Teorija i praksa u suenju drveta

25.10.2008. | Mr Goran Mili | DRVO-tehnika

Teorija je jedno i to je u redu, ali praksa je neto sasvim drugo. Zvui poznato? Ko vam
ovo kae za suenje drveta, taj ne poznaje ni teoriju ni praksu. Zbog sasvim
jednostavnog razloga: teoretska znanja moraju se primenjivati u procesu suenja
drveta. Znaajno olakanje je to je najvei deo tih znanja ve sadran u opremi suare,
kao i nainu i programima upravljanja. Ne sme se, meutim, ni sve prepustiti
automatici. injenica da je vrednost grae esto vea od vrednosti same suare to ne
dozvoljava. Retko se dogaa da itava ara bude upropatena (ne zaboravite ipak da je
dovoljno da se to desi samo jednom!), ali se po pravilu javlja due trajanje suenja i vea
potronja energije. Svi proizvoai u svojim uputstvima trae od korisnika da se ljudski
faktor ukljui u sam proces suenja, jer automatika nije svemogua, upravo zato to
postoje odreene razlike u teoretskom i praktinom pristupu ili preciznije reeno zbog
nemogunosti da se teoretska znanja pretoe u savrenu opremu. Naredni primeri to
ilustruju.

Naravno da je potrebno poi od vlanosti drveta. Zanemarimo ovde, kao opte poznat,
problem nepreciznosti elektrovlagomera u visokim podrujima vlanosti, ve e biti istaknuto
neto drugo. Vlanost drveta, jer je ono iv materijal, varira izmeu dasaka u suari, varira
po debljini i duini grae. Varijacija vlanosti po debljini grae je dovela do dva pristupa
proizvo aa opreme: jedni propisuju da se sonde ubadaju na 1/2 debljine, a drugi na 1/3. U
prvom sluaju sonde e meriti maksimalnu vlanost to praktino daje opreznije, ali due
suenje, a u drugom tzv. srednju vlanost to je neto rizinije, ali bre. Dalje, veina
proizvoaa grupie sve vrste drveta u etiri klase to je svakako uoptavanje, i neke vrste
jednostavno odstupaju od predvienih krivih. Varijacije svojstava u okviru iste vrste drveta su
dodatni razlog odstupanja, ali i npr. prisustvo reakcionog drveta na mestu gde je sonda
ubodena moe biti uzrok loeg merenja.
Uzorkovanje materijala (odreivanje koje e daske biti kontrolne) je od izuzetne vanosti.
Naravno da je bolje koristiti to vei broj sondi, ali je primarna stvar gde se one ubadaju, a ne
koliko ih ima. Potpuno sluajan odabir dasaka e dati najpribliniju vrednost srednjoj
vlanosti grae. Ne sme se, meutim, zaboraviti cilj suenja. Najee je potrebno imati
srednju vlanost, ali ukoliko je zbog dalje proizvodnje potrebno da npr. nijedna daska ne bude
na kraju suenja vlanija od 12%, onda je mnogo bolje za kontrolne izabrati najvlanije daske
u ari.
Mesto i nain ubadanja sondi u izabranu dasku su takoe bitni. Neka novija istraivanja
pokazuju da je svejedno da li se sonde ubadaju upravno ili paralelno sa vlakancima, u elo
daske, na 10cm ili 1m od ela... Ipak, preporuka je drati se uputstva proizvoaa. Potrebno je
pri tom imati u vidu da, ukoliko daska sadri i radijalne i tangencijalne delove, ubadanje u
tangencijalni deo moe dati nerealne rezultate, jer se tangencijalni delovi bre sue.
Postoji i problem preciznog merenja vlanosti vazduha. Greke merenja vlanosti vazduha
mogu dovesti i do greaka suenja. U suarama se najee meri ravnotena vlanost (EMC,
Ugl). Osnovna prednost ovog metoda je jednostavnost. Ploice (kartonii) koje se koriste za
merenje ravnotene vlanosti su od celuloznih vlakana. Ova se vlakna ponaaju potpuno isto
kao i drvo (primaju ili otputaju vlagu u zavisnosti od klime vazduha) to nosi sa sobom dve
mane ovog postupka: inerciju i histerezis sorpcije. Ovo znai da ploicama treba odreeno
vreme (15-20 minuta) da reaguju na vazduh koji cirkulie, kao i da se razliito ponaaju pri
primanju odnosno otputanju vlage. Ukoliko se vazduhu u suari snizi relativna vlanost sa
jedne na drugu, niu vrednost, a potom vrati na isto, ravnotena vlanost koju mere ploice e
biti nia nego na poetku iako su ponovo uspostavljeni isti parametri klime. Pored ovih
nedostataka, sva istraivanja pokazuju da vrednosti ravnotene vlanosti odgovaraju
relativnoj vlanosti vazduha samo u opsegu 20-85%. Van ovog opsega (u fazi zagrevanja,
kondicioniranja) podatke koje daju ploice treba uzeti sa rezervom.

