PONO MENE

Zaspati ili umreti...

Ili se pretvoriti u suncokret...
Da li je ona ikada i bila...
Ali otkud njen lik nasluen u vazduhu im pogledam...

Njeni prsti iveli su u mojoj ruci i posle njene smrti

Ja sam ih pokretao i nisam razlikovao
Da li imaju vezu kakvu jo sa kosom njenom,
Ili sa oima,
Ili sa haljinom novom to joj kupih.

Tako sam retko uzimao i za nju i za se.

Tako esto smo se svlaili kao vedar dan.
I ini mi se da nema mesta na svetu
Gde nismo zajedno bili.

Mrtva si a tebe nema.

Zato mi ne doe...
Ta zna li kako si obeala
ee da e se meni javljat...

Moda ti i kuca uporno na vid mi,

Moda su oi moje nesposobne da te vide.
Oseam lobanja cela tobom da mi je ispunjena.

Voskresni!
Voskresni ili sebe ili barem oi moje...

Sluh mi je ve malo savreniji:

Zovne me.
Osetim i dah tvoj i miris predsmrtni,
Tamo gde se nadao ne bih.
I srce mi je jo sposobnije
Za otkucavanje tajnih znakova duha,
Duha ili druge materije.
Ono ini da nou katkad moram zatvoriti vrata od sebe
I oseam da leim povrh zelenih suncokreta,
U zelenoj koulji,
Prevrnutim oima.

Ali mi jo dola nisi,

I bee kao ravnoduna
Prema strahu mom to svaka stvar bee zagrobno iva.

Muih se dugo u toj noi.

Jedan mi ovek, seljaki odeven, ispria,
U guvi dima i ljudi po jednom nepoznatom podrumu,
Da ima neko to dodir nam spreava,
I to do mene lepe nisi doputovala.

Poverih tome sumnjivom prijatelju zaveru svu

Da tog u duha polako ubiti iz puke,
to smeta naem sporazumevanju.

Pobediu ga, mislim, groom tvojim,

Slikom i crnom kosom tvojom;
I cvetom sasuenim koji bee oko tvoje glave
Na odru kad u nedra ti priloih sliku svoju
A cvet se prihvati rukava mog:
To ti mi kao uzdarje vrati.

Pomozi mi, pomozi:

Vidnija budi kad u ma koju sobu za mnom ue
Bar sad ne brine brige sirotinjske,
Jadnice moja!
Celog dana ovog dana uzalud traih pare,
A kad ti dooh - mrtvoj ti dooh...
Velika patnice moja,
Krvavo te pozdravljam.