N !" $%&"'(")*"!

Brajan Trejsi

Nema opravdanja!
Mo samodiscipline

Mono i Manjana
2010.
 Naslov originala
No Excuses, Brian Tracy
Copyright 2010 by Brian Tracy
Prvi put objavljeno u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Vanguard Press
lanom Perseus Books Group
Prava za srpsko izdanje Mono i Manjana, 2010
Srpsko izdanje objavljeno u saradnji sa literarnom agencijom Livia Stoia
Izdava
Mono i Manjana
Za izdavaa
Miroslav Josipovi
Nenad Atanaskovi
Glavni i odgovorni urednik
Aleksandar Jerkov
Urednik
Vojin V. Ani
Prevod
Nenad Milojkovi
Lektura
Jovana Svirac

Tehniki urednik
Goran Skaki

Priprema za tampu
Ljiljana Peke
E-mail: of#ice@monoimanjana.rs
www.monoimanjana.rs
tampa
Elvod-print, Lazarevac
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

, , 1944
Nema opravdanja! : mo samodiscipline / Brajan Trejsi ; [prevod
Nenad Milojkovi]. - Beograd : Mono i Manjana, 2010 (Lazarevac :
Elvod-print). - 247 str. ; 21 cm

Prevod dela: No Excuses / Brian Tracy.

ISBN 978-86-7804-289-8

a) -
COBISS.SR-ID 177960204
Ovu knjigu posveujem svom dragom prijatelju
i saradniku Eriku Bermanu, jednom od
najdisciplinovanijih i najodlunijih
ljudi koje poznajem.
 Sadraj

Uvod: Prvo pravilo uspeha ................................................................... 9

I deo: S^_`bhqwh{|h}^ h ~q{ ~ h`~ .....................................23

Prvo poglavlje:
Samodisciplina i uspeh ....................................................................25
Drugo poglavlje:
Samodisciplina i karakter ...............................................................37
Tree poglavlje:
Samodisciplina i odgovornost ......................................................49
etvrto poglavlje:
Samodisciplina i ciljevi ....................................................................60
Peto poglavlje:
Samodisciplina i lina izuzetnost ................................................72
esto poglavlje:
Samodisciplina i hrabrost ...............................................................94
Sedmo poglavlje:
Samodisciplina i istrajnost ..........................................................104

II deo: S^_`bhqwh{|h}^ ~ {`q|`h_^,

`h}h h h}^}qh^_^ ......................................................111

Osmo poglavlje:
Samodisciplina i posao .................................................................113
Deveto poglavlje:
Samodisciplina i vostvo .............................................................126
Deseto poglavlje:
Samodisciplina i poslovi...............................................................135
Jedanaesto poglavlje:
Samodisciplina i prodaja..............................................................144

7
Dvanaesto poglavlje:
Samodisciplina i novac..................................................................154
Trinaesto poglavlje:
Samodisciplina i upravljanje vremenom...............................164
etrnaesto poglavlje:
Samodisciplina i reavanje problema .....................................173

III deo: S^_`bhqwh{|h}^ h b`^ h` ....................................181

Petnaesto poglavlje:
Samodisciplina i srea ...................................................................183
esnaesto poglavlje:
Samodisciplina i zdravlje .............................................................192
Sedamnaesto poglavlje:
Samodisciplina i #izika kondicija ............................................202
Osamnaesto poglavlje:
Samodisciplina i brak ....................................................................209
Devetnaesto poglavlje:
Samodisciplina i deca ....................................................................220
Dvadeseto poglavlje:
Samodisciplina i prijateljstvo.....................................................232
Dvadeset prvo poglavlje:
Samodisciplina i spokojstvo .......................................................241

8
 Uvod:

Prvo pravilo uspeha

Postoji hiljadu opravdanja za neuspeh,
ali nijedan dobar razlog.

