetodavni odnos ubrzo posle dovravanja prethodnog. Prvi zadatak novog savetovanja,
od samog poetka, bilo je da se fokusira na dovravanje vremenski ogranienog ugovora.

Pitanje vezanosti i separacije

Za veinu ljudi pitanje vezanosti, separacije ili povlaenja, mora vie puta da se proradi. I klijent i
savetnik mogu oseati da su ovo ve uradili. "Oseam kao da sam ponovo na samom startu."
Ipak oni e moda morati da prorade infantilne teme vezanosti i separacije jo jednom. To e sada biti na
drugaijem nivou kompleksnosti, poto su se razvili u pogledu mnogih karakteristika od prvog susreta sa
tim problemom.
Primitivni strahovi od naputanja, ili elja da se, simboliki govorei, ubije savetnik pre nego to on uspe
da ubije klijenta, veoma esto se aktivira. Zamiljanje, priseanje snova i oivljavanje procesa roenja,
esto se javljaju u ovoj fazi. Getaltisti nemaju unapred dat set odgovora na ovu (ili bilo koju drugu)
fazu. Celokupna vetina i inventivnost savetnika mora se aktivirati kako bi se izalo na kraj sa ovim
temama poto svaki klijent doivljava ovo iskustvo separacije na jedinstven nain.
 86

Pred kraj savetovanja Rut je sanjala seriju snova koji su ukljuivali putovanje vozom do razliitih
odredita. Identifikujui se sa razliitim delovima sna ona je otkrila da je ujedno i voza voza. Kao voza
otkrila je i inkorporisala u sopstveno iskustvo oseanja kompetencije, izbora i snage.

Generalizacija i integracija

Iako se savetniku ili posmatrau koji sa strane gleda situaciju moe to initi jasnim, veini klijenata
potrebna je pomo da uopte ono to su nauili tokom savetovanja, kako bi to migli da primene na druge
oblasti ivota i integriu ih. Tokom savetovanja Denet se promenila tako to je od osobe koja je uvek
morala da bude nezavisna i snana koliko je to mogue, postala osoba koja lako trai pomo, prihvata je
i sa drugima deli svoje slabosti. Istraivanje ova dva polariteta uz pomo preterivanja i odigravanja uz
upotrebu maski koje je sama napravila, vodilo je integraciji ova dva kvaliteta, koja su ranije bila u ratu.
Bilo je potrebno da joj savetnik pomogne da se pripremi, kako kognitivno (kroz razumevanje) , tako i
bihevioralno (kroz probe i voenje fantazije), da veba neka novosteena ponaanja sa vanjskim krugom
prijatelja i kolega.

Pojava "regresije"

Novi klijenti u finalnim fazama savetovanja ale se da su se vratili na poetne faze razvoja ili stare
simptome. Ponekad kau:"Oseam se gore nego kada sam prvi put doao kod vas." Zapravo,
ponavljanje tema koje je klijent mnogo ranije savladao, gotovo je neizbeno pred kraj. To je moda ak i
dijagnoza koja govori da su ovi problemi savladani. Klijent prelazi preko njih kao to osoba prelazi
jezikom preko pedantno plombiranog zuba, kako bi se uverio da se to stvarno dogodilo i da bi upoznao
novo stanje.
I klijent i savetnik trebali bi da dre na umu da, premda ovo moe biti predikcija blizine kraja savetovanja,
ne znai da je problem manje stvaran ili jedinstven. Proivljavanje ili preterivanje u pogledu strahova ili
sumnji, moe klijenta u veoj meri dovesti u kontakt sa stvarnou. Vano je da svaka osoba otkrije za
sebe da razreeni problemi sadre u sebi seme novih problema.
"Neemo odustati od istraivanja,
I kraj naeg istraivanja
Bie povratak na poetak
I upoznavanje mesta sa kog smo krenuli, po prvi put."
(Eliot,1959/1986:48)

Primeri eksperimenata

Poremeaj granice koji prati fazu povlaenja naziva se konfluencija. Kao to je opisano u IV poglavlju,
konfluencija se javlja kada nema potovanja granica izmeu dve osobe, izmeu doivljaja objekta i
objekta koji se doivljava, re je o stapanju bez diskriminacije taaka razliitosti ili "drugosti koje ih
razdvajaju.

Rad na granici

Rad na granici je bitan na poetku savetovanja i ponovo je vaan pri kraju, jer, iako je klijent prevaziao
konfluenciju sa ranijim nedovrenim poslovima, mogue da je postao konfluentan sa tekuim
situacijama. Vebe koje ukljuuju neslaganje, odbijanje i definisanje sebe kao razliitog od savetnika i
drugih ljudi, veoma su znaajne.To pomae da se prihvatanje savetnikovog naina izraavanja i naina
govora, na koji je upozorio Farel, ( 1979/1980.).
 87

Posebna vrsta rada na granici je utvrivanje linih preferencija, koje sam primenila sa Emom,
klijentkinjom koja je esto bila konfluentna sa drugima i prihvatala autoritativne definicije o tome ta je
ispravno, dobro ili lepo.

Eksperiment

Ona je eksperimentisala nekoliko dana sa izraavanjem svojih preferencija u svim moguim aspektima
iskustva. Npr., dok bi koraala ulicom govorila bi: "Vie mi se dopada lie ovog oblika, nego lie onog,
oblik ovog plonika od onog drugog. Vie volim travu nego drvee, pantalone od cipela " itd.
Kao i druge G tehnike ovo moe izgledati prilino jednostavno ili oigledno, ali se bazira na injenici iz
psihologije opaanja - ljudi vezuju uvek vrednost za ogroman deo svojih opaanja. Radei ovu vebu
Ema nije naprosto izotravala granicu izmeu sebe i drugih, ve je takoe izotravala unutranji doivljaj
sebe same, naglaavajui svoje pravo da se bude separirana od drugih da ima prefencije ak i o
naizgled trivijalnim pitanjima. Poto je dovrila vebu obavestila me o pojaanom doivljaju sebe i
ogromnom uivanju u preuzimanju odgovornosti za prefencije, bilo da su bazirane ili nisu na nekom
kriterijumu. Posledica ovog bila je da je poela da reava dugotrajan problem u odnosu koji je bio
disfunkcionalno konfluentan za oba lana para.