Tabela Primer uticaja izbora aktivnih sondi na parametre suenja

Sledei bitan parametar je temperatura vazduha, jedan od glavnih parametara za voenje

procesa. Osim to slui kao parametar reima suenja, izmerena temperatura vazduha slui i
za kompenzaciju merenih vrednosti vlanosti drveta i ravnotene vlanosti. Razlog je to
elektrini otpor (preko koga se posredno odreuje vlanost drveta) zavisi i od temperature.
Uglavnom su u suari temperatura vazduha i temperature ploica i grae dovoljno bliske da je
greka koja se pravi korienjem temperature vazduha za kompenzaciju zanemarljiva. Ipak,
tokom faze zagrevanja temperatura drveta je nia (ponekad i znaajno nia) od temperature
vazduha to dovodi do toga da automatika pokazuje nie vrednosti vlanosti drveta od realnih.
Poto se ovo dogaa kada je drvo jo uvek sirovo, elektrovlagomeri su svejedno neprecizni
tako da ova greka merenja ne dolazi do izraaja. Tokom hlaenja se dogaa obrnuto, pa
elektrovlagomeri pokazuju vie vrednosti od realnih. Zbog toga je uvek potrebno te podatke
uzeti sa rezervom ili saekati nekoliko asova pre konanog merenja vlanosti.
Uticaj izbora reima suenja, bez obzira da li se koristi proizvoaki ili modifikovani reim,
na brzinu i kvalitet suenja je ogroman. Posle izbora reima, tokom suenja neophodno je
pratiti i po potrebi menjati parametre suenja, ali i paljivo posmatrati vrednosti koje pokazuje
svaka sonda.
U tabeli je pokazano na primeru koliko se razlikuju parametri u suari u zavisnosti da li se
suenje vodi po najvlanijoj dasci ili po prosenoj vrednosti. U sluaju voenja po
maksimalnoj vrednosti parametri bi u suari bili daleko blai (temperatura 42C, ravnotena
vlanost 13%) nego ukoliko se suenje vodi po prosenoj vlanosti (temperatura 50C,
ravnotena vlanost 8%). Dakle, odabir koje e sonde biti aktivne u pojedinim fazama suenja
moe presudno uticati na brzinu, odnosno kvalitet suenja. Proizvoai opreme su odavno
shvatili da je korisnik jednako bitan kao i automatika i kreiraju softvere koji su sve pregledniji
i laki za korienje. ini se da je sada glavni problem to, paralelno sa svim unapreenjima
mogu nosti opreme, teoretska i praktina znanja korisnika idu u suprotnom smeru.

Autor nije komentarisao uticaj brzine vazduha, kao veoma bitnog faktora za ukupan kvalitet
susenja. Poseban uticaj na ujednacenjost vlaznosti ima i zapunjenost susare, bez mogucnosti
da vazduh cirkulise kroz prazan prostor izmedju paketa rezane gradje, uz zidove i sl. Ovdje
vidim, uz kvalitet vitlanja, redovan razlog odstupanja teorije i prakse u procesu kvalitetnog
susenja drveta. Pozdravljm autora ovog vema kvalitetnog teksta, posebno podrzavam nacine
mjerenja vlage vlagomjerima i navedene tvrdnje.