Mark Tven

Zato su neki ljudi uspeniji od drugih? Zato neki ljudi

zarauju vie, ive srenije i, za isto vreme, postiu mnogo vie
od veine? ta je u stvari tajna uspeha?
esto svoje seminare poinjem malom vebom. Pitam pu-
bliku: Koliko vas bi elelo da udvostrui svoje prihode?
Skoro svi se osmehnu i podignu ruku. Onda pitam: Koliko
vas bi elelo da smanji telesnu teinu? Oslobodi se dugova?
Stekne #inansijsku nezavisnost?
Opet se svi osmehuju, neki glasno izraavaju odobravanje,
i svi podignu ruku. Onda kaem: Divno! Ovo su sjajni ciljevi
koje svi imaju. Svi elimo da vie zaraujemo, provodimo vie
vremena s porodicama, budemo u dobroj kondiciji i vitki i da
ostvarimo #inansijsku nezavisnost.
Ne samo da svi elimo iste stvari, nego i znamo ta moramo
uiniti kako bismo ih postigli. I svi nameravamo da to nekad
uradimo. Ali pre nego to ponemo, odluimo da nam treba
mali odmor na divnom ostrvu u mati koje se zove Jednog
dana.
Kaemo: Jednog dana u proitati tu knjigu. Jednog dana
u poeti da radim vebe po tom programu. Jednog dana usa-

9
 B^^} Tqh

vriu se u struci i vie zaraivati. Jednog dana srediu #inan-

sije i oslobodiu se dugova. Jednog dana uradiu sve one stvari
za koje znam da ih treba uraditi kako bih ostvario sve svoje
ciljeve. Jednog dana...
Verovatno 80 procenata stanovnitva ivi na ostrvu Jednog
dana najvei deo vremena. Razmiljaju i sanjaju i mataju o
svemu to e uraditi jednog dana.
A ko ih okruuje na tom ostrvu? Drugi ljudi na ostrvu Jed-
nog dana! A koja je glavna tema razgovora na ovom ostrvu?
Opravdanja! Svi samo sede i razmenjuju opravdanja za bora-
vak na ostrvu Jednog dana.
Zato si ovde?, pitaju jedni druge.
Kao to se i moe oekivati, opravdanja su im uglavnom ista:
Nisam imao sreno detinjstvo, Nisam stekao dobro obrazova-
nje, Nemam para, ef me stalno kritikuje, Brak mi ne valja,
Niko me ne ceni, ili Ekonomsko stanje je uasno.
Oboleli su od opravdanjitisa, koji je bez izuzetka koban
po uspeh. Imaju dobre namere, ali, kao to svako zna, put do
pakla poploan je dobrim namerama.
Prvo pravilo uspeha je jednostavno: proterajte sebe sa ovog
ostrva!
Okanite se opravdanja! Latite se posla ili odustanite ali ne-
mojte se opravdavati. Ne upotrebljavajte vie svoj neverovatni
mozak za razradu racionalizacija i opravdanja za neaktivnost.
Uradite neto. Uradite bilo ta. Pokrenite se! Ponavljajte sebi:
Samo od mene zavisi hou li uspeti!
Poraeni se pravdaju; pobednici napreduju. A sada, kako
moete videti je li vae omiljeno opravdanje valjano ili nije?
Jednostavno je. Osvrnite se oko sebe i zapitajte se: Da li jo
neko ima isto opravdanje, a ipak je uspean?
Kad postavite ovo pitanje, ako ste iskreni, moraete pri-
znati da ima na hiljade pa ak i na milione ljudi kojima je bilo
mnogo gore nego vama, a zadivljujue su preobrazili svoj ivot.
A ono to su uradile hiljade i milioni drugih, moete i vi ako
pokuate.

10 www.monoimanjana.rs
 N_^ `{^b^}^

Reeno je da bi ljudi zaista bili iznenaeni kada bi istu ener-

giju koju potroe smiljajui opravdanja upotrebili za dostiza-
nje ciljeva. Ali pre svega, morate proterati sebe s ovog ostrva.

