Kardiovaskularna

rehabilitacija
 Kardiovaskularna rehabilitacija
• Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji kardiovaskularna
rehabilitacija je skup aktivnosti i intervencija potrebnih za postizanje
najboljeg mogućeg fizičkog, mentalnog i socijalnog stanja, tako da
bolesnici sa hroničnim ili postakutnim kardiovaskularnim bolestima
povrate svoje mesto u društvu i vode aktivan život.

• Program kardiološke rehabilitacije   integralni  je  deo lečenja u

modernoj kardiologiji i dizajniran je prema preporukama Evropskog
udruženja kardiologa.
Ciljevi:

• stabilizacija kliničkog statusa

• unapređenje funkcionalanog kapaciteta
• optimizacija terapija zasnovane na dokazima
• identifikacija i kontrola precipitirajućih faktora
• povratak na posao i  svakodnevni život

• KLJUČNU ULOGU IGRA PACIJENT!

Indikacije:
• infarkt miokarda,
• posle revaskularizacionih procedura (perkutana koronarna
intervencija ili implantacija aortokoronarnog by-pass grafta),
• nakon hirurške intervencije na srcu (korekcija ili zamena zaliska
veštačkim, transplantacija srca, kongenitalne bolesti srca).
• Nesumnjivu korist imaju i bolesnici sa stabilnom anginom pektoris,
srčanom insuficijencijom, bolešću perifernih arterija, visokorizične
grupe bolesnika za kardiovaskularne bolesti kao što je dijabetes i
metabolički sindrom i dr.
 Stacionarno

Kardiovaskularna Ambulantno
rehabilitacija

Kombinovano
 Faze kardiovaskularne rehabilitacije:

I faza II faza III faza

• Intrahospitalna • Nakon otpusta iz • Faza dugotrajnog
• Zbog bolnice održavanja efekta
kardiovaskularnog • Traje: 2-16 nedelja rehabilitacije
događaja ili • Fizički trening,
operacije psihološka
podrška, edukacija
i promena stila
života
• Piepoli i saradnici su 2009. godine dali ključne aktivnosti koje čine srž
kardiovaskularne rehabilitacije.

• Te aktivnosti predstavljaju:
1. procenu stanja pacijenta,
2. savete u vezi fizičke aktivnosti,
3. fizički trening,
4. dijete ili saveti u vezi ishrane,
5. uticaj na promenu telesne težine,
6. lipidni status i lečenje,
7. kontrola arterijskog krvnog pritiska,
8. odvikavanje od pušenja,
9. kontrola psihološkog statusa.
• Opšte preporuke za fizički trening su:

a) aktivnost 150 minuta nedeljno, idealno 3-4 sata nedeljno;

b) započeti sa 50% maksimalnog fizičkog opterećenja ili VO2 max.
(ako je dostupno merenje) i postepeno povećavati do 70%
maksimalnog opterećenja;
c) potrošnja energije u kalorijama od 1000 do 2000 kilokalorija
nedeljno;
d) proširiti fizički trening rezistentnim treningom dva puta
nedeljno.
Proces medicinske rehabilitacije nakon
AIM podrazumeva tri faze:

• I faza- faza hospitalizacije

• II faza- faza rekonvalescencije

• III faza- faza postrekonvalescencije

I Faza- faza hospitalizacije:

• Može biti :
*Rana rehabilitacija- koja je veoma značajna i počinje još u
koronarnoj jedinici 2-3 dana, a nastavlja se u postkoronarnoj jedinici
2 nedelje.
*Pozna rehabilitacija- traje 3 nedelje.
• Program fizičke aktivnosti- podrazumeva postupnost “korak po korak”.
• Mayo klinika preporučuje svoj program fizičke aktivnosti “10 koraka za
10 dana”.
Kontraindikacije:
• Komplikovani infarkt
• Bol u grudima (nestabilna angina)
• Maligne aritmije
• Srčana insuficijencija
• Febrilnost
Faza hospitalizacije:
• Vežbe nikada ne počinjati 2. dana od nastanka AIM-a (akutni infarkt
miokarda)!
• Početak vežbi je individualan (u idealnim uslovima počinje 2. dana, ali
u praksi obično počinje 3. ili 4. dana).
• U početku osnovni program je progresivna relaksacija po Šulcu i
neforsirano abdominalno disanje (abdominalni tip disanja troši manje
energije).
• Prema danima vežbanja u kl. praksi je uhodan sl. obrazac vežbi:
Program “10 koraka za 10 dana”:
I dan vežbanja- vežbe u ležećem položaju:
• Vežbe za vratne mišiće
• Vežbe za distalne zglobove
• Vežbe za srednje zglobove (pasivni pokreti)
• Vežbe se ponavljaju 10x dnevno
• Sedenje na ivici kreveta sa spuštenim nogama 2x 10 min