Probe i odigravanje moguih situacija

Probe potencijalno tekih situacija pre nego to se ove pojave mogu biti nain stvaranja potencijala za
klijenta koji e ih koristiti poto napusti savetovanje. Neke situacije mogu se oekivati, neke se mogu
planirati. Vera je oekivala da e posetiti svoje roditelje koje nije videla desetak godina. Ona je bila
zlostavljana kao dete i odluila je da prekine kontakt sa roditeljima tokom ranijeg savetodavnog odnosa.
Sada se oseala mnogo snanijom i bila je radoznala, pa je elela da ih vidi ponovo, znajui da su
ostarili i da uskoro mogu umreti. U fantaziji je probala scenu susreta, odigravajui uloge oba roditelja.
Istraila je duboke doivljaje linih odgovora straha i besa na neke od komentara ili na akcije koje bi
roditelji mogli da preuzmu i za koje je mislila da mogu poremetiti njenu ravnoteu i navesti je da izgubi
svoj centar. Drugi oblik probe moe se javiti u obliku terapijske desenzitizacije za odreene teme koje su
podravale nisko samopotovanje osobe. O tome ponekad govorim kao o izgraivanju psiholoke
robusnosti (grubosti). Za ljude koji umeju da odbrane sebe i budu grubi ovo nije naroito korisna
procedura. Ipak, za klijente koji se obino srue pred udarom stvarne ili zamiljene provokacije, to moe
predstavljati vrednu ostavtinu. Cilj savetovanja moe biti samo taj da se naui kako da se izae na kraj
sa krizom u sadanjosti. Moje je miljenje da treba poboljati samoregulirajue procese organizma, to
moe ukljuiti nauk o tome kako da se izbori sa moguim napadima u budunosti.
Don je imao dubok oseaj inferiornosti zbog niskog rasta. Svaka situacija u kojoj bi dolazila do izraaja
njegova visina u poreenju sa drugima izazivala bi kod njega jaku neprijatnost i stid. Pred kraj
savetovanja Don je stekao oseaj sopstvene vrednosti i moi, i uspostavio je uzajamno zadovoljavajui
odnos sa enom. Ipak, i dalje je bio anksiozan u pogledu da izdri ismevanje ili ponienje u stresnim
trenutcima.
Na jednoj radionici savetnik je postavio situaciju odigravanje scene sa kolskog igralita. lanovi grupe
okupili su se oko njega (kao deca) izgovarajui rei kojih se najvie plaio. Viui i zadirkujui ga
dobacujui mu "kratki" i smejui se. Don je traio da izvedemo ovakav rad. Iskustvo je iskoristio da
izgradi doivljaj podrke u sebi kroz nain disanja, fiziku ravnoteu i uzemljenost, potvrujui svoju
sposobnost da ostane u kontaktu sa najboljim i najjaim delovima sebe i situacijama simuliranog
napada.
Naravno, ovo je vetaka situacija, ali u fiziolokim odgovorima od poetka do kraja ove vebe nije bilo
nita vetako za Dona. Kasnije je izvestio o dugotrajnim i dubokim poboljanjima u pogledu
samopouzdanja u kontaktu sa drugim ljudima, i o porastu samopotovanja.
 88

Kako izai na kraj sa gubitkom "starog selfa"

Klijenti esto imaju svoje nostalgine fantazije o svojem starom ja. Zapravo, poto se ovo staro ja jasno
izdvoji, i klijent prestane da se identifikuje sa tom slikom sebe, moe se oekivati da e ubrzo uslediti
kraj savetovanja. Ipak, esto postoji ljubav prema tom starom delu sebe, delimino zato to je ovaj bio
iskovan na nakovanju veoma ranih iskustva i u svrhu opstanka. Jedan unuverzitetski profesor koji vie
nije alkoholiar i u dobrom je kontaktu sa sobom, zajedno sa kolegama sa posla sa aljenjem se
priseao kako je banio, upoznavao ene, i usamljene ljude. Skoro je umro od "romantine smrti" kao
mladi neokaljan godinama pred sobom, brigama o dugu. Klijenti mogu osetiti potrebu da oale ovu
istorijsku sliku sebe, esto uz pomo ceremonija koje ukljuuju ritualno zahvaljivanje za znaajne naine
na koje nam je ovo nae staro ja sluilo i ponekad ukljuujui plakanje zbog gubitka nedunosti iz tog
vremana. Kao to je jednom neko rekao "Savetovanje je pomalo slino situaciji kao kad vam neko pljune
u supu. I dalje je moete pojesti, znajui da je neko u nju pljunuo".

Rei zbogom

Tokom savetovanja klijenti povremeno moraju da kau zbogom vanim ljudima, dogaajima ili
okolnostima iz svog ivota. Slini opti principi koji se koriste u tim specifinim oblastima rada vrede i za
situaciju kada treba rei samom savetodavnom odnosu. Zbogom koje je izgovoreno na pravi nain
sadri sledee elemente: izraavajui oseanje krivice, besa, straha, tuge, potovanja i olakanja. Npr.
kada klijent otkrije da postoji neko ko je mrtav, a sa kim ima nedovren posao, i kome eli da kae
zbogom, savetnik moe predloiti sledee:
"Uzmite praznu stolicu, stavite je pred klijenta i pozovite ga da zamisli kako na njoj sedi preminula
osoba. Ohrabrite klijenta da kae to misli, osea ili doivljava prema toj osobi. Odbacivanje zbog
oseanja da klijent nije primio od nje dovoljno ljubavi, ili krivica to se nije naao uz umirujuu osobu u
samrtnom asu. Zatim treba ohrabriti klijenta da zameni mesto i preuzme ulogu umrle osobe, koja
odgovara na ono to je ula. Konverzacija se moe razviti tako to e osoba ponovo odgovoriti, uz
izraavanje mnogo razliitih emocija. Kada klijent doe do nekog odreenog reenja preputa mu se da
izabere da li je spreman i da li eli da kae zbogom, a on moe preuzeti odgovornost da ostane u
odnosu ili da ga dovri. Ovo je esto praeno dovravanjem procesa aljenja kroz pla, olakanje i
radost. esto je praeno i poveanjem energetskog nivoa, prestankom zamiljenosti i ponovnim
uspostavljanjem interesovanja za ivot i druge odnose". (Tobin, 1975).
Specifine tehnike ukljuiju voenje klijenata kroz njihovo specifino i jedinstveno variranje ovog
procesa, bilo tokom nekoliko nedelja ili kroz nekoliko seansi. Klijentov nain da kae zbogom savetniku
varira i postoji onoliko naina koliko je vidova odnosa u koje se dvoje ljudi mogu angaovati. Najvea
strateka odluka je da se dopusti klijentu da dovri bilo koji nezavren posao sa savetnikom na
najkompletniji nain na koji je to mogue. To moe zahtevati izvestan period vremena koji e se posvetiti
zadovoljavajuoj pripremi za povlaenje. Ovo je, moda i vie nego bilo koje drugo, vreme da se bude
inventiran, kreativan i pun potovanja prema onome to kraj predstavlja. Neki klijenti vole da daju
poklone savetniku u ovoj fazi - to moe biti skup crtea koje je klijent nainio tokom savetovanja, crte
simbolikog putovanja ili pismo koje se sa potovanjem sea lepih i tekih trenutaka ovog procesa.

