i,i$rtffi*[ft*;rfii*-tffili,,*rr .

*{**iffi
ftffr$E. lrl,iiffiii,*,,#

I .\*'lifi,lt ii'-
i*
i,i;lifu$il:rtW:**-ffi$,{

t
[i+i
[,fl ii{ilt,:-ffi
ffiffi,..,
.$tr*'-o i ti"....*'$.q r; :{,:E.r:, }.-

i$$$$
;. :

;ii i;$,,;t.ra ,.i,l,"1':;*"i,

,,'ti"'.'.-^'rlffit''=,,tilir,'i$iit'r ,,f ;,,;;,
t:];:lJl,n:iiij
i
\i',"i'i"i'';I, itli"''- irr. I- iraa, 'i''j;'ri l"-,'.;r- '..,i ':

,',.'!; -
f il..1.,1. ; ilil:*

*$$$$ffiffiir:: i :.'' ;:.. **$ffi

a,iai:f:ffi,+li*,:li,ir:,,.1i,:.i

ti
,...:.,.,.1i",,.1:l' ,.r, *,. ,..i;u:.;:.i,, ;: ,;::**al+i,i*ili;

ri; i;, i,,.,f il'.}'r,

F
[.i
it.,gtii{ii${i:ffi:$
ltn*$ffi
r,L$:
il"i]$iltTi:
r
i
;fi
o*o"i*oc ;I*t$r
;,, i ;.h*,i1|;5

ii'i+*i,i:*..g,l,i;;'
illffi$ffi
ffi1:,
$
r;,5':.i ror*=rr=*oo
i':
rEz,*'j.'.l,i,'',.;]
sA vueZprnr?I I n*Gn:KoM : '."*r[-i*t*oifi.t
;1,5.i 1 4i"+;$ii*";niii
*:t$'u$.$tt*ffiffiif$lr lts,-tffiffi.$i#$ffiffi
i;;;it)ffiu[i,
.Iii.,.'.*.-F:!\

; :
.I
"ji. ;i,.:,1:{,:,f :i,
.
ffi
.-,'i.,i,a".F.iir,
L-,
 dr RADE BOZOVIC

"ti
l'
Vlg
iylullA.dl lil,l
IJDZBENIK
SAVREMENOG ARAPSKOG JEZIKA
sa vjeZbankom i rjetYnikom

Drugo
popravljeno i dopunjeno izdanje

Beograd, 1995.

I
 dr Rade Bolovii'
UDZBENIK SAVREMENOG ARAPSKOG JEZIKA
SA VJEZBANKOM I RJEENIKOM

Reccnzcnt:
Muhamed Mrahorovid

lzdavaE:
iigoja Stampa

Zaizdava(a'.
Zarko eigoja

'firaL:
150 primeraka

Sta*pa:
eigoja Stampa
 RIJEC AL]TORA

Koo i sve u iemu Covjek ukstvuie i ovaj udibenik intu

svoju priCu. Prije petnaestak godino nas lroiica - dr Mi-
lan Adonrovit (donas profesor lurkologiie na Univerzitetu
u Odttingenul, Sime Vutkovi( (donas novinar Taniugo) i
ja (donas profesor arapskog jeziko i knjiievnosti na Beo'
grodskottt univerzitelu) poteli smo rad no iednom udibeni'
ku aropskog jezika. Na tolosl, posao nismo priveli kraju.
Ako je zo utjehu trtojitrt dragim priialeliima dio onog itt-t
stno tada stvbrili nolazi se, u neilo izmijenjenont vidu, u
ovotrt udibeniku.
Pokusao surrr da napravirrt ono ito snro onda ieljeli
udibenik sovrentenog arapskog ieziko i nodam se, iz sveg
-
srco, du svoje prijatelje nisom iznevierio. Jer, lrudio sam
se da izaberent najvainije materiiale za slicanie solidnoi
znonjo iz arapskog jezika. Pailjivo sum birao riieti iz lto
roznovrsnijih oblasti sovret,tenog iivota. Telio satn da
slvoritn udibenik koji bi poslulio svitrt radoznalcitrta, koo i
jeziilim entuzuastinta, da sami pokulaiu da savlodaiu
ovaj tetok ali lijep i dan'as vrlo voion svietski iezik. Zoto
(e svoko korisna sugest|o, koio & trti, rrtoida, po izlosku
ud{benika doil, poveioti tttojo nadania da satn u svont
poslu, barem djelimiCno, uspio.
I na kraju, ovctj udlltenik ne bi izgledao ovakav kaksv
je pred voma du niie bilo blagotvornog trudo i razuntiie'
vanja Muhomeda lvlrohorovita i Mehmedaliie Hodiifu.

UZ DRUGO IZDANIE
Svakog stvataoca raduie drugo izdonie, Pogotovo lto ie novo
izdanje uvijek prilika da se popravi ponelto iz prvdg, a i do se otklone
ltamparske grelke. a nm smislu sam i ia postupio: dopisao dio koii se
odnosi na unajonje arapskog pisma, neka ltura obialnjenia prolirio,
ili sam pokulao na drugi, valido sada jasniii, nalin obiasniti neka
pravila, dodao nove primiere, poslovice i lale koji treba s vedrije slrane
db onijetle ne uviiek lako gradivo. IJ poslu koji sam obovio i u pregledu
ltompanog materiiala od dragociene pomoCi bio mi ie Abdulemir
Talib. I njemu, noravno, ,lukren".
I

L
 O ARAPSI(OM .IEZIKU
Arapski je Jedan od rijetkih zivih jezjka u semitskoj jezilkoj porodici. on
je,
je jezjci
ujedno. i najmladi jezik koji nastao na tlu juSozapadne Azije, Semitski su

neobieno valni ta izutavanja mnogih nauCnih disciplina, jer predstavljaju jezike

drevnih civilizacija (akadske, asirske, vavilonske), od kojih je ljudski rod mnogo toga
naslijedio. Svi semitski jezici su veoma stari i pokazuju medusobno veliku sli[nost.
Neki su vec odavno izumrli.
Semitski jezici se, prema uobilajenoj podjeli, mogu raalrstati u tri skupine: a)
sjeverozapadnu skupinu jezika koja obuhvala starojwrejski {Lvrit), danas zvani[ni
jeat< tzraaa, i nekoliko mrtvih jezika (feniEanski, ugaritski i aramejski, iz kojeg je
proizalao novosirijski s drugim Zivim dijalektima), b) sjeveroistolnu skupinu jezika
ioja obuhvata mrtve jezike: akadski, vavilonski i asirski (dva posljednja neki nau-
Eniii smatraju dijalektima akadskog jezika), i c) lnl4o4padnu skupinu jczika koja se
dijeli, u srvari, na dvije podskupine: sjevernu i julnu. U juznu spidaju iseedi
juzno-
arapski jezik i zivi jezici-dijalekti Juznd Arabije i jezici u Etiopiji s Eritrejom. U sjc-
vernu podskupinu spadaju grE[qd[l (ali s latinidnim pismom) i jezik koji je predmet
na5eg zanimanja q1egrki.
-tsrorija -
ouog jizika, knjiZevnog, kako ga nazivamo, da bismo ga odvojili od
brojnih <tijaletarst<ih varijeteta, potinje u lV vijeku. Obieno se u njegovom razvoju
,"riikrju tri prioda: l. period drevnog jezika (do pojave islama u VII vijeku),2. pe-
riod kiasitnog iczika (do vremena preporoda u XVIII vijeku) i 3. period savremenog
jezika, Upravo o ovom savremenom knjilevnom jeziku bi6e rijeti u ovom udZbeniku,
ioji bi trebalo da omogu6i i kolikotoliko samostalno ufenje ovog prilitno te5kog
ali lijepog jezika i danas veoma aktuelnog'
Nauta o jezjku kod Arapa je priliEno stara i veoma razvijena. U srednjenr vijeku
bile su veoma poznate dvije gramatilarske Skole - u Basri i Kufi (VIll-X vijek)' u
Iraku, koje su i pored brojnih neslaganja i sporova, dale znalajan doprinos prouia-
jezjka, do njegove ljepote, ugla-
vanju ovog jezika. Inace, Arapi.veoma drze do svog
dentsti, rjelitosti i muzjke. Jedna arapka izreka tako kaie: Mudrost Rimljana je u
pameti, lndijaca u fantaziji, Grka u du5i, a Arapa u njihovom jcziku'r)

-1 Afi;;.dnonr od Ietvoricc prvih halifa, pripisuju sc slijedc<q rijeli: "Moj dragi lloiji
poslanik iiprita nri jednom prilikom kako mu je (nrelek Dlchrail) silao s neba i rchao: (), tr'ttt'
iramedc, zriaj 6a svC stvari imaju svog gospodara! Adcrrr jc gospodar ljudi, ti si gospocltr njcgo'
yih potontaka, Suhejb gospodar Rimtjana, Selmarr Pirsijanaca, Bilal-Etiopljarra, lotos hilj;tllt,
orao ptica, rarraclan gospodar mjeseci, petak dana. a gospodar jezika je arapsli."
7-
Zahvaljujuti bogatoj knjilevnoj tradiciji i svetoj knjizi
- Kur'anu, arapski jezik
je saluvao u svojoj strukturi dosta arhailnog, neobilnog i jedinstvenog. Njegova vj+
kovna nepromjenjenost objalnjava nam zalto je ovaj jezik relativno siromalan gla-
golskim wemenima i donekle noaarijene sintakse. No, njegov uticaj i snaga ogledali
su se u moci srednjovjekovnog arapskog carstva (ar. halifata, hitafeta),'u naletu izra-
zitog monoteizma koji je propovijedao Islam i u nauci koja sc u srednjem vijeku
stvarala na ovom jeziku. Upravo zahvaljujuti ovim Einjenicama, arapski jezik je u
srednjem vijeku bio zvanirni jezjk na mnogim dvorovima i, poput latinskog jezika u
Evropi, bio jezik ucenih ljudi i duhovnika u sredozemlju i Aziji. Danas je arapski je
zik jedan od zvanidnih i sluibenih radnih jezika u OUN-a.
Zbog toga Sto je arapski jezik, kako smo rekli, ostao u izvjesnom smiilu u poglc
du kategorije glagola i sintakse siromalan, on je razvio, vjerovatno da nadoknadi
spomenute nedostatke, veoma bogatu leksiku i izvanredno slozenu polisemiju (vi5e-
znalnost). ZnaEenju rijeEi se poklanjala iawrj.na parnja, kao i narinima njihovog
ritanja, poSto se u ovom jeziku pi5u samo suglasnici. prililno je anegdota u koje su
ulla kazivanja o brojnosti nazva za jedan pojam. Tako sc Eesto navodi da ta lava
postoji 35G500 sinonima, za kamilu 255, vodu 170, vino I00, izvor 88, znaja 200,
ird.,)
Odlike arapkog jezika i pisma. Kao i ostali semitski jezici i arapaki je siromalan
pravim samog.lasnicima (vokalima), koji se, ako nisu dugi, uopste i ne pi5u. otuda sc
uvrijezilo miSljenje da se arapski tekst razumije l*rn,o 3/4, ostalo je stvar tumacenja,
odnosno eitanja. Upravo to ct biti jedan od Iinilaca rattoja jedne posebne discipline
tumadenja Kur'ana (ar. 'ilmu+-tefsir). Praklasirni ili drevni jezik saluvao se u
-6rrrllokarmn pjesmama w. pjesnika drrtrl[llc (ar. wijcnrc ncaabo5tva), klasithi u
brojnim djelima razudene pismenosti i bogate knjilevnosti, naroEito poedjom, a
savremeni knjizevni jezik srece se danas u svim oblastima pisane rijeti, ali ne i izgo
vorene.
Sljedea odlika ovog jezJka je veoma raanijena fleksija, odnosno infleksija, pre-
ko kojih se ostvaruju promjene u morfologiji, koja je veoma znadajan odjeljak nau-
ke o jeziku. Sve rijeii se izvode, ugJavnom, iz korijena od tri konsonanta koji se
predstavljaju trima glasovima,-odnosno pismenima
- faun, 'ajnun i lamun (arapski
nazrvi slova) koji daju osnovni korijen, da tako kalanto, -J*J.) Istina, postoji i
jedan bro; eetvorokonsonantskih glagola-korijena, od kojih je vecina onomatopej-
skog svojstva.
Arapsko pismo je staro i pi5e se s desna na lijevo. Najstariji pisani spomenici sje-
vernoarapskog jez.ika potilu iz sjevernog dijela Hirlta," (semudski, lihjanski drugi i
natpisi koji datiraju iz vremana prije n. e. pa do IV vijeka). Medutim, ovi spomenici
o
su napisani jutnoarapskim pismom a protoarapskom (sjorernoarapskom) pismu
najranije anamo preko sponranika iz Iv vijel Ooznat jc natps na grobu kralja La}r.
mida Imruu-l-Kajsa). Prvobitno pismo je, dakle, mjdavina drugih scmitskih pisa-
ma sa podrutja Bliskog istoka, a rcsto se koristilo i aramejsko. Danalnjc pismo, ko
jim se osim Arapa slurc Persijanci (Iranci), Avganistarrci, Kurdi (rr svi) i djdimiEno
Indijci, uz jo5 nekoliko manjih naciorulnih skupina, javlja sc u vII vijeku. I u nas, u
Bosni i Hercegovini, koristilo se ovo pismo jor tridestih godina ovog vijeka i naziva-

t)Vidjeti kod V. M. Belkin, Arabskaja leksilogija, MU, Moskva t975, srr. 144-16/.
!)Za primjer uzmin,o korijen KTB. Razmijeltanjem samoglasnika, flcksijom i infleksijom
dobidemo nova znalenja: KuTiBe (napisano je), KaTiB (pisar, pisac), meKTuB (pismo), meK-
TeB (biro; pisa6i sto), KiTaB (knjiga), itd.

8
lo se arebica, ili arabica.') C:k pootoji i knjilevnost na naScm jcziku zabiljdena
ovim pismorn, a naziva scaltrurrijadolnjilcmct.)
Arapski jczik irna 2S--foruofrafita i tri vokala (e, i, u), ati poctoji tcttja & se iz
vokala e, koji je dvostrukog izgovora, izdvoje zascbno r i zascbno c. Svaki glas ima
svoj pisan zuk u vi5e varijanata (do &tiri), u zavisnosti & li jc t8j ztak s&m, na po'
Ietku rijeEi, u sredini, ili na kaju rijeti. Arapsko psmo rc pozuic vdiko slwo, niti
ima razlike izrnedu pisanih i Stsmpanih slova. U klasi&toj umlarnsti lijcpog pisaqja
(kaligrafrji) postoje Ietiri nafina pisanja, od kojih h najrasprctranjcniji
Ovo pismo, takode, ne poar,aje diobu rijeti na slogovc, odncno pranolcnje rijeli iz
- Ehl.
roda u red.
U Evropi se zanimanje za ovaj jezjk probudilo jo5 u ranom srednjem vijeku, ali
se arabistika, kao naulna disciplina u okviru orijentalistike, utemeljuje preko
ho-
landske lkole semitologa u XVII i XVIII v. U
nas prvi dodiri s ovim jezikom poEinju
vjerovatno, jo5 u VII v. (preko Vizantije), a svakako preko islama, diji se vjerski
obredi obavljaju na arapskom. Brojne arapske rijeei uSle su u nai jezik, uglavnom
preko Turaka, kao: kddar, mu5terija, miraz, rakija, makaze, megdan, itd. Arapske
rijoti su prodrle, kao: algebra, alkohol, azimut, kafa, karat, kalij, cifra, itd. i u neke
drugc evropske jezike.
Na nalern prostoru saluvani su brojni pisani spomenici arapskoislamske kultu-
re, a posebno je bogata po broju rukopisa i knjiga Cazi-Husrevbegova biblioteka u
Sarajet/u. Pored nje, arapski rukopisi se mogu nadi Sirom Jugoslavije: u Zagrebu
(Zbirka orijentalnih rukopisa l{Zlr, Beogradu (Narodna biblioteka), Sarajevu (Ori-
jentalni institut), Mostaru (Arhiv Hercegovine), Dubrovniku (Arhiv), Skopju, PriSti-
ni. Prve gamatike i udZbenici arapekog jezika u nas bili su pisani za potrebe vjerskih
Skola, i to su: Cramatika i vjdbenica arapskog jezika A. Kadica i A. H. Buli6a, Sa-
rajevo, Mostar, lW7. i Gramatika arapskog jezika dr S. Sikiri6a, M. Palica i M.
HandI6a, Sarajevo 1936.
Ilrnrlnji enpcki !dl. Danalnji knjiZevni jezik prililno se radikuje od klasil'
nog. L,eksika mu je ndto jednostavnija, sa manje izralenpm polisemijom, bez, zarna-
raju6e i neekonomske sinonimije; jezik je gpktjes stila i, naravno, razumljiviji. Me-
dutim, zbog izrnijenjenih politilkih i drultvenih uslova u arapskom svijetu, pojavom
kolonijalistilkih sila, zbog ostvarivanja i sprovodenja radilitih drlavnih uredenja,
geogafske udaljenoeti, sve vi5e se vrli podvajanje medu dijalektima. Zato te u ovom
udtbeniku biti rijeai samo o knjilevnom jeziku, aranitnom jeziku pismeaosti i sao-
bracanja preko 130 miliona Arapa od Maroh, preko AlZira, Tunisa, Libije, Egipu,
Sudana, Libana, Sirije, Jordana, Arabijskog poluostrva i lraka do Bahreina.

CRAFIKA I FONETIKA
Votdni i dnrgi grlIild aed. Vokale, odnosno samoglasnike, dijelimo na krat-
ke i duge. Kratki se predstavljaju sljede6im grafiIkim zucima:
e ili b piSc se iznad konsonanta, odnosno suglasnika kosom kratkom crtom i naziva
se fetha, (',^:i) dok se d piSe istom kosom crtom, ali ispod odgovarajudeg
-
suglasnika
- inazivasekesra (;rJ) .SamoglasnikuseobiljeZavaznakom' koji
se pi5e iznad odgovarajudeg suglasnika i taj znak sc naziva damma (i- ,:)
.) Matulbvala je naziv za ovo pismo prilagodcno tonoloSkrm rrrogudnt slima na3eg jezika.
) M. RizviC, O dhrmijedo literaturi, lll program radio Srrajeva, 1912, br. l, str.
l9l-195. O toj knjilcvnosti pisali su i M. Had2ijahi6, A. Nametak, M. Hukovi6 i F. Bajrak-
tarcvi6.
/7-

Postoje i tzv. duge varijante ovih samoglasnika. Takvi samoglasnici se nazivaju

,,dugo a', "dugo i" i,,dugo u". O nadinu pisanja bi6e docnije rijeli!
Nunacija
- A * spada u pomodne gralidke znakove koji se, uglavnom koriste
samo prilikom uEenja jezika. Ovim znakom se, u stvari .iska4uje neodredeni vid imena i
on s'e piSe na kraju rijeli, iznad posljednjeg suglasnika kao -l - : ili "
. Na primjer:
+!i (bab,n). lzgovan se kao .un". Nunacija u genitivu i akuzativu glasi
"in" i ,,en" i
obiljelava se dvjema kratkim paralelnim linijama koje kada se napi5u iznad posljednjeg
suglasnika oznaEavaju akuzativ (Iita se .en"): '6g (medineqg,), a kada se napiSu
ispod posljednjeg suglasnika oznaEavaju genitiv (Iita 3-e ,,in"): ./9
(babi"). Ukoliko se
,en' nade iznad kakvog drugog suglasnika, odnosno upotrijebi'kao padeLuz imenice
mu5kog roda i pridjeve mulkog roda, onda,,en" mora imati elif za nosioca: '1,9
(bab.,). No o tome Ce biti rijeli u lekciji o deklinaciji (str.24.),
Znak za udvostrulenje suglasnika naziva se tetdid (L1*i) i stavlja se iznad
odgovarajuCeg suglasnika a ispod samoglasnidkih znakova koji se piSu iznad linije
pisanja (fetha i damma). On se pile ovako: j i vrlo je valanza izgovor. Npr. jU
(marrrn),
Sukun je znak da se ukale na to da nad suglasnikom nema nikakvog vokalnog
znaka, odnosno da se uz suglasnik ne vezuje samoglasnik. Ovaj znak se izralava
krulidem koji se piSe nad odgovarajuCim suglasnikom: .-3. ji (derbun). Dakle, nad
suglasnikom- (d) postoji samoglasnik (e), ali nad suglasnikom (r) ga nema i odmah slijedi
novi suglasnik (b). Rije! sukun u prevodu znali mir", Sto ukazuje na funkciju
"ti5ina,
ovog narolitogznaka. Naime, njegovo postojanje ukazuje daje odgovarajudi suglasnik u
neposrednoj (fonololkoj) vezi s narednim, da medu njima ne posreduje sarnoglasnik.

ARAPSKO PISMO 2.1 str

,^ t,

Dok neki arapski glasovi (fononi) skoro u potpunosti imaju ekvivalente u narem
jeziku drugi se u potpunosti razlikuju. Da bismo razumljivo i korektno govorili
arapski moraflro se drlati pravila u izgovoru, jer govor je zbir gtasova. Zato '6emo
glasove razvrstati prema mjestu postanka, tj. izgovora. Za predstavljanje slova arap
ske azbuke i njihove transkripcije) posluri6emo se sa dvije rabele. U prvoj su dau
slova koja imaju svoje parnjake i ekvivalente u nasem jeziku, a u drugoj osrala.)

r) Poznara je anegdota vezana za prvog arapskog gramarilara ad- Dualija (vlll vijek) i ci-
tat iz Kur'ana: lnne-llahe beri'un mine-l-mulrikine ve res0luh0; !to znati: ,,Zaista, Bog ne leli
da ima posla-s idolopoklonicima i njegov Poslanik." Ad-Duali se zgrozio kada je jedan vjernik
posljednju rije! "resuluhu" prolitao u genirivu "res0lihi' (samo je "u" zamijenjeno sa "i"!;
-
pa je znalenjc bitno izmijenjeno: "Zaista Bog nc 2eli da ima posla sa idotopoklonicima i svojim
Poslanikom!" Takode se za ovog gramatirara vezuje i druga ane3dora. Kada je jednom piili-
kom dolao domu saleka ga k6i rijclima: 'Ma rtsenu-5-sema'' (Sra jepajljeple na nebu?). On
.odgovori: Zvijezdel Pokaza se da k6crka nije leljcla da pita vec da uzvilne: Kako je nebo (vri-
ieme)divno! A to bi se reklo samo jednom promjcnom vokala "u" u "e"; Ma ahsine-s-semie!
Zato treba obratiti,od podetki,palnju na vokale, odnosno gramatiku.
) Transkripciji je prcnolcnje fonema iz jezika u jezik.
r) Zajcdnosaslovima.. ', ) .l ubraja se u tzv. edro slova koja se
{.. - ) ne
mol,.u.vezati sa.slo.vima. koja slijede za njima. Ostala slova imaju razliliro pisanje na polerku, u
srcdini' na kraju rijoli i kada stoje samostalno. Elif nema fonersku vrijednbst dLk ne-dobijc vo-
kal. Tzto nije transkribovan.

l0
Trbels I Napomena: Tabelu Iitajte s desna na lijevo!

Primjeri Trans- Pisanje slova Naziv

kripcija slova
kraj sred. poletak zasebno

V. pod "8"! L I elifun

+L+ -vrata B .-J. = 1 ? ba'un

+t-j - kajari se T g,. :- i Cr ta'un

++ - purovari D2. c + a C dlimun

JU; -nePlodan D r r , d"l 'n

Obja5njenje:
l. RijeE .-jE (BAB,") podrazumijeva slijedeia pravila u pisanju: koristi se 1 (B)
na pocetku rijeri, za njim slijedi dugo (A) koje se iskazuje elifom ti- l+. . Elif spada
- sliledi. Zato na [raju
(vidi Napomenu 8) i ne mole se vczati za slovo koje
u
!zv. gdro slova
rijeti dolazi ? (B) kao da stoji samostalno (zasebno): ..jti . Iznad krajnjeg (B)le
pomodni grafiEki znak za neodredenost (rita se ,un"). Dakle, cijela rijer se dita BAB*.
Neodredenost (nunacija) pi5e se samo zato da bi sc istakla gramatidka uloga rijeli ili
nastavna funkcija. Medutim, u govornom jcziku ,un' se ne izgovara. rito ui ri.lec
1je1a
BABun bila izgovorena samo kao BAB!
2. Rrje6 n b (TABe) podrazumijcva sljedeCa grafiI ka pravilar podi nje se sa (T) za
poloraj pocetak i , Potom se dopisuje elif i kao edro slovo ne morc se vezati za slovo
koje slijedi. Zato se (B) na kraju koristi za pololaj zasebno. Dakle: .i,L:-l+j (TABe).
t' nije! *-rr (DZeDeBun) podrazumijeva stjedeia grafilka pravila: polinje se
slovom (DZ), polotaj pocetak. Sliiedi (D), ali za pololaj sredina inale isti sa polorajem
krai zato Sto je (D) edro slovo: .1.- +-L+6. Na kraju se koristi (B) zapolotaj zasebno jer
se nc mole vezati za prethodno slovo (D) koje je edro slovo. Dakle: * y+i . J+ +
Napomena: Rijer .7[ (DZABe)pile se na na6in rijeei 17u (TABe). poku3ajte sami!

+-i)t -plara R ,. t 1 ) ra'un

L;') -puter z ; -, j I za'un

J:i -lekcija s gz- 4 ./ sinun

ObjalnjenJe:
t. Rije! i{lj
(nafinun) polinjc slovom .r (R), a kako ono spada u edro slova,
za njega se nc mole vezati naredno. Dakle, uzima se (R) za pololaj zasebno.Potom slijedi
f
-
(A) koje jc takode edro slovo, pa se za njcga ne mole vezati naredno (T): I Zato se l;.
(T) shvata i koristi tz pololaj poletak ili,
Slijedi (B) kojim se zavr5ava rije0, znaEi
koristi sc (B) za pololaj kraj, Dakle: l,S-lr,
2. Rijec 5;'; (ZuBDuo) polinje'siovom j (Z) koje je edro. Dakle, koristi se
pololaj zasebnblli podetak (svcjedno je u ovom slulaju). Slijedi mu r (B) koje se ne
molc vczati za prcthodno (4) pa s" koristi (B) za p oloLaj poCetak t ) . Slijedi .r. (D)
za polotaj kroj..Dakle: Ji.1
3. RijeI tpcnS*), na poCctku su so na5la dva edro slova, pa se svako zasebno
pi5e ",!jS Kako je ; (R) edro slovc. sr (S) se nc
(pololaj zasibno), moLc ta njega vezati i
ono se pile zasebno (pololaj zasebno). Dakle: , j'ri
Novi primjer:
4V .- r/ | .r i (TuRaBun)
--p-raSina;
zemlja.

il
V'
Prenesite u arapsko pismo:
BeRDun hladnoda
TiBRun - zlatna pra5ina, prah
BaRiDun
- hladan
DeRBun
- put, staza; ulica
-
-- pio je S j- j Iin utr
,J: ,-;
,# F ri jL j
-zora .9 fa'un
;)t . {- kniisa K \:! S- -t rJ
kafun
Objalnjenje: - i
l. RijeI -. 7: (SeRiBe)polinjeslovom (S)i koristisepoloLaj poCetak.Zatim
slijedi 7 -:
(R),6droslovopasekoristipololaj sredinailikroj.potornslLjeai :: (B)ine
mqze-se obaviti vezivanje sa edro slovom (R). Zato se koristi za (B) pololaj zosebno:
1,-,.1
-2. -nlj1C
l-rJ .-
jy 1feOZn,") poEinje slovom j (F) i koristi se polotaj poCetak, za
+ (DZ) poloLsl i za t
3. RijeE .iL.I
sredina (R) poloZal kraj. Dakle:
-:ij-- r-+j.
(xiraBun) otpodinjeslovom J (x)sa poloLajempocerrik.potom
sfjeai: (T)kojesenalaziizmedudvaglasa(slova)ikoristisepoloLajsredina,izatoga
slijedi dugo I (A) i kako je edro slovo, za njega se ne moze vezati krajnje u (B).zio
se za (B) koristi 1,'ololaj zasebno. Dakle:;igl *u, I .,t
S:
Novi primjer: 'u5 1neSeR,"; ljudi. '
-
- rijedi:
Prenesite u arapslio'pismo slijedeie
BeDRun (pun)
SeDZeR,n
- Mjesec
drveie
DZeRRe - vukao je (vuii)
TaDZiRrn- trgovac
FeRDun
-osoba
-

+t+J - um, dusa L,) ..l- I J .J l"r,n

.it t' -kralj M f 4 r I mim rn
t.i
g. - zvijezda N rr_ j_ . j aJ nUn un

Objalnjenje: ,,
1. Rijee *F
(LuBaB,") podinje slovom J (L) na polal.aju poCetak.Zanjega se
vezuje a (B) na pololaju sredino, potom slijedi edro slovo I (A) iza koga se ne mole
vezati (B). Da.kle: ;iU * :y' :J.
2. RijeI j[L; (MeLiK,,) polinje s,lovom r (M), znali koristi se pololaj poCetak.
slijedi -L (L) r koristi se polozaj sredino jer se nalazi izmedu (M) i (K). Potom slijedi
{t (K) u pololaju kraj.DaHe: jjli*:J}-..
3. RijeI f;-; (N.OZU*) polinje slovom,;(N) napololaju poCerak. Potom stijedi
+- (Dz) -u'sretlini i koristi se pol<izaj sredina. Ni kraju je p- (M) u poloraju kra7,
Dakle: i.i,:- F+i.
Novi prin'rjer: Jjl - .+ J- J(KeLBun) - pas.
Prenesite slijedide rijedi u arapsko pismo:
BeLeDu, zemlja (drlava)
SeKL,n
- oblik
KeBDun
- jetra
KaTiBun
- pisac; sekrctar
-
e) Tzv. ligatura spoj slova Lam i elifa, pile sc (_[ . Primjeri:
! a ne
- eo-
vo(enje), ' i>L3
f)t -pozdrav.
r2
 '-\1J-iseljenik H ( + -a o ha'un

'
,r- -velik J !f : 1 q ja'un
-,3
Objalnjenje:
- { , -t
i.-RijeE -.tl# lUuUaDZiR,n) polinje slovom - (M) na poloZaju potetak'
Slijedi + (H) ria pololaju sredina iza kojeg dolazi dugo (A). Dakle: .l*, . (A) je edro
slovo i ,,i"gu."- ne moze vczati naredno J:- (DZ), pa se koristi njegov pololaj
poCetak.^Potom sliiedi / (R) kojim se rijel zavrsava, te se koristi pololaj krai.Daklej
'nV)* )- l -+r .
-: '
Z. nij.! J (XegiR"") polinje slovom Ji (K) i koristi se pololaj podetak. Slijedi
-- (B) i poloiij sredina, jer iza niega slijediNanaredno slovo : (I). Kako i iza (I) ima
slovo, koriiti r. r,nloZuj srrdino 3 , kraju je slovo J. (R) i koristi se pololaj
kraj. Dakle: 'r3-- -: , -S
Novi primjer: '!tr - vjeSt.(MaHiR,")
Prenesite slijedede rijedi u arapsko pismo:
MeKTeBun kancelarija; Pisa6i sto
LeBeNun
-mlijeko (kiselo)
NeDiMe
- kajati se (pokajao se)
-
MeDZLiS,n skup5tina; vijeie
-
Napomena: Pololaj kraj slova (glasa) HA'"n r-
koristi se kada se iznad njega napisu
dvije talke L , kao tzv. Zensko 1',s;')r T ill.
.lzgovara se (T) i ukazuje na to da
ra-4,
je
rilet na Iijem se kraju ono nalazi Ienskog roda: etaa. -
Ostala slova prikazaiemo u pro5irenoj Tabeli 2. Ona su razvrstana prema fonetskim
odlikama, a potom 6e biti objalnjen njihov izgovor.

Trbclr 2

Primjeri Trans- Pisanje slova Karakteristika

kripc.
kraj sred. pot. zaseb.
. i S i^_ L -t t bezvulni medu- sa'un
-r-" -otoza zubni frikat

+Lji - muhc v j' j- i i ffi:T,,fffi'

zil utr

Objalnjenje:
L RijeE 1NeSnl poEinje slovom
! i
(N), polotaj poCetak. U sredini je slovo
: (S), pa se koristi njegov pololaj sredina.Nakraju je r
(R) u pololaju krai.Dakle;
'i1 -.
r :

" z.'ni.I' .ju3 !

1zrn"n) porinje se (Z) i polozajem pocetak. Slijedi (B) u
poloLaju poCetak,jer je (Z) edro slovo. Dugo (A)je edro slovo i za njega se ne mole vezati
1
(S), p" se koristi njcgov pololaj krai.Dakle:.-jU!
Novi primjer: ji (ZeNnl grijeh.
- V r i.
- -
jc H; i zadnjeneplani ha'un
t; - izasatt
lumni
(;e
bezvuCni

J.j - zuparl i zadnjcney*arri

zvulni Sumni
Bajn
u"

J zadnjenep,eani kafun
tl-t-* \ti'tl' $.t rJ
bezvudni ekspl.
13
r'
Objalnjenje: -..: (HaReDZe) --i *(r j
- po redoslijedu pisanja izgleda ovako:({
l. RijeI (-,--
2. RijeI -. j;- (caRB) po redoslijedu pisanja izgleda ovako: 4j * | tJ-
3, RijeI 1e*-tfaOiUl po redoslijedu pisanja izgleda ovako:
Novi primjer: '3'i.(maHReDZT
!ru-t*:'u,
(. J - izlaz.
Napilite arapskim pismom:
maDHal-un ulaz
-
meKaJisu
meDaRiS,
- mjerila
- Skole

*---+-rrrlijclotl e 4 , C
grleni ha' uu
bezvufni
ni 4 i
,;, -7*lol c C L grleni 3jn un

eksplozivni

Objalnjenje: t , -
.r:i-
l. Rijed (HaLiBun) predstavljena po redoslijedu pisanja izgleda ovako:
++ - ts:a-
2, Rijee Jaj (ANiF,') predstavljena po redoslijedu pisanja izgleda ovako:
,\!*' z *.,;--.s
Novi primjer: J;u **i (SA'B)
- narod.

t* - Prru ) -'a- 4 -o eP cmfatitki

bczvudni
SaCl url

+; udario jc t) ua- ,-A- 4 |f cmlhrtki dad un

- zvulni
'-H), IL J- b b zazubni
- our T cnrlatitki
bczvuCni
ta'un

:_j_:_j - mrak Z: L JL -b b cml'atidki zvutni za'ui

liikar
Objalnjenje: t..
l. RijeI iE- (Sapn,n) po redoslijedu pisanja izglcda ovako: te
2. Rijet .-tl' (DaReBe) po redoslijedu pisanja izgleda ovakot J:i-? ti
3. Rijed ',, * "\p*2
(TaRiKun) po redoslijedu pisanja izgleda ovako:';.
-F{t: r L
4, Rijed tl(ZuLM*) po redoslijedu pisanja izgleda ovako: -.,|U,J- i B
Novi primjer: ' a. -.*l*-.rLjl,(iDtaReBc)
- uzbuditi se. f f --
jak w/v ,rttusncni VaV ulr
'Sr) - zvudni
r.f
' +flt - zemlja , 3 cmlatitki bez- hemze
vutni frikar.
Obja5njenje: li c--
l, RijeI t'le (KaWiJJun) po redoslijedu pisanja izgleda ovako: 6r*..,..1r- j . Ne
zaboravite da je ([) edro slovo pa se (J) ne mole vezati za njega!
2. Rije! "Al ('ERD*) zahtijeva da se veoma obrati palnja na edro slova. Prvo
slovo u rijeEi je edro, pa se mora upotrijqbiti pololaj zasebno. Slijedi, -, (R), takode
edro slovo, pa kako mu prethodi edro slovo mora se i za njega uzeti poloZaj zasebno.Na
kraju dolazi G (D),takode u plolajtzasebnojersenemoZevezatiza(R)ijeriza(D)
nc dolazi drugo slovo. Oakle:'*i[ .

14
Napomena: Ako se hemze pise nad elifom, Iita..se kao (a) i, naravno, iznad ,hemze
,e;i'.brr"y" Ako, pak, ,frff or:,;^)\li ao^^o' onda se etif tita (u)' Npr'
:#::
KIf'a-se hemze nade ispod liriije pisanja, odnosno ispod elifa i ispod hemze dode
kesra,'titav skuP se Iita kao (I):
sjedil
.!-lf! -

DUGI SAMOGLASNICI
Porcd tri kratka samoglasnika, koji se pisu samo dok sejezik uci, postoje i tri duga
samoglasnika. Oni su fone-tski parnjaci ffrTfr;-An;"i:-r.'Dugb (A) se grafidki mole
predsLviti na dva na6ina. Uz pomod elifa, na poletku, u sredini i na kraju rijeEi i
iamoglasnilkog znaka, ili znaki fetha ili tzv. medde. Na pocetkurijelidugo (A) se moze
grafiIki i.zraziti samo uz pomot medde i elifa:
'Ui-f iedem tl - alat
U$edini- njeEi duZina se isfazuje uz pomoi elifa ifethe:
lrg - rijedak -!Uf - tniiga
OilEJ tf l se iikazuje u, poh"e 11 i kesrei mole se na6i u sredini ili na kraju rijeEi, ali
nikad na poEetku riieli: r
Jq ,,- jesen, d-. rt - AraPin.
DuS;(U) - sL iskazuje ui-pomod (Yi domme i mole se nadi samo u srednjem i
trainjeripotoiaju "Jj! -utuak, W -tralilisu,zahtijevali su.Elif, kojiseovdje
pojavio iza dugog (U)-, je tzv. zaititni'
i.l"polnun"t Ak; ; (J) nade na srednjem oolotaju i ima kesru a prethodi mu dugo (A)'
onda sc (J) pile bez dijakritilkih znakova, sa hemzom iznad: +l? - porezi, i ono se
vi5e nc izgovara kao dugo (I)!

sLoGOVt - \--
U arapskom jezjku postoje ove vrsle slogova:
"blil\
orvorcni sk)g koji sc sastoji iz jednog konsonanta i jednog vokala, tj. vokal-
-
nog znaka. Na primjer: + '3 (KeTeBe). Kako vidimo ova rije6 ima tri sloga, i
to kratka, jeriavriavaju na vokalni znak. Prema tome bice: Ke-T+Be.
se
Zrtvorcni slog koji se sastoji iz. dva konsonanta medusobno vezana jednim
-
(kraktim) vokalnim znakom. Ovakav slog ratuna sc kao dug, jcr sc zavrlava na kon-
sonant. Na Primjer: (F'esiltum) "niste uspjeli" ima jedan otvoreni i
dva zatvorena sloga, tj. F eSil+um. Slog koji sc zavr3ava na nunaciju takode se

smatra zarvorenim. Na primjer: )t-' f

(Ki-Ti-Bun) knjrga.
-
Prilikom pisanja rijeti sc ne mogu prenositi putem diobe na slogove'

15
r
NACIN POSTANKA I IZC,OVORA FONEMA KOJIH NEMA U NAS
Kako slijedecih glasova nema u naiem .leziku ili se u izgovoru razlikuju od uslov-
nih parnjaka u nas, morademo da im posvetimo posebnu paZnju.
ClasS-O
Ovo je meduzubni strujni suglasnik. Nasraje rako 5ro se vrh jezika postavi izme-
du gornjih i donjih sjekutida a zatim brzo i odsjelno izgovori S, pri Iemu je jezik jale
prislonjen na gomje sjekutite. Kod izgovora ovog glasa ne utestvuju glasne Zice, Ito
znati da je on beaulan. Ovaj suglasnik nalazimo u engleskom jeziku, na primjer u
rijeai THING.
ClasZ- j
u isti pololai kao i kod izgovora glasa S, ali sc sada izgovori
Jezik se postavlja
Z, Tako je, u stvari, ovaj glas zvulni parnjak glasa S. Takode ga nalazimo u engle-
skom, na primjer u rijeli THEN.
GlasH- C
Ovaj glas je bezvulan, dubokozadnjenep{ani. lzgovara se lako 5to se jezik povu-
Et unazad i njegov zadnji dio podigne prema nepcima. Potom treba energilno izgo
voriti H. Cio govorni organ je napregnut. Slilan glas postoji u njemaEkom, na prim-
jer u rijeli ACHTUNC.

ClasG- L
On je, u stvari, zvufni parnjak slasa H. Pololaj govornog organa je identilan
kao prilikom izgovora glasa H samo se izgovori glas C. Zbog napregnutog govornog
organa izgovor je eksplozivan.

ClasX- d
Kao i glas H i ovaj je bezvulan. Pololai govornog organa
je identitan kao prili-
kom izgovora gornja dva glasa samo Ito se sada izgovart K, U orrnosu na nase, ovo
K je eksplozivnije,

ChsH- C
Ovaj grleni strujni suglasnik formira se tako Ito se usta samo malo otvore, jezik
miruje, govorni organ je napregnut, glasne fice su primaknute i vazduh prolazi, stru-
jeci blago izmedu glasnih Zica.
Glas AJN (s) L
Kod izgovora ovog eksplozivnog grlenog suglasnika miSici grkljana su napregnu-
ti istisnuti da bi se onda glasne Zice naglo otvorile i zatreperile. Po5to se on izgovara
prema vokalnom znaku koji nosi, nema prave glaso'''ne vrijednosti bez vokalnih zna-
kova. 7a ilustraciju njegova izgovora, kada se pod AJN-om nalazi vokalni znak kes-
ra, moZemo se posluliti analogijom izgovora ruskog tvrdogl-bt ili turskog I.
Glas S
- cf
lzgovara se kao kada se govorni aparat namjesri za izgovor glash S, s rim 5ro je
jezik, i to njegov zadnji dio, uzdignut napregnulo prema mekom. nepcu. Izgovara se
oltro i Sumno, a.li bezvuCno.
Clas p gP
-
Covorni aparat s nalazj u istom polaZaju kao prilikom izgovora glasa S, ali se
izgovori D. Ovaj glas je zvuEni parnjak S.

16
 Clas T
- lo
Covoini aparat se nalazi u istom polozaju kao gore, a izgovori se T. Jelk se

tom prilikom nalazi nejto bliZe uz sjekuti(e i blaZe je povijen nego u prethodnim slu-
Eajevima.

GlasZ- U
Covoini orgin namjestimo kao da 6emo da izgovorimo T, ali izgovorimo Z. Za
razliku od prethodnog glasa ovaj je zvutni.
Fetha koja je u slogu sa ovim fonemima naginje u izgovoru ka (A): J^f
(KaLB,n) srce.
-
ClasV- t a govorn!'
ovaj dvousneni zvutni strujni Slas izgovara se kada se usta zaokrtle,
primjer u rijeEi WRICHT
orgun n*to napregne. Ovaj glas slili engleskont \4', kao na
ili WHAT.

NAGLASAK
U arapskom jeziku razlikujemo dva naglaska - glavni i sporedni' N"glasak je
srrogo dreden wstom i brojem slogova. Glavni naglasak
je udazni, a sporcdni
- si-
lazni. U jednoj rijeti mole biti samo po jedan od ovih naglasaka'
L Clavni naglasak po pravilu pada na pretposljednji slog ako je on dug. Na
primjer: (DZeMi-Lun), l-r l: i Ge'Rih-na). Ukoliko jc pret'
i#
posljcdnji slog kratak onda se naglasak primjelta na prethodni slog. Na er.U
(F6-Ri-Ha), 5to znali da rijeli sa tri kratka sloga imaju akcenat na prvom slogu.
2. Sporedni naglasak pada samo na dugt slog i slijedi iza dugog sloga koji vec

nosi glavni naglasak. Na pr. J; ,reJ (tc-Si-pl-ru) ;r;i I ;Li fxisel--

ni-t r).
Medutim, ako rijeli stupe u glamaticke veze i odnose, dobiju enklitilke ili pre
klititke oblike, kao lto su na primjer zamjenilki sufiksi, naglasak se pomjera, uz pe
Srovanje pravila da naglasak treba da stoji na pretposljednjem slogu cjeline rijoei ili
retenice.
Nrponrrnr: DvosloZne rijeli imaju naglasak na prvom slosu Jt i (Ba-Bun),
ii eUft-
Mun), *i t'E-srnl.

HEMZE
- tfrIt
Hemze je bezvulan suglasnik'koji nema nikakve glasovne vrijednosti ako nema
odgovaraju(eg vokalnog -iku. Irgor"ta se tako lto se glasne trice sastave
a zatim
po; dtisfom vazdulne struje naglo razmaknu, tako da prilikom izgovora dolazj do
p.rr[". slulati sc gore izrijaim pokuSajtc & izgovoritc riiG[ 'ikra' lto na arapskom
znaci"ritaj!" ( lj! )
Ovaj konsonant dosta ndiei nalim vokalima A i U u diftonlkim situacijama,
kao na pr. u rijeCi "uostalom" ili "pouIavati". Grafilki se ovaj konsonant iskazuje

2. Ud2benik arapskog iezika 17

r-
sanro uz pomoc svoga nosioca elifa ili polunosilaca V i J. koji u takvim slulajevima
gube svoju zvutnu vrijednosr.ri Na porctku rijeri njqov noslhc jc uvijek elif. Uko
liko je hemzc vokalizovano fchom orda r pilc izrud clifa < d - tr, , aako je
vokalizovana kcrom ispoa: jfrll bankrotstvo.
-
Na kraju rijcti hemzc je Cesro bez nosioca. Na primjer: l:U O hemzetu i
njegovonr pravopisu bi6e jo5 rijoEi u partiji o hemziranim gtagolima.

Naueite poslovicu:
J;. j b :i Ko tmli, node (Ko pito ne skita)!
Uvjetbajte izgovor ovih rijecri:

(nrladi('- narocl) , .i !. ;
*-:rui
(zasrava bol)
- ilr-
,
F
(dati
- doc.i)
;-;i-&l
(pusti!

(palma
- sravi!)

p6ela)
r- F
- liqru li::
': _ 4.kEi
(postati
- ici) jv- itb
a'. . 1.. -
(riablja
- ljero) ury--*
(pasti , ?- P'--
- lutjeti) r-^, - -lrrr
(sirov l,- _ r -
- valan)
.: iri ilr
(izvrnuti (smisao)

(ujak stanje).
- izbrisati)
f-r {r - ., '
- r.Jl-+ - !t -
r.iit,
(proCikavanje iajdtaj)
-
(vrat koljeno) | - 'zr | -
- -4t =-

(srce

(sala
- pas)
$r-+I
raEka) lv2l _ l-2.t
- at .a) a:>J
(baviri se netim
- polagati ispit) l*l -;c-l
(sraviri
- pusriri)
ej _-c
(prepisati

(ratovi
- savjerovati)
a t,
r-r a tt
- bjelanje) ?t)-?5-t?
(pitanje
- ka5alj) ' lt;.:, ! ,ll]:,
ltt
(zemlja
- prcdstava) gPf -,-ftl
(brz
- narodit) h*;-i.t
a-
to) lrao u lijci'ima :ittl (mutllifrl) (kiri'un)
-pisac, 'UlV - tiralac.

18
PRVA LEKCIJA

ODREDENI I NEODREDENI YID IMENICA I PRIDJEYA

t#tstiifl
Primjeri pridjeva i imenica kojc smo navodili do sada nalazili su sc u rteodrd+
nom vidu. Na primjer,kada smo napisali +q Gltab-) onda ic to malilo 'bilo
koja knjiga, neka knjiga".
Znafi, imenica 'knjiga" bila i u neodrodenom vidu. IGraktcristika ovoga vida
je da se kod tropadetrih imenica i pridjcva obiljdava nurusijom, a kod dvopadeJhih
dammom (bez odretlenog tluu). Na primir:
t -..-
(medresctE) (neka) lkola
-
r-t
t'l- (muallimu )
- (rrcki)nastavnik, utitclj

l'z (kebiru) velik

-) -
tt t-.
UV (avamilu)
- linioci, faktori

Odredenost imena pak postilc sc stavljanjan ispred rijdi odrcllcnog llana d-

Ui koji je isti rod i broj. Njraova funkcija je da rijo! blile odredi i on
bee obzira na
odgovara odredenim llanovima u nckim jndo<vropskim jczicima. Dodavanjcrn odrc
denog Ilana rijel gubi nunaciju, a unjesto njc sc pi5e damma. Ukoliko sc rijel u nc
odredenom vidu zavr5ava na dammu dodavanjanr odredcnog llana dolazi do promje
ne te rijeti iz w. diptote deklinacijc ( arAl U Ut ) u tdptotc deklinaciju
(uy't1
Primiri:
-li.tt nestavnik, uliteli;
.ntlt - Skola;
-'At - veliki; .T -
"+vt |Yv - faktori;
t.-,tt:)t blts - Ikolc.

Kada se imenica prvi put pominje ili je njena brojnost neodredena (u smislu
upotrebe ncodredcnih piiapvsfinzmjenicaneki,neko),upotrcbljava se neodredeni vid.
U drugim slulajevima, odnosno kada se radi o poznatom, imcnica se odreduje.
Medutirn, u nasltvu Elanaka ili knjiga naiIeS{e se koristi neodredeni vid imenica, bez
obzira na to 5to sc moZe liniti da sJgovori o sasvim odredenoj pojavi ili stanju. Npr.
19
d'
e';il G 4)- - Razgovor o projektu.
';r:liit'^;:s Suza i osmijeh (djelo DZubranovo).
-
:.l>t]il ;!t qt;t'rl-'ii- iVl Sovjetsko zadovoljsrvo odlukama
islamskog samita.
...',H-3-V lt)X - Iralkifunkcioner dolazi

Odredeni Clan ne utiEe na naglasak riicli niti ga molr primiti. Na po6etku rodenl-
ce on je stabilan, ali ako se nade u sredini ritmilkog sloga, tj. ako isprod njega stoji
neka rije[ dolad do odgovarajudih fonaskih promjena o kojima 6c biti rijeli u partiji
o neposrojanom hemzctu Gpajanje). U vezj s odredenim Ilanom treba zuti da sc slq,
va u arapskom jeziku dijele na: suntevr I ntJcsc{evr slovr
\,.Xl -tt) lJ *Jl j:*l
Ova @jela je veoma valro ta pravilno titanje Clana, jcr kada sc
llan nade ispred rijoEi koja pofinje nekim sunlcvim slovom dolazj do asimilacije, sli-
vanja L (lama) iz odredenog Elana sa dotiEnim sunlcvim slovom.
Slijedeca slova su sunteva:
JJbbdo.iq)t!rJ,i./
ostala su mjesereva i ona ne utiru na promjenu glasa L iz odredenog llana. poS_
to kod suntevih slova dolazj do asimilacije L iz odrodcnog Ilana stavlja-sc iznad tih
slova anak za @vostrulenjc tddid. prirqicri:
-
'-^g!i ali
(e5-Sebeketu)- 61eto, ,*;l.li (el_medresctu) _ Ikola

:Ai (et'5emsu)
- sunce, ali L-
i1 (el-beridu)
- polta
:)-lEJi (et-ralibu) - student, ali !5Jt (et-kureru)
- lopra

rMENrcE zrNSxOC RoDA d^jjlt uJt iu.,i

-
Arapski jezjk ima dva rodar mu*r ,f,.ilt ,;fl i r"nsf.r r:Jll ,J.+l . Imeni-
cc muskog roda nemaju posebnog morfololkog pekozatelja, tj. tipidne zavrletke i su_
fikse. Medurim, ro nije slulaj sa imenicama renskog roda. Imenict rcrrskog roda di-
jele se prema zavrlecima (sufiksima ( crl.gri
- ) :

t) a) na imenicc kojc sc zrvrlavaju na karaktaistjlni sufiks ; (tu*1rr;.

Na pr. -
'^5, - biblioteka 'ry - fakulta.

", ;
O"" sc ne izgovara ako nijc u rrcdini ritmilkot stoga, pa prcma tome izgovori6emo
"mekteb" a ne "meklcbetun".

20
 Naravno, imenice koje omalavaju eisto mu5ka svojstva, kao ''4i - halila
(titula vladara), LrG - naulnik (titula za aalca svake vrste, narolito u religiji) i

putopisac, jesu mulkog roda iako se zavr5avaju na karakteristilni Zenski

'i(; -
sufiks.
b) na imenice koje se zavr5avaju na dugo A
- t iti '5 koji ne pripa-
daju korjenu rijeti:

L . --j3 - svija (ovaj), korjen DNJ

'
anarhija, korjen FVD.
,_f; -
&,Jt sjetanje, uspomcni' korjcn ZKR
-
v) na imcnice kojc sc zawlavaju na AU - ii , pod rslovom da ovaj zavrle
tak ne pripada korienu rijcli:

it';*-l - pustinja, korjen SHR

'rt ',' :- ; - rnrlnja, korjen BCD
2) zenskog roda su i neke imenice koje nemaju karakteristirne sufikse. To su
imenice:
g) koje oznadavaju geografske pojmove:

'h - EgiPat .)r; - Tunis

- Damask 3lq -
Bagdad
t,
Napominjemo da u modernom jeziku sro6erno nedosljcdnu primjenu ovog pravi-
la pa se ovakvi ynjmovi tretiraju i kao imenice muSkog roda. Medutim, to odstu-
panje nije u duhu knjiZevnog jezika, mada nemamo pravo da prenebregnemo
jezilku praksu.
d) kojc oznalavaju dvostruke dijelove tijela:

\..ruka 3 -dtan
' rht - noga '# - oko

3) Pored toga, imamo jos dvije grupe imenica koje se tretiraju kao imenice Zens-
kog roda, mada nemaju karakteristilnog lenskog nastavka. U prvoj su slijedece:

t ..1
d)l - zemlja )t - bunar

JG
.rl
- vatra .p - suncr

J;l - anija ,i5

,
- rat

- pakao
t7,- ti.. |
F r'# el - vjetar

!; -vedro,kofa F -dula 'tl

{
I

'\-t ''*
- Stap - zub

;V
nl:
- EaSa. pehar 'Ji - sandala, papula

.J' l''
- sjekira 3l\ - kuca

f - hijena JVi - orao

U drugu grupu dolazc imenice koi su dvorodne

- i mulkog i lenskog roda
shodno na5oj volji. To su:
-
( g;;-Jt ; '
a) zbirne imenice Iiji se pojcdinaEni oblici prave dodavanjem karakteristidnog
nasravka za Zenski rod
- okruglo(t)( dt'+) primjeri: gtr
i[:>-t[-
lubovi;'
fr--'q. -slamka,
b) nazivi za slova (it]-.l rt-i ), premda se viSe upotrebljavaju kao ime-

nice Zenskog roda. (

-.lJYl ) - elif, 'Ul - suglasnik H - o.
c) Sljedece imenice:

'; - vino p: - oktop

- trri5te, trZnica ' gtl

' ,i; brijat, zjlet
-
b3 -duh,dusa '# -trbuh
'F
- med it; - nebo

'f!
- prst .Jj - konj

;i -ruk qi1 -so

'JL - stanje, situacija tq| - priroda, narav

Ovakvih rijeEi jo5 ima i njih 6emo kroz jezJlku praksu sretati i najbolje pamtiti.
Sve ostale imenice koje nisu podvedene @ iznijeu pravila spadaju u imenice mu5-
kog roda.

NauEite izreku:

Nauko (dnosno uteqie) u mhdosti

- je koo uklwvo4je u ksmenu

22
pROSTA IMENSKA RgfgNlCA ar-:l;"c)l E*-Yl ;l".li
-
ovakva relenica se sastoji iz subjeku i predikata koji mogu imati svoje atribut-
jeziku nema kopule "je'' U
ske dodatke. VaIno .!e nauliii odmah da u arapskom
prortoj i*.nukoj r&nici predikat stoji u istom rodu i padetu u kome se nalazi subje-
'trt
,*.ni.e, samo 5to je subjekat odreden, a predikat neodreden. U broju ne& biti
nalazj x u
uulj.X ,t"ernja, jer kaia je iubjekat neko nerazumno bi6e ili stvar' a
p:avilo {. jas-
,*zini, onoa je predikat u"ij.x u jednini tenskog rula. Ovo l* bitislicne
primjere
nije kada predemo partiju o atributima, a dotle cemo uvjdbavati
ovim:

:'f= +*rirt - student jevriiodan' ''4;'rl'll ,4i - ova kuta je lijex'

4# JLril - Radnik je aktivan. UG iufir rh - ova knjiga je skupa'

' tti 9* ovo je kuca. i;^* liro+lr jlljl .ri - Ova lijcpa kuca jc daleko.
-
oovojvrstire[enicebitejo(rijcEiupartijioprijedlozirnazapojalanjc.

23
t{-
DRUGA LEKCIJA

NEPOSTOTANO rrEruzE (SP.&TANJE) _ ,S*il1i]j.j.

Kod odredenog .lana el
kada sc on nade - Ut imamo jednu fonasku o.o^:.nu i to u studaju
u sredini.ritmilkog
sroga, tj. kada sc ispred njega nade neka rijer.
Tom prilikom hemze zajedno sa svojirn- roi"ron, nestaje i
zarnjenjuje se grafirkim
znakom - koji sc nr"iva "vasla" i pite nad clifom. Na primjer:
ii;ii;rll - rjepa kuca
i rita se "eddaru-ldzemiletu", kako vidimo u jednom ritrnilkom dahu; hemze odre..
denog Elana dobilo je vaslu (sto anali znak za vezivanje),
i.r ,. lrpiJ rijoli "rijep"
natazi rijer "kuta", i hemze se vile ne [ita kao sto se vi* i ne pise.
za nas sada je
mjerodavan samo onaj vokir kojim sc zavrsava prethodna rij.r (, spomenutom
primjeru u pitanju je vokalni zrak damma). Isto pravilo vrijedi
polinju hernzetom,
i za rijeli koje
sa vokalnim aakom kesrom:

- ime i:')! - eovjek

- dva ';l;! * tnna

sin
-
Pogledajre! g .ll,J i U _ Kako ti je ime?
ova pojava srece s i xoa n utr gfuorskih obrika i vrsra, kao i kada sc rijd
koja
prethodi nepostojanom henrzau zawlava na sukun. Ali o
ovim pojavama bi6e kasni-
je rijedi.

DEKLINACIJA _ gtir')l At-*;

U arapskom jeziku postoje samo tri padela: nominativ e)l genitiv )l
i akuzativ .---4:il . Istina, postoji i Hvrti vokativ 6;rur , koji se tvori na spe-
-
cifilan narin. Medutim, neka imena imaju jedan padelni oblik za genitiv i sftrrza[iy,
te prema tome postoje dvije vrste dekrinacije: tropadeara ( j,,llt .dvopa-
; i
delna ( -r-"ait-^, ) . Imenict i pridjevi koji se mijenjaju po prvoj dekrinaciji j.,u

24

I
/

L
 triptotonir'), a oni koji idu po drugoj deklinaciji jesu diptotonit). Tropadclna de-
klinacija je potpuna deklinacija, a dvopadelna je nepotpuna.
je releno da je nunacija odlika
Potpunr deklinrija.
- OAI Vec no-
minativa nekih imena, pa je to ujedno i odlika nominativa triptotonih imena. Geni-
tivni nastavak potpune deklinacije glasi ; (lN) i pile se ispod linije pisanja. U stvari
to je nunacija u kosom padefu nastavak je a Gn) i pile se
- genitiw. Akuzativni
(imenica pridjwa).
iznad linije pisanja, tj. posljednjeg konsonanta imena i

Trbele l.
Jt5 - student

;tu-) posjeta
-
nom. {u eiu)
sJl, o rU r
gen. ,,.

akuz.
ul5 ,V- )

Nrpomenr: Kako se vidi iz Tabele I u akuzativu m. r. padelni nastavak ima

za nosioca elif. Kada ime dobije odredeni Elan onda se, naravno, gubi nunacija u
svim padeZima:

- tvorruqtr {, -u.

Nepotpuna dektinacija.
- JJ4JI p lmena koja se zawkvaju u neodrede-
nom vidu na dammu jesu diptotoni i ne mogu imati tri padeZna nastavka, ako nisu
odrdenr. Njihova deklinacija se vidi iz tabele I i 2.
Trbeh l. ,rr-F _ crvena

it'* - Piesnici.
t- ,,--2
n()nl. 'l;:- tl;)

gcrr. i akuz ir'; tl:#

Ako diptoton prinri o<Jreden ilan on postaje triptoton i njegova deklinacija tada
glasi: it';ii - crvena
t ,-- tr,f
I ubch !. ttr,j)l - pJesnlct

rl0nl. ,t:^Jl ir;!l

rr) Rijeli tropadetnc po potpunoj deklinaciji

r) - koje sescmijenjaju po ncpotpunoj dcklinaciji.
Rijcai dvopadelnc kojc mijcnjaju
-

25
r
Diptoton posraje rriproton i kad stupi u genitivnu vezu (status constructus) na
poloZaj regensa .itjll ) . Nootomedocnije.
(
Imena koja se zavrSavaju na i (A), !, (El.I) i (llg rakode su diptotoni. Ime.
na na (EN) i (A) imaju za sve padeZe isti grafiiki oblik. Znadi imenica
je ista u svim paddima, kao i imenica
F3 , 'svijet'
,;;:ll bolnici. Ni odredeni llan rrrna uti_
caja na ovakva imena, izuzev Sto nestaje nunacija. Medutim, imena koja se zavrsava-
ju na (lN) mogu se deklinirari. Na primjer:

Tabelc 3.

, cr'6 - sudila
padei neodredeni vid odredeni vid

,J;li
akuz. t::ru etil
Kao Sto se vidi, kada ovakva imena dobiju odredeni llan onda kosa nunacija
(lN) prelazi u dugo I t' ..Nominativ i genrtiv 'iu istovjetni. o ovakvim imenima
-
bi6ejo5 rijeEi kod "krnjih" glagola.

DvoJrNA (DUAL)
- 1?)1tl
ovaj broj imena je odlika arapskog jezika. on izrarava dvojnct bcz upotrele
broja dva. Tvori se tako 5to se na singular imenice dodaju nastavci po{to se eliminiSc
nunacija:
za nominativ tiNO
- -J]
za genitiv
- i.- (EJNI)
z7 vlarrz^1iY
- ,t- @JND.

Primjeri:

,-,=; 94J * dva predsjednika tfr-t '

Ei dva Eovjeka

;u iL:E - dvije knjige J6 9>V:

p j't* - dva mala
:-..
ot.*
tit-
,*t
Kod Zen. rgda okruglo T
- ; , rz.t. zensko prelazi pred nastavcima za dual u
dugaekoT- & :

';:Y - dvije lkole 'ii - dvije sobe Ik -dvijeliiepe

gVtit ,u:, .ttii*;
.:,J,
-t t-i
."3.e

26

t--
Trbeh l. Deklinrcijr JJ-LE - \ludcnl

,JUJtJi J:J.V

Odrederri Ilan ne utjete na dualne nastavke:

-t
eq-v lqlt.la,i '';t I

a) Dptotoni s karakteristienim sufiksom 2. r. li (A'U) imaju dualne nastavke

9lj ryANI) za nominativ i i-; (vEJNl) za genitiv iakuzativ. Na
-
primjer:
) ,. .
L\r.., - gtjr;; i-it# - dvijepustinje
t.
9 l..a-) )tja i-;q - dvije bijele

b) Imenice t. r. koje se zavr5avaju na karakteristieno j (A) imaju dualne na-

stavke 9q (J'ANI) zznom. i ;f;- (JEJNI) za genitiv i akuzativ:

,sft- AV-fi *-ft -dvijeuspomene

CfJ - iv-FJ - i-'* -dvijelalbe
v) Kod rije[i koje se zavr3avaju na ; (lN) u neodredenom vidu ili na tt (i) u
odredcnom vidu dual se tvori takode uz pomo6 nastavka ni (ANI) za nom. i
i- GJNI) za gen. i aku.

, uiti - iqrf - dvojica sudija, i s odredenim Ilanom:

r=rftrlt - iq+uJl

Sah
-

:/-yl rSLl'Sui gutf

-
srl +, cfr"!tt
ti'# *tU'#'S lll'bl@ o)1,ua- '$--

27
I Rijeti:
.- .
janje ,3:i
n'-
sresti se
*'
?,

umoran !.? dini se t+-

tadno
L-: -
vrlo rL
!r- 1t 4
primoran
-*p 2tl jer ja 9l)
brojim J9l -#'F
svake noii
pastir f.lj
stotina tut,
drugi t;
prije svog spavanja
A, U
mnogo , vrlo l.lr- ,.

