UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE

DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

Sadraj
A -Uvodne napomene u vezi struniog ispita i licenci

B - Polaganje strunog ispita iz MRU-a

C -Opte uputstvo za izradu tehnike dokumentacije MRU-a

D -Simboli i oznaavanja u projektima

E-Tehnika regulativa i standardi MRUa

F-Primeri ema povezivanja

SMEITS
Decembar 2009

__________________________________________________________________________________ 1
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

A. Struni ispit uvodne napomene

Za lica koja obavljaju odreene poslove vezane za investicionu izgradnju, Zakon o

planiranju i izgradnji objekata (Sl. Glasnik Sbije br.72/09) propisuje odreene
kriterijume.
Struni ispit je osnovni uslov na osnovu ega se dobijaju odgovarajue licence.
Struni ispit se polae na osnovu Pravilnika o uslovima ,programu i nainu polaganja
strunog ispita u oblasti izrade tehnike dokumentacije i graenja(Sl. Glasnik RS,br.18/04).

Ovim pravilnikom ureuju se uslovi, nain i program polaganja strunog ispita za obavljanje poslova
izrade tehnike dokumentacije i graenja objekata, kao drugih strunih poslova za ije je obavljanje kao
uslov propisan poloen struni ispit.Najvanije odredbe su date u daljem tekstu.

Struni ispit, prema odredbama ovog pravilnika, polau lica koja imaju visoku kolsku spremu, viu
kolsku spremu i srednju kolsku spremu, graevinske, arhitektonske, mainske, elektro, tehnoloke ili
druge odgovarajue tehnike struke.

Pravo na polaganje strunog ispita stiu lica sa najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajuim
poslovima.

Struni ispit polae se po programu propisanom ovim pravilnikom i sastoji se iz opteg i posebnog
dela.

Opti deo strunog ispita polae se prema jedinstvenom programu.

Posebni deo strunog ispita polae se prema posebno utvrenom programu za odreeni stepen
kolske spreme odgovarajue struke.

Opti deo strunog ispita obuhvata proveru poznavanja osnova ustavnog ureenja, radnih odnosa i
opteg upravnog postupka.

Posebni deo strunog ispita obuhvata:

1) Pismeni deo ispita:

- izrada pismenog strunog rada, odnosno projekta nivo Glavnog projekta

2) Usmeni deo ispita:

- odbrana strunog rada iz oblasti izrade tehnike dokumentacije, odnosno graenja objekata,

- provera poznavanja zakona i drugih propisa, kao i standarda i normativa koji se odnose na izradu
tehnike dokumentacije i graenja objekata, kao i zakona i drugih propisa iz oblasti iz koje lice polae
struni ispit (u daljem tekstu: kandidat).

Struni ispit se polae pred Komisijom za polaganje strunog ispita koju obrazuje ministar nadlean za
poslove graevinarstva

Trokove polaganja strunog ispita, kao i trokove polaganja popravnog ispita, snosi kandidat ili
preduzee, odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen.

Kandidat moe pristupiti polaganju posebnog dela strunog ispita ako je njegov pismeni rad pozitivno
ocenjen od strane ispitivaa.

__________________________________________________________________________________ 2
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

Kandidat se na strunom ispitu ocenjuje za opti deo jednom ocenom, a za posebni deo iz svakog
predmeta posebno.

Konaan uspeh kandidata na strunom ispitu utvruje Komisija.

Uspeh kandidata na strunom ispitu ocenjuje se ocenom "poloio" ili "nije poloio".

Popravni ispit kandidat moe polagati u roku koji ne moe biti krai od 30 dana od dana polaganja
strunog ispita.

Ako kandidat ne poloi popravni ispit u dva uzastopna roka, upuuje se na ponovno polaganje celog
ispita.

Ako kandidat ne pristupi polaganju strunog ispita ili pre poetka polaganja izjavi da odustaje, smatrae
se da nije ni polagao ispit.

Zapoeto polaganje strunog ispita moe se odloiti ako je kandidat, zbog bolesti ili iz drugih opravdanih
razloga, bio spreen da nastavi polaganje strunog ispita.

Zahtev za odlaganje ispita iz stava 2 ovog lana kandidat podnosi Komisiji.

O polaganju strunog ispita vodi se zapisnik koji sadri: ime i prezime kandidata; fakultet koji je zavrio;
naziv preduzea ili drugog pravnog lica u kome je kandidat zaposlen; sastav Komisije i ime i prezime
ispitivaa; datum i mesto polaganja strunog ispita; naziv strunog rada; postavljena pitanja: ocenu iz
svakog predmeta i konaan uspeh kandidata; zakljuak o odlaganju ili odustanku od ispita, kao i o
upuivanju na popravni ispit.

Zapisnik potpisuju predsednik i lanovi Komisije, odnosno ispitivai.

Na osnovu zapisnika, kandidatu koji je poloio struni ispit izdaje se uverenje o poloenom strunom
ispitu za odgovarajuu kolsku spremu, odnosno struku i smer.
Uverenje potpisuju predsednik Komisije i Ministar a overava se peatom nadlenog Ministarstva.
Nakon poloenog strunog ispita stiu odreena prava i obaveze koje im daje zakonska regulativa.

Licence
Zakonom o planiranju i izgradnji (,,Sl.glasnik RS,, br.47/2003) uveden je niz novina u
pogledu sticanja prava na bavljenje poslovima vezanim za izgradnju objekata.Uvedena je lina licenca
za odgovornog planera ,urbanistu,projektanta i izvodjaa radova.Poloen struni ispit je jedan od
najvanijih uslova za dobijanje te licence .
Ove licence izdaje Ininjerska komora Srbije a njenim Statutom (,,Sl.glasnik RS ,, br.70/20039)
predvidjene su njene nadlenosti kao i ko i kako se dobijaju licence.

ADRESA:
Ininjerska komora Srbije
11 000,Kneza Miloa br.9
Telefon:011/3241-655, Faks 3248-586,

E-mail:info@ingkomora.org.yu; www.komora.org.yu

Licencu za ODGOVORNOG PROJEKTANTA moe dobije lice sa visokom strunom spremom

(diplomske akademske studije master,specijalistike akademske studije odnosno na osnovnim
studijama u trajanju od najmanje od pet godina) elektrotehnike struke ,,odgovarajueg smera,,sa
poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi
__________________________________________________________________________________ 3
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

tehnike dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Ininjerske komore
.Strunim rezultatima se smatraju rezultati ostvareni na izradi odnosno saradnji na najmanje dva prjekta.

Licencu za ODGOVORNOG IZVODJAA RADOVA moe da stekne lice sa visokom i viom strunom
spremom elektrotehnike struke ,,odgovarajueg smera,,sa poloenim strunim ispitom i najmanje tri
godine radnog iskustva sa strunim rezultatima i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili
Ininjerske komore .
Za lica sa zavrenom srednjom kolskom spremom nije predvidjeno izdavanje line licence.Ova lica,
ukoliko imaju poloen struni ispit,moguda rukovode gradnjom odgovarajuih objekata shodno Zakonu o
izgradnji objekata.

Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati licencu

Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za odgovornog projektanta moraju imati lica
koja:
- uestvuju u izradi prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti,
- izrauju tehniku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvoake projekte i projekte
izvedenog objekta),
- vre tehniku kontrolu Glavnih projekata
- vre tehniku kontrolu Glavnog projekta izraenog po propisima drugih zemalja (tzv. nostrifikacija
projekta) na primeru projekta koji je preveden na srpski jezik (struni prevod).
Prema pravilniku o sadrini i nainu vrenja tehnike kontrole glavnih projekata, tehnikom
kontrolom Glavnog projekta izraenog po propisima drugih zemalja, proverava se:
.da li kvalitet materijala opreme i instalacija odgovara normama kvaliteta po SRPS-u i da li je
njihov izbor racionalno izvren.
. da li predvieni tehniki i tehnoloki postupci graenja odgovaraju propisima i zatiti
ivotne sredine, o bezbednosti i zdravlju na radu, zatiti od poara i drugim propisima o
bezbednosti graenja i korienja za tu vrstu i namenu objekta.

Licencu za odgovornog izvoaa radova moraju imati lica koja:

- rukovode graenjem objekata, odnosno izvoenjem radova,
- vre tehniku kontrolu nadzor tokom graenja objekata,
- vre tehniki pregled objekata.

B. POLAGANJE STRUNOG ISPITA IZ MERENJA I UPRAVLJANJA

1.Prijava
Polaganje strunog ispita iz merenja i upravljanja organizuje SMEITS-Savez mainskih i elektrotehnikih
ininjera i tehniara sa seditem u Kneza Miloa 7, 11000 Beograd

Tel.32-30-041 i 32-31-372 (II sprat, soba 29)

Prijava za polaganje strucnog ispita dostavlja se na gornju adresu ali moe popuniti i na sajtu-

(www.smeits.org.yu/strucni _ispit.htm).

Uz prijavi kandidati obavezno prilau:

- overenu (u sudu ili optini) fotokopiju ili overen prepis izvoda iz matine knjige roenih;
- overenu (u sudu ili optini) fotokopiju ili overen prepis diplome odnosno svedoanstva o zavrenoj koli
(za stepen za koji se prijavljuje ispit);
- potvrdu preduzea sa naznakom poslova i radnih zadataka koje kandidat obavlja ili je obavljao,
najmanje 2 godine pre podnoenja prijave,
__________________________________________________________________________________ 4
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

a za koje je propisana obaveza polaganja strunog ispita;;

- kandidati prilau i opirniji projektni zadatak;
Pravo na polaganje strunog ispita, kao sto je vec napomenuto u uvodnom delu,imaju tehniari,
inenjeri i diplomirani inenjeri nakon 2 godine radnog iskustva na poslovima Merenja i upravllanja
odnosno automatizacijom u industriskim procesima a za koje je predvieno polaganje strunog ispita
Zakonom o izgradnji objekata.
Potrebno je napomenuti da ,premaZakonu ,struni ispit polau i lica koja su stekla via akademska
zvanja i titule-magistri,doktori nauka,profesori i dr.
Uslove ne ispunjavaju lica koja su radila na poslovima odravanja remonta,konstruisanja ,pripreme
proizvodnje i sl.

2. Izbor teme za pismeni rad

Prema Pravilniku o uslovima, programu i nainu polaganja strunog ispita, temu za pismeni rad
moe da predloi kandidat ili poslodavac kod koga je kandidat zaposlen.
Uz prijavu za polaganje strunog ispita, kandidati prilau projektni zadatak ili detaljan opis teme.
Tema pismenog rada treba da odgovara stepenu kolske spreme:
Visoka kolska sprema - rad mora obuhvatati jednu celinu sloenog investicionog objekta ili
instalacija.
Via kolska sprema - rad mora obuhvatati manje sloene investicione objekte ili deo sloenog
investicionog objekta ili instalacija.
Srednja kolska sprema - rad mora obuhvatati neki jednostavniji investicioni objekat, odnosno deo
nekog sloenijeg objekta.Struni nivo pismenog rada je Glavni projekat (tj. kolski primer glavnog
projekta)
Struni rad ne moe da bude:
- diplomski, magistarski ili doktorski rad
- studija
- tipski projekat
- projekat nekog ureaja ili maine
- elaborat, analiza, itd.