Tugovanje

U zavrnim fazama savetovanja, dok se pripremaju da zavre savetodavni odnos, klijenti mogu stupiti u
dodir sa nedovrenim tugovanjem za ljudima iz svoje prolosti. Ovaj rad na aljenju moe se, naravno,
odigrati u bilo kojoj drugoj fazi - zapravo ponekad klijenti specifino dolaze na savetovanje da bi dovrili
svoj rad na aljenju. Ovo ostavlja isprepletanost poetka i kraja u ivotu, kao i u G. To moe biti rad od
vitalnog znaaja koji treba da se dovri, kako gubitak savetnika ne bi postao zamena za originalni
nerazreen getalt iz prolosti. U zapadnoj kulturi proces aljenja je znatno skraeniji, to je kontrast
 89

prema nekim azijskim i afrikim kulturama gde aljenje predstavlja ritualizovano izraavanje oseanja u
zajednici koja taj proces podrava onoliko dugo koliko je potrebno. Na zapadu ljudi se obeshrabruju da
potpuno reaguju na svoje gubitke i od njih se oekije da "stisnu zube".
Elzina beba umrla je brzo po roenju. U elji da nastavi sopstveni tok ivota to pre je mogue i
odbijajui da dopusti sebi oseanje bola zbog gubitka, Elza se ukljuila u rad i socijalne aktivnosti sa
uobiajenom efikasnou. Godinu dana kasnije upuena je u bolnicu za mentalno zdravlje zbog nervnog
sloma.
Savetnik na kog je bila upuena ubrzo joj je omoguio da stupi u kontakt sa prekinurim procesom
aljenja. Ohrabrio ju je da pie pisma detetu koje je umrlo, i da pali svee u seanju na maleckog. Prola
je kroz period izraavanja nada, izgubljenih snova i mnogo razliitih oseanja, od oaja do olakanja,
zajedno sa bliom porodicom i prijateljima, sve dok nije proradila svoj bol. Ovo je omoguilo dovravanje
procesa aljenja i otpoinjane potpunog oporavka.

Plodna praznina stanja pre kontakta: otpoinjane nove faze

"Pacijent dolazi zato to se plai praznine. Da se ne plai bio bi produktivna linost bez potrebe za
pomo. Ako se savetnik takoe plai praznine bie nesposoban da pomogne pacijentu... Znaenje
praznine i nain na koji se ona javlja u transfernom odnosu mora se uvek iz nova otkrivati u svakom
sluaju". (Van Dusen. 1975. 92).
Tolerisanje, istraivanje i upoznavanje zastraujueg praznog prostora obino je signal predstavljanja i
odlaska. Izmeu zadovoljstva i dovravanja stare potrebe i javljanje nove potrebe lei iskustvo praznine
- praznine kroz koju svi mi moramo proi dok naputamo jedan set iskustva kako bismo se potpuno
angaovali u novom setu.
Veina mitova i rituala transformacije ukljuije neku vrstu simbolike smrti i ponovnog roenja. To je
oznaeno metaforama kao vreme koje je Jona proveo u trbuhu kita, Orfejevo putovanje u podzemni svet
ili plemenske inicijacije kojima prethodi izolacija na mranim mestima kada se vreme doivljava nejasno i
neodreeno. To je slino procesu povlaenja koji se deava pred kraj bilo kojeg procesa ukljuijui i
savetovanje, a dok god ima ivota povlaenje vodi novim senzacijama.
"Ovo ispreplitanje sadanjosti i onoga to sledi, slino je paljenju motora ili snimanju sopstvenih filmova,
pri emu svaka kreirana celina nastavlja da se kree, povezujui se sa sledeom slikom. U ovakvim i
drugim spojevima u kojima su kraj i poetak elegantno spojeni, oni se esto ne mogu razlikovati jedan od
drugog. Biblijski reeno: u mome kraju lei moj poetak". (Polster 1987, 54).

Garijevo zbogom

Tokom finalne faze (povlaenje) savetovanja Gari je proao kroz period regredirane oskudice i sumlje o
svojoj sposobnosti da se suoi sa "stvarnim svetom" bez nedeljnih susreta sa mnom. Npr. tokom jedne
seanse on je reciklirao neke introjektovane poruke da je loa osoba i proveo je nekoliko dana u prilino
depresivnom stanju oseajui da nita nije postigao tokom savetovanja. U drugim trenutcima oseao je
zadovoljstvo i zahvalnost za mnogo toga to je nauio. Mogao je jasno da uvidi da bez obzira na to
koliko boli,straha i besa doivljava sa novosteenom jasnoom i sveu, zadovoljstvo koje doivljava
(umesto dosade i nestrpljivosti isprepletanosti sa dramatinim scenama) predstavlja kompenzaciju za to.
Ponekad bi Gari postajao nostalgian u pogledu svog starog ja i priao o bezbrinom karakteru kakav je
bio. U jednoj vebi igrao je ulogu priajui o toj osobi iz prolosti, cenei ono to je od nje dobio u ivotu
i objanjavajui kako mu vie nije potreban.
 90