Skroman poetak
Veoma malo ljudi kree u ivot s mnogim povlasticama. Ja
nisam zavrio gimnaziju. Nekoliko godina sam radio #izike
poslove. Imao sam ogranieno obrazovanje, ogranienu stru-
nost i ogranienu budunost. A onda sam poeo da se pitam:
Zato su neki ljudi uspeniji od drugih? To pitanje mi je pro-
menilo ivot.
Godinama sam itao hiljade knjiga i lanaka o uspehu i
ostvarivanju ciljeva. Izgleda da se o razlozima za postizanje
uspeha raspravlja i pie vie od 2.000 godina, na sve mogue
naine.
Osobina oko ije se vanosti veina #ilozofa, uitelja i stru-
njaka slae jeste samodisciplina. Disciplina je ono to morate
imati da biste odoleli iskuenju opravdanja.
Upravo samodisciplina vam omoguava da proterate sebe
sa ostrva. Ona je klju sjajnog ivota i bez nje nije mogu tra-
jan uspeh.
Razvoj samodiscipline promenio je moj ivot, a promenie
i va. Postavljajui pred sebe sve vee i vee zahteve, postao
sam uspeniji u prodaji, a zatim i u rukovoenju. Nastavio sam
kolovanje i diplomirao ekonomiju u tridesetim, za ta su bile
neophodne hiljade sati upornog uenja. Prvi sam uvezao Suzu-
kijeva vozila u Kanadu, osnovao 65 prodajnih salona i prodao
vozila vredna 25 miliona dolara, a sve to bez ikakvog predzna-
nja o ovoj oblasti. Meutim, ono to sam imao bila je disciplina
i odlunost da nauim i primenim ono to je potrebno.
Poeo sam da se bavim razvojem infrastrukture i graevi-
narstvom bez znanja i iskustva, primenio sam mo discipline,
koja je onda podrana stotinama sati rada i uenja. Zatim sam

izdava~ retkih i neobi~nih knjiga 11

 B^^} Tqh

gradio trne centre, industrijske kvartove, poslovne zgrade i

velike stambene komplekse.
Pomou samodiscipline, pokrenuo sam uspene poslove u
obuci, strunom savetovanju, dranju govora, pisanju, snima-
nju i isporuci robe. Moji audio i video programi, knjige, semi-
nari i programi obuke prodavali su se u pedeset etiri zemlje,
na trideset est jezika i zaradili vie od 500 miliona dolara. Go-
dinama sam davao strune savete u vie od 1.000 kompanija i
obuio vie od pet miliona ljudi na seminarima i predavanjima
koje sam drao. U svakom od ovih primera samodisciplinova-
no ponaanje bilo je kljuno za postizanje uspeha.
Otkrio sam da moete dostii skoro svaki cilj koji sebi po-
stavite ako ste dovoljno disciplinovani da platite cenu, da ura-
dite ono to je potrebno i da nikada ne odustanete.

Kome je ova knjiga namenjena?

Ova knjiga napisana je za ambiciozne, odlune mukarce i
ene koji hoe da u ivotu postignu sve to je za njih mogue.
Namenjena je ljudima koji gore od elje da urade vie, da
imaju vie i da budu vie nego to su ikada bili.
Moda je najznaajnija spoznaja, kada je uspeh u pitanju,
da morate postati drugaija osoba da biste postigli mnogo.
Materijalne vrednosti nisu toliko vane, koliko to kakva oso-
ba morate postati da biste postigli rezultate znatno vie od
proseka. Razvoj samodiscipline je siguran put kojim moete
doi do svega.
Ova knjiga e vas korak po korak voditi putem na ijem
kraju ete postati izuzetna linost sposobna za izuzetna do-
stignua.