3. Prihvatanje teme

Na osnovu prijave kandidata, komisija utvruje da li on ispunjava utvrene uslove. Ukoliko ispunjava,
prihvata temu, izdaje reenje o polaganju ispita, odreuje mentora (ispitivaa) pod ijim nadzorom
kandidat izrauje pismeni rad, i odreuje mu rok za predaju rada.
Tema se inae ocenjuje sa:
- prihvata se
- prihvata se uz odreene uslove
- ne prihvata se (sa obaveznim navoenjem razloga)

Pravo je kandidata da zahteva, a dunost ispitivaa (mentora) da obezbedi punu informisanost

NAPOMENA: Kontaktiranje mentora i rad sa mentorom nije uslov za polaganje ispita (tj. nije
obavezno

4.Priprema strucnog dela ispita

Za strucni deo ispita kandidati imaju sledee obaveze:

- da pripreme struni rad, iji se obim odreuje u nastavku ovog teksta;
__________________________________________________________________________________ 5
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

- da pripreme usmenu odbranu strunog rada;

- da se pripreme za proveru znanja iz poznavanja tehnikih propisa, normativa i standarda

4.1 Struni rad

Kandidati pripremaju struni rad prema kolskoj spremi (visoka, via, srednja, odgovarajueg
smera). Rad se predaje u jednom primerku, na adresu SMEITS-a a moe se poslati i potom.
Rad mora biti ukorien sa nazivom teme i imenom i prezimenom kandidata na naslovnoj strani.
Tekstualni deo pismenog rada mora imati numerisane strane, a crtei iz grafike dokumentacijemoraju
imati svoje nazive i brojeve. Sve ovo mora korespondirati sa sadrajem uloenim u uprojekat.
Rok za dostavljanje pismenog rada odreen je u Reenju o prihvatanju teme.
Rad se kandidatu vraa nakon ispita. Svi kandidati pripremaju rad odgovarajueg obima, i u
jednom primerku ga dostavljaju a on mora da sadri shodno Zakonu(vai za sve vrste projekata):

-Tekstualni deo
-Grafiki deo
Tekst i grafika dokumentacija pismenog rada trebalo bi uraditi na istom papiru, bez oznaka
preduzea i druge organizacije. Samo u sluajevima kada kandidat prilae glavni projekat iz
preduzea u kome je zaposlen, mentor moe odobriti da se koristi logo odnosno zaglavlje(tog
preduzea.
Za obradu teksta i crtea mogu se koristiti odgovarajui raunarski programi .
Delovi pismenog rada odnosno sadraj s hodno Zakonu i Pravilniku(Sl. gl.br.15/08) i mora da sadri:
1. Naslovnu stranu
2. Sadraj
3. Izjava o samostalnoj izradi rada (potpisana)
4. Projektni zadatak
5 Tehniki opis (obrazloenje)
6. Tehniki uslovi
7. Prilog o primenjenim propisanim merama zatite na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i
zdravlju na radu
8. Predmer i predraun radova i materijala
9. Specifikacija materijala
10. Potrebne odgovarajue proraune

Graficka dokumentacija/ odgovarajua/

Napomena.` Detalje vezane za MRU videti u opstem uputstvu i Prilogu jer je Pravilnik uopten.

4.2 Ocena strunog rada (projekata)

Rad mora da bude na nivou Glavnog projekta a ocenjuje se prema sledeim kriterijumima:

1. Kriterijum sloenosti
2. Kriterijum celovitosti i kompletnosti
3. Kriterijum savremenosti reenja
4. Kriterijum uskladdjenosti, ispravnosti i tanosti reenja
5. Kriterijum autorske samostalnosti
Pismeni rad po pravilu ocenjuje ispitiva (mentor) pod ijim je nadzorom kandidat izradio rad.
Rad se ocenjuje sa:
- prihvata se (tj. poloio-la)
- prihvata se uz odreene uslove
__________________________________________________________________________________ 6
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

- ne prihvata se (sa obaveznim navoenjem razloga)

O oceni rada kandidat se obavetava i tom prilikom obavetava se i o terminu polaganja opteg
dela i usmenog dela ispita.
Ukoliko pismeni rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitivaa, kandidat ne moe da pristupi
polaganju usmenog dela ispita (opti deo, odbrana rada i poznavanje propisa).

4.3 Usmena odbrana strunog rada

Na usmenoj odbrani strunog rada kandidat pred komisijom brani tehniko reenje koje je
primenio u radu,prema gore navedenim kriterijumima. Prilikom usmenog polaganja strunog ispita
kandidat pored koncepcije opteg tehnikog reenja obrazlae I detalje kao to su:
Nain izbora vrste I metode merenja,izvrnih organa,nain mesto generisanja pojedinih
funkcija(regulacije, nadzora prenosa signala I sl. ) kao i izbor elemenata el.
Instalacija(napajanje,kablovi,zatite,uzemljenje itd.
Ovaj deo ispita obuhvata I proveru znanja o tehnikim normativima, propisima i standrardima i dr.,
Pored poznavanja tehnikih propisa koji su neposredno primenjeni pri izradi dokumentacije, za
polaganje ispita je neophodno upoznati se i sa optim propisima.
U poglavlju opstih propisa je obraeno gradivo koje moraju poznavati svi kandidati, bez obzira na
oblast elektrotehnike kojom se bave.
Kada se kae opti propisi vezani za proces izgradnje objekta, misli se pre svega na:
- Zakon planiranju i izgradnji objekata,
- podzakonske akte ovog zakona pravilnike,
- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu,
- Zakon o zatiti od poara,
- Zakon o zatiti ivotne sredine i Zakon o osnovama zatite ivotne sredine.

Spisak nekih vanih propisa i standarda kao i publikacija u kojima su oni objavljeni (zajedniko za sve
oblasti) navodimo kasnije u posebnom poglavlju.
U spisku propisa I regulativa koje kandidati dobijaju naveden je veliki broj. Kao prvo, vano je znati da
posebnu panju treba obratiti na ono poglavIje sa propisima iz oblasti iz koje je kandidat prijavio rad.
Sledea vana napomena je da je nemogue i nepotrebno uiti propise napamet vec da kandidat zna da
postoje i ume da primeni odgovarajui propis na odgovarajuem mestu zavisno od koncepcije projekta.
Kao zakljuak, treba naglasiti, da poznavanje propisa I standarda mora biti usvojen okroz rad, a ne
naueno napamet.

4.4 Pripremanje odbrane

Pretpostavka je da kandidati kroz prethodna kolovanja kao I praktinog iskustva u toku rada ve
poznaju problematiku oko automatizacije.Jedan od uslova za polaganje ispita je,kao to znamo , I
najmanje dve godine rada na poslovima vezane za investicionu izgradnju .Kandidati izradom strunog
rada.prouavanjem zakonskih regulative I tehnikih propisa .standarda I strune litaerature trebalo bi da
pripreme odbranu rada I kasnije to znanje primenjuju u praksi .
Dakle od kandidata se na ispitu ocekuje poznavanje problematike vezane za automatizciju kao i
tehniku odnosno zakonsku regulativu oko izgradnje objekata kao sto su:
- Definisati pojmove: izgradnja objekta, tehnika dokumentacija, tehnika kontrola tehnike
dokumentacije,prethodni radovi, pripremni radovi.
- Definisati pojmove: generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat,
projekat izvedenog stanja.
- Definisati pojmove: objekat, graenje objekta, rekonstrukcija, dogradnja, pomoni objekat,
investitor.
__________________________________________________________________________________ 7
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

- Objasniti svrhu i sadraj prethodnih radova u okviru izgradnje objekata.

-. Sadraj odnosno vrsta tehnike dokumentacije za dobijanje graevinske dozvole.
- Sadraj tehnike dokumentacija za graenje objekta i tehnika dokumentacija izvedenog stanja.
- Kontrola dokumentacije svrha i sadraj.
- Nadzor nad izvoenjem radova
- Postupak primopredaje, konani obraun i probni rad
- Navesti najznaajnije svetske standarde i razloge neophodnosti postojanja meunarodnih standarda.
- Srpske(Jugoslovenske) standarde nain oznaavanja i sadraj. Struktura ICS i SRPS(JUS) oznaka.
- Objanjenja sadraj zakona o standardizaciji.
- Definisati pojam tehniki propis i ta se sve njima utvruje.
- Objasniti pojmove: senzor, transduktor, transmiter, konvertor, alarmpojmove: logika jedinica,
konfigurabilan, kontroler, upravljaka stanica u okviru standarda
- Objasniti pojmove: regulacioni ventil, finalni elemenat upravljanja-izvrni organ, sklopka, relej,
runa upravljaka stanica u okviru standarda
- Definisati i objasniti identifikaciju petlji u P&I dijagramima.
- Oznaavanje elemenata elektrinih postrojenja objasniti strukturu oznake elemenata prema JUS
N.A3.750 odnodnoIEC-750.
- Elektrine eme, dijagrami i tablice objasniti podelu ema prema nainu prikazivanja elemenata.
- Prikljuni planovi ili eme definicija i sadraj.
-Definisati i objasniti pojam projektnih podloga u okviru izrade projekata kompleksne automatizacije.
- Objasniti ta sve sainjava bazu podataka prilikom formalnog pristupa projektovanju sistema
automatske regulacije u tehnolokim objektima.
-Definisati i objasniti naine realizacije upravljakih algoritama za upravljanje kompleksnih
objekata upravljanja.
- Definisati pojam funkcionalne grupe i funkcionalne podgrupe.- kriterijume na osnovu kojih je mogue
formirati funkcionalnu grupu
- Objasniti prednosti decentralizovanog u odnosu na centralizovano upravljanje.
- Definisati i objasniti kriterijume ocenjivanja i uporeivanja sistema automatskog upravljanja koji
karakteriu sigurnost odnosno pouzdanost sistema.
Osim ovoga kandidati bi trebalo da naroito obrate paznju oko instalacija niskog napona I pneumatike
Posebno panju treba posvetiti svim vrstama zatite: direktnoj, indirektnoj, uzemljenju,izjednaenju
potencijala I sl. Sisterni zatite od elektrinog udara su oblastI propisa koju neophodno obraditi sa
dodatnim zalaganjem Treba se informisati o propisima za izvoenje specijalnih instalacija, kao to su
instalacijeu prostorima sa eksplozivnim gasovima ili parama, i ustanoviti ta je u projektovanjuo dnosno
izvoenju ovih instalacija drugaije u odnosu na standardne.Takodje potrebno je prouit osnovne stvari
oko pneumatskih izvrnih organa I instalacija.