Gari je stupio u kontakt sa svoji organizmikim selfom, doivljavajui svoje potrebe i gladi koje rastu i
nestaju u skladu sa prirodnim ciklusima. Oseao se "razdvojenim" od roditelja, otkrivajui da moe biti sa
njima a da se ne naljuti na svog oca ili da ne osea krivicu prema majci. Gari je takoe oseao tugu zbog
zavravanja odnosa sa mnom, a i ja sam oseala isto. Razmiljao je o tome da doe na obuku kod
mene. Tome je usledila voena fantazija, npr. kako izgleda jedan dan u radnoj nedelji savetnika, uz
pomo koje je postao svestan da je ova elja da doe na obuku pokuaj da bude u mojoj blizini i zadri
odnos samnom, a ne stvarna elja da zapone karijeru koja bi zahtevala trening u oblasti getalt
terapije i pomagakih profesija. Ovo je bilo poslednje odigravanje patoloke konfluencije sa mnom.
Proraujui strah da e biti naputen od mene, elju da me odbaci pre nego to ga ja napustim, kao i
ostatke oseanja koja je progutao tokom rada dovravali smo sporo i paljivo nagomilani posao sa
Garijem u ovoj fazi.
Priseajui se procesa savetovanja, Gari se priseao mnogih eksperimenata, opisanih u ovom poglavlju,
kao postaja na putu, i naglasio je ono to je za njega bilo najvanije u naem odnosu.
"Kada sam prvi put doao kod vas eleo sam da me promenite. Bio sam razoaran poto niste lako i
brzo proizvodili lekove ili neto magino to biste prosto primenili na meni. Gledajui unazad, vidim da mi
je drago to niste tako postupili jer bih u suprotnom uvek zavisio od vas u situacijama kada bi mi to bilo
potrebno. Ono to je za mene postepeno postajalo najlekovitije, bila je postojanost kojom ste potpuno bili
tu za mene bez obzira na to to bi izabrao da istraujem. Bili ste uz mene, na takav nain da sam se
oseao dovoljno sigurnim da otkrijem svoju odgovornost za rezultate i procese u sopstvenom ivotu, i
takoe sam oseao dovoljno podrke da promenim neke nehranljive i bolne delove mog ivota. Sada
sam mogu da stvaram sopstvenu magiju kada je to potrebno".
Izneo je san u kojem je putovao podzemnom eleznicom i zatim uspinjaom na vrh planine. Iskrcao se
na vrh planine i pogledao dole, predeo pred sobom. U dolini me je ugledao sa grupom dece i zatim je
pokupio svoju naprtnjau i krenuo dalje.

12. ODGOVORNOST I SLOBODA U SAVETOVANJU

Kada ovek nije prosvetljen, sneg sa planine Fudi je sneg sa planine Fudi. I voda Tasaare je voda
Tasaare.
Kada ovek traga za prosvetljenjem, sneg sa planine Fudi nije sneg sa planine Fudi i voda Tasaare
nije voda Tasaare.
Kada je ovek postigao prosvetljenje, snegovi sa planine Fudi su snegovi planine Fudi, i vode
Tasaare su vode Tasaare. (From, 1986, p. 75).
 91

Odgovornost savetnika

Prva odgovornost svakog savetnika je da sledi Hipokratovu zakletvu da nee unititi nikakvo zlo klijentu.
Budui da G veoma snaan metod intervencije uz pomo kojeg se moe postii visok nivo konfrontacije
(kao i beskrajna nenost), zloupotrebe su mogue. Kao to je sluaj i sa nekoliko drugih pristupa, bilo je
arlatana, neetinih i nekompetentnih praktiara, koji su tvrdili da su proli kroz najbolju obuku , te da
imaju izuzetno profesionalno poreklo.
Postoje takoe i praktiari koji nekritiki introjektuju karizmu trenera, a da nisu najpre svarili progutano.
Ono to je uinjeno sa G terapijom, prema Lori Perls, je "isto to je uinjeno sa PA i drugom pristupima,
koji su postali dobro poznati i popularni. Dolo je do pojednostavljenja i falsifikovanja, ruenja i
pogrenog predstavljanja" (Rozebfeld, 1972: 17). Tokom osamdesetih godina G je tanije predstavljen
od strane nekoliko trenera i terapeuta kroz nekoliko izuzetnih centara obuke i savetovanja, koji se dre i
bore za najvie standarde kompetentnosti, etike i profesionalizma (Klarkson, 1988).
U pravom egzistencijalistikom duhu savetnik koji koristi G pristup odgovoran je za autentinost svog
bia i za svoje ponaanje. Nema nesvesnih sila kojima se mogu pripisati preplavljuijui uticaji. Savetnici
koji koriste G pristup dosledno, odgovorni su za svoje izbore, prirodu i kvalitet svojih iskustava,
sopstveno svesno i nesvesno.
G savetnici odgovorni su da obezbede da njihovi sopstveni disfunkcionalni procesi ne kontaminiraju
savetovanje. Konano, lina psihoterapija tokom G obuke esencijalna je za G savetnike. Kvalifikovani
savetnici koji ele da koriste G pristup savetuju se da sarauju sa G terapeutima ( u ulozi klijenta) kroz
dui period vremena, pre nego to sami ponu rad sa klijentima koristei G pristup.
Savetnici su, takoe, odgovorni da svoje obaveze uravnotee sa ostatkom ivota, i da ne dopuste da
elja da pomognu drugima omete njihovu brigu o sebi. Zapravo, kodeks etike i prakse za savetnike koji
je osnovala Britanska asoc. za savetovanje (1984:2) jasno istie: "Savetnici kao i njihovi poslodavci i
ustanove odgovorni su za sebe i svoje klijente, kao i za odravanje sopstvene efikasnosti, elastinosti i
sposobnosti da pomau klijentima; odgovorni su da znaju kada su njihove line "zalihe" tako iscrpljene
da je nuno da i sami potrae pomo i/ili da se povuku iz savetovanja, bilo privremeno ili permanentno.".
Savetnici, bilo kog ubeenja, obavezni su da potuju dostojanstvo i vrednost svakog ljudskog bia, to
ukljuuje zatitu klijentovog prava na tajnost, privatnost i poverenje postizanjem poverljivosti. Tako
postupajui stvaramo veze izmeu nas samih i naih klijenata, koje se retko mogu savreno odrati.
Na socijalnim skupovima, konferencijama, u restoranima, prodavnicama, crkvi ili bilo gde drugde,
moemo naleteti na nae klijente, koji nam moda izgledaju kao modeli samoaktualizovanih osoba. Ali
oni moda, takoe, pokuavaju da nau pukotine u naim odnosima sa porodicom, decom, prijateljima,
kako bi racionizovali sopstveno izbegavanje (Kotler,1986). G nije toliko pristup savetovanju i terapiji,
koliko nain ivota. G praktiari visoko vrednuju transparentnost svojih ivota i fluentnost, esto
pozdravljajui dobrodolicom izazove sopstvenoj autentinosti, doslednosti i samosvesti. Konano,
najvea odgovornost G savetnika je da bude human. Ovo nije opravdanje za neodgovorno ponaanje,
ali nije ni zahtev za perfekcijom.

