Univerzitet u Novom Sadu

SEMINARSKI RAD IZ ASISTIVNIH TEHNOLOGIJA:

UNIVERZALNI DIZAJN

Katedra za specijalnu rehabilitaciju Studenti:

Sanja Vuji 100F/11
Dragana Vukli 114F/11
Milo Vukovi 107F/11
Ljubica Vukovi 130F/11
Barbara Zavii 111F/11

Mart, 2013
 Univerzalni dizajn

Novi Sad
SADRAJ

1. UVOD......................................................................................................................str. 3.

2. ISTORIJAT/NASTANAK I TEORIJSKI PRISTUP UNIVERZALNOG

DIZAJNA ........................................................................................................................
..........str.4.

3. DIZAJN ZA SVE ....................................................................................................str.5.

4. KONKRETNOST UNIVERZALNOG DIZAJNA .................................................str.6.

5. PRINCIPI UNIVERZALNOG DIZAJNA ...........................................................str.11.

6. ZAKLJUAK ........................................................................................................str.12.

7. LITERATURA ......................................................................................................str.13.

~2~
 Univerzalni dizajn

1. UVOD

Ako imamo u vidu to da populaciju svakog drutva ine ljudi koji se meusobno
razlikuju po uzrastu, polu, nacionalnoj, kulturnoj i verskoj pripadnosti, socijalnom poreklu i
statusu, po linim karakteristikama (fizikim, mentalnim), postaje nam jasno da pred
razliitim ljudima stoje razliite prepreke u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava, kao npr:

- neinformisanost o pravima koja im pripadaju i o mehanizmima za njihovo

ostvarivanje,
- prepreke u fizikom okruenju koje onemoguavaju ili oteavaju kretanje i
snalaenje u prostoru,
- prepreke u sporazumevanju koje ukljuuju razliite jezike ili naine
sporazumevanja meu ljudima,
- socijalne prepreke - socijalna distanca i predrasude prema pojedinim kategorijama
ljudi, koja dovodi do diskriminacije,
- administrativne prepreke - neosetljivost institucija nadlenih za ostvarivanje
ljudskih prava na razliitost meu ljudima.

Pristupanost podrazumeva sve ono to osobi sa invaliditetom omoguava da

samostalno ive i uestvuju u svim aspektima ivota, na jednakoj osnovi kao i drugi graani.

Pristupanost obuhvata:

- pristup fizikoj sredini (javni sadraji, odnosno, objekti javne namene - kole,
bolnice, ustanove kulture, pote, banke i slino),
- pristup saobraajnicama, prevozu i prevoznim sredstvima,
- pristup informacijama i komunikacijama i informacionim i komunikacionim
tehnologijama i sistemima,
- pristup uslugama.

Pristupanost je potrebna deci, trudnicama, roditeljima sa malom decom, osobama sa

privremenim invaliditetom, osobama sa poveanom telesnom masom, starim osobama, dakle
nije samo potrebna osobama sa invaliditetom, ve je potrebna SVIMA.

~3~
 Univerzalni dizajn

2. ISTORIJAT / NASTANAK I TEORIJSKI PRISTUP UNIVERZALNOG DIZAJNA

Univerzalni dizajn razvijen je u USA i bazira se na primerima koji pomau

dizajnerima u dizajniranju okruenja. Vie je fokusiran na rezultatima, nego na metodologiji.

Inkluzivni dizajn razvijen je u UK i glavni cilj mu je socijalna inkluzija. Veoma je

slian Evropskom modelu Dizajna za sve.

Dizajn za sve je razvijen u Evropi ( Skandinavija) sa glavnim ciljem socijalne

inkluzije. Fokusira se na procesima razmiljanja i delovanja, koji mogu da dovedu do
poboljanja rezultata, uvek i za sve.