***

12
 N_^ `{^b^}^

Sluajan susret otkriva uzrok uspeha

Pre nekoliko godina, bio sam na jednoj konferenciji u Vain-
gtonu. Za vreme pauze za ruak jeo sam u oblinjem ekspres
restoranu. Bila je guva, pa sam seo za poslednji slobodan sto
mada sam bio sam, a sto namenjen za etvoro ljudi.
Posle nekoliko minuta naili su stariji gospodin i mlaa
ena, reklo bi se njegova pomonica. Nosili su posluavnike s
hranom i bilo je oigledno da trae mesto.
Poto je za mojim stolom bilo dosta mesta, odmah sam
ustao i pozvao starijeg gospodina da mi se pridrui. Kolebao
se, ali bio sam uporan. Najzad je seo, lepo mi je zahvalio i po-
eli smo da askamo uz jelo.
Ispostavilo se da se zove Kop Kopmejer. Odmah sam prepo-
znao to ime. On je legenda u oblasti uspeha i postizanja rezul-
tata. Kop Kopmejer je napisao etiri izuzetno dobro prodavane
knjige, od kojih svaka sadri po 250 principa uspeha do kojih
je doao za 50 godina istraivanja i prouavanja. Sve etiri sam
proitao od korica do korica, i to vie puta.
Poto smo malo proaskali, pitao sam ga isto to bi ga upi-
tali i mnogi drugi na mom mestu: Koji od 1.000 principa us-
peha koje ste otkrili smatrate najvanijim?
Osmehnuo mi se, a oi su mu zasijale kao da mu je to pi-
tanje postavljano mnogo puta i bez dvoumljenja odgovorio:
Najvaniji princip uspeha postavio je Elbert Habard, jedan
od najplodnijih pisaca u amerikoj istoriji, na poetku dvade-
setog veka. On je rekao: Samodisciplina je sposobnost da
uradite ono to treba i onda kad treba da uradite eleli
vi to ili ne.
Zatim je rekao: Ima 999 drugih principa uspeha koje sam
otkrio itajui i stiui iskustvo, ali bez samodiscipline nijedan
od njih ne funkcionie. Sa samodisciplinom funkcioniu svi.
Prema tome, samodisciplina je kljuna da biste postali izu-
zetna osoba. To je arobna osobina koja vam otvara sva vrata
i zahvaljujui njoj sve postaje mogue. Sa samodisciplinom,

13
 B^^} Tqh

prosena osoba e napredovati onoliko koliko joj doputaju

njen talenat i inteligencija. Ali bez samodiscipline osoba sa
svim prednostima koje daju poreklo, obrazovanje i prilike za
napredovanje retko e se izdii iznad proseka.

Dva vaa najgora neprijatelja

Ba kao to je samodisciplina klju uspeha, njen nedo-
statak glavni je uzrok neuspeha, oseanja osujeenosti, ne-
ostvarenih potencijala i nezadovoljstva u ivotu. Zbog njega
smiljamo opravdanja i potcenjujemo sebe.
Verovatno su najvei neprijatelji uspeha i ostvarenja linih
potencijala najpre linija najmanjeg otpora, a potom i faktor
trenutne koristi.
Linija najmanjeg otpora je ono zbog ega ljudi biraju laki
put u gotovo svakoj situaciji. Uvek trae preice. Stiu na posao
u zadnjem trenutku i odlaze kad god im se ukae prilika. Pla-
niraju brzo bogaenje i laku zaradu. Vremenom steknu naviku
da uvek pronau laki, bri nain da dou do eljenih stvari,
umesto da rade ono to je teko, ali neophodno kako bi postigli
pravi uspeh.
Faktor trenutne koristi, koji je nastavak zakona najmanjeg
otpora, u stvari je jo gori kad vodi ljude ka neuspehu i neo-
stvarivanju potencijala. Ovaj princip kae: Ljudi uvek trae
najbri i najlaki nain da do onoga to ele dou odmah, pri
emu vode malo ili nimalo rauna o dugoronim posledicama
svog ponaanja. Drugim reima, veina ljudi radije ini ono
to donosi trenutnu korist, ono to je zabavno i lako, nego
ono to je neophodno za uspeh.
Svakog dana, u svakom minutu, odvija se u vama bitka u
kojoj se odluuje da li ete uraditi ono to je ispravno, te-
ko i neophodno (kao aneo na jednom ramenu) ili ono to je
zabavno, lako i ima malu ili nikakvu vrednost (kao avo na
vaem drugom ramenu). Svakog minuta, svakog dana, mora-

14
 N_^ `{^b^}^

te voditi i dobiti bitku s faktorom trenutne koristi i odupreti

se privlanoj sili linije najmanjeg otpora ako zaista elite da
postanete sve ono za ta ste sposobni.