5.Opti deo ine:

Opti deo strunog ispita obuhvata tri oblasti koje su, saglasno Pravilniku o nainu i
programu polaganja strunog ispita, sistematizovane po grupama i to:
Osnove ustavnog ureenje zemlje, radni odnosi i upravni postupak.
Drutveno ureenje i drutveno-politiki sistem (dajemo samo neke primere: slobode, prava i
dunosti oveka i graanina; ekonomsko ureenje, ustavnost i zakonitost, sud itd.).
Radni odnosi (dajemo samo neke primere: pravo na rad; radni odnos; zarade radnika; struno
usavravanje radnika; materijalna odgovornost; zatita prava radnika, prestanak radnog odnosa; pravo
na trajk itd.).
Upravni postupak (npr. osnovna naela upravnog postupka; nadlenost u upravnom postupku;
pokretanje upravnog postupka; reenje u postupku; izvrenje reenja itd.).
Literatura
1. Prirunik za pripremu opteg dela strunog ispita za radnike tehnikih struka,
__________________________________________________________________________________ 8
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

autora: oki, M., N. Mitrovi itko i S. Vukoti: SITS SMEITS, Beograd, 200

Napomena:Ostali detalji odnosno procedure posle polaganja strunog ispita dati su u uvodnim
napomenama

C. OPTE UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE DOKUMENTACIJE

1. PREDMET I PODRUJE PRIMENE UPUTSTVA

U savremenoj procesnoj industriji i tehnologiji uopte, razni tehnoloki procesi u razliitim granama
industrije i termo-energetskim postrojenjima zahtevaju sve vei nivo automatizacije u cilju postizanja
vee ekonominosti, kvaliteta proizvodnje, vodjenji pri tom rauna o ekolokim i sociolokim aspektima.
Stalnim praenjem ulaska i izlaska materijala i energije iz tehnolokog procesa po unapred definisanim
algoritmima, vri se nadzor, prororauni i upravljanje u cilju smanjenja utroka energije, materijala i
vremena, a za obezbeenje veeg kvaliteta i kvantiteta finalnih proizvoda
Odvijanje, voenje i praenje nekog procesa postie se individualnim instrumentima ili sistemom
instrumenata odnosno kontrolerima sa odgovaraju}im Software-ima
Ovim uputstvom se daje preporuka za izradu tehnike dokumentacije iz domena
automatizacije industrijskih procesa vezane za investicionu izgradnju.
Uputstvo se primenjuje kod izrade tehnike dokumentacije merenja i upravljanja u procesnoj
industriji, odnosno sistema automatskog upravljanja i nadzora
Automatika je iri pojam a ovde emo se, pre svega, pozabaviti delom koji pokriva IEC TC-65 (EN)
odnosno SRPS(JUS) KSN -NO65 a odnosi se na MERENJE I UPRAVLJANJE u industriskim
procesima INDUSTRIAL PROCESS MEASUREMENT AND CONTROL (I&C ili
MEASUREMENT&CONTROL). Pod CONTROL - upravljanje se podrazumeva i regulacija i
monitoring(nadzor).
Za ovu vrstu dokumentacije postoji itav niz standarda, preporuka i propisa a obuhvata sve od
senzora do procesnih raunara.
Kod nas postoje razni nazivi - projekat MRU-a, projekat INSTRUMENTACIJE, projekat
MERENJA ,REGULACIJE, UPRAVLJANJA I NADZORA i.t.d.
Napomena: U Uputstvu se za domae standarde ponegde jos uvek se koristi JUS...oznaka ali treba
imati u vidu da zbog, poznatih dravnih promena, ubudue e biti SRPS...Takodje ubudue i EN.

2. IZRADA TEHNIKE DOKUMENTACIJE

Tehnika dokumentacija se koristi kroz ceo "`votni" ciklus pri realizaciji nekog
projekta odnosno posla (od ideje,studije opravdanosti,ugovaranja,izgradnje,ispitivanja i
putanje u rad, odravanja do likvidacije-demontae)
Svrha dokumentacije je da obezbedi sve potrebne informacije u najednostavnijem ali
praktinom obimu na papirnom ili elektronskom mediju.
Prema naoj a i svetskoj praksi za sve vee industriske objekte egzistiraju posebni projekti
MRERENJA I UPRAVLJANJA (INSTRUMENTACIJE,MERENJA I REGULACIJE,MUR i sl. nazivi) i po
pravilu su posebne knjige(sveske).
Za ovu vrstu dokumentacije koja je vezana za IEC TC65 odnosno na SRPS(YUS) KSN NO65 postoje
standardi i preporuke kako treba da se radi i ta treba da sadrzi za svaku etapu u fazi realizacije nekog
projekta.Prema dobroj inzenjerskoj praksi kod nas i u svetu, mada nema striktna pravila, a i vezano za
na Zakon o planiranju i izgradnji u dobroj meri je definisan sadraj nivoa Glavnog projekta.
Struktura dokumentacije,u optem sluaju, zavisi od objekta i primene.Vano je da izmeu
razliitih tipova dokumenata postoji sledljivost i prepoznatljivost.
Primena vaeih standarda, terminologije kao i danas raunarske podrke u mnogome
__________________________________________________________________________________ 9
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

olakava ove aktivnosti.

Upotreba grafikih simbola utvr|ena je nacionalnim i meunarodnim standardima i omoguava prikaz
od globalnih do funkcionalnih planova u projektima.
Preporuka je da se za crtee koriste formati A4 i A3 a vei za dispozicione .
Postupku izrade tehnike dokumentacije, vezane za investicionu izgradnju, pristupa se
kada su za to ispunjeni odreeni uslovi a to su:
- Po potpisivanju ugovora sa kupcem i stupanje ugovora na snagu.
- Potpisan projektni zadatak od strane investitora i dostava podloga neophodnih za
poetak rada na izradi tehnke dokumentacije.

2.1 PRIBAVLJANJE PODLOGA

Da bi moglo da se pristupi izradi tehnike dokumentacije,potrebne su
odreene podloge. U Prilogu 1 PD-GP su zbirno nabrojane podloge
karakteristine za projekte automatike, a njihova neophodnost definisana je
vrstom objekta i projekta koji se izrauje (idejni, glavni, izvoaki, projekat
izvedenog stanja i dr.)
Odgovorni projektant u saradnji sa saradnicima razreava sve probleme oko
podloga. Projektni tim pristupa izradi tehnike dokumentacije ve pri
dostavljanju prvih neophodnih podloga, a kasnije u kontaktima sa kupcem
upotpunjuje podloge inastavlja rad.
Ukoliko se novi sistem merenja i upravljanja nadovezuje na ve postojei koji
se proiruje-rekonstruie , potrebno je da se izvri snimanje postojeeg stanja.
Na osnovu stanja i dostavljenih podloga poie se sa izradom tehnike
dokumentacije.

2.2 VRSTA PROJEKTA I SADRAJ

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji objekata (Sl. Glasnik RS br. i 72/2009)
"tehnika dokumentacija je skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepcije
objekata (generalni i idejni) razrade uslova i naina izgradnje objekata (glavni i
izvo|aki projekat, skice objekata) i za potrebe odravanja objekta (projekt izvedenog
objekta)".Projekat automatike je jedan iz ovog skupa, koji pored optih naela ima i niz
specifinosti (standarda, preporuka i pravila).
U daljem tekstu e biti date neke preporuke i uputstva kojih se treba pridravati
prilikom izrade tehnike dokumentacije.
U zavisnosti od vrste projekta koja se izrauje kao i objekta, odnosno naina
automatizacije zavisi sastav (sadraj dokumentacije).
Radi unifikacije i standardizacije dat je jedan mogui sveobuhvatni sadraj tehnike
dokumentacije nivoa Glavnog odnosno Izvoakog projekta MRU-a PRILOG -SD-GPR.
Odre|ivanje obima i sastava tehnike dokumentacije u nadlenosti je odgovornog
projektanta.(Za struni ispit kandidat ima ulogu odgovornog projektanta)
On e na osnovu Ugovora i vrsti projekta za konkretan posao uskladiti sadraj i
definisati koliko e se ii u detalje prikaza.
Kako je kod projektovanja MRU-a praktino svaki projekat posao za sebe, to odgovorni
projektant odreuje oblik projekta, drei se osnovnih preporuka-zakonskih regulativa,
ugovora i zahteva kupca.
(Izrada tehnike dokumentacije MRU-a najee zahtva tmski rad jer je to
multidisciplinarna oblast zahteva poznavanje procesa ,vrste i mtode merenja,izvrne
organe,nain voenja i nadzora procesa odnosno primene odreenog HW-a i SW-a)

2.3 PRIMENA STANDARDA, PREPORUKA I ZAKONSKIH PROPISA

__________________________________________________________________________________ 10
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

Poto je izrada tehnike dokumentacije vezana za investicionu izgradnju, vano je

pridravati se odreenih regulativa i to:

2.3.1 Projekti moraju biti u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji objekata i svim
podzakonski aktima;
2.3.2. Tehnika dokumentacija automatike, izra|uje se prema vaeim
procedurama i uputstvima .JUS ISO 9000 standarda o kvalitetu(ukoliko ga firma
poseduje)
2.3.3. U projektu treba da se primenjuju standardi i preporuke SRPS-a(JUS-a) i meunarodno
priznatih asocijacija, u prvom redu IEC i ISO kao i EN za ovakvu vrstu tehnike
dokumentacije.

Napomena: Masovna primena raunara kako za obradu tehnike dokumentacije, tako i kao
sredstvo za automatsko upravljanje realnim procesima u industriji diktira
nov pristup kod projektovanja. U svetu se radi na unifikaciji ove problematike
koju prihvata i na JUS, odnosno JUS / IEC / ISO...(SRPS,EN) U tom smislu mogu da
se primenjuju neki standardi i preporuke koji su jo kao draftovi.

Najznaajniji novi standardi na koje bi trebalo obratiti panju su:

- JUS IEC 61082 - Izrada dokumentacije koja se koristi u elektrotehnologiji. Daje

najoptija uputstva i preporuke kod izrade tehnike dokumentacije.

- (JUS) IEC / ISO - Grafiki i funkcionalni simboli za dijagrame (ukljuuje i

(ISO 14617-6) raunarsko prikazivanje.) Primenjuje se kod crtanja P & I
dijagrama i ema povezivanja.
- (JUS )IEC 61506 - Dokumentacija softverskog upravljanja sistemima i pouzdanost.
Najoptija dokumentacija kod merenja i upravljanja u procesnoj
industriji.
- JUS IEC 61131 - Programabilni kontroleri. Daje opta pravila hardverska i
softverska kod procesnih raunara.
- JUS IEC 60 848 - Priprema funkcionalnih dijagrama za upravljake sisteme. (DIN
40719 deo 6 je IEC-60848 sa detaljnim primerima iz MRU-a.) Daje
uputstva o nainu prikaza i razradiema delovanja.