Konceptom univerzalnog dizajna, koji je poeo da se razvija u SAD sredinom 70-ih

godina XX veka, obuhvaena je vizija i pokuaj da se kompletno okruenje (javni prostor),
zgrade (javne i privatne) i proizvodi (upotrebni predmeti) planiraju i konstruii na takav nain
kako bi u najveoj moguoj meri mogli da ih koriste svi: deca, stari, ljudi razliitih telesnih
dimenzija i fizikih i/ili intelektualnih sposobnosti, osobe sa invaliditetom i bez invaliditeta.

U osnovi koncepta jeste stvaranje proizvoda, komunikacije i ureenog okruenja koje,

uz minimalni troak ili bez dodatnih trokova, moe da koristi vie ljudi.

Usmeren je na ljude svih uzrasta, telesnih dimenzija i sposobnosti i oslanja se na

pojmove: ravnopravnost, jednak tretman i jednake zasluge kojima je svojstven ideal da svako
treba da raspolae istim mogunostima za uee u razliitim oblastima ivota.

Univerzalni dizajn podrazumeva dizajn proizvoda i okruenja koji su u najveoj

moguoj meri upotrebljivi za sve ljude bez potrebe za prilagoavanjem ili specijalizovanim
dizajnom.
Univerzalni dizajn ima svoje polazite u naelu ravnopravnosti i podrazumeva
multidisciplinarnost, tj. zajedniki rad strunjaka iz oblasti planiranja, arhitekture i dizajna, ali
uee predstavnika razliitih grupa stanovnitva jer se tako poveava stepen strunog znanja
i obezbeuje da se u ranoj fazi planiranja uzmu u obzir njihove potrebe, ime se poveava
mogunost ostvarivanja univerzalnog dizajna i jednakih mogunosti korienja proizvoda i
usluga.

~4~
 Univerzalni dizajn

Univerzalni dizajn ne iskljuuje asistivna sredstva i pomagala za odreene kategorije

osoba sa invaliditetom kada su im takva sredstva potrebna.
3. DIZAJN ZA SVE

Dizajn za sve je stvaranje okruenja, proizvoda i servisa sa ciljem da svi mogu uivati
u participiranju i kreiranju drutva, sa jednakim ansama uea u ekonomiji, kulturi, sportu,
razonodi, kao i mogunosti da prisustvuju, koriste i razumeju bilo koji deo okruenja, sa to
veom samostalnou-nezavisnou.
Dizajn za sve ili univerzalni dizajn, kako se jo pominje u literaturi, ima za cilj da
omogui svim ljudima jednake mogunosti da uestvuju u svakom aspektu funkcionisanja
drutva. Da bi se to postiglo, izgraeno okruenje - objekti, usluge, kultura i informacije
ukratko sve to dizajniraju i stvaraju ljudi da bi koristilo ljudima mora da bude pristupano,
pogodno za upotrebu za svakog lana drutva, da moe da se prilagodi ljudskoj raznolikosti, a
pre svega da omogui slobodu nesmetanog kretanja svim licima u bilo kom prostoru (za
stanovanje, na ulici, u javnom prevozu, u javnim zgradama).
Poslednjih decenija u razvijenim zemljama sveta i Evrope razvija se pokret Dizajn za
sve, koji je usmeren na definisanje i dostizanje standarda u ureenju okruenja koje e svim
osobama omoguiti pristup. Ovaj pokret zasniva se na socijalnom modelu shvatanja
invaliditeta, koji prepoznaje da osoba koja nije u stanju da koristi odreenu funkciju, koristi
neke druge funkcije da bi se snala u svakodnevnim ivotnim situacijama (osoba koja ne vidi
koristi dodir i zvuk, osoba koja ne uje koristi dodir i vid, osoba koja ne hoda koristi kolica za
kretanje).

