KISELINE I BAZE 1.

razred gimnazije opteg i prirodno-matematikog smera

ARENIJUSOVA TEORIJA KISELINA, BAZA I SOLI

Teoriju elektrolitike disocijacije prvi je objasnio Svante Arenijus krajem XIX veka.
Po ovoj teoriji, kiseline, baze i soli pri rastvaranju u vodi disosuju (razlau) na
pozitivno i negativno naelektrisane estice (jone).

Kiseline su elektroliti koji pri disocijaciji u vodenom rastvoru kao pozitivne jone
daju iskljuivo jone vodonika (protone) i negativne jone kiselinskog ostatka:
HNO3 H+ + NO3-
HCl H+ + Cl-

Dvobazne kiseline reaguju u dva stupnja:

H2SO4 H+ + HSO4-
HSO4- H+ + SO42-

Baze su elektroliti koji pri disocijaciji u vodenom rastvoru daju pozitivne jone metala
i negativne jone OH- grupe:
NaOH Na+ + OH-
KOH K+ + OH-

Pri reakciji izmeu vodenih rastvora kiselina i baza, nastaju soli i voda. Ova reakcija
se naziva neutralizacija.
HNO3 + KOH KNO3 + H2O
H+ + OH- H2O

Soli su elektroliti koji pri disocijaciji daju pozitivne jone metala i negativne jone
kiselinskog ostatka.

NaNO3 Na+ + NO3-

Ca(NO3)2 Ca2+ + 2NO3-

1
KISELINE I BAZE 1. razred gimnazije opteg i prirodno-matematikog smera

PROTOLITIKA TEORIJA KISELINA I BAZA

Prema ovoj teoriji, kiseline su molekuli ili joni koji predaju proton drugim
molekulima ili jonima (oni su donori, davaoci protona):

HCl + H2O Cl- + H3O+

Baze su molekuli ili joni koji primaju proton od drugih molekula ili jona (oni su
ekceptori, primaoci protona):

CN- + H2O HCN + OH-

Svaka kiselina nakon otputanja protona prelazi u odgovarajuu konjugovanu bazu, a

baza u konjugovanu kiselinu.

+ - + -
HCl + H2O H3O + Cl NH3 + H2O NH4 + OH
K1 B2 K2 B1 B1 K2 K1 B2

- H+ +H
+
HCl Cl - NH3 NH4+
K1 B1 KONJUGOVANI PAROVI B1 K1
+ KISELINA I BAZA
+H - H+
H2O H3O+ H2O OH -
B2 K2 K2 B2

Amfoliti (amfiprotine supstance) su one koje mogu da se ponaaju i kao kiseline i

kao baze. (H2O, HCO3-, HSO4-).

- H+ - 2- +H
+
H2SO4 HSO4 SO4 HSO4 -
K B B K

- - H+ 2- - +H
+
HSO4 SO4 HSO4 H2SO4
K B B K

+ +
- H+ - H+ +H H3O K
- 2-
H2SO4 HSO4 SO4 H2O
+ +
K +H B K +H B B K -
- H+ OH B

2
KISELINE I BAZE 1. razred gimnazije opteg i prirodno-matematikog smera

PROTOLITIKA RAVNOTEA U VODI

ista voda je veoma slab amfoterni elektrolit.

Autoprotoliza vode moe se prikazati sledeom jednainom:

+ -
H2O H + OH

Izraz za konstantu disocijacije vode glasi:

+ -
[ H ] [ OH ]
K=
[ H2O ]

Iz ovoga sledi da je:

[ H+ ] [ OH- ] = K [ H2O ]
[ H+ ] [ OH- ] = 1,8.10-16 mol/dm3 x 55,5 mol/dm3

[ H+ ] [ OH- ] = 1.10-14 mol2/dm6

Dobijeni izraz naziva se jonski proizvod vode, Kw i na 25oC iznosi:

+ -
Kw = [ H ] [ OH ] = 1.10-14 mol2/dm6

U istoj vodi ravnotene koncentracije [H+] i [OH-] su jednake i iznose 10-7 mol/dm3.
Prema tome:
1. U neutralnim rastvorima [H+] = [OH-] = 10-7 mol/dm3
2. U kiselim rastvorima [H+] > 10-7 mol/dm3
3. U baznim rastvorima [H+] < 10-7 mol/dm3

Primer 1: Izraunati koncentraciju H+ jona u rastvoru ako je koncentracija OH- jona

7,4.10-11 mol/dm3.

Kw
[ H+ ] =
[ OH- ]

+
1.10-14 mol2/dm6
[H ] =
3
7,4.10-11 mol/dm

+ 3
[ H ] = 1,35.10-4 mol/dm

3
KISELINE I BAZE 1. razred gimnazije opteg i prirodno-matematikog smera

Kod jakih jednobaznih kiselina (HClO4, HCl, HNO3), koncentracija kiseline jednaka je
koncentraciji H+ jona.
Ako se pH vrednost smanjuje, [H+] se poveava za svaku jedinicu 10 puta.
Ako se pH vrednost poveava, [H+] se smanjuje za svaku jedinicu 10 puta.
Kod jakih jednokiselih baza, koncentracija baze, jednaka je koncentraciji OH- jona.