II dan vežbanja- u sedećem stavu

• Ponoviti vežbe od prvog dana 10x
• Dodati vežbe za proksimalne zglobove u sedećem položaju na ivici kreveta
III dan vežbanja
• Kineziterapijski program za I i II dan
• Stajanje pored kreveta i hod u sobi

IV dan vežbanja
• Ponoviti sve naučene vežbe i hod u sobi i u hodniku do 50m

V dan vežbanja
• Prethodni terpijski program i hod u hodniku do 100m

VI dan vežbanja
• Prethodni program i 200 m hoda
VII dan vežbanja
• Najpre ponoviti program od prethodnog dana, a zatim se koriste
stepenice i to Milinov stepenik koji se sastoji od tri ushodna i tri
nishodna stepenika.
• Pacijent bi trebalo da se popenje i siđe 5x Milinovim stepenikom. Ovo
opterećenje odgovara penjanju na I sprat.

VIII dan vežbanja

• Ponoviti ceo program prethodnog dana, a zatim pokušati penjanje na
II sprat.
IX dan vežbanja
• Ponoviti program vežbanja, a zatim penjanje do III sprata.

X dan vežbanja
• Isti program kao i prethodnog dana, a zatim se može dodati i program
opterećenja na ergobiciklu.
• Meri se puls i TA (krvni pritisak) PRE I POSLE vežbi!
II Faza- faza rekonvalasencije:
• U ovoj fazi potrebno je nastaviti započeti program rane rehabilitacije u specijalizovanim
institucijama za kardiovaskularnu rehabilitaciju.
• Traje do 3 meseca.
• Fizičku aktivnost treba ponavljati svakodnevno.

I faza
• Prvog dana početi sa hodom po ravnom 20 min 3km/h
• Svakog sledećeg dana dodavati 10 min do 90 min

II faza
• Povećati brzinu hodanja na 4km/h i početi sa 20 min
• Svakog sledećeg dana dodavati po 10 min do 90 min
II Faza- faza rekonvalascencije:
III faza
• Povećati brzinu hodanja na 6km/h i početi sa 20 min
• Svakog sledećeg dana dodavati po 10 min do 90 min
• Posle ovog perioda dodati program hoda po neravnom terenu,
uzbrdicama, nizbrdicama i dr.
• Vežbe sprovoditi u večernjim satima zbog manje vlažnosti vazduha.
II Faza- faza rekonvalascencije:
• Neophodno je svakodnevna kontrola od strane kardiologa

• Na osnovu kardioloških testova i subjektivnog osećaja pacijenata

određujemo intenzitet fizičke aktivnosti

• Intenzitet treninga treba da se izvodi pri srčanoj frekvenciji koja je 70-

85 % od one koja se bezbedno postiže na testu opterećenja
III Faza- faza postrekonvalescencije:
• Fizičku aktivnost treba sprovoditi svakodnevno do kraja života
• Prekid fizičke sktivnosti u trajanju od samo 15 dana dovodi do gubitka
povoljnih efekata
• Optimalno vreme za povratak na posao je oko 2 meseca
 Hodanje
• Kao nastavak faze stajanje je hodanje
• Vežbe hodanja su završne vežbe i predstavljaju kranji cilj
osposobljavanja pacijenta
• Uvežbavanje hoda počinje prvo u razboju tako što pacijent postavlja
ruke na šipke razboja, i na taj način uvežbava naizmenično pomeranje
ruku napred, jednu pa drugu i nazad.
• Kada pacijent savlada tehniku premeštanja ruku, počinje i
uvežbavanje hoda.
• Bolesna noga se postavlja napred, a zdravom nogom pacijent se
odgurne od podloge i preko ruku prebacuje napred do bolesne noge
Dve vrste hoda u razboju:

• I- hoda zabacivanjem nogu do tačaka oslonca ruku na šipku razboja

• II- hod sa prebacivanjem preko tačaka oslonca ruku na šipkama

Hod pomoću štaka- Faze
• Uspostavljanje ravnoteže na štakama

• Kontrola položaja glave, trupa, karlice u srednjoj frontalnoj ravni

• Postavljanje štaka u raznim pravcima i položajima i uspostavljanje balansa u tim

položajima

• Hod sa štakama (sa delimičnim pa punim osloncem)

• Merenje doziranog opterećenja se vrši preko vage kako bi pacijent jasno osetio
opretećenje.
Tehnike hoda sa štakama (kod pacijenata
da delimičnim osloncem):
• Četvorotaktni 1)- pomeranje jedne štake unapred 2)- pomeranje
suprotne noge unapred 3)- pomeranje druge štake ispred prve štake
4)-i pomeranje unapred suprotne noge.
• Trotakni 1)- istovremeno se prenose unapred obe štake 2)-
postavljanje bolesne noge do štaka 3)- iskorak zdravom nogom do
štaka.
• Dvotaktni (ubrzana varijanta četvorotaktnog) 1)-jedna štaka i
suprotna noga se istovremeno pomeraju unapred 2)- druga štaka i
suprotna noga se istovremeno pomeraju unapred.
HVALA NA PAŽNJI!