~5~
 Univerzalni dizajn

Slika 1. Primeri univerzalnog dizajna

4. KONKRETNOST UNIVERZALNOG DIZAJNA

Izgraeno okruenje mora da bude dostupno svima, da obezbeuje mogunost kretanja

i da bude bezbedno. Kada su zgrade u pitanju, trebalo bi da ispune sledee standarde:
- Sve zgrade moraju da imaju lak horizontalni i vertikalni pristup svim spratovima i
prostorima namenjenim svim ljudima.
- Glavni ulazi i vrata treba da budu dovoljno iroki.
- Nijedna javna zgrada sa vie od jednog sprata ne bi smela da bude bez lifta.
- Izmeu spratova treba da postoje rampe ili platforme za podizanje i sputanje;
samo stepenice nisu dovoljne.
- Svi liftovi bi trebalo da budu opremljeni audio i vizuelnim signalima i kontrolom
koji su laki i po svom poloaju dostupni za korienje svima.
- Sanitarni vorovi treba da budu dostupni svima, dovoljno prostrani i adekvatno
opremljeni da bi svi mogli da ih koriste.
- Oznake na zgradama moraju biti postavljene tako da ispune svoju funkciju,
staklene povrine treba da budu obeleene.
- Osvetljenje javnih prostora treba da omogui itanje oznaka u svakom trenutku.
- Svaka javna zgrada za sluaj opasnosti mora da ima alarmni sistem i sredstva za
evakuaciju svih koji se mogu nai u svim delovima zgrade i na svim spratovima.
- Spoljna veza zgrade sa saobraajnom infrastrukturom treba da sadri neophodna
sredstva, da bude u istom nivou i tako omogui prilaz i onim osobama koje se
oteano kreu.

Kada su u pitanju ulice, druge javne povrine i saobraajna signalizacija, takoe je

potrebno voditi rauna o brojnim elementima:
- irina peakih staza treba da bude dovoljna da omogui kretanje svima.

~6~
 Univerzalni dizajn

- Na trotoarima treba da postoje linije vodilje za osobe koje ne vide. Ivinjaci ne

treba da budu visoki i strmi da ne bi izazivali povreivanje.
- Neravnine na peakim povrinama ne smeju da budu iznad povrine vie od 5 mm,
da ne bi izazivale saplitanje.
- Prorezi na slivnicima treba da budu dovoljno propustljivi za vodu, ali i takvih
dimenzija da ne izazivaju zaglavljivanje tapa, toka od kolica, tikle.
- Visina znakova ili nadstrenica na autobuskim stajalitima i sl. treba da budu
dovoljno visoko postavljeni da svako moe da proe ispod njih bez saplitanja.
- Na peakim stazama ne smeju da budu postavljene bilo kakve prepreke. Ukoliko
ima znakova, oni treba da budu postavljeni po ivici trotoara.
- Na mestima na kojima je potrebno okretanje, treba predvideti povrinu koja je
dovoljna da svako moe da se okrene.
- Ivinjaci na prelazima treba da budu oboreni, a irina oborenog ivinjaka treba da
bude dovoljna za nesmetano kretanje kolica.
- Na prelazima je potrebna i zvuna i svetlosna saobraajna signalizacija, a vreme za
prelazak preko ulice treba da bude dovoljno i osobama koje se sporo kreu.
- Treba izbegavati podzemne prelaze.
- Ukoliko na javnim povrinama ima postavljenog ulinog mobilijara (klupe, korpe
za otpatke i sl.) treba da budu fiksirani za tlo tako da se njihov poloaj, oblik i
veliina mogu registrovati pomou tapa.
- Potrebno je obezbediti posebna parking mesta za vozila osoba sa invaliditetom (1
mesto na 30 parking mesta).