Prevod:
Srela se dva janjeta i jedno rele drugom: ,,Izgledai vrlo umorno?!" ,,Talno, jer sam
primorano da svake noii izbrojim stotinu postiro prije nego lto zaspim!,,

28

i
I

L
l
TRECA LEKCIJA

GLAGOLI dLriIl
-
Vecina glagola su trokonsonanskog korijena ,ll j)Aj i pwo 6emo pre.
ci njihovperfekat, mada se i Eetvorokonsanantski glagoli t}l g\ t , kojih
ima daleko manje, na isti nalin konjugiraju. Previlni trokonsonantski glagoli mogu
se jo5 medusobno razlikovati prema tome kakav vokalni zrak nosi njihov srednji
konsonant. Npr.
- -'z pisaoje, tj. pisati
!-j)
-
rf - razumio je, tj. razumjeti
t
bio je mali, tj. biti mali
-
Prema tome, ovo su rreca lica jed.mus. roda, koja se, donekle, mogu tretirati kao
infinitivni oblici. Na ovom su principu radeni i svi rjetnici u kojima odgovarajueu ri-
jet trazjmo prema korijenskoj glagolskoj osnovi koju mozemo izraziti obrascem
g Kod prvog glagola w. karakteristilni perfektski vokalni znak je fetha,
kod drugog kesra, a rreceg damma.
"C*hSg! UCCq& lipS-Ga dammom) su neprelazni i
.1-p-19^ze_qg-ilraju isri
(srednji) karakteristicni vokalni znak. osra.la dva rifi-ffiog[-biti
iprelazni ineprelazni. vmma je vaaro odmah-hauditi da se glagoli u arapskom ne
razJikuju po trajanju radnje, tj. svr5enosti i nesvr5enosti glagola. Clagol S
moZe da:rnaEi i "pisao je'i "napisao je". Tatno znaienje zavisi6e od konteksra u'ko-
me je glagol upotrijebljen.

PERFET(Ar
- CvJt $J1
Perfekat nastaje sufigiranjem, ali se prethdno posljednjem suglasniku oduzme
vokalni znak i stavi sukun, izuzev za 3. licc I. r. jednine i duala.

--ll-r.ot .njc u obrazac, i iz njega, vrli se zamjenom sugtasnika date rijeli suglasnicima
obrasca. Potom se prenese raspored vokala. Na primjer rijel ,* ima obrazac y
ukomeje f zamijenjensa'j a ! sa-*i.,1. sa C .ffi ;l15 imaobri;:ac
'# ' U ovom slulaju obrascu je dodaro -r polro je nova rijer izvedena iz korijena
* - sjediri. Poslijc dodavanja prcfiksa
- rcdom sc prcnose, uz zamjenu, jednom
u obrazac i
ostali suglasnici i rasporeduju vokali iz rijeli mcdllisun, odnosno . JoI po-
gledajte sr. 8!
A;
t,

Tebcle l.
Nrstrvci zr pcrfehrt

plural singular lice-rod

,.
tJ- CJ- l. oba rc.r1a
ta
r- e- 2. m. r.

t- t- 3. m. r.

sl-
U- l- 2. L. r.

,)- u: 3. L. r.

Na primjcr:
! , -. -
*) nacrtao sam (crtao sam)
u:{J - razumjeli smo

Irbclr 2.
Alliv perfeklr '- #f (u)
- plsrtl

plural singular

w{ L5 l.
.trr? tug
f: e:rt 2. m. r.

w t+, q:.)
..?
3. m. r.
z
'r-'a
Ji"l) ,t8 - o=?
2. l. r.

-.-7 \r:5
t
--'/
3. L. r.

Uz glagole se nb upotrebljavaju Iidne zamjenice, izuzev kada se Zeli naglasiti w5i-

lac radnje. Perfekat se negira u pomoc nije[ne rjeCce U - ne, koja se stavlja
ispred glagola:

,f4-iU* i5 U - Nisam napisao pismo svome drugu.

li^ $V V Oni ovo nisu mati.

-
Ol-i W V Njih dvije nisu to uradile.
-
Zmlerdc i
upotrebt perfel0. Perfekat je pro5lo, uglavnom, svrleno vrijeme i u
danalnjern jezjku ima sljedeea aalenja:
a) kazujc radnju koja se dogodila:

'llt ,;ffi 6q;

- Nalli smo otovku u sobi

30

\- I
!i
 qUt tU;ft - TrEalismoulicom

Perfekat upotrijebljen u ovome znatenju molc primiti i prilog 1i ili $

koji kazuje da je radnja zasigurno, izvjesno obavljena:
5U li - (Zaista) je r"rmro'

(j uf.; :i - (vec) smo nalli olovku'

b) lzralava radnju koja mole imati i prizvuk sadalnjosti' To jeu stvari posloviE-
ki perfekat:
';:r?
rts4i; N"iblj. je davanje ono koje je
T" i u - - trarrr.ia (Poslovica).
bez

ucen .i9 ona5 ko odbaci grijehe i

-1rasi ai; ,2j::i i:;
ruva
' v'C \-'nu;l - seporoka(Pgslovica).

,itrti rf"dl4'tJ-Vil;J? - Poznavali smo ga kao naucnika i

istraiivaEa u razliEitim kulturnim
fiUlf c'lgl'
oblastima.

,
l-r, -
U posljednjem primjeru valja obratiti palnju da je rijel tur"+' - istralival po
obliku 2.r., a po upotrebi mu5kog roda.

Naudite izreku:

(pamet),

31
 Eervnre LEKCIJA

iJUt *jltl CI
pRAvrLNt rLURAT ZrNsxoG RoDA
-
Pravilni plurali su oni koji imaju fiksirane pluralne sufikse. ostali su plurali ne-
pravilni i joSse nazivaju "slomljeni", jer nasraju lomljenjem korijena rijeii.
Pravilna mnofina i. r. dobiia se rako 5to se karakteristidan Zenski nastavak
u'ol
@T'n) pretvori u dugo J|t (AT*), kojom prilikom je,'okruglo* T posta-
lo "dugadko" T. Na pr.
L'rt - stepen
- iV)3 L..f - udaracra) ,j\?
Karakteristilno je za deklinaciju ovoga plurala da genitiv i aftrzeliy imaju iste
nastavke (ATIIq.
- :lt
Trbelr l. studentkinja
{lU -
Nominativ Cenitiv Akuzativ
JqU; c,qu

lmenice zenskog roda koje se zavrsavaju na j (A) tvore pravilni plural na na-
stavak .jq (JA,T'") za nominativ i c,[ (JATII.O za genitiv i 2krrzqliy.

L-Si -sjecanje - Jl-f : - f)

Imenice koje se zavrSavajrr na lr- ">6- tA'r-l imaju za nominativ nastavak .tri
(VAT'' ), a za genitiv i akuzativ c,,lj ryATm ).
it';u- pustinja - J;ir;; - attr*
ir;;. -zloba-,ttr;i;, - :tjj4
Neke imenice m. r. imaju u pruraru nastavke pravilnog prurala r. r. Na primjo:
'Jt>
-Zivotinja- JUE-
f
E; - kuparilo - .j61;.
''J= -protokol- cJY--
') Kada u jednini drugi korjenski suglasnik ima sukun umjesto vokalnog znaka, onda u
pravilnom pl. umjesto sukuna testo dolazi eufonilna fetha radi lakleg izgovora:

JYi; - iis - odijeto, -a. d)t:- - Iia. - vojni napadi; kampanja

32

t
 Mnoge imenice koi sc zavrlavaju na karakteristiEno "lensko" T nanqiu pravt-
lan plural vet slorntjcni. Ovo narotito vah zt imcnie koje nc oznlavqiu raalmrn
bi6a. Tako ie pl. od:

'nl, -Ikola- 'i"ti;'

L-a - srad -- ' JY
Ztrlgtogl moramo u jcdninu odmah uCiti i mnofinu arapskih rijcd.

rRAvILNI rLURAL MUSxoGRoDA i+

-'lEJtfiJ' plual.
Srmo one imenie m. r. koje ozralavaju raalql44 blqa irnaju pravilni
praffi?ural irn"ju j-PlgJjl koji sc rz tarv-9 @q9 nadu na pololaiu atrihn&
kao i participi aktivni. Nastavak za pravilni plural m. r. glasi :r;- dfNq za nomi
nativ i L.t: (iNf) za genitiv i akuzativ. Nastavak sc dodajc na imenieu ili pndjcv
tek po6to se odbije nunacija.

iJu - student - i{-v -studenti

ry -vrijedan- lt@ - vrijedni
Tabela l. jEE - Pilot

nominativ genitiv
i 7 itt- )V
ottv t tat.
d- )Y Lt2

Veliki broj imenica m. r. pored pravilnog plurala ima i slornljeni plural. Na pr.

#15 - student, pl. itAV i slonrljeni +Xl3 i tll . U takvtun

slulajorima postoje odredene nijanse u zralenjima p.lurala. PUvUni otun! uvlldt u.
nehva {Otcar,kolcltivg. Odretleni Uan ne utjele naposljednjivokdni ztak plurala:
Nom. Oy'ilif - seljaci, gen. i akuz.
- h>dl

REEENICA S NEODREDENIM SUBJEKTOM

Mada je po pravilu u imenskoj roIenici subjekat odreden, ponckad on molc biti
i neodreden. To je slulaj sa imenskom re6enicom u kojoj je na pwom mjcstu prilo&
ka odredba za mjesto dok r subjekat nalazi na kraju relenioc.

Lx *i$t ,i - U Skoli su ulenici.

4q l$Bt i-Y - Na stolu je knjiga.

Jt';-i 'Jt'ji',A'#:Jl .-* & - Na palubi broda (ie) mnogo prtnika.

3. Ud2benik arapskog iezika 33

 Ako dode do inverzjje onda subjekat postaje odreden:
- - _. -i, t
?iUl./ r.r*Jf - U&nici su u skoli.

l)jUJt rr)r+E(ii rtujigajenastolu.

-
lHit
lY Jti Jr';;-tAi -
putnici su na palubi.

Pravilo kada 6e se upotrijebiti jedan sludaj, a kad drugi, ne postoji. upotreba sc

jedino moie odrediti prema nijansama govcira 'kojim se slufimo. Ni subjekat i
u
ovakvim redenicama utjetu neki pnloa a potwdivanje i sumnju, ali 6e o tome biti
kasnije rijeei.

34
PETA LEKCIJA

PRrrxEvr
- L6a\ - ii^u\
I pridjcve mo2emo @vesti @ "klasilni" i jedinstvcni obrazac (J.) . Ovdje
eemo navesti samo najHtc oblike-paradigrne pridjeva.

r' 'ri kao ,.*

t
'-f=9 j-f -lijep
- velik
t.
ua -

) 'tl.E
L' kao
Mv -tuzan
U -
radostan

3. ',yV kao 1,1 - U*'

koristan
&U -
'a,,- . '
4. 'Jiri kao ""li
-ttl:j -
nelspravan
- ozebao' Promrzao

gvi ovi pridjcvi grade Icnski rod uz pomot karakteristiEnog lenskog nastavka T

- i Na primjcr:

od 'J-+ L+ - fijepa
od 'J; l;; - tuan
od i:u '-,ty vjdta
-
od ' ir't[ 'itsl
- ozebla, promrzJa
Neki pridjoi koji dolazc na oblik 'J"V po zna&nju su I.. r. i bez karakte-
ristilnog Ienskog T:
'Jt l- trudnica
-
i-V - usidjelica, itd.
a
5. ' Jt{i kao i;.; - star'
-a
;t? - mladolenja, mlada

3r 35
r

Ovi pridjevi imaju iste oblike za oba roda. Pridjevi koji dota"e na neki od ovih
obrrz^ca imaju pravilne plurale. Dekliniraju se kao triptotoni. 'Neki su sc i poimeni-
eili (kao 'j# starac)
-
6, 3y5 kao Lt-Jt -rdan
\uE - gladan
Pridjevi po ovom obrazcu imaju ndto pojarano znarenje i zasebne paradigme za
len. rodi plural, koji je zajednilki za oba roda. paradigma zz L. r. glasi
&t a
za plura.l 'JUj

',JrE; '-iV
-iedna - -zedni,-e
eE - gladna- aq -dadni,-e
s imenicom. pridjev se, bilo kao atribut r i; I bilo kao
slaganje pridjevr
predikar 4> , uvijek slare sa svojom imenicom u rodu i
uvijek dolazi iza-nje. u bro
ju, vidu i padeZu se pak nece uvijek slagati. U tim slulajevima staganje
zavisi od ulo
ge pridjeva u reienici i poloiaja imenice. Slaganje pridjeva sa imenicom
u rodu zavisi
od toga da li imenica predstavlja riurxnno bi6e ili ne. Ako imenica obiljeZava razum-
no bi6e onda ce se pridjev slagati s njom u rodu i broju bez obzira n" to ou li je
on u
sluZbi predikata ili atributa. Na primjer:

ir$ :ij,i -
+){trtt Ovi srudentisu vrijedni.

.J>or; i u:li Zene su lijepe.

-
;-)t i,U.E!t d - Medu radosnom djecom.

Ako se, pak, radi o imenicama koje oznalavaju nerivumna bica ili stvari sla-
ganja u broju nema. Pridjevje uvijek ujednini Zen. roda:

b-v orlt ,l; - ove ku6e su visoke.

t -, -.
;+E- sUlji,l .$ - Ove (lijepe) Zivorinje su mirne.

i:3r u-/t U sundanim sobama.

-
Ranije smo nauEili da se predikat rre slaze sa subjektom u vidu, pa to pravilo
valt i za pridjeve kada vrSe ulogu prudikata.

L
 PRIDJEVI NA OBLIK 'r-l't
dt,'
pridjevi koji ozraEavaju boje ili hziEke osobine (ponekad i duhovne) dolaze na

oblik JFJI za muSki rod i ; yf; za len. rod' Na pr:

'#i - crven it ':,. -.t .n"

.rj[ - s[jep ',u-S slijepa *

-
ovakvi prid;wi su u neodredenom vidu diptotoni a postaju triptotoni kada se

odrede ili zauanu mjesto regensa u genitivnoj vezi' Plural je isti za oba ro-
"it4ll
da i dolazi na paradigmu
- tr . Na pr. '# - crveni, +, .# - sli'
jepi, +. Kao 5to sc vidi iz paradigme, ova vrsta pridjeva ima u pluralu tropadeZnu de-
klinaciju.

il';*1'oti - crvena jabuka

ir;;' Ot:)i - Zuto li!6e
F]l|yt - Gluh dovjek
Nrpomcna:
Pojavljuje se i pravilna mnolina. Npr. ,tltl'F - crvene

Naulite izreku:

Ko poiede iaie poieo ie kokolku'

.qVS',$'ra SA V -
r Ova rijed ima u govoru donekle uvredljiv prizvuk. Postoji i mn. ;r;.r.

37
 SESTA LEKCIJA

PoKAZNE ZAMJBNTcE
- -r;ulr ;6i1
7a radtkuod nalcg jezika u arapskom pored zamjenio za ,*, i mnofinu
postoje i dualni oblici, rj. dvojina. Inare, onc kao atributi uvijek dthzc ispred imeni-
ce u odrederrom vidu, slaZrci sc s njom u rodu, broju i padetu.

Trbelr l.

Rod m,/I Dvojina (dual) Plural

lj.6 ovaj ilji - ova dva

- ,$ - ovi

gUti dvijc
- ova
- ove
,$ - ove

- taj Jtill - ra dva itJri -ri

'tl'l'-
-la
!r9u re dvijc - - |
ijill
- -te
- onaj 411 - ona dva juri oni
-
ona 4f; - one dvije
- -!rl - one

Nrpomcnr: Iako se iznad slova H kod pokazne zamjcnice haza nalazi kratki
vokal, on sc lita kao da jc dug. Isti je slulaj i sa sljedctim fij*ima:
lji - ovaj li(i - ovako

$l - taoel ljl -
attan bor"nrtuo
.6 -ali Milostivi (za Boga)
tl: -
Dugo A sc ne pi!e, ali sc kod izgovora Eire durine <Ll primjcri za upotr
bu pokaznih zaminica:

iuijtt;i - ovaj rovjck iW, q - a rrrra

Pctoje i kradi oblici ovih zamlnkz kada sc odUjc H ( li , tl) . Ove zam-
jcnicc su ncpromjtnjivctirttrEv dualnih oblikaliji garitiv i akuzativ glasc isto:

i,lil - d/ii6 .r{ti - {ti-: g6'r.i -.iru .llru- cl*-

38

I
ii
',
,4

i
L
 plurale koji oz-
Vaino je istaci da se oblik jednine za Zenski rod upotrebljava uz
nalavaju stvari i nerazumna bica. Na pr.

LirQi 9i - ove Zivotinje

'*jt ,r; - ove knjige

ixili ;q - teolovke

Ito znali da u takvim sludajevima ne va2i pravilo o slag;anju' 7a(to je tako vidjecemo
u partiji o atributima.

LICNE zAMJENICE: 4"a;:lf ';di

railiku oii naleg jezika u arapskom postoje dualni oblici.zamjenica,
7a Ito smo
vec mogli vidjeti kod pokaznih zamjenica. Takode, postoje i pcebne zamjenice za 2'
i imaju samo dva pa-
lice mulkog i Zenskog roda i jednini rnnofine. Li6ne zamjenice

- nominativ i akuzativ.
deta

Trbe'2'
Lilnc zrmjenlce

plural dual singular Padel Ia

F trn - rjl nom' l'

=^
UUt-l - ,?Ul
v-l akuz.

.'-:f 'o r''-:i

L:il ,ll nom.
dJl &gt, eil Tt/, 2. m. r.

fqr utql rrql akuz.

:l cr$.,,( .13
t- !t o+ nom. 3. m. r.

JUI
f{'.;l
LlJt ! itit akuz.

T' r uil +l -.* nom. z. t.r.

",fu-t r:fql gql akuz.

.!l e',.e 13 ,i c*.r- nom. i. l.t.

1"1 t3q E6l akuz.

Primjeri: # ; Jb il - orri
+EEJI su radnici u tvomici automobila.

',iE U* - Mi smo studenti. *; +"1 - fi si botcsns'

39
r
Lilrrc zanrjcnie g slrrz^1iyu rijetko s upotrebljavaju samostalno. U prvom pa-
dernonr obliku upotrebljavaju se uz glagole kada r 2eli istaii subjekat. Kada se kori-
ste samostalni oblici za a[rrz.q1iv obirno je rije! o upotrebi dva objekta, od kojih dru-
gi treba biti u samoctalnom padelnom obliku. Slitno se dogada i sa upotrebom ob.
jekta iza participnih oblika. Primjeri:

at1
;tl;t - Dao mi ge je.

Jtj1 .;ti''.j pomislio sam od rcbe da je on.

-
ii-l l, ;-=:J,.s+ j .:-ti p Zrrim jc ustch drbti gr u narulju.
-
U ovim stueaieuima radi sc o dvostrukim objektima (prva dva primjera) i partici-
pu u lzv. "el-hiuu" (v. lekciju 46.). Rijetko dolazi do inverzije, kada objekat prerhodi
glagolu, ali sc i tada koristi samtxtalni nlrrzaliy.

Pohvalio vas je nastavnik.

-r:i-!t * !S-l -
Prilikom oslovljavanja Arapi, uglavnom, upotrebljavaju zamjenicu "ti., ali zato
po{tovanje prema nekoj osobi ukazuju rijetima ';3U_ , .;-;;
, U
gos@in, gos@a (isro za oba roda!), uz koje dodaju zam. suf. za drugo lice:

.,
Jl5q a|r;-
-t .- -l-
+l+fi
-

NauCite izreku:

dfigji ,f '#T',Fl - zdrav duh u zdravom tijetu.

40

L i
SEDMA LEKCIJA

GENITM A YEZA (Status constructus)

-
fi+$
l. Po pravilu iia svih prijedloga u arapskom dolazi genitiv. Medutim, ovaj se

padeZ upotrebtjava i za iskazivanje speciti[nog odnosa pripadnosti iliposje(ovanja'

iaj odnos izmedu dri.le imenice, one koja pripada drugoj i one koja je posjeduje, is-

kazuje se genitivnom vezom ijliYi (status constructus), tako sto predmet ili

koji su iskazani jednim od padela odredenog vida ali bez odre{enog 6lana' pri-
bi6e,
pada rijeti koja stoji u gen.itivu. Prvi dlan genitivne veze naziva se 'JL'
r e g e n sra drugi,koji je uvijek u genitivu, -"Jt i'r; rektum (rectum)" Prema to-
me da li mudAf ilejhi (rectum) odreden ili neodreden, genitivna veza moie biti ll
je
odredena ili neodreilenr.

Primjeri:
J-\gi +q - studcntova knjiga (octredena veza)

l-V +rq - knjiga nekog studenta (neodr. veza)

- ,* 3q,i - soljica kare

Ovakva sintagmatska veza vrlo je jaka i izmedu regensa i rectuma ne rnoZe doci
ni jedan {odatak ovim dlanovima, izuzev pokaznih zamjenica koje se odnose na
rcrlum:

-Jtgji li6 +t{ - knjiga ovog studenta

Svi ostali dodaci, pa i .pokazne zamjenice koje sc odnose na regens dolaze iza
refluma. Na primjer:

l16 ;tEJl +E - Ovastudentova knjiga.

Retlumov atribut dolazi odmah iza rectuma, a tek potom dodaci' tj' atributi re
gcnu. Na primjer:

!";:ri -r,Uiijri - ku6a vrijednog radnika

l- .-
;j..;ii u. ";.li;Wijti - lijepa ku6a vrijednos radnika

l'++ii iE-iJ; rt; *i'; -,,:.* soba te vrijedne Iene

41
 #it Iryl y-lL,
.q- - podetkom francuskog protekrorata

urui' )';lt i-tu. G

.*2. Postoje i sloZene genitivne veze ('S)l iruYl) koje se sastoje iz vilc
takvih veza. U akvim slurajevima prvi rctum je uvijek odreden mada je bez odrede
nog dlana:

,*tlt B;*=*;+q'# - akcija pritvaranja, mu&nja i ubijanja

civila @adana)

.&.ai-,tuti lA/ lW! - tup5er\re bivlcg dirdctora

naka
lainlcih be

i;)u,Yl ojJh ,;;; it*t - otvaranje izlolbe islamske umjetnosti

ovakve slorene ili prolirene genitivne veze mogu sc ponekad razbiti prijcdlogom
) -u,
*)UYl rtld- *i - iztotbaistamske umjetnosti

*E F 1Ui,1., iittlt )-;i iAi'- Ministar za kulturu obeiao je izgradnju

novog centra Instituta
HiljadugodiSnjica (hiljadu godina
sje6anja) pjesnikovog rodenja

et*:ii lx.ivit g*i - generalni sekaar Ujcdinjadh nacija

eawt ii'r &.Ai rlli UL;1l

- hapSenje biv5eg direktora kainkih bo-
naka.

U dana.Injem jeziku sve celie se u slozenim genitivnim vezama i prilikom njihovog

-
razbijanja koristi prijedlog J- ,pa se sreiemoia slijedeiim primjeiima:

,>-Wt,./U<il ;Uil J.lI - sekretar saveza tibanskih pisaca

W{l *A-iV i*l - generatni sekretar N^cionatne ustanove

Kada se na mjestu regensa nade imenica koja je u pravirnom pruralu mu!. roda
dolazi do njenog ska6ivanja, tako 5to otpadne NOD. Umjesto: j
-;tai :ii:l biee 'i.l;rJi predstavnii sindikala
rl:ti -
r),v,3
,gJt v'--
(:_ v-.
biC.
#r,*O fr - meduradnicimafabrikc

42

ii
 _l

?^ L C"ni,iuna vez se deginira. iapravordeklinaciji podlijere samo prvi Clan te

uLie regens, dok je rectum uvijek u genitiw, zbog Eega se, na kaju, ova veza i nazi-
va genitivnonu

#Z q - uMuhamedovojknjizi

iVXi ;t* Ja - medu predstavnicima sindikau

Dodaci regensa i ,ournu oLoa. @Ijetu deklinaciji:

'i*;Ji
r-.Ft ii - u lijepoj urionici
'*tji :#i
6:lr iv ; - u prostranoj sali Narodnog pozorisra

# +V ;;+i - Nasli steMuhamedovuknjigu

4. Dptotoni kada stupe u genitivnu vezu na polotaj regelrsa poctaju triptotoni:

'rlJjJ.
o4l'n j _ u bagdadskim Ikolama

yt\l +V:- dr - o asoe\1gna kize

5. Rod genitivne veze raluna se prenu rodu regensa:

-,ll1li qfut'S - Filoloskifakultet

Sto zraEi da je ova vqzL. r.jer je regens '* Ierukog roda, a genitivna veza:

i3:r|i ;3 - ,j izvjestaj Sefa drlave,

jcstc muSkog roda, jer je regens

, .fi mt$. roda.

6. U gcnitivnoj vezi dvojina gubi od svog karaktcristAhog nastavka

9 ND kada sc nadc na pololaju regensa:

dV ::s'gl - u salihovim rukama

, yqii.j^re fi. - iznrcdu dvijc stranhc knjige

7. Kada oba Ilana gcnitime vczc imaju svoje Uributc onde prvo dolazi atribut
dnUog Elana, recluma, a potorn atribut rqensa, prYog Elana ow vczc:

\W ;- ;.:t U:a\t ?r: - IreIka nzaurroprovne kompanija

Pridia, 't-ili (vazddni) odnci sc na yJiiJi (liniic), a pndjcv
':J.t'tl (irarka) na l* (kornpanih).

Nartitc izreku:

.
Pt s o;l !-j',aJl, Fr ki ttilJl
PrrYry'arrt ic WizN,@utut o opt
- ltqje fulti i plenuitosti.
43

&
 fl

OSMA LEKCIJA

zAnf,rENrdxr surusr ii,aliJi iVi.:lt';\A\

-
Zamjenitki sufiksi su, u stvari, lirne zamjenice u kosom padezu i to skaceni
oblici. Dakle, to su obfici m.fi tc, gr, itd. Ovi sufiki igraju veoma va]ru ulogu u
jedku i dijelimo ih prema -upotrebi na sufiksc u imenice, sulikse uz glagole i sufikse
uz prijedloge.

Trbele l'
Zrmtnitti sufilc
plural singular

U- 9- t.
.,, V?:
-t
J-
d- 2. m. r.

e- l:r: tl
3. m. r.
,tzt
;P- \3:: .ll 2. l. r.
t
";/t: urj ti- 3. I. r.

z",niclrttd s.fil$ rz ama*r ,[-!! 6qrt Kako u arapskom jeziku ne-

ma prisvojnih zamjenica zamjenilki sufiksi vrle takvu ulogu kada sc nadu uz imeni-
cu. Oni u takvim slutajwima predstavljaju rectunrc a imenioe regense, te tako nastaje
novi vid genitivne veze. Primjeri:

,5Uf - moja knjiea

.!|E - tvoja knjiss (aL. r-)

HE - njau knjiga, itd.

Po3to je zamjenilki sufiks prvog lica jeininc, u stvri, dugi vokal, vokarni
urak
poslodnjes konsonanta imenice otpada, kako r to vidi iz pn^os pnmjera.
oraakve
veze-sintagme mogu s deklinirati:

{JiE - tvoju knjigu (alcr.rz.) qEf j u tvojoj knjizi6cn.)

-.
44
 Kod imenice sa zamjenitkim sufiksom za l. lice pdeina promjena se ne moie
vidjeti, ona se salno zami5lja:

umojoi knjiziGen.)
#ryt' -
a) Prilikom upotrebe ovih sufiksa dolazi do nekih pravopisnih i fonetskih prom-
jena. Tako kod imenica len' roda koje se zavrlavaju na "okruglo" T
- a , to "G
kruglo" T prelazi u "dugo" T:

tbrl; - nala Skola

,#, - njena biblioteka

ispred zamjeniCkog sufiksa prelazi u dugi elif:

b) Dugo A
- Ls:
iV- r_? - njegovasudbina

ZamjeniEki suf,rk l. lica Eita sc iza ovakvih imenica

,SUi'- q- - moja sudbina

,;u, - bolnica 4;:,::l -mojabolnica

Medtutim, ovaj sufiks kada se nade in irnenice koja se zavrlava na
$ (l) @vostruEuje se i glasi d; . Tato na primjer:

' drV G - medu mojim utenicima (studentima)

moj advokat
l* - :-r* -
U prvom primjeru zbog togv Sto je imenica AtXy - 'uEenici' regens gen'
veze dollo je do odbacivanja pluralnog dijela nastavka
- i Ne), a polto se radi o
genitiw, jer se imenice nalazi
ispred prijedlog, sufiksno (D i (l), na kaju imenicc sli-
u podvostruIeno
ce sc
- r?

Trbclr 2.
Zrmjenllti sufiksi uz imenicc {JU - studcrl

pf*.tf. r. Plural m. r. dual singular PedeL

g.- )\E nom.

4" 8en.

)\b akuz.

je do3lo od pa je (Ul) dalo dugo I, je konaEno dalo

UV ,sfl-lg Sto
-
.JtY
45
 Kako je reaeno, ovi sufiksi su nepromjenjivi. Iarzctno sc mijcnia vokalni zral
zamjenirkih sufiksa za troca lica (osim jed. u. ;.), kada sc rGgcns irproa
run nahzj u
il _#
gcnitivu. Rijcl jeozamjenilkimsuliksima: i tJ _
-
iV g - unjegovojknjizj

Vt$ r! - u njihovoj lkdi

u sobi njih dvojicc, dviju

Vi ,i -
( :*-$i i\ oorli: ,, - u njihovim rukama (za t.r.l
Zrmienilki srlilsl ru ghsolc .lt^ityl,, Ovakvi zamjenilki suliksi
S1irl
vrle ulogu objekta i pilu se, kao i imenilki, slivelo s gfuolima. Oni su isti i za gla3o
le, kao i za imenice, samo Sto je zamjenilki sufiks L lica razlilit i on glasi .- ../
ND.

Trbclr 3.

ZrmJtnlCki sufilsl uz glegoh

plural dual singular b
rt- d.- t.

t- V?. il- 2. m. r.
t
('' - 13- 3. m. r.
ttz
vl- ri- 2. t. r.
tt
dP- r:l- u- t, t. r.

Prema tome, 'vidio sam ga' kde se

- 'h-l: , Kod 3. lica m. r. u pluralu
perfekta ispred ovih sufiksa nestaje L. zattitni eUf:
- g-Ult 4l
tako mjesro Ufrf.;- t.eUa U;4; - naili su nas

lzz 2. \a m. r. u pluralu perfekta dodaje sc radi arfonije (milozrrutnosti)

dugo u:

',Al: - vidjeli ste ga

UA\ - vidjcli ste nas

46
Tebclr 4.
Zrmjcnilli sufiks I uz glego! : J. ? (l)
- udmli
PREZENT PERFEKT
LICE

rr 'll tt* . '- l.

.r.
-Pl tn-P *",4

i\f *-P
";i? ,\?
l\;r? ,14
2. m. r.

i\r- v1-
a,)4r- i;? L -'.
!'J4 3. [n. r.

qtf l*.'; l\;r.? .;J

-.A 2. 2. r.

i\4 a.-P a.v tq? e.t' 3. L. r.

Na isti nalin upotrijebice sc uz glagole i bilo. koji drugi zamjeniEki sufiks. Na

primjer:

* udario nas je.

udarate me
-

NauCite izreku:

Ctl; d sf; !-t;;' d ob'ri - Ko je iskren u svom govotu Postqie

(povdrvax njqova ljepta).
UeNi

47
 DEVETA LEKCIJA

PRosTI BRoJEvr (od l-10) ( 6rlll I q:ilt rt.reli

-
Opste i najvaarije pravilo za ove brojeve je da se oni ne slalu u rodu s imenicun
na koju se odnosc. Za njihow upotrebu vali pravilo o tzv. antipolaritau broja i iruc
nice, ako je imenica m. r. broj 6e Uti ,. r. i obratno. Brojet,i "jedan" i 'dva' rijcl&o
sc upotrebljavaju uz imenice, po(to u arapskom svaka rijet u 'ncodrettenom vklu po
draamijcva kolitinu jalan, a zatirn, kako smo vet rckli, drulom (dvojihorn) sluli
mo sc za iskazivanje dvojnosti. Kada se brojori I i 2 upotrijebc onda to zraai d8 he
6ano de naglaumo kolirinu i u takvim sturdcvirna broiryi t i 2 upmd[iaraju * rtri-
butski:

+tj;E{ - }dna knifua

glilj 9C-,f:
- dvije skole

Osnovni brojevi od l-10 glase:

mulki rod Ienski rod

I ,-
J-r - +! ,Jr-l - - -
o+1,

,.rUit dujl
-t

dryj :iy,
u.1 t-- .l
r^l.ll
cr'
I o'.

+t
dUi

c-
,l:

48
i
i

Sintaksa ovih brojeva zahtijwa da imenica koja dode iza njih bude u.gelitiyu
plCIeb-rcedredsnoc-yidal

L\; - )t" tri ku6e

Jlli, G-t; - osam Skolat)

pet ljudi
lq.''rJ'; -
9qi i H i; x : ,yf '^-: tA) iLf * Imao je njen orac petoro djece,
- tri sina i dvije k6erirs).

Medutim, srecemo se s fojavom da broj zauzima poloZaj rlrlbutr, ali se ne slale

u rodu sa imenicom na koju sc odnosi veii drJje za*Zava svoj antipolaritA.

petogodisnji plan

i;l ;#j;*,$uiJurliu; - Njegove tri I$e s kojima s u

po-sljednje wijeme olenio mlade su od
(-;';;; mene.

i)at;-JiJtcE !r ay, - U toku l0 narednih dana.

iltr Pxl ,t:it,l - u prva tri vijeka

;!t;Jt 2tflt ,; J--ru.'l Zg - Pariz je u posljednjih deset godina postao-
.'-:t - ' ,-), -:'-2.- sredilte okupljanja arapskih knjilevnika i
?.P tP I rurr ..{.\l
Etdj)./ intelektualaca

It) Broj E dobija q5 (t) taaa je odredcn ili u gen. vezi.

") "Oba, obje", iskazuju sc i rijeEima itf ," ,. ,. ttit za I. r. Ove dviie rijeli sru-
paju u genitivnu vezu sa imenicom na koju se odnose. tmenica se nalazi u odredenom genitivu
dvojine a !5- i tXt su nqrromjenjive i nalaze se na mjestu regensa:

Ft,.ilUltC - uobasludaja

;;ilit 5 !g; - nalao sam obje olovke (pera)

Ali ove sintagme miogu biri iskazane i invcrzijom. U tom sluEaju
it ifi Uif dotaze iza
imenice na koju se odnose, a uz njih jc uporrijebljen odgovarajuci zamjenftki ,ufi*,
1or.r.
rodu imenice) i odgovarajuii padeL:

(gen.)
ry d;:'tlt(J| -,objemadrlavama
t:* Al-Wt V'; - posjetili smo obje zemlje (ak.)

t') U ovakvim slulaievima broj je uporrijebljen u funkciji pridjeva zaro

vrlo poznata i odrcdena. lto je siruacija
4. Udlbenik arapskog iezika 49

I
T
 -i
g){:.Jl 4it5 ;i ;'; iza6ao je sa svoje tri k6eri
U! -

Nautite izeku:

.'Ogj *^U 6"6yt - Sfir; pero ieik s1tprevdixi (rumati) srru.

iiiil - i

PRILOG UZ PARTIJU
"BROJEVI"

Udenici srednjih Skola i studenti kojima je ovaj udibenik, ponajprije, nami

jenjen, te poznavaoci klasiinog arapskog jezika mogli su primijetiti da je ovdje data
rzv. orijentalistiaka interpretacija partije "brojevi" koja se elementarno razlikuje od
klasiine arapske obrade. Smatrali smo za potrebno da u formi kratke analiti[ke
primjedbe upozorimo na sultinu te razlike kako bi se izbjegle eventualne dileme i ne-
sprorazumi.
U uvodnom dijelu partije autor istiae da: "Za njihovu upotrebu vaii pravilo o
tzv. antipolaritetu broja i imenice', misleci na antipolaritet koji se javlja u sintagma-
riikoj konstrukciji ove dvije vrste rijeii, kao u primjerima:
tt - 2 - . :
JJi i)L - tri kude; 9e.;4_ri - pet ljudi;

Broj 'J,yj u prvom primjeru nema karakteristieni mak Zenskog roda (;) te
prema njihovoj interpretaciji pripada mulkorn rodu, dok broj Lj u drugom
primjeru ima taj znak, te pripada Zenskom rodu, 5to je upravo suprotno klasiinoj
arapskoj interpretaciji.
U klasitnoj arapskoj interpretaciji osnowf brojevi od 3-10 (ukljuEivo) za mulki
rod imaju karakteristilno okuglo = T =, dok ga u Zenskom rodu brojeva nemarza
razliku od imenica Zenskog roda. Citiramo:

(t \. ./ r jUJl .;ll ,,.* Ul i)

se Ll upotrebljava u m. r., a .sBl u Zenskom ro
"Ranije je istaknuto da
du, kao i brojevi ljyj , k.:i do "',t-:t- s karakteristilnimznakom = T = u
mulkom rodu, a bez tog znaka u Zenskom rodu."
U istoj gramatici na strani 405. autor preciaije objalnjava "odstupanje" u upG
trebi osnovnih brojeva ( 'jU ):

50
 'trl
V*t f', t; ;t:i!l ,y ItV r;1e u6.l a;];? n' e''] c;tl ,ts'.ju1rs ?fi <,
',j jL v 4t6 ,)tilr ,4! U';31r1k u',-:,3'i'1i';i, j4 ,p:- it:*i

i 'q$',-'rl frrj +Ai tz tr\gl $i .*)tqv *1p.f uJi u a; ; qi

.r6r -11- it ;,( S !::Ji ;.
(1.. ,-p.ir.:Jl+l ,,P Ul C))
Kako sc pokazujc iz teksta, klasilna intcrpraacija cnovnih brojeva od 3-10'
prcmda sc tini abnormalnorn (3U) u odnosu na imcnice istog roda, izralava speci-

likum arapekog duha i arapekc jezitkc tradicije, po kojima mu5ki rod wijek stoji' u
iajesnoj prednosti nad zenskim rodom. Prema tome, antipolaritet o kojem
govore
orijentat-isti je, tzpravo, antipofuitet u leksilkoj formi imenjce i broja
- u karakteri-
stiinim aracima kojima t L"au" wsta rda. Inale, u genitivnoj korstrukciji
ovih
i to broja s imenicom u jednini' lto potw-
dviju vrsu rijeli postoji slaganje, slaganje
duje i ovaj tekst:

(c, t C .et)l ,*t .iUlFl ,g,* ,rk)

"lstakli smo da za imenict (r3.r^Il) m. i I. roda koje su u genitivnoj kon-
strukciji s brojem, ne vali pravilo o slaganju broja s phualnim oblicima tih imcnica'
vc drugo pravilo o slaganju izrnedu broja i singUlarnih oblika imcnica, kao u primje
rima:
bv+>c;t4v,; ; broj 'g1u je Lr., jer je I*-u singular od
oV , prava imenica 2. r. 1!,ia:'3r11 , ju eW broj U je
f. r. jcr je lij singuhrrod ,)VJ takotteimcnica Z.t. (3-;t4'3;7 ...
t-.: jc m. r. jcr je '0UL

singular od l;Li, imenica m. r., tc je primijcnjeno slaganje broja sa singularom

imenice, bez obzira Sto je u ovom zadnjem pnmjru 'i:L ncpravitni plural u I. r.'
Brojevi I i2 adrZavaju svoje karakteristi[rrc make singulara.odncno duata.

Kao u gornjim primjcrima upotrebljavadc sc i i4.-'rl.

U.
na primjcr:
la.t.
,po2fi5 *,Cl-'# t :ry.*':t:9 :f

51
 Evo nekoliko kur'anskih primjera sintagmaticke upotrebe imenice i broja:
(23/17) 'dt)' t;u ut: ;Qe/27) Ct-l iiur
fi, iU C,- *.,*
(t/y) l\i * A Jtlte c.,l3t-ll .il- ...
Ni u brojevima od tl-19 G*'/i 3l$!l) po ovoj interpretaciji ne postoji
antipolaritet iznedu imenice i broja, vec slaganje u rodu s tim lto je singularni oblik
imenice uvijek u akuzatiw neodredenog vida.
Naprimjer: l-:r*'r;X - 13ljudi;
';lyi",; Lx
- t3 zena: 'zl7i.,P.rl;l - fi tata;
'-J;i",*q - t2 rsna; ip'*tti,jt +rr1:1,V3! - Broj micsci po
Allahovoj volji je dvanaest (Kur'an: 9/36)

i iz nje je 12 vrela provrelo (Kur'an: 2,/60)

- -
U reieniinim konstrukciiama u kojima su upotrijebljeni brojevi od 2l-99
(.U-Jl) jedinice brojeva r slaZu u rodu sa imenicom neodredenog vida, dok su
desetice uvijek mulkog roda. Naprimjer:

\*21y'fit4q - 2l Eovjek; >*;35'fut9W1 - 22 tovjeka;

Y-.;';tt'k;'i;.-- - 29ljudi, itd. 'zlTi ,t5'r4 5 6i:t - 2l Lena

';lii 3i*; vq 22 Tene;
' tii i:tp 5 6; - D rena.
-
Pripremioi

Muhammed Mrahorovi6

52
 SINTAKSA PADEZA
- :1r".,')l .ilf
Nominativ e)l To je padet u kome stoje subjekat ili predikat:

,il';l i*q - Ibrahim je sluZbenik

Pored toga, u ovom padefu nalaze se regens genitivne veze i imenica u vokativu.
Nominativ se uvijek zavrlava na dammu nunacije ili samu dammu. To su njegovi ka-
rakteristiEni zavr5eci.

C-,cniliv lt Ovaj padeZ se odlikuje kosom nunacijom (lN) ili k.,-

- ;
rom u odredenom vidu. To je sluEaj sa triptoronima. Ako su pak u pitanju diptotoni
onda se neodredeni genitiv poznaje po karakteristiEnoj fethi. U genitivu se nataze sva
i
imena poslije prijedloga kao ona koja stupe u genitivnu vezu na
wlaiq rectuma.
Na primjer:

'tl*"J
;2uii o;:;; - u kairskim Skolama

-;t3i
J# - dsvalYactia monete

U pravilnom pluralu 2. r. padeZni n4(tavci za genitiv i akuzativ su isti

-
(1F0. U takvim slu(ajevima razlika izmedu ova dva padeZa =
pravi se na osnow funk-
cije imenice u padefu koju ona vrli u reienici. Na primjer:

eq-V d. - medu studentkinjama

.>8-V *.1; vidio sam studentkinje

-
U prvom slulaju radi se o genitivu, jer se ispred imenice eql-U, nalazi Pri'

jedlog fr U drugom je u pitanju itkrpa1i", jer imenica c,gU vrli funkciju

objckta.
Aluzetiv rr..erl Prva i osnovna funkcija akuzativa je objekatska. Padelni
yid .ie
nastavak za neodrcdeni i_ GN), " za odretleni fetha. Akrrzativ se takode
uporrebljava kada sc lcli iaaziti kakvo stanje ili situacija:

i___._ -L_:*i.*-,"

;ikit .lt *.'U- V L4- Bao *,r319sicc od kuce do fakulteu.

i.)E- I
J?.) w'
-J!.)!.jdgi (velikim) rovje
-.sratranr-iE odraslim
-tt#=
U lftrrualiyu sc molc, kao na W. iza pnloga (INNE), natazjti subjekat ili
\
masdari u raznim funkcijama. No o tome 6emo karnijc. U ovom paderu nalazi sc i

53
imenica koja slijedi iza j - cJt.ll ..Jlrlr kada ovaj vemik dobije zralenje

uz"; ali je ova upotreba, uglavnom, odlika starogjezjka:

',j,l i Penjao sarn se uz planinu.

"'L-; -
irlu; J.:k - Sjedio sam sa Halidom.

Nauiite izreku:

.6tt Js'iFU*Cr 'rP - Jedon vrofuc u ruci

l0 no stablu.
vrijdi koliko

54
DESETA LEKCIJA

( i v,rrrrr
PREZENT
- &ull JnJi
'.+d
Prezent sc gradi uz pomoc prefiksa i sufiksa. Ovo vrijeme nastaje, u stvari, od
perfekta, tj. u osnovi njegove konjugacije ostaje korijen perfekta. vainu ulogu igra
w. karakteristitni prezensk!,-uokalni-zrlak koji zavisi o<i razreda kome glagol pripa-
da. ovaj karakterfiffi-iokal nalazj se rycl-:tednjim, odnosno d*rgrm korjenskim su-
sl-qg!g!S. Najbolji pomocnik u oarediranjiirsGi6ilatnog znaka Uffi;a- ;m.
.-
Zapamtimo jedno: neprelazri glagoli koji u perfektu imaju srednji vokalni
mak dammu imate ga i u prezentu.r Takode, glagoli koji u prefektu imaju karakteri_
sti[nu kesru u prezentu ce imati fchu. U prezentu prvi korjenski sugtasnik je uvijek
bcz vokalnog znaka, tj. sa sukunom. Predstavl.ien paradigmom prezent bi izgledaoz

Trbclr l.
Prtzcntski prefiksi i suliksi srbrrni u skupu (
- c-ifJ )
plural iingular lioe
t.
:l l.
-t
js- J Jl- j
,. 2. nr. r,
at ,
of -t- 3. m. r.

o-j t& 2. l. r.
t-
b-j 3. I. r.

Prematome, * ,. ,1 bi6e Fl - oblalimsc

t t toi
crtamo
-
fil rt3l3 J);-4r,, - popio sam pota boce soka.

*# * *f -otl.eatn silan umor.

. To su glagoli no oblik - ,Ei

55
Trbclr 2. (u) piseli
tonjugecijr ghgolr -
plural dual singular

t
(-:>,
t'/i ,*t l.

jlisi t t7-
'r#t !-:>J
't
2. m. r.

'r#r. .
dl-:.!
,.',. !-.:)\,'2- 3. m. r.

., ,;. 2. L. r.
,JUjj '--3\J
Lt:l)l'

-.t'/- iuii' i,.-

r--:>, l. L. r.
.t'}'-

Negiranje prezcntske radnje vr5i se u pomot i - nije.

+3lV - NePisern'

Si<rY - NePiIu(orr)'

.i{1[5) -Necinisto

znrlcrie i upotrtbo p|tzmtr. ovo wijeme &nas ozralava ncwSenu sadalnju'

radnju. NajvaArije karakteristike su mu:
govorom:
i) aa israzuje pravu sada5njost, kada sc radnja odvija istowemeno s

p''Ern pismo svome ocu'

a )1-lr-"rg3[ -
,';'({ v:l:J; - Radimo svaki dan.
\''v
b) da iskazuje, slitno engleskom trajnom prezentu, radnju koja ce se dogoditi u
buducnosti, Poslijc govora:

W ,H t p-;-it ;t1 .-.I - Idemo u park i umo 6emo sjcditi'

iti u pozorEte'
GJ3l Olii UT; - Sutra cenro

U posljednjem primjenr prilog za wijeme utjo6e' sa svoje stra-

-\i -'sutra'
ne, na buduce znaCenje prezenta. Ali, recimo, kod savrcmenog i poznatog pripovjedala
Egipdanina Jahjc Hakija, nalazimo ovaj primjer:

fi-rl Ui L'.t4t;u - St" 6" nam se sutra dogoditi?

r Giamatikc ktasidnog jczika ovo wijcmc nazivaju impcrfektom, valjda stoga

Ito glagoli u
arapskom jcziku, kakJrikosmo, nc razlikulu svrleni i ncsvrteni vid'

56
 c|daizraiavaipro5lovrijeme,TilpravoradnjukojajeveczavrSena'Kaona
primjer u jeziku novinarstva:

I-tt:i$, :Jit;t't;'S*;- - u aacdad je stigla jugoslovenska dele-

g3,c,$'

PdlodaijjDokprilog$uzproSlowijemezralipotw<livanje,suvljen
ispred prezenra on iskazuje iajesnu sumnju ili neizvjesnost glagolske radnje' Na
primjer:
o-! $-
t' &r' ygu &mo uspjai u tome'

;t^z;.stt3s-t' - pokdkad (tgsl ro'ai

|s,,lf,,''T
irt $ - morda (6c biti), btl vslids'

Pritog J pak ozraCava sigurnost ili pojaEanje glagokkc radnjc:

,pt * W-Wb 'Si'; - Zatsra& putovati kad dobijc novac.
.ltjl i}:;V - (Sigurno) 6u to uraditi.

Ovi prilozi ne utjetu na posljednji vokalni znak glagola.

GLAGOLSKA RECENICA
,&i,r ilJI
I SLAGANJE U NJOJ - trr,sqi6t
Glagolskom retcnicom u arapkom jcziku naziva sc ona rcccnica koja polinie
gfuolom:

Sjedilisu Uudi u parku'

iJ+ -
L+^ll ./.,irllJl
,fl t! ;.{; Fr-'* - Radioiedvrdanlizaradio l0din'
Iz drugog primjera vidimo da ru glagol nije potrebno suvljati odgovanilttt li&
nu aamjeniiu. io 6trno samo tada utinid kada buderno leljdi istafi subjeket' Kod
izmcdu rlagola i subjckta' ro
daottrlh rdtnica morarno vodid raruna o slaganju
je u uvijek u jErigUWlS- toa" i *
ffi-, gfug"i ovakvirn retaicama
slart sc sa svojim subjektom u broju:

-. .yilip;
;rt'rlli:{ # Studenti su sti8li priie potaka prcda'
- vsnJa'

r ne .,){JnJll&; -
. f"t|ii r{ # irt-Uili *tli - Sru&ntikinie su stish prtic po&rka
Predavanjc.
. nc, iuu.lrji;j

' l(od 3. licl t. r. wt dodru jc lon ndl arfonric (laklcl tztovon).

 y#)t J{i*ii- - Mazse sunosiletelakteret.

U posljcdnjem slulaju upotrijeb[ieno F 3. l. l. r. jer jc subjekat une

pravilnom pluralu, Ito zruai da ie lerukog roda.

Arapski jezik voli glagolsku relenicu. ?ato * od potttka trudite da glagol, stavi'
te na potttak relenice. Tako ic uctalom i taklc, jer sc manje vodi raluna o slacanju.
Ako je u ovakvoj wsti reaenice vile predikata onda s drugi ili treci predikat, koji do
laz*lzasubjekta, mora slagati sa subjektom i u broju. Na primjer:

\+; =yili;V Stigli su studenti i sjeli'

-
rne: u4 j iyUt ,t-

GLAGOLSKO.IMENSKA -;JriJl itJi

REEENICA
To je takva relenica u kojoj se na prvom mjestu nalazi subjekat, tj. redenica
polinje njime. Za razliku od glagolske raltnice u ovoj se mora voditi rafuna i o sla-
ganju u broju:

iJtfu)i.F Jq;!l - Majke su nosile djecu.

lia:yk,;al - Ljudi su radili cijelog dana.

;:t:ti 3;s ;rt:ji - Inspektor je u5ao u 3kolu.

:Ai ,l Lrt'f$1 - zvtlezdesu se pojavile na nebu.

U posljednjern primjeru glagol se nalazi u 3.L1. r. jer je subjekat slomljeni plural,

pa je prema tome lerukog roda. Glagolskoimenska retcnica upotiebljava se kada
se trdi istati subjekat i tada sc ccsto ispred subjekta stavlja prilog za pojatanje jf
(INNE) zaista, koji zatrtijeva akr.rzativ. '
-
(Zaista) su ljudi radilicijelog dana.
f$ta*yt-; ;At 4 -
A i.."

NauEite izreku:

.'rJui,$U-'l+)t5AUS{U-ltt;J\ - Ptemenit iede svoi imetak, o xbitnos

jede vlastili imetak.

58
JEDANAESTA LEKCIJA

KOMPARACIJA PRIDJEVA -2liLb)l iJ'i,lir

-
Komparacija pridjeva obavlja sc pomou oblika a/anog elativ
( i$tXl '*) . Ovaj oblik glasi
- 'S;;l . U njega se Pretvara vecina
pridjeva. Na primjer:

';rt -';
Ako iza elativnog oblika Jf;l dodamo predlog :l 'od' dobijamo
ll stcpen poredenja
- komparativ
- F)EJ| fi ili {Ell:JUl .

'*, p, Ja sam, doista, deblji od tebe.

;\ -
Oni su starijiod nas'
U'$ I -
L e *!-t 'U;;l C - Ona je mlada od tvos oca 20 godina'

Kao 5to se vidi iz primjera, elativni oblik je uvijek isti za oba roda i za sva tri
.hoja. On se jedino mo2e mijenjati
Jn padefima, a po5to je diptoton ima ih samo
dva.

Nrponrcne: Obratite paZnju kako se ka2e "Beogradska opera je ljep5a od rairske

(opcre)"
- t4fil.J tii Jl;f tW qV)'l
Kao lto se vidi rijet "opera" nismo ponovili nego smo namjesto nje upotrijebili odgo
i
varaju('i zamjenitki sufiks. Na isti nalin cemo u drugim slilnim situacijama postu-
piti.
Superletiv j+adt t-t ili Uujli,l'll rakode sc dobija uz pomo6
elativnog oblika, s tim 5to se on sada upotrebljava atributski ili pak stavlja na pololaj
regensa u genitivnoj vezi sa imenicom na koju se odnosi'
Ta inrenica je odrcdena ili neodredena. Ako je odredena nalazi se u genitivu plu-
rala.

Primjeri:

nat'sl - najstariji tovjek

ya'Fl - najstarija Zena

59
 T
I
ji

Kada se superlativ gradi elativno qn4a je ovaj oblik, da bi se pojednostavila

tvorba, u.__sayrg4:e.llgrn jeziku jqtl bez obzira na rod i broj imenice (kao u gornjim
primjcrirne). Mdutim, !3d_aqihrtsfgg eradcnja supclativa mra f voditi rahrna o
rlleljt u rodu i broju, tiloti isti primjeri u atributskoj konstrukciji stijatiovako:
;'lt S-31 - najstariji lovjek

,eljt il)l - najstarija rena.

Iz priloZene tabele vide se svi oblici.

Trbclr l.

slomljeni plur. prav. plur. dual singular broj/rod

J:tit .rriil 'sll m. r.

r-l
P .rl;-Ui

Primjeri:

rai!i i^iurl - Najmarljiviji studcnt

.iqi:'lir iul.rurl dvijc najboljc ulenice

-
;*:i'd;:ul - najmarljivija studentkinja

/,Jijj!i +)Atful - najmarljiviji studenti

.lwgi iql-ui,t - najmarljivije studcntkinje

;lJt 5t b;1,,t'1; - vojni radio je pomenuo da je vrhovno
"+]'
"^rU*iA j;!f vijele zakazato zatvorenu sjednicu

U ovoj relenici elativ dfl nadinjen je od pridjev ^ dl,L izvedenog iz

glagola (korijena)
nepravilnog . No o tome kasnije'
fl,
Nrponcnr: Atributski oblik superlativa mole i znatcnje drugog
stcpcna porcdcnja, sto sc razumije iz konteksta.
Na primjcr:

1z-; c.SJ,rlr3i &.i;rtJj'rrqi{t yili:Hl[ff*Tilade - jcnicna

U ,"r-n-o. jezjku testo sc koristi elativna konstrukcija supedativa u kojoj

rectum nije odreaten i nalazi se u genitiw singulara. U takvim slutaje''/ima naravno
da je i 21alenie supeflativa npodredeno, pa se on shvata u zrattnju 'jedan od
naj . . .':r)
g Or"f"o znalenje mote sc izraziti i uz pomoi prijedlo3a ! i superlativa:
jedna od najvedih knjiga
f, *l:" -
irrlr p:il;,, jedan od najstarijih gradova
-
60
 idan od najstarijih gradova'
( .,-* Jl .r;.r;i ) *-* iil -
jedan od najljedih kvartova u Parizu
c- l\ r-;t+t -
Pridjevi koji obiljeZavaju boje i koji su izvedeni od proSirenih glagolskih wsta
porede se po uv. opisnoj komparaciji.
Nrpomenr: PridjEvi 1; - I -! -
dobar t;rol gtasc u oba sicpena pore-
ttcnja kao u pozitiw. Tako &mo reci: q* - Oni su bolji od nas,
I
qgi;;t On je najbolji. Oni, tai<ode, nemaju atributivnu konstrukciju su-
-
"zlo" .Zapridjev.zao"
perlativa. Ovi pridjevi su ujedno i imenice u znaEenju ,,dobrota" i
postoji pojadani oblik ,'; (vrlo zao). Oba pridjeva sc inaEe ne upotrebljavaju,u
itriuutskim vezama. unrj6ito jd 'dobai'koristi se atribut #r 3?, J;,
Npr'

,-ttilt 3Sl - najbolja Skola

#if; -dobar
lovjek
y;Jt'g'r];J ; - u dobroj Skoli

ODNOSNI pRIDJEVI _ ,_r..pfl

,r_!

Ovavrstapridjeva,kojaozralavapripadanje,nastajetakoltosenasingulardo
daodnosni nastavak i (tJJ*). Na pr:
-
- Potojanje Jt;: - eeznrencijalni

";."
'di/#l
- hermaizovanje
irlt - hcrmetirki

nauka
' Ll, - naucni
fr -
lril - uuan !-uJ - [banski; Libanac

Kod imcnica I. r. prethodno sc odbijc "Iensko' T

karaktgistiEni odnosni nastavak:
- 6 , pa s tk tada dodajc

i;uii- r"i'o -il6 - kairski; KairaC)

L$.L - vuaa i;rJ - vradin

' ;jl3l - administracija ,-lrlll - administratimi

rr) Od imcnice oduzct je odre&n ltan da bi sc napravio odnosni prictjcv.

i116j
61
 Naravno,kaoidrugipridjeviiovisemoraju,kadasuatributi,slagatisasvojom
imenicom, Pa 6emo tako reci:
naurni rad
"*'4 -
'-a$l ert$ - vladine odluke

Zapamtite sljedete odnosne pridjeve:

i;l - o.inski

iil - bratski

il - i'xn
JY - eodilnji

Neporncn* Doda li T i na odnosni pridjev dobijaju

sc karaktcristilho Isnsko

sc imenice, obi[no apstraktnoe aalenja' Na pr. ';.n: - ,lt;i - egzisten-

cijari'qm, Eylt - irll - hermetizarn, - k - radni
- "1V - operacija

Nar..tite iuekur

.W)\ r'p - Nqibolia ie srdino, (dnosno ruibolie ie ne i$ u kminosti)'

62
DVANAESTA LEKCIJA

oDNosNE ZAMJENTcE qr*ril iy:,i

-
Postoje dvije vrste ovih zamjenica
-jlrdjevsEei imenilke. Pridjevske zamjeni-
cr su za razliku od imenirkih promjenljive, ali je padeara promjena jedino vidljiva
kod duala.

Trbelr l.
Odhosnc zemJcnicc

plural singular
at .al
j,ll iujl .tJ
i
I m. nom.

4
jry'l .)EJI Ll'
-il ,.

U genitivu i akuzativu duali glasc: J:;fi - i_fil '

Immilkc odnosne zamjenice U 'onaj koji' i U 'ono Sto'. jednako glasc u
wim padeiima kao i njihove kombinacije
- :* 'iz onoga 3to je', q 'iz tlga
jc', L:.1 'u !:emu je'.

oDNosNA RECENT6A _ tJ*.y';t;t+i

Pridlwsku odncnu zamjenior upotrijcbi&mo slmo u rakvoj odnosnoj reEarici
u kojoj je imenica na koju sc odnosi takva zamjenica o d r e d e n a:

*q,!iy-li;.;;
''
,sii';ii7.U
: -' -"--::*,I!li
i. prethodio istamu nazjva
dlatriliija. " se
-
*|61 b,/ c,;q .Si'fi;n - t-*koja jedona moja je rodaka.

r Hemzc je neposlojano, odnosno ono sc zamjenjuje vastom (spojnicom).

63
 Ako je pak odnosna zamjenica u padeZu onda se poslije nje mora, uz glagol, po-
noviti zamjeniEki sufiks koji se slaZe u rodu i broju sa imenicom na koju se odnosi:

,1ii Gtti :"V +l ,sii 3lil - Dtete

!g[ nosim na rukama je moje.
t'
-r-r'riI ii*ll"'
#tj-.'.'- jlII
,l lrt .-. r
v i';;- 3' t--j Njegove tri Zene kojimr
- de su od mene.
se oZenio nrla-

y+ u{lijgrJriugif - Dvije knjige koje sam prolitao su do

bre.
'
F gtv uit'Sl1l .- Covjek koga sam iznenada sreo je glu-
mac.

Kada je imenica na koju sc odnosi odnosna zamjenica neodredena onda se od-

nosna zamjenica izosuvlja:

e'Pi &ufit;.io *_l; - Vidio sarn fiednog) druga s

igram 5aha.
kojim

UWW ul;i';[71 (Neka) Iena od koje smo uzeli adresu.

-
i*'&l;j*t- Elrristio je priliku koja ga je u[inila
sranim.

Primjeri za odnosne reEenict sa imeniEkim odnosnim zamjenicama:

';j; u 3;-;t - on zna sta vi mate.

iuli ,1^ 5 'i uJ? u - Nismo znali ko je napisao ovo pismo.

qbr$t'i{tl;u)i"*it'; - Drueoj sjedni{'t'g:* je vise

'&'A l?; delegata nego ranije'

''jf.i f?'i-, Nalazimo u vire nego jednom starom

f$l6',r'jn dq -izvoru (ono) Sto potvrduje postojanja ovih
--Al z* kuia.

3i- trsI,\t rtil 7 e 1,fi- p =ebj!

niie (toliko) bila cilj ovoga tovjeka
.*+ ,lolikoTi:. zanimalo Sirenje svog
autorlteta.
{'}"41 )llrrj6
,..-' :- . - . tt"t --,:. .'-
.Jri ,9 LP- oJt )4b { se uticaj vidio u onom ko je doSao
-Njegov
poslije njep.

prijeotoec.
Zrmierdali sfiksi tz jVl,OVJl I rz
--l.tttit4;ll
prijedloge zamjenilki *frf"iplSi* *r,"ffii, Xako tom prilikom dolazj do nekih
pravopisnih promjena ovdje cemo posebno naglasiti takve sluEajwe i dati zamjenilke
sufikse uz nekoliko prijdloga koji se najH6e koriste:
'r* "na'- pile ovako uz sufikse: U:l; ,7-
- se
*
64
 Na isti natin se sufrgiraju i prijedlozi JI 'ka' j.ri pri, kod'.
) "7a" (upotrebljava se u znaEenju na5eg dativa i za'watavanje posjedo
vanja).ovaj prijedlog ovako glasi samo pred zamjeniekim sufiksom za l. lict a pred
ostalimglasi- !, { r/-.,J
r/ 'u; o' piSe se ovako sa sufiksima: jl:i
'U 'od, iz'sa sufiksima se pi5e
SJ ovako:
f- d
Na isti natin se sufigira i :r o, lJi, W
prijedlog ,iz;

:. 'sa; u' sa zamjeniEkim sufiksima glasi: l..L(, fg rgt

q 'poslije'sa zamjeniCkim sufiksima glasi: Ug g{ !i"X

Na isti natin suligira se i prijedlog 'e prije, kao i jo5 mnogi prijedlozi koji
im po obliku lice, gJ # Si|
Ishzivrqfc zruJcnlcr'!v*i" I'svl" n
Gt rf n ;|f, dt d.,t Optte
pridjcvske zamjenice svaki, -a (mn. svi) u arapskom jeziku nema. Ona se nadoknadu-
je uz pomoc imenica 'J? i 'd - 'sveop5rost' koje dolaze na pololaj re-
gerua u odnosu na imenicu koja vrli ulogu rectuma. U zavisnosti da li je imenica iza
njih u ncodredenom genitivu jednine ili odredenom ove dvrje imenice mate "svaki,
-a" i "svi". Ako je genitivna veza 1gq!1ede1a_i reclum se nalazi u jednini onda imeni-
.. , : :::
ca ,'If znali "svaki. -a':
___
-- - 1,,
.iJ.l, svaki grad
-
t -- ! l,)

;uit.lt
, !' - svaki Iovjek

. ,. t
. jDil. C)t,Jv
r-.': ,- ,,2
J t' "r- - Na svakom spratu ima 4 stana.

qy i -c'i- )f -r- I
t-!-:
-tj; - Poznajemo svakog u nalcm mjestu.
-.

Ako pak ova rijeE Y dode na pololaj regensa@ -

- U cijelom svijetu se,organfglg demon-

stracije protiv rata.

Prolitao sam cijelu xnjigu.

-
To je bitka svih nas.
-
Svi studenti prisustvuju Easu.
-
5. Udlbenik arapskog lezika
65
 Ponekad ove dvije imenice mogu doci i poslije rijeii s kojom formiraju gen. ve-
zu, a.li se tada uz njih ponavlja odgovarajuei zamjeniEki sufihs, koji se slaie u rodu sa
irneniconr:

{ j*i't u cijelom svijetu

llJ -_ltbjr J - na cijelom spratu

# q"'G - medu svim ljudima

i subjekta vr5i se samo u onim. sin-

yat A-t Jt E:i e-;3n - Svi smo

pnzora.
bili iznenadeni ljepotom tog

Dakle, rod ove vrste genitivne veze odreduje se prema drugom Ilanu:
-,,
";rrr JZ-!,J|
tz t . ,
y-,? - Sve novine su objavile njegow sl.iku.
lt
U gen. vezi j^nl Y imenjca .5L, je i. r. paje zaro glagol
3. licu Z. r. jednine.
i u

'.i'+lj'C-iS;Nl ,f .t^l lica (glave) odjednom se okrenu3e.