- BS 6739 - Instrumentacija u upravljanju procesima - projektovanje instalacija i

ispitivanje.Ovaj standard u nedostatku novog preporuuje IEC TC 65.
( Izaao je nacrt IEC 61912)
Ostali standardi proizilaze iz gore navedenih koje razra|uje TC 3 i TC 65 iz IEC-a
koje preuzima JUS(SRPS..).
NAPOMENA:u posebnom prilogu dat je detaljniji spisak standarda i regulative

3 KOMENTAR SADRAJA

3.1 Opti deo

Sadri opte podatke o firmi i zaposlenim da ispunjavaju uslove za izradu tehnike
dokumentacijei shodno vaeoj zakonskoj regulativi.

3.2 Tekstualni deo tehnike dokumentacije

__________________________________________________________________________________ 11
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

3.2.1 Projektni zadatak

Sa detaljno opisanim zahtevom kupca o vrsti i obimu tehnike dokumentacije za
dato postrojenje kao i podloge po kojima }e se raditi.Idejni projekat (ukoliko
postoji) je sastavni deo Projektnog zadatka
Projektni zadatak treba da bude potpisan i overen od strane kupca.

3.2.2 Tehniko - tehnoloki opis(obrazloenje usvojenih reenja)

Daje se detaljni opis realizacije automatizacije za odreeni tehnoloki proces
-PRILOG 3

3.2.3 Opti i tehniki uslovi izvoenja radova (graenje)

Daju se opta i tehnika uputsva kod izvoenja montae i ispitivanja.

3.2.4 Prorauni i provere

Svi neophodni prorauni vezani za izabranu opremu i instalaciju.

3.2.5 Posebni prilozi

3.2.5.1. Posebni prilog o primenjenim propisanim merama zatite na radu

Iko je ovaj Zakon prestao da vai stupanjem novog Zakona o bezbednosti i

zdravlju(Sl. Glasnik RS br.101/21.09.05) ali su ostala skoro sva podzakonska akta kao
i u samom Zakonu akt o proceni rizika i mere za otklanjanje to je potreban da
ovaj prilog ostane .
Sadri nabrojane mogue opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri radu
i odravanju datog postrojenja, kao i nain za njihovo otklanjanje.
Inae kompletnu problematiku zatite na radu uskla|uje se prema zahtevima i
direktivama Evropske unije.

3.2.6.2 Posebni prilog o ekologiji(zatiti ivotne sredine)

Po potrebi, zavisno od projekta.

3.2.8 Specifikacija opreme i materijala

Za mernu opremu mogu se dati tehnike listove instrumenata - koji su detaljne
specifikacije instrumenata u pogonu, gde su jasno definisane potrebne
konstruktivne karakteristike instrumenata i procesni podaci o fluidu na kojem se
nalazi merni instrument
Na ovaj nain je omoguena pravilna nabavka i isporuka traenog instrumenta.
Procesne podatke obezbe|uje kupac ili tehnolog zaduen za isti projekat.

3.2.7 Predmer i predraun

Daje koliinu i cene kotanja opreme i materijala predvi|enih u projektu
sa domaeg i inostranog trita.
Potrbno je da se predvidi i cena kotanja,izrade Software-a, montanih radova,
funkcionalnih ispitivawa i putanja u rad, ve prema tome kako je ugovoren posao.
Navedene cene u Predmeru i predraunu slue za priblino definisanje, investicione
vrednosti posla iz domena automatike.

3.2.10. Pregled primenjenih standarda i propisa u projektu

Oznaavanje- simboli i skraenice

__________________________________________________________________________________ 12
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

Spisak standarda, propisa i preporuka upotrebqenih pri izradi tehnike

dokumentacije gde je dato objanjenje i znaenje istih.
Ukoliko nisu primenjeni vaei standardi, iz nekih razloga,dati razjanjenja i
i prilog primenjenih odnosno naina obeleavanja.

3.2.9. Lista merno upravljakih krugova

ini pregled svih mernih, upravljakih i regulacionih mesta u pogonu. U ovim
listama dat je detaljni pregled svih crtea i drugih dokumenata koji prikazuju
dispozicije same opreme kao i mesta generisanja funkcija, eme povezivanja i druge
informacije vezane za odreeno merno odnosno upravljako mesto.
Ova tabela je korisna i sa aspekta provere da li je za odre|eni merno upravqaljki
krug ura|ena sva potrebna dokumentacija.

3.3 Grafiki deo dokumentacije

Obuhvata crtee dispozicija i eme povezivanja koje omoguuju fiziku i
funkcionalnu realizaciju odabranog koncepta merenja i upravljanja datim
postrojenjem.

3.3.1 Situacioni plan objekta

3.3.2 Tehnoloke eme ( P & I dijagrami. )-EME CEVOVODA I INSTRUMENATA

(JUS M.E4.O21-eme procesnih postrojenja)
To su tehnoloki crtei cevovoda, mainske opreme i instrumentacije na kojima je
simbolino prikazan procesni tok fluida kroz postrojenje sa ucrtanim mernim
mestima instrumenata i njihovim tano naznaenim funkcijama. Standardom je obezbeena
identifikacija i simboliko oznaavanje kljunih funkcija nekog instrumenta. Detaljnija
objanjenja
vezana za konkretni instrument se daju u okviru posebnih specifikacija, tabela, listi podataka i
sl.
Crtei se proveravaju i dopunjuju sa aspekta merenja i upravljanja i prilau uz
ostalu tehniku dokumentaciju projekta.
Tehnoloke eme obezbeuje kupac.
Za funkcionalni prikaz instrumentacije koriste se simboli iz "DRAFT"-a
( JUS / IEC) / ISO deo 6. To je revidovan standard ISA, ISO 3511 i JUS M.A0.100
NAJNOVIJEIzaao je standard ISO 14617-6

Ako se neki drugi standardi primene naprimer KKS(najee u TE I TO), ISA-S5...

(u petro-hemijskoj industriji) i sl. daje se prilog istih.

3.3 .3 Dispozicioni crtei

Daju pregled postrojenja ili celog kompleksa sa ucrtanom opremom u procesu,
komandnom prostorijom i ostalim objektima, kablovskim trasama i razvodom
elektrinog i pneumatskog napajanja i drugim elementima potrebnim kao osnova za
odreivanje mesta novim kablovima ili pneumatskim vodovima.
Postojee ili nove kablovske trase koje se koriste u datom projektu se istiu na
odgovaraju}i nain na crteu i tako obraeni dispozicioni crtei postaju deo
tehnike dokumentacije projekta.
Dispozicione crtee obezbe|uje kupac, ili se nalaze u ve ura|enom i dostavljenom
mainskom projektu.

__________________________________________________________________________________ 13
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

3.3.4 eme konfiguracije sistema upravljanja i nadzora

Prikazuju osnovnu konfiguraciju usvojenog koncepta sistema merenja i upravljanja od
primarnih raunara - PLC-a, lokalne mree, pa do nadzornih stanica.

3.3.5. eme povezivanja merno-upravljakih krugova(petlji)

(Interconnection diagrams, Loop drawings, Circuit diagams)
Po pravilu eme povezivanja vezane su za odreeni merno-upravljaki krug (uz
oznaavanje veze sa drugim krugovima i sistemima) i treba da nosi poseban broj
crtea uz mogunost da ima vie listova.
Svrha M-R kruga(petlje-konture) je da detaljno kroz Hardware-ske i Software-ske
elemente prikae delovanje, funkcije i meusobne veze elemenata to
pojednostavljuje montau, ispitivanje i kasnije odravanje.Ove eme objedinjuju i
funkcionalnost i povezivanje elemenata kao i lokaciju pojedinih elemenata.Neki ih
zovu eme delovanja.
Radi jednoznanosti obeleavanja potrebno je da se i funkcionalno obelee
odreeni elementi prema P & I dijagramu (ako postoji i drugo Hardware-sko
obeleavanje funkcionalnih elemenata.
Takoe i druge funkcionalno-tehnoloke celine (sekvence, odnosno funkcionalni
blok dijagram - "SAMA") trebalo bi da imaju svoj posebni broj crtea.
to se tie obeleavanja opreme i instalacionih elemenata postoje dva pristupa;
Prvi da se merna oprema obeleava funkcionalnim simbolima(RT-....,TT-....,) a da se
instalacije obeleavaju prema elektriarskim JUS.N.A3.750.
Drugi nain je da se kompletno obeleavanje uradi prema standardu JUS.N.A3.750.
Treba napomenuti da je u pripremi novi standard JUS/IEC 61346 Industriski
sistemi,instalacije i oprema za oznaavanje i pokriva JUS.N.A3.750,ISO 3511
(ISO 14617-6), ISO DIS 1219-2.
Ako se dokumentacija, na zahtev investitora, radi sa drugim standardima, obavezno
mora da se da prilog o nainu obeleavanja i primenjenim standardima.

3.3.6 eme procesnog povezivanja i ugradnje

Definiu sve elemente potrebne za montau mernog instrumenta u pogonu kao i
nain postavljanja i povezivanja sa ostalom opremom.

3.3.7 Ormani i pultevi

Uz nabrojanu grafiku dokumentaciju koja je sastavni deo projekta prilau se i
crtei tabli, ormana i pulteva, gde se prikazuju izgledi tih elemenata, dimenziono
se definiu i daje se raspored opreme u ormanima.
Crtei prikljunih letvi tako|e su sastavni deo grafikke dokumentacije.

3.4 SOFTWARE
Ukoliko se u okviru glavnog-izvodakog projekta radi i Software, mada taj projekat
mora da se podvede pod izvo|akim zbog potpunog definisawa Hardware-a, ili da
se posebno tretira, onda je potrebno da sadri sledeu dokumentaciju izmeu
ostalog:

3.4.1. Projektni zadatak za aplikativni software (overen od strane kupca).

3.4.2 Detaljne funkcionalne podloge na jedan od naina koji propisuje standard
JUS/IEC 61131 prilagoene izabranoj raunarskoj oprem i softveru.
3.4.4. Liste signala (analognih ulaza i izlaza, digitalnih ulaza i izlaza sa potrebnim
informacijama.)
3.4.5. Listing programa
__________________________________________________________________________________ 14
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

Napomena:
Izrada tehnike dokumentacije za bilo koju vrstu projekta je odgovoran i detaljan
posao pri emu se projektni tim na elu sa odgovornim projektantom rukovodi
prema dostavljenim podlogama i svu dokumentaciju usklauje preporuenim vaeim
standardima i propisima za odredenu vrstu projektovanja
Kandidat kod polaganja strunog ispita ima ulogu Odgovornog projektanta.