Slika 2. Primer univerzalnog dizajna na javnom mestu

~7~
 Univerzalni dizajn

Sredstva javnog prevoza takoe treba da budu dizajnirana i opremljena tako da uvaavaju
sve razliitosti i tako omogue svima da se nesmetano kreu i stiu u razliite delove grada ili
putuju:
- Autobusi i druga sredstva u javnom prevozu treba da budu niskopodni, tako da ulaz
bude u nivou trotoara, a ako to nije sluaj potrebno je da postoji platforma za
podizanje.
- Ulazna vrata treba da budu dovoljno iroka.
- U samom vozilu je potrebno da postoji platforma koja je dovoljno iroka da se
smesti i okrene osoba u kolicima.
- U vozilu za javni prevoz putnici treba da dobijaju informacije na razliite naine
vizuelno, glasovno.
- Drai treba da budu postavljeni tako da su dostupni svima, bez obzira na fiziki
rast i sposobnosti.
- Peroni na stanicama treba da budu u nivou ulaza u vozilo.
- Stanice razliitih linija gradskog prevoza i razliitih vrsta prevoza treba da budu
tako organizovane da obezbeuju najjednostavniji prevoz do razliitih delova
grada.
- Ukoliko su stanice na razliitim nivoima, potrebno je da budu opremljene
liftovima.

Slika 3. Univerzalni dizajn u javnom prevozu

Univerzalni dizajn treba da nae svoju primenu i u dizajniranju stambenog prostora.

Pritom je naroito vano voditi rauna o dizajnu onih delova stambenog prostora koje koristi

~8~
 Univerzalni dizajn

vei broj stanara (ne samo sopstvenog stambenog prostora koji svako ureuje u skladu sa
svojim potrebama i eljama), kao to su prilazi i ulazi u stambene zgrade, liftovi i sl.
Primenom univerzalnog dizajna na ureenje radnog prostora obezbeuje se i mogunost
zapoljavanja osoba sa invaliditetom. Na taj nain se i osobama sa invaliditetom omoguava
ivot dostojan oveka i nezavisnost od tue pomoi i socijalnih slubi, a ostvaruje se dobit i
za drutvo.

Slika 4. Primeri univerzalnog dizajna u stambenom prostoru

Osim samog ureenja radnog prostora prema principima univerzalnog dizajna, na

planu unapreenja dostupnosti zapoljavanja potrebno je preduzimati i druge mere, kao to su:
- Promocija razliitosti meu zaposlenima;
- Preduzimanje akcija usmerenih ka osobama sa invaliditetom (zapoljavanje osoba
sa invaliditetom, obezbeivanje obuka za osobe sa invaliditetom, saradnja sa
organizacijama osoba sa invaliditetom);
- Senzitivizacija itavog kolektiva u odnosu na osobe sa invaliditetom;
- Obezbeivanje redovnih obuka za zaposlene o univerzalnom dizajnu;
- Preduzimanje posebnih inicijativa koje doprinose podizanju svesti o dobitima od
pristupa univerzalnog dizajna;
- Ureenje radnih mesta tako da ona budu dostupna i zaposlenim osobama sa
invaliditetom i klijentima sa invaliditetom;
- Korienje savremene tehnologije u radu osoba sa invaliditetom koje mogu mnogo
dobiti zahvaljujui fleksibilnim oblicima i organizaciji rada;

~9~
 Univerzalni dizajn

- Obezbediti zaradu od dostupnih dobara i usluga;