-Sva

Nauiite izreku:

'rY ptico u svome glasu uiiva

.tftrtW.f - svako

btr
TRINAESTA LEKCIJA

REDNr BRoJEvr _ 1;.Jt rl.r.otji

Redni brojevi grade se na oblik 'ytl kao i particip aktivni, izuzev broja
nprvi, -a". ZensX.i rod se dobije dodavanjem Zenskog T - ; . Dakle, redni brojevi od
l-10 glasi6e:'
muS. rod Zenski rod
l.t
t. JJ !I J)l
, ,t
2. iEll (trUJI

3.
i' ,,
EJEII
,'-' , ,
d-uJl

4. (rui ''tll
5. ;uir ,
i:,tl -.1 I

6. .-i":t3l ir,:lf
7. i,tjt
\J, 1*l , at
8. b1rl aEll
9. Ldl ,'i;-LJI,,
to. ';vjl t
',';gl.a
Redni brojevi imaju pridjevske osobine pa se kao atributi slaZu sa svojom imeni-
om u svim elementima,kojc smo vec spomenuli. Primeri:

;ntiii'6461 - peti snrat

t,4rt ',)? - u svakoj trcoj knjizi

aTl6lft.dni brojevi stavc u ak. nastaju priloSki brojevi:

iil (prvo), (drugo), 'UJU (trete)'

U-U

5. 67
 .i{6r -{63r l:i; treie misljenje (glediste) pisca
-
*uti *!:xr - kod drueoe
19!

Kao i kod osnovnih brojwa i kod ovih moZe ponekad da dode do zamjene
mjesta u odnosu na imenicu s kojom se redni broj slale. U takvim slutajevima dolazi
do formiranja genitivne veze:

:$'trl G.oGi "4v U A t-

?ffJH"J;,Htrfi:'i:ffr::
*g.'Ot12.s"ir',.* - Napad traje tetvrti dan fpff[i{o.
!.tf,i al
Napomenr: Redni broj "drugi' u odredenom vidu piSe se u nomrna-
- (Jiu,l
tivu i genitivu, a ;Ul tr alkuzativu.

Upitnazamjenit'a { = pt6i-,)ta.; Ova zamjenica ima dvosrruku upo-

trebu, shodno tome idra zrtaicnja - "koliko?" i"koliko!"' Kada se upotrijebi upit-
no A:rki:-l onda imenica iza nje stoji u neodredenom akuzativu singulara:

".,J;; ;i -- Koliko stranica?

9

I U-;t!\q { - Koliko si kuPio knjiea?

Ako se ovoj zamjenici doda prijedlog a dobija se novo znaeenje

-
Poito?
E
f iy rf" E - Po5to je ovo plarno (slikarsko)?

Medutim, kada se ova zamjenica upotrijebi u uzvilnom znaEenju imenica iza nje
tada stoji u genitivu neodredenog singulara ili plurala, s prijedlogom ili bez prijedlo-
ga 'u :,

(
9ql ) ,y: { - Koliko ljudi! ili ( ,lEl ) ,yt:, {
Ova zamjenica sc upotrebljava i za konstruisanje pitanja o Iasu:

LUlr f - xotit o je lasova?

S

Obratite palnju da se rijeC irul ,,ias" nalazj u odredenom vidu nominativa.

Odgovor na ovo pitanje zahtijwa6e uz imenicu "tas" upotrebu rednih brojeva. Na primjer:
'arwbtl Sada jedevettasova
Jil -
Lg*p;ut ft3l C - T*:gu rest Casova
Nap<rmenr: "U koliko Cllo:a ?' katese - I ''*V $-l
68
 fuapi ne upotrebljavaju redne brojeve dalje od t2 za iskazivanjc vrsncn& ncgo

u brojo,e koriste priloge Lt- - ujutro, i :U - navo[e. Primj<ri:

Lq; :+6r f t3l

t' - u dwa Easova ujutro.

iv-?$t Pt3l C - U dvadcscl Earcva (osam navo!c).

Djclovi Easa iskazuju se na sljedci natin:

bei - Desct i pct minuta.

6vs
' ;i 1ipuilr
Lc:l 'rri i Ectvrt'
c" )t 5l:t6t
U2'3oh'
-l-ttt5 *6t'gUtt; -
("i"''qi5 &;t ) i:f; 11 k"6f
- Dvadcset do dcve'
L.Ul - D6ct do scdam.
4Ut'*'11
Prema tome, u znalenju naleg "do" koristi sc pnjdlog za izruimanje 1t iza
Lojcg obavezro dolazi osnovni broj (a rrc redni!) u neodrcdenom akuzatiw. Uzgred
!111ti rclcno, u dijalektima sc za iskazivanje Iasova upotrebljavaju osnovni brojo,i.

Idadr,rlic slrrodi Godim). Godine starosti takodc se 'rzraLavaiu upitnom zam-

lnicom { i imeiricama '* , vijek, dob; i L 'uuast", kojc sc nalazc M,
poloraju mudafa, rcgensa sa imenicom na koju sc odnci prtanje. Na primjcr:

I L { {-:,'* - #'*;f - xouro Muhamd ima godina?

Nap,nioicEctvrtu.i.
*:Y\Ai d:$ -
t L { i$f - Kolikoirraseodha?

L;F f q;l - Imam 17 sodina.

f.lr;tf, - rotiro je stara kompanija?

'f,?F ,...l,; ';;t*-\ U'* Zivot) ne prelazi 15 godina .
-(Njen

r) UpotrijeUljen jc rcdni broj qul zrto tto sc isprcd njcar podreiumijcve rijet i:.,'ll

69

$"
 (Pridivi j:T' itig/) Pravog pridjeva ili pravih zamjenica u znareniu
- dular' jr
'sam, isti' nema. On se nadoknaduje uz pomoc imenie #
oko, $ii*- osoba. Ovc irnenioc tvore genitivnu ,.ru ,E.fi** na folc sc7no,sc,
tako da se nalaze ili na poloZaju regensa, ili dolaze s odgovarajueim zamjeniikim su-
fiksom poslije imenice na koju se odnose. Evo kako to izgleda u primjerima:

W*)ai -4:Ji q^ - Uistom(samom)gradu

* r))t - +"j, -it j - U istovrijeme
Jedino Sto se imenica ,*i,' 'du5a' upotrebljava na poloZaju regensa za razliku
od imenice *
- 'oko'. Evo jo5 nekoliko prim.lera:
* ft 14 - Bai iz tog razloga (istog).
y'L.$ ili *'tf on sam (baI on)
-
l-y<i i # -rste
(te) rijeri

uui;;r ;If;.Jr A; \!;; - Proudavali smo isti problem kao i pro-

-- .,-?, --z
':.."LiJl ;31 .,i IIe godine'

,')
Ponckad sc u ovom znalcnju upotrebljava i imcnica loja joI mole imari i
znaEenje'upravo, bat". Na primjo:

$\tl - ba! on, upravo on

gt\iAr - ba! danas

J\ vt+:t ti - lta bi to b.t bito, nijc ro nitta

70
 ETTRNRTSTA LEKCIJA

NEODREDENE ZAMJENICE

Pravih neodredenih zamjenica u arapskom jeziku nema. U znadenju imenice

';rrlj iti
- Lli ili Lj za m. r. i
"neki, -a" upotrebljava se broj 'Jedan"

3--_l_ za i. r. kao i imenica .fr - dio. U istom smislu, ali u specifiEnim

sluiajevima, taptavo izrazjma, upotr.ffi se i imenica 'qi:* poslije
- dovjek.
.r-i j;J-l i J^ rijei Eija neodredenost treba da se izrazi dolazi u geniti-
vu plurala ili duala i nalazi se u oSeJ1-el]ggr vidu. Na primjer:

l;i -
.,,t3i neko od (ljudi)
$

t,
qgi H - neki dovjek (neki ljudi);

$
+dYi.r.ill - neka majka

fl '
* ,-F:,J JU - Rekao mije neko (nekiiovek)
.,i

Broj 'Jedan" upotrijebljen u znaeenju neodredene zamjenice ima partitivno

* aaEenje (edan od ljudi, jedna od majki). U-1ggg1yrrlnr reienicama
$ spomenure rijeii
kqje slure kao zamjena r :odredenim zamjenicaniiOirbfiaju znaienje
].gBo_:
$
#
.!i E- Nisam vidio nikoga.
"=-l.r.t.;f
U zularju :SJ.9- (dg.l$l upotrebtjavaju se imenice i :& _
fi
y1' ros[je irnenice u-^r rijec od koje se uzima dio narazi se GG.n rr:.*-*
4r!q.,

f$t ,H lSU .:
Zi - Tamo sarn proveo dio dana

ii, p.Jjfl - Pojeo sam nelto hrjeba

* ii rt; 11{ rr' f),',or- ::11:',"1i: ffHi*fflfl::",

,--dt d
- vrueme.

71
 ut'tei u;x.eu?'ti';, - ranije smo objavili u nekim nalim
brojevima

+t+Yl .A';;t li,6 JiE;.J - ova vijest se ne5to razlikuje

- -' -":'
't4: JU; U - Nisam ni5ra nalao.
U znaienju neodredenosti upotrebljava se i zamjenica L: , koja dolazi iza imeni-
ce u neo<lredenom vidu:

Y''qL - neka kutija

, neka ulica
Q* -
Obratite painju da se. nunacija Iita 'um' zbog "mim-a" od t/ .

Nrpomena: lmenica *1. - dio, upotrebljava se i u znaCenju "jedan s dru-

gim": 'Uii l;j,;t i;;; il i: V
- Treba da po{tujemo jedan drugog. Uz ove imenice
rnogu da dodu i zamjenidki s[fiksi:
]tiil - jedna (od njih), rJLl - neki od
Dirs,
!{f -, ..jedan, od vas, # - neki (od njih). Neodredenosr sc jo5 iz-
-.
rateys i uz pomoc rijedi ai, iza koje dolazi neodredeni genitiv mnofine:

g:LVI iL -
nekoliko sedmica

-'lt1_ jilt - nekoliko posjeta

U istoj funkciji upotrebljava se '*-'f, i za njih vali pravilo o antipo-
lariletu, s tim 5to se imenica na koju se ove rijeti odnose nalazi u gen. neodredenog
vida i u mnoZini:
- t-tl ,. t ..
vttt}D nekoliko koraka
,g-
1,4). -
,-V)+f! nekoliko dinara
-
*ete4,di - nekolicina politidara

Retenklr s prilogom ];- i n3emu Sitnim WV\:itl . Relenice koje poiinju

prilozima d1 - zaista, # - ali, medutim, :p - mo2da, C-:J - ka-
mo srece! o da!
g!=f* - spadaju u imenske rolcnice. Subjerat iza njih obdi6o ,toji
i ako je odreden, sub!*at onda nrqa stdati odnatr iza ovih priloea.
u

';49;
;tlt ty! 3t - Zaistasu ovi tjudi vrijedni.

*:y|t.l .:yif 'tl - MoI{a su daci u skoli.

3*i :,,;yfr - *rrr.wan je rijen.

72
 Primjer kada je subjekat neodreden:

4)p+ it - 7-ustaieu kuci (neki) lopov'

i 'ii - 'odsustvovanje, nepost+
hmkt iU t ';i Rijeai iit
janje', slulc za iskazivanje suprotnih zralenja imenica kada se nadu s njima u-geni-
tivnoj ved. U takvim slulajevima te dvijc imenice se na.laze u gen. vezi na pololaju
regensa i imaju znatenje 'bez, 'ne'. Medutim, postoji i razlika u njihovoi upotrcbi'

Rijet j{ ide_samo.-uz imenictl, a '.,? uz imenice, pridjeve i zamjeniike su-

fikse. Kada se '* n"d.ffifr-.nice ona prima prilo5ko znaeenie. Primjeri:

)ri i:e - nePostojanje

)V:l iic - nesvrstavanje

tl:Fi iJt - indiferentnost

rl,.:
u-r* osim tebe; drugi neko
-
oti3r r.ii # , - na drugom mjestu

, .. r.a neslulbeni, nezvanieni

g-l * -
'-t .. .': -
', do beskonadnosti
' dt,
'1.w.* -
J-.u ,.,
., * beskoristan
-3
t
I ,rYii z, - neprekidno

Jl;5 J- a-
l;,ri.)'.'JJ
, -- J- V V.--
- Neka ostane u postelji miran (bez
pokreta, nepokretno)

Najsigurniji pomocnik, ipak, kod ovih konstrukcija bi6e nam rjetnik.

tt) Mole srajati i samostalno u retenici, tiao:

A';.Jt A {vJ,;*

73
PETNAESTA LEKCIJA

PoM(x'Nr (;r,A(;0t.- Og - &*i' ]fij1

(ilagol .,1tt - 'biri' \rcnlenom je poprimio odlike pomocnog glagola, on spa-
da u ncprarilrrc glagole, tzv. "iuplje" i konjugira se prema priloZenoj tabeli.

j1f - biri

PERFEKAT
plurul
g t.,
\-) l.
.'.>
r:) dt u? 2. m. r.

Gs ur ar J. m. r.
z '.2
JiJ el !-:)
.2 2. 7. r.

3r V\? JT LZ.r.
PREZENT
L'?l t.

'bF 2. m. r.

2r-
d* 3. m. r.

-.t/-
drt'P 2. t. r.

3# 5- 2. f -

IMPERATIV
n; .;
';l 2. m. r.

$'4. igL k 3. m. r.

:?
'J4
ts it 2. 2. r.

ife. '3". f. 2. r.

74
 Ovaj glagol traZi da imenski predikat i6+- bude u akuzativu dok je

subjekat jtf *l
t-
uvijek u nominativu. Sadainje vrijeme ovog glagola upo-
trebljava se iedino z? islazivanie budu6e radnje. Primjeri:

\ti:t 3 - Bio sam zauzer.

G+u- titl - Bilisu sportisti.

A+ b'-* :'tl$t-l - Bieetedobriinzenjeri'

itiLltK1-1 - Bi6e zauzeta(a nc:Zauzeta je!).

-t;-c/*-o t'J GLAGOL 'IMATI'

Lr'
Pravog gfagola 'imati' u arapskom jeziku nema, ali se posjedovanje moZe izraziti
pomocu prijedloga *i , e i J Upotreba ovih prijedloga razlikuje se vec
prema nijansama posjedovanja. Za sva tri prijedloga va.il zajednitko pravi-
aalenja
lo da imelica Eije se posj4o,vanje izraZava uvijek rtoji
%
d"]'@ffiiJEl tj. elagol 'imati' iskazuje se pomo6u prijedloga rJ , koji uz
g3EI{I.}"IIf4gi d (izuzev zat.lice- # t,

l. '6Jq - tmaju automobil.

d
';{++ ( tX )';iri J - Imam nov frilider.
a*
)li G+ji- - Moja 2ena ima paso5.

2. prijedlog & (u istom z alenju upotrebljava se i prijedlog

6i ) oznatava

da se
*nesto
ili leko ft--i_j-*:9f09. til1ost} ,.S ! : J-ic-
4 ,S* - Knjiga je u mene.
aui, U.i+ - Ktjua je u nas.

*'it'; ri.l,-39 - lmaosam malo janje.

3. Prijedloc'
e lzralzva posjedovanje ne{eg ili nekog u odredenom vremenu, ka-
da se neko ili ndto nade uz nekog:

"utg - srat jeumene.

5,4 W -
' Dijete je uz nas (sa nama).

' ,f i Ona ima kartu (karta je kod nje).

W -
75
 4. Med. utim,
&q se_cj9[!j9!Ljtygtdl4, y d_cgJ_"-l_!_
13_
pitaie, onda je ono Sto
se posjeduje ufmfrmfromvfttw

eija je ova lopta?

J r'rsJl Lopta je moja.

Jl;L\t .\'fl-i'51i - Lopta pripada ovim djelacima.

g 2.,;:ii t:,
5; - Kod koga je gumica?

l'*- 2*":jl cumica je kod njega.

-
Medutim, ako se odgovara na pitanje 'koliko' , u odgovoru se ono sto
posjeduje nalazi u nom. neodredenog vidi. Npr. t' se

fif't-f { - Kotiko imai otovaka?

.V; ifr, J - Imam samo jednu olovku.

. i:i J - Imam pet orovaka.

i$f
5. Za-neodredeno posjedovanje, kada se reli reii da nelto'postoji', slidno engleskom
'there', upotrebljava se pokazna zamjenica
iJEr iri 4,rr j ta*o, ona.o. Np..
'* j? ili .l4u,r Irna (postoji) tri komforne sobe.
i -
, $iLdl t,Ji Jid,JFlrJtil - postoji veliko zanimanje za raspravu
.sluJt.rExli iL;jlrJtll ola&t ,r*rfn-*s9 da postoji osromno
- -%niinan]e za ditanje.

. u.posljednjgy primjeru sintagma'ogromno zanimanje' (iuti !t+l) narazi se u

akuzativu zbo.g if.

\aulite izreku:

.'rl rt$ 'l d iySi ij - Ko nemo domovine nema podtovonja (d drueih).

76
SESN TSTA LEKCIJA

pRosrr BRGrEvr (ll-lo) a.Ill rt.re')t

-
Za brojeve od ll-99 karakteristitno je da prvo dolaze jedinice (kao npr. u slo
venatkom jeziku), a potom slijede desetice. Brojevi od ll-19 nalaze se u akuzativu,
bez odredenog Clana ali i bez nunacije. Kod ovih brojeva vaZi pravilo antipolariteta
izmedu jedinica idesetica, izuzev brojeva ll i 12, kod kojih su jedinica i dcsetica isto.
ga roda.

za mrd. rod ze ten. rod

il \\
.

P J>l
-l
|'p CJ-,!

l2 \Y '*u:! ;*w!
..,FLX
t3 \r ,.;ltlJ
I I

l4 \t ,3 ut lt ot' c)'
.- !. --. I

t5 \o 'p"a,; -,F#
..,
'tti
t6 \1 4 ;i:J +
t7 \v P* ot't
\A
-i. =-.'-"
P.:wr 'cF
G--US

-i . i..- -.\. -a-

\1 ),-9 .&r- .JA

Navedeni brojevi su vec sloZeni antipolarno i iz kolone s lijeve strane idu uz ime-
nice m. r., a s desne strane uz imenice I. r., prema tome, imenice 6e se ravnati prema

Ovi brojevi su nepromjenljivi izuzev dualnog dijela broja 12:

'P rPL

77
 Ilesetice od 20'-90 glase: za m. r. rrl.t
-
n Y.
I
tsgr:2
tt
2l ,::*j(Ll) i.ti- ob;t t LS.bt
,-.
.
ii)t ;tt'*; cu!
30 r. 22 d. Jle r OU.:JII

40 t. : u.l
o-r*. ll 23 ;:t'fu 3.lX 4'fr''ix
i ,,'. aa
50 o. ,);* u q-?t t C)l l-.',
o))4 t 'n)t
fi oi,-: 25
j;a 5 ]l; q);t
t-
t t-->
i t..
J
1
'lz
10 o-t+ 26 Ot)1t t r-a Ob& t.-

80
jrL' 27 Ot,3 cu
-U
lt '
Ot;.t t.^.t-
t-.

t.
90 b)^; 28 iep e |V OtP ) L)w)

I kod desetica brojevi I i 2 se slaZu sa imenicom u rodu. Desetice sc

mijenjaju kao imenice u pravilnom pluralu rnu3kog roda. Kod brojeva poslije 20 de
kliniraju se i jedinice i desetice.
Siintslsa brojeva od ll-99. Brojevi od ll-99 zahtijevajir da imenica iza njih
stoji u I za ove brojeve vaZi pravilo antipolari-
teia u na imenicu, pa je jedinica, izuzrv I i 2, uvijek suprotnog roda od ime-
nice:

*'*
U - 15 knjiea

'J;l;tt'*;,
,tJ
26Lena
-
';;v dwi
'r1^2 55i u.li
-.
Vidio sam 82 aviona.D)

, '!
i*.; # c
i7 u 25 soba

H Uwt,ib rcu;; - Radovi ovih umjetnika su medu 52 ra-

UAvY';-i!ti ;,F)rJl3l da egipatskih umjetnika.

r4)t:u..lt b:'Air;*
- Egipat se oslobodio kolonijalizma
poslije (nakon) 25 godina.
vv J Pt-
Nrpomena: Doda li se na desetice u ak. nastavak za pravilnu mn. Z. r. ili nastavak
cr ti dobiju se posebna zpalenja:
( +tf- ) , gEi)r.i,l ,J , :q ,t - dvadesetih' tridesetih (sodina).
/t /t
,t) Ne zaboravimo pravilo da se brojevi I i 2 slaZu u rodu sa svojom imenicom, [ak kad su
i na mjestu jedinice! Tu ne vaii pravilo antipolariteta.

78
 rrr
"Kit c'll
NEPRAVTLNI PLURAL- l*<:Jl gr'
Ovaj plural nazivamo slomljenim zbog promjena koje se de{avaju unutar korje-
na rije[i. 7a. radtku od pravilnog plurala, koji se gradi sufiksnim nastavkom, nepra-
vilni plural je infleksivan. Korjen rijeli se "lomi" i pravi novi razmjeStaj samoglasni!-
kih znakova. Pravila za nastajanje ovih plurala nema. Rijeli se, kako smo vec rekli,
jedino to Sto
moraju uliti zajedno sa svojom mno|inom. Od pomoci nam moZe biti
isti oblici jednine imaju, uglavnom, iste oblike u mnoilni. Na primjer:

oblici, forme
-
' Uii ! y5 - rijeei; izgovori; pojam
I

1
ovdje su navedeni samo oblici slomljenog plurala koji se naj6e5te srecu u praksi.
q
Poslulitemo se osnovnom formulom (F'AL) koja se sastoji iz suglasnika
J-
I rt g .r (Fi-'ayn-hm).
t RijeI 'JK:f 'oblici' "prevedena" na jezik formule imace oblik
*,
ft, '.JU;i . Kao Sto vidimo, svaki korjenski suglasnik rijeEi 'Jt<ii zamijenjen je,

i
lrii

po redu, suglasnicima iz formule J" dodati su oni dugi samoglasnici kojih u

njoj nema.
Najedti oblici slomljenog plurala su:

JI
bolest ,-Pl:;l
"t; -
Jl;il
?-tf - jato +vt
lekcija
t rtl
a'J
- Eas,
3t ))
2. Otrt
-:4t * kralj '!*

iul
a! - oruZje

3. t1 r...1
tekstil
(:-- - -
t' rr,
"'.
02P - put oP
{rl
4. .I-" r..
qf - erad UJ,
t,
pjesnik sl'1;;
,. -
5. ,){iit l,-'.
et)) 1
nrinistar, sekretar
-
-- inteligentan lqtlf
6. ,}^il iwl
Ijekar
-
79
 ''.8
; karta v:-v
-
7. Jiu; 'rtb 3tt t
doktrina, ubjedenje
-
\'t-a
iii6 - karavan, povorka ll1.,
9-J
8.
'rYr; t- t t-.
44ll - pnJestolruca
tte
i-ltj - $udent +>u,
9' 'JEl ,
' JVL
.Yo - radnik

'4tA - flora ',PYI

ro. 'J{'vi
' bvr'j, t t-.

- dokaz, argument Ett

Ukoliko je rijef u singularu vi3eznadna onda u pluralu moZe imati razliEite obli-
ke za raz.liCita znalenja:

*. - l. kuca;2. stih, pl. -fi - tucc; .Jq[ stihovl

";i -Lstvar;2.naredba ft - stvari iti - naredbe

Slomljeni plurali se dekliniraju kao i singulari, tj. neki su diptotoni a neki tripto-
toni. Ako imenice koje ozralavaju razumna biia imaju i slomljeni plural, onda takav
plural ima viSe zbirni smisao. Tato kada kalcmo lLV - studenti, cilja se na je-
dan br,gi (qd&e$ srudcnata, a kada upotrijebimo'iionrf;eni pf. -- '.it, ;il';
rijcl o stude_ntima uopltc. 'r-

80
 SEDAMNAESTA LEKCIJA

GLAC,oIsKI NACINI
- dtj')f .r)t-
Prezent ima tetiri nadina: indikativ (ili osnovni natin ), konjunktiv
dli
(zavisni na!in), jusiv (ili povecani) imperativ, (ili zapovjedni
f:/i
i

T -.41
naain)
$
; ,r!i
Indilotiv je realni osnovni nalin koji pokazuje da se radnja obavlja ili ne
i
$
obavlja. Konjugacija pre?r:nta koju smopreSli je, naravno, u
indikatiw.
I
Konjuntrdv se razlikuje od indikativa time Sto umjesto krajnje damme dolazi S-
-
Ju, a kod lica (oblika) koja imaju zavr5etke na j;- i .li- odbacuje s
-:!--un"
i
$
(', ) . Na pr. (f if - i(* u&il -3#r.
Trbclr l.
l(onjunkliv glrgolr * (i)-siedili

plural

.,...,i
-lli 'J #tu t.

t#ju uliJi ,-*J 2. m. r.

t#.;.'J q:/ H.U 3. m. r.

,*J El+i -eJ, t.. . i

2. 2.. r.

*J L*J Li.r.
.*.rJ
Ovaj natin se upotrebljava ug5giryftglcarna_i oznadava radnju koja treba
dr r rcaliarF ili se tako ,cli. Svi
11r{sggvcatlo
'1o-fa.i-g-:! kao i apsolutna ng*!a 3--budY6nosti zatrtileva5u

kmjunktiv. Mpr. t.';-a -ncocpiti.

' Veznik
,rI ir" slolenu upotrebu i znalenje. Primjer:
*-y Jl ,Pi t*:U - llao jc dok nijc dospio do nekakvog grada'

6. Udtbenik arapskog iezika 81

 f
q
!i
i

Jusir rrastajc tako ito sc <xlbaci krajnja damma prezenta i zq,nrjq$ 9,u-\"gqggr. To
.ic, slvari, skra('rui naiin prezenta. lza lica koja imaju nastavke J;-
u i ij- od-
bacujc se, kao i kod konjunktiva, Na pr. qkt j
-*"nun". 9tr{ -
.lusir gradc iestice: iyl i) - J i .Jp, iy _ y- i negativne desrice

f
t'
i LJ.
I'r'iurjcri:

- Ncka sjt'de! ;+'Y

i.

- Nisanr sjeo. ti \X - Joi (nikad) nis-Eo sjeli.

I ubela 2.

Jusiv ghgoh *
plural dual
i-
*J>IJ I.
-r-ii" d
, t,t'- t1 . tr'-.i
L-l^; J 2.

r-t.-.i . t.-,i
J. rn. r

. ,,..- .i
,f-tr il
. ,... .i
t:J;J I

Ovaj nalin ima viSestruku primjenu. SluZi:

a) za gradenje imperativa
ut@u.
c) uz pomoc rjeece za negiranje 'ne' za negiranje jproSlef
. ....-+--=={-radnje.
_ _ Na
primjer:
I

ilUt i J.';,
i - Nismo pobjegli otuda.

gql ..3; J Nrje ro znao.

i'l -
Ovakva negacija j: nc{to izrifitija od one u perfektu.
d) uz pomoi j - i ,kr"6.nog nalina nepravilnog glagola se'tvori
se jo! izriEitija negagiia: -'vratiti

qgl ub U. ;\ ;i+* li;-fl - rluairnu nije uopltg(vise)novo ni ludno

t;V,,* ("li-J,, jt* :tt *.
+V L ;i' -radlsltislsjqa da su Nobelove nagrade
politilke (nagradc)

W* UIiJ - uoplte nisam luo njen glas

-l
flrrf p [l - j" vise nisam ja
82
 Imperativ kao Sto smo rekli, dobija se od skra6enog naIina[usiva)tako Sto se

umjesto danrnre stavlja sukun, zalim odbaci karakreristieni prefiks ; za drug-g lice
i doda protetidko hemze
- ,r\r -i.li (imperativni eliQ:

+Kt -;3r - piiil ;/K'rrllr -nisi,.t

Protetilko hemze se. .r,oliqlitqje uz po5tovanje nekih vokalnih pravila. Ako je
srednji prczentski vokalni znak danrnra onda 6e isti vokalni znak stajati i na protetit-
kom hemzetu (v. primjer gor0, ako je pak srednji zrak faha ili kesra gnda 6e hemze

.,J+l - sjedi!

el - otvori!

Imperativi ?3 ptvo i tre lice tvore se uz pomoc Ccstice ,rtl iY - ,rJ neta:

,$e- - sjedimo!

+<1 - neka pi5e!

l*?- .- neka sjednu!

neka otvori (ona)!

S"t -
Tabrana se izriEe uz pomoc iestice za negaciju t ne, nemoj! Na primjer:

*<V - nepisi!

r .-- (s ne viEi!
aP'
?
-
'lrbch 3.
lmpcrrliv glegolr * - sjcditi

plural sinSular

-JrdJ .l+) l.

ri++l ul;l
-.1
'-.t;l 2. m. r.

vJ;.:J-
r:lxj 3. m. r.

i,:Bl *Br 2. l. r.

'--r*J .*a 3. 1. r.

Napomcm: Protailko hemze imperativa podlijeze zakonima vasla (povezi'

vanja), pa je prema tome nepostojano ( elcjl;/ ) :

6. 83
 t;u't16h;fy ,*i;,bn - Udite i zatvorite vrata!
Isro tako, kada iza imperativa ili jusiva koji se zavrsa.va na sukun, slijedi rijel sa
odredenim llanom dolazi do povezjvanja i dodavanja eufonitnog samoglasnidkog

(vokalnog) znaka namjesto sukuna. Na primjer: .,;f t;ii _ Udi u kucu!

Koji 6e se samoglasnilki znak upotrijebili namjesto sukuna zavisi od samoglasnilkog

znaka koji pr_ethodi sukunu.
Kod imperativa (zapovijed ili zabrana) 2. lica oba roda osnovne, prolirenih i ne
pravilnih vrsta glagola (osim ,Jrl;, ), kod imperativa ili zabrane za 3. lict
oba roda istih glagola i kod jusiva oba roda uvijek se korisri kesra..

Primjeri:

*Ettorrl - Orvorivrata (2. r.);

7U7t ;3:t- - Neka napiSe pismo!

Jfilr /-tr Y - Ne prisustvuj sjednicama lijenih!

U41v7t -X { -_}F" jojjor napisao pismo!

|',llt qA - Neka s robom Allah bude zadovoljan!

Za ostale sluiajeve vaie ova pravila:

l. Ako sukunu prethodi fetha narnjesto sukuna pojavljuje sc kesra:

(vt /rr ,6r)... ,Ji,tri Lrpt'ii

2. Ako sukunu prethodi kesra namjesto sukuna'pojavljuje se faha:

y$ta o4r u
3. Ako sukunu prethodi damma umjesto sukuna pojavljuje se damma:

it;tr pi - l.gr $l

NauCite iireku:

ttlt ;Sp5tlJl*fu| - Potari (prro) stsiedo a ptom stan (dom)!

84
OSAMNAESTA LEKCIJA

PAsrv PERFEKTA d-.xd-t.rrui

-
Obrazac pasiva perfekta za sve glagole I vrste, izuzev za glagole tipa koji
su vec pasivni, $asi: -1j

Primjeri:

<!l 3 * pisaoje 3 -(nu)pisano

je

(:) e -otvorioje -t,

v.3 - otvorenoje

Pasiv perfekta irna iste litne nastavke kao i aktiv:

i# - otvorena je; osvojena je

Trbclr l.
prsivpcrfcktrshlotr (j)J:, _ubrt
plural singular

UE, {,J, t.
,r', t.t
t-:J:, C.l:, 2. m. r.
rtt,
.t ,

'ji )L; E 3, m. r.

,tl t.t
,H
2
L:# +ij 2. 2. r.
-t ..t
H Eli {.*.; 3. r. r.

Pasiv u relenici:

ll;j!tr.;:.lt Uay,3t;lli $ift, - Iti; reteno u vijestima sa srednjeg

85
 3
{
I
.

PASIV PREZENTA
- .L{Jl &tali
Obrazac za formiranje pasiva prezenta glagola, ir.nst za glagole tipa J" ko
ji su vec pasivni po zralenju, glasi: tF
:
I

Primjeri: ,t

*
fr- - radi
,,-t,t
lu
- radi se {

t.l. t -lt
razumije se, razumljivo je
t_ - razumije
d4 -
Konjugira sc isto kao i aktiv. Primjet za pasiv prezenta u relenici:

fjlr JA ll-:i
iii.L-i- ._ Danas se na vanrednoj sjednici prouta-

tU-iyi gijt g va problem Bliskog istoka.

Trbele 2.
Prsiv prezcnlr uderiti. ludi
-
plural singular
t-11
?-r4l l.

')y..* A\ r.; 2. rn. r.

: r.1t .,.. 1t t .1t
Jv..P- 9\-,-. ?.P- 3. m. r.
-. . '.t- 1u'5 2. l.
J..P 8u.}a r.

-. . 1t t.','.
9U.'t ; 3. I. r.

ZBIRNE IMENICE
- g+t lPi
Zbirne imenice oznalavaju zbir iste wste i imaju ztalenje plurala. Prema tome
kako grade svoje jdninc, tj. pojedinalnc imenicr rc dijele na:

l. Prrvc zHrnc imcnlct l.-,frr;ptipi I(OJe rmaJu svoJu Jedrunu

(pojedinatne oblike imcnice) od sasvim druge osnove, tj. korjena. Na pr,

-
+, - narod' ljudi- "
bj - Eovjek
i;
2. Nepnve zHrnc imenk: g*t + 6ji sc pojcdinarni oblici dobijaju na
dva naCina:

86
 a) tako Sto se na osnovu zbirne imenice dodaje karakteristilni nastavak za Zens-
kirod-(;)

;: - kosa '-;F - dlaka

:li
(- - iabuke r' ,i'- jabuka'
'>\r' -
b) uz pomoc nastavka ( j= I (IJJ,,,,):

J:j - Arapi Cf - AraP

l+ - vojska j*r;- - vojnik

U danalnjcm jezjku ove imenioe sc, ugJavom, tretiraju kao imenice muikog
roda.

NauEite sljedetu izreku:

.rijJ-',Fi !;jJ1 - kdno dlako ne dini bradu Qedna lustu

ne tini profide).

ti,

t
i
$
r
*
ti

$
I
s
r Od nekih rijeli kao maslac posroji jctlinalna irncnica 'iq3 i ona ozna.
Ji I - -
fr tava manje pakovanje, manju kolilinu. Recimo: paklo maslaca.

87
 x
II
{
I
ll
DEVETNAESTA LEKCIJA ii
i
:

PoMocNr GLAGoL
- A -39t*J' Jti,1
Ovaj glagol je antipod pomotnog glagola
'Ag . On znaEi "nUe, ne biti".
-
Za radiku od drugih glagola on se. konjugira samo u perfektu ali ima sadalnje
znalenje (nisam, nismo, itd.).

Trbelr l.
A -nilc
plural dual singular
t-
t"i .- -'J L
t^ t-
l.-.1 - .i 2. m. r.
P*
-.i
r"! t
3. m. r.
.i
=t.i
r- I L&J i-J 2. Z. r.

F tz''i i-J 3. Z. r.

U rcienici se ovaj glagol moie upotrijebiti u funkciji negativne kopule iza koje
imenski predikat dolazi u akuzativu ili genitivu s prijedlogom '. :

(
d! El A -
) u-Y Ahmed nije zdrav.

(-;.'j*r) i;"-:l ';7i ,4" ,- 'A - &aj stan nije suncan'

g,$.K
JAI - Nrje li tako?

Jdfl 3l * ,y ,i ;;!lt E - Na ralost, nemam pravo da se mijelam u

.)!r lii; ovu stvar.

88
 Ponekad se ovaj glagol uporrebljava i kao sinonim iesticama za negaciju u i
ii ispred glagola, ali samo ?a prez.ent:

{
i
i .5ri[ .l j Ne znam
t: -
$
T
x

il
I

PRILOSKI BROIEVI
Priloski brojwi sc iskazuju pomocu imenica 'r7 , i rjede pomotu '-:f i
i;ii . ove imenice se stavljaju u 3t(rzaliv i tako dobijaju prilosko zrurenjc "p0-
ta". Analogno upotrebi brojeva I Oedan) i 2 (dva) i ove imenia u jednini i akrrz-1iyn
zule'jednom'a u dualu, i akuzativu, znale "dva puta":
'-z-
', I. ,t-r'
.?- .\ (: {..

-T
Kada lelimo da izrazimo prildske brojeve od 3-10 ove spomenute pomocne
imcnie prarzimaju ulogu rwtuma, mudafa ilejha u genidvnoj vezi, a pravilo o anti-
polaritetu u odnosu na njih i dalje sc postuje. Broj je uvijek
u akuzarivl i na polora-
ju regensa, mudafa; a prilolki broj jc u prvobitnom pruraru
na mjestu rectuma.
Primjeri:

,>tj;lX _ tri puta

:U Et - rctiri Puta -! (. (:

:V A8 - ossm Puta

Kod brojwa od Il-99 vale pavila koje smo ranijc izrijeli:

'::j.F s-5{ - ll puta

'-r- .
ty ,fi) ) (- 99 puta
-
-a-.-a)-.r
,, L'Y - l0l put
',,
. u-primjcru "ll puta" nijc.primijenjcno pravilo o antiporaritetu, jer sc broj "je-
dur", da r jo5 jcdnom podsjetimo, upotrebrjava priroski. prurar pomocnii imenica
u
aluzativu ,>l'; i crUii ima znaltnje "vi5e puta".

89
 voxArrv
- .3rBJi
U arapskom jeziku ne postoji pravi vokativ. On se iskazuje pomoiu uarika tt
(ln)-5!r.d jFdr.c:!.g.vide imenice i qjt za m. r. i tilf u L. t. lqPd-S
qenO8,-gga imenicc. Iza vokativno upotrijebljenog uzvika tJ tlnl imenica uvijek
stoji bez odredenog llana, ali i bez nunecijc:

h: - U. (o) Covjece!

(o) Fadile!
"P,,,U -
I kada ima odredeni elan vokativni oblik ne trpi nikakve padelne izmjene:

,hlt q--i - (o) lovjete!

|rti q-i - (o) pjesnici!

ivl r{-i - (o) zenel

Ako je rijei koja se doziva stupila u genitivnu vezu na poloZaj_Jegelt, mudafa

onda ona mora da brd" u
"k,t,^,i*'
4ti ib u- - (o) Abdullahul
,.:,i-( -
::r:4
fir 'f g g - (o) ljepoto ovozemaljska!

Postoji i fl6uzr1ivnl oblik neodredenog vida uz vokativni uzvik:

4: 't;; VV 6 - o jedro iza rijeke Tigrisa!

Ovdkav vokativ ima neodredeno znafenje (bilo kojejedro).

90
 DVADESETA LEKCIJA

- Ull
REDNI BROJEVI (nastavakl lt.ptji
Redni brojevi od ll-99 neiro se drugaEije formiraju. Naime, oblik " JeV
imaju samo jedinice, a desetice ostaju nepromijenjene. Evo kako to izgleda:

m. r. 1. r.

ll. ;i ,9:V ,3 .glb

t2. * G--e *q\:

13. '* elv *u.v
t9. ;ri;.G
-L' *',;rC , ird.
I redni brojevi od ll-19 takode se nalaze u akuzativu inepromjenljivi su. No,
oni se, kao atributi, slaiu sa imenicom, i to i jedjnice r-q$l_i.9,
'p g;-tSt'rilSl I t. sprat
-
*'.;*di',^,Jal ; - na 19. strani

Ali kako vidimo, odredeni rlan kod rednih brojeva moze primiti samo jedinica.
Redni brojevi desetica, storica ' hiljade isti su kao i osnovni, jedino sto se prema ime-
nici atributski ponaSaju:

:;t';)r'S4l - dvadceti lovjek

;r:xjr ,FJr + - kod 30. Iovjeka

kale 09fi9 ,G
dvadesetprvi, se a L' r. \e'fu ii;-|t| , dvadeserdrugi,
{ -
t
ot*j b,v t. r. :tr*;'+.u i tako redom. Kod brojeva od 20 pa dalje i
'i
1*,
jedinica i desetica su promjenljivi:
ii
fl
;i

* ita$te,! iuir .*V jtf -

!ri- Generalni sekretar oUN-a napu-

*tr.t,itt b el,; e* g stjqg Njujork 29. o. m.

91
 T
$

rMENrcE pRoDUzENE DEKLTNACTJE

- i3i ltrli
I t'
lmenice ;f - otac, ' ;i - brat, d, - stvar, r> - tast, punac,

svekar, 'i - usta, i 31 - vlasnik, spadaju medu rijetke dvokonsona,ntske

rijeEi u arapskom jeziku. Medutim, sve one su ipak nastale od trosug.lasnilkih osnova

( wi od ,,i , ;i od .,-i ) te zbog toga one imaju produlenu dekiinaci-

v
ju, dobijajuci na kraju dugi vokal
,: -(U)u nominativu, f: -(l)u genitivu i

t'_., -(A)u okrrz^1iyu kada stupe u genitivnu vezu kao regensi. Tada6eglasiti:

Trbele l.
akuzativ genitiv nomrnatrv

UI ,,,I i.t
., tl
t;I t-f-I it
,'
U- f F
IJ
f t-
J3

I
2.

6
{
t3 q5r t)

Dualni oblici ovih imenica glase:

Trbeh 2.

akuzativ i genitiv nomrnattv

.-1
,.tlll
'r.il )ttl
L/-.fl ,VI
Ll-.rs 9t,u
rl-.* 9rP
9u;
. .,:)cf9:..
( (.i)t
ee 3

92
t
Primjeri:

vidio sam njegovog oca'

"ilj -
aql

Njen brat je inrenjer'

;#\^;l -
Narotito je rasprostranjena upotreba rijeIi r! ili !11 za lenski rod u genitiv-
nim vezama, gdje iskazuju da se neko ili ndto ne[im odlikuje ili da posjeduje ne
5to kao kvalitet.
-zll, I
cuJtJ) - snazan, azaL.r.- ;iil Lt\
gpJr LriL.Jl - kola s dva totka (dvokolica)

i:ulr i.,LJi iri tl';lf - problem od odtee interesa

Kada ovakve konstrukcije imaju pridjevsko znaEenje (kao u prvom primjeru)

onda za njih vale sva pravila kao za pridjeve.

Nrpomene: Imenica .ri sluZi za gradenje poscbnih sintagmi, ili idioma (izra'

a)i -,lrJi;.\ - *-Pttl.l - dugonja, zflt;i-

sfinga, novcanica od
-
desci pocna, dcsctica.

93
 V

$
l

DVADESET PRVA LEKCIJA :

FUTUR I _
Ovo vrijeme se gradi jednosravno dodavanjem prefiksa ,/ ili j; na pre-
zent:
"J;; ili ,w-;P
Kao Sto sc vidi, ,r se piSe sastavueno a j; rastavljeno od glagola u prezentu.

Trbela t.
I utur I (:)af -razumjcri
plural singular

e
t .t,-. t -rI -
r#\r l.

q,+84
I t-2--
-Jti,. e
t .1-.

t-1--
2. m. r.

o-r# .Jt.',iLr'- #+ 3. m. r.

t)t it .bt:#5 w l. z. r.

.,--1-- t-l--
tr -
dL{r:- 3. 2. r.

Negacija se tvori uz pomoc testice za negiranje

- ) - koja dolazi izmedu
prefiksa j- lniXat<o A ) i prezenta ili uz pomoc
U koji rraii konjunktiv:
j; I
dl j - Necu se vratiti { g.;l)
!:$ U - Necete razumjeti 1;\liT ! -rF )

PARTICIP AKTIVNI I PASIVNI .l.rillf #UJl ["1

-
Aktivni particip dolazi na obfik:
,
J:V
i oznaEava onog ko vrSi radnju ili stanje u kome se nalazi. Primjeri:
(:)# -pisati- JJ,f -onajkojipi5e

94
 (:)',p - raditi
- 'JrV _ onaj koji radi

Mnogi aktivni participr poerimili- su sasvirn imenirka zralafa. Tako u pwom

srr.rtaju
rije! qlr znari 'pisac; rkretar',
^ ,.hv
' 'radnik-. zcnsti ouur aktivnog
participa nastaje dodavanjsm karaktgistilnog ,Icnskog"
T _ I :

i{r - br
'
,.hv -!+v
,
( .rrf f; - :ir6
Plurali su, takode, za oba roda pravilni
J:,6 A;r,6 )
_
a kada parricipi poprime tista imenicka zralenja pojavrjuju r i
ncpravilni pr,rali (od
',-hU nepravilni plunl je',1g;1! ). Ali,to jc vc stvar rjolnika, jcr tu pravila
nema.

PrCvni p.rtdp gradi sc na oblik:

'JtiL r.
?am. i 'ii, zaz. r.
Primjed:

<:l - pisari
J.;k - naprisan, pismo

t:l6! - orvoriti
- t;:" _ oworcn

...Particip aktivni i pasivni mogu kto da imaju atributska zrararja i r-da sc, kao
pridjevi, shfu sa svojorn imcnimm u rodu,
broju, viiu i peeu.

\e eq, ti^ - 'JLlt ovaj lovjek koji sjrdi jc treovac.

;#-: i ;r3; +V .{i it - zaista 1e,o_*91* ijcftina lar.

t t.-1, t
JtU;Jl &i{l neznanijunak
-
'A* gt; - prihvadeni uslovi

Ahrivni parricip tesro koristi namjesto retativne rclcnhe ili prczcnta:

'.
/ui,g )G;rillrrir;"rJr;f -g f dominanran rinilac u svjcskoj
istoriji.

Naui'itc ove stihove:

a;$5+ri Jl;r2 9tnrr ne pije "vino" rosr u vrlu osim

iz&tim b<Eum.

95
 DVADESET DRUGA LEKCIJA

uPITNE zAMJENICL, pte+l)TiPi

-
Ove zemjenice su nepromjenljive, izuzev zamjenice JI . Njihovi padeZni oblici
samo se zamiSljaju. Nepromjenljive upitne zamjenice su: t\ i i A - ko,
lj U i U - 5ta, l- i llt:l - zalto? Uz pomoc upitnih zamjenica obrazuju

se upitne relenice:

f,qd/ - Ko je dolao!

s ctl-l ;u; - Ko je to uradio?

s pltJS'rlu Sta radi5 danas?

-
.#;r
'-.,-.1. f Lq r/ - S-tq je ili ko je D2asim? On je ljekar.

r i:rk; sut - ZaSto treite?

s q,iii 6 lKv'lii c v - Kakvi su va5i utisci o Jugoslaviji?

,!trr;!31 ^41;rr
rrll jaI rtw - Zaito to ne uradi5 danas, kada si (to) vei

f;!r..j propyqtio jude'/

l*,t)rtn.iu &U - Ko se od vas prihvatio ove olqv-eze?

Uz pomoc zamjenice U upotrijebljene u genitivnoj vel na.poloiaju recru-

ti,,L!ra
ma sa imenicom koja je na poloZaju regensa, izraiavase upitna zamjenicaf'iiJi ::]
9 'n +u, - Cila knjiea?

Dekliniranjem ove veze dobijamo ostale padeZne oblike ove zamjenice:

g
nZb - Iztijeknjige?

I 'i +q - Ciju knjigu?

96
 Upitna zamjenica ,jl
- toii, kakavr.) je promjenljiva. Ona ima poseban
oblik za zenski rod, Upotrebljava se uz neodredenu imenicu kao regens i s njom se
slale u rodu:
I ,fi *l - Koji Iovjek? Kakav eovjek?

f ittlr'i_l - Koja lkola? Kakva Skola?

f Jt+./olf - Kojiljudi?

t j.r-li;'-i-l - Kojelkole?

U padeZinra ovi prinrjeri bi glasili:

f ul 5:;5.1'n - lz koje si tiskole?

I e;_li S;; gl - Kojeg si rovjeka vidio?

Ova zamjenica se vezuje i sa ,a.j.niCkim sufiksima nrimajuci tada partitivno

znatenje: r:.jl - koji od nas,
#-l - kojiod njih, itd.

uPrrNA RECENTcA i3t6,li,_lili$J1

l.
-
Direkrno upitna retenica nastaje uz pomoc upitnih eestica I i .J^ -da
li? Nadin njene gradnje identiEan je eradnji ovakve reeenice u naiem jeziku. Na
primjer:
9x;ii; |tii olj i]u.f Il - Da ti si proiitao novine i casopise koji
I #t Uy+ ;;tgf f su izalli za vrijeme prazrika?

U knjiZevnom jeaku za odgovor se uporrebtjavaj,

J+[ i fii - Oa.

2. Konstrukcija indirektnoupitne retenice donekle se razlikuje od konstrulciie

takve vrste relenice u nalem jeziku. Ona se formira na dva naEina:
a) idenrildn naloj:

*',Y I i;:$ {L - Upitao ea ie da li je

na put?-
spremio svoje

b) uz pomoc
".-*"Tu i *n,*"", :il:*"::i'fl'^*
J.Jj-ll'"#-i6 r11 Lii it;ti{ L'tf - Prepirale sc njih dvojica (o tome) da li
zasluluju da se uzmu za prodaju u
*$rr 6fA{ .6At;}t trlnici sve moje stvari?

*Pt f't tJt1l qif r{ u oiL - Upitao me je da ti tamo ima policijska

") Obrarire palnju kalo se kare:

"Koji su najsrariji gradovi na svijeru?" f itJt ./ gi:Jf |:il; U

ane ...iil ou 2rl

4,I

7. Udlbenik arapskog iezika 97

 },:lij:-. ,f ,.*l-"" koristi se futur I ve6 pj-Tr u tom znadenju:

,* rJt -4,J6 - Da li ie bolesnik ozdraviti?

NauEite izreku:

Nekad uho ztvoli prije oka.

-

98
 DVADESET TRECA LEKCIJA

SI,OZT]NA VRF:MT,NA
-
Ki,4uolt iryi
Vremena koj:r snro obradili (prrfekat, prezenti futur I) jesu prosta. SloZena vre-
nlctlasegradeodprostihiponlocnogglagola.l6koji@
glagolskog vrcmena.
9"I:-_el9gnt",
i pomocni JUi i glavni-noseci, dolaze u liEnom
tlbliku, konjugiraju se i5t.e-ulemeno i oba se moraju slagati sa subjektom prema vec
iznijetim pravilima. Subjekat testo razdvaja pomocni i glavni glagol tako Sto dode iz-
nredu njih. Ako upotrijebimo pasiv orrda se sa4o Clalgj&Blnalazi u tom vidu.
Imperfekat: ).;tA,\*Uj' H i"o i u nas ovo vrijeme j. ?py i

_dogodila i se
koja je duig trajala ili
nq-v1leno. Oznadava radnju koja._se- ala.
Cradi se od pcrfekta pomocnog glagola .rl.f i prezenta glavnog, osnovnog glago-
la. Negacija stoji ispred glavnog glagola a ne ispred pomocnog. Prema rome obrazac
imperl'ekta je:

'1{t:19-ir
(r) (=)i
- kopati 'p;-3g - koPa5e

(u)( J ;;5- pisati ::r{-rriV - pisahu

Primjeri:

;Jt lV 'Ui,* *;- . i itt - Svki pisaie poeziju od rane mladosti.

Lt+!C ifr-i,1.,-';"\tt pozdravljale me inuda5e finrrian kafe

!i
-
,aV- f
* ,- ,,t
zj#t e svako jurro.
fl

# Pasivnividr J*tYlif
fi Ovo davno pro5lo svrSeno vrije-
*
Ptuskvsmperfekat
frulJii
"*J1"rUit
r1il
me dobija se tako Sto se i ipomocni i glavni glagol nalaze u perfektu. Izmedu njih ili
isprc<l grcmocnog glagola moZe doci prilog 5 :

7' 99
 ,\ktiv: ;to f jtf Bijaie uradio.
-
Pasiv: ;ta, if -' Bija5e uraderto.

Negacija:
U;
jtf U bijalu uradio.
- ^,te

Ovo vrijeme oznaeava radnju kola sS dogodila.prijg nekejllygglrgllgjglgigi*

t6i1r$ efi;:tt ;oi:ifir uiii - je nal na-
;1j"iff*H"f;,,j::,3q
Apcolutne negacije. ica za negiranje y upotrebljava se i
uz imcnice da bi se izrazilo ipsolutno negiranje. U takvim ,rreri.r-u Eestica za negi-
ranje dolazi ispred imenice ili oridjeva koji se nalaze ujlC44!.lyC_be1rrgrr3dg.

trj'l - uoplte ne postoji.

Ai t * nema izlaza (nikako)

'i ;il \ - nema mu ravnog

{;if y |::t ;Vt - u*r,*ja nema (ni-

?#J"r,'*o::."
Smijao sam E-lgbi=zbog neopravdanog
- straha (straha koji nema nikakvog
opravdanja).

Kao 5ro vidimo, Eesto iza imenice u akrrzetivu dolazi prijedlog t za, uz koji se
stavlja odgovarajuti zamjenilki sufiks. Ovakve konstrukcije mogu se prevodiri na
nal jezik kao pridjevi:

'a;.u'l - neizbjeZan (nema mu izlaza)

in ;-il \ - Nema ti ravnog

'a:'i'l - neopravdan

Naudite izreke:

'al'P:q'*:i - Ko bude slrpljiv s nomo, dospjee do

nas (osvojite nos, raatmjeti).

,Frli:yea\r?Vl - Nema tele botesti d mote pmeti!

100
 DVADESET EETVRTA LEKCIJA

MASDAR INFINITIV
- - Jrt"ali - JJ^4ii
Masdar je glagolska imenica koja, donekre, odgovara
infinitivu u nasem jeziku.
opsteg pravila za gradenje masdara nema. on
se gradi uz pomoc 40-tak oblika
radigmi,
-zbog
Eega se preporutuje da sc uz svaki glagol parnti
i nlegov ,n^J"r. - pa-
ovdje temo pomenuri samo nekoriko na;c*Iin-oufit<a
masdara:

(e) raniti (ranjavanje)

t. 'Jri; A -
(D jA otkriri(otkrivanje)
-
' biritijen(tijenost)
z'
(e)
F -
"}. (u)
+iE - zahtijevari (zahtijevanje)

3, t$ (u) ' J;\ uei (ulaz-ulaienje)

-
(') ' l-*j doci (srizanje)
-
4. 'Ji (e)
$ - ne voljeti, mrziti

(r) '
Jil - izgovarati (izgovaranje)

Ima glagola s. vise masdara, kao na pr. '

[] , ' eN - biri prazan, srobodan.
Masdar sadrli, u srvari, dvosrruko znaienje

['
kog(hrvatskosrprkog)jczika.-
(;rr^Jlj
--ircL"lgg*rur". on-*p1g{c potpu-

-\<.: a ..3
Tilr'd*:
_ tJl
*i)ii',Jt #i - &rimo aa se vratimolzerimo se vrariti,
tj. powatak).
:;;3t4 lr-J. -
-"---.* On poku5ava da skrije svoj bijes (Zeli
' skrivanje svoga bijca).
Ovi primjeri iskazani liCnim glagolskim oblicima glasili bii*-
'ti';tl ,5i
- Zelimo da se vratimo.

AIE -
";;; ;k-ill !n ooku{1a da skrijc svoj bijc.

't01
 lma nrasdara koji su se sasvim poimenilili, pa shodno tome imaju i plurat. Na
pr. iir pl.
ilf - nauliti; nauka. tnade, masdari imaju pravilnu mnoZinu
2errskog rtxll:
i;J pl. JU;i - napadanje

Nauiite:

)ilil ,-p 'c;tJ[Jl b.L|, - Nepriiatetistvo se skriva u srru

ltlt sl )$'tti ; o votro u

ryfy.

IZIAvNE RECENTcE
- \*i)t i1"dX
Izjavne retenice mogu biti konjunktivne i inOif.ariJne. Obje vrste ovih retenica
kar&teriSu se time da sc izrilna reeenica veztje za glavnu veznikom il - 'da' ili
njegovim varijantama ) ,ii i yi - da ne.

Konjunttivne yterfcr *J! \.Jl iL+f zahtijeva da

i"cA'o glagol koji dode poslije veznika li uvijek bude u konjunktivu. Ona se, jos, odliku-
cTFr$1,1, je time da se u glavnoj retenici uvijek nalazi.neki glagol koji iskazuje Z*U,
!r'1rr1ilr3u$1u iti nq5lgnie. Kao na pr. gtagoli ,ffti
retjeti, Lj.-st;i - ;*i-Il
,',.- zti ,,- t
j4- ,y - misliti,
-:-r:.: <:l;t - -
narediti, itd.

G4 3l +{ - Volim da trIim.
/lt tiid 6;5TiK:,lW -.ffi.1#d;f napisemo nase mir-

l.'r,'.Ji Jl iri ) ll \ l - ?*tid"-*,d"rno u bioskop.

'i.:Jl J,u Vf ,.-*i.i Vas dvojica ste mislili da s vrata zat-

^i:; - vora nece gtrgri!!.

Konjunktiv dolazi i poslije beditnih.g-l1got" i modalnih izraza:

"r:*.9ujta;,gJu{-:i - Moremo
voljni.
da kazemo da smo zado-

It) Unrjcsto j[ Uotari 51 j., *. smarra da poslije glagola Jr4 nocinje nova reEe-
llte u.

102
 i"l [ijl.;f - Treba da putujemo sutra.

.
jr^ilt.lll/iii( {r;;_E - Mora da nauIiS lo za ispir (zaZ. r.).

u:ij il x't - Irelt da nas posjeti5.

Morao sam da otDutuiem.

-
Nema sumnje da 6e uspjeti.
-
igii ini tk-i:l 5$Jr
' e - Moguce je da stignu danas
avionom.9

tndikativna izjavna i:A;iLl it-*l il,1+l modturim,

ntenklr
ne @lijeZe pravilu da se glagol poslije veznika 3i ,or" nalaziti u konjunktivu, za- 'TLpa.ib*
visnom naEinu, odlika ovih reienica je da se njima izrite rEgjg_i sigurnost. zato u
(..!;)r{'{'c;-
glavnoj reienici mora stajati neki od glagola tvrdnje, kao
e - znati, ;f
- poznavati, *l A - rv_rditi, ild.
i6 il 'g - Znam da spavas

.p;jr rfu iu.1-:tl .5i- - Znada on radi u ovoj tvornici

KarakteristiEno je za obje vrste ovih relenica da se liEni glagolski oblik moZe za-
::,,
mijeniti odgovarajutim masdarom, o temu je bilo rijeii u partiji o masdaru. Valja
reci, da arapski jezik veoma voli ovakvu zamjenu. U takvim slu(ajevima masdar je
po pravilu u odredenom vidu i nalazi se u odgovaraju6em padeZu, vec prema ulozi
* koju vr3i u retenici. Primjeri:

A*;:, V! Irtl t 3t1 - MoZemo da kaZemo da smo zadovotjni.

+'*"'*t - Znam da izlazi5.

t $i lA3[ iL .ic i:r Uslovio sarn mu da proiita ovu knjigu

-
-..?, - tt.t.i
P' d r-f* *t S4 prije mog povratka iz yrczoriSta.

iti:

.t
cll t CJr::l
^-Jt J,

,jt a E;l

r') Glagoli ripa'treba da" rvore negaciju na uobilajcn naEin.

1C3
 r
i
ri
l,

f .1l* Jl ,rylA d Ul - Da li dozvoljaval da re orprarirn do

kute?

;gjt Eu-l(d,.4 - IIl"19|9da uriniposjetu muzcju.

Lelim da udem odmah kod direktora

kompanije.

t;;t. t i-'y
- -'i.?, -
;a;J L.
- MoLda._Leli da prisustvuje sjednici.

bA AtL! i,tt',,;i-'*-uat uil * - U na5im kulturnim krugovimqkritikujy

dogadanje ovog (Sto se to dofodilo1.

Nauiite izreku:

)V|t',#'#-C r J+rl .i,r, U rospravi se vidi Coujekova pletneni

losl,

r04
DVADESET PETA LEKCIJA

PROSTI BRO.IEVI OD IOO PA NA DAIJE I NJIHOVA

SINTAKSA

"Sto" se kaze LU'\, 'hitjadu' jii ') * 'r{L 'milion,g. ovi

brojevi su zajedniEki za oba roda i rraze da imenica iza njih bude u genitivu singula-
ra, obrazuju6i na taj naiin s njom genit. vezu:

,,tVeU - lmradnika

,Er.tl - loooljudi

.,t ;'br!; - milion dinara

Uz pomoc dualnog oblika dobijamo 'dvije storine' _

9Uii i 'dva miliona' AGA; . Dalje 6e biri:
-
3m
- i-.,la i>t (roZ. se pisati i sasravljeno:
9Lix
400
- ut i.,i ".t
t.l

5m - ;-.,u J::j "tr

t t l

6m
- y;v+
3ooo
- J yTt)Ai
,.-t
4m0 _ g,Yt.,l jl
- J,)T lj
5ooo

Itmof
- al.p;l
3.omom
- jcx ty;
4.000m
- ;-lv 4)i

rf) '
Plurat glasi
- ' j)T ' ;Jl koji se uporrebljava u imenilkom znadenju

"l Plurel grasi

- i:U

105
 II
f
Kao Sto sc iz prirnjera vidi, kod brojeva od 300-900 "sto" se nalazi u gertitivtr
srrtgttlara.
Sintaksa ovih brojeva. Red brojeva jc
danas isti kao u srpskohrvatskom, sanro
(ro sc irrnetlu hrt.rjeva utnecc vcznik j -- 'i'. PacleZ i broj imenice koja ide uz broi
zavisi od posljedpjeg brojl, s lim sto rod jedinice mora biti, izuzev ako nisu u pitanju
pritljcrski brojevi I i 2, suprotan rodu imenice. Prinrjeri:
t;x l'":, -
,vl ; {* t i)T 5603 metra

,.! 1. ' .'. - 1.,'.

i,:- - -',r
-F, ** ) r.,;\;i o\1;';; - 10855 krrjiga

.,*, (
--i,r- I
;i g.:q - 2()fi)(x) \rap()\1ika

I'rirrt.icrizrt rhtTt'tlt'ht()lc\r t,,1i .c aluiarairr tra'jrclart'i 'tlra':

\!, f; L,. -.. l0l t'urrra (csiparska)

g'ci .; ,! q
[, - 202 ctana
\r: .r,lrttrlt,r, I r I rrrogu rla zantijenc i irlenicotn koja sc fx)l)(r\i tl ttcodlcdettrrttt ritt-
i'rtl.rt tr tli tl,r.r'i:
'#t # Lu - l()l lunta

.r
it,-r s ly- ',:..i - l0l darrit

I,t ; ;r, 3i - lliljaduijgdna ntx

Krxl sloicnilr brojt'r'a deklinira sc sraki broj pxrjc'dirtaino:

\q'F :ji; r'-:* ; -r:'i!:'= $ - iznredu 5512 knjiga

uY ::-t-:;3i irU* V - 365 clana
"
J-jU;5,f, )lt t i;i ;Ht'*-' - pg::g9-itedttarlE--Ll.dit koji se lrct'c
' *-- V *-,. -:;:;-=- il-ilt,um i o0o mitiona dolara rr
+a' .*li"iq ,)ii .:rll+ ijp ..rl creriEra (vatiii).
Proslava (sjecanja) 900 godina od smrti
'21;5
* +t $Wt:') rsf irJtla:r -
.At
1': **At
r' poznatog astrologa.

Jli.J*'#Cu;t,n )-jt - eoser je poslan u vojni poliod na

.rV pql ?> J6; Francusku u toku stogodi5njeg rata.

L-
Treba obratiti patnju u posljednjem primjeru da je uz broj 'sto' upotrijebljen
odredeni dlan, jer se ne odgovara na pitanje kolikoje [ega. Pravila o sintaksi brojeva vaie
i dalje i rijel je u gen. Brojevi 'sto' i 'hiljadu' mogu imati i odnosnu formu, tzv.
nisbe:
-'godina'

106
 4, #t 2U7'^4A'4;4t 6;lt - devetstosodisnjica (sjeianja) od smrti
' poznatog astronoma

lat:\ry! llq:vt - hirjadugodisnjice rodenja

,,::;lr
Rai'rr.anjt g,dina. ( i6dirta se kaic L ili it, Prilikom 4atiranja iz,
trrilr rijcii slijcdr glarni hrtrr rr *.^1,1ru singulara, vr5eci funkciju rectuma. Taktxle sc
rrrora roditi rai'rnrl i o antipolaritetti broja iimenice. Zarazlikrtod nas Arapi ne
upotrcbljavaju pri datiranju redne brojeve:
.,-
;F t t';\.*-i 4t * -
:..1- -.- - -'
lelT' godina
. ili u akuzativrr ili
6ad1 sr. rijec. 'grxlirra' upotrijebi prilo5ki onda se ona nalazi rr

gunitiru lxrslijc priicdlogil

-j :

LUrL'jrli*,;ir++rir ttto L - 1945. godine zavrSen je ll svjerski

rat'
I r btz-.- ' trnl
rrj d p g pE J
- tuine 1389. bila je kosovska bir-
ka '
\ ,I c-iar'r r u. )

Cesto 6emo naiti da se pored gregorijanske godine upotrebljava i hidlretska

(muslimanska godina), kao i stari nazivi mjesci.

Hidtetska godina oznatava se sa -r a gregorijanska sa i" ( j od ';-

4
- hidtreska a I oa tt>l=1 - hri56anska).

107

d
 DVADESET SESTA LEKCIJA

FUTUR rr dUt ut*i:-.il It

- e

Ovo vrijeme gradi se od prezenta pomocnog glagola Jtt i perfekta glavnog

glagola. I kod ovog vremena prilog .ri 'moZe da stoji izmedu dva glagola ili ispred
pomocnoS:

'&:t;rr- negacija';h:tk-'t
Il
Futur oznadava radnju koja ct se zavr5iti
istovremeno sa nekom drugom bududom radnjom:

t;yi t;'$l G i;i::l qi - Da bih te poslusao naredi da izadem.