PRILOG 1: PD - GP
PODLOGE ZA IZRADU GLAVNOG PROJEKTA

Za izradu Glavnog projekta neophodno je da kupac(investitor) obezbedi sledee podloge:

- projektni zadatak,
- idejni projekat merenja, regulacije i upravljanja (ukoliko postoji),
- sistem oznaavanja (ukoliko kupac zahteva),
- reenje nadlenog organa o odreivanju Ex zona opasnosti (ukoliko postoje),
- tehniko-tehnoloki opis postrojenja, reim njegovog rada i nain njegovog voenja-
nivo i hijerarhija voenja procesa,
- P & I dijagrami sa unetim simbolima shodno usvojenom sistemu obeleavanja,
- listu merno-regulacionih mesta sa osnovnim karakteristikama mernog fluida, opsega
merenja i funkcijama (prema obrascu izvoaa ili sopstvenom),
- definisanje metode merenja (ukoliko tehnolog insistira),
- lista elektrinih motora i drugih potroaa sa osnovnim funkcionalnim
karakteristikama (prema obrascu izvo|aa ili sopstvenom),
- popunjene upitne listove za merne prigunice, regulacione ventile i drugo (prema
obrascu izvo|aa ili proizvoaa),
- crtee cevovoda i posuda sa dimenzijama i sa obeleenim mernim mestima i
poloajem prikljuaka,
- crtee osnova objekta po kotama, podunim i poprenim presecima (na pausu, el. mediju
ili transparentu) sa obeleenim poloajem merno-regulacionih mesta i glavnim
kablovskim trasama,
- gra|evinske osnove i preseke komandne prostorije,
- pregled mogunih mesta podrazvoda i mernih pretvaraa,
- algoritme upravljanja sa blokadom i zatitom-funkcionalne eme upravljanja i
regulacije (logike dijagrame, blok dijagrama - "SAMA"),
- listu postavnih vrednosti za alarme i blokade klasinog ili raunarsklog sistema sa
definisanjem kategorije prioriteta,
- podatke o naponima napajanja i eme razvoda,
-eme elektrinog povezivawa niskonaponskih i visokonaponskih motora i drugih
podsistema - "paketnih jedinica" kao i granice prikljuenja,
- izgled sinoptika ili monitoring slika, kao i vrsta protokola,
- za kupljenu MRU opremu od strane kupca kompletne kataloge sa podacima potrebnim za
projektovanje (dispozicioni crtei sa dimenzijama, prikqucima, nainom ugradnje i sl.
uputstvo za rad i odravanje). Ukoliko oprema nije kupljena odrediti na osnovu ije
opreme treba raditi projekat.

PRILOG 2: SD GPR

SADRAJ GLAVNOG PROJEKT

1. Opti deo tehnike dokumentacije
__________________________________________________________________________________ 15
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

- Naslovna strana
- Sadraj - (moe biti iz 2 dela):
1. lista tehnike dokumentacije + sadraj knjige
2. sadraj - tehnika dokumentacija projekta
- Reenje o upisu firme u sudski registar i licence
- Spisak projektanata i saradnika
- Reenje o naimenovanju odgovornog projektanta kao i vrioca unutranje kontrole
kvaliteta (nije obavezno)
- Odgovarajuu LICENCU odgovornog projektanta (i projektanata
saradnika)
- Izvetaj vrioca unutranje kontrole(nije obavezno)
- Potvrda o meusobnoj usaglaenosti projekata
- Saglasnost kupca

2. Tekstualni deo tehnike dokumentacije

2.1. Projektni zadatak (sa pregledom osnovnih podataka i podloga po kojima se radi projekat-
navesti priloge uz projekat)
2.2. Tehniko-tehnoloki opis (sa obrazloenjem izabrane koncepcije) PRILOG 3
2.3. Tehniki uslovi montae
2.4. Prorauni i provere
2.5. Pregled primenjenih standarda i propisa
2.6. Poseban prilog o primenjenim propisanim merama zatite na radu
2.7. Specifikacija opreme i materijala
2.7.1. Sistem za nadzor i upravlanje
2.7.2. Ormani, table, pultevi
2.7.3. Merna oprema (teh. list. inst.)
2.7.4. Natpisne tablice
2.7.5. Lista kablova
2.7.6. Montana oprema i materijal za elektrino povezivanje
2.7.7. Montana oprema i materijal za procesno povezivanje
2.7.8. Ostali montani i potroni materijal
2.8. Predmer i predraun opreme i radova (kao rekapitulacija)
2.9. Simboli i skraenice-oznaavanja
2.10. Lista merno-regulacionih krugova
2.11 Razne liste - po potrebi bilo kao prilog ili rad projektanta (liste motora i drugih
pogona, razmena signala, alarma, MPL-a i sl. prorauni blendi i ventila itd

3. Grafiki deo tehnike dokumentacije

3.1. Situacioni crte

3.2. P&I dijagrami -crtei cevovoda i instrumenata
3.4. eme konfiguracija sistema upravljanja i nadzora
3.5 eme povezivanja MRU-krugova
3.5. Ormani, table, pultevi (dimenzione skice, prednji izgledi, raspored opreme u
ormanima , eme napajanja, prikljune letve(kleme) odnosno prikljuni planovi itd.)
3.6. eme procesnog povezivanja i ugradnje
3.7. Dispozicioni crtei (komandne prostorije, opreme u procesu, kablovske trase, kod
veih objekata razvod elektrinog ili pneumatskog napajanja i sl.)

Software
__________________________________________________________________________________ 16
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

3.8. Projektni zadatak za aplikativni software za nadzorni sistem (overava kupac)

3.9. Funkcionalne podloge - npr logike eme - kao prilog (ako radi projektant
kupac-tehnolog overava )
3.10. Opis sistema za upravljanje i nadzor
3.11. Liste signala (analognih ulaza - izlaza, digitalnih ulaza - izlaza) sa potrebnim
informacijama
3.12. Listing programa

PRILOG 3

TEHNIKO-TEHNOLOKI OPIS

1. UVOD
2. MAINSKO-TEHNOLOKO REENJE
2.1. Opis
2.2. Upravljanje tehnolokim procesom

3. KONCEPCIJA SISTEMA AUTOMATIZACIJE

3.1. Konfiguracija sistema
3.2. Realizacija funkcija merenja i upravljanja
3.2.1. Vrste instrumenata i metode merenja
(Metode merenja i akvizicija podataka)
3.2.2. Upravnjanje i nadzor
- regulacija
- komandovanje
- signalizacija
- logika
- nadzor
3.2.3. Prenos podataka (signala)
3.2.4. Napajanja - sistem besprekidnog napajanja

4. RAUNARSKI SISTEMI
4.1. HARDWARE
- Procesni raunari
- Raunarska mrea - prenos signala
- Nadzorno-upravljake stanice
4.2. SOFTWARE
- Sistemski
- Aplikativni

5. SMETAJ OPREME I KOMANDNE PROSTORIJE

(KC, pult, pomoni ormani, komandne prostorije, pano, kablovi i dr.

__________________________________________________________________________________ 17
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

D. SKRAENICE I OZNAKE U PROJEKTU

SLOVNI SIMBOLI ZA MERNE I REGULACIONE FUNKCIJE

Tabela data na osnovu ISO 14617-6

Slovni Prvo slovo Promene Slede}e slovo
simbol Merena promenljiva ili Funkcija
po~etna promenljiva
A Alarm
B Prikazivanje diskretnog stanja
C Regulacija
D Gustina Razlika
E Elektri~na promenljiva Funkcija senzora
F Protok Odnos, deo
G Polo`aj ili du`ina Posmatranje (nadgledanje)
H Ru~na komanda
I Pokazivanje (indikacija)
J Snaga Ispitivanje
(skaniranje)
K Vreme Vremenska
procena promene
(brzina promene)
L Nivo
M Sadr`aj vode ili vlage Trenutno
N Kori{}enje prepu{teno Kori{}enje prepu{teno izboru
izboru korisnika korisnika
O Kori{}enje prepu{teno
izboru korisnika
P Pritisak, vakuum Povezivanje ispitne ta~ke
Q Kvalitet Celokupno ili
na primer: analiza zbirno
koncentracija
provodnost
R Nuklearno zra~enje Registrovanje ili zapisivanje
S Brzina ili u~estalost Komutiranje ili prekidanje
T Temperatura Funkcija transmitera
U Vi{estruka promenljiva Vi{estruka funkcija
V Viskoznost Poreme}aj procesa izazvan
ventilom, pumpom itd.
W Te`ina ili sila Umno`avanje
X Neklasifikovana Neklasifikovana funkcija
promenljiva
Y Kori{}enje prepu{teno Konvertovanje, izra~unavanje
izboru korisnika
Z Broj doga|aja ili koli~ina Sigurnosno dejstvo ili dejstvo u
slu~aju opasnosti

__________________________________________________________________________________ 18
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

B
LIC LIC
9603 9601

LT LT
9603 9601

C
LSAL LS LSAL LS
9604 9604
R10.1 LCV 9602 9602
R10.2 LCV
9603 M 9601 M

STARA STARA IZ HPV-a

E
KOTLARNICA PUMPARNICA

Kupac: Naziv: List:

1 F
P&I
REZERVOAR RASHLADNE VODE R10 Listova:
1
Objekat: prilog-crte:
Ime referentni crte: 102

Primer 1

Ovaj primer prikazuje primenu funkcionalnog oznaavanja na P&I dijagramima (vidi objanjenje pod
3.22 prema YUS M.E4.021-ema cevovoda i instrumenata) . Identifikacija funkcije svakog instrumenta
se sastoji od slova, prikazanih u tabeli. Oznaka se sastoji od prvog slova koje oznaava tip merene ili
aktivacione promenljive i jednog ili vie narednih slova koji oznaavaju funkciju (operaciju) koji dati
elemenat vri.
Funkcionalna identifikacija instrumenta se vri prema njegovoj funkciji u sistemu, a ne
prema konstrukciji. Oznake procesne opreme (kotlovi, rezervoari, pei, motori, pogoni...) nisu deo ovog
standarda, i koriste se iskljuivo u cilju ilustrovanja primene simbola instrumentacije
Na crteu je prkazana tehnoloka oprema- dva rezervoaraR10.1 i R10.2 sa cevovodima i ostalom
armaturom kao i merna mesta odnosno izvrni organi sa funkcijama. Regulie se nivo vod pomou
kontinualnog meraa nivoa

__________________________________________________________________________________ 19
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

LT-9601 i regulacionog ventila LCV-9601 kao izvrnog organa za rezervoar R10.2 odnosno za
rezervoar R10.2 regulacioni krug LIC-9603.Takoe meri se nivostatom nivo u jednoj taki u oba
rezervoara i funkcionalno oznai emu slui to merenje.Ovde je vano primetiti da se realizacija
funkcija koje se obavljaju u raunarskom sistemu nalaze u estouglu a hrardverski u krugu .......