- Doslednost u sprovoenju ideje dostupnosti u svim fazama rada od planiranja do
implementacije;
- Ukljuivanje organizacija osoba sa invaliditetom ili starih u osmiljavanje i
implementaciju projekata.
Najzad, veoma vanu oblast ljudskih prava predstavlja pravo na slobodan pristup
informacijama. U vezi s tim je vano i da savremena informaciono-komunikaciona sredstva
budu konstruisana u skladu sa principima univerzalnog dizajna, ali i da informacije koje se
putem njih prenose budu tako predstavljene da budu u najveoj moguoj meri dostupne
svima. S obzirom da ivimo u eri kompjutera koji sve vie preuzimaju ulogu svih medija,
konstruktori raunara sve vie panje poklanjaju takvom dizajniranju hardvera koji
obezbeuje maksimalnu dostupnost. S druge strane, konstruktori softvera i dizajneri sadraja
koji se prenose i primaju preko raunara, takoe sve vie panje poklanjaju principima
univerzalnog dizajna.
Zahvaljujui savremenoj raunarskoj tehnologiji ire se i mogunosti obrazovanja na
daljinu, a ova mogunost nije potrebna samo osobama koje se oteano kreu, ve i mnogima
koji, na primer zbog geografskih uslova, nisu u mogunosti da se obrazuju na uobiajeni
nain.
Jo jedna primena kompjuterske tehnologije koja olakava kretanje ljudi je geografski
informacioni sistem. Radi se o kompjuterizovanom sistemu za uvanje, analizu i vizualizaciju
prostornih podataka, koji svim ljudima pomau u snalaenju u prostoru.
Ukoliko se u ovaj sistem ugrade i podaci o ne/pristupanosti objekata u okruenju,
onda ovaj sistem postaje odlino sredstvo za navigaciju koje pomae osobama sa
invaliditetom u kretanju.
Svakako, treba naznaiti i da je primena univerzalnog dizajna u obrazovanju od izuzetnog
znaaja.
Da bi se svima obezbedilo jedno od univerzalnih ljudskih prava pravo na
obrazovanje, vano je voditi rauna o itavom mnotvu raznovrsnih elemenata koji
obrazovanje ine dostupnim, kao to su:
- Obezbeivanje mree kola i infrastrukture u njima koje obezbeuju dostupnost
obrazovanja svima;
- Obezbeivanje horizontalne i vertikalne pokretljivosti kroz obrazovni sistem;
- Obezbeivanje mogunosti doivotnog obrazovanja;

~ 10 ~
 Univerzalni dizajn

- Funkcionalnost obrazovanja, koja se ostvaruje jasnim postavljanjem ciljeva koji se

tiu osposobljavanja za samostalni ivot i rad pojedinca i uee u ivotu drutvene
zajednice;
- Fleksibilnost nastavnih programa u odnosu na obrazovne potrebe polaznika;
- Obezbeivanje raznovrsnog nastavnog materijala, uila i opreme koji omoguavaju
prijem informacija na razliite naine;
- Osnaivanje nastavnika za korienje raznovrsnih nastavnih metoda i tehnika koje
e ukljuiti sve uenike u proces uenja;
- Razvijanje svesti nastavnika i drugih aktera obrazovnog procesa o znaaju
ukljuivanja svih u obrazovanje, razvijanje tolerancije i prihvatanja razliitosti,
razvijanje kapaciteta za saradnju i zajedniki rad.
Na kraju treba jo jednom podvui da se koncept univerzalnog dizajna ne zasniva na
ideji da osobi koja ima neki nedostatak treba to kompenzovati nekim pomagalom ili
posebnom uslugom, to proistie iz medicinskog modela. Naprotiv, ovaj koncept je zasnovan
na socijalnom modelu i uverenju da je okruenje to koje postavlja odreene prepreke pred
ljude i na taj nain ometa njihovo funkcionisanje i uee u drutvenom ivotu, pa, shodno
tome, treba kreirati takvo okruenje u kome nee postojati takve prepreke.

5. PRINCIPI UNIVERZALNOG DIZAJNA

1. NEPRISTRASNA PRIMENA
Dizajn je koristan i moe se prodati ljudima sa razliitim sposobnostima. Npr. web sajt koji je
dizajniran da bude pristupaan svakome, ukljuujui studente koji su slepi i koji koriste
softver za itanje, primenjuje ovaj princip.
2. FLEKSIBILNOST U UPOTREBI
Dizajn se prilagoava irokom opsegu individualnih potreba i sposobnosti. Npr. muzejski
kompleks koji omoguava posetiocu da ita ili slua opis sadraja tematske izlobe.
3. JEDNOSTAVAN I INTUITIVAN
Upotreba dizajna je jednostavna za upotrebu, bez obzira na korisnikovo iskustvo, znanje,
jeziko umee ili trenutnog nivoa koncentracije. Npr. navigacioni ekran za onlajn sistem
registracije koji je pristupaan za korisnika koji je slep i koji koristi softver za itanje.
4. PRIMETNA INFORMACIJA