Medutim, ako futur II nije u vezj sa nekom drugom budu6om radnjom onda on
u znalenju dopulta mggudry"nliU oretoos(pJku radnje:

$.*'*t'',rl'Jk-ig-+i - I na taj narin je (vjerovatno) sponu4o

4Vi Jj- ' Fyt porvrdio vijesti oko njegove osravke.
}U'' tX. - (vjerovarno) je napisao prije mene; bi6e
da je napisao prije mene.

MoZe se reci da je ovo vrijeme novijeg datuma i da se priliCno rijerko koristi.

REALNA pOCSDBENA RE6ENICA _ d3irAfl *Al il.+i

Uobieajeno jc da zavisna retenica (protaza) koja sadrZi pogodbu stoji ispred
i da poCinje jednim od *slijfrAih pogodbcnih veznilka:
upravne (apocloza)

l-:J-,31,r;r- ako, 11.31111- akone, e- kada, U;r.Utl!-

kadgod, i- kogod,ko, Llii,U- Stagod,5ta,kolikogod, ,$r5:-l
r:ti , tSf - gdjegod, t:"5 - kako god, Efi
- rijetko .bi.
Iza pogodbenih vemika ,,31 r l, r. W , - , li! po pravilu,

dolazi $!y (skraieni vid), a iza vemi!1;![ p.r$]:*:gg:. Ostali veznici dopu5taju

108
 ufplrebu vremena prema smislu reeenice. pogodba u_-tadaSAig0tl-iurtava se ploslim
vremenomlfti'iEkom), a u prollosti pluskvamperfekrom.
U ovoj vrsti retenica mora se vodiri radund
- o slaganju vremenu u zavisnoj i
upravnoj reienici. od ovog pravila se izuzimaju modalni, bezliani glagoli. pravila
slaganja vide se iz Tabele l.
'l
nbelr l.
Slegrnje vremcltl

Zarisna redenica I Upravna reienica rl.pi: Vrijcme pogodbe

I
pcrltkat, imperlekar perfekar, imperfekar za budu6nost
jusi v jusiv i sada5njost
jusiv perl'ekat
per fek at jusiv
pl usk vam per fckat plusk vanr per fekar za proSlost

i Primjeri:
- -. t. . -
+t+Lr' - Ko traii nade (poslovica).

lut;J.:i;iiOgf - Kadgqd sam tamo (odlazio) zaboravljao

.iit 1r.,
.,-i, C-:tJ jJ sam olovku.

Gdje ima mnogo rlafenja, vlasr je slaba

(poslovica).
;:'1"'"
lyt 'Ej,pJl Ako dini5 dobro, poStovace te.

( 1-r;;))r* U;6 - Kako posijeS, tako ce5 poZnjeti (poslovi-

ca).

lt;:lr
',r1'6;rr- Ako to ne udinite,
t' Yt
(driavi).
nasta6e meteZ u zemlji

X Si;{-r"Si;t * tlii - Rijetko bih dotazio njihovoj djeci, 3:Lq,im

"nj !i! donosio darove.

, jltll 6til b J. ?$ At*l ,-? it - Ako si iedan, popij topao laj.

-i-
Kao 5to se vidi iz ovoga primjera, u upravnoj reienici moze se na6i i imperativ
( J3!- popij!). U sluiajevima kada je qgrryg4-.loeenica rEqla ili se njom iz-
raia'a kakva Zelja i zahtjev,f pr"i,tE leEijr ,re -$eTNaime, ponekad se ovakve
"
recen ice ne shvaialilietii-naeililaoITffifliiialsi.

Ako je govor srebro, Sutnja je dato.

-
Ako stignete sutra, dodekali bismo vas.
-
Ako 7cli5 da uspijeS, treba da radiS.
-
u; -Rijetko bismo nai5li na istraiivada koji
bavi tom temom (sadrlinom).
se

109
 f;
r
NAZIVI DANA
-
?y! \l t-i]l
Dani u sedmici nazivaju se:

nedjelja
- -r-)l l'J skraceno [!i
ponedjeljak ',-J skraieno .-...,,
..^i
- )r alJ )r
,'-- r,
utorak
- , U:,ilr :; skrai'eno , u >\:Il
t .a
srijeda tv;.)\t'?'t- skraieno
- 'El'jl
t ti
ietvrtak
- skra6eno

petak 2- t t?i
- skraceno

,.,r,,
subota
- skrateno wJl

Sedmica se kaie IJ pl. 6ifi

Prilo5ki uporrijebtjeni dani, prilikom datiranja, nalaze se ili u akuzativu ili u ge-

nitvu poslije prijedloga .rr :

i;- :. at;Jt*:-;yr ..; - U ponedjetjak,5. juna

NAZTVI MJESECI _ ;Jt lne_

Danas se ravnopravno upotrebljavaju arapski i internacionalni nazivi mjeseci.

) tz'
;ar Llrr ili
, ,-ra
Y(" iti J-t.f

'rl'l ili
: ,.
,-rUw

,1u; li
jqf li "j"'il
y-v
,.
Jtr
a iri *j-
'. t- ,tt
)P lll ujo

iri :gJ,l

110
 t, l.' ili
'ir!l
J:\i j;. ili

;Llil J-/
u-r,r:" r -li -
''.,2
! ili
JJ ]r -lrt)

Nauiite izreke:

diir.-Jr, i,rii1 - Ktin (gvo.id se klinom izbiia!

v

.iuitlt pui ti1 Kada se

-ukradeno
lopttvi
1t<lsv'atlujtt
stvor (4die se dvojit'u
pttjuvi
svaclaju
se

''
'OSFI':lP
t-tt-1,--'t. - -
korisri se tred).

'li
lr

*
I
:!
,.t

I
i&

I
I
*.
$
&
$,
,l
*
iB.
'111
m

*,
 DVADESET SEDMA LEKCIJA

PR-,SIRENE vRsTE GLAGOTA IiJ J,- jII IJIJ,)i

-
Do sada smo imali posla s I vrstom glagola koja nosi osnovno znaEenje. Proliri-
mo vrstu prefiksima ili infiksima dobijaju se nova glagolska znaeenja, tj. prolire-
Ii I
ne vrste glagola koje u odnosu na prvu omogutavaju da x, iuazr prelaznost i nalin
vrtc.Ug radnje. Takvih glagolskih vrsta kod trokonsonantskih glagEilili ll,Tii-s
o6l-rrom na to da su neke vrste zeista r;ijetko u upotrebi,u knjizi ie biti rijedi santo o 12
glagolskih vrsta.
eer,,'orokonsonantski glagoli tll C\)t imaju samo dyije pro5irene

vrste, 5to ztafi da ih ukupno ima tri. Konjugacija pro5irenih vrsta je identidna konju-
gaciji prve vrste u perfektu, kao i T prezentu u kome se jedino ralikuje raspored vo-
kalnih znakova. Tvorba participa se radikuje ali je u suStini vrlo jednostavna. Mas-
dari imaju pravilni plura! Zenskog roda 6 (AT'' ).
-

II vRSrA GLAGOLA ;[^iJt Vtl

-
Kao 5to smo rekli, sve pro5irene vrste proizilaze prve. iz Druga vrsta glagola na-
staje tako Sto se srednji suglasnik prve @vostruEi:
'5" za perfekat i 22, ptezenl

Ova glagolska vrsta ima stjedece karaktei'istifa

l. lzraizvt kauzativnosl, tj. ako je glagol uI vrsti neprelazan u ovoj posrajc
prelazan, ako je u-ffifr]?EiD, u ovoj je dvostruko prela,an.

'J* t: ) (u) _ uiti rar

,r4( -) (i)
- sjediti

#(:) (a)
- ierati * ukljuEiti se u igru
koja sc igra.

Z. etqlgn3"nqst, intenzjvnost sl radnje, a prelaznost ostaje istq:

r.j(:) @)-vezati J;i. j

- pvezivati
'3 (: ) (u) bitimnogo
- - urnnoiavati

;i (t ) (i) - traziu
- pretraiivari
112
 3. {ek$g1iyno znatenje. Na primjer:

vr '-
',7'
iy(=) (i)-krasri - ootuZiti za kradu

ii t: ) (u) - biti zabranjen i'n

lJ - proglasili zabranjenim

$;1!) trl-biriistinir o'r2 - syjgrtli' verifikovati'

potvrditi
Neki glagoli ove vrste izvode se iz imenica, tj. denominativni su

k .
- izapisnik, protokol, + ;F - zabiljeZiti, protokolisati

Periv glasi: 'fi

; #3 - pozdravtjenje
- pozdravioje
*
js - urediti jj - ureden je

Izmijecimo li karakteristilni srednji prezenski vokalni znak kesru u l'ethu dobijarno

podv prezcnts: :P:-

W- - uPisuje 'S.A- - uPisuje se

F- - dijeli '4. - dijelise

T.och l'
Atriv Ji-1 - upiseli

PREZENT PERFEKAT
plural singular plural singular

ir-l !?r-
Ja" wi ,.?t
El.ry- \ilty
r

': lc.t-
dJlTr ,# trz-2
..lP e
.r;r - t-lir - {-ig 2. m. r.

iil

i
a l, -t
U1ffr- ,');!- 'tt, .t
tj+ i+ -ta -
.-1"- J. m. r.

I
.?
,./P
r -t-
,v+:i - rl -l- -j);
-ta - t-li, - .?i{, 2. z. r.
$'
-l t .t
.)rir3 t, t -l- a- ,-i z - j.t+,
$
ri(
dT- P lilu 3. L. r.
$

&
t rtl
n Imperativ dolazi na oblik
- J"
$
i
pouci
;1, -

8. Udlbenik arapskog iezika .113

 l abelr 2.
lmperativ l) urediti
-
plural si ngu lar lice

t)l) vt /) 2. nr. r.

Ir raJ IeIJ /IJ J. m. r.

)ls tJ.>
ft' 2. i. r.

Jt.4- tl.D- 2-9- 3. 1. r.

Participi II vrste dobijaju se od prezenra, pasiva ili aktiva, rako sro se prefiks '-_
zamijeni karakteristiinim I (mim) za participe pro5irenih vrsta i na kraju stavi nu-
nacija. To znali, zaakriv ce glasiri -n .l* a za pasiv -' $.i
pretraZivati onaj koji pretraiuje,
;i - J.:f -
kontrolor
koffiucava,
* - Poucavati
& - ueitelj

'U; 'tr*
- zabitjeZiti
- zabiljelen I
l) *
-r_
uredltl
;.ii - ureden e
ft
Masdrrdolazina- 'rL,BA,::
U; - zabiljefiti
- biljeZenje

rt - imitirati .l-Jri
- imitiranje

J* - formirati 'JSf - formiranje

Plural masdara tvori se pomocu sufiksa za pravilni plural Zenskog roda

J (AT""): -
i];,' - imitiranje Jl4E - imitiranja,

ali neki masdari, kao ovaj na primjer, mogu da imaju i slomljeni plural _ 3l-Vi
U ovakvim slutajevima mora6emo se pomagari rjeEnicima. Slomlj-eni-plgral ukazuje i

na promjenu znadenja: $li +ggi,rr)

Nauiite izreku:

l$ # .frt ? - !g, uredivanieie uuok propadoniu.

114
 ii.-3i.'

oJ) stvoriti, formirati

y'Jr uditelj

)--., koristan

-it t reCenica

+qr odgovorit i

-,t - pitati
rJ L"

115
 t
$
s
.

r
I)VADESET OSMA LEKCIJA

III VRSTA GL.AG0LA ( dt^irlJl ) d,eEtl gt,

-
Ova vrsta nastaje tako 5lo se izmedu prvog i drugog suglasnika I glagolske vrste

umetne elif. Obrazac tako glasi #U za perlekr i h8_ za prezont.

U III vrsti glagoli imaju sljedeca znaEenja:

l. Kazuju rrciprotnu radnju i tada su, za radiku od slitnih glagola I vrste, bez
prueologa.

;)-lt - :;g - dopisivati se (s nekim)

.ilY - lijepo se odnosiri (sa nekim)

JJF - sjeditis nekim

2. Oznalavaju kakvo nestojanje. Na primjer:

\iiU - razgovarati nekog

ir>V - biti dobar (prema kome)

'j'tU. - preduhitriti, imati inicijatiw

3. Ponekad mogu imati ista znafenja kao i glagoli I vrste.

iU - Putovati ('P)
JtV_ - ruvari se (tl- )

Pasiv perfekta glasi:

,-Pl

;iu - diskutovati + diskutovan j

A; -
Pesiv prezenta giasi: 'JaX-

etJt- - bojkotuje -- -". &q - bojkorujcse

lmpentlv glasi:
J:Li

#V - uCestvovati
flE - ulestvuj!

LJg - dopisivatisc ,r-tf - dopisuj se!

116
 Trbeh l.
Akliv j|G - olidi, nrpuslili

PREZENT PFRFEKAT
LICE

t-
t,il
'rlvl tiiE ' ctltv t.
Ji\! -
;tttr"-G .Jt * ii'c r;'rsi 'rt1 2. m. r.

'tU"lVJ-
gl::8- ":*
'rl*- tr)tG ti:,G i:'G 3, m. r,
.-l
o.rJb yrj;ui 1.r:G ii:tc *srl ,>)::G 2. L. r.

,::ui -,flj)G :,ti ;ts' v3G L:sG t. l. r.

Prrticlp rktivni ima obrazac '.Y:

diskutovati diskutant
:i ;i[. - J4tt -
d
7rV - pomoti LtL! - onaj koji pomale,
I pomocnik
I ,-r',t
*
.I
Perticip prsivni ima obrazac: Jet-.,
i tir -t
l
iti - braniti
c'* - branjen
rl

diskutovati diskutovan
$
$t - Jiut -
$,I Mssdar ima lttul ili 'Jlq
obrazac:
$
* 'r;b1f - bojkotovanje - Luat
t 'a1i3i - pomaganje
Neki glagoli mogu lstovremeno imati masdare na oba oblika:

#U - diskutovati ';V ili liUl - diskutovanje

al', - braniti
16,
ili '^,litl, - odbrana

Primjeri:

-,i!r grlr a;;'s1$ a *: - pozvoljeno mu je ude5ie pod uslovom da

,JitlJl -; se pridr2ava lijepog Ponalanja sa
diskutantima,

t#riJt ;6.,Y e ;4t, - Sjedi i udestvuj rf ama u raspravi!

ll7
 KVAZTGENTTTYNA YEZA fur.tl iit T[
-
Ova genitivna veza ne ,ozn4e4va odnos izmedu dvije imenice kao prava genrrivna
veza, nego o.4lof i=zgdUp_fldje-y4.j. imeru *9" Zato se io5 zove i neprava genitivna ve-
za. U ovakvim konstrukcijama pridj-ev rtr.qZe doii samo na poloZaj reg.ensa (mudafa)
a rectum (mudaf ilejhi, imenica) po pravilu je odreden.

++-lljil - slatkorjeeiv
.-2.-'1, t.
.f_5\at e- f lirokih ramena
-
--.fi, '- '-
*t 6_9 -- snaZne konstrukcije, .iak

,"a:)l J"d kratkovid

-
bujnog liSta, gustolist
-Jtt''r\t.i$ -
.t
-a . tt '
libijske naeionalnosti, I-ibijac
L--:>Jl
u.--
-J
-
Ovakva konstrukcija je veoma rasprostranjena u jeziku belelristike i ona pred-
stavlja jednu sintagmiinu cjelinu pridjevskih odlika. Prema tome, polto se takve sin-
tagme shvata.|u kao pridjeyi.one se, kada se nadu uz imenice, pona{aju kao i svaki
drugi pridjev-atribut, Ito znadi da se slaZu sa svojom imenicom u vidu, rodu, brojlr i
padezu. U kvazigenitivnoj vezi regens odreduje vid cijele sintagme, jer za razliku od
regensa u pravoj genitivnoj vezi ovaj moZe dobiti odreden Elan i tirne cijela sintagma
postaje odredena. Npr. "Ovaj lovjek je slatkorjeeiv' na arapskom 6e glasiti:

4*sty )-itrj^n
U ovoj reEenici ...,Y)l lja je subjekat a kvazi-genitivna veza
- pridjev vrSi

ulogu predikata, pa je prcn)a tonte regens neodrcden. MerJutinr, ako bi pridjev, tj.
kvazi-genitivna vcza, vr5io ulogu atributa onda bi se on morao slagati sa svojom ime-
nicom. Tada bi gornji primjer glasio:

+-Flljiiil [1tttl - Ovaj slar].orjeeivilovjek.

Za Zenski rod slaganje izmedu imenice i pridjeva vr5i se prekg.Igggnlq (pridjeva)
koji pretazi u ienski rod:

+-J-Jl
z,yilr r* Ova Zena je slatkorjetiva.
-
-. t. . tl .
+-+^lli;lill;lj3l .ji - Ova slatkorjetiva Zena.

r :l-,Jr r& t! - Vidio sam tu slatkorjetivu lenu.

me je neki dugokosi mladii.

-Zrustavio

lt8
 Nauiitc izrckc':
su tilnoilt i moiu sobliu ko'
Y'.;:v dt F et'Pt! - Suhrunite
jotn rutovuh tlu ltutle rttoj nuibolii svjedok

4;$ iy. j ++u)* lfr.+i tro .sutlnient donu (klohuddin, vojskovr>

du, u svrioi oPoruci).

.r,tiiJt U, .r;trl itg'j, - Xo jut'e bi u oblacimo danus ga vidimo

qr7t,.>x 7$ l,!r+ts pod :.entlionr.

lr9
 3
i

DVADESET DEVETA LEKCIJA

MRSTA GLAGOLA
- dtri)l ,gL,
C)va glagolska osnova nastaje tako Sto se na osnovu glagola prve vrste doda pre-
fiks [ , a prvi suglasnik izgubi svoj vokalni znak, Sto znali da obrazac ove vrste
glasi:
-t-l I
I
L,l^t

Znaterue ove vrste u_odnosu na glagole prve vrste ie da se ne5to tini. iskazli-e_ili
utjeie radnjom iz prve vrste.

;;<:l - pokazatise + :;.1 - pokazati, objelodaniti

#(,: ) - znati #l -
'
uliniti da
stiti
se zna, obavije-

*(:) sjediti + posaditi (nekog da sjedne)

- e+l -
To znari da ako je glagol u I vrsti neprelazan u ovoj postajc prerazan, ako je
pretazan onda u IV postaje d-upstrukq prela4n. u ovoj vrsti neki izvode i illi-&li
iz imenica (denory1g3-gynr_glaeo-li). Takvi glagoli su nepretazni.

P
tt- -
- KrSa -j;l kiliti' Padati kiSa
a--
--
Ol -
llsce A;l - olistati

'h - Egipat ;:l - otputovati zaEgipat.

Perfckrt pesivr ima oblik:

Primjeri:

'if:l - Poslao je ,F:i - poslan je

ubacio je
#31 - (uveo Je,
;tr"l - ubalen je ili
(uveden jc)

Prezenlsli oblici glase:

aktiv Pasiv
)r '.t 4'11
,P, v-rd,
*.)t
tttt
,i;i rt'iur,i
.. t'- t 1t t' '
bt,
- Odista .njegov glas naliCi udaru groma
(grrnljavini).
120
 Primjeri:

Salje ,Pi - 5alje se

"hj- -
Uf- - objavljuje fi- - objavljuje se

lmperutiv glasi: JJf

Primjeri:
Ul - Posalji!

:,lrf - oelasi!

Tebcle l'
Akliv - P.:;lali
"nl
PREZENT PERFEKAT LICE
plural dual singular plural dual singular

Ui - ',Y:1 ul:il - &l I'

:,j., ,>L.i Ui iial r:kll

''l.ttl
*i 2 m' r'

3Li )\j- ',bi- b)l ;Y;l 3' nt' r'

a

s
i tv.y )\i *j' 1fu)t dbt 'Ll 2 L' r'

t:
,):

l;
i-: ,* 'bi *il u*il i.;;il 3' L'r'
\,
,i
I
]ji PrrticiPi elase:
.))

aktivni Pasivni
t,lt l r-lt
,PP
Primjeri:

'
,.)--y - Po5iljalac (onaj koji lalje) '"E;i - o*l*

- kojioglatava
' UUJ ' *J - oglalqr

Itsdrr i& na oblik: '.Jtj!

Primjai:

'.1Eil - slanje

'Oi;l - oglalavanjc-ogtas

tzt
 T

TMENT6KE _ ,l.l{f _ vUJli

'DREDBE
Kada se uz vlastito ime upotrebljava titula ili zanimanje onda takva atributska
odredba mora stojati u nominativu odredenog vida i uvijek ispred vlastite imenice.

Saia,x:l - ljekar Ismait

blr; p-,:A;11 - drugovi Husejn i Memduh

Pridjevski dodaci ovakve odredbe obitno dolaze iza vlastite imenice.

|$r k;lryl - uvaieni ljekar Ismail

jr Jir LifuL;1'' ;$
v' )W3l - aasni (poltovani) drugovi Husejn i
Memduh

Pomoiu genitivne veze nastaje jo5 jedna posebna misaona (gramatiEka) kon-
strukcija kada se bliie odreduje wsta neke organizacije, ustanova, preduzeca itd. U
takvim slu&jevima, zvanieni nazivi institucija nalaze se u genitivu, a imeniEka odred-
ba koja je bliie odreduje stoji na mjestu mudafa, r e g e n s a,

u
,':3l l !ii- - bioskop "Ned"Bm'

rr
1.|y'!f n2.;2a - list "al-Ahram.

rijekaNil
Fr'i -
u;t'Au +y - Srad Berograd

;- jJt ltV - trg Slobode

tlYp)l AU - ulica Nezavisnosti

u ,ill n i':,'tl - Radna organizacija "Nasr", itd'

Ovakve sintagme potpuno se pona5aju kao svaka genitima vsa, g prma tome
one podlijefu svim iznijerim pravilima o genitivnoj vezi.

Naulite izreku:

'$-Ut iftr*-u'rO,F:"f - Koliko je fiudt) rt@rih onim tto im

lteti i otrih ilo izblpoyqiu oao lto ih
rodqje!

t22
 TRIDESETA LEKCIJA

v VRSTA JriJl ,#t,

-
Clagolska osnova ove vrste gradi se kada se na osnovu Il vrste doda refleksivni
prefiks li (tE):

,P
Prema tome, v vrsta glagola predstavlja refleksiv II vrste, Ito zrari da je ona u
svojoj osnovi neprelazna pa otuda praktiCno nema pasiva.

i
t'-JD
DOUCrtr
- $ - uCiti(sebe)

'r:; sakuPiti
- 6 - sakuPitise

'ri<t - velilati sebe

3'i - vjeZbati
3,i - vjeZbatise

.-.'i - poarapiti (analizi

- -.z-L - poarapiti se (analizirati
rati) 'r sc)

J'rf - zbuniti
)iK - zbunitisc

Prtzent ima oblik:

w.
ulio je (drugog) ti --- uti
- d*_ - (scbe)

z-
o, _
7
vjeZbaoje Iz---
o-*,
a.
- vje2ba se

Impentiv glasi:
I

rl ---
uai!
.Jn:,
I -
I z.-- l-t -'-
oP- - VjeZbaj se!

Prrddp aktivni: ttri- t

L].4a'

( U) tfi - Posmatrati 3,fu onaj koji

- gledalac posmatra,
c-r
'.iL; j,;l
- priEari
- kojigovori

123
 Tf
rl.

,{,

i,
N:

f
t ,--
Mesdar glasi:
J.r,
-.7'- t!='- napredovanje',Progres
lrIJ -
naDredovati
l'- -
-<"i - zahvaljivati (sc)
vt - zahvaljivanje

vl vRSrA
- #tiJt V!
Sesta glagolska vrsta gradi se kada sc na osnovu g.lagota treee vrste doda reflek-
sivno -j
(TE), 5to znati da ova vrsta predstavlja refleksiv-lll vrste. Obrazac je:
'Jr\i '$ti

ts6 - raspravljati
Fd - raspravljati sc

-[Li;
Jtr - srestl - sresti se

Prezent glasi: 'V\i5

( at)?v. - odvatiti se

Imperotiv glasi: 'Jtti

Pravi se bolestan!
;.rtS -
Parricip aktivni;
J9\J'
-ril;; * Penjati se jr\;! koji se penje
-
t t,i'-
Masdar: ,
Je\t)

( ;E ) +iX - obmanjivati' varati JJYJ - obmana, varanje

Pasiv perfekta Ve
-
\ -ti-t
Pasiv prrzente l,|.4)
-
Particippasivi- '&\;t
Pored znaEenja reciprociteta ova vrsta joS ima znalenje simulira4ja radnje prve
vrste.

Ci (e)
- bitibolestan j;JW - Praviti se bolestan

,ry (e)
- neznati
J^qJ - praviti se da ne zna, igno.
nsatr

124
 Primjeri:

ilvi vsri 3l ,{ - se sporazumjeli, izalli smo na

eYtt I;::: 'rn"
'^r1;5-ll e;;-f Ni.j. Zelio da ga preduhitri (da ide ispred
'' - njega).

it

DEMINUT1y
- /i"eJl prl
Za razliku od Slovena Arapi rijetko koriste deminutiv. Deminutiv se gradi na
sljedece oblike:
l. Trosuglasnilke imenice bez dugih vokala grade deminitivni oblik na obrazacl
tt

-liii - zam. r' I

U zai. r.

b: - Iovjek Et - tovjeEuljak;

)t
S - olovka
- oloveica
t -.. -,
.L t) I(uclca
-
'r+i - sunalce

t,-
4:> - vn 4 - vrti6

-a - t
4)_
), VOOICII
-
1.,
.i - slnclc

2. CetvorosuglasniEke imenice (neovisno o korjenitosti ili nekorjenitosti suglas-

nika) dolaze na dcnrinutivni obrazac ' ,B
Primjeri:

tio -
.P H - Dlaferti6

*2-
Y.P 4* - skorPiica

Nl.; 3{i - Hdidtic

125
 at-,
\i15 # knjifica)
-
jr*
I t-
#l - starE'i8)

t,-
-* 'p malilat)
-
3. Na obr:ra. ,-..t":; derpinutiv gradc imenke kojc imaju pet i vile su-
glasnika.

Primjeri:

vrapti6;
-
Bermekidlid
-
SirhanIid
-
kandiljEi6
-

Naulite izreku:

epiti;q#leIF - obrori se (moti) tjekoru prije nego y roz-

l' 2 i 3)
- Kod ovih imenica slabi suglasnici obavezno bivaju zamijenjeni suglasnikom
-f (.1) rldi portizanja slivanja indentir,'nih suglasnika.

126
 TRIDESET PRVA LEKCIJA

VII VRSTA GLAGOLA _ ,rir)i+q

Osnova ove glagolske vrste dobija se dodavanjem prefiksa jt na o6now prve
vrste
- J- * il Ova vrsta predstavlja refleksiv, odnosno pasiv prve gla-
golske,vrste. zbog toga glagoli vll vrsre nemaju p"si"nitt oblika. Na ,rI
vodfugiavnom povratnim glagolima. Obrasci za ovu vrstu su sljedeci:
Hk;;;-
Perfekrt ',;-,1
-
+[ (i)
- prevrnuti
i-trI - prevrnuti se

(:);.'J, (a)
- povu6i ;Jr - povu6i se

Prczent ,W-
-
F <il - slomiti(se) '.r.*;- - (s) slomiti se

j& 1i) - reflektovati,

6;5- - odrazitisc
odraziti
Impentiv
- LAI
t-.J;1 - povucise!

t &it - Uktjuri sc! ;ijil

(:.
Prrticipehtivni- 'i,jtl
*
'u
'
JaY * koji se odvaja
.$
koji se odraZava, reflektira
i 6;l -
i
Masder
- 'Jfiil
ts
1l

'; eit - ukljuditise

dU4 - ukljuCivanje
')Z"t 'JL2ij!
+
:ix
- odvojiti se
- odvajanje
,l
il Nrpomenr: Potetno hemze u perfektu, imperativu i masdaru ove glagolske
vrste je nepostojano. Na primjer:
* armija sc powkla prije
-#tiS"J.-:it;5ltJJi* ;"3u'*ciona
2

127
 t

oPISNo POREI)FNJE- slite! L.i4Jl iiJLalT

Pridjevi koji oz-naEavaju--bot" ili pak panic-ip-i. izvedeni iz plolilenih glagolstih
vrsla ;xrrede se tzv. opisnim ffi. T.t uo poiiOeiiie se vr5i uz pomoc poltbniir ila:
iit:,,ji,',rUff" prl,r:.rt p..ii;; i":itr u stoji neodredenl vio gtagolst<! imeil[
(nrasclar). star'ljene u konrparaciju, a koji"ru^,iu,
sc dijele na dvije skupine:

a) na multalne pridjeve kao Ll - gt - 'Pi -';yi koji sluze za is-

kazivanje znaienja "viSe", "jaEe", i

b) rra paukalne pridjeve kao ;iif kojim se iskazuje znaEenje "manje".

Prirnjeri:
3t; claje ,r;i 'crn' a opisni elariv glasi: irt; il od klJ -'sun6an'
opisni elativglasi: LVl,'{t - sundaniji, od 3t! - 'komplikovan' opisni
elariv glasi. it;it 'rbi
- komplikovaniji.
Naravno, i od ovog elativa komparativ se jednostavno dobija upotrebom prijed-
loga i - od.
.U-:Zt;Vi Fi-lr-ijr e+ - c)vi. proizvodi su kvalitetniji (odienijD
txl tih.
Superlativ nastaje tako Sto se na prnrotnc elativne oblike, koje smo gore pome-
nuli, doda odredeni Ilan:

irr; ;,:f - rta.icrnji

Leljlli - rrajstrneaniji

najkontplikorarri.ii.
i #'5ti -
ili rako 5to se rije! koja se poredi stavi cxJnrah;xrslijc p,onttx'rrih clittirrrilr oblika for-
rnirajuti s njim odredeni status constructtrs (gcttititntt vcztt)
iru:y a)\l Fi z* - owr ic najplorlni.ic zemtjiire

r)tsrR[]r.rrrvNr BR()JEvl ff-:'J!' 3rrpli

l)irtrihutirrri bro.icri rtastajtt tako ito sc prosli
- broj stavi u akuzativ i ;'xrrtovi:

i+tji+tj - po je<larr

.rr-l ;r-l - fn jcdna

.-at .-al
,l' di - fx) 0\'a
P, ;tt - p tlvije. itd.
t2E
 Prilikom slaganja i ovdjc nloranlo voditi ratuna o anripolaritetu brojeva i
imenicatxl 3-10. lnaIe, di.striburivni brojo'i su lrpromjenjivi. Porcrl roga, ovakvi
brojevi do l0 mogu se formirati i preko parar.lignri:
Juj iti -p
koje su zajednitke za oba roda.

3Ul ili i'; - p jedan (iedna)

;Lj. ili e - po dva (dvije)

,yj ili g5 - 1rc tri

'L\3 ili e? - Po cetiri, it<'l'

Primjer u reClnici:

#i #i JUU!|."-:{ - Djeca idu po dvoje.

Naulite izreku:

* t C'iAt ei- - vidi slantku u tudent oku o previda (ne

* d uJh ,Yqa-r vidi) sredu tt svone'

9. Udtbenik arapskog iezika 129

 I
I:
TRIDESET DRUGA LEKCIJA i

gu
vrrr GLAGoLSKA vRSTA
- .lnj:r
osnova ove vrste nastaje tako Sto se izmedu prvog i ar;; korijerukog suglas-
nika umetne infiks ': (TE) a ispred prvog, koji je bez vokalnog znaka, stavi pre-
fiks ! {'l). Pr.r" tome, obrazac ove vrsre glasi:

od y-;pl
Na primjer:

kh
u, - otvoriti
.a
.Eidr, rzmuesatl
- se

Clagoli ove vrste uglavnom

.:
rmaJu refleksivno znaeenje, tj. predstavljaju reflek-
siv prve vrste:

osmjehivati se
"-al -
e$l .- isprijeliti se, suprostaviti sc

sastari se, sakupiti sc

[.{l -
S obzirom na refleksivno znadenje ove vrste ona rijetko ima pasivnih oblika, izu-
zsv ze one glagole koji su prelazni i jo5 nekih, 5ro je obidno dato u rjeCnicima. Na
primjer:

'*1 - biti na samrri

Prtzenl ima oblik: 'W- a pasiv
- 'fA.
*k- - sticati(sebi) ,l:tK- stile se
+f- - PribliZitise
lmperaliv glasi: .Jrrl

i-! - Postuj!
tI
ryl -
raduj se!
':i;

;
i.
ti
130
i
ili

.il

$
lt
,s

I-
fi
 t ,--lt
Particip aktivni: ' 9-.V';'. a pasivni
"i^-'
it, J;"1 - koji rxrStujc iP - 1rc5tovan

Masdar ima oblik: 'Ju?l

aE?l - otvaranje

it';t, - lxritovanje

Primjeri:
'!#"tW q W*,;. ;' ;5ri'i itr - Irnao jepnainu memoriju,pamte6i lako
<lno lto dita.
l.-.
.\ll -..-ll .1ll je otvr'rrio sajam.
Jlv.odt .V. #t .
9 | -JLrEe

Nrpomenr: Poeetno hemze u perfektu, imperativu i masdaru ove glagolske

vrste je nepostojano.'

Asimiladja i ujednatavanje inliksa (TE) u Vlll vnti. U ovoj glagolskoj vrsti do

koji su nru sliini po mjestu izgovora. U takvim sluEaievima asimitacija pxx.llijeZe

pravilima ujednaEavanja po jaiini, tj. po zvuinosti. Zato obratite painju na ova pravila:
a) ako se na poloiaju prvog suglasnika nalaze tbnenti jr! rr infiks ;
prelazi ur .Naprimjer:

(l h (u) blisrari - '*;t

7i;l - cvjetati
-
11;;i izbrisati se; biti zaboravljen -
tul - 'j;\l 151 umotati se,
zagrnuti se
()ft (u)-@sjecati * 'St';l -fi\ sjecatise
-
b) kada je prvi suglasnik glagola neki od emfatienih (naglalenih) fonema
-
b t bs oi,* ue infiks i- prelazi u ! Na primjer:

gE trl.- biti valjan * ,i*t - pobolisati se

L, &t-
J.; (i)
- udarati ,.'Pt, .;rE:! - ubuditi se

l$ (u) ,P\ 't5l

- otjerati
- biti neprekidan

Ovakvih glagola u kojima dolazi do fonetskih promjena ncma mno8o, a rjelnici

ce nam biti najbolji pomocnici. Inaee, oni se konj"giraju kao i svaki drugi glagol ove
vrsle.

It 131

i;

;l
*,

.&
 T

NACTNSKE RECENTcE
- EuJr 'S;aIt
i u na5em jezikg ove reienice kazuju radnju koja se vr5i u glavnoj re[enici.
Kao
Za glavnu rricnicu zavisna se vezuje ovim nadinskim veznicima: Ei-- . Ll.f . UL -
kao sro, Ji \S , 3V - kao da, ti ):\, t;e! ,:ri Jli
n, 3i jr3 ,'at i :l -
a da nt'.
-
b :l tfi u9 lui,; - Udinili smo kao 5to smo to Iiniti i ranije.

*i 1>Ui :rG eA b|lt' {Ul- - Valjan gradanin duva imovinu svoje

*t;ll S'S;l Ai' ti-l;-Vf domovine kao 5ro Euva svoju (privarnu).

:V,S'fl-3i ; a avl - odgovorio je bez razmisljanja.

ti'*.iii tt: ;i\t Jc'i6 Eii - Knjiga mu je pala na zenrlju a da to nije

osjetio.
i

je veci dio dana a da nije

k-'Ji,tr\ ,-tgr ;LLl *Al M - Proveo mogao
,- l.t ,-, .'i -
+att )tt"at )Wt d uloviti nijednog vrapca.

+rf, $-'ri et\Jv'* - Pozdravio me je i ne okrenuvli

meni (a da se nije okrenuo).
se prema

Poslije naEinskih veznika, uglavnonr, dolaze perfekatiliprezent, bez obzira na vri-

jeme u glavnoj retenici, a poslije jr', i '* u',rjek prezent.

Naulite izreku:
'Pi ,iJJ-V ;rV'r51 U - Koiedewdvastota ugutise!

132
 TRIDESET TRECA LEKCIJA

. IX GLAGOLSKA VRSTA _ .I-XJII .I,t,

Osnova IX glagolske vrste tvori se tako 3to se posljednji suglasnik podvostruEi a
ispred osnove doda elif sa kesro-m, dok nad suglasnikom :i (FE) stoji sukun:

J+Jii+l + ;yl
Clagoli ove vrste pokazuju da je na objekat ili subjekat prg$gg._lg&_ggb-llrar_
kvalitet ili boia. Na orinrier:

7i\ - izgubitijedno oko

'iil pocrvenjeti, postati crven
-
Clagoli IX vrste su neprelazni i nemaju pasiva. Prezenl glasi:
.J'L.

Fl _ pocrvenio je * ;;r-
-rill poZutio je-
- ,i-
fr)l - posivio je*
X,;-
Imperativ dolazi na oblik: ,lat- U-t

- Pocrni!
"?! "r:-! -
Prrthip aktivni: ' p

';iS - Pocrnjen

Mesder glasi: 'JiUit

..,
,r- .
ltft, r

- CrvenJenJe

Polana hemzeta u pelfektu, imperativu i masdaru su nepostojana.

133

.&
 RF]CENICA SA PRIJEDLOZIMA ZA IZUZIMANJE
(vEzNICIMA)
Prijecllozima. za izuzimanje \l,r'* t Ss- tliV razdvajaju se eiviie.
\uprotne reicnice. Kada iza ovitr prijealoga sli.iecli inreniika;avisna rctenica onda
trrru J'xdlijcZc poscbninr prarilirna. i lo:

a) Prijc<Jlog za izuzinranjc !l - 'osir.r.l, izrirc\' upotrcbi.iava se rre5ro cirugacijc

trd ostalih prijcclloga a iuimanje. Razlikujerno njegovu upotrebu u alirmativnoj
od ugrtrebe u ( nijeinoj) negativnoj .reien ic i.

Ako je u pitanju afirmativna reienica onda se imenica koja slijedi iza ovog prijedloga
akuativu.
rralazi u

fUt! 11 iUf f ,;' f - Dosli su mi svi izuzev Fadila.

U retenici kojom se neito ncgira, imenica koja dolazi iza ovog prijedloga slaie
se u padeiu sa rijeii koja u prvoj i glavnoj reienici prethodi prijedlogu. Na primjer:
''|9d )j Li
J'

;, r U - Nije dosao niko izuzev Fadila.

y+6 )li*-i j -:i U Nisam video nikoga osim Fadila.
-
,Jqt 1+-'q LXSi U
- Nisam sreo nikoga osim tebe.

-l *Yt.r* Y il Nije na5ao drugo lukavstvo nego da

ulovi kakvog zeca.

ylj -b \-t $i'bl 11 r;1 itl u Nug jCj. p.rp-:te_tp lilta.--drugo nego da
baci pi5tolj na njegovu glavu.

-l>l r li
e)-l i,t- tl ,i vrati6u set samo:pod jednim uslovom
lt,)ttt J
(neiu se vratiti vei samo...).
$
&
I
Kako je rij* iir- u akrrzarivu onda 6e i rijee j:-, koja slijedi za prijedlogom
il'
,ii
r*

ij morati biri takode u sl6rrzqliyr. 9,

l
li
U ovakvim roeenicama se katkad moze da izostavi subjekat ili objekat: i
t' , - z ii
J+u Yl(Jj,q u $

ryu1iLu
ittl1 vr J;;.?i u
Ali ako u negiraju6oj re[enici nema objekta poslije veznika ne dolazi akuzativ,
kao u prvom od tri posljednja primjera.

134
T
$

il

b) lza prijedloga 'i i 6y irlc$ca uvijek dolazi u genitivu.

{
' lurP'rVIu i*'l - Nema (ne euju se)
osim jednog pisma.
o njemu vijesti
$
$
Nije bilo tragova koji bi ukazivali (na
- neSto) osim jedne ko5ulje.

c) lza prijedloga ly."Y imenica uvijek dolazi u aku:ativu.

i;-tjlibvSt;vlt li:-l - Gim jeclnog, svi prrsutnr su .q.1
podriali.
!u[ ri; v,.:e'ltAt;v (Svi) putnici su se vratili osim rvoga
brata.

Naulite izreku:
y,lt ,;*.';i *t,y Ko poiuti tlng dobrcg surjt,tu,

4;,att *r+i;il ptx'rnit'e nw litv (zbog sranrcte1.

.l Ilcrturirl..rLl1grijci.nakojuscodnosi pritogzaizuzinranjcizostavljena(uprethodnom
rc o<lnosi na
t* .*u primjeru u narcdnoj
prirrricru f, ,l*i . onda sc upotrcbljava
rci'r.nici rrr.nrl odrtdcntrtr subjckta:
t:l'i Ustali su (svi) osim jcdnog starca'
):* * -

135
 V

TRIDESET EETvRTa LEKCIJA

X GLAGOISKA VRSTA _ .IAL:II JT,

Osnova ove vrste dobija se kada se na osnovu ,"rr, ,r* wste doda prefiks
.1,11 (iste) a na prvi suglasnik stavi sukun:
.
',y;:!

t (e) - bitiu redu * Pl - predatise

AJi (u) - zamijeniti * J$! - (tratiti) zamjenu

t, 1-.-
Prtzent irna oblik:
P"
lt .-.-
l--:Jl
u-,t-.:-J pokazivati veliku hra-
9t -
brost
.l-t:. I
!.1JJ..tt ujjj- - dosti6i

lmperativ ima obrazac: E"i

.)-:41 Prctlaj se!
l- ' -
Particip aklivni glasi.
J--ur
',Ft - Primiti-
tt !-.t
&rr4 - onaj koji prima

Fasiv perfekta glasi:

-,-r. .,
'F' .t ,
l'.r:rl primljen je
V. . ;tr=:] -
t'-l-.t
Prsiv prtzente glasi:
J,+
t,-2. . t prima se;
9.t-.{:-/ -
a.l. . t
Partk'ip prsivni glasi:
,.P
i..-.,
r)*L ,F - upotrijebljen

koji sedolekuje, buducnost

LIJI
W - fr

&

*
r36
$
 Ma.sdlr dolazi na oblik: Jti4-l
"J:e! Jryl - upotreba

(ilagoli ove vrste mogu inrati nekoliko znatenja:

l. da predstavljaju rclleksiv lV glagolske vrste.

utvr<liti- ulvrditise
53i - 5*-t -
predatise
il:f - Predati- &l -
2. da oznaEavaju molbu, zahtjev ili uzimanje i prihvatanje.
';bl moliti za oproStaj
-
L: t=-'I traiiti pomoc
-
- -1-.,
*! - tta'zttt ooj:Isnjenje

,*p! - uzeti za domovinu

3. da iskazuju pojam smatranja nekog ili neieg u odttosu na znaeenje Inrste.

#; - biti dobar * J*ll smarraridobrim

-
4 - biti da.lek - j:?',1 smatrati dalekim
.l -
PoEetno hemze u perfektu, imperatiw i masdaru je nepostojano.

REEENICE SA DVOJNIM VEZNICIMA

U suprotnoj retenici se pored obilnih suprornih veznika Iesro upotrebljavaju i

dvojni vezrici CI -$:-'.J...y i (.tii...) uznalenju'ln-.-.rr:

mo . . . nego . . ." Sintaksitki ova wsta roEenice je bliska u konstrukciji na5oj takvoj
relenici. Pririjeri:

C5i+gltfrt'J:aly - Ne samo da radim subotom Dlo ra:

i;lr-!r j'fl U. dim i nedjetjorn.

Ji .gJ'#';,t-r, Cl i*.1 rtu ; - Ovo ne sarno da vodi rj$gg$. proble-

ma nego takode teZi pqd$jgilpju grada-
VeP,I[#JIual -,* na u njihovom radu,

jI*. rFl' A-14 e'r'tr 'p a;

-r--"-r_ ,, ..1.trl-'..r- ,r -
- Iprav-canegojetakodeiistinski
nije film "zemtia" samo vrh tog
korak
. tt....a4 -,
)4l')t lnat 2z ff .F iqrr^ :i, prema novom llrivu.

137
 i J.5 mogu biti razdvojeni.
Kao Sto vidimo iz drugog primjera, ,-!:

b) Veoma iesto se koristi joS jedan dvojni veznik I . . . U[- lto se

dee. . ,to. . ." koji ima, ugJavnom, sastavno znaienje. lza g[ dolazi subjekat koji
se ponavlja u obliku zamjenilkog sullksa iza drugog veznika
j ukoliko iza njega
slijedi imenitka roEenica. Ovaj zamjenilki sufiks se mora slagati sa subjektom u rodu
i naravno broju, ukoliko je subjekat razumno bi6e.

W;x-tsl,t?;;rtC;"Yl - ,*:;:'nases' puta, on 6e biti dus i

'W, J+l ui6y; Ul - Sto se tiie nalih odnosa, oni 6e se (i
dalje) razvijati.

'^;-.^; litare novine,

;'ryiK ;f UI - Sro se ri6e oca mu, on

'bt:firAr rj, r:r - if_fi,I.h*t?: ffif;J#1,i",1i

ne).

xI vRSrA GLAGOLA - dt'*iT! +!

Ova vrsta glagola dobija se kada se na osnovu I vrste doda prefiks I i dvosu-
glasnilki infiks L+ t poslije Eega r'jen obrazac izgleda ovako:
za perfekat: ;y*l zaprezenr
- ',*:;;- za infinitiv - JryJ
Primjeri: i:s3i1 - dusa izrasti (kosa)

prezent glasi 'At;*-

-
infinitiv glasi: 'Jlq+l
Imperativ ima :r*il
oblik: ( &ts1 )
Particip aktivni glasi: drjir: ',yp
Glagoli ove. vrste su uvijek intranzitivni, zbog lega nikad ne dolaze na oblik pasi-
va. Njom x izalava neko svojstvo u jaEoj r{eri. Uz to, glagoli ove vrste mogu imati
denominativni oblik, tj. mogu se izvoditi iz imenica ( ,. j'*el ). -*

xrr YRSTA GLAGOLA

- d)A.ri)t +t{ i:

(Ova glagolska vrsta se tvori tako Sto se prva vrsta glagola proliri prefiksom od .ll

hemze i kesre j , zatim se ume6e infiks t' (A) izmedu drugog i tredeg korijenskog
-
suglasnika i na kraju se tre6i korijenski suglasnik podvostruli. Prema tome, osnove ove
#
,fu

glagolske vrste Slase:

$
138
 za perfekat
- AUil
primjer: j[.lll - jako pocrvenjeti

z^prercnt
- Suii
primjer: tlV;;.
za masdar
- JY-it
'- t
primjer:
"l';1,
za imperativ obrazac je dvojak: oull i i,!_uil
primjeri:
i;t - );s,,
za particip aktivni
- J*;
primjer: j,-l
Ovom glagolskom vrstom iualavaiu se boje i fizitke osobine ljudi, a polto su
neprelazni nemaju pasivnih oblika.

XIII vRSrA GLAGoLA - rl1i,i)t Qt,

Dodavanjem na osnow I vrste glagola prefiksa ! i pojatanog infiksa j izmedu

Fl q i J^iJl lY dobija se osnova ove vrste glagola:

Perfekt glasi: ty;l ; bpl - pojahati dew objesivli joj se o

vrat,
ttr-t - . tttit.
Prezent glasi: .)-r+. , btLry

Masdar glasi: JWI I swt,

Imperativ glasi:
.JfrI ; yk!
tc-lt , Ctirt
Particip aktivni glasi: O2lt t Dst*t

$ Ovom se vrstom izrarava intenzitet glagolske radnje, a polto imaju refleksivno

znalenje ne dolaze u pasivu.
t|
&
XI, XII i XIII prolirena vrsta glagola daleko je u rjedoj upotrebi od prethodnih
deset prolirenih vrsta.
*
fl
&
4

$
fr,

139
TRIDESET PETA LEKCIJA

errvonosuci,asuexr cr.acol,r r;-g.jt

-'r?Al
I vRsrA
- $fi *q
U svojoj osnovi ovi glagoli imaju 6etiri suglasnika. Oni mogu biti i prelazni i ne-
prelazni i desto imaju onomatopejska znalenja ili izgled-lormu. Obrasci perfekta i
prezenta su: -ti.i t,.it
,P-,-.Lidi
v9--

Trbelr l.
mrmlja(i
Xonju6acija glagola
1
-
PREZENT PER.FEKAT LICE
plural singular plural dual singular
r -e 1l t .-i
l' - !l
1.r1ti t. i
,.
rl;

i- t r-l- '.,..-l- l-,!- t. $,

I
2. m. r.
Ot +* rJtdr:J
-,r.-.-, Ed
,r-.r, Fd;r
!
i t ..t t z,'-
I,.,4 ,t'
.)t-r"r- 9t.;-lfi Lir 3. m. r.
$
.. ,}
tP .)u# # P
t'r.oi
Ljrar 2. l. r.
$:
ri

,'-:-ir gr:r.d ', . .7.2 3. 7. r.

$
,
Hv pcrfdrtr glssi: tti, #

, i
Prdodiojc* prevden je
ii - l:' - *
$
v prtzntr sla6i: 'N. :!

'rtl 'i:j' - Prcvodi se

{
T
n
f,
Impcnth ima oblik: j[t n
,i:

t'
Prsvodi!
t, -
Prrticip rktivni glasi: "
,W
onaj koji prevodi, prevodilac
tF -
140
 Prrrk{p perivni glasi ; ' jiili
,;3 - prwcden

Mrsder glasi: :r$ iri '.Jili

- trkljati. hripati - 'a?y - hripanjc;

"" grrnjeti; zroniti

ijjtt - - biii - zvonjava

tI VRSTA CNTVTNOSUGLASNIT
GLAGJIT J.i'+.,
Ova glagolska vrsta Eetvorosuglasnitkih glagola nastaje tako 3to se doda rellck-
siyjlo -
-i na prvu osnovu. Po tome oni slite V glagolskoj vrsti trosugliinitfiir-
-(TE)
$
glagola. Na primjer od glagola dI; ' rresti, drmati' tl vrsra ce glasiti
- -
'$t - tresli se, drmati se. Clagoli ove vrste imaju rcfleksivLo, pa prcnra lontc

i i pa5il'no znatenje.

$ Pnzent glasi: lTf.

il lmpentiv glasi: lTi
* Prrticip *livni gtasi: $9
ti

&
Mrdrr glasi: t
,$i
i!
1fl, Cctvorosuglasnilki su rijctki, najlcldc onomatopcjski po tvorbi. Posebno su rijctkc
ii njihovc prolircnc forme. Inale se konjugiraju na isti naCin kao i svi do sada prcdeni
il glagoli.
f
III PROSIRENA VRSTA uyt')l
IIil !r
esrvonosuclAsNreKrH cl,ifiii - 9t{
ova glagolska wsu imr refhksivm "zrercnic i rBtiq _lI ,glagolskoj vrsri rroeu-
8lasnilkih glagols. Ovdjc 6crno ovu wrru Iavormrglrsnttih thgola prodsrrviri gla-
golom :q -ocifariodvratnost.
Picrt itrsi: l. -i-
-r-.
ta
lmFnth ghsi:

Msdrghsi: ';t;-)1

141
 ?

Iv VRSTA efrvnnOsuClesNlextu .i.. r^,

GLAGTiI ,Y#)T+ti
Cetvrta vrsla tetverosuglasnilkih glagota tvori se na oblik - l|il_
:a'per[ekt, W- za prezent, Jyfi! za infinitiv; *"1 je obrazac irnperati

"., a ' ,llIi.l panicipa akrivnog. Predstavicemo je glagolom #;t - skupiri se

Perfeh glasi: d"l

Prezent glasi: '4;-
tntinitiv gtasi: ftril
tmpereliv glasi: e"l
Ova vrsta glagola ima refleksivno znalenje.

MIJ I,TIPLIKATIVNI BR(XEVI

Multiplikativni brojevi do deset, osim broja "jednostruk', grade se po forrnuli Y

' ,lto je u stvari oblik participa pasivnog Il glagolske vrste. I

P
jednostruk
Ul -
P - dvostruk t
frf -- trostruk

E'tl - tctvorostruk

el - petostruk, itd.

j13 - Sestostruk itd. i

Nepnncne: Pcimcrriitni ovi brojcvi ozralavaju Ceomarijskc pojmovq gl

- trougao.

Ec'tvorougao, ktadrat, itd.

Ej -

Naulite izreku:
'rrti eilt',j.i 'i - Ko stovtia tiude u siro i niesa te!

142
 TRTDESET Sesrn LEKCI-IA

NEPRAvTLNT GLAGor,r :iltJt;lt Uni$

Oni trosuglasnieki glagoli koji u svojoj osnovi imaju kakav "slabi" suelasnik ili
ako imaju identilni drugi i treci suglasnik, ubrajaju se u nepravilne. Slabi suglasnici
su vavun, jaun i hemze. Zbog tih slabih suglasnika prilikom konjugiranja dolazj do
odredenih fonetskih promjena. Prema karakteristidnim suglasnicima koji ulazc u gla-
golsku osnovu, nepravilni glagoli se dijele na:

t. Hemzirane- 3;ifl
2. Polupravilne Jlr.J I
-
3. PodvostruEene
- jAlll
4. Suplje
- ,-1;!l
5. Yirnje
- u-ttrf
6. Dvostruko nepravilne eiagole
- &fi

HEMZTRANT GLAGOLT
- jy'li;n
Glagoli koji imaju u svojoj osnovi hemze ruzivaju se hemzjrani. Ali prije nego
lto prc<temo na raznatranje osobina i pravila u vezj sa ovim glagolima, potrebno je
savladati pravopis hemzeta. U ranijim izlaganjima releno je da kao nosioci hemze
slulcelif, tfl jaun (..5) ivavun (j) .Tatoie potrebnonautitisljedeca
pravila: Na polctku rijeti nosilac je uvijek elif, dok, koji 6e biti nosilac u sredini rije-
ti zavisi od samoglasniEkih znakova. Tu nam pomare pravilo o jatini samoglasni[kih
anakova. Po tom pravilu "najjali* samoglasnilki znak je kesra, zatim slijedi damma
pa faha. Kcsri kao nosilac odgovara g; , koji se pi5e u sredini , dammi
- -
vavun j i fahi elifun i
l.Uporeduju6i dva samoglasnitka znaka, onaj koji je vezan za hemze i onaj ko-
ji mu prahodi, bira sc "jaIi" i za nosioca uzima suglasnik koji odgovara jadem samo-
glasnitkom znaku. Na primjer:
t't -
dotaienje onaj kojiPita
H - JtV -
143

f;
i,
 rl-
- glava U-, j - viOen.le

U sludaju rijeEi '^:a, kesra je jaia od fethe pa jc :ra nosioca uporrijebljeno

slovo- ( ,rj. :- .

. ?.Nu lBJy rijeai nosilac h.qpze ce zavisiri od,duiini-samoglasnika koji prethodi

hemzi:
a) ako je !ggl, krajnje hemze lq4g! samoglasnik, nosilac hemzc bice glas koji
.
odgovara tom krat korn samoglasnik u:
tt.
J -
t-t - biti neusrraliv ig.;ii
- tiralac

't;; titaJ 'iV - princip

-
b) ako je ispred hemze g31ilelialili,qukup, hmze se pile bez'nosioca:

iX - rroietak ;G - ielioje

i; - zro tl_t)
-
VA

3. Kada se sretnu dva elila dolazi do asimilacije i dobija

se izgovara kao dugo A. Na primjer:
se medde I koje

vjerovati J
JrT - oA
-t
- Kur'an

Napomena: Imenice koje se zavr5avaju na hemze koje za nosioca ima elif dekli-
niraju se na slijedeci nalin:

"tj - vijesr, gen.

- , acc.
'V
,tJ -
Prema tome gdje se u osnovi nalazi hemze postoje rri tipa hemziranih glagola:

l) _ :Al::,;i;
glagoli sa hemzom na poletku

$l (u) - jesti ;l $) - zapovijediti

2) glagoli sa hemzom u sredini:
/r3r+
aL tel - pitati ,_nb @- predsjedavati
3) gtagoli sa hemzom na kraju: _
illt)rn
lj (e) - cltati ls (e) - poceti

GLAGOLI SA POEETNOM HEMZOM _ -;*';ffir,

,.I7JI'. ".
osnovna fonetska pravila koja smo iznijeli ;;:;;.; ;rr,
konjugacije hemziranih qlagola. Ovdje cemo skrenuti patnju na neke karakteristilne #
slulajeve.
*
ffi
tr
't 44 $
fr
T
*

fr

,,di
Kod imperativa ovih glagola postoje dva oblika.
'ii Tapravo radi se o pravilu da kesra plus JA daje dugo I, damma plus vAV daje
dugo U. Na primjer:
i
-Jrl
- UU._:y!,_;!j,

.,1 - {! - 1.il - +.1 - pazj, obrati parnju!

Postojeikra6iobliciirnperativaodbacivanjem hemzcta i oni su nepravilnogoblika.

f -l.air jj-uzmit i\ Zapovjedaj!

Potrto u perfektu nema fonetskih promjena, data jc samo tabela za prezent,

Trbclr l.
nrdrll
Prtzcnl I lmpenllv
Jrl - sc

PERFEKT PREZENT
plural dual

#t; Ui r.

'$u .;xu 'JfU 2. m. r.

JrltL - ,vrli 'JrU- 3. m. r.

;uli g>ub J;tE 2. t.r

*u .iv'lb J:t' 3. r. r.

IMPERATIV
ir;l Yrrl UJ 2. m. r.

)dl1 uu. 3. m. r.
'rlrtl
*J Yrri r"$J 2. L. r.

*tl yitx-
:yu 3.Lr.

PeCv pcrfdrtr gtasi: Slt

Nv pnantrr gfui: Aj-
Prrtldp rkdvnl glasi: ' E

Pertlcip padvnl glasi: '

$U
!$ lmpcrativ ovog glagola biie pravilan (rr;i I r"Uo dodc tJirckrno poslije veznika t
ili .} , Na primjcr: .:l'HU.)ll; - nareduj dobrolinsrvo!

10. UdZbenik arapskog iezika 't45

 v

KONJUGACIJA GLAGOLA
SA SREDN.IOM HEMZOM -#'ilr
Tebclr t.
Pnzcnt I lmpcnllv
aL (r)
- pttru

PREZENT
piural singular

JLJ cLl l.
rr I o'-
EJL; oYl-5 2" m. r.

UK iYL;
,t
tJ rk 3. m, r.

elL;
-t
,rlt-li
-
dt.: 2. t. r.
-t - tl .'-
,.)YUi 3. I. r.

IMPERATIV
-l
u,Lt YU.r a
") u[:l 2. m. r.
.l
;jl-t Yl-:tI
dtt 2. l. r.

Prsiv je:
perf*lr ;p
PeCv pmartrt: i,k
Prrddp rltttvnt gtasi: ' .EU
Pddppdvnielasi: 'Jrjj

KONJUGACIJA GLAGOLA { r q-
S KRAJNJOM HEMZOM F'VIU*'
^(111

Trbclr 3.

Pctfetrt, prrztrlt, lnpcnf lv lj tl-urrrr

PERFEKAT LICE
plural singular

tti - Lti t.

eti ,ilj ,tj 2. m. r.

tt) Ovai glagol mole imati i nepravilni (skraieni) oblik imperativa Na primjer:
- iy
UV!** J- - Piraj sinovelsrailove. . .,(Ku'ran)

146

t
$
(
;t
T
l|

{
I

t
,ttt)
t-z ij l-z
V 3. nr. r.

t $u;
,.t-l-z
wv vvl-z 2. t. r,
.,
'irli ul,
-
rv 3. l. r.

PREZENT
t.r
tJt' \jl t.
l''i 2. nr. r.
ott.P ,t ,t)
-1. l,-z-
tttiv. 9V tP- .1. nr. r.

ow 9V ui 2. 2. r.

-1. 1-:-
tju 3. l. r.
otut 9t-P
IMPER.ATIV

biit t.jt tit 2. nr. r.

srlt t'it ,ij\ 2. 2. r.

rl
Prdv pcrlektr glasi: Lsl
Pdv F rtr glasi: ,rt
a,i
PtdO drdvnl glasi: t tSlv

Prddp pdvnl glasi:

,jt.P,r-

Mendr 'a;V

Neulite izrcku:

lpl,i Ur1 Yldt ,f C ,i - Ko turi s etdsovoronr posriiesi& (u sntistu)!

147
 T
$
d

ry

TR.IDESET SEDMA LEKCIJA

poLr.JpRAyrLNr GrAGoLr _ t,ttJ1

clagoli Eiji jc prvi suglasnik osnove jedan od slabih J (vA\0 u, (rul naz.ivaju g $
se polupravilni, jednostavno zato 5to im je perfekat pravilan. Do odgovaraju6ih fo
i
netskih promjena dolazi jedino u prezentu djelimidno u imperativu. polupravilne
glagole dijelimo na one koji q{lniy VAVom
,ir!/r JL{r
i one koji polinju JA_ *
fi*

,t Polupravitni glrgoll sr poaernim VAVom $

rt
U prezentu vetina ovih glagolatgk slabi suglasnik: t
$
6t + ;!li-stajati
tt-
iPi Jrfl - stlcl

Otuda u imperativu njima nije potrebno protetidko hemze:

- IYrjJI
ii - d - vjerovati* ;l - vjeruj!

et - U- - sraviri- l3 - ostavi! Rustit

Kod ovih glagola treba zapamtiti slijedece pravilo:

. demma + YAY = 0ikesrc + YAY =I
Prema tome, u pasivu prezenta dolazi do ovakve situacije:

+t - na6i +j. - nalazi sc

U IV glagolskoj vrstibide:
;y.t - k-i - voditi
Masdar od -,Hl bi6e JLal itd.

Tebela l. Prezenl i perfckrt

ik; (i)
- stidt, dodr
PREZENT PERFEKT
plural si ngular plural

M-kt IL; - l.
r).Ot -
t.
3)-i ,$ 'M *t t-:.l,ca **9 2. m. r.

148
I
#
!
E

t
1
l,a) t)-i >vj P, .3.
nr. r.

# ,Pt t:Jri *t z. z. t.
!,
.
'-
la) lrt .-1
VloS
- - J;; 3. L. r.

Pasiv perfekta glasi: k-3

Pasiv prezenla glasi: :tr;-
Particip aktivni glasi: 'rkl;
Parricip pasivni glasi: ' Jfi

Imperativ: ,y
$
{ Masdar glasi: '
!)j
Cl?goli koji u prezentu ne gube slabi suglasnik, kao na pr' glagol (e)
-
osjecati bol, konjugiraju t. *ufrGEvilno i u prezentu' Na primjer:

'tt - osjecam bol U-.;. - one osjecaju bol

Medutim, u imperativu se dogadaju promjene:

g::l - osjeeaj bol!

p Poluprevilni glagoli s podetnim JA

Ovi glagoli ne gube svoj slabi suglasnik:

;- ';- - biti lak.

Kod njih se primjenjuje slijedcte fonetsko pravilo:

lesn + JA ='Ii demmr + JA = U
Na primjer:

-_tl ?-l - Budi lak!

Larl + ' W- - ' \tj- - on btdi (nekog)
b1-,''; 1r

Nlpomcnr: Ovi glagoli praktilno nemaju pasiva, jcr su po znalenju takvi.

Trbclr 2
t. ". (r)
Prczenl i pcrfekel E-a) blli budrn
-
PREZENT PERFEKI LICE
plural singular plural singular

t '- - I -3 U-ta/rJ l.
.b/,^) )e$l
| .br-)
.- 2. nr. r.
Ot-bt4 9'*+' iJ"{ l^:-}:..) !-aJf ,

149
 ?

3)^U 9ui;; 'g t]il". \F. 3' m' r'

';Ei
iry iuiii #, lU- ufu +Iii 2' L' r'

JW. !tt;;i- '\;i H. tbi; ii; 3. t. r.

lmpentiv glasi: ' l;t-t,

Prrlicip rktivni glasi: '.hi!