Zagospodarite sobom
Druga de#inicija samodiscipline je samoobuzdavanje.
Uspeh je mogu jedino ako zagospodarite sopstvenim osea-
njima, eljama i sklonostima. Ljudi koji nemaju sposobnost
ovladavanja svojim eljama postaju slabi i razuzdani, a takoe
nepouzdani i u drugim stvarima.
Samodisciplina se moe de#inisati i kao upravljanje so-
bom. Sposobnost da upravljate sobom i svojim postupcima,
onim to govorite i radite, i da usaglasite svoje ponaanje s
dugoronim ciljevima i namerama, odlika je izuzetne osobe.
Disciplinu de#iniu i kao samoodricanje. To znai da se
odreknete lakih zadovoljstava, iskuenja koja tolike ljude od-
vedu na stranputicu, a umesto toga disciplinujete sebe tako
da radite samo ono za ta znate da je dugorono ispravno i da
odgovara datom trenutku.
Samodisciplina zahteva odloeno zadovoljenje elja, spo-
sobnost da se odgodi zadovoljstvo u kratkom roku, kako bi se
posle dueg vremena uivalo u vrednijoj nagradi.

Razmiljaj na duge staze

Sociolog dr Edvard Ban#ild sa Univerziteta Harvard sproveo
je u razdoblju od pedeset godina istraivanje o uzrocima na-
predovanja na socioekonomskoj lestvici u Americi. Zakljuio
je da je najvanija karakteristika ljudi koji su postigli veliki
uspeh u ivotu posedovanje dugorone perspektive. Ban#ild
je de#inisao perspektivu kao vremensko razdoblje u budu-
nosti o kome ovek razmilja kada u sadanjosti odluuje o
svojim aktivnostima.

15
 B^^} Tqh

Drugim reima, uspeni ljudi razmiljaju dugorono. Gle-

daju to dalje u budunost da bi odluili kakvi ele da postanu
i koje ciljeve ele da ostvare. Onda se vraaju u sadanjost i
odluuju ta moraju ili ne smeju uraditi kako bi zasluili
budunost kakvu ele.
Ovo dugorono razmiljanje moe se primeniti kad je re
o poslu, karijeri, braku, odnosima s ljudima, novcu i ponaa-
nju. O svim ovim oblastima bie rei na stranicama koje slede.
Uspeni ljudi se staraju da sve to rade u kratkom roku bude
u saglasnosti s krajnjim, dugoronim ciljem. Sve vreme su sa-
modisciplinovani.
rtva je moda najvanija re u dugoronom planiranju.
Izuzetni ljudi su sposobni da celog ivota prinose kratkorone
rtve, i velike i male, da bi na due rokove obezbedili bolje
rezultate i vee nagrade.
Ova spremnost na portvovanje moe se videti kod ljudi
koji provode itave sate, pa ak i godine, pripremajui se, uei
i usavravajui se da bi vie vredeli i iveli bolje u budunosti,
umesto da provode najvei deo vremena druei se i zabav-
ljajui se.
Longfelou je jednom napisao:

Visine do kojih su velikani doli i tamo ostali,

Nisu naglim uzletom dostignute.
Ve su oni, dok su drugovi njihovi snevali,
Po svu no visinama stremili.

Vaa sposobnost da razmiljate, planirate i naporno radite

u sadanjosti i da disciplinovano obavite ono to je teko i
neophodno pre nego to se okrenete zabavnim i lakim aktiv-
nostima jeste klju za stvaranje vae divne budunosti.
Vaa sposobnost da dugorono razmiljate se razvija. Usa-
vravajui je, moete lake i sve tanije da predvidite ta e
vam se verovatno desiti u budunosti kao rezultat vaih ak-
tivnosti u sadanjosti. Ovo je osobina izuzetnih mislilaca.

16