~ 11 ~
 Univerzalni dizajn

Dizajn saoptava efektivno potrebnu informaciju korisniku, bez obzira na okolne uslove ili na
korisnikove senzorne sposobnosti. Npr. multimedijalni materijal prikazan u bunom
studentskom domu/klubu ukljuuje i titlovanje.
5. TOLERANCIJA GREAKA
Dizajn smanjuje na minimum rizik i tetne posledice sluajnog ili nenamernog postupka. Npr.
obrazovni softver koji prua podrku kada korisnik napravi neodgovarajui izbor.
6. MALI FIZIKI NAPOR
Dizajn moe biti upotrebljen efikasno i udobno i uz minimalni napor. Npr. vrata koja se
automatski otvaraju sa irokim spektrom fizikih karakteristika.

7. VELIINA I PROSTOR ZA PRILAZ I UPOTREBU

Odgovarajua veliina i prostor je obezbeen za prilaz, domet, manipulaciju i upotrebu bez
obzira na korisnikovu veliinu tela, poloaj ili mobilnost. Npr. uionica sa podesivim
stolovima dizajniranim za upotrebu od strane studenata sa velikom raznovrsnou fizikih
karakteristika i sposobnosti.
6. ZAKLJUAK

Najoiglednije je da osobe sa invaliditetom i starije osobe imaju najvie dobiti u

pristupanom okruenju, ali univerzalni dizajn je namenjen svima i osobe svih uzrasta i
sposobnosti mogu ostvariti dobit od pristupanog okruenja, jer okruenje koje uvaava
razliitost ljudi (npr. u fizikom rastu, perceptivnim, motornim i saznajnim sposobnostima)
stvara bolje uslove za njihovo funkcionisanje i ostvarivanje elje, potrebe i prava svakog da
bude nezavisan i da bira nain ivota.
Treba imati na umu da su u ivotu svakog pojedinca promene neizbene. Neke promene se
deavaju sa rastom, razvojem i starenjem, a neke promene nastaju kao posledica nesree,
bolesti ili nekih drugih okolnosti. Uvaavajui sve postojee razliitosti meu ljudima,
univerzalni dizajn ima za cilj da unapredi kvalitet ivota svih graana.
Svaki ovek u nekom periodu svog ivota biva onemoguen da obavlja odreenu
radnju/aktivnost i nalazi se u situaciji u kakvoj su osobe sa invaliditetom tokom celog svog
ivota.
Adekvatan dizajn je jednostavan, on omoguava funkcionalnost, poveava bezbednost,
smanjuje trokove, pospeuje inovativnsot i poveava ivotni standard, tedi snagu, ima vie
korisnika (npr. poveanje turizma u Barseloni) - jednom reju Dobar dizajn omoguava, a
lo dizajn onemoguava.
~ 12 ~
 Univerzalni dizajn

Slika 5.

7. LITERATURA

1. Pou M. Mogunost primene koncepta Univerzalni dizajn i Dizajn za sve u

obrazovanju. Available from:
http://www.inkluzija.org/biblioteka/rscMPocuc_konceptuniverzalnogdizajna.pdf//.

2. Cilsrbija.org [ homepage on the Internet ]. Principi univerzalnog dizajna. Available

from: http://www.cilsrbija.org/ebib/Principi%20Univerzalnog%20dizajna.pdf//.

3. Inkluzija.org [ homepage on the Internet ]. igi G, Mirai D. Pristupanost.

[updated 2008 Jun 01; cited 2008 Jul 3]. Available from:
http://www.inkluzija.org/index.php?
option=com_content&view=category&layout=blog&id=48&Itemid=48//.

4. Inkluzivno-obrazovanje.rs. Available from: http://inkluzivno-obrazovanje.rs/primena-

inkluzije/asistivne-tehnologije//.