HIC HS
6492 6493

GI GT GT GI
M M 6493 6493
6492 6492 A

HIC HS
HCV HV
TE 7592 7593
6492 6493
6458
GI GT M GT M
7592 7592 7593
TT

* 6458

*
FE TOPLA RECIRKULACIJA HCV GI HV
TE
6456 PISZAL PT 7558 7592 7593 7593

KOLEKTOR 26
7506 7506
FT
7556 TT B

*
7558
FISH OD KOTLA 4
TT TE FE
7502 7502 7556
7556
HIS HIS
TISZAH
7543.1 7543.2
7502

TCV TICSAH TCV TICSAH

M M
6458 6458 7558 7558
OD KOTLA 5
M
RCP1 RCP2 M
C
GT
6458
VK 7 FISH
GT
7558

GI
PISLH
7505
PT
7505
* TE TT
7555
GI
7558
6458 7557 7557 FT
7555
FISZAL
7503
FT
7503
TICSHL
7557 FE*
FE
7503
* 7555

GI D
7557
TCV
GT M 7557
7557

TT TE
7504 7504

TI HLADNA RECIRKULACIJA
7504
E
HS M
7591
GI GT HV
7591 7591 7591 NAPOMENA:
1. MERENJA OZNA^ ENA ZVEZDICOM (*) SU
POSTOJE] I INSTUMENTI I NISU PREDMET
OVOG PROJEKTA.

Kotao 6 i 7 K6, K7 1 F
P&I Dijagram NAPAJANJE KOTLOVA VODOM
1
Objekat: prilog-crte`
101

primer 2(Sloeniji teh.proces)

__________________________________________________________________________________ 20
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

SLOVNI SIMBOLI ZA OZNAAVANJE VRSTE ELEMENATA

Tabela preuzeta iz standarda JUS N.A3.750(IEC 750)
Slovna Vrsta elementa Primeri
oznaka
A Sklopovi (funkcionalne jedinice), Pojaava~ koji koristi diskretne komponente,
podsklopovi magnetni poja~ava~, laser, maser, {tampana plo~a
B Pretvara~i neelektri~ne veli~ine u Termoelektri~ni element, fotoelektri~ni element
elektri~nu veli~inu i obrnuto: (elektri~ni) dinamometar, kristalni pretvara~,
mikrofon, zvu~nica, zvu~nik, slu{alica
C Kondenzatori
D Binarni elementi, linije za ka{njenje, Digitalna integrisana kola i elementi, linija za
magnetne memorije sa jezgrom ka{njenje, bistabilni element, monostabilni element,
magnetna memorija, sa jezgrom, registar (binarnih
stanja), jedinica magnetne trake, jedinica magnetnog
diska
E Razno Element za osvetljenje, elementi za zagrevanje,
elementi koji nisu specificirani u ovoj tabeli
F Za{titni elementi Osigura, odvodnik prenapona
G Generatori, jedinice za napajanje Rotacioni generator, rotacioni pretvara frekvencije,
akumulator, oscilator, kristalni oscilator
H Signalni elementi Opti~ki i zvu~ni indikatori
J - -
K Releji, kontaktori
L Kalemovi, induktivni elementi Induktivni kalem, prigu{nica, redne i paralelne
reaktanse
M Motori
N Analogni elementi Operacioni poja~ava~, hibridni analogno-digitalni
uredjaj
P Oprema za merenje, oprema za ispitivanje Pokazni i upisni merni uredjaji i brojila, signal-
generatori, satni mehanizmi
Q Rasklopni aparati za energetska kola Prekida~, rastavlja~
R Otpornici Promenljivi otpornik, potenciometar, otpornik, {ant,
termistor
S Rasklopni aparati u upravlja~kim kolima, Upravlja~ka sklopka, pritisni taster, bira~ka sklopka,
bira~i grani~na sklopka, obrtni bira~i, stepen za povezivanje
T Transformatori Naponski transformator, strujni transformator
U Modulatori, pretvara~i Diskriminator, demodulator, pretvara~ frekvencije,
koder, dekoder, invertor, konvertor, telegrafski
translator

V Elektronske cevi, poluprovodnici Elektronska cev, gasna cev, dioda, tranzistor, tiristor
W Vodovi, talasovodi, antene Provodnik, kabl, sabirnica, talasovod, usmereni
spre`nik, dipol, paraboli~na antena
X Priklju~ci, utika~i, priklju~nice Utika~ i priklju~nica, {tipaljka, ispitni ~ep, priklju~na
tabla, priklju~na letvica, kablovska zavr{nica (glava)
Y Elektri~ni pokretni mehani~ki uredjaj Ko~nica, spojnica, ventil
Z Optere}enje za korekciju, hibridni Kolo za simetriranje, kompandor, ekspandor, kristalni
transformatori, filteri, korektori, filter, mre`a
Napomena: Ukoliko se jedan elemenat mo`e ozna~iti sa vi{e razli~itih oznaka, treba koristiti najprecizniju oznaku

__________________________________________________________________________________ 21
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

Primer: SKRA]ENICE I OZNAKE KORIENE U PROJEKTU (VIDI 3.1.10)

Skra}enica Zna~enje
PLC programabilni logi~ki kontroler (Programmable Logical Controller)
UPS ure|aj za besprekidno napajanje ("Uninteruptible Power Supply")
PS modul napajanja ("Power Supply")
IM interfejs modul ("Interface Module")
CPU centralna procesorska jedinica ("Central Processing Unit")
CP komunikacioni procesor ("Communication Processor")
AI modul analognih ulaza ("Analog Inputs")
DI modul digitalnih ulaza ("Digital Inputs")
DO modul digitalnih izlaza ("Digital Outputs ")
+NX.(1, 2, 3, 4, R) Ormani za MRU-u opremu u komandnoj prostorij
+RO....(402, 502, 801) Ormani u pogonu (ran`irni)
L1, L2, L3, L1S, L11, L12, Razvod napona 220V, AC
L13, L14
L+, L+1, L+2, L+3, L+4, L+5, , Razvod napona 24V, DC
L+110, L+120, L+130 Razvod napona 120V, DC
-X...A Priklju~ne letve za signalne vodove (4-20mA)
-X...B Priklju~ne letve za signalne vodove (0-5A)
-X...C Priklju~ne letve za 24V DC
-X...D Priklju~ne letve za 220V AC
-X...F Priklju~ne letve za 120V DC
-X...N Priklju~ne letve za 380V AC
-X...Ex Priklju~ne letve za (4-20mA)Ex
-...WM... Kablovi za merne signale (4-20mA, 0-5A)
-...WS... Kablovi za binarne signale (220V, AC)
-...WB... Kablovi za blokadu (upravlja~ki)

E. TEHNIKA REGULATIVA I STANDARDI MRU_a

OPTE O STANDARDIMA,

,Standard je objavljen dokument koji sadri tehnike specifikacije ili druge kriterijume neophodne da
osiguraju da e materijal ili metoda dosledno da zadovolje potrebe za koje je predvien".

Na bazi ovog citata,dakle, razlikujemo standarde za proizvod (HW, SW, procesne materijale i usluge),
procese i sisteme. Po naim Zakonima o standardizaciji - standard je tehnika norma (dobrovoljna za
korienje) i treba da je usaglaen sa meunarodnim i evropskim ili industrijski razvijenim zemljama a
Institut za standardizacijuSrbije je nadlean.Sprovoenje nacionalne standardizacije regulisano je
drugim Zakonima, a iz njih se donose i tehniki propisi i preporuke. Standardi koji su vezani za
tehnike propise su u obeveznoj primeni.

Treba napomenuti da je na osnovu l.15 (Sl. list SRJ br.4/97) doneto uputstvo o automatskom
preuzimanju od IEC-a kao JUS IEC -----. Isto vai i za ISO kao i standarde Evropske Unije (CEN,
CENELEC, ETSI i dr.). Preporuka je da se , prate svetski trendovi i koriste IEC, ISO i drugi priznati
svetski standardi koje poseduje Savezni Zavod za standardizaciju ukoliko ih na Institut nije
verifikovao.U zadnje vreme sve vie se forsiraju standardi Evropske Unije u svim oblastima I naa
drava ih preuzima I prilagoava kao SRPS EN....

Standardizacija je bitna oblast na podruju ekonomskih odnosa jer se njom uklanjaju tehnike i
druge prepreke u prometu roba i usluga.Treba napomenuti da Svetska trgovinska organizacija STO
(WTO) podrava rad na standarizaciji kako meunarodne tako i regionalne(dravne) organizacije u
cilju eliminisanja netransparentnost prilikom trgovine.

__________________________________________________________________________________ 22
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

Oznaavanja standarda: SRPS umesto SCS i JUS

23. februara 2007. godine vrilac dunosti direktora Instituta za standardizaciju Srbije doneo je Reenje
o oznaavanju standarda i srodnih dokumenata u Republici Srbiji (Slubeni glasnik Republike Srbije,
br. 27/2007). Njime se utvruje da se standardi i srodni dokumenti koje donosi Institut za standardizaciju
Srbije, tj. srpski standardi i srodni dokumenti oznaavaju oznakom koja poinje skraenicom SRPS. ..
Skraenica JUS je koriena za oznaavanje jugoslovenskih standarda od 1952. godine do 31.
decembra 2005. godine. Zakonom o standardizaciji (Slubeni list Srbije i Crne Gore, br. 44/05), koji je
donesen 22. oktobra 2005. godine u tadanjoj dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora i u primeni je od 1.
januara 2006. godine, utvreno je da se srpsko-crnogorski standardi i srodni dokumenti oznaavaju
oznakom koja poinje skraenicom (akronimom) SCS. Po prestanku dravne zajednice Srbija i Crna
Gora prestala je i potreba za korienjem skraenice SCS pa je pomenutim reenjem ona zamenjena
skraenicom SRPS.
Skraenica SRPS predstavlja skup slova koji ine prva tri slova rei srpski (ili srpska) i
prvog slova rei standard (ili standardizacija).
U organizacionim jedinicama (odelenjima) Instituta, odnosno pojedinanim irim oblastima
standardizacije, planira se donoenje standarda i srodnih dokumenata: Pored oznake svakog srpskog
standarda, odnosno srodnog dokumenta, po pravilu, je data oznaka evropskog ili meunarodnog
standarda sa kojim se vri usaglaavanje, tj. dokumenta koji predstavlja osnovu za izradu srpskog
standarda,odnosno srodnog dokumenta

Oznake komisija za standarde usklaene su sa oznakama tehnikih komiteta Evropskog komiteta

zastandardizaciju (CEN), Evropskog komiteta za elektrotehnikus tandardizaciju (CENELEC),
Meunarodne organizacije zastandardizaciju (ISO), Meunarodne elektrotehnike komisije (IEC), kao i
sa oznakama potkomiteta Zdruenog tehnikog komiteta ISO/IEC JTC 1 (Informaciona tehnologija
:
Institut za standardizaciju Srbije, Stevana Brakusa 2, 11030 Beograd