Ogranienja i izvori samopodrke

Kao i u ostalim savetodavnim pristupima, savetnici treba da obezbede da im njihova lina terapija,
obuka i supervizija, omogue da budu svesni zone svoje nekompetentnosti (kao npr. bavljenje
psihotropskim drogama), kao i zonama svoje kompetentnosti, vetine i poverenja.Postaje sve jasnije
saznanje da su nai klijenti nai najbolji supervizori, koji nam mogu dati fitbek iznenaujue tanosti i
delikatnosti. Moji klijenti su bili moji najdubokoumniji uitelji.
Druga karakteristika G pristupa je , da e savetnik biti uvek u procesu pozitivnog razvoja, bilo u
harmoninom toku ili pak u okrnjenom, ometenom ciklusu svesnosti.G postavlja visoke zahteve
savetniku u smislu line intelektualne sposobnosti, emocionalne spontanosti i pristupanosti. Zahtevima
se moe udovoljiti jedimo ako savetnik ima podrku regularne supervizije i grupe kolega. Postoje mnogi
kvalifikovani getaltisti koji smatraju neprihvatljivim praktikovanje pod oteanim okolnostima, pod nekom
 92

vrstom line psihoterapije. Ovakav proces predstavlja, i supervizija i lina psihoterapija, preventivno
motrenje za mogue oteenje koje bi klijent mogao da stekne pod uticajem savetnika, a takoe
predstavlja i podrku i izazov ivotnom putovanju otkrivanja sebe. Lina psihoterapija slui takoe i kao
kontakt sa iskustvom bivanja u ulozi klijenta. Jedna veoma iskusna G savetnica, moja prijateljica,
zapoela je ponovo sa linom terapijom posle nekoliko godina, i bila je iznenaena fiziolokim otkriem
koliko je uplaena i nervozna bila tokom prvog intervjua. Mnoge godine provedene sa druge strane
"prazne stolice" mogu nas uiniti neosetljivim na povredljivost i neobinost specifinog odnosa koji
nazivamo savetovanjem.
Drugi znaajan vid podrke samom sebi je zadovoljavajui lini ivot bogat izazovima, intimnou i
avanturama, kao i mirom. Da bi se bilo dobar i privlaan model, poeljno je da savetnik bude dobrog
fizikog zdravlja, da ima prikladnu ishranu, rekreaciju i odmor, koji odgovaraju njegovom linom
temperamentu i biolokim ritmovima. Uvek postoji neto dvolino u vezi sa G praktiarima iji je primarni
fokus u integritetu organizma, dok kaljucaju kroz oblak dima.

Kako izai na kraj sa krizama i hitnim sluajevima

Svaki dobro obuen savetnik ima adekvatno iskustvo u posmatranju ili uestvovanju u radu sa nekoliko
izrazito poremeenih osoba. Mnogi kvalifikovani getaltisti imaju profesionalno poreklo u bavljenu
mentalnim zdravljem - to su npr. psihijatri, socijalni radnici, kliniki pssiholozi. Za savetnike koji nemaju
slino poreklo i psihijatrijski ili psiholoki trening, posebne studije dejeg razvoja, psiholologije i teorije
linosti mogu biti potrebni. Prikladno iskustvo moe se ostvariti radom u psihijatrijskoj bolnici
( u trajanju od est meseci do godinu dana i due) to moe olakati upoznavanje psihijatrijskog jezika i
etike, i olakati snalaenje sa ljudima u psihotikim stanjima. Ovo obezbeuje dobru podlogu za plodan i
produktivan odnos sa drugim profesionalcima na istom polju rada, iako se savetnik tek retko susree sa
ovakvim stanjem.

Trening i profesionalni standardi u getaltu

Mnogi savetodavni kursevi u Britaniji sadre informacije o G, ali ovo nije dovoljno za obuku u G pristupu,
ili G terapiji, upravo kao to i kursevi koji se fokusiraju na analitiki materijal ne predstavljaju obuku za
PA. Da bi se postalo struan za G pristup, savetnik mora da postane kvalifikovan i ostvari neko iskustvo
u savetodavnom radu, te da otpone linu psihoterapiju sa G terapeutom.
Redovna supervizija tekueg savetodavnog rada sa G supervizorom takoe e biti nuna za integrisanje
G pristupa u savetodavni rad. Jo uvek ne postoji organizacija za obuku u oblasti G psihoterapije u
Britaniji. Postoje tri G organizacije koje su lanovi ugledne konferencije za psihoterapiju V. Britanije, koje
se pridravaju profesionalnih standarda i etike: Getalt centar, 64 Warwick Roud, St Albans, Herts AL1
4DL;Getalt psihoterapijski institut za obuku, P.O. Box 620Bristol BS 99 7 DL; (Metania) institut za obuku
u psihoterapiji, 13 NORTH Common Road, London W5 2QB.

Razvojni ciklus savetnika na obuci

ini se da u mnogim sluajevima savetnika koji se obuavaju postoji ciklus slian ovome koji sam
opisala u knjizi, dok stiu potrebne vetine. (Takoe je mogue da ovaj ciklus karakterie procese uenja
bilo koje nove vetine na integrativan nain - ak i kada je re o iskusnim savetnicima.)
Poetne faze uenja savetovanja obino su pod znakom potrebe da se stvori sluh i razliita funkcija
senzacije da bi savetnik postao osetljiv za klijenta kao i za sebe. Poetnici su esto nestrpljivi kada se
treba fokusirati na sluanje, reflektovanje, posmatranje. Ovo im se nekako ne ini podjednako vrednim
kao utravanje u reavanje problema. (Ipak, karakteristika je velikog iskustva na polju terapije da
terapeut obraa posebnu panju na informacije koje se razmenjuju na ovom nivou). Poetnici e morati
 93