5. Slika 1.
Google.rs. Available from: http://www.google.rs/imgres?
um=1&hl=sr&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=UzIWGA0M-
3WyUM:&imgrefurl=http://mojdom.dnevnik.si/sl/Notranja
%2Boprema/5390/Univerzalni%2Bdizajn%2Bza%2Bdom%2Bv%2Bvseh%2B
%25C5%25BEivljenjskih
%2Bobdobjih&docid=OQJDg7lcoVJjjM&imgurl=http://mojdom.dnevnik.si/media/up
loads/_custom/Laura/univerzalni_dizajn.jpg&w=573&h=425&ei=HbNEUYCXDJHjt
QbrjIDQBA&zoom=1&sa=X&ved=0CF8QhBwwBw&ved=1t:3588,r:7,s:0,i:95&iact
=rc&dur=364&page=1&tbnh=182&tbnw=222&start=0&ndsp=13&tx=106&ty=111//.

http://www.google.rs/imgres?
um=1&hl=sr&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=U_zIZ8MFLLV1KM:&imgrefu
rl=http://alberoart.com/responsive-web-dizajn&docid=obE_WTROE-
C4RM&imgurl=http://alberoart.com/images/contentimg/tablet_racunari.jpg&w=948&
~ 13 ~
 Univerzalni dizajn

h=551&ei=QLNEUf6AEcGNtAbmq4DAAg&zoom=1&sa=X&ved=0CKECEIQcME
U&ved=1t:3588,r:69,s:0,i:289&iact=rc&dur=478&page=5&tbnh=171&tbnw=295&st
art=55&ndsp=16&tx=49&ty=19//.

http://www.google.rs/imgres?
hl=sr&sa=X&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=iLUaIo8rv8WjeM:&imgrefurl=
http://www.renault.rs/nova-vozila/putnicka-vozila/fluence/fluence/nivo-zavrsne-
obrade-i-
opreme/&docid=XKEbvNgmKAi2MM&imgurl=http://www.renault.rs/central/media/-
--nouvelle-
iv/fluence/equipements/technologie/pp_FLU_575x392__tech_1.jpg&w=575&h=392&
ei=77REUYXRGsmM4gSStYDwCQ&zoom=1&ved=0CO8CEIQcMF8&ved=1t:358
8,r:95,s:0,i:367&iact=rc&dur=624&page=6&tbnh=178&tbnw=241&start=78&ndsp=1
8&tx=74&ty=62//.

6. Slika 2.
Google.rs. Available from:

http://www.google.rs/imgres?
um=1&hl=sr&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=U_zIZ8MFLLV1KM:&imgrefu
rl=http://alberoart.com/responsive-web-dizajn&docid=obE_WTROE-
C4RM&imgurl=http://alberoart.com/images/contentimg/tablet_racunari.jpg&w=948&
h=551&ei=QLNEUf6AEcGNtAbmq4DAAg&zoom=1&sa=X&ved=0CKECEIQcME
U&ved=1t:3588,r:69,s:0,i:289&iact=rc&dur=478&page=5&tbnh=171&tbnw=295&st
art=55&ndsp=16&tx=49&ty=19//.

http://www.google.rs/imgres?
hl=sr&sa=X&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=iLUaIo8rv8WjeM:&imgrefurl=
http://www.renault.rs/nova-vozila/putnicka-vozila/fluence/fluence/nivo-zavrsne-
obrade-i-
opreme/&docid=XKEbvNgmKAi2MM&imgurl=http://www.renault.rs/central/media/-
--nouvelle-
iv/fluence/equipements/technologie/pp_FLU_575x392__tech_1.jpg&w=575&h=392&
ei=77REUYXRGsmM4gSStYDwCQ&zoom=1&ved=0CO8CEIQcMF8&ved=1t:358
8,r:95,s:0,i:367&iact=rc&dur=624&page=6&tbnh=178&tbnw=241&start=78&ndsp=1
8&tx=74&ty=62//.