Telefoni: (011) 3541-260, 3541-261, 3541-262, 3541-263 * Telefaksi: (011) 3541-257 i 3541-258 * e-mail:

mailto:jus@jus.org.yu

STANDARDI U OBLASTI MERENJA I UPRAVLJANJA

Radi donoenja standarda i preporuka za primenu u industrijskom kompleksu u svetu deluju tehniki
komiteti ISO TC184 Sistemi za industrijsku automatizaciju i integraciju kao i IEC TC65 - Merenje i
upravljanje u industrijskim procesima. Postoji zajedniki komitet ISO/IEC (SCIA) koji radi na
standardizaciji u medjunarodnim okvirima i odnosi se na uredjaje i sisteme koji rade sa elektrinim,
pneumatskim, hidraulinim, mehanikim i drugim sistemima za merenje i upravljanje.
Prema meunarodnom i domaom klasifikacijom standarda ICS pod 25.040.20 egzistira INDUSTRISKI
AUTOMATIZOVANI SISTEMI (INDUSTRIAL AUTOMATION SYSTEMS AND INTEGRATION-ICS Code
25.040.20) i za ovu oblast postoje na stotine tehnikih standarda i preporuka i svi su vezani za
proizvodnju. Ovde je obuhvaena i automatizacija pojedinih ureaja ,masina i sl. I podeljeno je u 4
grupe.Jedina grupa koja je vezana za investicionu izgradnju je ona koju obrauje IEC-TC65(KSN-65)
Merenje i upravljanje u industrijskim procesima- INDUSTRIAL PROCESS MEASUREMENT AND
CONTROL (I&C ili MEASUREMENT&CONTROL). Pod CONTROL - upravljanje se podrazumeva i
regulacija i monitoring(nadzor) .
Za oblast MERENJE I UPRAVLJANJE U INDUSTRISKIM PROCESIMA(INDUSTRIAL- PROCES
MEASUREMENT AND CONTROL) Komisija za standarde KSN 65 odnosno IEC TC 65 pokriva
itavu oblast od senzora (davaa),izvrnih organa,ureaja za generisanje signala do aplikativnih
__________________________________________________________________________________ 23
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

Software-a kao i sve druge aktivnosti oko realizacije projekata(tehnika dokumentacija,gradnja

objekata i sl.)Osim ove komisije KSN 65 odnosno IEC 65 treba imati u vidu i druge TC-e koji su
vezani za,,nau" oblast kao to su:

- IEC TC 3 (KSN3) jedan je od najstarijih komiteta koji je radio na smbolima za eme-sada

pokriva STRUKTURU INFORMACIJA ,DOKUMENTACIJU I GRAFIKE SIMBOLE. Polaz
je za primenu u mnogim oblastima pa za IEC TC 65.
- IEC/ISO JTC1 Tehniki komitet za informacione tehnologiju
- IEC TC 57 (KSN 57) Tehniki komitet za upravljanje i komunikacije u energetici
- IEC TC 44 (KSN 44) Tehniki komitet za upravljanje mainama-robotima
- IEC TC 31(KSN 31) Ureaji za rad u eksplozivnoj atmosferi
- IEC TC79(KSN 79) Alarm
- IEC 60730-1 technical committee 72:Automatic controls for household use.

Napomena : Novom organizacijom Instituta za standardizaciju KSN 65 vezana za IEC 65 odnosno sada
KSN NO65.. sa podkomitetima sada je u okviru odelenja B.3 Informacione tehnologije i primenjena
informatika
140 N065 Funkcijski blokovi 9 9
141 N065A Merenje i upravljanje industrijskim procesima 8 8
142 N065B Merenje u industrijskim procesima - Ureaji 2 2
143 N065CX Industrijske sabirnice 85 85
144 N065D Upravljanje industrijskim procesima .
Vano je imati u vidu da e ubudue skoro svi biti oznaavani sa SRPS EN..
ali ostaju isti brojevi kao kod IEC....ISO... ,IEC/ISO...

Vaniji standardi ,propisi i preporuke kod projekata Merenja i upravljanja:

1. Automatsko upravljanje. Termini i definicije (JUS N.AO.351/83),(JUS-nacrt)IEC 60500-351.

2. Grafiki simboli za funkcionalno oznaavanje merenja i upravljanja u industrijskim procesima.
Osnovni principi (JUS M.AO.100/79), odnosno ISO 3511 (za ostale delove-4 dela) sada je izaao(
JUS) ISO 14617-6.
3. eme procesnih postrojenja JUS M.E4.021/98
4. Izrada funkcionalnih ema za sisteme upravljanja GRAFCET za sekvencijalno upravljanje (JUS
IEC 60848)
5. Grafiki simboli u emama za logike binarne funkcije (JUS IEC 60617-12) i analogne funkcije (JUS
IEC 60617-13)
6. Priprema dokumentacije koja se koristi u elektrotehnici JUS IEC 61082 (6 dela) sa svim vaeim
JUS/IEC/ISO prateim standardima citiranim u ovom standardu
7. Industrijski sistemi instalacije, oprema i industrijski proizvodi oznaavanje JUS IEC 61346
.ObjedinjujeJUS N.A3.750(IEC750),ISO3511 i ISO DIS 1219-2
8. Dokumentacija softverskog uprav ljanja sistemima i pouzdanost (JUS IEC 61506)
9. Programabilni kontroleri (JUS IEC 61131)
10. Analogni signali jednosmerne struje i pneumatski signali za sisteme upravljanja procesima. Definicije
i vrednosti (JUS L.N4.010/85, JUS N4.011/74)
11. Instalation design of instrumentation and measurement and control systems in the proces industries
IEC 61912-draft (BS 6739)-praktino ,,gradnja objekata".
12. Designation for signals and connections (IEC 61175)-oznaavanje signala i spojeva JUS IEC 61175
13. Pretvarai (transmiteri) JUS IEC 60770
14. JUS IEC 60534 Regulacioni ventili.
__________________________________________________________________________________ 24
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

15. JUS IEC 60584 Termoparovi

16. Radni uslovi za opremu merenja i upravljanja u industrijskim procesima (JUS L.N4.202/1)
Trebalo bi svakako napomenuti preporuke za standarde koje su neki jo uvek u pripremi, draftovima a
to su:

- (JUS) IEC-61508 -Functional safety

-(JUS) IEC-61355 Klasifikacija i oznaavanje dokumentacije za industriska postrojenja, sistema i
opremu
- (JUS) IEC 61069 -Vrednovanje svojstva sistema u zilju ocenjivanja

- (JUS) IEC-61804 zahtevima korisnika (projektni zadatak) u vidu funkcionalnih blokova

- (JUS) IEC 60546 Controllers with analogue signals for use in industrial-process control systems
- (JUS) IEC-62023 - struktura dokuemntacije
- (JUS) IEC 60668 - Dimensions of panel areas and cout-auts for panel and rack- mounted
- (JUS) IEC 61158 Fieldbus standard for use in industrial control systems.
- (JUS) IEC 61 954 Proces data highway for distributed process contrl systems

Ostali standardi i regulativa

Spisak nekih vanih propisa i standarda kao i publikacija (zajedniko za sve oblasti) navodimo I to:

1. Zakon o planiranju i izgradnji ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2009)

3. Zakon o standardizaciji ("Slubeni list SCG", br.44/05).
6. Zakon o telekomunikacijama ("Slubeni glasnik RS", br. 44/2003, 36/2006)
4. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Slubenom glasniku RS", br. 101/2005 od 21.11.2005.
god.)
5. Zakon o zatiti od poara ("Slubeni glasnik SRS", br. 37/88, "Slubeni glasnik RS", br. 53/93,
67/93, 48/94, 101/2005)
6. Zakon o mernim jedinicama i merilima (Sl. list SRJ, br. 80/94)
7. Pravilnik o nainu, postupku i sadrini podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova za izdavanje
licence za izradu tehnike dokumentacije i licence za graenje objekata za koje odobrenje za
izgradnju izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih
licenci ("Slubeni glasniku RS", br. 114/2004 od 18.10.2004. god.)
8. Pravilnik o minimumu tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju investicionih
objekata visokogradnje ("Slubeni glasnik SRS", br. 39/80 od 13.9.1980. godine).
U meuvremenu je donet Pravilnik o sadrini I nainu izrade tehnike dokumentacije za objekte
visokogradnje("Slubeni glasnik SRS", br. 15/2008).
9. Pravilnik o sadrini projekta izvedenog objekta visokogradnje izgraenog, odnosno
rekonstruisanog bez graevinske dozvole ("Slubeni glasnik RS", br. 111/2003 od 13.11.2003.
god.)
10. Pravilnik o sadrini i nainu izdavanja odobrenja za izgradnju i sadrini prijave poetka izvoenja
radova ("Slubeni glasnik RS", br. 60/2003 od 10.6.2003. god.)
11. Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnike kontrole glavnih projekata ("Slubeni glasnik RS",
br. 13/1998 od 15.04.1998. god.)
12. Pravilnik o nainu i postupku vrenja strunog nadzora u toku graenja objekta ("Slubeni
glasnik RS", br. 105/2003 od 28.10.2003. god.).
13. Pravilnik o sadrini i nainu voenja knjige inspekcije i graevinskog dnevnika (Slubeni
glasnik RS", br. 105/2003 od 28.10.2003. god.).
__________________________________________________________________________________ 25
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

14. Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje zavrnih radova u graevinarstvu

("Slubeni list SFRJ", br. 21/90 od 20.4.1990. god.)
15. Pravilnik o sadrini i nainu vrenja tehnikog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole
(("Slubeni glasnik RS", br. 111/2003 od 13.11.2003. god.)
16. Pravilnik o uslovima za bavljenje poslovima unapreenja zatite od poara ("Slubeni glasnik
SRS", br. 26/85)
Vazniji propisi iz el.instalacija
17. Elektrine instalacije niskog napona. Zatita od elektrinog udara (JUS N.B2.741/89)
18. Elektrine instalacije u zgradama. Opte karakteristike i klasifikacija (JUS N.B2.730/84) Izbor i
postavljanje elektrine opreme u zavisnosti od spoljnih uticaja (JUS N.B2.751/88) Uzemljenje i
zatitni provodnici (JUS N.B2.754/88)
19. Pravilnik o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl.list SFRJ br. 53/88,
54/88 i SRJ br. 28/95)
20. Zatita telekomunikacionih postrojenja od uticaja elektroenergetskih postrojenja. Zatita od smetnje
(JUS N.CO.102/88)
21. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za protiveksplozivnu zatitu (Sl.list SFRJ br. 18/81; 62/91 I
10/92) i njemu pripadajui standardi koje izradjuje Komisija KSN 31, i to: JUS N.S8.001/90; JUS
N.S8.003/81, JUS N.S8.006/87; (sada JUS/IEC 79-10); JUS N.S8.008/82; JUS N.010/87; JUS
N.S8.011/91; JUS N.S8.090 (JUS/IEC 79-14); JUS N.S8.101; JUS N.S8.201/87; JUS N.S8.301
(sada JUS/IEC 79-11); JUS N.S8.859/82
22. Uredjaji i sistemi za daljinsko upravljanje JUS/IEC 60870 (6 delova)
23. Daljinsko vodjenje u elektroenergetskim sistemima JUS N.AO.371/92

Literatura iz oblasti zakona, propisa i standard

Nabavka potrebne dokumentacije je mogua na vie naina I to preko Institut za standardizaciju Srbije,
Slubenog glasnika Republike Srbije,razne strune literature ,sajtova kao to je sajt Ininjerske komoreI
sl.
Svakako najlake je preko Saveza mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije (SMEITS) jer
preko svojih izdanja obuhvaena je skoro sva regulative a
naveemo samo neka izdanja:
- G.Dotil: Elektroenergetika (kroz standarde, zakone, pravilnike i tehnike preporuke).
- Lj. Raajski, G. Dotil: Mali elektroenergetski prirunik (MEP), II izdanje, 1997.
- M. Mranov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i graenju objekata-
M.Isailovi: Tehniki propisi o zatiti od poara i eksplozija (s komentarima
-D.Vicovi,Z.Hadi :El. Instalacije niskog napona
Knjige iji je izdava Savez mainskih i elektrotehnikih inenjera i tehniara Srbije (SMEITS),
mogu se nabaviti u prostorijama Saveza, u Beogradu, ulica kneza MIloa 7 (II sprat, soba 29),
tel. 011/3231372, e-mail: smeits@eunet.yu. .