Mrsderglasi: '* r,&

NauEite izreku:

r50

"&
TRIDESET OSMA LEKCIJA

poDvosrRueENr GLAGOLT &tL,b$l iJrin

-
Trosuglasnitki glagoli diji su drugi i treci suglasnik glagolske osnove isti nazivaju
se podvosriuEeni.Ovaj naziv dolazi otuda 5to se dva identiEna suglasnika iz glagolske
osnove po fonetskim pravilima stivaju, tj. podvostruluju i iznad podvosrudenog su-
glasnika sc stavi grafiiki znak tesdid i odgovarajuci samoglasnitki znak, koji je u
perfektu uvijek fetha. To je ( J*t; primjer:
iGi! ) obavezno slivanje' Na
)J/ &
a-
- pruaoJe
tS i - nobjeeaoje

))-l 3-,,
- odgovorio je

L Medutim, do spajanja.Irs*d.sbzi u onim oblicima i# iGtt (licima) pre-

zenta u kojima bi treci(identidni) sggl1:1illqqqsflql-

oi.i: - PruZio sam

Uii; - odgovorili smo

:t't; - Pobjegle su

2."U prezentu, za railiku od pravilnih glagola, prvi suglasnik'nema sukunainego

je sa samoglasniEkim znakom; i ovdje je kao i u perfektu slivanje obavezno ( .rtlf ;Url )
ii3 - il3 -'J;
.: on Pruia
,- -
,'; - ona odgovara

j, -
.--
ti bjezis

3. Ali i u prezentu vaii pravilo iz taEke I da kod drugog i treceg lica mnoz. z. r.
prezenra koja treba da imaiu ryk!1..1-1-11$3J11 lgglq,t ku 1g-qgFa do slivanja, tj.
podvosrrutenja. U rim slueijeuimi o;ak"i-gta,6ti sasvim stiEe piai,iliilm'trdsriElasnie-
kim., jer s_14a i pryr stlslelni! lqra s-u\gn (6-r SUrt;

:ri;- - one bjeZe

i ttt'- vi odgovarate (2. r.)

,)s>J -
151
 4. U imperativu i jusivu (skraienom nalinu) postoje dvostruki oblici te moie
doci do slivanja ali i ne mora. Ukoliko se dva identilna suglasnika podvostrute onda
znaka u prezen-
=odlsr$njeg samoglasnidkog
ce ipgslednji-l5amqSlA5tiqkt--4r1A!--aryqqlti
tu. Ako je taj samoglasnik damgr3 onda se iinpbrarivni i jrisivrii nadini, koji se ne zavr-
iavaju na dugo U ili l, mogu zavrSiti na bilo koji samoglasnidki znak
ili
'dammu. - fethu, kesru
Ako je sr$nil prezentski samoglasnilki znak fetha ili kesra onda je na
r oslednjem suglasniku bilo koji od ova dva samoglasnitka znaka.

Na prinrjer: - ,
'*') nije pruZio
- -t -
i''j!
r\' - nijeodgovorila

i _ bjex! _ v.p t
:'j

1) - ili 'rA Pruzi! il

i
Po$to u ovakvim sluEajwima osnova imperativa ne polinje sukunom nije p+
trebno dodavati elif, kao 3to je to slulaj kod pravilnih glagola I wste. Ako pak prih-
vatimo da sc u imperativu i jusivu ne sliju identilni suglasnici onda se ovakvi glagoli
ponalaju kao i svaki dnrgi glagol I vrste:

5ral -
t t o- oi
nijepntio
iCr - pruzi!

l#r - odgovori!

nismobjetqli'
?l -
tj. za imperativ imamo pomocni etif a prvi suglasnik osnove nosi sukun, kao i
posljdnji.
5' Kod glagola koji u prezentu imaju fethu kao karakteristiEni prezentski samc
elasnirki aak, u por.tlu
* *ffie.i.n&b![i Gat hiarr:..Uii"na_pryen
dva ista 5rrglernlla. "d
: &; U,4, - zasrcruosams

6. U pasivu vat ista pravila koja dovode do @vostru&nja, Sto zrafi da kad
pooljcdnji 5rrglanruk gfuolskc cnove nosi sukun ne dolazi do podvostru6enja:
{,

3,1 - pndenjc,ali LS$ -pruIansam $

7. 7a pr.dtau vrste valc ista pravila lruzev "a II i V yrstu u kojima rc dolazi r$

d_S"Dpd:@ja dva identitru suglasnika. li

Trbclr l. l; (u) prullrl

-
plural singular lice
;
tJ )4. i./).4, t.
t $
{.,
)+. ,.2. .- ir)J, 2. m. r.
;
{i
152 *
ft
 .t- t7, I'a. 3. m. r.
br,
, -t-r --
t l-o .. trJJ. C/5J, 2. L. p''
d/){.
3r: 6:; irJ, 3. Z. r.

PREZENT
li ttl
J'.1 t.
l1--
itt'lt ,)r13 -2. m.r.
'ot'r;- ,
irlt 3. m. r.

- tt'-
.illS itlS J)-) 2, L. r.
,-
isr{ ,t* 't- 1. Lr.
IMPERATIV
trt jt
Ui,tA -Ul II, ".l.I,l
'1, - l''. 2, m. r,
,:.,
b3;-. rl',+_ J-,l 3. m. r.

,iltl t-u g,tir - gf 2.Lr.

2 t''
t<t1l 3. I. r.
osr;l .ljJ

Perdc{p etdvni glasi: !U

Perdcip p*ivni glasi:
Mrsdln "s[t
L
Nrpomenr: Kada izmedu dva identilna suglasnika dode dulina (dugi suglas-
nik) oni se ne mogu sliti nego ostaju razdvojeni.
(Vidi gornji particip pasivni!) Npr:

\9 snalan, oltar
'
- ''
t '
.a5'j '!J-:'il$i - Taj njegov stav je neprihvatljiv.

,>9'ii t^3.U.3V - Kao da su mu ,ratu

'utuo"nu'

Nautitc izreku:

.tr;*Jr errilrli1;3u.0r ijtr 3-1 - ,y#;:l;:rii:r,li",l*r a uistabiii

t\)44rityv - Ko pmeti imo molo noge mu

(Ko rwtrw u glavi; ima u nogoma!)
v umore

153
 il
t
tI

TRIDESET DEVETA LEKCIJA il

I
nl

;
$
:

{r

{
$il
vRETVTENSKE RECENTcE
- tgy};dJl 1l

( t4tr1
ff
Vremenska retenica potinje jednim od stijeaecitr veznika -Ull .5:1 I
t
l1l. t#, ui+. tli - kada, podto

itJl , .F - dotle dok (ne) fi

ii

l;* - dok, kada, Po5to $

$

!1 - po5to, jer
ri

Ug . il -r; - nakon Sto

,t
,$

ilJi - Prije neso (Ito) t

s
g

v'J?

iljg, fu - otkako

Iza ovih veznika, uglavnom, dolazn prezent i perfekat. Primjeri:

;;2t1,:Jt11+JlJl 'Sail;l&uui Posto mu je umro otac, preiao je u

- susjedni grad.
*$l ;ii1-.12 grts'ii' - Klda je primijetio da ga crtam, pocije
' pao mi je svesku.

;"i:r-ir.?l3i uE - Kada sam stigao u bolnicu, savladao

2*i ";rlbfr
*,.str me je neki Eudan suah od doktora.

o,6s;:; Lgr .^ii vi:n JJu,,t

;-. je sal otkucavao se
, u - Ustao sam kada
dam sati.
&*qi Jtle;Jr ct;5r4 - Kada sam stigao krci, odijelo mi je bi-
lo mokro.
- t - - t. .l
l.r,-ri Lr# L:.i;)l d-rj ol3;; - Nakon Sto sam stigao, obukao sam no,
w ko5ulju.
vV q;:l )-u'r it;;; - Prije nego otputujem, kupiCu kais od.

r Lj: I #,a koZe.

154
 r!:-Jl ':i;;ilJl';$ - ISao sam dok nisam stigao
kuce.
do njihove

qi J-t -
u-E;l irl rq Dok je on sjedio, ja sam stajao.

;sr ttj ir;lr1Jr).lL; ilfu - Vec po dolasku na stanicu vidio sam

ljude kako sc guraju pred idazom na
*)r g; iul ;;titit- peron.

g-Jr ;uf w.tt d? q'o-* G;v - tbkje jedan

sam stajao pred stanicom, stigao
mi prijatelj.

$5 il E{ f*;;:? - Dok
sam.
F njih bilo pedeset, ja sam bio

NAMJERNA REEENICA _ d.iIJI ilJT

Namjema roEcnica, koja je identilna naSoj namjernoj, stoji oUiCno ir" glavne i
potinjc jednim od sljedecih vemika:

l).;(1.J - da
A - dane
')9,;
;; -dabi -danebi
lza svih ovih vezrika glagol mora da budc u koniunkti.vlt, jer radnja tek treba da
sc oswari, realiart. Veoma t vaAro praviti razliku u upotrebi izrnettu
J i &l ' ,.i.
iznrotlu namjrmih i konjunhivnih izjavnih reEenica. Primjeri za namjerne relenice:

aUl ',y ',ui. iY {J!f - Idem da sc napijem vode s onog iano

erJ' ra.
,ylt (P
;Ut 8V- pofisimodarrcbismo zakasnili na sa-
- stanak.

f*\;.qiv - Otputovao F da bi sredio woje pclo

tE.

*r,H-rF lil.iii - staoictudabi sipkraj njeea.

Dogdr r & u ovelilim rolcnicarna hrlc lrptiha namisni veaik i tada, na-
ravno, prtstei potr,*a za konjunktivsn.

,/\t glujt ;l+ - Colub sc sptrstio na zemlju i primakao

EjiTq:, qal sam mu se da ga uzmem.

iza perfekta u znadenju "da

Vczdk
;I, - 'd.' mole takodc da sc upotrijebi
,ne(bi).. Zato i prilikom prevoda na naI jezik potrebno je da ovu primjedbu uvalavamo,
ioieii raluna o kontekstu u kom je ovaj veznik upotrijebljen. Primjer:

155
 T
I
$

;'U'f I i i;i - Pozurio sanr da ne bih zakasnio.

'i+; F u; .: i;. - Traiio samf,a, dok ga nisam nasao.

rl

RAZLOMCI I PROCENTI
$
:a

a) Razlomci d l/3-l/10 dobijaju se tako lro se osnovni broj prwede u obra-

zac
- ,e ili Jf
Jjij _ t/3
t).,
U'3 - t/4
$
u'rt, l/5 $
'J.+ - iil

t.t
;JJ, - l/6, itd.

|rV d3'J).;- - kroz dervrt iasa

+ { rf *VL. .;,lll'riXi - poseban broj povodom (prolaska)

detvrt

9ly4j,Yl,rE stoljeia nezavisnosti.

b) Razromci kod kojih je brojitelj 2, a imeniterj od 3-r0 dobijaju se jednostav-

no kada se gornji primjeri srave u dvojinu. pa 6emo tako 2/3 reci
, itd'
pa 2/a
- a;fi ,
,t;:3
v) Razlomci liji su brojitelji i imenitelji brojevi od 3-- 10 iskazuju se tako lto se
bro.iitelj upotrijebi kao glavni, osnovni broj !. r. i to [iiliegens, a imenitelj je rec-
tum u mnofini m. r. Na primjer:
.* ; tqi ij _ 3/4
.J'** l if t;i - A/s,itd.
g) Razlomci
1..
Iiji su brojitelji ili imenitelji veci od l0 grade sc opisno uz pomoc
imenica '| mn. if;i - dio. Primjeri:

i,7'*'^* oritl4 - 6/ts

i ''t
t'i,t ' *|J1,;;* 1;* - lt/20
d) Proccnti se izrrrravaju uz pomot izra'a ljui ili a-.,U! i osnov-
. nog broja. "i
uujr ; i;5 - 5o eo

pr"lrr ii-; J*;

- 15 eo

Na ovaj nalin sc iualavajui decimalni brojevi: !UJf ._f '-,-:;51.*'A;Z 70,5 nr

-
156
 Naullrc izreku:
je
'tb ty\ F.\i'& fr! t :t 'u f - Koliko
pkori i
silnih koie 4iihovo neztanie
(koliko ie) snlernih (pokornih)
koje njihov um utini snalnim!

,ir

157

,4
 T
ii
*
I
CETnOPSETA LEKCIJA

"KRNJr" cLAGoLr
- lal6r UEitJi
1

Glagoli koji za postcdnji suglasnik glagolske oylou. ir.iu ,,slabi" suglasnik lr

VAV/ r iU ffu g nazivaju se 'krnji". Prema tome, razlikujemo "krnje" glagolc {E

koji zavrsavaju na vAV il
se
&ttjt u.tut i "kmje" koji se zavrlavaju na JA rIU' .i;,rr'
. !
7a ove nepravilne glagole vali pravilo da EVA i EJA daju dugo A i IyA daje {
dugo I.
Kod ovih glagola srednji prezentski samoglasnidki znak nam==Fmalc da ra-
spozfr*ariro koji sc slabi suglasnik nalazi u osnovi glagola, Iro nam je od neprocjcnjive
pomoti prilikom konjugiranja u perfektu. U glagolskoj osnovi ovi slabi sugtasnici
prelaze u dugo A ili l:

t5 - pozvati
r$

,s,j - baciti
*
{
i - sresri,

Prilikom konjugacije ovakvih glagola, zapravo onih koji sc zavrsavaju na dugo

A, najvalnija su sljede{a pravila: #
r{
l. U perfekru slabi suglasnik osraje kod dualnih oblika m. r. i u oblicima koji t
nad poslednjim-suglasnikom osnove imaju stqn.
1
J; Ui tul - Vi, - pozvali su njih dvojica

t
oY:t - Pozvao sam

(: ),y' (i) - Ui, - demantovali smo

LP +::i, - pjevala si

Kao 5to vidimo iz posljednjeg primjera, ovo pravilo valj i za prolirene efagolske
vrste.
2. U treeem ficu Z. r. singulara slabi samoglasnik se gubi zbog sukuna, tj. zbog
zatvorenog sloga,

crtr5 ks - pozvalaje

qt e - islaje

158

l-
'$
 Do iste situacije dolazi i kod dualnih oblika za ovo lice:

UUiWq+V)
a rakode i u pluralu za 3. lict m. r. ali onda karakteristilni sufiks
glasi j (!) a ne

Na primjer:
I tul.
t t..
tt|'' V't ttc) ty)
prczcnr
3. prczcnt sc ne zavrbva na dammu, nego sc produluje karaktcristitni
ski samoglasnitki znak u dugi (polu) samoglasnik:

131ui tll;- - Pozivati

(--t i, ,{i- - baciti

U licima sa sufiksnim nastavcima grupc UVU, IJU i UV daju dugo U, a tJ, UVI
i IJI daju dWo I. Na Primjcr:
'otx- 'JILY- it#- - 'tir.
J-y), - j*))
lt'- r'. -i-.c'-
-Jr- - - -
LH, -.nJ
4. Konjurktiv ovih glagola je pravilan, polto su slabi suglasnici postojani u pr+
zcntu, tj. voC su prcSli u odgovarajude duge (polu) samoglasnike:

?J;- i ai-
5. U jrsiru dolazi do skrativanja ,t"Uog ornogt"ttf"'

/Iil ;- Ui ..-.i
_rf - ?-l t-ti

r impcrativ koji sc izvodi iz njega dobija protailko hemze:

$iit'
5. U pqrticinr aktivnor slabi slglasnici sc gubc i namjrsto qiih dolszi kca n|}
nriia u grnitivtt:
t,,l';
Iil't ,it: + lt:
Ovakw imarhc irnaju iste oblikc za nom. i gcn. a ak' glasi:

kti ut')
Kada dobiju odredeni Elan on& glar:

,rrlSJI i ,;1|l u nom' isen' a u ak' ;rXf i ;/l,l

Za panicip pasivni vale sva pravila do sada iznijeta o pretvafanju i slivanju 'sla-
bih" glasova u duge (polu) samoglasnike:

3*t; 'vs g
159
 T

7. U Xsiw perfekuposljednji samoglasnik svih ovih glagola je t' (l) a u pre-

zcntu j (A).
- t - .t . t . .,
sil + e*. ,? ' ,-/t-

Trbclr t.
q
Akliv E5 (u, prrrrrtl
-
PREZENT PERfEXT 1.1('L t
plural singular plural singular *
$
r ri
)9t trtl
trl f..-.
vJ,t Lyt r. I

'o#:,
lrl

,.t-..-
,V*; teb
I t'- ,1., -
fyt
- |.rt9t Oy't 2' u. r'

$rLx. )Vx. t a-
trJt- br) bt) t .) J, nt.r.

i'i*' ,VY Ex
,t-r -
uf) - t-t-.-.
tn)D) qY:t 2. t. r.

lfii. avi; I t'-

tt)) oyt U,J (J) J. Z. r.

lmpenliv glasi:
t'i
Prrlic{p rklivni glasi 9l)
:
I
lt,-
Prrtlclp pdvnl glasi: ttJ{
Prsiv prezenlr glasi: eL-
-t
Peslv pcrfektr glasi: gct

Mrder glasi: .y)

Trbclr 2.
,O dcmenlovrtl
"f -
PREZENT PERFEKT
LICE
plural singular plural singular

.l t .- ,
t-oii .- 'l: l.
e;t t:-.J

t -. t -. - .ii
.-.! l. nl,f,
dt J! ,* L3.rr

99.. & nil

tt) IJ, e
i1
3. nr. r.

iii,
160
I
$
,i

t
'-a:) dr-r., 'J;) .:A 2. 7. r.
il
,J) 3. 1. r.
"F
.Jjl
",
Perticip eklivni glasi : JU
Particip prsivni glasi: ,f
-.4
Prsiv perfekte glasi:

i.,
Prsiv prczenla glasi: Lla
ti
rf
8. Kod glagola tipa -E , koji se uvijek zavrSavaju na IJA, uprrfektuzal.l.
sin . i pl. i 2. lice singulara ispada li'rlra 6rsllednieg suglasnika glagolske osnove:

,t;-, -";-: - zelio sam; bio sam zado

voljan

A +=! - srela si

U pluralu zz 2. i 3. lice zbog pravila da EJU daje EV gornja dva primjera gla-

otrJ ot4J-
U konjunktivu ovakvi glagoli ne dobijaju fethu, jedino 5to otpada (NUN) u
dualnim oblicima, 2. lica 1. r. i u piuralu mu5kog roda.
9. I na kraju, zajedniEko pravilo za sve "krnje" glagole da u prolirenim vrsta-
-
ma "slabi" VAV ( t ) prelazi u Je ( ,.S )

lll Gl't - raspravljati X AAl, - dozivati, pozivati

f'rbeh 3.
Akliv t') (c)
- zrdovotjiti sc

PREZENT PT:RFEKAT LICE

plur al sirrgullt r plural dual singular
-t ,
tt'J dtl Vt *: r.

o.toJ )vi rt'J

..,.. .) ,-
fit W;
t
*) 2. nr. r.

o.*oL )v';. dt- t*; a) ,rt'-t 3' m' r'

'...,,i
& ,Vi .FJ
,l
H.t W)
.. t
*) 2. L. r.

JEJ 9vJ tdJ ue) *t 4-) 5. 2. r.

't 1. Udlbenik arapskog jezika 161

 T
ii!

Pasiv perfekla glasi:

-i-
j (uslovno)
$

Pasiv prezenta glasi: ;j_ (uslovno)

lmperaliv glasi:

Parlicip aklivni glasi: .Gtj

Pailicip pasivni glasi: .r;-, (uslovno)

Masdar glasi: ,JlA

Nautite izreke:

.\5\'ot*;-'t \ s. i':,*- - Ide poluko i biie (stiie) prvi.

,Uv3r p niac.ir;dil - Planine se ne srecu a nrci.da ce se sresti

ljudi.

162
errnrpsgT PRVA I-EKCI.IA

MoDALNI GLAGoL - 5g
'wraiava znalenje 'lsqirl-o-lto'-sko!.9i' Za'
Ovaj glagol upotrijebljen kao modalni
visna relenica u konstrukciji sa glavnom koja po[inje ovim glagolom obiino se vezu-
je vezrikom ; 'tos, ali koji se desto ne prevodi na nas jezik. Ovaj modalni
-
glagol se, kada se upotrebi u ovoj sluZbi, nalazi u perfektu ili prezentu i dolazj ispred
osnowog koji se nalazi u prezentu. Primjeri:

.ujtir it - Taisla, skoro ga zaboravih.

liq.-'l'*'4-1r 9itf u - Samo Sto su se kola pokrenula, zaeus-

\tv_v:- mo neki glas kako nas dozjva.

i,L'rV
(J; ll
a.
L'
'r;tr! vi - Samo lto je spustio IaIu, sinu mu u
t '! tl-
+"r '|ti #) "r
glavi jedna Iudna misao.

,sli,f rb- lF.b;-*-lt - S*9 lto.njezniju

prelao nekoliko koraka,
kako puze medu
:.4j!r J;. +s ,_?r H*l,.
Ovakav odnoc takode, mole da se iskaie i konstrukcijom .. . ,11 U
"3
Primjeri:
Samo 5to je stigao
,t; it'6 *cF it'Jrt'b:yt - ma svom djaau.
u dom, potrea pre-

. ta .
'{Jll J - - ,- - - ..1
U- Samo 5to je to rekao, izade ljur iz
U;:rij {r d-.4i d6,.rl
be.
so-

a-l
U istom zralcrrju upotrebljavaju sc i izrazi il t;,4", ili . Prvi izraz se

upotrcbljava u gtagolskoj
_-:t:l:
reEenici, a drugr u in',enstoj,
,1:#'
i tada imenica treba da se na-
la2l U 8ieflUw.
*-
/, e'}.*r+$J- - Cim otvori usta, slaze'

'iit # ( e) 'Ptll t:* - Samo Sto je stigao. napisao je pismo'

163
 fi:95B'^HllYt:lH-','J - fuJr 'di;J1 1ju;J1 I
Da bismo pojadali radnju glagola, tj. izrazili njen intenzitet, posluii6emo se ta.
apsolutnim obi-tklg-gl. Ovaj objekat nastaje tako 5to se masdil: odgovarajuceg glago
la stavi u akuzativ*neodredenog. vi{a posliji glagola. Uz apsolutni masdar mol" a&i i
pridjev.

i+ q - Razumio sam ga vrlo dobro.

-
W*l c^ii*111':i,;t-JJf u - prilu, a da ni-
JoS nisam napisao neku
,!-:... 1. t sam potpqno izmisto,njene lilnosti i
Y]1Wt:;tj dogaai;e.

;;\t 9t;*Ui t$:i,j- ;'et*St iia:- posljednjih godina jugoslovenska indu-

-
Wi'it strija veoma napreduje..

Upotreba apsolutnog masdara je veoma rasprostranjena u knjiZevnom jeziku.

Uzvtct - otrtl e:?

Spomenucemo samo najle3ce uzvike.

lj - Uh! it;:16 - Avaj! Kukut $-,\ - Eto ti! (plus

odredeni {rrrliy);
u:t-; - Teskotebir u;:i - Evo ti olovke!'
1

+at
j ilUl - Cuvaj sel (plus 4. )t
odredeni akuzativ: 'lh; - Ovamo ga menit

3 lq - Cuvaj se lijenosti!) - Takorni Boga!

ti. ti - ol c'i
*
- Hajdemo! o_P- - Damijeznati!
4
:l

gl.i - Daj! :!l.tt fl - Saluvaj (me) BoIe! }t

{
ii ,t ; - DodilHajde! flr ;G{ - AkoBoeda! *
Y{.;'ili i.t3-53 - Polako! dt ir:U - BozEmili!
: ...
c-:, C - Dvan_a li je! (plus odredena imenica u nominativu. primjo:
tilufr ;.1t Dvan li je Eovjek nas profesor!
;; -

i64

,t
{

l-
&
 c-3 lr+ - Rttav li je! (korstrukcija kao gorc)'

U ime Boga Svemilostivoga

pn-)i f')i +ll'p-, - Milostivoga! (eulogija).

A',$'e; - Bos bio zadovoljan njimc! (eulogija)'

a - -t a
BoS mu sc smilovao i spasio ga! (culoeija)'
)lr t a-Jt 4)l . )4
I -
...rq - Upomo6!

Upomoc (meni)!
,Jq-
it)u. ,- Upomot Ru5diji!

i)t; j'kill ;; - Cuvaj se razni5ljanja o tome!

NauEite izreku:

.,;;? gn'i! Btagost ie ktiut

-gvozdeno roto otvqro),
v
opskrbe (LUeW riie|

165
 errnorsET DRUCA LEKCTJA

"SUPIJI. GLAGOLI
-
3i+')
Glagoli Iiji je srednji suglasnik ornor. ,,8;l'l ;p "stab" spadaju , j;!l ,,Iuplje.,

glagole. Po5to se u osnovnom glagolskom obliku, koji je kako smo rekli u stva-
ri 3. lice mn. mu5kog roda, ne moie vidjeri o kojem se- slabom sug.lasniku - radi, zz
pomod ce nam posluliti prezentski mali ili masdar. Ako je prezentski karakreristilni
anak damma onda je u sr'edini osnove VAV, a ako je kesra onda je srednji suglasnik
JA. Za "luplje" glagole vaie slijedeca pravila:
l. Glaggli---koji u prezentu imaju karakrerisridnu djgrrtu-y.ryrl*lg u egge-
jer jeHE duro Alir.jetoaleea
lo-lr.r]ogt:gube slabi_suglasnik (vAv u srvari A,
dolazikratkoU-damma.
-*.
li - l\' (u)
- rekao je - d, E i, uf - rekli smo ,

ClagolJ koji u pr_ezenru imaju karakreristidnu lq$g*dilru u perfekru umjesro

aoUffii-IlGru. '
;; -T" *-
slabog suglasnika, koji i"Jixao u zarvorenom slogu,

iv-7 (i)-iei- -; \

( Jr" ) o7 - iC (a)
- bojatise - q; - +"" - bojata sise

2. U pasivu perfe\a potrebno je drZari se pravila: i

,'
f-(- uvl ='i

Tako od: 'Ji U - re6enoje $

-;i:- a* - : uJI ='l

-t
e [l, - prodatoje

3. U pre*zenrujshbi suglasnik postaje dugi (polu) samoglasnit il (r, ) ako je

karakteristiEni pry?glrls!!_-qEk daunra, f 112)ako je prezenrski vokalni znak ferha i
,
(r,5) I afoie prezentski znak kesra. Na primjer:
:,l

JU (u)
- Bovoriri - Jr;- - $,

166 fi
&
*
 ult; (a)
- bojati -
se rJtE

tq (i) prodati *
-
U pasivu dugo A iz perfekta ostaje nepromijenjeno:

L!
4. ft i
jusiv (skrateni naCin) impeggv vaii pravilo o -skraCivanjul dugih- sanp-
glasnika tj. slabih suglasnika, kada seiSdUbB1g(;gXule:
,
w) P 'l;
-Recii

e - Prodaj!

lmperativu, kao Sto vidimo, nije potrebno protetiEko hemze.

* ._-I glagolske vrste "Supljih" glagola

5. U participu aktiva slabi'suglasnik zamjenjuje
hemze sa polu n"oiiocenx
,J:I;
$6 - koji govori

g.v Uq - kojiprodaie, prodavac

6. Ug1t9.ry pasivnom slabi vAV prelazi u dugo il bt a JA u dugo i

(g:) . Na primjer:

a6 (r*)
?u

7. U proSirenim vrstama
-&.LtIlLLyl slabi VAV i JA
ostaju:

'J'; - - !)'i-
- mnogo govoriti
J5U - - J:-Q
- pregovarati,
JF -'lS'P- - govoritinapamet
., tr-t
G- - C -'narediti da sc Proda
zakljutiti u" Jr c prodaji
q - - eq -
U IV, VIl, Vlll i X vrsti slabi suglasnici se u 6rfektu kontrahuju u dugo A' ri
dodaju na gJagolsku osnow prve vrste karakteris" prefiksi. Na primjer:

JU3l - uariostavkt( (ali JJ;il tt

U prezentu Vlll vrste ostaje dugo A;

lzmjentl
-

167
 T

8. Masi-ari IYj -[.g.blika dobijaju kompenzirajuce "Zensko" T zbog stabog kon-

sonanta: ( ell y4 )

afl * iur ivl.

rit'i;'|
a.[
a\tt,*
Trbelr l.
Akliv aJ6 (u) govorili
-
PREZENT PERFEKT LICE
;il; singular plural singular
tt'-i t.t
Ott) t;tl El; CJ; l.
'bli \
;l
9YJ-- Ut*t
2'-
H \j,I, e$ 2. m. r.
$
- tt
ti*- ., r2- ,- .t,i
\
t
:,,w .)f- trjtt )6 LJU 3. m. i. rii:

-)-
v 9Yr,
'iY
t- z ,?l
,P *li c-li 2. L. r.
I
.JIJ
l--

9!r- \ 2'-
q* JP ti6 i.JU 3. L. r.

-L; *
Pasiv perfekt glasi:
, t:.t
*
Pasiv prtzrnta glasi: d \rJ 1

lmperativ glasi: ,",r' ij 'j; t;

Jr.tZ 1 t
)j ni
i;

Perticip ektivni glasi: u -

L,ll' 02

Perticip pasirni glasi: .r.

qp ti *
i/l t
) ,.3
Mesder y'asi: ot
Trbclr 2.
Alllv (ir)-lr- (r)
- phliti rc
'
bojati se
PREzENT PERFEKT
plural singular plural singular
t
jln' -. t
..ll-l
-t
q t.
, --
;iu"' iu; .2>
t- q + 2. m. r.

jiq *!\;; rru 6t; ;t; J. m. r.

-.,:'-
'tlx ,-t1
t-l; 2" i.
"h !-.r> r.

. I --
Jt^i '.a> E;I, Jt; 3. i.. r.

168
 Imperativ glasi: q
l.,r 1
Perticip ektivni glasi:

Mrsdr ejasi: Js,>

Trbclr 3.
Aktiv jU (i) tii, hodrri
-
PREZENT PERFEKT LICE
plural dual singular plural dual singular
t
ti tl ,;.
vE _ e)t l.
t ,.1-.
t'-
itt'* it'E la21 a, 2. m. r.

it
)u. t- t:)v !r tv 3. m. r.

,t ,-lu
oE 9t-* ctt: LaaJ.
Q4 2. t. r.

-a
it; it",-J
t'- O7 lr-l \- - -l -
-))\, 3. I. r.

Imperaliv glasi:

Prrlicip rktivni glasi:

-t.
.
Masdar glasi:

Naulile izreku:

'iit'| *i'ir1i:' ;rs(i ;i - Konte se povdo pohlep smonii mu ff

tovjehost.

169
 t
I
EETnnTSET TRECA LEKCIJA

DEvERBALNE rMENlcE*- Cu,ilr d,rfid - ,Fi

Uz pomoc posebnih obrezaca izvode se ,.*"; {agola I vrste imsrice mEB,
alata, oruda, vremena, nalina i zanimanja, Kod pidiienili-vriia ovakvi imeniiJ se
izvode pomocu participnih oblika. Ovi obrasci za izvodenje cieverbalnih imenica ola- .;l

klace nam sa-vlaifivanje leksike.

r. lmentt{micll gt(;JriU-i rvore senaobrazce;

t,.l-
,P t
z a l.
&1"'

Na primjer:

- pisari
- t.2-
".5
"2 (u) +lu - biro (urcd)

* (i)
- sjediti ,;J.:.n - skupltina

S;; (u)
- udi fr - daz

+j (a)
- igrati U1 - igraliste

|5
L'
(u)
- kuhati '#1 - kuhinja
L-
(e)
- sklonitisc + 'l* *
V ckloniSte

U nckim slutajevima, za ta fierna pravila, oba gornja obratra mogu primiti tens-
ko T.

-,.,1; - lkola
t3'il
- rtrd

W - ftamParija
biblioteka, kniilara
'1rk -
2, rmnnr*ffi {Y iuU,l idu na obrszcc:
'fi-,;tlrr ty _
i) lmenice izvedcne iz glagola.

170
 ;S (i)
- Eistiti i*, - metla

'i? (u) udarati 'i;,

- dekid
-
(e) otvoriti
e - 1u+ - kljuE, otvaraE
'r;. (u) strugati 'r't turpija
- -
i;S (i) - mjaiti 6le - v,q.a

3. Im.qFil;il ;;lt iU:,| dohrnaobrazac;

Jr.iJ _

jtb (i) - letjeti t\:! - leta6, avijatiear

.--.et (i)
- rezati,
komadati
J\5
Ys - mesar
ilr"
na ovaj obrazac se tvore i na-
Uz pomoc karakteristiEnog Zenskog nastavka - I
zivi malina i !p-By3.

(u) hladiti se ;'tl; hladnjak

)J
- -
(D
- i6i o.l?
- automobil

(u)
- vu6i orl t * traktor

4. trncnict kot lsloarju n*in noiS irtll.r"ar i rd.1b dolaze na

Lt-' G) - hodati 'rj]. - naain hoda; hod

Jt; O - ,ivjcti ''1 - naEin fivota; fivot

Ovakvi oblici sc upotrcbljavaju u spccifilnim misaonim konstrukcijama, kada

Iclimo da poredimo ili odredimo blile neku pojaw. U takvim slulajorima ovakve
imenicc stupaju u genitivnu vezu na pololaj regensa i uvijek sc nala"e u okrr'^1irr.

{+ e+.{ *
.r-!l Hoda kao lav

'*
+U(jt .H- - Zivi da PreIivi.

171
 .?

IREALNE POGODBENE I i,s-l,li;4li

POTENCIJALNE REEENICE

PoSto se ova wsta pogodbe moZe odnositi salno na pro5lost, to 33 kolqlgiTJ-

nog
-
vemika i t -J I
kad bi, da bi, dolazi neko.+ prollo vrijeme (perfekat, plusk-
#
vamperfekat, fr4i{;,,5i.r1. Proslo vrijeme se, po pravilu, upotrebljava u obje reteni-
ce=lp-ravno.i GpoOitza) i zavisnoi (protaza). Kondicionalni veznik nalazi se ispred
glagola zavisne rodenice, a.uprqyl1,3k!{13:!-*nitu' ako se njome ne negira'
ggginle_"e-zniko-mlrkoli s. ramo pon.ti?-pi-Cvii"ill na srpskohrvatski
jezik
rjedcom "to".
Trbele slrgrnjr vremcnl

zavisna retenica upravna relenica

perfekat perfek at
JUSIv perfek at
pluskvamper fek at per fekat
fekat nt

Primjeri:

'{u:';rt';)trL - Kad bi bijeda bila Eovjek, ubio bih

(poslovica).
te

. - t . .- t | -
J.U; .' "[.ir o\it ] Da sam Zelio, to bih i uradio.
-
tu,-J ;at;s *;t'l - It3{I..9l ovo osjecao, t1,.!13o _b_t_{1

;Al JL\.hii si odvojen od fivota.

,3: o;;l uri. - Da si me bio obavijestio, doSao bih.

Ako je upravna re*nica ng3!iy!a, onda se veznik+jedca ne mora_tori$iti.

u*y'rlir i;;p<ttlu,#') - Da si me razumio, ne bi dollo

nama do nesporazuma.
medu

W J'f. U;r:''tr[ ; - C"L_!qg-bi i on bio, ne bi (necc) nas

prepoanao,

Negacija mole biti iskazana u zavisnoj reecnici f it - U sa jl iza koga slijedi

perfekat, imenica ili zamjenilki sufiks i rjelca J
ispred apodoze:

il$;)r U-\ U.lig+ ir_ - ?a nisi dosao, nc bi vi<f,o taj sudar'

CEill *UJ;1J7Y" - Da nije Arapa, rrc bismo nati zt

-,;5jt mnoga grlka djela.
*.ir!r
a-*Jr z* L'tia !:\i - Da niFtcbe, n4r.Ntb bft oulj
{ad.
U;j'e:yV";ei - Da sam je ranije poznavao, oti5aii'b.ih.

172
 !?'" A:iii ;;_1;iiiiy - fiil L$X oJii"ll'"0j""[Ju'lt;
( i<o ) e>G F + lupotrebljavaju misvak) kod (obav-
' ljanja) svakog namaza." (HADIS)

lza kondicionalnog veznika, kao i u upravnoj retenici, moZe se upotrijebiti Xt-

dalnje vrijeme. tvledutim, arapska gramatika ne prihvata ove reienice kao Eisto kon-
dicionalne:

gn-i 4-\E)t \3 - Student je poZelio (kad bi) da uspije.

a' 22'.,1
- -:
? iii'o:i J+'t;}' - fljr}"fl:il,:* njih, imao (naIao)

Ako iza kondicionalnog veznika slijedi jggqlca, onda se izmedu imenice i vezri-
ka ubacuje Ji _ Ji,j . Primjer:

ix-1i:- VJ53;Y l,-+ii vpiiiiJ - Da. su gradani pomogl,

desito.
to se ne bi
1i -il -
" .
._.{4.5f r- :,it .; Da si me upitao, razumio bi.
e-urrr -
Napomena: Treba razlikovati
;i od 'l ; - makar:

4"li i i/' +' Trali nauku, makar i u Kini!

Odgonetnite zagonetku:

1r

',F'e,;,tr - Slade od meda,

t..tt. t-tl
.oo\-.o)t d Pt teie od olova,

*
rr;-lt p $+ Y ne prodaje se

e ";!ut C--,- ): i ne kupuje (neiel ga kuPiti).

*
* (iflt)
T

li
I
i 'l Zbog vcznika J koji je ovdje u uzrotnom znaCenju, prema shvatanju arapskih grama-
tilara. glagol se nalazi u konjunkrivu!

173
$
EerRoeser EervRTA LEKCIJA

tt"

DvosrRUKo NEpRAvTLNT GLAGoLT ii;jst,.J6e'T1

$

Clagoli koji u osnovi imaju dva slaba suglasnika nazivaju se dvostruko nepravil- $
ni. Za ovakve glagole najvafffjaJ[iijedEa pratila: -
l. Za glagole koji na prvom i trecem mjestu u glagolskoj osnovi imaju slabi
-
"vAV" ili "JA", tj. za polupravilno-krnje glagole t'i:')'Xl iai 1 vaie pra-
vila koja su iznijeu kod polupravilnih i krnjih glagola. Zato ccmo odmah preci na ta-
belarni prikaz konjugiranja jednog ovakvog glagola.

Trbele l.
Aktiv C: (i) upravljati
-
PREZENT PERI'EKT LICE
plural dual singular plural si ngular

..t t-
J-Ji v)i "l)
r'

jtl;
:1.
iq! ...J f')) 4i t
{1j 2. nr. r.
.,
J);- qj
iq! ,!- $; Cj i. m. r.
# lEl, il, flr HJ 4j 2. i. r.
'A iE! "l'
cj lz'l -
U' 4s 3. L. r.

Prsiv perfektr glasi: ei

Prsiv prcunle glasi: j;-
lmpereliv glasi: ,J - tl , azai. r. /
Particip aktivni glasi: , Jlj
Particip pesivni glasi: ll
Mrsdar glasi: '"li
Napomena: U- ilnperalyg ovakvih gladola dodajemo na kraju,
---9-JHA)*zboe
i prepoznavanja.
lakSeg izgovora

174
 2. Za Sagole koji lajgq-9,1 i- tr$em mjestu u glagolskoj osnovi imaju slabe

suglasnike (itt'tit Janl I va.Ie pravila za "krnje" glagole. Ovakvi glagoli se

mogu nazvati lSup!g:If:rj{. ISlabi" suglasnik na drugoqr--rnjS-tu, tj' u stedini*-- ne
mijSda_se. On ne podlijele nikttm lqlS5lim -ep-gleg11.

Trbeh 2.
Akllv e; (i)
- pcci

PREZENT PERFEKT
plural singular plural singular
t-
qt ,S_-t-l
!T t1" i
qJ4 s), ,.
t.
otts '.t, -
9uY
r
6-ts f-v 4y $$ 2. m. r.

',- tt.. t.-i

otH )w. f; t)y uy
t--"
6y J. m. r.
)-
,i 9uP - i'-
JF ;i,.
LltY
-^
!dJ4 q$ 2. L. r.

ttY- y\r-F 6P?'- {JY

;-. i
vr L" 3. L. r.
2

pl. 3. l. m. r.; pI.3. l. I. r.

?rCv perfektr glasi: -

6y
t, t ltt
')y ui,
-,.i'
Priv prczntr glasi: &A 33A UY'
,l
Impentiv glasi: *l t'ii{ :
J-v"

ri -tr. ri
ulrJlr
I
Prrticip rldvni glasi: )\4 otsw
.t
t

Perticip pedvni glasi: jp -t.

oY* ttx ?
OUJj,r-

i Mesder glasi:
;. peci peenie
f -
3. Gtagoli sa po&t1im ! , ili hemzjrano
L

i
kmji glagoli, taffie
*Eoffia.
po,fujeZu ranije iznijetim pravilima o hernziranim i kmjim gla-
t
(r) dodl
Trbch 3.
",l -
PREZENT PERFEKT LICE
plural singular pfural singular
--i t -t
-t:.
Lrl l.3I t.
.4\r
t .t
- tl-
oiu iu:l, jE .:J
l'
I
| -l
I ?-.-l
f.$[ 2. m. t.

175
 . tl _i- -l -t
oru- ir;li .C! ttl t]l ,;f 3. m. r.

- -r- qqt' - -l'- -t -t t -l

L.:-r .;ii 2. i. r.
t.l:l tJ I

-'JU-t- -i: -t -t . -t
eqb Ll-''
1.-l 15l c--l 1. L. r.

Imperarivglasi: (Ur:t)ri-l
-l li +jl ;EJl
Perticip eltivni glasi: sT llT te. ili ak. pl. m. r.) ,jjJ
Perticip pasivni glasi: 'C-U :r;-1, .rqrL

Mosdar glasi: 'l*,

4. Ima hemziranokqaiih glagoli, koji za razliku od gornjih imaju hemze u sre
9I. Takvi stisoii u-p.rlfuu-U-nperaU* gqtr hqt,:g. g
Trbclr 4.
Akriv ul: (r) vidjeri
-
PREZENT PERFEKT
plural singular plural singular

-i
ttJ -t
tStl Eil; - -^ib l.

otJ 9uJ
.a
tsl i.t; *.t; ;.t: 2. m. r.

iti;- iuJ. G;. d; qlj ,sl) 3. m. r.

-.-1
.JJ |uJ ct-l rtt: eL qt; 2. Z. r.

J-J- )uJ 6t i.l: ul; Ll: 3. 7. r.

Pesiv pcrfekle dasi: sl-)

-t
Psiv prtrntr glasi: tsl
Impentiv glasi: tzi-i uJ - tii tSt - ,-f)
t--l t
Mesder glasi: 1r) )

5. Ctagoli tipa lupljehenrzirani 517t --\4:11 koji na poloZaju drugog suglasnika

u osnovi imalu slabi (polu) samoglasnik a na traiu henlf, bice predstavljeni glagoli-
ma iU (u)
- biti lo5, rdav, ;U (a)
- htjeti, leljeti, i . U (i)
- doci.
i

176
.:
 I abrla 5,
Aktir ic (u)
- biri ro5

PREZE,NT PERFEXI t.tcE

plu ral dual s ingu la r plural dual si ngular
t t-, , ,i ,11 t
ir,
tP v)i iSt l'
- e),1
t ,
i.
JtrP
t'- t- ,-- | ,-- .2t t -l-?
lost
, jje-t, t. m. r.
slc2J csa V
t,'-'1
JtlP- ,t'
9ttt-t-
r- ' t.
.r)
I
Itso I;V iu 3. m, r.

,tP
: , ': ,.r' ,'-
)"P - , )'- ,t-i t
wt4t
,.lr z'zt'
rr 2y
l)-1 ;it9J t3) tl2t
l'-' t -
Liv 3. i. r.

:t t
lmperativ glasi: .v (i. r.) e)- ost
1-
Pariicip aktivni gtasi:

Masdar glasi: tr-t

I'sbels 6.
;A (r)
- hrcri

PREZENT PERFEKT LI('E

plural d ual si ngular plural dual singu la r

t -i l; .1
1.1 ' ljl
'

i t ,1'-
J9r \.1!
..r' r i.--
e'rr u IUl:- r-
- t. .,',:-
,. I lr
.rr. Ui 9r'L! e [-li
t)L V

iE .il;E - ,tii U- |i--. j;

)
iE u;G ,IJ
-- U,(,

lmpereriv glasi tj azai. r. r.iU

Perlicip aklivni glasi: ti.

* Mrsdar glasi:
fl 'ta-
*
*
il

12, Udibenik arapskog jezika 177

 -X'zbcis
7"
A ktiv ,g (i)-dofi
PREZENT PERFEKT T,ICE
plural dual singular plural dual singular
l1 '-t
g !r
r5-.
l.- .
: +
:
ji.#
-t
iLh"-
l--
t# 2.m.r
l'
t
3t* ,u".i t- rr)v I l-
rL> J. nl. r

;1 eLit' ,:; tf-. 2. i.r.

r+- ,s
:
l-- -
LJtL> -1. Z. r.
-rE
t.
lr- 1 .
'H ''t-'
Particip aktivni glasi: rti
Mrsder glasi: t Ll! ( 1.r-1' 2-t-a, )

6. PodvosrruEeni glagoti sa poaetnim slabim VAV-om ( &l.jli- JUti ; konjugi-

raju se kao podvostruEeni, a u prezentu VAV (, ) je postojan.

Trbclr t.
Aktiv i3 (j) - voljeti

PREZENT PERFEKT LICE

plural dual singular plural singular

'--i t-l ,
)y-41 u3) J\i l.
z -'-
,st>y 2 .-1.-'-
9r,
t-
ti-- fi*
t , -l-.
L- )) - eti 2. m. r.

i !--
,l:ty- , t=--
9l't - '
t;_ v\; tij a-
)t J. m. r.

;t:,;i; )tT; b-"i

l1..
J).,
-
t--r-.),
, .
*it 2. L. r.
1.. -.- ..12-'- t-
O))i 9t)t >
-.-
t)), Gi; o)t 3. l. r.

Pasiv perfekla glasi: 3j d

.,
), lt )
.)))
- nastalo

Pasiv prezenta glasi: iL .,

, . .' i..l-
o))y d:r-1 d)>,
Imperativ glasi: 3*J n ;zaz. t. c;rj,
.. - -l
I rlr (:S i:ir
-r-
Particip ektivni glasi: tlj o)>tt ,rtitj

178
 Prrticip psivni glasi: sr"i ;$:\y .iltt\:;
glasi: ' ,i - ljubav ;it
'
Mrsder ( \:a la, \

U ow vrstu nepravilnih glagola spadaju i frcdvosrruieni glagoli tipa (a)

- 'biti Ziv', koji moie da glasi i ;r- u perfektu, a u prezentu [i1 .

"

NauEite izreku:

Y,W,)l,t"f it')t ,t
g$t Zajedniltvo u miflljenju vodi ka bprov-
- nom milljenju, o ujedniltvo u pos-

$*i Jtsii+Jt GtrAti jedovanju ko sukobu (nemiruI

I
12, 179
i
x
EETnopsET PETA LEKCIJA

Jos o AKUzArrvu - bbllt rJtltr.rt(tt olh

Va2no je znati da su se preko akrr,^1ir" razvile razne prilo5ke odredbe za mjestg,
1a1rrr i_yM:!re i ryI!_ryl$lozj. O ovakvom naeinu gradenj=ff;iioea] pri.ieafoga bice
joS govora, a ovdje 6emo dati samo neke primjere, da se @sjetimo, o naiinu upotre-
be akuzativa. :ll

i;tt|,>jv - Putovaosam kopnom imorem.

Uu !q;'i t:Wt, - Docekao sam ga srdalno.
,f [ ;j)li ?lt q ,k
- Radio je tridana na sajmu.
a) Akuzariv jos ima i posebnu ulogu u graderilu glagolskog priloga sadarnjeg (i $

Fnekd.g,olJggl, r*. 'JUi. :: rapskom, "ri o,or*,1. ao.nii.;ilrlj"'.;"-

_1,.

'&
kode se akuzativom Cesro lamlenjfrefial instrumental ili genitiv: x
'ii

*;j.lt;. r33r rii : ZeLsi Poflonio sam ow solju koja je puna

'; #f - ffit"o medobrim.

b) Objekatski akuzativ ostaje i prilikom upotrebe masdara umjesto aktivnog
glagolskog vida;
,! .. .. -?- . l-r ct
V)t t#
+lt q.,4i - Imao sam silnu lelju da im-qlr=4n lek-

"l ,or*"l"se mosu nati dva pored drugog, ali sc obadva ne

mogu prevesti tim padelom na naI jezik: "*r-,,r:]:"n
'frf i*:;
i U". - Prodali smo Muhammedu kudu.

g) Kad Zelirno kazati da vr5imo neku dg-Znost ili se ngtim bavigto upotrijebite-
mo akuzativ:

,ti?t # qqt$ [rl - Radim kao inlenjer

bila.
u fabrici autome

*-y *,6 * :6 - tmenovan je za lerijarskog sudiju.

U6>treba akurativa je jol rasprostranjenija i raznovrsnija u klasilnom jeziku.

180
 ADMIRATIv - q;i;rfi*p
)
A{mirativont se iskazuje divljenje ili iudenje. On se tvori tako Sto se odgovara-
juci pridjev pretvori rr lbrmu IV glagolske vrsl(, a zatim ispred nje stavi zamjenica
g -'5to'. Npr.

FIU - Dvan-nalije!

;-;;iU - Cudrn-alije!

Ako pak uz adntirativ dode i -!-menica, zaptavo ono Eemu se konkrelno divinto.
onda je takva inrenicagvljJ!iglsqgia i nalazi se u qkuz?tiYu.
iLlt u.ii V - Divno li je nebol

;>t.lirr 6;l
u - Uiasne litame!

Uz admirativ mogu doci i zamjeniiki sufiksi:

'c;1u Divan lije (on)!

-
tl-iu Divna li je (ona)!

Pridjevi koji se opisno porede imaju i admirativ opisan. Ovakav admirativ se

gradi uz pomoc elativnih oblika pridjeva - '*i ,';fi ,'ll ,'Jl i zamjenii-
kih sufiksa odgovarajucih lica.

vu.3Jl v - Kako je bijell

iu? 5iu Kako je gust!

-
Rjedi nalin formiranja admirativa je uz pomoc imper3liva IY gle"gq[kt vrstc i

prijedloga !
koji ide uz imenicu.

QHI - Lijepa lije!

oJl RuZan li je!
-. (-' -

uzRoeNA RECENICA - i*lr i,-r.r^afr L|i

Ova vrsta reienica vezuje se za glavnu uzroEnim veznicima b) jer

jt.t L:, ,+'A - zato 5to, s obzirom na to da, i !l - jer, po5to,

'bl
:
Ako se uz ove vezrike, i^re" !l , nalazi i konjunktivno ii onda 6e u
gtagolskoj

retenici glagol stajati u konjunktivu, a u imenskoj subjekat u akuzativu, ali ce tada

i,f gtasiti jf .

181

i
 ?\t rrY4, u\.;;;t,-1it ** i - Nismo bili rta prcclavartju, jcr jc voz
zakasnio.

(.f>u"1ii .*>\t")A+g obzirom na to da PutujcS, sutra sc

- Sneccmo vid.ieti (srcsti).

S obzirom na to da zauzirnaju razliEite

-
stavove, dvije strane sc nisu sfx)ravunl-
-je!g: .:T.","i*]-,i,
1
.-.. \-i ,

Po5to nc znai tti5ta, nccci poloZiti.

-

..,,,
4:\,

,UV r-, |t;*LL! t*iu tuJ.>.,

U-\-i
t2- --'.

lU;At d,,'^*ti Lri'-'t $,i;;i,r-

Sala

lJila bolniiarka u sobu kod bolesnika nacl

kojim uskorg treba da se izvrli hirurlka
intervefiija. Zatekla ga je kako spava
dubokim snom. Probudila ga ie riielima:
Proburli se! Hajde, probudi se i spremi se da te
uspavaju!

182
EeTROESCT SPSIA LEKCIJA

PRILozI
- i:.P\
prilozi se dijele na prave i imenitke i ne mogu se, za razliku od nekih priloga u
nalem jezjku, komparirati. l"11gttS]i-pfilszi se obrazuju na sljedece natine:
a) stavljanjem imena u,@t9qg!Lg!g4ly:

,\lJ .,Y - navece

I -?
-* - mnogo i '? - testo, mnogo

b) uz pomoc prijedl-oga:

-a; S - uskoro L;J,{ - ujutro

ovdje cemo iznijeri najvaznije priloge podijcljene prenra naiinu uJrctrebe uz dje-
linrii'no ilustrovanje.

Piilozitzvrijeme
- ,V)l Obb
i+i - uvijek ', kada?
-
'Ufi stalno _ jure
-
V+ - kada, poiro ';r!-_
.lYl
I

- saoa
. -l-
ii - surra
*t ,
to - tada Y'; - toga dana

-*i:-i;
'-'rl- ,- r.-- t"i--
.;rl: o\;j !;jUi) - Kada sam stigao nalao sam ku6u otvo-
renu.

Prikrzi za mttto {:it<ll \lrJb

+ - kada,edje 'jl it - kuda?

JIU-+ Do5li smo na fakultet, gdje smo nalli
' - svoje kolege.
?riktrirlmjeru
-
,tqt ot.h
'tr;f *,rogo $f - toliko \t- - malo
-

183
 Pribzj ze nalin lltrJl Ot*
-..2 \'-;
.
- kako?
a-\
- brzo
a.K - tako I._.-__i__r
ta ) r- osobito
__':._
\^.t" il - 0os) od
- svi zajedno
IL
- wlo ili - sam (Na primjer: 'l':.}; - ti sam; ide, uz
zamjeniCki sufiks)

,Fs$ I - Nisam te vidio (vec) dvije godine.

ISKAZIVANJE GLAGOLSKOG PRILOGA

Pravih glagolskih priloga u arapskom jeziku nenp, ali se tzv. JWI (al-hal
masdar u akuzltivt| kada nije u pitanju apsolutni ob
- a!'yltiv stanja)nXi qeodredeni
jefa[fp?6[ffiTa lezif
-EfoGkini
DnTorima, i to obitno sadalnjim. Prema tome,
elagolski prilog mole biti iskazan na sljedete naEine:
t. P.g1ic!en:*$gqt bilo koje glqgolske vrste, koji s stavlja u -!go(tq(lg=u
akgliv. Na primjer:
qi \E C*li - Citao je Fethi knjigu stojeci'

j ;4tt it; ': ii - sjedila je veidad u parku crtajuci.

")et
uAu w.c.;.*;it _ kome je sosrima
ffi.[,::H.,:
Kao Sto vidimo, 23 lezlil6u od naSg jczika u arapskom ovakav glagolski prilog
ide po rodovima ( JIJ i C-iJ ). Kada je pak sqb,jekat neodreden onda parti-

c,ip u sluZbi priloga dolazi ispred subjekta.

'P tfU. O,q - Prislo mi je (edno) dijete platuci.

2. SaiaSdrm-vrgrnspm, ali tada ovakav glagolski oblik otitno dolazip .n9L9C

dsggglcola koji se nalazi u plgue!0-v;emcou:

'S';l;'rt;tr JI tblJL: - Ulenik je oti5ao u Skolu noseci svoJe

,-+ ,., w. r--tl? knjige pod p3zy-hsm.
'.tl'l

$ ,vti+i}# *-* i;V - mfiije prijatelj noseti svoje dijete

ti*t #rt,$ iii; - Sjedila je Meha gladeclsvoju macku'

i.-- a, i lilnom
U gy3tyrmjlllaj-eyrma i rettnicu loja polinje vemikom.+.: zam-
jenicom pietodiie-o iaii gagolski prilogl
l
l

184 :!
,$
ti
 *u$tilav'p - Salih
-.Jj
je pogledao svoju sestru,=gj1ijlr6i
(a ne i "smije se"l).
'o-;);;
eii;wt i3 - Avion je nao ggrql

Nova reienica koja podinje veznikom j i participom aktivnim u naSem jeziku

prevodi se glagolskim prilogom:

|U-],''U}J C j t;V - Ustala je drZeci ga u naruiju.

Napomena: al-Hal se prevodi na na5 jezik Eesto i ovako:

oq\ ja.;t-lt "

;ii - vidio sam zene
!!o-nose ouske.

3. Clagolski prilog moZe se izraziti joi i proSlim vremenom ! veznikont ! rrpr',:d

drugog glagila t<ojije tatooe u proSlom vremenu.
t ,i' t
| -i t-."
L.A),rd ;-",t>9' 9r)l j2':;--'1, -
'l Kupio saln ga u earSiji (trZnici), plati-
5i ga zlatom.
-Guo
'\=E; !tr; i ' 4t ,\;; - sam u kudu-noseci drva.

I 4asdar u gegdlqd-c-npm,akuzrtiv:r moZe imati prilo5ko znadenje:

Li'Airt; *-t-: -
*Jl Oti5ao tu -Ug:g
od tradicije prazni-
ka.
odi &\ Cs 3 ,28|r*;-y -
*!
ebjarnjqyqlsci istinu i odbijajuci sva-
Ku lnslnuacuu'
t, 1i ' '' l:i1
.4-*:*'l'+ Nije doSao plaseci se njega'
i -
*
t ,l'A.15iKi jlisi'USt:*.il -.Trazqci
painjake, oni prelaze od mje-
sta do mjesta.
:

;i
L+;i ,)4 fil - Podigni ruku u znak proresra -G)rore-
I srujuei).
I!
t
I

Natrdite izreku:

ltur/f.l\t lv Jt it\ JA.\ Niko ne ostoje kako jeste (u svonr

iq,,I:t stqnju), niti je Cos bez promene.

 U
ti_r

ii

i
eprRoEsET sEDMA LEKCTJA

_ -';)f
PRIJEDLOZI os?
I prijedlozi se dijele na gaye-i t.eni_l-l-e. Pravi se, opet, dijele po naEinu pisanja
na spojive i nespojive (samostalne). Prijedlozi, kao Sto smo vec nauEili, uvijek zahti-
jevaju genitiv rijeli koja-im slijedi.
. Pravi prijedlozi-i
-a)
l._!ggi!]i, nazivaju se tako zato sto se pi5u zajedno sa imeni,com na koju se od-
nose. To su sljedeci prijedlol:
Y - sa; pri; u

*-r;ir oiir...
15 - Napisao sam novom olovkonr.

tl'fr *q, Onu, & - Pravni fakultet (pri) Beogradskog uni-

' verziteta.
-r2Ut, /;Vt Na5ao sam ga u Kairu.
- :

,l - zai radi; od
l
,-l$.{-'rlt)i - ku6a za izdavanjc Li
I

Jll,rl- - radi toga

Gtlt .lliit *. u L* y JL:]f \t - Zbirka ,,Rijefi koje ne umiru,, (od)

Abdu-l Vehhaba al Bejatija.

n - kao (ne prima zamjeniEke sufikse)

r:'t\t:.*t
Y -;lr',,b* - Covjek bez vaspitanja je kao tijelo bez
duha.

2. I:egl"lomoctrlni):
u;na;o
t' -
|ldt i LV 3 - Bio sam jutros u radnji. ,,

-#t
;WX - sreli smose na fakulteu'
}Eir.7':)ri '\:et Fsg - T:l1|r*jn ie napisao knjigu o pre-
dislamskoj poeziji.

186

,i
&
A
 od; iz; o
-
',5t'it u,i j;i - Uzeo je ovo od njega on li6no.
-i,
o))r)t't t-l- -:-
- al! Podigao je glavu s novina.
'-' il, -
Y 'l-
v1)l ;a --"t;-ii;,S.:-:.1'r , A - Covjek TgoAd" govori o knjiZevno

..."7t
J' ui:, u,t' C +rP,
1r'--'tl .1 . , -.-;,
sti uemigraciji adanejovori o '..
':::|+
( ii$ ) { Y.jo tr' ;q.';'1;ii - Skola je daleko od moje kuce 2 km

''- -
g- od. iz

.ibv'u'#it eEl i';n - Iza5ao je Ahmed iz fakulteta prije dva

sata.

na; zbog; nego; sa, kad, po; ovaj prijedlog se nikad ne upotrebljava u
* - znaeenju naleg predloga 'na, u', kao u primjeru "na fakultetu, itd.

*ij.*;';;4,,,';-Ht Jl'i--bl - Zamene put u planinu ie teZak idug.

4',,*ir.E:;l - Dohvatio je knjigus police

* *"'*i; - Kosa mu je pala na etlo.

* tv !-urrgrrrt - Medutim, odista je treci sprat visok

mene,
za

l.rE: ro .:l# J- - DrZan sam ti 15 dinara.

e-\ Jr l-) - Prekorio sam ga zbog toga

,r$!r -
t^lrlil *Z;r.i5
-at'-E
o1 - Milija mi je smrt nego da je vidim u
rukama neprijatelja.
Digaojujegzida.
\rlt*'aW -
,rb; - Navrati po (kd) mene danas!
lPt

dl - do, ka (prijedloe za pravac kretanja)

LUt*J\ - Itomeslicno

,il jl -
-- vt I rako dalje

b) Imentki prijedbll
Ovi prijedlozj su nastali od imenica njihovim pretvaranjem u diptotone i
stavljanjem s 6[rrz'tiv.

,.,rf - ispred

;'j - btizu

187
 e - sa; Tgo (Primjer:
*VJ, ergi - UUij.n je i pored svoje hrabrosti)
+ _ kod (primjer:
qtll -;:,i * Gla; _ Sre56emo se na uglu ulice)
si - pri
d - izmedu, medu
CYAtTViEiit:\ - Pomocpa-drZ1-k-r9$ (koji se krece) iz-
'#-At ,,. .
N\0,& .,tj r, medu 300 i 500 miliona u devizama.

'r*; prema, otprilike

-
{ , , * tri #lVL b _ odavde do vas ima oko 20 km.
'A.}Ljt3$Jfy-
'p.b\3lire 'i|icJl - rrarka delegacija se sastoji od 3 Elana,
i- lt .';f medu kojimaje i ministar za kulturu.

e;; - ispod Jili - unurra, unutar

6it - iznad itij - 'ua, za
irt; - lman ;t;l _ -Ji - oko
'& - poput, kao (Primjer: dtlilt :+
* A - u siruacijama slenim ovoj)
.-.rr_t1+
Mnogi glagoli koji u nalem jeziku zahtijevaju odredene prijedloge u arapskom
su bez prijedloga, i obratno. Tu nam ne mogu pmoci nikakva pravila, jer ih nema
nego se morarno osloniti na rje.nike. Isto tako, iz prakse se najbolje uci adekvatno
zaaeenje i upotreba prijedloga. Neki prijedlozi mogu biti i sloZeni:

g:\'d - osim, iztzev, a da ne

rti . trti c
,Y .)l - PrUe' all I Jr u,
lyu - kroz

*'". - bez

.:f, - blizu
-
Naravno'da ovime.nismo iscrpti sve prijedloge u arapskom jeziku, jer ovdje smo
spomenuli samo one koji se najtdte susrcu u svakodnevnoj jeziEkoj praksi.

NAFOMENA: sloreni prijedlozj postaju triptoioni u sprezj sa imenicom, sro sr vidi iz

gomjih primjera u relenicama.

NauEite izreku:

.ptit .,--r. f /Ft ,*rW ' - Preltutstvo je u bprovnom (miStjenju i'

govoru) o ne u lijepom odijelu!

188
CTTRONSET OSMA I-EKCIJA

roS xBxr PoMocNI GLAGoLI

rr) Vnogi glagoti poprimili su funkcije pomocnih glagola, Eesto izgubivSi i svoja os-
novna znalenja. Oni dotaze samostalno ili ispred drugih glagola i uglavnom se slaiu s
njima u licu, broju i rodu. Ovdje 6emo spomenuti sljedece takve glagole:

@ nastaviti, ProduZiti
_U. -
J[ U (a) - trajati,Tpt.stlJSll \s.f '.j\4,.r-, u rcirsi_.
;li U (u) - dokle Cd ( . . . ostane, bude, - upo-
t.-..u
- tiibljava se samo_. -u perftktu, u
pomocnog glagola)
znalenju

;i U-r;i - skoro flx (ublzo)

it.f-l-iu - skoroda

;:tiJrJ*.]r lu;:i';it ! 3i .gr1 - Skoro da ne povjerujem da je to uEinio

rx.i ovaj mirni lovek.

Ji;
4i t;.se - Skoro mu je umro otac.
A.:g
tpr J.r,j r.r;;
/t z t.
s - JoI uvijek sam uEiGll u tom selu.
.-,--. ,rrl, ,
r,-r-ra Jy]4.r.UJl JU u Ljudi i datje daju poklone.
-
#:tlr*'''u
tW - Nastavili su da danonotno rade.

'-p v;Yripr git:'t - Situacija na Srednjem istoku se nece iz-

n mijeniti qg!*ggg se ne nade (nema)
irL l,dr 3jr ;ri u pravedno rje5enje.

tr) Pomocni glagol 'podeti'_iskazuje se u perfektu sljede6iS glagolima:

iV . i;i . -q ,'?'; . i+ (i*g.f11-l9s sTg-!.-!E-Lr.l a'dolaze

'iin.J
=-
ispred glavnog glagola koji se nalazi u prezentu. Medutim, za razliku od naleg jezika

189
iza ovih pomocnih, inhoativnih glagola ne upotrebljava se veznik.'da'.

Na primjer:

--. .tt - - t, .. I --
J' ,t '-!,' PoEeo je nositi zem-lju s breZuljka.
Y. YI-,Jr Je t-t
-
- -,'. 4,t i-,-2,, .-1,..-l t i--
,rd 4._.r -u-' lt)Jt iA tjt;)tL.
- dana sam podeo da iiram ovaj
r:?T:,
c) Mnogi oci ovih glagola, kao i neki koji su rariije pomenuti, upotrebljavaju se i u drugim
znadenjima kao i za tvorbu posebnih izraza, u demu ie nam, ipak, najbolje pomoii
rjcdnici. Takav je sluiaj, na primjer, s glagolima '); i l:jf:
,+ Ci lL,rii;+ - ovo me je ulinilo veoma sre6nim.

t+ itts',J
t'- t.
tj,6
'
;J;+ ili'

111 *ij.li6l - s*f"gj!g r. otputujem,

Ali sc njima mogu pridodati i slijedeii primjeri:

et Vf
ll'6" -. Raniie_smo to vei rekli.
La.:Jl .,Jl
a;LlU! - Dogodilo se da je oti5ao u bioskop
-- Desilo se da je otkrio pod mojim
jaiiukom-nekakav potitidki proglas.