da prevaziu uslovljenu neosetljivost - npr. na suptilne reakcije straha, gaenja ili zavoenja prema
klijentu. Sledei zadatak obuke je razvoj svesnosti. Slabost obuke moe biti slepo poverenje, naivno
podravanje snane defleksije fitbeka, ime se ocenjuje mogunost javljanja ubeenja u posedovanje
sjajnih ozdravljujuih sposobnosti ili novog isceljujueg sredstva - "furor terapeuticus" ( mahnitosti
terapeuta), (Rikroft, 1972/1979: 55).
Sledea faza esto se javlja uz porast uzbuenja i mobilizacije energije i zaliha, to vodi otkrivanju iroke
lepeze introjekata sistema koji se prouava, sazrevanju njegovog jezika, uzora i prihvaenih vrednosti.
Ovo moe biti privremeno korisno kao postaja u razvoju savetnika, ali fiksacija u ovoj fazi spreava
razvoj integrisanog i autonomnog stila.
Faza koja sledi moe se opisati kao poetak izabiranja i primenjivanja prikladne akcije, intervencije ili
tehnike u okviru savetovanja. Nije retko da se izvor akcije bazira na projekciji savetnikovih konflikata,
stavova i oseanja prema klijentu.
Sledea faza u razvoju savetnika na obuci esto ukljuije poveanje poverenja i kompetentnosti, to
omoguuje stvarno uspostavljanje kontakta sa klijentima. esto je ovo propraeno uenjem terapijske
apstinencije (prikladne privremene retrofleksije) i poveanjem dijagnostike diskriminativnosti i
selektivnosti prilikom intervenisanja, kao i integracijom teorije sa praksom.
Pretposlednja faza, faza zadovoljstva, javlja se obino pred kraj treninga ili godinu dana posle toga. Tada
je savetnik i sam identifikovan sa sistemom koji je uio, i smatra sebe dobrim savetnikom - to je eho
egotizma.
Poslednja faza je faza povlaenja. Ovu fazu moe koiti izbegavana ili odlagana konfluencija sa
sistemom, pristupom ili odreenjim skupom konceptualnih alatki, koje je uenik tako bolno i teko
stekao. Ipak, povlaenje od nauenog sustema, bilo da je re o G ili nekom drugom sistemu, nuan je
preduslov da bi se postalo zaista kreativan savetnik sa sopstvenim shvatanjima, iskustvom i intuicijom,
kao najpouzdaniji vodiima ka integraciji. Naravno, ne postoji kraj ili konano povlaenje iz razvojnog
ciklusa sve dok savetnik nastavlja svoju praksu. Kad god iskusan savetnik poinje da asimiluje nove
vetine, nove teorijske informacije ili nove dubine line integracije, moe iznova poeti sa ciklusom
iskustva.
Savetnik koji je prestao da se razvija, da se menja ili da rizikuje "skok u nepoznato", je suprotan samom
srcu getaltistikog pristupa. Svaka teorija koja nije otvorena za revizije, razvoj ili iznenaijue integracije
verovatno nije prikladan vodi u radu sa ljudskim biima koja se razvijaju i menjaju. Na simpozijumu o
obuci getalt terapeuta Nevis i Smit su istakli kako ak i ciklus iskustva (ili ciklus formiranja i destrukcije
getalta) moe biti na razliite naine poduavan u razliitim prilikama i za razliitu publiku, premda
postoji osnovno jezgro informacija koje ostaje nepromenjeno. Sam getalt je u procesu evolucije -
istovremeno postaje sve radikalniji u fenomenolokom pogledu i sve vie istrauje psihoanalitiko
poreklo i sadanje veze sa PA.

Savetovanje kao kreativna celina (getalt)

Bez obzira na to to sam rekla u ovoj knjizi, jezgro G terapije i savetovanja ne lei samo u predvidljivosti
sleda ili tema, ve takoe i u otkrivanju novog, neobinog i iznenaujueg. Strast potie od tanosti. Brak
logike, racionalnosti i naunosti leve hemisfere mozga, sa intuitivnou, iskustvenom celovitou i
perceptivnim ritmom desne hemisfere, omoguuje raanje velikih umetnika i psihoterapeuta.Veliki
getaltisti su, pre svega, umetnici koji koriste strukturu, disciplinu i formu u savetovanju, obezbeujui
prostor za istraivanje klijentima koji otkrivaju sebe.Tokom ovog procesa menjaju se i sami savetnici.
"Iz bogatstva celokupnog iskustva, kao i iz tehnikog umee terapeuta, niti svakog pojedinanog
ivotnog iskustva dobijaju svoj razvoj i stvarno bivaju dovrene. Kreativna terapija predstavlja susret,
proces rasta, proces reavanja problema, poseban oblik uenja i istraivanja celokupnog spektra naih
aspiracija za metamorfozom i uzdizanjem." (Zinker,1978:5).
Zinker (1978:18) ak definie G terapiju kao "dozvolu da se bude kreativan". Perls je koristio tehnike kao
to je "vrua stolica" ili rad na snu, kao mentalne invencije koje poveavaju dramatini uticaj uenja na
klijenta u datom trenutku u kontekstu tekueg odnosa. Getaltiste ne treba prepoznavati prema
 94

tehnikama koje koriste, ve prema spremnosti i sposobnosti da eksperimentiu i stvaraju nove momente
kreativnosti i sveine u interpersonalnom Ja-Ti susretu.
Ovakvo ljudsko angaovanje "ukljuuje mnogo toga to je uobiajeno: podrku, radoznalost, ljubaznost,
smeh, cinizam, prihvatanje tragedije, bes, nenost, drzak govor i otrinu" (Polster,1987:182).

Finale

Ova knjiga ideja, ciklusa i procedura, ponuena je s nadom da e je itaoci upotrebiti da otkriju
sopstvene naine otkrivanja getalta. Perls bi mrzeo ideju hiljada getaltistikih klonova, koji reprodukuju
njegove eksperimente na ustaljen nain, papagajski ponavljajui njegove ideje o tome ta je getalt. On
je znao da isceljujui proces nije samo umetnost i vetina, ve takoe i misterija. Mislim da bi mu se
dopala sledea Vitgentajnova tvrdnja, koja je u pravom duhu getalta: "Moje propozicije mogu se
objasniti na sledei nain: onaj ko me razume konano shvata da su one besmislene, poto ih je
prevaziao. (On mora, takorei, odbaciti lestve uz pomo kojih se popeo.) On mora prevladati ove
propozicije; tek tada e na pravi nain videti svet. O emu ovek ne ume da govori, o tome treba da
uti.". (Vitgentajn,1981/1986:189).
 95