__________________________________________________________________________________ 26
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

F. Primeri ema
+ X,XX Pressure water

13
6
2

4
6
4-20 mA
10 PT
I 5
p +X,XX

8
4-20 mA
10 PT
1 I
p +X,XX
11
8
4 8
7
1
10%

11 8
5 4
4 5
6 6 4 7

6
10%
2 5
12
6 3 4 13 Flange R1/2- .1330
9
3 6 R1/2-M x R1/2-M
12 Bleeder and settling chambler R1/2-M levi .1215
11 Pipe O12x1,5 .1212
2 10 Bracket 2" x 1,5 m .0000
9 Welding stub 21,3xG1/2-M levi .1330
6 8 Gasket O17/O 6,7/2,5 Cu
4 7 Pipe O12x O17xO 6,7 .1330
5 6 Gasket O17/O 11/1,5 Cu
5 Connection male O12x O17xO 11,2 .1330
4 Holender nut R1/2 .1330
3 Double nut R1/2xR1/2-levi .1330
2 Shut off valve R1/2-M Telo .1330
G1/2 A-M x
1 Hight pressure shut off valve Telo .1330
G1/2-F
No. NAME SIZE MATERIAL QTY. NAME
Kupac: List:
09.2006.
GPO 1

PRIMER:ema procesnog povezivanja(HOOK UP) transmitera pritiska

OPERATOR OPERATOR ENGINEERING STATION

PLACE 1 PLACE 2 /DATA BASE
PROCESS PROCESS
SERVER 1 SERVER 2 PRINTER

ETHERNET
(REDUNDANT)

CENTRAL PLC CENTRAL PLC

OR OR OR OR
ES ES ES ES
OC OC OC OC
L PR L PR L PR L PR
I I I I
DU DU DU DU
ON ON ON ON
MO CI MO CI MO CI MO CI
I I I I
JN KA JN KA JN KA JN KA
NI NI NI NI
PO U PO U PO U PO U
MU MU MU MU
NA CP NA CP NA CP NA CP
KO KO KO KO

REDUNDANT FIELD BUS REDUNDANT FIELD BUS

(PROFIBUS-DP OR SIMILAR) (PROFIBUS-DP OR SIMILAR)
F
I
E
L
D

DISTRIBUTED
DISTRIBUTED I/Os
I/Os
IM IM M M M M
S S S S IM IM M M M M
S S S S IM IM M M M M
S S S S IM IM M M M M
S S S S IM IM M M M M
S S S S IM IM M M M M
S S S S IM IM M M M M
S S S S IM IM M M M M
S S S S IM IM M M M M
S S S S IM IM M M M M
S S S S

IM IM IM IM

FIELDBUS (PROFIBUS-DP OR SIMILAR) FIELDBUS (PROFIBUS-DP OR SIMILAR)

OTHER EQUIPMENT OTHER EQUIPMENT

(SPEED CONTROL, BMS) (SPEED CONTROL, BMS)

PRIMER: ema raunarske konfiguracije

__________________________________________________________________________________ 27
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

8
TI-30NA45TI002
NAPAJANJE: -F5 (6A)
A LAJSNA: 10 PY 63 CRTE@BR. A
C007 list 2
RS1 - Faza
RS3 - N

+PANEL 3 -WI-024
IY(St)Y 2x2x0.8
B B

A6/(+)I2

C5/SH2
B6/(-)2
Kanal 2

C
DCS C

A13/A7(+)

B14/A7(-)

A14/SH7

A1/A1(+)

A1/A1(+)
B2/A1(-)

B2/A1(-)
A2/SH1

A2/SH1
Kanal 7 Kanal 1 Kanal 1
Ovaj dokument ostaje u isklju~ivom vlasni{tvu preduze} a MINEL.

D +30CJF01 D
Umno`avanje i upotreba van namene nisu dozvoljeni.

POGON
-WMK-011 -WMK-012 -WMK-070
COMP. TIP "K" COMP. TIP "K" COMP. TIP "K"
E E

30NA45T002 30NA49T002 30NA49T001

+ - + - + -

(PREDVI\ ENO ZA II FAZU)

(REDUNDANTNO)
Kupac: ELEKTRI^ NA [ EMA POVEZIVANJA List:
03.2003.god.
F
2 IZVEDENO STANJE 01.'04. REGULACIJA TEMPERATURE III GPO 1
Sheet: F
Investor:
UBRIZGAVANJEM GRANA I-1 Listova:
1 Analogni priklju~ci 05.'03 REGULACIONI VENTIL 30RL83S001 2
Sheets:
Revizija
Revision
Promena
Change
Ime
Name
Ref. crte`:
Ref. drawing: KCT-412-91 Oznaka:
Code: 2A02E007/1
Objekat:
Object: TE KOSTOLAC - BLOK A2 - 210MW prilog-crte`:
attac.-draw.: E007
1

8
+MCC (+7H26)
+30CJF02 -1WSR-003
LiYCY 25x1,0 POLJE 2
F6: 12
A
F6: 17
A3: 12X

A3: 12Y
L0.13:
LiYCY 25x1,0
-1WSU-002

G5: X7
30RL83S001 -KO
L

G5: Y7,Y8 5 7 9 3
B
D6: 7Y,8Y
G5: X8 21
D6: 7X
13 (INPUT 1) UTRS 03W
D6: 8X
H4: 17 17 (INPUT 2)
L.13:

6 8 10 4
H4: 7

C H4: 8
N L1
LiYCY 25x1,0
B7

C7,C8

B8

B7

B8
C12

-1WSR-004

24V

-
+

C6: 8X
DCS
C6: 7Y,8Y
Ovaj dokument ostaje u isklju~ivom vlasni{tvu preduze} a MINEL.

B2/A1(+)

C2/SH1

D
Umno` avanje i upotreba van namene nisu dozvoljeni.

C6: 7X
Kanal 1 L.13: 4 5 6
C1
A1
A2

L.13:

+30CJF01 +30CDA01

-WSV-005 -WNV-005
POGON -WMP-007
LiYCY 2x1.0
E

XA: 24 23 XA: 1 2 3 4 5 6 7 8

I
30RL83Z001 30RL83S001 (232)
(S1) (S2) ("AUMA")

Kupac: ELEKTRI^ NA [ EMA POVEZIVANJA List:

04.2003.god.
F
2 IZVEDENO STANJE 01.'04.
REGULACIJA TEMPERATURE III GPO Sheet: 2
Investor: UBRIZGAVANJEM GRANA I-1 Listova:
1 05.'03 REGULACIONI VENTIL 30RL83S001 7H26 2 P
PRIMER: Merenja I regulacije-Funkcionalna ema povezivanja

__________________________________________________________________________________ 28
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

+MCC +ORMAN DCS-a

A DI
Br. mod.

A
ON C

A
A1
(3 x 0,4kV, 50Hz)
_B01 _B01
A2

A N

A
OFF

A
C
A1

_B02 _B02
B A2

A
A
C

A
READY A1

_B03 _B03
A2
DCS

A
PROTECTION

A
C

A
A1

LiYCY 30x0.75

-B:
_B04 _B04

-WSS-
A2

LiYCY 30x0.75

A
C

N
DO
-WB- Br. mod.
A

A1
C

START _C01 _C01

A2
A
A
Ovaj dokument ostaje u isklju~ivom vlasni{tvu preduze}a MINEL.

D A1 C
Umno`avanje i upotreba van namene nisu dozvoljeni.

STOP _C02 _C02

A2
A

AI
Br. mod.

Kanal br.
CURRENT mA
B (+)
+

E
MOTOR
C SH
-
A
LiYCY 2x1.0

A
-WMP-

M A
~ C
POGON
Kupac: List:
09.2006.
F MOTOR GPO Sheet: 1
Investor:
Listova:
Sheets: 1

PRIMER: Razmena signala izmeu MCC motora i upravljakog dela

__________________________________________________________________________________ 29
______________
 UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIKE
DOKUMENTACIJE MERENJA I
UPRAVLJANJA

Lll PRIMER 1: Loop dijagram prema ISA Standardu merno-regulacionog kruga(konture)

PRIMER 2

A A

POGON KABL RAZVODNA KUTIJA KABL ORMAN BARIJERA KABL ORMAN U/I MODULA DCS
+RO1F +CO 01

B LAH B
U/I MODUL 640
TIP U/I: TC-IAH-161
E-109-10 JBE-109 ME-109 ME-0103 LOC: RACK 1/SLOT 3
LT-640
blk blk blk blk 23 23
LT + 19 10 10 2 +2 26+ LIC LAL
wh wh wh wh 24 24
640 - 20 1 -3 25- 640 640
S SIGURNOSNA BARIJERA
TIP: MTL 5043 CPU: C200
LOC:R01F 05M09.01 MODUL: 1 LALL
CHANEL: 11
C
640 C

U/I MODUL
TIP U/I: TC-IAH-161
E-109-14 JBE-109 ME-109 ME-0103 LOC: RACK 1/SLOT 3
FT-640 SP NA ISKLJUENJE
blk blk blk blk 29 29 PUMPE GA-640
FT + 27 14 14 2 +2 34+ FRC
wh wh wh wh 30 30
640 - 28 1 -3 33- 640
S
O v aj dok um ent os taje u isk lju~ ivom v las ni{tv u preduz e}a M IN E L.

SIGURNOSNA BARIJERA
TIP: MTL 5043 CPU: C200
D LOC:R01F 05M09.05 D
MODUL: 1
U m no `ava nje i u potre ba van na m en e n isu d ozv oljeni.

CHANEL: 14

U/I MODUL
TIP U/I: TC-OAV-081
E-109-13 JBE-109 ME-109 ME-0207 LOC: RACK 2/SLOT 7
FV-640
blk blk blk blk 13 13
FV + 25 13 13 2 +2 14
wh wh wh wh 14 14
640 - 26 1 -3 16

E S SIGURNOSNA BARIJERA E
TIP: STAHL 9311/52-11-00 CPU: C200
LOC:R01F 05M09.04 MODUL: 1
CHANEL: 6

__________________________________________________________________________________ 30
______________