#k-'^?'rr;- ostavlja ga da ide.

-
+Ei *{i - ostavio me da piSem.

Kako se vidi, ovi se glagoli mogu koristiti samou perfektu i s konjuktivnim

veznikom 'da', dok glagoli ,[i.J. ; .:.t1 ia, bez ovog veznika.

Nautite izreku:

&1+u 113
it'';; - Cijo lijenost potroje, nada mu.propdne!

190
 &
U
th ir Pj !l 'i.'. ir'. Jf .J .,1,

:J
2
":\
l\

!l t il
6
:l
o.
6
({
lJ.', il. il ii .-!J
.l\
F (,
& cq)
o" L
(d
.:,
!l :i :l -,i ,.i il :l .T
t\
)(
3(,
'a
Io
(!
F
&
IJ.I
.J' x
l\ 0.

d
it "{ i{ 'H i'i it U Jt\ F
0.
F
zu.l J
N
o l!
rd & 3
a)
N
a
1..

-:-1. ;li -jr} r!l'

(n
il {i\ --rr' ""1' ()
J a\ .\ a\ l\ l\
'.\ -'{' .J'
lrl
zr{
g
Ifr (n
I (,

d
o.
lr-i-,iitli.if l:l E

.\ ct

F
l( l\
rJJ
l& o
& o0
(,
t!
o.
(,
o
.z
: Tr 'I\ .Ii\ i;| .l{ i{ j' 6
o
l\ E
a.
zc
ulsrA XX

r91
 T

.{ il 'f 'S'3 .p- it

c,
o
t,

'l:

0.
U
6
0. i{,.1 ''e{1, I I
F
&

it .t,']L ,l1 ,L, ,t ',1,

0.
.:
.,
2 }L
l.
N
2
H E
2 &
lrl
rL 'L n,rl i{ 't,'f, .i'
.'L'
z
o
ll
&
o
0
J
F
(d
0.
'i{ ,i t ".t ,I , .B-
it
z
tLl
J N
g.l
&
a o.
t-
a

z
4
td
x
il
id
4
a
o
E
&
'ru Tl =L''il '4.
F
, lL .{,
Y
tLl
lJ.
&
EI
il
-L,LLAi.[r-1
{ ,I
elsJA
;= x x

192
 x
a
t) ;l'B I
'T l:r 3 :$'$ .l{
a
',i\,
5

0.
.t
& ,l 3 ,t\ ,i:\ $; .r\
I a
;- t
it
.-'

L)
F
I
0.
,v
i} 'i, '.i' f} iJ;, i;\, i;\,
r{ J rr J q J J
lt,
q'
!a t{ J r{ i{ J

F
I
EI
&
--'l -i'I'"'\ -g f$.$' i$
z

F
_,11 _gir_$g T I
z
sl
N
gl
x.
o.

.z
J i.} i",-'$,.$ g -'$ j$ j$

ct
o. "oS "'$,:U,].1 l$. ::i. i;\
-5
F
Z
;
g.l
A

J "ri-\ -6- :r :,* g ,., S ,i\

$
$
J

$ stsJA
f
:I*
13, Ud2benik arapskog iezika 193
*
I
 Y

&
(A ;i '{' .T :tl ;;' 'I}' .$
z i\
A.
U
(t
o. $ .,* ;r L\ ,i) ,lr\ .,Ll
F
d
0.

)a ii ;\ .:1, j;\ .L\ .i} ;l+ _il,

)o it ,i ;ri' ilr $ js .'i :'}

rrt{) Lf,
.4
:ar
.4
i.\ i;\
;. .4
,\1
.4 ,i,
:f,
I
o
()
tl
(, t- ii ,il :^' lii 'L\
'4 '^l iji rll !'l
lll1l.lal
o
tI:
&
trl
A
z,
? ..
.4
"h '.'-l '*'
'8,
;,i .X, .;, l-
,.
tt)
!;\
I .4

trI
2
I{
4
Y
t-
zt!
(t
0" H.X.H i}.$ .l,ti
.,it
I!r N
EI
il
&
x It .H .tI, j;\ .$ .i$ .,'f ..r{,

V
ii ;i :,;,,tl li iS il,
EI
IL
I
EI
0.
.:
ll ,ii "? F \t ',* ail ,F'
,l*-

194

:il
 ':l
r\ i\ '-tl
fr
cf
a
1.t J' -:11,
,li
1t:
yi yi tl:
,l}
2

G
L ii .{ .]i it .d" .1., }1 il
U
F
&
o.
':
x Itr .1.,:l ]1Iilil
r1 r\' rr a1
11
,(

9
rl
F
&
EI
L
i\ in,a il I" ',i !i t ,>
2 o.-
.-!
.Yd
;iE

a
?
&
D F
o-
(!
Itr i" p.. i't I" i{ J.
EI
IrJ N
t, lrl
d
EA o.
gl .: :i'
zrd
d
Itr I., :tr i'i I" !. iJ.,
,'l
ll

I&

F
o.
6 i\ l\, ',ti i\ l{ '1 :1
}4
tlJ
d
t.l.I
q o
tr
.9
q

'i\ J. -l. :il j. 'r. !; X'

d
N
6x.-
cL
E>
oi
ti,

r3, 195

t
 :-?i
tf

t'!.,, irl
&
o
r?' jjt r3
ii l;t t'( 'l' ;i
U)

A.
U
L
(,
$BH B il
r-l
F
d.
o.

x sB.tsg E it,
11

.I
o
F
4
a
a.
z
"S 3,. '$ '3
rJ
(J

t?
'ui ,I' (-r ;t'
l-r' _l ,i3' ,i,i' x
!r
(,
o. ii -+
a F
z J>
rd q.l
t-
a N o.,-
a
g.l
/, :gt
o.
t{
FE
z
Id
,z ,i{
.J' ,13' rt! .in' .in'
4 !
r3' --a ii $
ts
x
A.

6,
0.
s 3,E.$ B 11 t
F
t4
tu
ll.
&,
EI
0.
.a
x !:J
i)

ulslA xx
196
/"'
,il
'J,

:j, I :T' :L 'r\ rj, 'l, ,!,

U
F
(,
0.
:r,ilu:ut r{ jt
d
o.
.a
! .t
.i{"

rl
E
l|i,,r1 \i\ ,t '.{ .r{,
&
r2
tJJ

t
z
I*

'u :q it
.:
ti 6
a :U lu :1, :{,
4 F
t{
z
t!
ztd N
trl
c d
o.
8&
& x *t P\ n{ r{
,'{ ,!n 'q 'i*

F
}(
6
':\
':t ':\ r:L ':t ut ;:'l
o
s.l o
I&
d U
6
t! N
c
o. o
6,
E

:\ :i :1 :ll, :i :,{ :\
o

t
! )a

?lsl A

197
vJELnI,NKA
 I

Ji\i J;x\ 0
t.-'li r-rr' t ,.i.ri u-.i't' ';# 'btii .'*r,i 3' ';::Gil
i'ill . ;)\j- .1;.lr . c'\ata 2

u(

a) lzvaditc irnenice Ienskog roda

b) Izvadite imenice muSkog roda
c) Od rijeii ulntrebljenih u ovoj vjeZbi napravite nove relenice

..r r(
LJ t-4_u

J- lr r--
Einioci
vrela o-,L-> Ebo
- --.t
vrijcdna o.\I.>!--! s!oiena oJ.atl

l I t tt-
olvoren r&t".- kuta, doni )t) - )lt
LJ
fabrika
t,t
g(-
- -
p\..at - i-a,t
{- L-
zatvorena '.url*- ,li t"z*
t -t7-
ql\r t -2- stol O -lJ L.
pisa6i stol - uXX,

nctrtr
;' plodna
o
--
o.*
:,
lLU
ti .t Jl
Zena (;t7t ) ;rr! prozraean; jasan,--rt^., i. r.'Yit*"

201
 L

u,-uliJ/JJ| 'i'

j d.ni i=?Al .'r^S e .;.--, Ui j:r4 Fl

',hr* Cfai
)r l . +u .lrrU-"1t e g\tt ,si-gtju-lvi : n, gfir*rli
,'d)V,/U,,t . *>t!r'JL, t*Ji r: . i-tt :sJ-ei;JJt
iErruJr . gt.L"x s gti;l. Jy,i.rr . iq * it$f. *s_r.,r,u.ri
r,hJ!/r . dt yl4rrt
+ gxilarl . F.;lt ; Jwlf ;;(t ,r-; .

- ..a) Ro6cnice iz prethodne vjdbe pravorite u nove u kojima ce biti upotrebljena

dvojina.
b) Relenice iz ove vjdbc u kojima su upotrebljene dvojine pretvorite u relenice
u kojima je subjekat u jednini.
c) Iaadite imenice mulkog roda.
d) Izvadite imenice lenskog roda.

iil.Jf
dijac 'Jti]f - ]-L] Lane iU.
,alba tl*, - er<: knjilara; r--r-
sudija 'zUi - ;V biblioteka ry
drvde jtiJl - y.j
koii
- sc zanimaJJ ! trt
(neIim, nekim) -' l-' E advokat (,r1Ef )
acrodrom )\-tri l*
oomvna, poccrna iitqil

202
 3
!Jurt
,,r-rlt . i;
.;irji;*:r2 . ,ti;l uli .tLr, rr^# . iu, Luulr u-J
t*;:1? I pu'rl lia ,f '*,P . e!i.: y-l-U Ul-.r
..J
';4
{ } . * tr, *::-tl & .r*L- . Qr-J-l
'Ua,
3 :."i;r
ri Jr u^; J-Ui a: p)t J'b I '-L"-" f ;r--t-
+ dql -+ ,,=*u

rLiirr.-.J1
\
/ ; ib J
.-
.';$'r*f lur irt . ;:.t ityit: r dL-,-:-")l
- r- \' .
-:_.

A *- jt 4+l Q|$ : l3.+ . tJ t t;v dl"r--^LJl . s...,1

G-Jl Jl i^ri
;-r-u J-;r, t, t l, liU S :UJl l-rA \: i. ;*-t+l
'
itvrv,'. eul + --r,
& . e .5 EUi !*{! ^L- ,al. rrr: . 'J"" 'u "'i"i n4

oLiU il-;r tilsl t5'- .';;S ol;l:- ;-,-l-2 rg f

'6tV-
,;)t
l> -J
x-r. )t,.t-
e' -r isf!.r*.i+'!;
--!-_ a - " F p'Jr .:
Jr+yi { - "\q{i' 'L
. ,,
. |Y-.L',r+" c^r:r

Prevdite na arap,ski:
Na ulici smo nalli now olovku. Da li ste jule !!! u pozoriste? Qjec[o sam i "Citao
novine. fuLLo *rrTTjg pismo. Vlg!g,[ smo novi-altomobil. on je -qqpe na ulici,
ispred kuce. p_tili smo-mnogo i pglgZlli ispite. Igra_[ smo se u parktr nedaleko (koji je
blizu) od po5-tiCesto sam i5aq u bioskop. @j9[ smo u jednom novom hotelu (koji
se nalazi) blizu univerzitaa.[nna je sjedila u sobi i pisala pismo. Radnik
je qtisaol na
fakultet. Nismo vidieli djecu na ulici' Nije arao i nije polo4o.

oLJf
Jt---.-
dugo \* pozoriSte 7t!-,,."l
!-v
- 7 *-J

ispi. Cil - qtL,-.:-.| klupa

J | --
)tl-l, - Jti)
i
ispred ;Yl
I
naulnik i'r-tt -
, -.-
;v
rim{e E d
.. trti c
utenik "gx - -*-r-
?-

I -. t
pazjivo unueren tJ,-lir..
:Vi:
vidio si J:"li glavni
sds

243
 4 eut &nt \
rUlr;t-,lull . '4,,-)-oUlrll .;;,r;t(tt, t\rS Jt ,,,-LJt
.i.;Jt + !2J1 sos.S JE;r . e$ '>r;.;S'lt.u1l j . :-,1t1
i
*
;r-^Jl sll * !r(-JryiJt
'Yr^ .lF ,F t el.V-f ci){,tJl
,*

=]j,,; &

e .irS JtitYl . alt Jl q^i t'|t "ri rplr . or:ril .r

r.rr tj)L.c.1 # .r>{.Ult ery . .r.ciiill & bl- : o:.5 .J"U J'.ilr,}l

..,4l ,J^
!l|.--ry*te
otlL Jt i'p rl . jJl .v.lt J-{
!J lJ : os-pV i.4ll lj^ g .tt-*ti .4? e rY f 6;,,. S_ r\$:t
utl e . slt ,y{ :* '>VrJ, y._*. grul -rlt +t#
,',_,\:-_:: lul + citltii:Jl . e$ &L.q U)Liri 4I llae JL,rJl "y;;u
. ,ut j iiil;rt)t. C!.aJl lja j 6*.r-: ;rtll . ;$
i:t, :- ,-l 1 ,i',

a) Retenice u kojima je subjekat u mnoZini pretvorite u relenice sa subjektom

jdnini.
b) Re6enice iz prve vjeZbe pretvorite u mnoZinu.
c) Napravite pet retenica koristeci se rijeEima iz prethodne tri vjdbe.

l. Napravite retenice pravilnim ukrltanjem ovih sintagmi:

'-jd;l )tS 1$it-* &

Car r/r ,/ yrtt G
Lx !1u,;lt g
id, )lil
:L(-' FL,,b
I t,i7--
t _*. ,.-
j
t
t t';! ;t:')d L,-:.Jl ii.;Jl j 1

t;; , ,, I

r=-lt Ji''tt
ciLK I
t
oni 27, voda ,li
djevojka
-,tr-l - ;t j-; srad J3i - *-y
sla'ral r ,--'3 )
204
 pista i,lJt-
I. J
L!
v r-V
I. -
avion ut - i;v
t at-
dobro pilot )*
toplota orl > prosli qV ,.r. i,,rlV

5 ;t}l ,--.7"rJl
r.c

.eUrJ q.- Vfayf ,t' 9 tsl:r,.ii ,Jo . d-bl-e) e-q-r1 erl-Jl

V s
ovr uie ;r-t- a't
',ri lja, L+l u { :* (lt lul + '
,r^.cYt J"rl ,+ . J"4rE''ll
l'rae
'iJl t' 'lrt r*J'Jl ;;
r; . -,. Jill +;-.5 o:.,-.re
"U,^Jl )l-tl.'W-i'J-UV \"3 1; t ^"Slt 4
jS- 9 ,wpilSi.- J,^ . ClrJl y\; i:'rrr,oUl $Jt tia 5r
,-t*)l , e )l *:h*:Yr . r,lrr-",,1 Jl J-r -ri # itr* ,.t' *'rr^-
. ilJr !i it L- ,V,L-:JI g ,Fj,)ir "trr 2 ,lle J- /i * t .tr;;
l,;,uii . elv *tr Jt)q.J C\- r.Jll
a) Relenice fiji su subjekti u jednini pretvorite u rdenice sa subjektima u
mnofini. Pazite na slaganje!
b) Prwedite na araPski:
vidio sam mnoge yetike gradove. U naSoj ulici je lijepo drvete. U parku je mno'
go djece i mi smo sjedili'i litali. LiSce je u jesen Zuto, a u proljece zeleno. Nismo pre
tit li pis.o od Fadila. Aleksandrija je lijep i veliki grad u Egiptu. Prije nego sam ot-
putovao u Bagdad napisao sam pismo.*
t ? ,,
er )ta
Wi.*l
.i>uJi'Jijf-'
f jdu rf,f
I Jrt (e!t-)J4f t .b.,1F,
f l!t-., J^L, lrl, .,4 ( lfJ
.U^,i;ll^rCi;a!
205
 v
;
+

{
iLlt $

- t,
g,ladan - ov-* ,
pokvaren
.l! r
't'

1
!t-
L\f - cf* stvar
J- .i
l- ll
c\*t
t
- tr5:a
t -i i'

rastuiujuii q-f panorama yv -.u; il

{l
I
narolit Maroko
J;V Y-,{Jl
I t-v
marka pv
Pttb - q
\:- Semir (muiko ime)

ztma ,\:-4 80, nag ,,V 1'r. u-

av
,'
bez )t-,-.. stanje tiJ-
JIFI - JU

$,

A J-;Ut ctit i
,th

J
s*
.rA .j . 9>t"a 9yrLJl ilj,o . i:.J r[i-r^ayl 2 i,r".*-.a l , :rJi oj.a
t
9li^ . ;.J -'U;:;;-? )l-lt or^ . .LI, '^4 t i.U'
f
tji f,.-f(lf
,.1i. ,F ;ilu5Jl ;1* * .1;t ci+dLrLr dl*= JW|J
,Y;o F, .4U vlri ,;)-S 'u,-; #At JJ . .; ;i . idr
-LJl !:.A_
.,
.-(tt ..ra . +rlii , st+ sb.i ,u!r ,y;o . -,)i Jl +r^jJt
liA j dtt- g: ,f,Vl;ie ,,xa,ra . ;it.It ylrj.;r '
-;J,*J't}
I,-r un i ui6i f {Xi ,y ;h)tli^
-L Jra . :Jtj f Uir .:=Jl
. Wyi:JU,o ra.(, i t
e!

ir{Jl .J

r ir5 d/ i+,t Ji-

. Uf i";UJt l.-r.lr t' _
Aut
f j* r- .Jo . j;fur i;i it 3;i-
. ..:JU,.-,r.lL:Jl *.],fi ( rr, -
206
 ' -"-3di
, ))J,Jt Aa*. ii ii *rri( r W -
.--.iz-
-
;-t.lt ) r).P
.

1JJ-i5

*
,\4iJI ,t-*-
*;
* a) Promijenite zanljenice gdje je moguce. vodeci raeuna o slaganju'
ui u ,.a.ni..ma, u kojima je ro moguie, promijenite rod subjekra. vodire raiu-
(pokaznu)'
na da tom prilikom treba promijeniti i zamjenicu
c) Cdie je subjekat u je<lnini sravite ga u dvojinu ili mnoZinu'

(}Lit
a.
Zlvot rsj)
razl.iEit srf:>' S!vuet.;
;
J, r1 - l yzian r-C-,
sluZbenik Jby t"
r -- l;-
,;.-
pripovijetka a-.a9 - a-a, sjediSte, centar ) I
l)
n"
,,-. i !,- zantmlllv fr^J
vrata
vrrr - Y9 v

l briian l)--
majka J,\i-:i - al
I koristan
J
4j
.t
:!l Jt.,. z'r' ; JLi
J

I inZenjer -J)4) ozbiljan ;L;

1 ,i
{
I t ,-i ,.1, vidio, vidjela sam .tJlj
sedmica ulal - tJ,
t -.
9ul
\*- !
't"

\<u MolimTel .rl;i j:

Po ,-i
daj mi! ,;-br-t z!r.[! ]r
,) t , --
usitnim (novac) jUl,, Izvolite! U;i
., ,.../ !i1
takode J,LJ J) Sltruna 4!
"=1

l
{
.!

t{
I

{:
I

j
{*
qi;+ur, .JL:ir -* ],.ri:;"1:,;,r j rL, ';l c;
r l;.^,.;Jl i-tsl4-^-l,v,J.r{Jl *r"-tf , .rU;*)t;'4)
q,>t-)lrUlt, cil,LSl : ,tUl : yllt y # :xo 'L:"fi)i
citJalL}le.-:(tu z**)r rb-r, e 4t-*eq i<, . .sri)l
.!-Jl orn lt<-,J^ . 6.lttt Jl Jl+il ljay.r,. ',Ft. \till irlrJl
d- Ft n-p e v)nUl . ;JrLi ,r^ t- )l;21--o I g7l- ei 9y
"+ t.u
,h'a t fl tiyi, Jl rirl .,l..ar . .Lr;! ,itn, Jl l: ,b s
i t ,*-.al ;ti -r,--rll 'l.,;jt "it*-,itr vtj rill :l/i
i-.r1.rll 6!r if, d,/;.^.^: )1,*,b +tjl JF.rl lia jl: . iJr-,,11 Lt-
.j^ .- r+l b$l {; qrV A . : o.s}V iLJl . jA J-
"'J+5

.';"1 -ts1 L- *t brhlt's;;/ul ;JtJl j^ i

o

a) Odredite rod genitivnih veza u tekstu.

b) Pro5irite genitivnc veze, gdje je to mogude, pridjwima ili pokaznim zamjeni-
cama.
v) Prevedite na arapski:
Automobil ovog Eovjeka je nov. Dju ovoga radnika stanovala su u glavnoj uli-
ci. Dvijc olovke ovog studenta su na stolu. Ku6a ove lnrc je blizu glavne poSte. Na-
stamici ovc Skole otilli su na stadion. otilla su dva Ahmedova djaeta u park i tamo
sc igrala. Rukopisi ove biblioteke su v@ma stari i vrijedni. Sjedila je studentkinja u
fakultaskoj bibliotcci i ritala. Fabrika aviona je daleko od prijestolnice. U vrtu ove
lijepe ku6e jc puno drvc6a.

iit-K
l,r -.. ,i
dadie dt-:, - .I -rJ kongres ol -';,
ljckar, lijo[nik iwt-+ bolnilar
{ ,l-t
.P
t t-- { .- {- t-o
mcsdlid .l>t-a - lrr-,
::
zanimanje
&-4
.t
druga
671 ostaci jt;T

208
 , u,r3-
upravnik '"t;il - \$ rukoPis ;>t - b9-b>t

ucitelj -i;:l poutavanje b- ri

, , -i l
predsjednik ,w91- jlt omladina 1U;
stanica ol -'olr; Politika Lt;
u a"'
vazdulni, zraEni i; Predstavnik 'yl
vazdulne linije Semira (Zen. ime) ' ,;;
4"; YrU
kuvajtski G;f

E ;elJl ,".,rll ,fr

';*1 e. a/.+-1 r-rJt Jt U f\ ,P, ;!J:;j:4 *-* ,y ,F

+ iU:i . L- r-".,;i;l dlt;,
i*Jl d J'--;' li, . ^,--*, >tsl d

*.rJt dill . lul i.rrtlJ+i l:,:li . J*l iJt Q t -e'1'L:;Jl

. .rUIJl + *--f. J".i )lll .;$ -rYll ",ilJl "r-b * r d"+ G*i)l L,.r t1<:1i,,6..,,

r J #)l jx;,r our)l r;i;, .\ -;iJt Juliq: r./.,l\r.)qL

?F b.i-r"- t,>)L + ;f:LJl L]}l . JuiJ ,L-i '1,>Yl 'Yji r{:

.+
. C>l.^|I g{ai ;r-! er1:- sL- r'ae ciL'c:'Jl "ia ' q$l t f;Jl

A q.llail'll . U))L j,rfrpVr f UuJl JL*lJt-Uttt P

*i (rci)di\-rr'-'(';iiEt"

\'\h}.ri.rit!Y---J'I i * ,ri eUl

lja jY'.__,bJl . r,^rd U J*\.r^, JUI iltl Cdi

-,rf'ffill tii *,-)Yl lja . ;:-;1 *yl'-J l-tlr ,.erUl Pul i",,,.1,--,..,-

. *p fl, o4. ,r it e-u, e;r.S ,r, &Yl + . ,J- )-ldl

"-t*l
. ;.,L-Jlr :;: .Jl ,y
L-l;it.hjl

I 4. Ud2benik arapskog jezika 209

f-

.evLJku;;..n-
:"-\_v
r rr . .t- t2- r-l
.sri-bJl 9."r, dJ Li -

. .]r;u- rs!t,,* j.
fl:I# -
a) Promijenite u relenicama na arapskom jeziku rod imenica i obratite paZnju na
slaganja.
b) pet pridjeva u sva tri stepena (osnovni, komparativ i superlativ).
!,{aOilite
v) Prevedite na arapski:
Stariji sam od Semira dviie godine. Meha je najbrla udenica u 5koli. Ovaj auto-
mobil je brfi i tje$i od onog. Najbolji radnici ove fabrike aviona otiSli su na more.
Ova planina je vi5a od one. Ovaj hotel je najljepdi u nalem gradu. U najvecim grado
vima svijea je (ima) mnogo automobila. Njegova kosa je crna, ali je moja drrra. Qvg
godine ljao'je toplije od pro5logodi5njeg ljeta. Osjecam da je danas wijeme toplije.
Ibrahim je najstarije dijete u porodici ovoga radnika, a Semira najmlada k6. Najvile
putnika je na brodu. Gdjeje najveti trg u ovom gradu?

cil.Jf
godina ,t t -l
'tl'tg -']l-:.:" susjedan ,v.4
{ ,'-
sinonim dil -' J)V Vidad (Zen. ime) )l),

bolnica .rl - Ci:::.-l oslobodenje

tijerenje d& lo-,

oprernljen
)P
';r'*t
socijalistiEki kapilalistiEki
Jul;
mantil JbW - jtr\
tt-tl - Jt
godina
ltft - lw
sawemeni bl;l zimski $-r ',

poslanik JS'o -,.7 o r..

whovno vijece
,-t''.#
..,
nadi 6u (nalazim) kraj, strana zloJ - 4^>Lr
,I

razgovarati nalazi se

boli me lagano, sporo

210
 I lLJl o.r.rJl ,.r
#;{ff oja Jl ,..i 't--. .U-rYl i-rill r:,.#,;U-'rii:X LryV
Li; ..rLilr;ni..i$., ,)ji 4i;r-Yt .- g .)r#hrl.-i=.-
f -+t ,3; -tt. )QJllja rj b2it\=+ ( J-ll tig,;_;D -,,15 t.r -r...., *.

-f,,.--tt.c
Cislt 4.
E .:.o 4,i I ll oj^ + . Cl citjitJl af -.riall -'i.o
ji,'j5 A.-)l .;u, L.ri s
?!t:5r 6>ui ,.;u
::''
+ . rt-i 11-
F .ii ii>ir.ljjll ,b,i ;>v . tg c,i;;;vr ;J-Jr iq !t i-.;.,- di

C*er1$* r.-- .-,!,

. .'*1rl
v- --a

{;l ,J

f citt-b|l 'ur* S1 *;; ;, -

. 9 q=J :u--)t ;F1*il -
9.r-lt Jt O-y E_dj $- i,-.i,.{_1iai

.,,pJr r
;q iu;r'Ju)l, \ J -
-@il,,* f _
crijr
( dlrll ). U>ur.1t-
. L$Lt {.Jq &i;iru! JLjYt ,u_
!,,r
s;i; { 'C u^ . o.;-
. LIi .,*-- .l i;-,
. itrl.rq il('f il4 ri S ogt;re- ri-i e ,lLii 4 -

: e.-,Lt.:$ ,j UJ3J' t V12i -

14'
?"
 T
fr

1
i

a) U relenicama na arapskom zamijenite brojeve drugim.

b) Prwedite na arapski ro6enice u kojima 6e se uz brojeve do desct pojaviti
rjeli: avion, pismo, zgrada, vrata, ndjelja, put.

OLIT
t-
doei - I \->
l-
VJera '.iu3[ - iy-t
u-. -

Nit 'l.*Jl Habib (muIko ime) -T-

@ijeljen na ..rld
-rt { itl
mu'alfaka
(klasitna
",'-fu
pjcma) i)L
ttl ! t- rt-
njegov otac ,)l umrijeti a-r'- - i>v
. l.z/-'- (il r - {t-l
sastojati sc iz ja oF funta 4i>
,''
_"q
ti vidi3 6-P pravac ()t
, rl
slanje JL;JI Iclim {;l
preporulen; {t i -t
zapisan "lT*'

lo ;Ul orrll t"

.-/ ': /2:

,U*,1.;;lr, il.rr.J U# Ei-k .lF Jyst-.7)ilaJl ii ;i-i

.r,.. .:. i{ }!
JJjJr ,.r*,l ,-,4;^'- , JL,lt eV -ts-J 4ir 6L:;)l ;r! j .r+
Lrl*iJl a i- aa^rfl u i.i='..a o)-, . (.,t *t f.a.r;..c ,J
'-
"Ui !
t' u,ft .tr'!t k: . Ja-1)l orJt e Ut}l.1}i d/ 6tr"
1
;rL j .:,
J:.5;rU Ll;Al{ .; J-" . ./t=iJl & prU:i ;;;4ly$ t ?-*ll
':':y .':! ?wtcs' .
"}Ulr;-*..,!r-ur d-^.r*f ,J
d
.( e atalt Ca t, . r.L" y6 ,r ?ril\;il-Jl ,);a ;5-*
-- | .. ,.-
J ir,--: t'fl Jl Jd4 iv.,-l J-, . U-- 'l ;LYl i er;-
+

1,.^--. a* p"n.u t t-r|u1-)UJl t-F.:;:tJJl Ay,)l

)t jeta2;it.hJl ,y vY)t J; . 1!;)t LLi -.,lrL" t-i)Lir. r

212
rfi
I
fl

$
$

uut; i$r *41 + o'i ll lt'Li)l i tV et:i \ ' 'f ''+t i4!l
,LiJrr ,i- -htt t' ;.,U1 U *ju 3i
'-;lr t-i'" q!{t g}'{1),,
^'+ | /- L{-

-:,;!-! '*lr';y Uii

t-ol, t:?1, -a;l 'r*. iaaf
l i:"-lJl c..;..:- . il Fr,-
i, r -l - !r, r.tt>,;,i (\
!;r. <. !'*- !i,:. t ni
-i|&t q
fit l- i +Jr.- iJl'tA $ - iri:;-,t!

.:^)t'tl,- 1lt rg , ;iU 4+*'o.j d; puJl l'ia eV + . r- -

. iu-,)t {: {tat UL* j ,*;t n -
l; '.,.1,;:,".':
s*^-ui+#Y-
r .aJ-K!i { . *;, i.1,!t cirL . J3 u . Y-

a) Zamijenite u relenicama na arapskom prezent perfektom'

bi promijenite u relenicama broj subjekta i izvrlite odgovaraju6a slaganja'

T,
c) Proreditc na araPoki:
{
odsjdccnro u hotelu (koji je) bliar zeljcadEke stanice. Ne.emo u6,i u ow sobu
t jer je mralna. Radujern se jer 6u stanovati u glavnom gradu nale zemlje. Boli me gla-
i va pa netu i6i u pozorilte nego na stadion. Studenti ce raditi ovoga ljeta u fabrici
aviona i potom oti6i na planinu. USao sam u apoteku a slulbnik me ne gleda. Po$to
sam uadio svc poslove watifu se odmah. Sute ljudi i rade. Obuti 6u novo odijelo
?,
s jer
{
idan u posjau svojim prijateljima. Yozitemo se razlilitim wstama automobila.

d) Napravite rolenice piavilnim ukStanjem ovih sintagmi:

rl3i.;o cu*j
,>t'S oQtlr.-ili -tat,t ,."-
4l*rJl . .a..;!.:i)
..
_\,_. rnl -j.- { .^;,
'v"
t't
j
C*J* -,jzt
a.)s;
-a-ll ! a
s
,LJ I srJ.>. ?-#l.in .r:
*i C,rl
t-ttatt
rt-ll
t
i,i..a;r
.-

$ \-
1
i,

ii

?13
 &t^lt
proizvodnja Jt: ?t
(-, povetanje

fivot ol*>. pobolj5anje

'
n- -
stanje ()I -;JL zategnutost

Suhejl (mulko ime) t l- -,i

W baviti se (noEim) -t.
-.t-
lgt - - tV
I

koji sc odnosi na -.'iift) kontrola .-.Ar

razvijanje t,E; izvrlni j*
rijek L-,:l - ir5s ekonomija it^ait
-t

q v \t F q2vt ,rtit -U
Jl! eIi1.r.." b . gt c g1oi t i-.ll, ,ai . -,J.rL- d p-i ^;r;
;;ayt ;,i.ts 93vr"* a L;-;i
{,r.:_) f H ji nr4_
;JWt g

J.:riryt J; t-tl ) bl i,4' Jg- nl.,Jt U- ;,1,:; .

,i- t rjri
'-i "r *- i ',.1 'x{"

,ta f -,tjt-Ltle; e*,' bb Aed_;i ,i^*,- j{. .,r u, rt ,i

i,i.,.-' f :!lU. .f, {It,
f JL=-, jri grJf * d-r+r
i": r-,i.;-;..ri,o-d, 4",--t,,
J6
! rr--. r ..c+l ,y V'F J; . ,silV bij'tl Wr *it-riyt LJJ| ci L-U
,*At..J t-t" di +r c;t A"r,!q L-i, . 4i a W.lui
. ,f"Ul Ul gr q,;,fi tJt ti-6
f f C C+"tj
li^ JrV. QrJl f t U;r.^: f(J ,iQb );++
gr.r: . .t+r,.* , *i.1. _5

J;t a
"')''
1 r;

I,5l,r
214
T
t
fri
tili
.$

{i
t
I
fv#
.l J
i ! ;-.-l
i
"ts*
iYi

t l .irq: lrr, :;
f o[.a.I]rjl

a) l)rolnijenite rod zarnjcrrilkih sullkasa u rei'cnicama na arapskorn.

b) I)roruijerritc broj zanrjeniikih sul'ikasa u rei'enicanra na arapskonr.
c) Prevedite na arapski:
Njihove sobe su btizu naiih ali su sttnlane i prostranije. Da li si vidio njihov naj-
noriji autornobil? \'idio sanr nrnogo drve['a u vaioi rrlici. Clanovi njene porodicc udc i
rade. Na aerodromu naleg glavnog grada mnogo je putnika" Njihova fabrika je naj-
starija i najveca u naSoj republici. Da li je tvoj posao lakSi od moga? Vai pvadi6 je
poznat po (sa) proizvodnji razlilitih lijekova. UIio je detiri godine u njenom graditu
prije nego Sto je stanovao u naiem kraju (kvartu). Njegova djeca se igraju u parku a
on sjedi i iita novine.

d) Napravite relenice pravilnim ukrltanjem ovih sintagmi:

LrrtTt
)_
&at
-a
-btt G
rgt'*;' Jl ;[tr;
6)tA+ *qt b*.,A1"a-*4t j.
i.r-
Jus)l i^-J ,l')Ja 9 ,l):-

-t-$t i

n i.t
laboratorija sunEan e|,}-.

kafana 'lz.t
odlilan
z
kupim PokaZi mi! Gtl
215
 U
t
.tt

malo u-'i
-t
visok dV l.r. 'olv
pogodovati .rV-- r;C
ncrilcmesc
*j# )
nvjci Jdi-- iv

lL ,:t G--w Jtil lr

\-.,.
Il,q; t!rr': ,h, ,F . Jj }lt Cb ril-rai iE l rJu.:t<, C'u;l u+l-
.:L^q,t-5:sdfpur * c[J e.J;Jh.!t Jl;+
{;i(.;-v u;-l: .dt-*a.Yl 4 i |,,;--;t S\ Cr 1.1"4 . ;),{-Jl
an r aJr,. + *; r<, !* '*r ',f lt,.
y\ ;F g:rL-J, ,*
,i., rr\r, .1,"'".*r'
,f u'#Ul'--l L4,,rYl il1 l;r .'*n -Jl
dlJJl G..')o
iulr uw-f .eitdl="l, ;ttr-q Vt Jt .:.;.ri)l
i'Lr. 'tr- * Gil-,aJ.Jl or A ,.# iF ir- ..tl:)E e-r Lr-, u qJ
-
):' 3l
,,-i tsf e<.it:l*y f P;.*li$>t-lr 1-*,:ii'4r
*tiq*ro,lll . r-.rfr ;;f ,y]:3t\-rrl \F:
oj. C bt*-J,jJt rdl . ;fy-# /,&rl, iJ ,b .q"Jt ,#
+,tg J.i t,pl
s'g1 :.
ql ***tat :Jt;.,Ur rr': - .
ht5 '. ltrq="
(.. t,' '-. ) .- .lrs . Crl r;1.i ,r;ur lul C W'; A L-lr 'i^.-,i . aU .. - -:l -
'tlt;rix-
jl.raig qr>t-)l ;;-2tl ;s',, dl.;""
.a +ll .rJdl }t
a) Promijenite rod subjekta u odnosnim refenicama na arapskom jeziku'
b) Prcvoditc na arapski:
Nisam zrao da je ovaj Eovjck koji sjcdi u parku i Eita tasopis 'Rcpublika"
njegov prijatelj. Yidjela sam Iovjcka koji je napravio ow stolicr. Svi slnlbcnici fa-
kultaa radc na svojim radnim mjctima. Svakc nodjclje putujemo na sclo. U ovoj vi-
sokoj zgradi, u kojoj stanuje moja koleginica, radi mnogo ljudi. Papir koji sam de
dirnuo je hrt. Svaka kuda ima pocban ulaz. Gradani su sc slofili s novirn progra-
mom vlade. Torbu koju smo ncili nalii smo na nalcm putu prcrna ccntru grada. Sto
koji nosimo jc vrlo tdak; zalto ga nocimo nas Ictvorica.

216
 crLIf
teci e1rt- - tSf od &J- varuedan 'r;Wt
tr !'-
reci lrekao, Ja sam) qP-- -t,i
ov m c1i

i3 '* uut.-rurll lr
-dll )-: .6:* r,' n*'lll Gi.t'a lll .liLt .ri
4,r\*U 6Ul ,-rn,)l

5l .olr dtriJt JL131,'1L-;pri!.*r"yj#'

fe-!,t1-,i-iul
t,r"-.y-
.dJriJir[jr:Jl 4lul efu.vvt4tW lu dr,EJl *r \*-- rr. \ +.r
i
l* i4}l Jr +':Jt ;JUl + tt*; v
.riU l.ra . UiJl "r:,:.+l "K--r
j^rrrr q* A"il, . ;.,,JJi t--,JJ 7r .f y_,r f ii. 1,..1 z.

* kt . ))+:tl *Ut:r y\,lJ-btv-t eJU r; .t* +lf q.' ;-L

ii
. .n-$ rW-:.rj i\-, *tt
u'-;Ul + u>t-;aJt -ri;Ji
Q,-.I/gl .U!: r, -._.* r tr ,,,

'k
,
# J.Jl ,i o.ul 1t^.-Yr i* f :fJl.rA + u-.)q &li y--,l it 'i"f. 1.\ r r:.-
."_1
r

G
.i

,l*.;;Ul GtJl i e;t )\L;Jt ai^{F. Lt--, L-U,l 4rLJl i

-i'={-. r.., 1r
U'*;li . oi-Jt .ra + rrul {+ b-r, dl LJrll .'; Jl b-r, !.. -

)tit F,-r 6.,1-Jl o.r.r . ,-.yu Pi'"tAt| $fr *t (-* y

--iL)il l"vii" !
, .ECe"4ll liA :'*.(nl i\F-" r!,.-,. ,...
d "i.
P4 .-l-. \ , 1 "r.r,.- , ,

lwi a
s l+_iag ;;wi Ll ,r-..- ---- \._-, , e

. 'rri.'6k, ;1i;wr|gy' ('#"'-

rQL)t rr, - .t I t

. ,t, s, jhJt ,t;,i^\l .rj_-r-t1{: ! \,!'-r *.!-. - *.

l.,.
f J,l, inlb',;il
. ?..
-
(
217
 . t=till 16 ,jlY;i .+i -
,* i* jr__
. t+ilt #\'.,*i ( t:.Li i-i[ J^
.\- =_"- t
. 'triJl ijJ lj^ . .$rf UIJ -
r u.K;4i . ;trJ U) ia
r, nr.,, L #' *.,J .t't ,.i;t- i\ . . i.,<

a) Prevedite na arapski:

U kotiko sati leti avion za Bagdad? Avion polijecc u 2l h. Da li sunujd na os-

mom ili devetom spratu ove visoke zgrade? Koliko ima djee u vjaSoj porodici? Da li
si ga traZio u susjednoj sobi? Koliko puta si posjetila glavni grad moje domovine?
OtiSli smo u istu varoS koju smo posjaili i proSle godine. Ustao je u 7 h i 20 minuta,
oprao ruke i oti3ao na posao. Ovaj avion, koji si vidio, napravili smo ja i moj naj-
bolji prijatelj. Islam je trea i posljednja vjera koja se pojavila na Bliskom istoku.
Devetog ovog mcseca putujem u Kairo koji nisam vidio otkako s.un se watio u do-
movinu. Rekao sam treti put ali nije Iuo.
b) U retenicama, u kojima je to moguce, promjenite rod subjekta.
Pazite na slaganja!

c) Napravite re[enice pravilnim ukrltanjem ovih sintagmi:

r,l/: !.:v:i!l

n,l5
,ul,:.i)t u E \,- *
. ';liill
- l. .

',)rt
Jl ;,cll ** rlt ,3
-).-
;it.Ljl -", -t 4v s ld.,-*
t---ttn
-t-f'9f -
ii.:F ,t',5:*
," lrAt
;F * t;s

{iLJ'
t
opci ;V
bavtjenje
_: f tr op6ti,
I

pomat 'r* posjeta olu- I

;
prijateUski ,.iSi tekusi l.t. i_

-sastanak *,t -
fl:*t trg cit - tu
218
 t-
izeleda, Eini se )\J- boravak urJt
,
dovoljan , r. q\t zakasnio, zaostao
t .l-t
:g 2\;-t
Hajdemo! 11. tI kupovina ,,):
l' :.

\* P gtSt t:it 11
,t
6Vt d*.1t',bi . s;\ y d L-;-UtiJi; or;ur sl*,st
)',6-l*)l * ..rUi h J*'" , "\)l) 5-e ,J it:o ,s; ill . r.lJ-l j
ir+.., - , - jr-
-r 5'17 i i-r ''P '' tr.l--

ht) lq r+

; "-"1
( '.q*.- *;,
{

-aeUt)_'aLV
IiJ t * nt'lt oja . riLiLJl, ,,U-- li *t* .yrl-ii

u:,pe-ri *
t
ci*.itt ;
a.-a-ll t l --
, )->.) | 3 \*' -
'tt
:rr ,L].i _
. )y,
'!.
e I_ .
,..dr9 Jt- 1
-. .' - t-. .
-
"" '' l:)*'t
.Wy=rj,JvfiJlL;W, .-.i.'I'.ri r *i *- i i

14i,;fi -
, lE*-:- ii ro). .i

f .r-!l p)t A iiJ,tltoj^ ,.,.(1r -

^,rUl U tpl liV t ,pl C
i^-,UJl .i* *\..3 g- -
219
 I t-.,-t .r tl
. O-P-V . Jri,. -
.rl)l;r*fd-
ei,pv: -
9

. crrlr & ?J-tj.;lt p-

f iill Lrt- rr-le -
cltrie+
"/r\'l-
", | "{-aun :

. i^-,l:ll ,Jlhui 4it*:tr liUl 6-it-ttsi ;r'

a) U rdenicama, u kojima je to mogu6e, promijenite rod subjekta i izvrlite osta-

la slag,anja.
b) Prorcdite na arapski:
Neki tslovi nisu pogodni za poljopriwedu. Na.! narod je prihvatio politiku
nesVrstavanja. Naulila je nekoliko stranih jezika, ali leli da nauEi joS neki. Znali smo
neke ljude u ovom kraju (kvartu). Izgubio sam kljul od svoga stana, pa mi je pomo
gao jedan Covek da ga nadem. Cuo sam da je neko dosao, ali nisam mogao da iza-
dem iz sobe. Ova voda nije pogodna za pi6e, pa smo za:6al:li od njih mlijeko. Ostavi-
li smo nas novi auto na jednom parkingu (arapski: mjesto za autombbile). Neko dije-
te mi je uzelo kljui, pa sam otilao do svoga prijatelja. Uprkos nekih lo5ih uslova
uspjeli smo da poloZimo sve ispite. U nckim gradskim ulicama nema drveca.

c) Napravite roEcnicc pravilnim ukrltanjem ovih sintagmi:

,*pt '.t5d543
\ e'+.ii1 1o-u ".
{v{-. i)es, c6a
q,{ule}ill li,*'!r UE+I di+ qt:9t A i-L'
"A
-
rJit rP
,-r.
-f t.r
$ lti
el,-i Jiirs Jl
'rj&.2.2
CQt e'i-
,rtill lir
gtJ oltat 4
.t-tcti li
(LTL E,ii,:(C. )l-Pl ,f d
' t,.
-t'r--- -
*.*'*

220
I ()LJT
I
$
4
uzimanje; J3W
obuhvatanje Zelimo L" ;
poveca!'a L; saglasan ei';
povoljan, pogodan ...! nekidrugi ','*
UA

15 -p ,.,1}.l.r:-rJl g
'^-i- si e J-rr tji . ;:.i<Jr .j.-o g 4;-{ IU+f + iLf
tL-/l Irt]:-t,'P'V"pLt,L!l * rtr . t-c>L-cjYl jer-*-:Jl .,-;...1i e'""
q,lt;,tAit*:, ci\t . 6;1 ,St;r.j!l t j-)tt;y-lt ) *l
a'p;l i . qy-.r-. $r
ArJ, r:^ ,!r(- ,rji;*,r-r-r
=*-.
iu*. e"ul ful +.Y ':+ii AAI
\su.r-i C 6"ll + l)l
,-Wr + ut ii 't
U-d- Ft u-* e iY' a1 . *nl ,4p.u..
',+
-5*1 ifu.'W+:r'_gk r-+tJ-*l '.'x'*r .+'.:Jt ir-' (i.
) e*,t-f .J+.r*g"g;*i -;ui:tlr+,->La^iYlr,=-Ut LiLjyi *,-,.-"i:l-"1'.,..,

- ;'*i '!'- l'5*- r-:f ef;ru-

Qr;'''C lq
f Cl l-u j -,1.-'=..rt +.ii Ji .#iy:i- i*,,c.,;i*
". 1a

f ui ;,,ii , tfi :Ji - '?*rpr- +\* (qi

. u>trr- ui- q*}

"/
f rt i tr . c-c ir=.f * . AL).:J' ,;' . t rA-, >r'ai-
I s;i ct-r tr: iY.l ,=f-l -
9.;6)bYl ,f ?*i .;i t6*.-,-o;. *t- K.;,i .,qt.;7

221
 .r'ai'.t\r.+ .$a'?tL-j.g:r,3[JJ-
*'+ r ':{-J}1H* -4'!u'* *
. 4.; -

a) Promijenite, gdje je to mogu6e, lice koje ne5to ima ili posjeduje u relenicama
na arapskom jeziku.
b) U dijalolkom iekstu promijenite, gdje je mogu6e, lica mu5kog roda u Zenski i
izrrySitc ostala slaganja.
c) Prevedite na arapski jezik:

Mada smo imali lolc uslovc pololili smo ispite za drugu godinu (arapski: uspjeli
smo u ispitima!). Idutu godinu imatu now kutu, pa sc zbog toga radujem. Ovaj pla-
vi automobil ima Eetvora vrata i moZe da rrrwezr pt putnika (mole uCi u njega!
ar.). Imamo dobro zdravlje, jer smo svake godine preko zime iSli na planinu. Iako
-
imam mnogo prijatelja idern sAm u pozorilte. Ona je bila najbolja radnica u naloj fa-
brici, mada irna u kuti troje djece. Da li imate slobodnog wemena da idete s nama na
more? U toku cijelog dana smo bili zauzeti, ali smo navede otilli u restoran i jeli
ukunu hranu. Da li ste ga ranije pozuvale? Mada smo ga vidjele nekoliko puta ra-
nije ga nismo pozuvale. Da li se raduje5 zato Sto 6d putovati najmodernijim avie
nom?

cil*lt
r, {a
saradnja ojw 4-.h:.
t l-
pelen
6.r raznovrstan
V
ltr-- t

prodli
u:Y t'.r- ''*V udi (u vozilo) :r).r
I I o- lr-
radostan loS

,' 'qr
zdravlje v postati
t-
r..a)
tt .t
volim vidim te Ctrt

zabavljanje, { 'o'- .I
P-
anam tSt)l
odmaranje
'J sazadovoljstvom t:?;&

222
 l0 ,:.c u:Ul u4.ll l'r
ti* *;r fll..,a Ll
.L: .r, X3 -r--llri ,.ry s JI,*-l Sf
;t,l ,l< sL uorir.g>r:, lkil Ui*Jt r;tl-* n &- ri1*.t r.
ui, i*;'{*r o-i d{lL1,Sl.iA Ji":; .,=JiW}u-
,E'"+r*-,7 \\, ci,,r,.i;.i
li. jt;;dfJ--.i- Jr ir .-ur,}
"r;xlr diriJr
qur a*, u+ A (ll aUyt . Lu J+ dut
&- fi a*i #11,* ,o!{ea_ r,{{r:
+Qr oy-st*ri ,.j:--ii !i^ Jt "E EJr E -r,--uJ-t ;-'\JJ

u,.nr'uk
{'t f'.-r
o

,-|-*...-
Oft-
.,t-t I , i

f e{! t" , iii.q . r5,-;u lur r; *

. ;i
tr, ,* o;i :t{i ,
9 , - ,"a;u
t 1
,:,-
r*u'*i.ur, *
ir | .J

f ..Jr;,i -
. 6ri[Il ,t * ] s !-lr,;:*|:u -
. At^lJl *r\lt ,)t'ru 1i q{I -
f etrif Jit,'i;v)';f;-
.rri ,
. ft,uil .--6 Ur i -
. ttr lu* jt *;- pr- ,J,u q -
. tla:-
I i --

{1.."$py.(r l_{*\
f ,#r ?wt b;'fU r;r, , !s;:l , B:x.erl
*..'-r_-
- {--*.-r i13

223
 . te qlv , L- ; u ( Jl;i J1 , \:J';,i -
f ii! )Al ;;*.Lt't- -i ,b -
rLt e)Llir:Jt
'F 'il( a'#i e -
'
i. ,*.q,u .

a) Napisite na arapskom koliko ima prozora' wata, stolica i stolova u valem

stanu i na valem radnom mjestu.
jed-
b) ImaS li pasos kod sebe? Mada sam ga izgubio, naSao sam ga zajedno sa
nim prijateljem. Koji je broj tvoga pasoM? Ne aam taeno, ali su mu dva poslednja
putu za granicu. Ove 8o
U*i" 6. -tute se dogodila jedna velika nesreca na glavnom
dine dobi(emo dug odmor, jer smo radili mnogo. Ko je dobio od vas najbolju ocje-
nu na ispitu? Nisam mao da je ova lena pozrati pisac. Bio sam na toj prclavi sa
svojim najboljim dnrgovima. tvtada smo toga dana radili mnogo, nave[e smo otiSli u
jedan od najpomatijih restorana u naSem gradu.

(,LJT
cl
s uZasom \Jl. pasulj
l'

Boga mi! 4l i gvolde,ieljeza

t
prvapomoc +tl,)l ^i4 takmiCenie. ..t|.t-t-t t
t-rUl rt-r -
l- utaKmlca
, I-
osruvanJe ,frU -- - t- t
I {.
povodom
nagrada jV- ;jq .. I
Iasopis

ffiL L;tst lista

g;ut dst)t y
tv F
l.t r:",h i i.( .*)tdJj, Jl 9..ir:5.U! r*:r +-rfl !-i ..--j--ll a;G {-L-r-i--

v . ,/t+)1, iLfr; ,t'\- )t .ur,:Jq &,; e;ttfu:)i i'-3- f*a:7 r^- ' r

, 3 ur, ;4-;ft6;, *E A A L/ L:l-t-' I Y:i t-

.jlllri . r3-.ttt '*.te :- -
. ^-ll J +,*)- ) iQt- ,:S J- jL- l^reE & e}; s 'rJ Jl
U
'rrrir
--fi . *i Jl !r-^il .$i r.1 o 4t b\; ?-:F t-r,')l
+ ijj);51 ,F;Y .rlJl l-.r itr-\ ,rat bt;S bl
(\ f,; (.t. s)-i\/
$.rdrr-*
224
$
fi

*
_Y;,. CIU *"dV)l o.ra ,
il !>-ekru g=Jl J' g-., Ji# , lSF . Af

H
| . C;, Jl frl Y:,lfrd u-**,- v .a;._.ri 7" 6i:- L, 4J {1r - ' re>-- r^
.:*a! . k ,t i!-Jl .r + Jtt .jY *L * eu ?UJl U6 .f .:--.-.i
,11

{1

$
'y t,i rs,:ic,r4 di * 3ril . t++ ;J+ e irJt *J-n-J,,,-
#
tr
lrl

$ a) Sve glagole u relenicama napilite u imperativu za 2. hcr-, oba roda i u oba

$- broja (iednina i mnolina).
b) Prevedite na arapski:

ICI

Objasni mi, molim te, gdje se nalazi ta ulica? 2ljeli smo da odemo u posjetu
jednom drugu u bolnici, ali smo toga dana bil.i veoma zavai. Bili smo radosni, jer
nam je do5ao u posjetu otac naleg druga. Prije nego izadd, donesi nam papir i olov-
ku. Nisam lelio da se dogodi kakva nesreca. Ne pijte ow vodu, ona nije dobra za
pi6e. Prijc nego dode$ (2. r.), napi5i pismo svojim roditeljima. PorraZite oru ku6u u
susjednom kvartu. U ovoj kafani smo sinot pili odliEnu kafu, pa se nadamo da 6emo
i danas. Ne6c sc dogoditi nesporazurn, jcr smo dobri prijatelji jo5 od djetinjstva.

c) Napravite relenice pravilnim ukrltanjem ovih sintagmi:

. al

*.t.-ra J-:k r\2 v-'t > .> c)l (J,tJ

--. {J
tt-
ipwir
grlr
4rrijl .-SJt i-,
I

"j;r,t ),-.;i;
IU
atbv )t*
'e';T t;-.*t
,>LJt .;,t 3t(1
'
) A-
---2- .J
(:\. 'it'
+rl^ lr0, '
-'

-rruhir ,l t rl, ,r+Lf-"

-l .-'. -
a5v *_Pr 9

15. Ud2benik arapskog jezika 225

 ) .i:;xjl ill *r",rn- iS ^l s-il ,u:K Y .,r*:t
"l^ii,j-
.aui
.+6 ii++-
v ,
jt :t if
9, ;l 7\EL:-!,,,
(C ,# Ite; * ,5V;'" f ^*tLi ,i ,-* , ;q
|
-
.i-V),r.Jl + o-;Jt,Lur !rA?u t+- ry.pur!l Jyr;r Uii li,6 ,qp- l
;r'*,*v; .,-irtt & AH
y ujt , ,lse i v) F--Jq
# '*t ,V"Ji,rqyJt
q,t#i6, &r\t iF r',rft:". trtej9
dt.rtl:lr dV
7.-?,
'tgrs':;Jt 6utt
,-p A s tLi) }.i;i;-:: ;.JJ;; - ,qt\t J, J;d;.gU l-Ll-
,[ ,6"u:rr \.si ) iliJu .Ui .:1; uf- { r$1,4r-t', .Jrf 9t=)l
.c.tLJJlra
dlrJi ,r-f*- tVs*lt)
.

olf ,r,)l +- 4V ql
sIo r.r,Jl (LJ-)l .rlrll
( t tno dii,

226
I \S ;* evt dt;)t !f\
.-Uj r,:lJ-"i ) f ;-.Ul f ,r*t v)llll .,i.1; U-U ..l5ls,;r
fi
.,uijyr ,\1, L.-;-;;,t :lr ,P J*l ii s,--, t,r-" J-l,..ni . #l - -4".,+-r1,.q

$
J, . ^*Ot' + rr- ,ir-'-r" =*';;A;x-
'
/i ;-",i . >{,tt ir#,
$ ' ;r" ',Y,iu
+rr- b.b.e -rAt *,f+.1!i ' i "i--.rl c-tl;
il
-g:_.-1, d -4 C*1#r tja j Jr-JqHf .{ lP +;;;r \

.i- o.-U Jr*#t, u(r 4E-f !r iWlr i- ---u . f,, t'

!\YL-J,.!1
++-',.-LL*.
{d

6f "t15 *.ll * Srl'",-y r.1,(1 ,l .]:+,.-|J

m
l t-i-" ;uf . oli
fr .J +.t.-
f
ii
J Lq+i fEt ;JL, ,-y,a\t i41 u . UljJ /*lt u i-*v
Y '..u".o;,ir--:Eci- . .-*,l;li)i hr;J-')
-E!r

l. Sve pasime roEenice pretvorite u aktivne.

2. Iz arapskog teksta izvadite zbirne imenice i dajte njihovu jedninu.
3. Prevedite na arapski:

Jabuke u Sulejmanovom vrtu su najljepSe u na5em selu. Mravi su wlo wijedne

Iivotinje. Ovo pismo je napisano prije dvije sedmice. Cuo sam da je ovaj parcS ukra-
den. Da li su nalli automobil koji je ukaden prije dva dana? Objavljena je ova enci-
klopedija prije desa godina.

c;[-K
Eekanje ',U"ill zahtijeva ;l aq
upis
{t t'-
sporenje, svada or -t\5.
!-'r.- 3.
cnciklopedija eyy dcisada
-
g)t .;-
-t
protestvujuci t>L*:>l prva
t .- t J;I

L- t- e it\b)l
j ,t^"26 ,tulti , .+ t rq;Uyt j ,'-^2; al i*tr; p u-;
!7i 2-.2r, l' 7t t2,,
t
,#,
*.u..2', 31 cJr-,f ' t

q7y.rt- 'u JtS;,:;-,g Gf , i4'2v {t*v r>l'-lr .+ ,it3

\ , ,:j.'

''l5' 227
:il

,i
.&
 L*i
g:i.-)l .!,:* *a

>" ny !!i"+w
gLJf
{
stoka JV - L;U koriste(se) lrtt;X-
lnoustnJ2rt"acua '^-:-4,
.. J
(J-
a '-
iei (;.) jv
t-
ostali, drugi izvr5enje jj.i-
l'-.t
spreman (za) J Jr:-i sawlenstvo
"irtt__
t2:
pruztr f:+r;
tro5iti (za namimice) ,e

\g .# evt st.sJt \1
Ltt !, .:-.,1: j) r:t^U irr, --J ."3ll Jru
it A U ev)l U^ ;
t-J . U,li ,tJ,Fd V,&iU 4-lrJ! o...-:f . :La:i)l t itiLl
1-ra

+J .:>tyr:tjgg
'i6 L+i L;Y u*)t:\ d_.DF ,.k.,nvj
nrs,-.clJ.:f- . d-1-u
1 --
i\9{,L.siv es+;F g,,i,:?#,I,u1rrf Jr U[;.-r]l
i u.,;. ;-r-lr "+ ivr,,l.Jy- .-iL y,tf L.;"-i G- j ,t'-*
u;ti,y,Jti &.r*vtg'.n ,ii#,,*)l ;t3l i-:-,-li i "i-,;ii,
,F oS;ig.,, . < tiL > r, Jzb jv;l ;;s
'. '*' o{

W J ud..4.

,y 'l y.r' ,tlt c {l eft JJ$ LJ ' ;^&y'le Jl''-'Jl :'r-e

.
iUl ljJ iJe.rJl "!-r;[r-.li;1r rr-l7,Uy,i,1f|r ;L'ai StAt
,lll jr l,-1, q i 5y i*-*- rrrlr C" ii .r,- rll y A
l- ; . ;r.-Jl ..r.o j iilr,. ci>tt Jp.-Jl A f;l di .-,. ," . W J."
. )rr;i loi, rjJ e'e:; Lt'rii

228
 Prevedite na arapski:
Nije Cudo Sto su otilli u bioskop, jer su se danas veoma umorili. Nisam inlenjer,
1
{,
ali moj stariji brat studira da bude inlenjer. Mnogo puta sam slulao prile o njemu,
i
ali sam s izlenadio, kada sam ga vidio. Koliko puta ste bili u tom gradu? Ova kuta
nije velika, ali sam dugo stajao pred njom zadivljen. Nisu zadovoljni (srecni) onim
lto su nalli u toj robnoj kuti. Ove godine sam fetiri puta putovao u inostranstvo. Ni-
su bolnilarke mada mnogo znaju o radiditim bolestima. Nema potrebe da uIiS vile
{

od pet sati dnevno. Danas su bili tri put kod nas.

()LIT
misriti fu--'* drultvo P
poveanje iEr-rl odgovor 'a
rl - 4q
predrog Srss66'rq ,l,*i. - F:
l-jl
Lo i-t;tl i:t)l l:
i! -;;tr ,r,:ul + *'+l :u g-l-'r-- ul
. ,.rrr*r x!,1 t J-

lul C JU + ,j"., ti.>t; ,*rrb U 'b-.1Y1 i;)t dt 'r. r'*:Jl 4irce"7rr- -

&-r, +;tJ, Lj)tliF
,9 U 4l:-:.:i5., o}.li ,1. :,,+i rr_. y! i.\

eui + lli.-f ,Ji U t')\ t^UiiJtj ' q*ll 'i-o J':"

'#
yUJr 4lU A f-. ri-r* + t\-r,1\
t g t? l-t+Jl .j-6 . f/l (-.r::r,- .-:

*.u*u*qljl -# , 4l#,3;).4 >,t:ll, r-lrl ,*)r)l + Ai il . ;t

.*:,: J 'Ji; t.P b-lt ,t it:Jt .;'alt * rFJt
\ p .rUl er,ii)l Jt CtJt
t ,)b. f l- 6flt i;t tr ;e Al.uJl ;,ll + . d",Jl s gll
d "JJl
Jlltl ( i.r-\illJx(-Yl ,.j|'.ot..i tr ) $.-lt;! e-l d.z\r,opio t-r,

w d-,tt' tJLa :S- lrrrxlE;Lll or^. . i'*,ti' At.,i

,i ,,rr 'relil Je\l r(+Jl ,J.i*i i-r'. i--.rrjl oj-o,rl'j{ rl,iUl
'!:X^, r,lJYl d'LJ
"a'U)t+:-**,J
_'_"'_
*&
,,,{'. .tt{i)l J,i- + J-"- ln l et;;ie 9'ur-+i -? '-* f .t-,)t
l
I
{
{
fl
'"'o Lrr.l,..-ri [c<J :-1.\n.* U J;)tjqi)l (uKr 6!; I '*'1.
, t --

F
* sj,St Ji$ e)- i, i.r,-r^ll dlrJ.Jll,,*, \, Ut^
t
1-t
c* tr."1rL. l,---- r.l cc\r- 2?9
1-
 l. Ll rci'cniclnra u ko.jirrra su urritrijcbljcni hrojevi iznad 20, zamjenite ih brojevi-
ma d I l-19. Obratite paZnju na slaganje.
2.Prevedite na arapski:
od njihovog oca. Bili smo u Kairu i ostali 25
NaS otac je stariji dvadeset godina
dana. a otputovali smo u dvadeset sati" Ova zgrada inra 23 sprata. Ona je najvi5a u
naiem gradu, a njegov tast (punac) stanuje na dvadeset drugom spratu. Onaj Bovjek
koji sjedi u 33. redu je moj prijatelj.

+LK
pravac, tendencija irl - o'.*jl pretvoriti se, preci

izaei, diplomirati
g , ,.\ 3.,i najvili

zanimanje, paZnja
'-,1 - f
'*l promijeniti *.-*
pronala.,ak .-t - lFt specijalnost e:l * ur'i-a:rl
postati C"--'C-*l nesvrstanost _;[rYl 6-i,
osloboditi se ..ty' yz1ry1 \A
f

,. u;:i - zemlja, teritorija u mn. glasi ,rrlJi iovaj oblik vahi zagen. dok

se u ak. dita jer kosa nunacija IN ne pripada korjenu rijedi.

*t:i
!-l i-rrjJlr blli trslJl f i

* qUt,"5;..-i.e riL--rll * lq J,-t . it*,;;Ull ;-oL,-ll

J2b c*.r> f g,.r.rrLl 4.jyJl .Jtr JrU,i it,
-r*,Y
pii . t.,t ,
q,K + iEJl ,t-;tt +Gqi.J Cf- ii+- ulf.ra(:J lr,Jt t;'."