Sadraj
UVOD.........................................................................................................................................- 2 -
1. UVOD U GETALT..............................................................................................................- 2 -
Definicija Getalta...................................................................................................................- 2 -
Getaltistiki pristup savetovanju...........................................................................................- 2 -
Getaltistiki pristup u kontekstu............................................................................................- 3 -
Istorijski koreni u Getalt psihologiji, teoriji polja i psihoanalizi..............................................- 3 -
Getalt psihologija..................................................................................................................- 3 -
Teorija polja............................................................................................................................- 3 -
Fridlender i holizam................................................................................................................- 3 -
Psihoanalitike revizije...........................................................................................................- 3 -
Transpersonalni elementi (dua) u Getaltu....................................................................- 3 -
Filozofske pretpostavke getaltistikog pristupa....................................................................- 3 -
Egzistencija prethodi esenciji.................................................................................................- 3 -
Fenomen je primaran.............................................................................................................- 3 -
REZIME..................................................................................................................................- 3 -
2. OSNOVE GETALTISTIKOG PRISTUPA SAVETOVANJU...........................................- 3 -
Terapijski odnos......................................................................................................................- 3 -
Celovitost................................................................................................................................- 3 -
Samoregulacija.......................................................................................................................- 3 -
Stav savetnika........................................................................................................................- 3 -
Mesto tehnika u Getalt savetovanju.....................................................................................- 3 -
Psihosomatsko jedinstvo........................................................................................................- 3 -
Zahtevi koji se postavljaju pred savetnika..............................................................................- 3 -
Respekt prema integritetu odbrane i izazov da se promeni...................................................- 3 -
Mesto dijagnoze u Getaltu....................................................................................................- 3 -
Sada i ovde.............................................................................................................................- 3 -
Odgovornost...........................................................................................................................- 3 -
Mesto getaltistikog pristupa na polju savetovanja..............................................................- 3 -
3. ZDRAV CIKLUS I NJEGOVA PRIMENA U SAVETODAVNOM PROCESU..........................- 3 -
Zdrav ciklus formiranja i destrukcije getalta.........................................................................- 3 -
Organizmiki tok.....................................................................................................................- 3 -
Alternativne poetne take.....................................................................................................- 3 -
Faze ciklusa............................................................................................................................- 3 -
Senzacija................................................................................................................................- 3 -
Svesnost.................................................................................................................................- 3 -
Mobilizacija.............................................................................................................................- 3 -
Akcija......................................................................................................................................- 3 -
Zavrni kontakt.......................................................................................................................- 3 -
Zadovoljenje...........................................................................................................................- 3 -
Povlaenje..............................................................................................................................- 3 -
Senzacija................................................................................................................................- 3 -
Svesnost.................................................................................................................................- 3 -
 96

Mobilizacija.............................................................................................................................- 3 -
Akcija......................................................................................................................................- 3 -
Finalni kontakt........................................................................................................................- 3 -
Zadovoljenje...........................................................................................................................- 3 -
Povlaenje..............................................................................................................................- 3 -
Mikroskopski ciklus u okviru makroskopskog ciklusa............................................................- 3 -
4. DISFUNKCIJE I POREMEAJI CIKLUSA............................................................................- 3 -
Koncept "bolesti" (poremeaja, potekoe)...........................................................................- 3 -
"NEDOVREN POSAO" I FIKSNI GETALT.........................................................................- 3 -
Nedovren posao...................................................................................................................- 3 -
Potreba za dovravanjem.......................................................................................................- 3 -
Disfunkcije toka ciklusa.........................................................................................................- 3 -
DETALJNO RAZMATRANJE POREMEAJA GRANICE......................................................- 3 -
Desenzitizacija (minimiziranje senzacija)...............................................................................- 3 -
Defleksija................................................................................................................................- 3 -
Introjekcija...............................................................................................................................- 3 -
Projekcija................................................................................................................................- 3 -
Retrofleksija............................................................................................................................- 3 -
Egotizam.................................................................................................................................- 3 -
Konfluencija............................................................................................................................- 3 -
Rad na ometanju ciklusa u toku getaltistikog procesa savetovanja...................................- 3 -
5. SENZACIJA I NUNI USLOVI ZA SAVETOVANJE...............................................................- 3 -
Osposobljavanje funkcije SENZACIJE...................................................................................- 3 -
Dijagnostikovanje i planiranje tretmana.................................................................................- 3 -
Tipine teme preliminarne faze (faze senzacije)....................................................................- 3 -
Postavljanje kulisa..................................................................................................................- 3 -
Jako poremeeni klijenti.........................................................................................................- 3 -
Somatski i medicinski problemi..............................................................................................- 3 -
Kontakti sa treom stranom (osobom)...................................................................................- 3 -
Kulturalni faktori......................................................................................................................- 3 -
Specifine procedure..............................................................................................................- 3 -
Senzorno "uzemljenje"...........................................................................................................- 3 -
Upotreba kreativnih sredstava................................................................................................- 3 -
Ponovo uspostavljanje doivljaja zadovoljstva.......................................................................- 3 -
Self terapeuta kao instrument...............................................................................................- 3 -
6. SVESNOST I POETNE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA...........................................- 3 -
Svest o neprijatnosti - bavljenje trenutnim problemima.........................................................- 3 -
Poetak formiranja savetodavnog odnosa.............................................................................- 3 -
Tipine teme poetne faze (faze svesnosti)...........................................................................- 3 -
Poverenje/nepoverenje..........................................................................................................- 3 -
Biti od pomoi i biti pomagan.................................................................................................- 3 -
Granice i identitet....................................................................................................................- 3 -
Oekivanja i strahovi..............................................................................................................- 3 -
Primeri eksperimenata...........................................................................................................- 3 -
Uenje i praktikovanje kontinuma svesnosti..........................................................................- 3 -
Upotreba jezika odgovornosti.................................................................................................- 3 -
Istraivanje neverbalnog ponaanja.......................................................................................- 3 -
Preusmeravanje defleksijom upravljanje energije..................................................................- 3 -
 97

Razvijanje senzorne svesnosti...............................................................................................- 3 -