Kod slabih jednobaznih kiselina, [H+] je jednaka: [H+]=

Kod slabih jednokiselih baza, [OH-] je jednaka: [OH-]=

4
KISELINE I BAZE 1. razred gimnazije opteg i prirodno-matematikog smera

pH VREDNOST RASTVORA

Vodonini eksponent slui za izraavanje kiselosti i baznosti rastvora. Definie se kao

negativni dekadni logaritam koncentracije vodonikovih jona u rastvoru:

+ 3
[ H+ ] = log [ H ] / mol/dm

Analogno pH, moe se definisati i pOH:

- 3
[ OH- ] = log [ OH ] / mol/dm

Logaritmovanjem izraza dobijamo:

+
log [ H ] = pH
-
log [ OH ] = pOH
log Kw = pKw

Odatle sledi da je:

pH pOH = pKw = 14

Iz ovog izraza lako se izraunava pOH, ako nam je poznata vrednost pH i obrnuto.

Primer 1: Kolika je vrednost pH ako je pOH 9?

pOH=9
pH=?

pH + pOH = 14
pH = 14 pOH
pH = 14-9
pH = 5

Za odreivanje kiselosti i baznosti rastvora, koristi se iskljuivo pH vrednost koji se

kree od 0 do 14.
Ako je pH 0<pH<7 sredina je kisela
Ako je pH 7<pH<14 sredina je bazna
Ako je pH pH=7 sredina je neutralna

pH vrednost se priblino odreuje univerzalnom indikatorskom hartijom ili pH

metrima.
Kiselinsko-bazni indikatori jesu supstance koje menjaju boju u zavisnosti od pH
rastvora.

5
KISELINE I BAZE 1. razred gimnazije opteg i prirodno-matematikog smera

HIDROLIZA SOLI

Hidroliza je suprotna reakcija neutralizaciji. To je reakcija izmeu jona soli i

molekula vode pri emu nastaje kiselina i baza.
Ako nastaju slaba kiselina i slaba baza, piu se u obliku molekula, a jaka kiselina i
jaka baza u obliku jona.
Hidroliza je uvek povratan proces i vai samo za soli rastvorene u vodi.
Pri hidrolizi soli poveava se koncentracija OH- jona, odnosno H3O+ jona, te oni mogu
reagovati kiselo, bazno ili neutralno.
Soli izvedene iz slabe baze i jake kiseline reaguju kiselo bez obzira da li je u pitanju
kisela, neutralna ili bazna so. (AlCl3, (NH4)2SO4, NH4Cl).
Soli izvedene iz jake baze i slabe kiseline reaguju bazno bez obzira da li je so
kisela, bazna ili neutralna. (NaNO2, K2CO3, KCN).
Soli izvedene iz slabe baze i slabe kiseline reaguju kiselo, bazno ili neutralno u
zavisnosti od jaine konstante disocijacije (NH4NO2, (NH4)2CO3).
Soli jakih kiselina i jakih baza ne podleu hidrolizi, ali zbog disocijacije pokazuju
neutralnu, kiselu ili baznu sredinu. (NaCl, K2SO4, NaNO3).

TABELA NEKIH KISELINA I BAZA

Jake kiseline Slabe kiseline Jake baze Slabe baze

HCl HNO2 NaOH Al(OH)3
H2SO4 HCN KOH NH4OH
HNO3 HF Ba(OH)2 NH3
HClO4 CH3COOH Ca(OH)2
HBr H2S Mg(OH)2
HI H2CO3
H2SO3
H3PO4
H3PO3

6
KISELINE I BAZE 1. razred gimnazije opteg i prirodno-matematikog smera

KISELINE I BAZE pitanja

1. Arenijusova teorija kiselina. Primer.

2. Arenijusova teorija baza. Primer.
3. ta je neutralizacija? Primer.
4. Arenijusova teorija soli. Primer.

5. Protolitika teorija kiselina. Primer.

6. Protolitika teorija baza. Primer.
7. Konjugovane kiseline i konjugovane baze. Primeri.
8. ta su amfoliti? Primeri.

9. Protolitika ravnotea u vodi izvoenje.

10. Jonski proizvod vode formula.
11. Koncentracije jona u vodi.
12. Koncentracije jona kod jakih kiselina i baza (fomrula).
13. Koncentracije jone kod slabih kiselina i baza (formula).

14. pH vrednost.
15. Formula za pH.
16. pH skala.
17. Kiselo bazni indikatori.

18. Hidroliza soli. Primeri.