V tru +r ,ri jtt $J . t-..u c^*--i ii # Utt {^5 . ,*Jl

,\il-' ti; .-'i g.--i t)v "tt t,,+t &^*.*l g..!_. "lJl ,!1 GY- .ia-,i,>
r*r;s-it !t-

t{-" t

.{Li
^I+
otrl -,lj . Ltill ^ill ;riu Ja;
"r dt lt.b . 6.r..,-.r-a
230
 'ir;;t,
^St -p; .;iUlr ;,"1.t i ;rr-y'| '.*'"
)l o.lFr ; --lU
.^-i

-r^J| + -.rry'l,:f)l : ,1=-*r ru,ll Jll{ #.r ;-u1y!_Jr

..rp \ rJr^71i*Uf .Li.ci a+ y4+ JtJl tu, r;i-r--r' ."r(.!ka.,!,r.J
i ., i .-, ct.r-\-ry
. ert.iil
I

li.i &* vu
c'--, r e!'l
'1. Aktivne retenice pretvorite u pasivne.
2. Rec*enice u kojinra su upotrijebljeni aktivni i pasivni particip zamjenite pasiv-
nim ili aktivnim reEenicama.
3. Prevedite na arapski:
Idu6e sedmice 6emo dobiti vetiki broj novih lasopisa i knjiga. hozor je zatvorer
a vrata su otvorena, pa sam ga 6ula kada je u5ao u susjedrru sobu. Za svakodnevni
fivot su potrebne mnoge stvari. Da li .6e ovaj ekonornista istraZivati pitanje povecanja
i
dohotka proizvodnje? Da, ali je. on sada veoma zauzet. Politika neswstavanja je
prihvadena od vecine zemalja treceg svijeta. Citao sam novine stojeci pred robnom
kucom.
4. Od svih glagola koji su upotrebljeni u ovoj vjeZbi napravite aktivne i pasivne
participe.

gLJT
i-- t,, -
oCekuje sc g^rd-Jl v-.'J nalazimo,
J. nadi 6emo
ispit gt - .rl*ji (!l -';;Lt, l
avlon
udoban, I
! .{
-, -S t- {!
komforan pastir owl - ,U :

pripremni
t-
r
(.r-&-*J
. a-
Ilan i*t - j-:,r
I ..-,

u 6il-u.rr-l* dU.ri ,iL! ., UU gl, ;.# U;q Ui B!\.(-,r

'i l
i(-
' / t.}iu
jt: il;\/l s JVt{i>U .,j}l ,,Il ,; .J"rLLi r r.x;:.ll K !)'t;A
nitu A .>.- *V,i..t' ci i- ) ,t +'#-. a.tjiJl ,j-* h, t'rL-: ":airJ
r\aw''s- .-b !,-r.,
- reJr+ r-{L vr
Itt*;u d ; ;.iit JJUUI .Jqrl ;4>t L.y-tin e a-irljl t'r t\
, q*i
-tii ^#; .;4 ,f t s;At
( t-6u,ij'-,1^J; e!--dt ,j^ ;i
. t{.r-i

231
 JL.,I'
sras J. tl ti. t - t-r
Jl _ uLj praviti drultvo
fQ_- P',a
':.

'I
Zelja ;tltl, odmoriti se
t
e -?-
-.-
od
I
CFI
r

kopito; 5apa '.-!1;;i - .1: uprkos

LD. o:-ll1 di:Jl .r"rrll !J

te
* ,*jl ],tnl ta l, fliy;r- LrU -UrU
j i,1 etEqF' ,/ L

r, ..ll 4?4JY r;L t * p-l+ lsi*r..ri .r- f UJI r(:-lJ,

/ iLM+

f ;.r^:tt ..Yl LU:" i .tjr)t Jr.rJl Oo \, . -.3:Iiirq e:l5 lil

.Aqii.;-yrsLr
dYe'.i:i J. a
f-rr * a<*lr Ll-:+ lil, f j,!r ,#l *;Yljti : x;i * v
tA$^+ ijrrggt sii ;r"urr 6r*t',/ I .J..)l 'L-'*d+)l
f ;.;aul oL-tjJ e glr f Ur ;o .,VUU1 .;tl A *t,- r:tf L-i i

t-i + f
CEYI
;:t ; ilL {- cit"rJJl .ji djri ;* ^)+ L-iir
i-+-t JJ; grr; frfu * ,rlt v)lJ.Jl J^r uu;-1i.,'i it
?t-lt.drl {g- J-tortl J.,brr f '(-- l;u d.'i Y; -,1.-h;
ti"";c\.r-"
U;ti r--.r" |-l{-.ri.r- f nJr Jl &-r(Jl t.,Jl ;rr- i--L{
u6)1,;"t-u- dl /+r LJ- i:j 6 -,U r5i ,: . Uf ; grxi U>r;
lr.-*,J^ , /su,t l& .-r- # I I iliJl +..;Jl t--b JV g ;;!t
f ;utt +Jl lil ;;It cuUtg d/ f C ;t )\Li)t f*u fl e)re,
i : *,,
\r fi-\igrp-ta E it'lY
r(,''tu,
Prevedite na arapski: Yit;f*
Kakve su tvoje uspomene iz djainjstva? Da li je ona Elan bnja? lz kojih novina
si uzela ovu sliku? Da li je ovo svelanost prvodom objavljivanja njegove nove knji-
ge? Ko je prisustvovao juleralnjim lasovima na univerdtetu? Z,a kada je zakazan sa-
stanak (sjednica) firija? Ne anam da li je dolla ili ne? Da li je novi ambasador pri-
sustvovao razgovorima u Ministarstvu inostranih poslova? Da li ste vi izgubili ovu
olovku koju sam naSao u Iitaonici? Ko stanuje na desetom spratu?

a) Dajte odgovore na gornja pitanja.

232
b) Napravite reienice pravilnim ukr(tanjem ovih sintagmi:

"F: |
: t. i,2
F.-.
otu.-P
,- -'l ,J,ll r'.il;'j,l IJ. ,J
ti !!

oJ..a r-r I'

(r-
'J"al -,F g)\tt ^;&ii.5lr I
-1r. r' o- )7 t-
oJ-> artu dgp-

d,el;itvl,
j t-l
9-+ d
Uj ciL. l, .-Eitl U. eJLi+
a -. t
l-ul ci[ t L

ijiJl o-ra,r:l.>.5

Qu uu;'r*r ;lr 4; Ji q; i+..;rr

,- t - t-.4--.-
t*r> [si l,

i:LK
posjeta ";jv- utisak il - L.-
iU L itr
)
oStar ;1"- prirati L*- j"t;
9r
stalan +,1) vanredan
t_ .r'U+:l
ttl't
prireden pll,t
\
dlanak ,>l - !jU;
prostor, polje ()I - Jt; datum; hisrorija, povijest I '"
tt
u.)-"
promadi -r*-.rY samoupravtjanje jtil
"!
;-.";Jl
najvila; viSa d, Dozvan. marlca
)9),
,.-

Li 4;)le cJUJI ,.;rll f f

e- i i:i)t b\ A; U 6,*, "<-, I
;*-d crrt CJtt
t
"-.
# Jr.Jl C.rlt-" !i6 .r-*,f i) tf uf q 2-l 2::Jt ttt
.rK . Jil.ul Aif car ii ry l^Jr -rr F. ,-l.; 6 'tW
c^r . Lrt ,F=*u Ll u-r--c,r-- , \;iffi)il a';J tA-; t ailiq,,

C)r..i! Qt*'
i lrtr . .) *
-
233
 Lr.t, qrtf . +L?)tr;.*LJr of;.ilt rrr-i',.ui .1" a-+l k*1u."**
,-
v fii t7 ri ci't-f . kLi t6lru Vt:o ua'- )l t r +q .. I

. u*lr .l y; W uo.r
;l;)r e s7/t #{
-( u.\\e,
.{a-r.$u

! -1 \.T!{

al {-tt-{, }',/-'

'f, l 'q#.tt
FEJI :)tJl
. rr
!;-
C.iv-ir, iu
li1 u : Ju Yl
F,; c
":->s.rg-
cit^lf
2- z'-
zavrSlE SC r, - - Ft snalan, Icstok
t -- I
tyr---
tr*oda 3f +f olekivati
{;
uvitk L:.t13 ostvareajc crl - i;j-*j
{
drultvcn .'-clii-l
J,, apstraktan t;i
\i- '

dozivati t'fE-gjt: ostvarcnja .J,f,jJj

prcdatise t-,-?.
i*""?"o,nr, J|}YI iti- krcvet ''*i - i- ;
raliriri sc 'F- - proti ;" - 7
;*;t,
krajnji;ncprevtadan olil prostni sc, ra5iriti sc

nije vidio ;-
i laalitte, park

234
 L4 4-jJt: g,t)t ./1$ rc
Ai q *t. V" Li'l-'r ) djl ;!-rll dJI; Jl -'L-arJl Q *v
.r!.,r+! d; 6X> Jl Vyry.r1 . ,iJl J*lr & i'ilrl trJl ell; Jl .+-r.;
,f U ,y',yf' "t- 'J'": ;j* L:'J .a ;F)t D i"r:J j
*Jtt,
Ji Ji . u-Jl +{-;i # r":* ,r tr.A;i rr-rul . :>tt:t'
.-".*, ;.L+l 'lr!l ;r tr{ V ty-*.Jt .ja cilj
u)2i
*t *. g..
j - .n
L
1r
!i-

Gl-)l J>\- c;:; 4sr-*rl A t*U,q .,.U. Qr-Ol J-r -

. .r-nc*i *-- t Ptii4
:Jr C i6,'Allu'r:;-.Lu+, L-Tiib. r;;r,-)l uvr.Jl
f+rsuq rcru..1_.ivocr, . *: 2v';i, ^L'.szli ,F + 'J?\l-s(rll ;;!-i;Jl
{e6d I
jU)'tJ dl t _

,,,"1"..,"-*.o., it all Jl ,y,l.S Vl kit-d a,/ LrL Lt-

.i- +gt d;Jl Jl J"4 t-t-" rtf ti , WPs .-ijrl Wy: *
'..\",,,r o,lL_C* . .JU -* * iQl-:=Er 147 e.ra r;i'a:i ' i""aIL il
'i
.-'tflt Q-lt Q *,^l
-rll ,frlt , *,*dtidl,.,S- '.'rJl
-
.,-t\-i
;p Gf t *._.ii
J- Idl,frl u-e Ot : utltt Y Y.r #19 )Li tS !\i-)! 3.n I

-
b--{LF, 5:7 o: rr . rFl
J*S ovt ,r
eiL.]f
,l t t-
glediSte, miSljcnje it1i; - 6i., radostan D)4
t-
upu6ivati 4)J-- uJ doti ,,p-- rL->

samo Sto stile 'tr 4;-ltf U udes, nesreca

+12, -t^;4
t t- i lz ,1 t
osobina a,A)t-.a> - a=2W osjecati ,.#- - ;;i- -1
,.-
na6i '4--'r;j pretraliti hi; - 1il6

235
 solidarnost / \ ,t-.1
s nekim' neiim)
(-//-/t-'"' procijcniti t =Lt -1i
'-\.or - r-U

na putu; za .rt-" + bori se

)t
Ea-
. r-l

vradanje,povra6aj eV'il t
L'/'
nezavisnost
JltLr

!s ur'ilt ) kt;! flil E

...1u* )
ug,i Ul yV-I) <r Jrl.r-iJt r.1t -,r;-; irtn fc q,
. ,:'.;ulrJl .rrFl J)tr ;,S*ur* t. . lL:-l i'ti . ":-t et2t

i drr' 59i e o't-i ,r^ ) bU -;Jl jF;! r(r rj;r $a iiy

, ,Vl \ , d; tir \ t 4;r );" Jl r. ;Uirl Jrg . UL-ll .i-^

o{"',t,.t,.{rF

ut

Prevedite na arapski:
Bio sam u toj zenrlji 1968. godine. U ovoj fabrici se proizvede 253 automobila
dnevno. Prva konferencija nesvrstanih zemalja bila je l%1. godine u glavnom gradu
Jugoslavije. U ovom gradu ima 250 hiljada stanovnika, ali to nije veliki grad, jer ima
mnogo vcih. velike biblioteke imaju na hiljade knjiga i dasopisa. Islamska era
poeinje od 16. jula 622. godine. U Egiptu je bilo t980. preko 40 miliona Egipcana, pa
je ta zemlja najveca medu arapskim zemljama po broju stanovnika. prvi svjetski rat
je izbio 1914. godine napadom na Srbiju, jednu od Sest republika u Jugoslaviji. Dufi-
na ovog modernog puta dostile 287 km.

gLif
rukovoditi 'rk - tV Pasiv 3\t generator
ri- t
JJ or

!'. 2-
kretatise(ianedu) ( # ) pomoc
Atf-- it; ^tP
stambeni blok ";*'A;'L;; razdaljina
i'rl - Arld.

236
 )-q o:;tl: r.:LJl ,,;.rJl g
J,r ) . wy t \* W*" j,* gL;i J+ t;r* o.rLll oi.o ut

. *,rll ., rJl nIJ

'lii
,E * l, ^.2-x- irt-- .J J"4- J'i
j5{- ri

E ti{i V,lFtr ..r-r;tt 4rJl orA i, -,U n( \>->;Cfl ,if gr*;l- ,,,,or,{r_ rJ

. C.+ J.f ub ( ,r-Jl

; U);i,Jt
L;;Jl Jur^i \.4-
"/;!
ir .,- ilJ ..,ovt ;F
t"ti 1;.:^ll orlJl "-r.t tr_,,1j evy. J"r-; ; t:t
UL- lil . ,fil l-ra q.d J,$ Lqi Ur-.e !** ^--rb eui,J"-, !u.-g;r.

- ! --6 d-$. I.v{.-u/

'. \ +1 ',l
I ')t-cc-rr1 "

'd J ri f*"i . .rtllJl i.edU,i(;i . ae;Urir e{+,

ql.r./,i + -.i;i",u;Yr U;? tA
rlri lrl . e:l-Lll iul + g'y
ji
.,rw)r!,?., -i";-L gr" t . g+i e,+!t4-!r:^ Jur ,-ri & ri
-:i;;,, !t- :r(i ti 4--J.r'rlr .- eu$r iA-uJt ,-e.p Jt u-a; lll . r-1"
.*i)l;lt-ilJ ,fvt 6U11l
,. io
l. U gornjim relenicama subjekat u jednini zamjenite mnoiinom i obratno.
i.,
L
2. Prryedite na arapoki: f.p.,.I
Kako god. bilo, zadatak nam ie da odemo do nalih rodaka. Ako vlada prihvati ( t.-^.-,-.si-)
novi plan industrijalizacije bi6e veci nacionalni dohodak. Gdje god sam bio uvijek
sam pisao pisma svojim prijateljima. Kako god to uradila bi6e dobro. Kad god sam
otiSao do njih vidio sam tu djevojku. Ako ne ZeliS nemoj doci do nas.
Sto god da bude ncemo se vratiti prije veleri. Ako zna gde je Skup5tina, lako 6e
na6i naSu kucu. Cdje god bio uvijek 6eS se vra.titi svojoj kuci.

glJf
i)l -'JL;-; {-
upotrebljavanje + '.t
gubitak, gubljenje .>l - Gvlt
bez obzira na
. - t1ztr 2.'.
jo )Dt J.a-*t gradanin
bv
237
 4k - Jt a$
nadvtadari rijeSiti

reteno ( Jti ;;p

tt ,-t -t a-
d.f^, - d.1,

!-q os.Jlr 6Ul ./,Jrll .!

\?eq'{r, lll t=L, .,b-*.r.,r!t C+ j, eAt eU;,J <!:? C=ei ri i*-r
e)t;'.#r {.Ai +"l; . !! frglLbc ltt lii 0, i)L. L.*'

#- *tsXr,l IutJltutJt dt j
it . j>i_;;t ._,L(! vf r:vt, .r<Jt
-t'''lrtt.'r.-

e ritj[Jl e rLa:iYl J ts g ,rUX" t- -b : q ]t

.y" g1*: C_ .rL.-lt
J+. qur.rlt,Jti Ji*r ;!.:t rr;t,+.t -5, -L_,,
F;=-e : J!f)tr ;t(-lt Jt^':-lr ;.e-ll (l .J Jlr, I lr"L; $-.lt ,-rl*::-il
;C drrt' - ,dl :(< ;H >
^(Jr
v'fv" Jlf .rJ .=*.lr JLiyl
F4r!,.t\ -\re '+s.rf
*:13,r'-+-'^E
*-tfl Ar;rJl
d., !:,. ;1rt.3t .ja A )AJ!
,, q
j
irl:i . o-+ .-t;ld.ilt, p;;,t;f 6.r.ok. J.Zlt . ,llt ,Uli
. ,)-,JJlkt" rr V-Jl, ;UtJl +lj . ti-r--l ,UJt u[" UUl..i ALj
u V1):etrt*SLp)lrr
,'-l c-
g>t/l ..5.r-l U.r-r.r--;.ii*, i
., .t\r<\.al
t i ;r! j Je:ur Lt;r Jeyt u,! , -.+
t' {) *_.i.!h,u\!.}-:
gr
t
*k 'rir^.k,
,; i-Il ,;L-l-a.5'$ .iJJl;y'lr JLJI ;l-- !tr) J"ir
- I r - -zi
t

6L:;yl
. -t
dt' .:rLd)r i:.Ft
,
?-:J .+--t
trc'
uutJr,.!t ..i^^, +r;Irr-
-

eerJt :J
,J Ut" br, +Ul . ;.r,-rf t ,Ult JS];j^j
"_-"r*:-yrr
'1'a.r1ir"+
(rn"${
OG
'i-lLrgu>ti I \ t'nlr o.+Jt i;lt ay. q-l.=.Jtrr-!t
,Jur\ t, ,\ "*, *t+q.-ka*,i, -
' -\--l

Prwedite na arapski: .d:1.

r-, *2
-

u naroj zcmlji se sprovodi samoupravljanje od 1950. godine. zgrada Izvrlnog

vijcca jc nova i dima, a nalazi se u cantru prijestolnice. Nova vlada je sastavljena oi
predstavnika svih republika. on ne razmislja mnogo o poboljlanju svoga zdravlja.

238
Ko ne razmiilja o svojoj budulnosti i ne ulaZe trud u razvoj svoga znanja ne 7.na 7a
uspjeh. Uspjeh hrabri doreka da prihvati borbu sa Tivotnim te$kocama. lzrazio je
svoje zadovoljstvo onim Sto je vidio (naiao) u njihovom druStvu.
2. Od svih glagola druge rrsle kr-rji su upotrijcbljeni u arapskonr tckstu dajte
rrrasdare i zapovjedne naiine.

iLr
nt
dohvat J:u=-; odgovoran; funkcioner J)P
l veliki pjesnik iz X v.
*- t?i
takmiienje, -'-, . t
utakmica
otsV r..r;:^:"1t

pomaganje, !..- -, - t
jl , - oJ-s'u-'-r
socijalizam
V,*t,
pomoc budu.nost tr-2- o t
,-l*:*'
sadalnji
;u; diskriminicija dii

lA i:illJ ;rUJI .p-ll Ir,

,# )i +'f\i*-'!;or 3:LrrtfiLt 5t*): J,*.

JFrr ri^ .L1{/ ijl.(-lj
r-rrr
di :L.' { \'.\.-J r.A
-^i*.)l -ALSI Lf ";r.- * i$r- lr'J9 ;^-*Jl S,tL...:,l!.,tI((
11J$.,-rn
LL-' "
"|Ji
6gq6:[rr4+-.:.: u

\ !\ !-( ,.-q-.V,,... O")

t4 .#.ri ,-re, C,Li *, ,.r,.)t ,-I* * gUl g1|t Jr 4:J1 ill

* J:] yyu'gi.i:, lul ,Jl.r ' ls J1'Ct*;:f)t.s.et . ,- ('cr-r n k+.C(:

,? ,.,itLlr.,-- "rrtJG ai :" it--lt i.rii*e{. 6:l}l Jl

239
 .r- -,, rui ;, \:.1 d,i ii .rr ly'L . p:tJiJl Qr*)l :l3i +-,-r.- lrt
r)LIr u! .Fr
i^+ilq.,I1\l!
+l
\ Vifr +Y\'"
.a" v
^J-t
i'!
t>yJ!;rrt.lt
L!t, 4J)
"!,tr -;-/--#
v -;-/_-*
"AJr o+ aj[:,:.;Lf rJ
4..1! ( !

"l=
,f ; .>14
v.ll :t j*Jl ) 'l cf,-l ,e [l t!/;.iJUl
tt. ,t e4t)
rt--Yl A'*1.

OLI'
oslanjanje (na)
- t- ,tt.-.-l
-1, ) Lo-, '
paZnja .)l -:+il
- !t r:t
gradevinski JLJI
\)L
tada irriT
al
teci; odvijati se *-*'u -15; cjelokupan 0 *tt

potreba ()l -4;t-- sadriina, -tl- -=.t

lru,^r,. ,-c,
sadrZaj
- C;ir.A
, --
napredak e J.a,t
\

iqlll I

1J f, t .f .ri ro" +!r 1"tl\Vy'?t t-,S- U Jsl

lul + rr"(Jl dJr' + J-;iJt .

t ?y'|;t r + d c>rb +Ul ;!l)t ,-r &t-," #^i
h*-*. i-n,,f-*,.u C drrt)l f!i)l dl; Jet 2 iil:t,i!,jl * ..r.4]l J>tAl c-}':-l
$t i;,-t, d t'*ll .s,rf)t orr dl- ,#l -t.p .i ro. . :jt
lul + L- )*trt J:t ,-,*? *-t ,J Lev CFs_\

.i .i \vo. +lp6tr;F"U! iy- tlt g""l !l -l2t \iL I !o

T Ft Jr! +
a:'-
vLlvl ig-/,v u*l ,ellrs.t'***r'
flJl el,rl r !+g. J

i**d.
\a,L^l
+\rt*
.i;;e itrl rrll Jlr-
*u:--l_s.i
J J . -|.q qr, rr jLElJlr 4l U 6"-l ,Jl\.-5*i I{*-l* U
O2b;r ) -u- 1V:- 9 Aff 6*

240
 ,j,t, o:l-c, +Ui<Jl L *tr'ii1 i rrr)l L *|t'\l ,.>ist 2

. CJI U-,.J| +q.c.i.r-l , ALJI jt+l G-. 71 .,-'

!u.e-r.1 q*c]

i, i y' riv j,Jl_-;;I;*;:*i_

; ; - :" =. :
;,-.,,;-i:! ,r JJ'i a 6,rJl".il ,r.l-(-Yt '-,J t
-:1.,11

,r-l ;lrJl -(-- t, 4t . y, ot, c( s *..,*\#\

t* ul # ! t...,r_,,Dr
-t

4 , oj i5 ) iSt 1fl .t!l {+Jl fl) ;6Ei4rJl o:!l

/

-- ' .-..i.rt r

r ;rtJu .r-- L l"Ii'oiA,;JL;tq *- ;i'!t ruJ;l g-cl-;l r- ..1 ,: r -\

;,r-;; l.:-.Jll
.((

siur-u i-r,.b ls*:6 :. )Ul cif..!l .5J-l ;qi,Ul ,^: .h:

i^..a\-c

L;. Jl/l 15- ( ,..pLtJl ) q-.,U ilX- f#rl , 'rl-L,j ;,

t,rgr.''.q'1
. :>{/ lrv i9ll dl
bq . i)Ul +i-t, r .:lr; g-:, oS C"t! C rt :Jl li-o -r-.-,9
4t + ;-.---al ol *.J [,-e . :r..a"llA]l'itrl 9,L?J-JI ;J-l]l
dlt *rul ,r .r"tiJl Larf;- ( lul ;/-\- y), drru ii. t:'l-l i pe t";. - - uo*

b+
,".ur,6.e . q:ljl, C ltsqs V* U 12.-t':'-9 Vl-J, df l.r$U 't
1"'i'..L

lr.ae ilri,t JtlJy'r .;+! >l.r; c^LLli eJt'l o-Ul + t

I t , .* r.rtJl b.;ilt * r ;rt !t;)l rl>: $ t Jej L!. -;l: UJ- '- )r\a*t

.Jr,Yl UUt -,/l .;- a^o1re-,'' *

trr,r11.; -rl.r:;^)l ;J ltrr i-:- J. \1Y1 i-:- 6 ily'l e*l i
''<S;ii1
iit-etir;Yl s atrl\till-Jl ojn 4L. 'a-2\; )i- ti 9 . 9tU- lt ir"elu ;cir) v,rtz
oig.d,.rrw
;-.j*Yl ; Ja.-Jl .r.,i:=JJl ,,.,lUrl
\ .. tc,

16. Ud2benik arapskog jezika ?41

 gl.Jf
- )\1l .-[ii -
Prije Hrista, Isa-a

srijediti .U;!_- *i Dronalaz2k ol - L"t

if;;l
J.
mlad mjesec Jy+ *H.- .y'Al
naselitise

smatrati, raEunati'p"-'p-1,
) -.- ;;nl
pomije5atise ;,-t-1 - gg

carstvo i - ,,Ef:;l osnivaE

-J J. L ;:;
prostavlrl se ---1,
t i, ---
smjenjivati se ,*tlrt - J-jl;
.pl
trajati Zetjeti l;--St;i
ir'lJ--',1't
.l -r.
naJdaur
62il mn.
,flil i. r. 6,6
, { i-
slast iil _ 6jL nauliti(se) 'F - {
, -r
ustanak
':,l - ,-pW! mandar +lir!
proizvoditi :e ii
t-- - - t-
probati brt - ;,;

[g \-#tr 3"bll rtit n

F,rc-si oi irfri. Cill $rl -.,r;;;Jl;^lt JL",J q?-ri *'-"r

e;L-*;r, i-L, i!
t a

- c* vi, ri,
L-brlhill ,pt. iiL."4!l 1'>t vl uU: i)

G"ri tl;;r-6./ *i. iti c,iiir oiy'l Jl

t 1
) V$-d;u1'gi .iLi :Jui ar . .;sL
..,y*' G3 AJuyr +rrL t'y.++U.r1{J l- C k+. frur E

'Ji ,
ltlt otltj gr.,,l-rll :ts| & +.$
-,t'l .
+lt "x*- \,
q-,;: . qV s** W f:r*l
i:.*Ul frut qnt, ;i ( btLi\t t''
,K;!r 3;* +rll g,rualru' '>V), ,h*/r Jr*'
+;rS Lrtr..^X-ll ;Jl*il! +.;; )A...1^U1,, e+-41 i=-+-Jl
.r drrL li,, lL' tn! ;1;t .iA ,ii J^-E*Y . llJl :lri
,r clSl ;--F -l-t

24?
 Jr.ilt [i"u-c . ]l l.r eiUq e;>11\^-c2 JUU:- G*Ji ,rp
Jl ;+-rr rLJ-' Fi . :i--ttotrtJt Jtr^J! fL;rt J, Jr;
-'n1v'1"i1
-*{*h" .iu-iL, j ,t;ll tta )t;tli . Sr-,St
at' L )il| Jswj ;rrlr ee.r--.
. ,ylrJl bvel 4
-dx ixt:;
e
', Lc1- i__

l. Napilite masdare i zapovjedne nalinc od svih glagola Eetvrte vrste.

2. Prwedite na arapski:
Da li vam r
dopada novi roman ovog mladog knjilevnika? PoZurite, jer je voz
vec ulao u stanicu. Bio sam v@ma umoran, pa saln sc smjestio tt hotel najbliZi stani-
ci. JuEe je napustio nalu prijestolnicu stalni izaslanik Egtpta u Medunarodnom mG
netamom fondu. I(ada me obavijestio o onom Ito se dogodilo, pofurio saln prema ae-
rodromu. Rdiscr ovog filrna je dobio valnu nagradu proSle godine" Svjeska ekono-
mija je postiela malajne rezultate u protekloj dekadi. Kultura zauzima matajno
mjesto u potitici svake vlade. Nasmijali su nas ovi podaci koji ne odgovaraju istini.
Zemlje u razvoju ulaZu veliki trud u razvoj svojih ekonomija i industrija. Islamska ci-
vilizacija je odigrala vahu ulogu u historiji IovoEarstva i njeni tragovi nalaze se i u
naSoj zemlji. Casopis, "Ekonomska politika" idazi jedan put sedmitno. Profesor
lbrahim stanuje na periferiji grada, ali svaki dan putuje na posao.

oLtf
razina, nivo ,>t -
G*:-i pad, dekadencija gl - gryl
rc4ovt, L"*J-- t1; mjesto -f Vi -'..,t-(;
ogroman JrirI

3o rri)U.ll
"r"JrJl -E
L.LJI -,\-atl & Ly!)l ,t AVt + rr+ul Jx; .,rr=u, t
;;;:J i.t,' il rrr-LJl Jtt tiJ . +t.-Jle r,-:La*iYl r L Jl))lr
ri wq"l, )*t{t ri*tH r; q-+-
",-v:'$ i-,,, ^Lt(l r1r<\,t-u,:ri+r

-*rU ) j, ji--t J . y;f "!;ultt ;A;i oilr

rrr-r- . ArL

+nrnY.!l ,l* ,p J:-Lt ii r.l*, l,r3 l;l;.^j . ;rLtiJl &f-Yl +

oi4;*t1r;rii)et-*iulr *I"Jl j ;rlr '*i-tt *-,.-. ;l L ;:Yl
j t-
oiil^jJl UtiiJl:#r.f4' + t^il .,t, -Eit*;
t

";rLa:iY' 3."rq

16' 243
 -\.;i..** pr;r
rljb_
r -\ Jil
'
,rl ..r
v ,rJ! .fll j JL;YI Jrr: ^4t-i.11f a-,LJl ,-tf "r-ll
j
!' l
1.--t,,',.:,.--,
^irlr ?t)t a 3*.lut iu'Ft I
-n3ult t 6;\;*-;-"
e .f"tr .j4tr iuiiJl :#' C-l .3i u Jt e+ elry #' ," t -,
ir+;r"r7 ti-
C.;ri)l rl,;Jl * lL t'riWr.r;r.lt".*, )-
^*u, ij^f:i Ur\
;r:t . * W", i$, ,/i."5,=-r L -: Jui ii
_.

(r..\L\fiutu
i.r.c c..iJl t-ra

+t ljA LL,-r.ri,euui I .a;J:'/l kit-i ) t&At; r,L;;u;

-,tfij, 14:atVt.t *)t r"* *tjr I J, -in )t/ .

l,ut-: oi ;, ;f--t I t J--;Al y'-,Jt .JJr;.uLi Jl u^-^; . "-...!"

l. Od upotrijebljenih glagola u rekstu dajre rnasdare i imperative.

2. Prevedite na arapski:

Kulturna i ekonomska razrnjena iznedu nalihe dviju zemalja dostigle su visok

stepcn. Ne moiemo se upomati sa najnovijim dostignudima u nauci, jer stanujemo
daleko od grada.
Reforme su osnovni uslov za napredak. Pravo druItvo ne izbjegava otvorene dis-
kusije o protivurjoCnotima u njemu. Nisam se uzdrlao da prokomentari5em vijesti o
ulasku strane vojske u tu zemlju. Razgovarali su o uzajamnim odnosima i njihovom
razvoju. Ovaj narod je savladao brojne tdkoce na putu raorcja svoje nacionalne in-
dustrije. Poljopriwedna kooperacija je wlo vaZna za svaku zcnr.lju. Vlada nije ulinila
ustupak zahtjevima radni8ke klase.

ciLJt
preduzce;..r !-zit l'
ustirnova t)t - 'e*Y' boravak Ulilt

grupa, drulina a1l - Lq administrativni

Oirrt,
Iekanje,oEekivanje jU;,l gospodareci 'k3
rl'
bojatisc godinu 3;\ y ,f
-l15_ .,t iz godine u

1., r1:, l: .. -
linjenica, istina dJta> - d4-(>

244
 3\ i,ri*Jl t r>Ul itit t"t
Jl j-{ J"i f-r,l 6 , ,: r, e L- p; :4 t ':- Jl ..'rrJJ! ;Ut
$t"9- lt. e )PP ".raU:ltrq+)l Y;- r,. 'tt ' tn-e .g-lLat
-, \. .\ &;V*rUr *tt a**J'*aritor, +,r,, ;!t r;nt. 't-ll

r$Url r)c)l ,tVta,f 1\* .)r-.,1. t+! UUI L-li-l| ulrlrt

a

. I - ?--.':r":

"ia .:Jii;l . cil;JLll 't.jl g '1,,!l Jrt*; ,r.ls)r1t.| ir" D.P

JIV- c .LIl ;--
I C ,.f, ".rrb'{| J""- -r.*,
U ii 6,,*ll
.U-l

U:lU Ji -a . p)t l* Ji
v; g tal:;l ;51 uf--.,,i ,lri . U!> J^L:JI

.V*s 5i ,r'lt.ja c-..*^-i aul Ct-411 ,it ftlr il'uJl .i-o

. ,r
I
t, or:rl i LS t"- i
ol ; * Cll Y,lii . -",, -*ri, ulr ouf
. ptb)t * d JJI lj,b $i,J *J

Prwedite na arapski:
Ovaj program je napredniji od programa koji je ponudila vlada prolle godine.
Pokvario mi se tv-aparat, pa nisam gledao program vec 4 dana. Vojnici su stajali po
petorica u svakom redu. Kakvi su tvoji utisci poslije posjee nekim afrilkim zemlja-
ma? Kolonijalisti su se konalno powkli iz Egipta poslije revolucije 1952. godine. Li-
Ina inicijativa pomale razvoj svakog drultva i Iini ga otvorenijim. Doktor Halil mi
je ponudio lijek koji jo5 viS ohrabruje.

gLlf
vaspitanje,
odgajanje, odgoj
ruka 3-V-iq
festival,. crl -',,1t--,i,
saveai jrUJt slmpoajum

nqzausan pokrajina, oblast

tt;i - #t

245
 39- ,-y>UJIJ jt:Jl e/jr,l ir
. ,fi d*J '^--lt,b &.,Jil] ogrtlt ett (1zJt:,-4,f1
Lr5IJf .:*.:-l . E7Jl ,.t Wftri+ o-.,,"5- Oi
*,W;tt
lurlJ

\
t),
t ,.r'"r-

tt ).) +t ll '-u ,-ily'I il u. L;,1 4-rllr .rJ,-AJl ilt-&.Jl U I

ii;i:J- u:-lJ, W !_?l' t; . ,L\ Jrsl . r) gir Cr

. f
L,-i
st.Jr.h-s'} f!2JI
LWt j,..J,t.,5i jll
t:F citit::ftjll ti" C,!tJl
+ ;-*r
qJl .+i tr.r>{- + lrrfr lr.lf.r;1r.rrl-:-)l (ll ib-':*il;-'-

iA . +..rJtirrl Li ei b*\ J:.11.-i5r oi -u. . bsil

{il-i:Jlt/ .>rsl gJl.L..a,Jl i::'rLJl 9--rJl #l J;1. -,.11 rl.l"c
,fi.-y;- O-.Ht V\;t ,Stts ,t hll t..rr . +iy'lr q,>t-)l
rli; L*sr. elrrJl, ;Jlilu.+:,- !.,(jJl lthJl euiJi;; . ;r'rj
''-L .re.r,J,$|tt"'f
c-.i:I, Ji ,Ut * Cf I tjJ, L;.*r U ,r ,P
;t- rrS.lt bl .VS: ^* i;.ri.-tlrrrlt
j c,-r-*-:-,- l;l . **
Jt .j;r -LjL . ;t-;lt ,t.,ityy;tl* A,Cl lj-o g .lrl;-rr+

l>.lj jt.as:lLjl

Prevedite na arapski:
Prije ncgo 3to smo prelli u novo preduze6e (fabriku), podnijeli smo moibu.
Mnogi Uudi raspravljaju o svemu, a da ne pozraju dovoljno temu razgovora. Iskori-
stili smo ow dragocjenu priliku da posjaimo neke svoje prijatelje i rodake koje nis-

246
 mo vidjeli odavno. Priznajon da ne anam mnogo o najnovijim nautnim otkdeima,
mada prililno Eitam. Arapi su se ralirili na dva kontinenta i imaju veliku teritoriju.
Priblifili smo s njihovoj poziciji u vezi s tim vahim pitanjem. StruCnjaci (ekpcrti)
su se sastali u velikoj kongresnoj sali na dmgom spratu. Ako akrije we uzroke, brle
ce savladati tdkoce na putu obnove (reforme). Ova knjilnmica je pctata pomata po
svojim pjesmama u kojima govori o ljubavi medu spolovima i medu narodima.

d)[.l'
umrijeti !. t- tt-
a-*- - errJ mjesni, lokalni
lz -l
va.trost a.-r-A I
'i
usne (r!t'l;-);,i-L,
{ -t-r - t
jednakost o19 L*r dolina '';;-;l - tti
,,-
makaze
-. I
\Jt t -
J.aJ4. ogranilen "rl7*j
provesti (wijeme) ,"# -
*ar
i3 rri*ile SEJI cslt II
=* :dn).s-,i Y ,?;* dit # d O,tJ.?Ht Li
dtt.,i r- i,:-ul ,>'r;:1. ;rr-ll .---Jl ,rr, )''r:-J-''T),
,-;.*iyr,,- Jr c-r-fi ;iE" if t;)a. *".Ulrrlt . li.-- ir-2L 't '*"-ll
| ,..,
"* l,;{ }l * trt-.;i rl ri *.^t . ,erl
U L-y + er-.riYt o- dtt )

,; Viru;i \-
Jt Jk rtt:Ju^ .-i* I I d
. ;Ju,
"l*,'i
fr,i,ljJ ztt-te,y, ,-.;vt C" jri!* o$t ,y ,4 6f.-
6 . :JBi r*vl221ut, g-., . i-" 5ffi Gtu./)+, ;[
\ -ill Jt .i;i . tr- r \t '4i,.y.t-!t6 trJ , qF 6;/ ,j**ti
.;';tt UUu.Art ey
.'t;+
W'y t'-*+;, ), f9 rrq t ro ry,>)t
t, o,
#4t,J gir itgt 4'*" ei ari(tt , r pur * "!rrlr i u
.re,-.r kLiL, r ..$l kV;)'gr'Firi;lll : t ellt ia
247
 .t

;rYt
I

) ('Wt )l oi{l eJN-V qruir -,L-i : Tutrt *)t u'

r ! y)r *j w)v ,yo s. Lrdiru-lr ; t .)r LrS; !l fr"
l -t
. iu)l "r.:.e r)A.Jl i;l liA
i

,;Uq rt in i
L Od pro5irenih glagolskih vrsta, upotrijebljenih u vjeibi, napi5ite sve mogu6e
oblike (masdare, participe, zapovjedne naEine).

ciLIf
(na) - 3S
ukazivati
;l; JJ;- kiSobran; baldahin;
-rl - lij-
promaha, { ,-
propuh; vazduh r
llJo- ptr; ognjilte
U-lf _' j-ig
t- zi
jclati .j{-.rl dotazeci ;;il - :l
-'.a ' t jlt
najoltriji 6P - o"tr sada
prekrivcn
t,
pokriven pl
podavati
t-
*.-t
L':. 9L:
- L. cijcv tff- ;.;tr
nijjali bi

14 t eul ,rstJl !i
r.'i){.ll

, i-,y1cr i*r fr ' &t'"rl ri'cr ;*-gJ Jl;4-7*

citi;l"Jtr it-.rll :rL.4ll :hr;ri:ll f #,"i i,i-t:.Jt -,.1.*:JJ
tif . :rL.4nJicjlr ,r+ Jt c1_p qLtjXJt +rd.>yl
"1;r.
Jl l.:^,*-l *iJ . li? l-f dJq C3i I K, [=*il .2tr C .r-)!

248
-('.! ir -b- . Jt-.{.-)l LV u* tt.T eJujl lul i iL.-tt Jrlt
-r- e4 *q . e :)Ltl G -,Llt ) u<2Jl G -rlr:-Jt : j#JU -,t-*Jl
,4rlrl V:* e 6,gt J.eJr ps u #l_J{ + luJl
/! 1U^t-"Vl Jl .r+ a#t ef ;) q:rEl
tx

l. Od upotrijebljenih glagola dajte nrasdare i panicipe.

2. Prevedite na arapski:

ZvaniCni predstavnik dolekao je na aerodromu delegacije iz svih krajeva svijeta.

Cak i nova knjiievnost se obiEno nadahnjuje tradicijom (nasljedem). Upoznao sam
upotrebu ovog fotoaparata i mogu da ti sve objasnim. Slulali smo vijesti na radio-
aparatu. Upotreba gasa i nafte je sve veca u svijau. Politika pritiska na nezavisne
drlave je vrlo opasna. Posjeta studentske delegacije iz Iraka trajace sedmicu. Ko je
bio na valem doteku na stanici?

c.,LJf
nezavisnosr g,l - 'JXL.1r
prema
b r"t
datiranje
Hristovom (lsaovom)
stvar u ., | '.i ;
tt9y,.2.- ' OU) rodenju e<l){-Jl
alat, pribor cif _ i'i vazan
iu

35 !,i){:,lr .r.-tll trtil tI

. 6.r.,-+'U* W lFl t'clx--,1'*J ,-"r\l oi-a U:l-r--i ,,S--

i{.r-r / r \

n J)Jt ljr utfe .=,tJl .;tt ll g l.r-;u: \t1; ,lt11t;;aoi c-t^-

i-lr.r \ 11o L- ,! bP ,.# Al Qlilt # .;r;f citL, 1.L , ",
*"* ,

e 5 i, i->i t ,5a,, i -t.,*o.( J*ll ot e.;;,r ., ;;J-;iI

2_49
 a.,rYl JLr)' 64 rl Z*);a; . 4,L,.
,-p oS;-)rL;-,-,,t ,Jli,
,:Pt J I{ ti^ . UUt citilil A{:.r.c Jt -al-.rt L,!r ojJ
rj-|, t--+ tttf ."rfv.rbr" dl- Fl.if,:;J*, c>>(i urzla
. jrru e
f:Jrr".,(- ( *_uit

I irL'- @--t t,$t T;*:i, , jt- ,*; c-;r-f ;t J, citJ

d1l
a f Vx oU ,,f r Yq ;*lr ,; cirf ;r ,tr, -r, . rl.rra
t
,f.,ll UA ..1i

,,:^yrri-,1 ,s:i t, 'Ul{r'Ul : , git\l

I '-;' ;^ ;;
* &r!t .5ri
rLlirt^j)t s silt
-l r llfra.,l sri s ,:D.r, Y cfL il.."^ill-- :s;
Js .t -t
u'6 u-rlr ,sti t , uh )}+ Y, y , .l r 4bL=-J4Jt
!!-&.
:zrt(nJ>qu.'J. ,.1

W gk, r crle V.W-\:o*l -t--. vf et

.:.- t - -i U<* ur !r
tt L6q-, clj
Ut! ci:L"
ci:L.c ui
.,
. r;.ue;Si t * Vri.6Jl a_.rJt fX,rT
&,i,.J.t,r ! ,;r

ci[^K
- . . .,1
aaka i-iJl - l-pL l. prostor ,*,
L-
l.
vidjeti cS22- 6lt - 6sl sjaj, divota ,k
sijati !y.. - lX, koji sc giasi
JiT
Iovjck ,rT
I
vratiti sc rJnl - rtr

3G rriXJlJ u."rlJl c.ttJl !1

* af Vl llt ur k-rtiit';rrUl1.u; -=-r*.ll dlrr:-rl giii
Cy-q ,F.:4*;ti,"r:ft un .r4 . Uur LLJI
el]' /
';,J.rui ,*t . *l4t qrlt y J' A.1)jt get e-.-, .
C--:-Jt
lce,e 1.:

250
 Jlri F,J Jr;:^;ir u *1) . l;L o5i-'r'i i*--
a'
.lr)\, 1*1-t L/ I ,.h.), \'' ./;.iUl oia dtl .Jt:,- . oja '!r-lb'LJl
,jjl L,-LJ|
,"lil*ll ^{ a
e;t*.tl / dl-[Jl
6 SL. ;t+l 2 t\]i 2
;'U Uj, . .rLr)l e 92*)l il1\-..., eoU>\J ;)|,^-Jlr ;-r;i:Jl ,*
ii + tLJ J* 6ki=Yl J1d Y .ri . f t-i i^; r:, oU:i.-- e5rJl .u/l
,J ,r{+l d, cJ-,, i, J,.-,1-T) . dlrl :La:iYl .r.el;6t-:JYl:rH
r' i l)Lll 4-r.-,(, (!. "..-

il "t -i-.e r-

,.\*t.ri ;$r si .+al dlJl*il + ;J : r)l L-;,il\ ,>tSlt

V.rir .=r/l iiJl C*, fi+ .y . -. /l iiu-p Jqi"r 1561 ;r.oilt
q,,l)oi,.'t)t.r JV-qltlt r;rJti1
6*Jt .JU f f*.--L- i
. qJUl bdt t_ )t 7;.,

L U relenicama, u kojima je to moguie, promijenite rod subjekta.

2. Prwedite na arapski:
Vira u ono lto Iinimo pomalc nam da ostvarimo rspjeh. Pogrije5io sam i zamo
lio sam Ea za izvinjel,rrje. Predsjednik sku$tine Iotitao je preko radija nacionalni
prazrik svim gradanima. Sao$tenje je potwdilo spremnost nesvrstanih zemalja da
saraduju. Jugoolovenski ustav ne pravi radike medu vjemicima i ateistima.

3. Izvadite henrzirane glagole iz prethodne vjelbe.

ei[-tf
kutnr ';W -
:V dopurski, .t)Wl
spika ef, dodatni Y- r
- {ri
Inransijski SvOJStvO t>l.,,-.a - 'iAt-.a
2-U

251
 3y ,rrr*Jlr gtJl i.til "LV
'-'ri:;-'q;q !,.:i.4{:r:!.,r:
C d--Ul . r;iOi+ #tJt ;rll *ltl,-
'i" i, ,f* I
6 i. [-1^.\ ii, 4, C . L-Al crr,..X ;{y t\:jlilL Jr
o4g it-- J,r* a:rw)

.-uJr
dll \, ,Jy'l i*tt t;,}a E'V", -r h ^;+ *-.ii +ii;
,;Ul # L)-p,*.,p, $i l*-ar l/;yt t ,F)t;ry ;leL"Jlr-
e als*ll c,r-! qlt Ct-yl +. u .i^J:,I )lt 'P\: . W;
)i o '

S . ,*Si'a,#:f.F.+:"Y 4l q f.Ut, i=::)l JL^.o)l

;1",.1y,r.( LLji;pUt e)t d. L:, d+J ;'r{ xtr.:1,-.)l

,I{t-, *t-t*c)i t S f]rr.,f C,

ti^ ,*bJ-lf . , ..' .,Jl
nrrrtrifiu
,.F .*o,i#
il+l rll..;t" 3ii . f h)l
6, t+j.r-i dJl ;i.-4tl P"gfia
thv
i4i'^L/l Jt LLr f r-5Jl fl''J"..'Yl C:, ,-;, ,i!l -raU:; e;J
'j^ <.'t1e[,q6 a-a

,ra i-aJt rll

. t! i:l rk\<.

Vr d-ll
'l6s,r*t ,rr. i!-rll A-:4t$'U.,t
|V e ^;L,U!t
, g^z.V U-;VJthll Jl !l4rt)l P *. .r,-.r.lJl i'.tt}iiJt

. 6rtt,le;.$i t,.r:"e

l. U retenicama, u kojima je to moguCc, zamijenite proSto vrijeme sada5njim i

obratno.
2. Od polupravilnih glagola u tekstu dajtc zapovjcdnc naline i paticipe.
3. Prwodite na arapski:
-
Stanite i pogledajte desno i lijevo (stranu) da li (tamo) ima automobila? Koliko
god sc trudili mislim da necemo nadi ono Sto smo izgubili. Obradovali smo se novim
potpisanim ugovorima, jer 6e oni obezbjediti bolju kultumu i nauEnu raznrjenu medu
nama. Prihvatili su sve 5to su im obe6ali da urade na (putu) raaoja priiateljskih od-

252
nosa. Ovaj snaran sudar se d<Eodio na rasksnici dvije glavnc ulice u na5an gradu.
Da li je poslije ovih drugih razgovora mogu& potpisati novi sporazum? holitali smo
u vijestima, koje dolazc s Bliskog istoka da su opet polde borbe' Pctalo jc jasrrc da
treba da potpilano novi sporazum Sto je prije moguce.

d)L.t'
jednako kaj drugog; rame uz rame
t'{-q{-
tr o[tar ;l-
,v 1- ,_
Pusti! ( u-- et) a pnmoratJ P-a-- ,b-4\l,
povjerenje &l - Lj stanica ,>l -t'r[ j
n'
avion ,-rl - i,r:V opturba ( ft ) #- kij

26
J(5 di)UJl t U\!l urr)l l"/'.

cu^ . &Ul Jt))t t g;yi Jts i

& dt Jr;'^--,r
x-y Jt);
'*--{ a.Al
Jr J+ l, ljn . +L*"Ylr.::UaiYl ;[tl -u--r1 * ,F,
\* c,..;,;)li:Y] i bE dl q.*ltr-ulr,..,rttt &utr)l
Lwrr *Si \. l t 3t f , t^{ i.. citi' 6- ;'ul .!s l-*-
dJl iitll 6!i r' Jl eui
.rrf-).;,J^ . \; ',P . urt* *
't^-,- t,,.,.. t,r
tr-r:r f :.ll t,.rll i ., yo.:Jl ,-P lcrl:Ul i';ri..or*Ll; 't,

u,ru lri .jt<, i;i d\ *,:, "Yr V. r y*ri l; ;i ,yf ;u. -.,')t
cry;Ll +; . *r*,1 c# & 'J*- 4 jt <J7.t +l . o:ji e *U-L,-
,i)#.dl rri . J>ti:;yt 6f ;-^*uciut- all t4r;-r-1r^Jl
e.Pt c^:*)1, JY' Jh . : rJ-t srLr)lr{, e.r}l pJ.-Jl r;
,lrYl iUti yUt JUll .+"3- . .,.:,.J| -,. .2.rll Jl 1f*";' "; gjJl i i-
Irrqu^'
";;
J*- + ,x*l .r iJ+ u I.r-i, . 6eiu rre-r,, Jr+ * &, ,r-
253
<& r -Lr;Tu
\e ! {r)
lj?i lrLiul -*ilt
,r $Vt ,,-.lr
uJ rriri . ,-J;rlJt
I - . ,r1 'l' r
* J"* lvtL, gH | -Srdl.;ll
. A;t)t;-{Jl oi^
fV & >t.U G.d rl .1

rri>UJlr g.ul ttit 11

itujt
r e .-..a:ll rlll ^-.t
Y
t , e *i - in' t s;.;-)1: -Lll L-,-),
q:.Jt oG 2 , LL.. i-,rlt;rurs I vr ,j;i*;i_i ,rrL- j ,*,-.l.;
y

d+ll ,-,lr.-Jl ;+ 4jt.f .rrlll lr, ,J et-_r*ll : .i*,_ Jtl-

6+ll
c-irt.r.ii s ist;..^S.i;
C -n : , $_4 fi"" +;;;r'
\ j')cJ-rl t -$i- .*rr ) c-)t q,- .! *
: ?f"*- 4t
. O- -b Y d.( s , o.,V rJ? J-E:, c,Hlr ;:)t;r)*t tlti tJL
'Upr .-'r,
;i.-'ti, ,.1p.' i;* d; ;J-otr{_j i ;-; l:
g ,l-i- ti . ,ts:*-Lh
__- -\_-. -:l.: ) t',r e, p*rt.b
--u _ r{,t,L st.t
{t, t G:rU-,-
G
ol u,t,,-t9 e t
ff)r# 'd ,Pl:.bi nSi u, 6
#t .in L*..1or.

#ur ._;Lq ai grL j,s6 s, j{] o- yt r-v Jr ,r,-,_ ,u-_ i

s - Vyy JL^ Jtf, - #l ,rU e
d-d,Jl g, i-itt J,'.,*"i
.. -r.{U pL.i
f-.4, i/ j
iui.r';,.,
u llnr.u 6l ,ul .= *uiCri;[il;c,Jr, i-.rJ-t cJsvs
-j,jn
- !,Jt gri-a..trj*_y, .ii' & LJfi! ( ;+;n Jt
Cl ;/:i
dli Jl ,s, ! ult .tr4- .lli ;ti u; Pt ,r^; j:l U, &rJJ
a"
i olrJl oj-r
C g. l!!J , ,-Lj;i ) ,ri , ,:r', !' o-.a ,S-i
",;.^:
'tt '!i > Aatltt'
254
 c/tJt
oamrnmlc
Af, d tp! m prcdajc Jljj )
iakornrb Vk W glsdni
rq
tcSlazeparjanjc 2.o
J-Z#.J|
bacitiposlcd Uy -FJ
srsblo'Jf:, -'.iL;
vozitiscautom' ;tV'jful cictati muku -ri-Lt

biti zadovotjan
i- - -ft vozar '61:J - &i-lJ.
imatiuvidu e rckaosam ( lF-- ALi ) c^L-i
*--

4o .5n.2!l
dsll ,
,: r|-!;t e+l ,J,-!.rjJl ,r.ck--)l C)Lr)l LV';2.3 i:i.r, 'r-i
,* E;4.r1;t(iie :.rr! *ro fl: tui d-J--- . ,f"Ul o.ill
,.J>l.f l .l+;r :.r^ll UA f
j;i lil . i:rL^:-'rl iJlr,Jll ;l3tJl t y. )l
t A.t;ll ,,.rf-ilf G+ iiL:l t-&)-J s)Ui.. & 6-* *;i ;-r--.9
t.2rtc l.rJ ),i'ti;-* llrtUtt J:*: ,P Jd | . tJJl sLitjjJ)l

!!+l e*t.;t-1.2:rr1=Ul Ji . i".r)t Jl J^{ri'IJtlaiYl 4'Li

i,Ul 4;t,Yl o;.,L: jLiii (y Jlb,J eU; e ipl,t---l ;5.* *-
Lr= U>U 'rK o!, ;;i" t I it- i: g. ^r.Jl $.rJl ;,,8
. ;at iYl .t lr.; J)ti ,-,j^U V.,ilI ;:!iJl ? bg .V.* s
oj.o LLie l'..s.uu.J L;.pr.rjiJ . iU; ;$J-,-cie W e Ji yrl

.-.h;.--.iJt .1.ilt q, t$\;i ri+li ,r' i-r(r +-ui . "L- -:,t;'-erl

IJU Ll-:^l U^ ,)tt .r.iiJ . (; .i=+ ni_&. U- )l L,<)l-Jl
^.-q
C ilfufiiiJr,y't .r,rdl ,r. . ?i+ .f ^;tt-* 3i ,..(,

2s5
 i.rrLiill ,Q Jr ciUrUl +.. .Jtlt ilr= ,y ,ll b- t' '^-L-{
rJr)

l. -rJlt''-'-Qt
U reEenicama, u kojima je to mogu6e, promiienite vremena.
2. Od nepravilnih glagola u tekstu dajte zapovjedne naline i masdare.
3. Prevedite na arapoki:
Promjena wijdncti novca na svjeskom trli5tu uti& na neciooalnu ckonaniju.
NaSa zernlja kupuje za devizc mnoge proizrrode na svjcskom trfiltu. Do zavrlctka
i
Skolske godine nije preostalo vise od 15 darn. Obrazovanje vaspitanje su vaAd Ei-
nioci u wakom politilkom i vjcrskom sistcmu. P@rrlli $no sve nalc prij*djc na vi
Dcru povodom rodcndana nalc k6crke. Ostani s nrma & idcano na sudbn.

c>LJf
l-
narelo drulina Crl - L,-i
,!:t.l -'i;J gnrpa,
t
ofivljavanje ,l--il sadrlina. ) t'.- t.. t1-
' ' .'*.1.4, - Og;..a,t
V"
povecan 3J-i sadrra)

rukovodswo izawat A-:CI

"r,J
o-ll -t d_ s tlt : *-U.t d
3i-.L ti-l
lJ -J '

j *; cUff ,+ , ;i4;l L^+r-t oS : , ,ssi-Oi ,- ,.rl5

.it-KJl .J^ ;i ,-i c-*--.i r;J . ,LJl *V VtS ) ub\l it*-i
st-t(Il o.u ( i,S"trt ."ri) . .-gti.,r g.t-
'ir t .;9:+-
.urL, r t<rV i cu) tt^r'l;.r'd & rLafj;i Y :|Ji
'fl t
. t, J+i kl,
, ;LIl df s!t(- : 6tr
(
-;**t* rt'i9 .;rUUl rr".1'.^-- : -il )
Volio je da prila, a pnEao je lijepo, korijeni njegovih rij{*i bili
sr duboko u
zemlji, a grane su im se iadjale u ncto. Postale su. mi potreba i zadovoljstvo. Ne
anam Sta je to bilo u njiffi-Tio- mc-Eijavalo, nekih prith sc ldva i sje6am, ali je
ostala nckakva omama od njih, ndto ncsvaki.lalnje, svijelo i lijcpo: 6i6c o fivotu, a
lj@ od fivota.
(M. Sclimovit, Dcr:viS i smrt, prevod: Husejn Abdul Litif i Ahncd Srnailovi6)

256
 .lrn-,!tr -r-lrJl *-rtil tl
. ;l hl ok ,_r ,q ,,6.(.ll Ni g.J,=;K au !u^ J,<,' .,i ,r---,- i'' tr-\ ,ir
I -r^,
I i'i.-.t -a-
-.

_!l_af
Ejql ,* bl \'j B1 !r!!j)l ;f ui ;ru- ):;t.il;ui ar<.-

u sP JiJi Ja il \.* ) . L "Jt d r.: Yl t'Jt,.,-tL- Jp

c^6-, k-+to l,..u.c. i+;r.r)t-Yl-r,-,rr'l-il #'+ oj;r . LL..c --t+ ,(--r)\
!i4
ir.Ljl 3\ii,Ll.,[{.1 .rLil ,-}l . of/l ,Lil L,c-L+l *ir iJ .+.*
{n *-cr!lr'u>ta U af diltlc.,ly'l oi6 J=ui rr+1) L&eG-\)
$I4!t\1! { tt:
irJ4 l, ;f * ,rl.jYl .rl . 5L" t'o-VJi*" &bru_ Lr.''j(.. .r 1r
"il+r"Ul
i.p utt ti .; ir^-.tt ouyt';; . i'Pt t ,, "oat,.r
!u u.l;
Ji St ) . tL: ,r'b, eU; Jt-o) t dr oE l, & L*L- t-a;U-
. g.1=^+t eJl4r l-r.4 l-{ c-.i-:-rl L{;Y L-a;*,i-::i

t QJt ,?i,i torrl-. J;L t' )e tt \i!rA: , i=r{i + .-J

Y,/, . lUlf r:l,LJl i'-.1 f* e .r-lJl ,p, r c,;f r.i . ;^L^Jl 1,g,\Lirur+r
r

r(Y -d;.fl; r63e , .:\l\ !:< {. -i -

. , Vlr+ P',W.VP-. i,.itl"Jl ):V :.\r, i t,

,-.,rtl cit-i-L 6-,ic,l!'*orlt oar +t"-yr +EJl j -,!r L:i

r'!\+"r

. .i.,,lJl L-u,fl C i:-- ibi \i

-.rft ;^ttr^lgJl )a(.'1j

,rrsilyll clt-. '.;,Ali.rrr-iJl :.lV q*ilr *+rll oly-\ as . B( i:.tAi..,

, it Giir; , tt+ v -fit:M'*,*ta,v .ru;; i ::r: :::,:--
F, or, ,1- i,)r+:i>ul f U\ Aa^i . ,lt- ;tH:6 L:-r
6.r: 'i J, , \. L! !,-!

17. Ud2benik arapskog jezika

;.F; '.- ra-, , i ; t ,r t,.r
!
.r G

257
 j"tu aLEl i
t{<J, , du, iul + 4e ;#
a;: s o---+,
. :>V)l Jl g gt:,,Yr . .:l:r !t 1,t,t c>-}j.i Y; gLel Y r i-r.eLi-ll
.;illijr den+qJJ(i't+i
gv-)t qi ,t
C,rL.Jf

snasa cit - liu; treba da

odmor, raspust .rf -'i[l ljcovanje

p"arft spavati

trriltc; trarica ' ,ipl -" t\t!. biti uzak

rck Sto, samo lto, jedva ( itf ) 3Kt

4A- .lrnrltr gUJl rr.r.rJl .g

,;krti^r #l irtrl e /-)' Wl go-r" Pt )Vttt, c>JL^-l- f-=?r;-
) ri, 'tt.p * $.*l't P ;'r lUJ>u-9l.J*Jl # ),
U)t ,t ot.;t *.11,)1.[Jli;.itilL; S G:, ,*
'.
..u i,;u .
"rr.
zJJjll iut t 4 -lt i^ui +"i; c-f ;ratijl i,,q + k;J,r*ut-L-Jl
lr
\i ( ,.\-
el

-. (-Fe r
W,H all arl-;*l b, e,!le.u's . i1L)- j 4 tE s '-"i 2 ;p- ;-

, c.fil lbBJt c,)q et Un;:,.:tt ,,iilt'^5; tr,rr-rJl 'e*

Jt:;t:fy.ll :iul J,;#Jt.rr!r JurYl iry qrlt ,b c-u
tr lj. . ti,k'tirt- bt(Li{I."!n t'. '+.!r'cilrUl ,e 'r-,-'r-..Ji

. t5r*9 6.tl*,-r r,i j-.tu r.c;t-S . ^.1.:f F ;r iUi ,J*.

,ja ft. d^Jl C f*iJf rr br * c^*1 \-Y itF,-'Ld cJLt
,-i'42,+ ;lri {^t ,l ,f & 4Jl + ciljr--kJl >t-,. \}-f cr)9tJt

258
 . ,F t{^^r I ^.dy {b? a;Ui i-l {X.r cJU . ,ujUl triul
c \-
Ufu r$.,i + y f 6.rBJJ ;.r^-Il .b # & .jr-u oi 'rr,{ .; ,y

] -r *r 9 qjr ,-t-<,
LYI .::-'!: \ L'

4 es*;r uri . -Ur.r &ot J+ u=j V-;': ) . J-:-Llll

.;rs4t cl Jrk *_d:--l ls.,! j
l. U reienicama, u kojima je to moguce, zamijenite rod subjekta. Obratitc
palnju na pravila o slaganju.
2. Prevedite na arapski:

Postigli smo velike uspjehe u posljednje tri godine, ali obrazovanje jod uvijek za'
ostaje. ZdjAi smo pomoci nalim drugovima da poprave svoj automobil. Nisu mogli
da do6r pnje 20 h, jer im je utckao jutarnji vq. Tralili snn samo u zajam mnqe
knjige, ali nismo dobili do svega dvije-tri. U zcmijama u razvoju industrija sc razvija
iz godine u godinu. Pokulali smo nemoguce, ali nismo uspjeli u tome. Na ulicama
svih gradova u svijctu wako&ronro sc povetava broj agtomobila, iako jc cijern naftc
visoka. Primio sam od njega pismo jo| prije pet dana, ali sam v@ma zatnEl i nisam
mu jo5 odgovorio. Ustani (zal. r.) i odnesi ovu torbu svojoj drugarici.
3. Pronadite u prethdnoj vjdbi "5uplje" dagole i oblike izvedene iz njih' Upe
trijebite ih u relenicama.

c,.,tJf
watiti sEf -t
PozaJ[utl ;Lr::l
-- a I

disk; broj[anik r,-21 rti

.Jt.a'tl
telefona .-fvt - gJ
primiti, dobiti dari Cfr
!-,- Lt.- .z
ett) t -f --l
d.1--:J
zadovoljan
-LJ-j Z.r. .i1(v

odmoritisc
l*t odustati u at .,.-r-j
-. : q t.,u (._

vazduh, zrak ,$i kojidile

:J:J
259
 41 .p, !l , C,JUJI d.tit ry
j{i t;r{ ). *]l-,,ry ri Jrrg , ;i . iLi j,* |
"{
) hi t*- j-r4ll ti^ jtt . j--i iilil oja f*n {-^.-! LU.;r
;jLl .i)Gl J, .:l;3 u-r.tiijl tia t-;i,J . l* J")Vi ?i
::,.
Jl.f , . :l5r 1.r.*:*. Jl !i$J 6Jt*:-Yl ,rl ,t 4t I . l>+.
v ,iAri 7. ^.=,r Jt - + ,sdt ci.S al 'Li.=;i* C;r;r u-o
i|,.- i-+t iult i1 . ,t"rlt, ,U! ui i-By t1>+t
"-6-i*Jl
itlt b *: 61.5 ",jl]iJl1 9t-r!l e ?st':lt +r- f ,it^..1r
r-;J'- -trr:{Br
. J,:.:tr '# r _J*)'i*;l,r .1ri,.:r.lr
rlr .
/ur i dt.dl
t-.- ir-, 4-:tl-
t,ii-.t-111 i,r=lr .t*4 rt.- r ;l.Ltl ,P.t#t l*rr , ,# ^t-t -.1-i ,Ui
..'\ t ., ) : )tti .7Eti qu ,f ')L: tr,*;7;,u.ri y-u ,n u-J
,s,^, ^s
q-t-e,.1t ;.;(t f$: , a- , irtf nl-r'l.i . +Jl .-t*,- +J-,
'
Jl {-Jl +v -b \.1, . nit d aw'l3ri;, isut lui v; ut- t
i,\{Aiil

' ,\ I 1,-, rt r,(',-t

5g;,-i: r.^. Jui , W tE v lua furr '*.n ,
ryU 4-a *;Sr
-"t!rr\ ' bi)E,\
. l;tr:tu c Y*J *.r i! qi rr.r : iirrlr
:Yr-'
l. lz vjeZbi 41. i 42. izvadite sve nepravilne glagole i njihove oblike'
2. N8pifitc oblitc lojih mmr u tetstovima vjc&i41. A. i43.
Na primicr:

6*+uv+
crL-lf
raspravs; l,--

L;,--
spor (cnF) dJ.> zabraniti

DAfiha(irE
narodnog Saljivd2ijc) 1*r- obrazac,formular C.'l -

260
 4,h-'-
kocgbtcrxijr -
'
Sutati
I
)r)i
-'--
3t*! U;J-U.,

t t: t-
irlot zatelnutost J3--
Csr J'
jdini *: doprstiti ,t

i ,}l Jl ,i-.Ht e ,,st2 tt <<

Fry t-:L;r,5rJ K d. ti:, +i U cl! > *,Lf ;.o

:..4'l::.r s

r-,
- i)*:i.t.!