Olakavanje prelaznog perioda..............................................................................................- 3 -
Poetak Garijevog putovanja................................................................................................- 3 -
7. MOBILIZACIJA I POSTPRELIMINARNE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA..................- 3 -
Mobilizacija i uzbuenost.......................................................................................................- 3 -
Uspostavljanje radnog saveza...............................................................................................- 3 -
Tipine teme postprelininarne faze (faze mobilizacije)..........................................................- 3 -
Anksioznost/uzbuenje..........................................................................................................- 3 -
Definisanje problema..............................................................................................................- 3 -
Pitanje moi............................................................................................................................- 3 -
Testiranje odnosa...................................................................................................................- 3 -
Rad sa "otporom"...................................................................................................................- 3 -
Primeri eksperimenata...........................................................................................................- 3 -
Dijalog izmeu TOPDOGA I ANDERDOGA...........................................................................- 3 -
Eksperimenti sa hranjenjem, vakanjem, varenjem i povraanjem.......................................- 3 -
Eksternalizacija usvojenih "treba"..........................................................................................- 3 -
Odigravanje............................................................................................................................- 3 -
Razvod sa introjektovanim roditeljima....................................................................................- 3 -
Omoguavanje toka................................................................................................................- 3 -
Nastavak Garijevog putovanja...............................................................................................- 3 -
8. AKCIJA I SREIVANJE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA..............................................- 3 -
AKCIJA- adekvatan izbor i primena- faza akcije u kontekstu...............................................- 3 -
Eksperimentisanje- pribliavanje impasu...............................................................................- 3 -
Tipine teme sredinje faze (faze akcije)...............................................................................- 3 -
Tema- transfer........................................................................................................................- 3 -
Pitanje kontratransfera...........................................................................................................- 3 -
Izbegavanje............................................................................................................................- 3 -
Acting - out ponaanja (odigravanje).....................................................................................- 3 -
Problemi miljenja..................................................................................................................- 3 -
Emotivna fluentnost................................................................................................................- 3 -
Primeri eksperimenta..............................................................................................................- 3 -
Vebanje u brain-stroming-u (oluja mozga)...........................................................................- 3 -
Eksperimenti...........................................................................................................................- 3 -
Voene fantazije.....................................................................................................................- 3 -
Rad na snu.............................................................................................................................- 3 -
Prisvajanje projektovanih karakteristika.................................................................................- 3 -
Doputanje spontanog toka savetodavnog procesa..............................................................- 3 -
Garijev san.............................................................................................................................- 3 -
9. FINALNI KONTAKT I KASNIJE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA..................................- 3 -
Finalni kontakt - potpun i celovit kontakt - razreenje impasa...............................................- 3 -
Tipine teme kasnijih faza (faza finalnog kontakta)...............................................................- 3 -
Zaglavljenost..........................................................................................................................- 3 -
Pitanje kognicije......................................................................................................................- 3 -
Pitanje emocija.......................................................................................................................- 3 -
Pitanje ponaanja...................................................................................................................- 3 -
Uenje novih vetina..............................................................................................................- 3 -
Preusmeravanje.....................................................................................................................- 3 -
Primeri eksperimenta..............................................................................................................- 3 -
 98

Pokretanje miia...................................................................................................................- 3 -
Istraivanje pogreno usmerenog ponaanja........................................................................- 3 -
Razreenje retrofleksije..........................................................................................................- 3 -
Ukidanje inhibiranih akcija......................................................................................................- 3 -
Afektivna ekspresija ili katarza...............................................................................................- 3 -
Pomirenje sa gubitkom idealizovane fantazije.......................................................................- 3 -
Postavljanje mosta.................................................................................................................- 3 -
Oslobaanje od scena iz detinjstva........................................................................................- 3 -
10. ZADOVOLJSTVO I PRETPOSLEDNJA FAZA SAVETODAVNOG PROCESA...................- 3 -
Zadovoljstvo- doivljaj zadovoljstva i dovravanje getalta ili faza posle kontakta...............- 3 -
Zadovoljstvo pri dovravanju..................................................................................................- 3 -
Tipine teme predposlednje faze (faze zadovoljstva)............................................................- 3 -
Samosvest..............................................................................................................................- 3 -
Posmatranje (nadgledanje sebe)...........................................................................................- 3 -
Biti pod kontrolom i imati kontrolu nad...................................................................................- 3 -
Misionarski ar........................................................................................................................- 3 -
Perfekcionizam.......................................................................................................................- 3 -
Primeri eksperimenata...........................................................................................................- 3 -
Fokusiranje i izotravanje figure.............................................................................................- 3 -
Uspostavljanje poverenja u organizminoj plimi i oseci.........................................................- 3 -
Potovanje zadovoljstva.........................................................................................................- 3 -
Odustajanje od preterane kontrole.........................................................................................- 3 -
Kako prihvatiti ono to je "dovoljno dobro".............................................................................- 3 -
Priprema za dovravanje savetovanja...................................................................................- 3 -
Nastavak rada sa Garijem......................................................................................................- 3 -
11. POVLAENJE I FINALNE FAZE SAVETODAVNOG PROCESA........................................- 3 -
Povlaenje - organizam u stanju mirovanja..........................................................................- 3 -
Zavravanje - dovravanje savetodavnog odnosa................................................................- 3 -
Tipine teme finalne faze (faze povlaenja)...........................................................................- 3 -
Odbijanje ili nestrpljivost da se odnos dovri.........................................................................- 3 -
Pitanje vezanosti i separacije.................................................................................................- 3 -
Generalizacija i integracija.....................................................................................................- 3 -
Pojava "regresije"...................................................................................................................- 3 -
Primeri eksperimenata...........................................................................................................- 3 -
Rad na granici........................................................................................................................- 3 -
Eksperiment............................................................................................................................- 3 -
Probe i odigravanje moguih situacija....................................................................................- 3 -
Kako izai na kraj sa gubitkom "starog selfa"........................................................................- 3 -
Rei zbogom...........................................................................................................................- 3 -
Tugovanje...............................................................................................................................- 3 -
Plodna praznina stanja pre kontakta: otpoinjane nove faze................................................- 3 -
Garijevo zbogom....................................................................................................................- 3 -
12. ODGOVORNOST I SLOBODA U SAVETOVANJU.............................................................- 3 -
Odgovornost savetnika...........................................................................................................- 3 -
Ogranienja i izvori samopodrke..........................................................................................- 3 -
Kako izai na kraj sa krizama i hitnim sluajevima................................................................- 3 -
Trening i profesionalni standardi u getaltu...........................................................................- 3 -
Razvojni ciklus savetnika na obuci.........................................................................................- 3 -
 99

Savetovanje kao kreativna celina (getalt).............................................................................- 3 -

Finale......................................................................................................................................- 3 -

Getalt studio Beograd www.gestaltstudio.rs