LIM

Gluho je doba noi, i mrtvih glasova puna pustinja nema,

Meava od zvezda veje, prostro se beskonani pesak,
A meni se prikazuju vode, kladenci bistri, bez vena,
Potoci, reke, i zaboravljam na svoj ivot teak.

Reaju se vode u kojima sam prao umorno telo,

Reaju obale, livade i zaigrani talasi,
Virovi strani, nad kojima su senke itale mi opelo.
Reaju se vode u seanju, ubor njihov i drugi vodeni glasi.

Ovu jadnu kou u koju je krv moja obuena

Kupao je Atlantski Okean, kupalo Sredozemno More,
Snene vajcarske reke, Volga i Sava namuena
- Kao tvoji, rodni Lime, niiji talasi milo mi ne ubore.

Tako prisno, svojski, o mog detinjstva reko,

Nijedna voda nije me kao ti milovala.
Tepajui ti, zna li, plivao te uzdu i popreko,
I mahnit bio, a ti si me rodbinski alovala.

O, brzaci tvoji, tavnici i kolovrati,

Pliaci gde sam se isceljujue izleavo.
Reko detinjstva, bar jedan takav dan mi povrati,
Kad sam kroz apat tvoju muziku prirode doznavo.

Hou li te zagrliti jo jedanput barem,

Gledati sa trave senki okolo tebe harem,
Hou li uti sa tvojih obala klik druga i brata,
Hoe li ita moje okolo tebe ostati posle ovoga rata...