Branko Radievi

Kad mlidijah umret

Lisje uti vee po drveu,
Lisje uti dole vee pada;
Zelenoga vie ja nikada
Videt neu!
Glava klonu, lice potavnilo,
Bolovanje oko mi popilo,
Ruka lomna, telo izmodeno,
A kleca mi slabako koleno!
Doe doba da idem u groba.

Zbogom itku, moj prelepi sane!

Zbogom zoro, zbogom beli dane!
Zbogom svete, nekadanji raju,
Ja sad moram drugom ii kraju!
O, da te tako ja ne ljubljah arko,
Jo bih gledo tvoje sunce jarko,
Sluo groma, sluao oluju,
udio se tvojemu slavuju,
Tvojoj ruci i tvojem izvoru -
Mog ivota vir je na uviru!

O, pesme moje, jadna siroadi,

Deco mila mojih leta mladi!
Htedoh dugu da sa neba svuem,
Dugom arnom da sve vas obuem,
Da nakitim sjajnim zvezdama,
Da obasjam sunanim luama...
Duga bila, pa se izgubila,
Zvezde sjale, pa su i presjale,
A sunace ono ogrejalo,
I ono je sa neba mi palo!
Sve nestade to vam dati spravlja
U traljama otac vas ostavlja.