7. Slika 3.
Google.rs. Available from:

http://www.google.rs/imgres?
um=1&hl=sr&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=yPEhCBm-
LiHfZM:&imgrefurl=http://www.inkluzija.gov.rs/%3Fp
%3D16317&docid=7PxuCawjdyNY9M&imgurl=http://www.inkluzija.gov.rs/wp-
content/uploads/2013/02/dizajn_za_sve.jpg&w=580&h=435&ei=QLNEUf6AEcGNtA
bmq4DAAg&zoom=1&sa=X&ved=0CFwQhBwwBg&ved=1t:3588,r:6,s:0,i:92&iact=
rc&dur=243&page=1&tbnh=167&tbnw=205&start=0&ndsp=12&tx=62&ty=28//.

8. Slika 4.

~ 14 ~
 Univerzalni dizajn

Google.rs. Available from:

http://www.google.rs/imgres?
hl=sr&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=tVFy3QjhVvKYnM:&imgrefurl=http://
www.moto.rs/autobusi.net_niskopodni_autobusi_sa_rampom_promovisani_u_novom_
sadu-pc-
13593.i&docid=W8MzPLunphJ0SM&imgurl=http://www.moto.rs/f/t/7/000/000/013/5
93/36_1.34.jpg&w=500&h=345&ei=CbREUYS1Geb04QSk14HIDA&zoom=1&sa=
X&ved=0CFAQhBwwAg&ved=1t:3588,r:2,s:0,i:80&iact=rc&dur=495&page=1&tbn
h=182&tbnw=246&start=0&ndsp=12&tx=102&ty=82//.

9. Slika 5.
Google.rs. Available from:

http://www.google.rs/imgres?
um=1&hl=sr&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=yPW23yQiAnNZeM:&imgrefu
rl=http://www.hendidrustvo.info/forum/index.php%3Ftopic
%3D2088.0&docid=9PLAveHk8tkmcM&imgurl=http://img119.imageshack.us/img11
9/5103/univdesignmontage.jpg&w=320&h=320&ei=HbNEUYCXDJHjtQbrjIDQBA
&zoom=1&sa=X&ved=0CE0QhBwwAQ&ved=1t:3588,r:1,s:0,i:77&iact=rc&dur=14
28&page=1&tbnh=200&tbnw=200&start=0&ndsp=13&tx=114&ty=50//.

http://www.google.rs/imgres?
start=155&um=1&hl=sr&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=iTGwMaLcBL6eY
M:&imgrefurl=http://www.gradimo.hr/clanak/uredenje-i-opremljenost-unutarnjih-
prostorija/6178&docid=_3pGKEHZ57YePM&imgurl=http://www.gradimo.hr/blobs/7
457e74b-f8e0-4f02-bc4e-
db6ea2caa4e0.jpg&w=2126&h=1594&ei=frREUaaiK_KM4gTbgoH4Cg&zoom=1&s
a=X&ved=0CL4BEIQcMD44ZA&ved=1t:3588,r:62,s:100,i:190&iact=rc&dur=251&
page=10&tbnh=194&tbnw=247&ndsp=14&tx=88&ty=64//.

10. Slika 6.
Google.rs. Available from:

http://www.google.rs/imgres?
um=1&hl=sr&biw=1024&bih=630&tbm=isch&tbnid=Pzs8DHzANK9KWM:&imgref
url=http://www.pristupacnost.org/&docid=9qvfXEJuYZQLDM&imgurl=http://www.p
ristupacnost.org/wp-content/uploads/2012/02/logo-
1.jpg&w=857&h=700&ei=HbNEUYCXDJHjtQbrjIDQBA&zoom=1&sa=X&ved=0C
G4QhBwwDA&ved=1t:3588,r:12,s:0,i:110&iact=rc&dur=354&page=1&tbnh=147&t
bnw=204&start=0&ndsp=13&tx=108&ty=72//.

~ 15 ~