'I l.t , ,

( tV ;ibv H.tt Jl # )

... Ncprijatno mi jc. Tdko mi pada da budem u centru doeadaia,

|*ljamije od prvih logorskih dana da me neko ne vidi, ne 6uje. Molim Zadu da
!uti. IzJazjmo napolje tvrsto sc drlsti zt ruke. Zada ide naprijed, a ja zz njom. Neu-
jcdnalcnim hodom i tisto nabadajuti nogama izatloh napolje na sunc. osjecan ga,
a ne vidim. Dilcm glavu prema njemu. Umjesto sunca bakarnocwmkasti proslor'
koji titra. |.ls lrzazn3jsl ni5ta. Od straha pred nefim neizvjesnim, strajnim, gubim
tlc pod nogama. Malaksavam. Ne mogu da stojim i naslanjam se na zjd dokobne
urade.

(tz dr Sala Borovi6, Teti, moja Dolerc, V izdanje, 4 jul, Boograd l9El ')

261
 A+ ..,r"..,r!t t !)l ,nt)l S
,,P

\->.'J
.V-Vr Frl) ilic t-ttt
' t . -l t
'^U u t-lit v lii
;j'L'r'; &- .j^;i,i* r--E:t
- , - .. . . I

s-.-
'e3
i ,P ,U; , 7t1 ; ,!{it'A ;j' i1 : , ;ilr U q+
$-9 - i-,::..r,i
: ,'t al ot;jt W3f-.!r dUJr & #U*lt e , +J}l ..i.-iJl
i i;;i , ,lu;1J,*-l ) Lu-t ';Ur y k-, ;# ,pi ",rF i
:, i#).& #f' l!'" J'Jk iitJr ,+tiJti l-\;';rl
6j; ,gsl. },]''i' V"-t; g,r>t+-r.ttt"*
,
d , , :;;iJ ,,a;r.r,:$
"
r

,1+-, t,:i;3 , Vrrti.j ,p -uT ui,

, ,'' l.-' a- a

, ai; -*,ti.r-i J; #j: =.

t &r-' + ,f l " ''t;)-t di u''1;tJt JP

l. Iaredite we oblike od npravlinih glagola koji se javljaju u ovom tektu.
2. Napravite reeenice u kojima iete upotrijebiti slijedece rije[il

ciLrr*-L;! +t 'jV
,-)--r,-e 1; lrl

,L-L .rl-: c
V,)l;r-
i . .*;r.At tk ,> "l i'jjY ' ,t;ti
'ar,
tt;-r.i.+]r YI 3

..#ir1ryt."di'.W
SURA CIII
VRIJEME
Tako mi wemena, -
Iovjek doista gubi'
s{uno ne oni koji vjenrju i dobra djela Iine, i
koji jedni drugima istinu preporutuju i koji
jedni drugima preporutuju strpljenje. (Prevod Besim Korku|

262
 .rr^,, ltr .r.,.lll ,nil *to
'lq
)1 -7 br , *Ejl'uruir iip-r t ry-,o:Jt f A1 w + 3r*{ ': .;i
: , +)tirrl, 4 a , j,t: q-/t vL-i ;9 L;-t e L:-^s)t
.r a:,)t-)lrU;!r r:f .Iif , 9! , :p:-
r*t e .0-t.i11 c-,t

';^-vV .i"ui.-Jr , V'P\ qr\l ?t ,-YJi r,, , Q y\t

g 5l ut*stg ,( ; Jq ) iuru ';-*v ) (,,;'.t'L-';tl ) Jd};;Jl

t .*rdt:}vs)t ,;ttst x'*i.lt, )r iulr r^r* l, . #l

't;,-r't;
\i,r)'l;;: f.lt* t^ui
ttr .f*rkr

-*,Jl orrl^ *6 C
(,-r-i r..i fr-A)

,;r$ * *;5irr orrrull6 >tcte\Jl .#l .-,r!t i r-.r-- (Ji I ;rrt .

,.r[, LJ, lJt-lt es\ll f* .r I ^=t'!t 'bl-r !l i ;r! JL<-

4)r]i-llz,oa,.*J]t'a--aV"l-rt * ;rs\-Jl ''i-n Jilj '<t i'L*-c
t*..|r:6rrtjJl .-J..fi gr ( ;JtJl )) ;$ Jl V-i :=l#JLk')r iri; ri ;

\lfrttCzi.r
,r**i*Jl \ 1t1 ptc . L-i\:Jl h-l-,, ;U) >l-r; Jl ci>to f iU-*tt
(L

^,,11i;Vl vtvl rrr . \1o. fl, Vy-tt.-Jt-*Jl ;-i.*lt -S',--, -r. ..r-,,i

I toA lb :lri, 3i .rllJl

cr t sl)l
lj,r r.r^a -rii t< .:Jtll ,- rUl ))rl :..-+
: ,l- :ls,
r e \11Y 6f.c .ry|y'I ,U:!l :t il ,f*vti) tt( g.)l;tf tt s

\ 111 1.rc.^:Jl, irt-tlj t.,,FJl L*!l ,r li* e t< 1\:-!a clL;i u

2+ t .<< 4lt l .rly-: \ 1V\ pt-c os.*,;:y'lrl: ,.f V t*iOl t

lrYl ci),tlr .s-r-l i L* t l;:iJ J.l ,r4'j u ;+-e-, Ji,5iJt
. 4J>tirl
263
 &rJr
srdnji .b-P
L --t
upotpuniti ';Sl
- - .t
objaviti lbl watiti se \r\ - '>V
srednji ;,;c zawliti .tjjt
lr
., -.. - -ir
udrulcnjc rt.*;lt pnct, upEausc I F,
wijedno jc pjesma iult -;,
spomenuti
l"ti-'i4
zavd e':,;i

4Q rlr.t J llJ gr,:tJl c.tt)l g

Jl lLri .-qxu q; i v dr ,Jr ,Jr d/ irry u.-.,\5 J^l-r
4 ^-S J4L)ll Jl r.-!JlrL. Ll" & e,!,-,,).-e-a, L;;[
ul;rt i&,l.;rq .Ji,g.frt& r+e.Iii ,[iLJt ;[
G
7l.Jl lrl U,- . by-$ U,--,, ^alyi.Ci $ t t'Jl r.,.Lt; &
,;"2-i o+a CU^ . )t1Jl il,iLUl g;r-.rft 'rUi ;qrg-:-tl
qJLt;,..ti ri.itf. iyrl' +t'$, U ,b ) "re.r.E u{) r JUII ,P ,y
i,-,lrll
^rLiJl
J^Lr . Y J, c5*{l i, . i,5 e'id} ,>VJ
"".,)l
ria
Lt}i! . ;.ritiJl ..,. j!;.r^a.tl Jl -,-q i-j l.rt*,!l &'|.--L-.
."

n.r,uJt.,.Lq=Jl UUli"lrot:,cit j)l ;Li ,tir:;i *..^-*lr

.6r Jt't i , rJt d/.rL+l ojr . l.'-,.ri gT., U.r:" q;V cs-,f: it

L Od novih rijoli nalinite relania.

2. Ia,adite ncpravilncgfuole i oblikc irycdcnc od njih.

Cr[-K

naprimicr .JqJi ,p *
264
 AV itr 6Ul a-lt *
..'r1,
;+..'*l .i^
r,,ir-;;i . db ,r+.:i Jet-.- f,Jr iJ-. {tl l'h:, \,r.,- {itiir}.-
ir-.-S $J f ,K-ti #i ,t y, , b t'r-., 6s -it t,

1., *' !..r'"

J erlJl,;7lql ;lr 4-r-lJl *r f i, t o)E.-3 u J-K , <,1+,

'
r r<.pj l.,,trm>U!,r,.sc-.f .lt;I L. F It, ,-Ut..to,lrlr'i,
f-, /i rr .r^-[ )) e . rit+ Oq OO cs-ril pt.r.ll J]t tn tf- *i; xit'..- -.,. i t-r
C qi: ltratc.;6.--<jJt9 , , Wj-r,t5:
GJt .r*Ur od;i,;

, . {,^)A + r#t;fi c-i t;6 4ie;v1Ui r;ti

r, urJ
i4 ) i rr.-. ;t=- .r-: * e t1y-,ti 3t ,tzrr*.,. ! L-" i.,F ts.*)
ttll; :,
t'rr:.r ' l), j,!t )K.;rc-t)t.rl- rr+-U , ,* E :- ,J
r*u J>ul 4'l.,e
a 6;>* .,,r rr ,r
,-.,,.:l rl1-'

Od novih rijoEi iz teksta napravite retenice.

gLJf
Zrhcjr finu5ko ime) :5') Kamil (mulko ime)
Jag
Esed (Asad) (mu5ko imc; ,JJ,i Ialiti (nekog)
J" ;{-- ;f,

4b .rrn, !t s 4Vll ctlt 3

lrtt . z),ri.,,y;i ldz
I dJt-;r"J-t sri..,i .i".u-* I ,K,r{
"*
l*.*'
,n qUx-.lt C L.)lo .ltJ; bi A.U. ;{.r-i; irrf n;;It i! j.<=J

265
 1(; 1 . p6)t A i-;7 g) *.r Ll, ,.s^rr;i ,ufi . ;*I-lJl
4r:,:,t

.,1+ & ,-i1,, ..r>t"l dl j#:tr-Jl

\ .'
C di u:- L,-LJLI u;*; ybi
I

Utelt*." A !'-*: LrJl ci:t-f U . q-.rt}l rljt-lJLsV;Jt--,

'U"i ..'lu,-J:l'4b;.srJ
) Ji {Uri .jFi c;tf q-.rf
i!-Il +.b..1s;.rJ .jL crl ti . gr.-:L+
"i-:

Jt:+i ci; c,U ) . J *'Jttr,.t dAJ o.rJe ell t-l eJll Jl

O-.Ht !q ,f rie J6 . ..:,-'Jl ,ja Jt dy,s ,:*r.J4).^i<,.
. "J Jl .53i giJl J:It .,.*-tl
'[Jl ",'..'

tjYirJ )lA
,' { YooA. t ot)t/)l ;:tlirYl ti>ti} L- t:* L,-. t!,
Qi -:* i riy;r- e t .'^; bt;!, YY ,-rfi
VK- ,.r, gl*-
'o>tj
e'a-i1v.Jr . .rurJl ;t- r * a .-bjt u.L-llJJj t u t rl
. t,Uq tt-, o;4crt(-tt Jt W-e:r . ;tJl J>U:-yt l.P 6.r-li
,P, : i$t d q rktr -tsu ,fr;tr 54 tix*;- it
e crt-.ill ;rbl j -;;v ,i,_
); - *ly Jr w :f L5- iljJl +ijl
a.2lr)l j tLJl6;)l c.,L;ll e,q\-:1)l cit*-b;-tl
^ifl
r,.i .

J . .l14 - UX;, i-ev f Clrl t<rLtYl -fr, i:-rL--L-)l

"J*,
.r)LJl # r, o!i- i c*,i i, airull .i^ i dJl lii ,,. a^,.r.ll ojr

\3t4 lul .J ;)ttr{,-r, Vl . i^-; J* A';tl WtS- 3- &-

,1i Jti j rrj*lr ,t;i Li v $ s. ;jt d,Il * $$ Jj )l liJl fb:r ,
lJi:+\r12
,lA &i5i . o-rl c.2! j J>|.- ,.Jt tt)U J,iJl;.i>UJl )lrrl
^a.rll
. .r:-rJl tty.$- i5 Jtr.'-t o*
266
 qL<- 'l- e t')\t
f l)t;) u{t r r-r/11 )tV S ''ri

e.:L,a:i)le f tr;Jtill, #l f yU-;lt 'jr it ' rt.>\ +-sri)iL:i*.*.'-

621:)t

Jli ) t jdt si)u- )t e i;\*;-ll r. -"-r

e" Pl a;!r elrJl 'r.6 J>t.t
)1^,,)l cit*;,t|, i.(-.tt oV2Jl:rL4r.*J-Jl i ',l-:;>l'J
i)tely'l iA i+ tt-y'.+ Uti , ;,Ul .il.,1tJl: .r")tll ) ,yiill
'^;.iLl . ,r*l Vt<-J vVt,f c--,.J.e iiL-al-'cYl
d "S +;'r+r*l
6rP bb ,i43-l .,11 r,-.t' iy ot(t gx^a ol.2LJlJ u.uJlr'-i-
i , ,rV f t -,51:l;l co"''ai u/; u JSJ r ' itl*lt l- J+
.rA & C?t QpLi
;r, tS- 5 yl q;y;, Jlj 'yY)iri "rtl a/ :Jt'^
. ,.;,-e&;^;rrr ;+rr
rLK
vidio me je ,l-Ti Salim (mu5ko ime) #.r '

(ona) ima
9JJ IbnuHaldun, .l2J i i ;-1!
historilar iz XIV v.

ravnopravan, blagodareci l* rp
isti, jednak

susra(anje)
'-JJ"itJ e *

l. Od uptrijebljenih glagola u tekstu dajte zapovjedne naline i participe.

2. Prevedite na araPeki:

Sve lto smo octvarili je rsztrltat nalih napora prema napretku i

povetanju blago
je pripremila plan
stanja. Pripremiti smo sve 5ro je potrebno za dug put. Nova vlada
nrtoja zactalih obhsti (krajcva). Odgovoritlmo na ovo pismo narednog mj65o,
tlczavisnct jc cnovni rslov za svaku saradnju u svijau. Povodom Daru Rcpublike
po
Odrodili smo mjcsta za welanct. Polije dnrgoe svjetskog rata mnogi narodi su
lcli obnonr svojih upropa!&nih priweda i industrije' Ovaj smijdan film zasluluje
valu palnju. Razvijcna saradnja ukazujc na dobre odnosc izmedu dvije strarrc.

267
 ()LI'
{
pozdrav iil -t'* obitaj ()l - o)t-e

korist 3:t i -';xV samosvojnost

' ,,.r-'
pretijep, divan Ctt predgrade

268
 RJEeNtx
ARAPSKO _ SRPSKOHRVATSKI
 I.JPOTREBA RTE.NIXA

Uz VjeIbe su date i neke rijeli. Ostale treba traliti u Rje[niku koji je posebno
uraden za ow priliku. Piscu ovog udlbenika wlo dobro su pomate tdkoce s kojima
se suleljavaju oni koji polnu da uIe arapski jezik. NaroEito su mu pomate tdkoce
prilikom upotrebe rjelnika. Doista je tdko naci mnoge rijeli ako se ne ana sasvirn
dobro morfologija. Prije nego viun na jednom primjeru pokaiem upotrebu ovog Rje-
lnika, savjaujem vam da pokulate vec od poletka da sami traZite rijdi. Ali uvijek
imajte na umu dinjenicu da u arapskom jedku vecinu Iine rijeli sa tri suglasnika i da
su drugi oblici izvedeni iz ove osnove. Tato vam savjaujem ako naidae na rijel sa
Eetiri suglasnika a prvi bude mim I da ga odbacite i da prema narednim su-
glasnicima potrarite 6novu rijdi. osnova je uvijek slolena u Rjetniku alfabeskim
redom i nalazi se u perfektu treceg lica jed. m.r. Potom slijede ostali izvedeni oblici.
Npr. ako naidete na rijel (Sjedim) i odbacite prefiks
[ , slijedi:
A:l
g'J- sjediti
-
;q - onaj koji sjedi, sjedeci

sjednica
-
LrL, - skupStina, vijece, itd.

I joS neSto zapamtite: za traienle rijeEi vaini su samo suglasnici jer se samoglas-
nici, pa Iak i dugi, uglavnom odbaciju. Npr: ,4Y - vjeSt. Zanemarite i I r i
tralite samo korjenske sugJasnike .# . Ili: Jg(j[ - J(x jer su odbaleni I\
na poletku i poslije drugog suglasnika.
,E
Jednina kod imenica je odvojena od mnoZine anakom
E
fr - , a u agradi se nalazi
druga mnofina, manje frekventna. Uz nepravilne glagole dat je prezent, ukoliko su
takvi glagoli dati u tokstu prije nego Sto su objalnjeni. Kod pridjeva mnofina sc nala-
alutagradt, iza lenskog roda. Npr:
. t t . - :- .
(;;) - it'n; -'))l - zelen,

,ti

r
i

&
ffi

,$

,s
d,

271
il!r
I
da li I kasno i;v
t :-C
Ahcmenidi(kralicvska . -.1-r>l
t)-- -
J,i rl dinastiia u Persiii)
otac I \.rl - url ,.rt
,,--., brat 6g>l - 2l
*t 'rL-
igla tl - oJ.!
braia 'Jrrl
sin ('bA) lql-' jl .-:t3T-.-:3[
. -Lt,r kniiZevnost
uticati (na nekog, nelto) dll IT
n
,l- kniilcvni u?31
-Ll-
biti pod uticaiem 1Ju
,rt:i kniiZevnik -+;l luir
trry
tl{-l
- rl voditi (ka) Jlq*- G;l
podvig f-U - (' ;.;V);;V
-al ako; kada, poito tjtI
za vriiemc, u toku ,El
al
l,! I
kad gle! -, tjtt
za vriicmc, u toku ,slL/
r'I l. ako; 2. da li lit, u
plata, nov[ana nagreda ot>l (u indirekt. upit. reden.)
{t l'- a-
odlaganie L>tJ dakle rrilI
.i -r t - {--l
da (za potvrdiivanic)
v,t>l minarct .riU - rj;U
iedan, neki
t'l
.l>l l. istoriia 2. datum lr-
P-
!- )v
- -t ) - rlt
uzeti ( u ).r-l istoridar
i i'u t ,-t ev
lz-.1
prcduzeti, prihvatiti .lriJl kanal yr)bl - ..t)Jl
t
al-
zekasniti
- .l-
pirina! t t ...t.;
)>v 11 th 11t
drugi, ostali
- ll, t |-i
rSlz' z.t. t>t zemlia; teritorija .,-l t '.1
6tlt - ,sett
t'.1-t ' t-= ,.1
zatesnio; ztosteo 1>v pod itl i - t-tt-tl

18. Udlbenik arapskog jezika 273

 l.evropski;2.Evroptlanin
L.,!, hitiade
I
jll tt
kriza t t-tt-
i;;- t6l'-'c;t boricti Jv-Jl I

osnovati
osnivanie
;l; - ;l bol

Bog
iYT- tl
crl -;[- d'l
osnova ;Jt - ;yl ka, prema, do
JI
preduzcCe; ustanova ,r'l ispred, pred ., .l
-'Uj I
t,l'
l. Spanski; 2. Spanac { .,-. ,
d--q-l
maika dI'1 _fl
obrazec, formular
- t Ji t
crl -' {qJ! naciia _;Jl
Ft
porodica lt - ,; -'-rlt Uiediniene naciie ie.Jr pvf
Ialiti (zbog [cga) ( r) & ,Zl Ito sc tife ,.1
...J ... trl
onai koii lali .r; stvar t i .rr[
)yt - -/l
(part. aktivni)
porazan
t
-io'i
zapoviiest 'rt'tl -yl
zalostan,

Alcksendar jriS)f ' 'rti)s:git

kncz' princ' emir ir)-yt.,
kongres - l
-
cement l=i '-tt - p!
'l'--l

L esirski;2. Asirac Jr;i

t -' 2,
iure
nadati se
'
;!q
A\-';yr
ui u-.l
l. grEki; 2. Grk L,*- ft,
l-_1 ,i nada 'JuT- J;l
l.efri&i;2.Afrikanac r* -.)l
t -' ,t l. oEekivan; 2. neda 'Jlu
vidik ciUl - "d_rl
'Jti,l
feo ftwditi t?;.- i'l llill"illlilil,..l -rt

J- I
l.rkadski;2.Akedianin &fl sckretariiat; polog a.rtrl
JI at
icsti 'SU-
"F bezbiiednost ut
iclo; icdcnie Jil l. pouzdan; 2' sckretar 'ruA -' g-l
,l .l
iele C$L da (coni.) .ll itl r.ll
a t ,ll t_- tl7
osim Yl ciiev s.1rl.rl - r.r;lt
,- .,

niie... nego ..., )1. ,,d ti Fr

"tl-J-jr
t, tri t
sastoisti sc roviek
, , giYl
-'y,r:
hiliadu - r-jjl obnoviti; produliti

274 .al"
JL
nos
'.r;l -'-iI prvo
ul
t-
Zitelji,grad jani, vriieme, doba dl
rodiaci
.1$l - ;ul -'..,Prl
' pir to iest, odnosno (rr
.-[
Jcvreii i hrilieni 3.tl , t-I
pod zaStitom islama koii (odn. zam.) tSl
Dobro dosli! yi;; lfl podrlatl srt t
J,r-2 ^rl
- J.t-t
pribor, alat podr$ka t l'-
IJ tJ
-ri -';jT
bitizadovolien t.t ',:. -11 l.italiianski;2. Italiian
soDom
._et-- * ;f dl ;tu-t
tt
takodie L4r I

I
prvr,
e); ,i t'l gdie
J/.I

I
s, st; ul o
i
t.t "2;\t't?l
t'z ,1tt ,. - ti .
sporo, lagano ,
t )a-t
.. Srcdozcmno more -b,1t4l
l,y- ,:
dobro r->rJ
,- brod
a\
tty.tr. --0. ot\
,((td,) )+b.
bcz; osim g:L' neizbjelnost
.l t'
(J :{Y
u ciiclosti o--r" \ treba da J ili
rlr d ,{Y
'r
u!no #q podeti (inhoativni gl.) ,l
''4
!- _- l-.
lJ,
t--.1
O\JU
prlliivo ,t
-l .-
,,-l '
podetak al{
olJ.r
vrSte .-/rl - ./! u ,1

poleti l-, .lsi I

t lr- 6*.U*r'
. ,-.r- -lil
. ,,
odsiefen )* ,I
tt po{etni l-u.i I
rasiiati; posiiati ?--- \ )-ir.L:-.-.tI
L'/
i
' , tu naivan, prvobitan jl+
.rt+
petrolei os? I ,-
q
ii -,:
nadelo, princip )k-
d)q
istraiivati d-q -- - ,'-,
t-t
/is/traliti nclto (uP) - c"" iniciiativa ,l- -0 o.l)!,
OJ )l-,
,' ..i;.
t-t itfil
r$l
istralived \-^> U stvaranic, stvarala(tvo L'r
,t tt tl'r-.*,
rJJ't, savrlen, preliiep, riedit 2;-b
studiia -
morc
{r'
1tz.t - t4
I o-
mijeniati (uu) dJ,,

275
1B'
 .J
t l, t--
razrnjen.ii\'iln.ic C"l - d)t" ($uli za iskazivanie
,' neoqrcglcrrosll iI tIuEIll{'it
neodredienosti imenica :
umicsto d/ u; sliiedi u gen. mn. neodredienog vida)
! . .t-
odicCa; odiielo i,Y.$ - iJl; J

; , ,--; roba 'ar[

uzrirmrn d)i-:. {
', sporost 9
ta-' .-
pokezeti sc; diniti sc JJ?: - l{ iunak; prvak ' Ju4l t
l--
beduini ,+ {-
posteva, tajna; sredilte;
U\8.
uloliti trud ( iri* iJ{ obiteli; pratnja
")
ut.kmice d,VV-,;5V feo fstati (.)
izaslanstvo; slanie
hleden tq biti udalien (u)
hlrdnoda !;
daliina
polta i'j. - L-; posliic Jr.,
pokrzati :';.1
dalck
istrlnut ').r\
daleko lJ-;
telegrrm .; -t'+: t
(stuZi za iskazivanic .At
prosrrm AV - U*; neodredienosti; vid. vjclbu)
l. britrn*i;2. Eritanec lt,
osteti (do nctcg) (.#) &- ,;.
br3te, vrt Uq-'O{ J ,'-
rLo
tcpih fu;l- gE t.s-
*.
iednostrvnost; nrimost c,rl - ULIJ t/t-
r8n J r",

icdnostrvrn (l-i ) iW- U. J.

zemlir, krai t 3x f orii!- tj;

rrSiren w'' t{ -.t

uzvilcn, visok
t
-l-
.-rl\ vrrol, grsdii 3A -';r{
hrrbrr, smio
{
uP
t o-ct
dostiii (') d
t.
ncposrcdrn, dirchtcn
I 11-l
sV
J'
nesreCl, nevolje ,$
'

poglcd
t.-tl
)4t - r).
t.- kCi; dicvoika .rt{ -.-i
kretkovid ,.a41 I
a^ t
) )at
brnkg
' lA -:!!.
drlckovid
't
,.at
"
L#--d

276
 I

sin (druga mn. f lgl ):rA: jt, siai

I
rw
l --

t il n--
ima smisao "brace" uop5re. ne po kni) kuia Oy-4,
I a.

kCer .jg. - iir.t vizantiiski

,e'.d
'|

'
.l .

{,- biicl - a t ),-,u ,.-.1

-p - - t\-1
gradnia, gradienie r Lir z.t. UL'
: t- L .P

n8 osnovu ... *,\ iaie *

{- .{
divan, prcliiep 7*.
v-
saopStenie C,,l - r'115

I t- ..:
blistav, siaian, prckrasan i\ izmediu

(c/l+
I

\.
\ -- zamoran; tczak;
nepnlatan; ncsnosan
{ .t
l-rlr
- s--_
sliicditi pratiti *.3
{. \E

iabuke - a
(;)ari'
sliicdicnic, praienic el:jl
lE. I {.r'-
) { .t { beznadaian, niStavan .,U
slicdbcnik ( tl5) pEl --,U
L., L. LJ -i,-t
j4,l
at" raditi (neIto) savrleno
pod, ispod \_t, l->
puzci
,..!
!4ll,r
l-- tclcviziiski qfi
- i-tr:, t - - t' ,

.t I-- a_
t uEenik
""r)U
- i1li
zemlia, prah, prelina; ?J - .J.J t-
grobnica, turbc
I .-t
zavrliti, upotpuniti F-r l r'-
prevodilac ,IJ
i.t'
J .-'-
potpun, savrlcn
Jl
t

reskoS Jy L potpun 2. ssvrlcnost lt^'"'

osteviti (.)i$ potpuno, sgsvim Lrr
I .t-
Turci (,Jrrll -' !'; l. tuniski 2. Tunisenin g*J
umoriti sc (:) # struia, tok .; -tt,
a
tr -t-l t .'-
umor, nSPor 1-r\,pl - tzrl smokva ;4

s)

-
-{
I --bL
brblianie, Crskanfe wtr - oJJ siekutiCi; ustr; grrnicr I'.t, t?'t
-t )P-P
- I
r-t, -,ar klisura; luke; zrlicv
bogrtstvo - o)!
277
prosv je iivanle plodan
{--., -i ..r -'t
kultura osam 4.rl-, Z.f. Ut-,
kult uran
t -.i J .
ciiena, vriiednost " r*l -n'ja
teii na JUit - !-
..1,;
vanredan, koii ie van reda ;U+l
telak Iji
u-- .rli - u
l. hvaljenie 2. blagodarnost 'i1l - ig;
J-- - t
tri 4i )li 6 J.,>\;
U rl
sniieg klanac; brdska staza; priievoi ul
7*
rl, -A
zatim ,tt izazv ati, prou zrokovati t .t -lel
d -*-- )u'
investici ja; eksploatacila a t -tr-.
I

revolucija, ustanak
-{
t --t !
r-ttL*l
t
t>l - ,,

{
planina
,,-
lJq" -
Jt--
dnevni red Jiu
!,Ll;!r
' I "}17 tt-
',- lt.-
sir A
.,
usuditi sc (na nc5to) ,P s*t- tt
{-l.t
6cro !t{

i, - q smielost ot2
obnavlianic, rekonstrukci;. .rl - i-*I opit, proba; iskustvo
t. reputaciia
ozbiljan :ti
jrj;I-t
.? ,,

Lr-* - ef
-

died ranien fix f {, - t

, ,.,
veom8, vrlo lJi ogolien; apstraktan
{
: lzt- -
btf
t-t ., -
)J> -.LJ.> list, novine - -.o4t
nov '

zid t\'
i, - tt\.
n','-' zlofinac
)'t"t
.r.U
\/- ,

zid ' juq -3r; J

a--*-- ci
,, -.
tekuii;
i-1li
., i.r.1)
sporenie, spor JlJa l -- ,.

raspravar spor li
t
tok )\?
,t
- Lr;., -

'- tl . -
tablica; rcgistar; indeks;J.1lq '' Ji\ l. allirski 2. Al2irac *J',t
tt,t t-: .-
plan; grilikon; kanal; pot6k r.> - OJ
JJ, .r-
ostrvo J.J.
u

278
poluostrvo o.,
J.J.
.
.> 4rt
. )o skupiti sc

lt
)e
"o
"'

, ,.t
diniti (
") J,^t
republika crr - q )te
visost, visoCanstvo (epitet
uz krelievsku titulu)
UY; l. vrt 2. fcd. rai :jq'-'q
. l.r t
-la
ludalki .J*
'
Iasopis t
CJI - drr,.
rl .r
skloniti sc, ukloniti sc
. r.'-
g.lrrr
:
doniieti (+zam.sufiks) t-L>
1,.
(_
I t-
uklanfanie (scbe) +e*l
led J-l> l. stranac 2. ied. stran +ql - l#l
L zemrznut 2. (mn.) tom, dielo Ik strgna t.t--
r.-rlr>
, -J.
{.1-
- r4r\.>
siediti (i).H pokrai
:J,UP
-t.
,,-.I tr t 'trj
siednicr d.rl - e.'"L- bok ./U+l - Q. t-\ - \-i>
viicCc; skup&ina t tt-- t t.- ., t'
v,Jtt,.-,F.li,.
- . v -. iug L-rL:.>
,J

zvonek 'J*i;J krilo

t-.1 ,r-
trl>l - rl.l'>
!--
t
)t., ! t , l.tt
cerinski
G-* voinik :.;; - c9j'-T
skupiti (.')f l. pol 2. rod lr-rl
U"U?l - tfi
,.

skupiti sc, sastati sc -.2. I ,/.t.'

i.-.>l ,rl - r-.:>
L .r nscionalnost
srstenak C,rl -
-t
9t-:>l
L -' r
funta (nov. icd.) , '1..",
Crl - l.:.>
I ,- .,
dru3tven
\-e*t, vrijeden, polrtvovan
'q..
dlamiie 'ev trud ,t, t ,
gtr\, ,* - r,t?
univcrzitet .:.,i - 4^.L>
J
trud 'ti+:,
Aropska liga
+ jr urr;if spremon, gotov, uradien LV
t
drulinr, zaicdnica 8Psr8t, insrrumcnt i/:l -'jti"
t b-t - -
CJI - 4rl.^.>
I
((svi)) u gcn. vezi r-> oprcmlicn 'f+l
(prvi flrn tc vezei v. [rs 2)
t r --\ -tr- t c- { ,.- nrziv pcrioda priie islamr, lU!;,
zbir (!*)*ui4.., neznabofa&o doba
-{
druftvo C/l -- L
';';'i a
vazdulni &*
liepotr dt^>
lt - -
odgovoriti {^,oi - +l+t
hmilr 'Jt;" -'.1; odgovoriti nr J':r#."+q"31
''q*l
liiep
r,

E odgovor -;W
279
ugso, ztvoi ulice { -.4
ur , gradan'Cq" (,# )'ou*,'ig
I t.t ,a,
susiedsn
s)V tu
prostor, micsto
prcvaziCi .-l -- {1 -
tJ9" dobar
| .'r-
odsustvo, neradni dani; -
diploma; dozvols, liccncr
c.,t -';jql doci, stiii
.-tr,. . -
Irr.
3t>
;,. .t-,-
negreda
t-...t -
orY dZip; grudi; udublicnic
- \* !..->
-l
prrc3
-flt)t#
't, I Jlot
gled 8 armiie, voiska j*-.-r*
. t I

c
2 t t-l t-
volicti
t-r^'' - \->i pritr, razgovor;. Poshni' -u_y
c, kovr vcrbatnr trediciia
liubrv
a r.. -:ul
omilicn ?F
3-
nov, moderen citr- - L;
?u'r",
l. &h; do 2. dr (ui) foni' vcznik cF razgovor (zvenitni, slu?- 4rJl*
bcni), konverzrciir
Protcst crl lli:il
- (l-'- r
t.r-
krmenic (';iq" ) j$fi -F
gvoldic
t-
L5J-
-' r#
gvozdcn
sobr; kebine ( dl';.J )#

ogrrnititi 5L vrt; prrk ',9H;-h$

''c*t"u;
prcdrti sc (rtrrsno)
l. grrnice 2. oltricr -L ncEemu

u grrnicrmr ..."ilYl3 ul cipclc

h;l- ltj-
pri[eti LT oslobodicnic

pritrti (s nckim), .iru l. oslobodihlki

rrzgovoriti (nckog) 2. pismen, nrPisrn
i "-
rrgovrrrti c-'-
LJf,'T' oslobodicnic t-F
"2
1..
vruC '11*
dogrdiri, .toa.

ncrc&n slu&i
crlV- &:t- dobodrn 'rvl-Y
280
toplote, vrelina,
temperatura
- I
t-tt --,-'
- llf
{
ili ijl ,.3.1-
nasrefu .f -t, .t.
\ < t-
atz .b:.Jt J,,,> U
vreo
\ Cstf ) Sf z.r. Ot-p insekt, buba -tt-i'
tJt*
'{--t '
- I lz tt
- of
sloboda vtt-u
rat tt
p
';,' dobiti, ste6i :1;t')'rF
?tr - Y-P
' l, Ictvs,
,\.- 2. proizvod, plod 'rYV-'J'ov
(u)c.,r
postici, ostvariti prisustvovati, biti prisutan (u)'i-
-'. .l
strafar, Euvar
Jrir,;,; doniieti, priniicti Jr4>l
strast (ali ne liubavna) (&)J> priprcrnanie
' J

{-
.
&\) o'-
poIsr pripremni Ls_-#
t -i',,' t
kretati sc prcdavanie ,..clr.)
t-'z-'
poknet ,
C,/l - /D,
prisuten; sada[nii ),v
po[tovanic, uvalavanie c.,l - ll-:ll
glavni grad,
priiestonica;
-'rlv<"'*v>
lJ't Lt-'
uvaien J-- o ) Etr
rri. I
IP
{',
uho slonovo; metroPola
psrtiie
?t-rt - ?-t ,t r,t
tr
prisustvovanie )P
psrtiiski l--
civilizacija ,.>l - 'ojL)>
- I ',.1.-i
J-. -
tugs oyt - oF predavaE
t ,r',
,rw
,.
tuian o? opadanie, dckedencifa .,
$Uer.;t
lslostan,
turan
(:(if oV -' ,j.? stanice
, le'-
r)l - lbr.r.
duveti, drlati sc (nedcg) gil;
osicdati
&
Iuvanie, konzervetizrm; srez iiil;.|
osicilnic /l- tJil-3l
l,-'
ls.' biti ispunicn (ncIim); a'rl*
fulo gl1> - tvv obrsieti palniu
nlun svc.rnost -:iii
c,,l
I
rrunovoolr
..
+ft-i
{- oprolteina svcErnost _gsJrtu;
3-
poboliIenie ostvrriti fa--
lihp; dober
I
F ostveriti sc ,P
ol
lFpou; dobrotr F zrsluliti ',7^l,t'

281
osrvarenie, realizaciia Jl -'J*;.; podnijeti

pravo
i,

' or| -r5 za5rita, duvanje &l -.|tI."

'. tt'l ,',
zaista '' 6*. rtii; advokat Oytt-2.,,t - 1l tlE,
ul
istina; finienica ,j;\1;'-': r:1 bri;an .i
u3+ - uf
' -A;)t jr )r;;- - g;wlI
odista ;
trebati
urt_
stvaran, dinienican potreba
W
torba; kofer ,!W -'l^i diialog
{ .,'tt
biiedan, niltavan 'rt';& '* angaZovan, svrstan
-7Ldr
tti
polie '& -'F nesvrstan )\-^," P
'"

monopol ivica, krai; biieda; nevolia crt -'UU

crt-j$l
vladati (, ) i.(- 'lt*--;liC
-n'
vladanic; vlast 'e pokuSai ,-l -'dj\.,l
PloPi!,odluka, Prin.iP; o-rht
odredba, zapoviied itful- ;p pretvaranie, prelalenie
, {-- 2t di,l -' ,]-y;
vlada Ol - drF.> J Ll'-

2,-.- .t-.1
stanle JtFt - ,,.
.lt-
zauzeti, okupirati Jr!J- - Jl>l sadalnii
' $! -'F ;r.-
{- -
rielcnic
stanie, pololai c/l - ;Jl.>
tr-t-
micsni, lokalni Lr'*"
'u
i'
okolo
$r
Alep (u Siriii) !-i.> a -rr-'
oko, otprilike
;-, - Gtr
karika; dio cieline dJUi- - UL sadrZati
(na pr. u seriii); krug slulalaca

slctkil, halva ,si>; - oZivljavanje; animiranje -.med' r t>l

-t
kupetilo s,l -
"'i;
- t {t-'
krai, fetvrt, kvart; )iv
t,-.1
r\.>t-
t -
(J.>
rt-.> .r-
(prrvi) priiatcli, drug iql -'d Iivot ol->-

(#) -|;,.,.'r:!l
t. - . I
Iivotinia irl -'Jli;
crvcnkast
{ --s't lz -'
,,J,4 fivost
,t .t t)
Huns (grad u Siriji); vrsta jla o* gdie
'.
,
l. nositi 2" podstaCi (na)
(i)Ji.- tako
!t

282
 kada; poito
vnlemc
,E

;
L

--..1 reliscr
r
i-rlt
-r?l
pronalaienie,
-t
-' -
'tF!
crl -',E-il
z .- I pronalazak
JVI_F
lr--1. ianje
'av; -' jr';
t 1 rr.1
strufniak, ckspert tl,,>-
J. J-.
-> je sen A- 2a-
laboratorija - Il - n'=i,
trJ t-{--o
tsii/a
magazin, skladi5te o)W - byj
1,,.
hlieb .,? upropastiti, ostetiti, zakidati( i )'F
sluliti (i)ai; pretrpf eti $tetu, propasti, (, )'*
--?-.,
koristiti; sluliti sc;
uzimeti u slulbu
rel stradati
{ --
drven (.f;->
t.i t ti
koii sluii; sluga, slulkinia
rJ.> - l)\> spciialnost bl - Jl4|l
- )t t
sobericr i)l|'n:V poscbno, narodito
t'i3l;
slulba; usluga c,t - LJi svoistvo, osobenost of -|i2V
hitna pomoC +uiy trt plodan
t'.
(:."4>
{ 2'c --.
kori3icn; Iovick u slulbi,
r pozelenieti " '-[,
.-162 - 2'e
slulucnik
ncisprrven, porulcn
'bu.? zclcn G)ilE,,,Et I .t

izrdi
(" )a,, zelcni$; povrdc a'
-t
- ,*-
- -''li,l,
. -11
izvrditi cF, zelenkest )s
o .
avrliti (nkolu) a(dcP-ti'-

..1-. t
plan, proickat,
proickciie
(v2 lrc2
b,b> - 4bi
s sLl t
(:,/
vrditi sc, izvlrliti (sc) l rti
aa
rclinnic
cJl - llJ
-l-;lt rukopisan LF
a-
inortrrnstvo; izvrn -,t.- rukopis ,>l - YtY^;i
l9i, z grclke :tril -'tEi
iaortrrni i)"
283
 a-
pismo; oslovlirvanie, ostaviti (za rcbom)
c,l - +U+
odluts
sporcnic ; suProtstrvli enie ..rv;
dcsiti sc, zbiti sc ( i,u )rJa;
nesuProt, nasPram -l)Ai.
nsumpssti r';1 iza ga.i>
o.i
-. | '

oPSSnost jurt'-:* I --l

rUL - i,i'L
{-
helifa (tituh, vlader)
koredsti
,, |
t*i-v; t --, t, rezliEit
t .r:;,
L'f:'i,l
-oplt'.
korek gE>-tJttD
a -.1
- ote>
lt stvoriti ( , ) -,i/-
l. &pe 2. obuCa -,rll a
4-
--,1. - lt.
l. prazan 2. u znedcniu a-Jl> Z.t..Al>
skriti -,;e;! ((bcz))

kroz
sc
'#- LIY+ vino
t-
Hatil (liI. imc) ,IJ; streh 'J?
iskrenost crt -./X-l 4..
dobar
{c '.
a - t- -
riicliti sc (ncdcg) U,P dobro
.i
miic3anic c,r - laiBi
skinuti (')af koii sc pokazuie

,
I ,l.t
svoistvo; rcvnost; ouieai .-jjll- ;li ulalenic 05*t
l.
urediti
-t-
J.)
dohodak #5
.
(iti'
q--
urcdiivanic ) c,r -iJu pulcnie

iioae udqr - ,ltt"

I r-- t'. dimnirk; ogniilte; raminllJi -l*4
uCi (u)J-3 dimniak ;a;t;s- lidi
ubeciti, uniicti, uvcsti vielbrnie rl - +JJ'i
Jr3l
t. a ,t lot
uiiclrti rc; intcrvenisati ');t; klisumc put, stazr; ulicr; ?)lt - s. ))
novike, obitci
miicsenic crl -'$t;
u, unuttr
l. put
licstvicr
2. stepcnicr;
{,{ - L):'
Ut'' lvo|..t
unurrlnii
k', lrdice, fiokr g2rt - 6rr

284
 t
stepen; r8n8 C,rl - r>.;: teeno
filq
pista; put; liestvc a
Ll!
\--
.--
z
- u
{-.-
r-}a minut
Stus -'ai
uliti (u);i-, radnia, duCan
,fk -'Jtf3
-t - r ukazivati (ne)
podudavanie \Jt O)_)il
r--
J"br. - as
z ri t l. dokaz 2. vodiE
udionica (r- )Ht n)i i1r;ls -'.Ps
Dimask t*:
L udenie, 2. studiia
C)l - {/lJ)
(flanat)

das, lekciia
t tt
,Jt)) - d))
{..
suze

lutka; status; mcneken;

I
v'- e'I I

&l , - erf
{

f-tt
,-

l''t utvsre
nestavnik vt)b
t-t)
t ta- l--t- sviict, Iivot l-r)
Skole ,J)tb - u)u
' n ,.- biti izncnadien (. ) #+3
proulcn cl)lx'
{ . tt
l. upravljati 2. naviiati
Druzi )t )) (sat) i-$--'jsl
znsti $t\- tst't crl -';jl5l
t -, 1-trt, uprava, administreciia
ustav ;;v) ' )P) dom, kuCa
t ,
1)) - 1r-
{l

I t- t- - t,-.1 {.-
foo fzveti t9Jr-'V) )tt)t - )t)
t-- rl Jr-t l.uloga 2.sprat lr--t
4-r.)l !lr) i ,
l. poziv 2, molba; dova - o\b - 2t-)t
, l upravnik, dircktor J-l-
poziv t>l - --r-
,e) J'ti -'d3',
lt.- drlava
zvanical pozven ttJ, a,;fit',si!tsl
t -r',- *l- velike sile |"t
svcska ,v) -;t) dst
mediunarodni
l. gurati 2. platiti
I

(') Ei iirr
t- sermS
odbrrns ctir I tl-

|
L- viclit
a, l)
l-
motiv, stimulSns,
t.t--
lirrl
\-v-r
rr - l.,Jl)
.r.

uviick
kti
podstrek
| ..- 993, iti rr;3
plrCenic rr.) bez
5- i:s -
I
L ,tV-t
(tclefon)
l. zvoniti ,r - - z=- zbirka (piesni&a) t'tt
2. kuceti dq - d) {rr)l - a I
3UJ
l.-

liick t'tt

(tclefona) c/l -
,ra
i;i viera, rcligiia
rlt!31 - ,r-:
kucanie; zvoniava I
. J-r-

tsEnost C/l - {') vierski -)

285
 i
upotrebliava se za
iskazi vanje posjedovania
d61 - crl
(rl )
sieianie -f;
(vidi das 13.); lidnost, biCe sieCanie, uspomena iv-fi-,5f
"tr\l )
uprevo, bal karta ';li; -''rfJi
+liq t
)ub
tz\-
uvcol sasu5en; mr5av, n ol t , ,: POmenut
klonuo J'u) - JI) tai-ta-ti
. .l -.
,rlr)jl -4t:-dli
'l
J.
atom; dcstica -
(-J
I
I - -i'
oJ) lcl (. ) r"^!
lta ,lr-7
atomski sdlazak, odlalenje srl.6J
*tt
t t?l r ,-.
nadlaktica -
e't u) pravac, Skola, sckta

pomenuti (")fi probati, okusiti

)
't ?"'
predsiedaveti, predvoditi L-f tJ vratiti sc (i)c..j
t lt nl-
ghve ett)' dU pregledati, provieriti
|,,-tl- .I.r:
krpitalistidki _
lr-tr'
L/r_u povratak "c3
r t-
,vt) - et4) '
prcdsiednik
-1-
noSe
E)l -' ,y,
tSL- cit.t " dv.,
vidicti
t-l
6ovjck -' #.-t.
cS-J-- 'Str lt- t.r
pokazati l. moliti sc 2. nadati sc F.t
J.J. - [>r
.J

glcdiltc, millienie ii1 - 4li (^)',hj

/ot /putovati
(,\ nt
zerrditi
a--
r- .t
putovanie; izlct c.,l - lL.,
sivkast +-,,
,-
ct8P8 ',Yt;-Ui
ld) +f,: ) or -'45
prolicic 9u
t-a t
1.t
fi::[:]"*; (
molde
- I
a.
L'
pokoian, preminuli, umrli lilt t-
vrspitrnic, nicgovenic Ul - {.,-.J '-r,
t'- :_
blag oel
ts-t J 'r. lt- .-
vrspitni odgovoriti (na) uP s2- t1

286
loI; poroden nq,
t.
broi 161- p;
sinonim crl -'-4Y) koristiti nckoprevozno ( r)qi
sredstvo
la
J.-
paket, smotuliak ?ll - ul) putnik, iahad
t-
pasti (n8 ispitu) , nc uspieti ( u ) .I.j
4(r', - 6r:
.,..1
koncentrisati
7:
/Ro /slati
slanie
.,
,-tst'
Jr;ll
srediSte, centar
sv:y;
pismo
trEati
(") j;?j
;.u: -NiY, pijesak t
crtati (,)r, baciti
J:
zvanidan
t ,. d.-;j
vv) navaliti sc, pritisnuti -.'il
plodnik, trotoer; peron;
obala Ul - j:o; sadaSnii
{. ,:^t:
uzdrlanost nAj rasprostranienost
Ridvan (muIko imc)
l.
JVt dr,
odmoriti se t -.-
*) :*)
't--o
sl ,7tlt I

Uri ei ' - lJ
ulas
=e..s 2.
Lodmaranic , o'-
tresti sc, drhtati
't
"-.
L-*),,
I provietravanie e 2J
t .t- - l' .r-
l*'t)
ett) -
{
pastir
-r-t
at-Grt - ,L'9lt
t-
miris
zelieti (a) 7c2 odmaranie '>l - Ulj
tr-tl { t
uprkos
t
a fJ\ ',att duh U-,' - et
. l, 't .:
' -tl) udoban A.f
polica ' -tt , ,'-i-l
L- sbt
odbaciti (i,");*, Ieliti J---
{
, ,.i.
relia, Ielieni. ol - ;3lil
podiCi (c )e
diii se
-eit pionir '>lj" - tltt
t-
{ I
fiskultura, sport ">l -'")V-
uzdignut et) t .,-'
podizanie
N-r-
tdS sportski ,fu-l
J

divan, taroban f-13

preriti
{--
At: ,.Y,
praCenie, pratnia At - utrA rimski *u)t
{ , t-,-
nielan, palliiv ,Hs romsn '>l - "-lt)
| ,r-'
.rL pripovicdalki, romeneskni q'ti-
ples
'pt
?_81
 )
tt l'*
maslac 04t uske ulica u))
It - -r,,
l. staklo 2. boca zt>'''.a
l.
r procvieteti J
-
i) rl
J,

gutati
- - -1,,
) J t.! rl
'L
cviieic 'rv)l -5)
siiati (,) u) l. suprug 2. Per
er.1[
Ut'- at
tc'.
{
polioprivreda .ctJ)
t"" porasti, povcCati sc L.7--':f;
to-
polioprivredni t-ittt rf .-
snabdiicvanic .1, I r,
t ,-- i--': -rJ
polic, imanie, farma ?tt-t - ot-,,
Jrl I -l
poveianic c,l - Sqrl
soksk, ulidice 6jl - duj
' ----?-.
cvrkutcti olt koii sc povcCrva
{
IJU
t--,/..-.
kiiavice .JJ tlt tr/.
fuJ
visak; povcCanie i.rl - c)\,r-.,1
)a
_ Jt$ ,u))
I JEe t '.- - t7.
zcmliotres
posictiti )tL- )')
1..( tt.'.
povodac, uzda
"S;y: .4t - fv) posieta ,rl -" i)U.)
,. ,
kolcga ,Y). M -l {
)
odiiclo; odicCe
a- .t
,U-it -
t'
L5)
.,
vriicme, dobr
{
Ut-u)
I
J

,.,
ukralevenic ,>t -7i,-1
t {.7
Cmsc
*)- ukrascn UP

(./

tr-ol t --
Sgsenidi (pcrs. dinestiia) 3)-uY uzrok srlrl - t.#,

I. scmitski 2. Scmit
I ,-
gu plivati (.)el
piteti ilk- al- plivali&c, bazen eV - g
ncdiclie (aanr), scdmico
tg;tl
pitenie, slutai 'Jrtz-:rL; -U
koji sc pitr '$t3 prcthoditi $)1F
I ', 1..
odgovorrn; funkcioner oty prcthodni, bivsi

prouzrotovrti trkr

288
 a t-- ! .- tt t -
msdrid' dZg..riie .1>t.., - Jrr-. bljeltav g^bts
cigareta
,,r1- t--i-
JY-uY pomoii Jrt/
' -, z -
upisati U.li-. Pomoc c,rl -';3,11.3
posriii pogodak, gof (iii.i) 'f.VlW sreia crl -';58
I
'rt'- r--t { -
upisivanie thP
n ''
sreian tl-hs - Jg

ms8netofon r'i
.t
ciiena
11- r [
)t,att
:',
- ,.tt

prcporulens posilika ',J1::Jt 'n- 11 siiati (se) (i)'F

t . t t t ',
tlSZu - ;>,-'
zStvor putov8ti Jw
J t t tr'- tricl ti-
oblak L-..1a, - !,J l.fr, putovanie -,et
ltetl
)r r-. I , r- | ,-it t.-
obale l>ly
LJ-r - .l>\r'
l), poslanik, smbasador cr,ot - Jr*e
t .t - {.r - l
podsmielliiv 2v putnik jt',
l, t - t 7t {--.-
icdnosteven, naivan ,)14 brod
u
T,.
U U-t,-+a,"
rsdovati *r-
J.J
d
Pasti (u).h;;
Lt J, )-I
radost
,DT pad(anie) .b2eo
tt tr2
sr zsdovolistvom ))r
t-o'l
F. trljeuica I-"-:-,st '',kll
I t
lrevet oal ,t *,
J - - J. - Cuteti ( u ).1fi
n ,-r-
rrdostsn
t t--
)t-4
t-.-
iutljiv 4u t"z t
pozoriSte Scier
TSAt
lV- V J'>
Iuriti (") U stanovsti (, );3
poluriti .- .l
V' stanovnik 'Jk -' jtv
l-o t
brzino
I
tOlt stsn
ltts -'$.5
- ... --ot
brzo, hitro W_)tfi eJ*) iadan JSv -'ui:-r
brz, hitrr ,i.ti l. potomstvo 2. dinastiia iJ)t;
?ttt
v - u- -tu
tu-

koii hitr, fursn

krrdjr
. {.
,>l--i1r,,ei2J,
tr
{ .t
l-
korpa, kof

orulie :;rl
drl - 4l-,
- ))-"
a3

,L
lrov { tt, lt-
scrrle, nrz 'J$t-w
povrlinsli scriiski, u nizu 'J)3
19. Udibenik arapskog iezika
vlast 'rt5i.l lak, lagan k
.i tt
sultan, vladar lako !sY'
*>v -'ot-Ei.l t ,..1
tljtl - tyt
t i
raniii 'J)v zlo
n ,-
Ia
pozdraviti r- -l - zeo u-
,t-

predati "#-i r,* trg

dJl - {>t-
Jl d" t-t J.- r
islam sura (poglav. u Kur-anu)')Y - u-tt'
iY-l l-t
as tv,
mir Siriia
r)u C.,l - 4rLd
politika
t,-
fi:'.Tffi o9;.'t'u" $:,, ;,rrf l. politilki 2. Politilar \)-
. tl* --
tc t--,
,
mlrovnl * sat, dasovnik
C,rl
-
- l.ota
ispravan | ,,-
jl|ll.,,|'',..,..*t-Yu.dt it-z. l
l'- prihvatiti, usvoiiti (j-'Lt
i- ri-t '-l,

"# rk
t-
koii pozdravlia (nekog) o:*- - ow
voziti
t-
mustiman
voza[, Tofer
iiE - , jiL;
! - ,l'
Scmira (Ien' imc)
noSa
du- - GV
Euti (.)a?- ,",-:;
otyt - Oy
r-t
'tt --2. I trZnica, trliite
t.-
sluSati . )l ,*.t
tJrL
{t
I
- .
l. surne rski 2, Sumer 6lr t

slulanie f,t4, -l |
odgovrati, biti lednak tgju- - ,Stw
Samal (mu!. ime) Jt+,

(nad) * i;- - W
bilo da ... ili '.. ?i..:,v
uzdiCi se 'a6\3
iednakost
nezveti, prozvati ,; t - -t -
a- rls
nebo dtF - it- iCi, hodati

'Jl3l- L samoupravlianie Gtil'Ejl,t

l. zub 2. Iivot, doba
{tl -

obiEai, tradiciia, Sunna ' ii -re l. koii se kreie 2. ostali

'n.
-
godina dW - U kretanle
{ --ra -
- osV
budan, koii bdi )w automobil

bdienie
I
)e
J ,, -
vladanic ,b1-
t t,
polie dtP ' JP bioskop

290
Karlo r-iot"
t ,l -vrt-p
piie r ti-
Sirija (upotrebtiava
naziv za Damask)
se i kao
. iulr
I
ob jasniti
(,):A
usloviti (nckog)
stvar
{ ll
d1-2.! -
,r.l:
r-lt-: -b Y;;l
uslov c l" { r."
omladina, mladost 'l t' t
btf - b1t
ULJ
l, policija {t
'18?,
*-
omladina, mladost
# policaiac N r rr,
pedali; sibr (rnjera ,r-i
rul- I
u7
s ' c#r
oko 22,5 cm )
J'-
podeti
(,)'U
(.)g ulica
'e''; - t:G
slitnst - r - t.trl'-
rEJl aJ\-r)
proiekat
,>t iik
- cJ
l-
utvera; silueta t-i
'rr-iI
East j;,
CY - Ci" dastan, polten
j-
l.- t
.9)n
I ,. !
poluostrvo 0Jt ot . - ,. L - \-4,- P
't-

* i;:
!
nd mentor (nad nekim, -
slilan rll
4^r nedim ); pokroviteli
';-
razni, mnogi ,.
,
rr- -l
orijentalistika -l-

ril ,i"I''tt
t . t

z!me oV istok
J.
Lt?
(u,i)F Bliski istok
;i!ri,5
,r - i I {- -t
)Yt --f Srednji istok wirt'6?t
podriavati; naviiati 1..',
-- l
istoini
( u sportu) b..
L' dj
:-
salo, mast, loi u tt t.'a udesn,ovati !l-l
J)V.
a

tri'.1 t ?'t socijalistilki

osobe
,-ftut - oe'u' Uwt
oltrina
t-
-t A
oJr
kompanija 1?;,r17;
. J.

l,-i^r ufesnik lt$

o'a
Ctliust; uglovi usta { Jl.u,f -'oV kupiti c-.#-- c;t!
{
biti neobidsn, odstupati
(oa)
',i*--'3i kupovina l-L
)t-tl

*V -,*V
,-J-
tvtrl | obala
zlo )l-rul - -P"
piti (,) a-i
,
viest;lukav;
pametanlokretan :w-yv
lg. 291
 x
il

fi
{

Ish *)fu
l.J
v
a-
,.-i
^
ialiti sc na ... \*
'at<S-- i

nerod
n
Lr.
lta
J^/' - rrr/.
N ,i
{.'t
Ialba t\*-6#
t l.
$

tp
ttt
ngrodrri ur'-' gordost, Ponos CY *
osicCati ( t)..'r;i sunce
t t't
,.P *
t-'l--t , tr
, jb,r - )9\, t ttt f
piesnik sunfan .d
t)-
9o't
kose .ru
svijeia - | -- a {- L
,r-i[ ,io t-ll - 4fsr

c)r
e
poeziie; stihovi (*n.) J\rJr - Jr-.
l Itt obuhvatiti, sadrlavati
osicianic )y J. I lr
I . )- sveobuhvatan .t ti
L)-
zaliublien 1 'Jt;J' sicver
4
JL:.:
biti zsuzet (ncdim) (.)"1^- .
-a glcdati 16U
'1, a Ll
rediti .lkl
9r
t t.
I . r. sviedok
u-r4
zSuzct

usta
/ -J1-iirrr'it ti',
\ rJ!'Ir ) o\Aa - /J, .
otcvidac
"*-yJ-
#' q,, a --
posmatranie o.li Li.i
bolnica
"*t-'JU '*:'j,1,
proslaviti sc
teiak, naporan
| - l, rt )l ttlttl to't
stan Lfr-
-'I y "f mjescc (.lrP ))*,'t-J+'.'
tt l-rl I I - {t
- -t
,..t-. slava, populernost ,icu
brat (rodicni) . -

sumnir '!;*-u
'\.441 V--

slsven
,"
nema sumnie u ... ... #.t$,Y
3--
, r'?-
poznat )tlP
zghvdnost yi ometanie, dezorganizaciia
,.
L-lt-.r*
?'-

Hvsle! iK pcEcn
tt'.
Ls-rt
4 al !' t .l -
Hvrla liicpo! E l-SJ
>\. stvSr
l-al
j\rtl
- )gd

,tit i i
formirrnie, obrrzovenie ' lSX podiii, graditi rrE,
' -.1r,
'';'=lt
oblik 'Jt<^i[ -'# Iiizam, $a, $iti
.t
problem 'J{15 -';* Ick

292
 ,o
J , - -, l. miieniati (dek, novac) (i) j?
lijuii. koli lile ?4 2. troSiti

postati; osvanuti
-
*41
- .t povuii se
..
t) r,.a;l
. ...,
\_. J,

t,-.( rt-- . J .t-

iutro rVl rV ponaSanie, ophodlenfe Ol - -ltn;
L-' - \-'
, ,'
mladost
,g
.V surovost atl'a
momak o\* - 6. teiak
*
J.-

i!
zdravllc ry penlan je '! o--
J-r..aJ

zdravstveni ,P
I
uspin janje i,,
)P
taian, ispravan ," mali razmier; dietinstvo
F**-A
(-'- -e
'ti
pratiti, biti u pratnji (a) +* uprkos malom razmjeru
wd t i?

drug, saradnik u,'.1

r--rl.r--al - s->t.d
r
,r- .
r- mali
r
)v-* t,-
.ls
,rtI { .-

Stampa 4i\^; red; razred O;v - l-v

{, ) t J. t -.
list, novine Qt21-o stranica -t
a)t-*

1. novinski 2. novinar

izaCi, pojaviti se
,r
t,t t zvil.dati
Iut-a /ttt\l-1-. ti.l
-i-
,4..O

(za Stampanu riied) (")i* lul.o )tl-re-.a z. f. JLJrI

-.-1-
odelljati t-.w
I glavobolia ?tJ".d tist, prodi#en t-., -
1.tt-.o i. r. r-!t e
2a
"z-
OLa popraviti
pov,eren,e (-
^)'>
reforma c,l
priiatelistvo Ltli-" - aYurl
I priiateli
J-
,
I
tjr,il - ,r-* pogodan (za) ; Satitr
...) )\.e t J tt -

- -vJ --
udariti; odbiti, (r ) iia interes, korist il\2' - i,Ji,
t sudar(anie)
Jt -
tlJ..a
6utliiv; nijem (fitm) t4v t,

n
I sudar(anie)
Jt
tl).b.ol
-t prkositi (u)I,.2
* l-t
$ odick, cho
tl
ttJ-et - iSJ.o
sanduk, kutiia 'o-:w -' jrLb
I iziaviti r7
v poltansko sandude
9qu4Jl '6r"b
(*-.lt
$
kridati, vikati (") & )

293

I
 slikan je, fotografi sanic
M.di:i:l:*:l ;rr,t'i..3*
monetarnl ^
lono ,'))'rJt
9' fotografski aparat 2 J)l lt
t 't*

t-',' ,
diniti, praviti le ) 7--o slika, fotografiia Jt o ' "--oJt
\- lt',
{ t'-
industri i ali zaci ia *J-e)
\--
fotograf )P
J.a

izreda
J. t
Li-.o vunB o*
t l. ,
industrila, Proizvodnia t>l - .tlto vuneni; sufija
*4
tr, l'-t' kridati, vriStati
tekstilna industriia *-J)l
l,--
tCV
l.r - - J,.- lov(lienie)
fabrika *tt-.at - *-Zt
gt-
rezervoar zanaftu ll? &f apotcka ot -'1*'z-

prema; pravac, strana; t? postati 14-1V

)

glas
-tv ,l - atp
t-)ttrOt -t. - I jetovanie c,l - r-rlil^il
\>...a licto
slava

zamisliti, prcdstaviti (sebi) )P lietnii

tf
,- t t
slab(alan) .1* L5 biti prinudien
3t-
-P!
t
l

{-
-t'
ta;no, uPrsvo .L}Jt potreban, nuran t$il.*
,-, i
buks ry nufnost
lr'
1r. )t.P
t '.

smiiati sc (.) biti slab (u) iij";

. t- tl
koii sc smiie slabiii od U, t-tt'al
smiianic slabost, nemoi

smiich dvostruk; isti takav '.!1;^1[

-W
smiic5an slab (,t6..a)oW- i*
-{
prcdgradnia; strsns, ,fso - 9v l.
pritisak YL;
okolina; pograniEna oblast obala ' Jl7; -'i)
protiv J-e izgubiti sc f r,r> P

294
 ti-
gubitak, izgubliena stvar iJt"." ugoiiavanje nv
.r-

(e) J* l,
J*)-t ov
Ssrantovati dosaditi 2. biti uzak t .-
.J
Jt- .
selo, sala5, farma 9V - a,a uskost - ,ua
v"
I
gost
.- tl.
J:*-w t,t'.
uzan
{ -r',
, ar.2 v.

J
i,

neprekidan; rasut t-. t- t

,b..
;.
trg,l
& tip, marka, vrsla I .tr,
)P- )w
{

;)) ily - Jr?l

u' ,-
.lJl - sla gluh (
Jt-
odlikovati ekstremizam
sc
bl - otb
utisnuti se ;il
gt
strana
Jt'/ll: i)
utisak . - L'-
,l
Put,,4l
,
kucati, udarati (")-o*
) l-v ,t tt-
marka (poltanska) A)|..D -
I .J
!\-
D\-b
T . Put oP -' ,,- t'
Stampanie, izdanje - r- !-.v t-rt-r- l;'r-
LJI 4eh nadin
otP - '4- )L'
L:ts '
priroda
q -'i;* svjcl n i,,-
7)v
t"-
prirodan
t rt-- i--'--
e"J hrana, ielo Ld-ii"
Stempariia r-rllu - 4r-Jar ) rt-- t---

sprovodienic; preksa;
L: J t'-
, -..--b)
restoran

dilcte
fr*- e"
'lJugl -'fu
v-.
primiena
{- t -
dje tinistvo lrly
sPmt 'at* -'ov posada; pribor, komplet J -tt-

sloi; klase
!-
-tlb
C,,rl - eeJ'
, _,i-,
pokrivati, nanositi ( ) IJs
Prostrt L* ",u
dogoditi sc iznenada,
trafiti, zahtijevati (u)+E
iznenediti (, )l'* trafiti, zahtiievati -
r-r.lbJ
tl--

I t- student; utenik
neotekivenost, sluEei cstV - l.rU t +E I +)t.b - iJtg
postrvlicn (za pitanic)
' n i.-
oP zahtjev, molba c/l - J,ig

29s
 I r -o- -rl.-a I
prohtiev u-b:-: - 9\.bLtl
zshtiev,
'Llfii - J. )L, moCi
c-'Lt
izaCi, pokazati sc (.)& snaga, moc crt -'iitU
titanic i;uyl dulina '$
upoznavenie (sa)
.} tokom; cio, sav o*
-t tt

Lxel !l
radoznalost r)uyr J3 dugalak dllb - v"
.!, r'b

proulavanie,uvid,poznavanic
e^lt ,'
dugo ,"-tE
avengarda, prethodnice
UYE -''rr-)y za vriieme, u toku
-*
pustiti;izbaciti(rakctu,mctal) tl a- - tt a
povuEcnost u scbe
v.*ijJl u ,Erf.L;l
J- t
u
*i

slobodan; leprlav '

dW dobar
' urr-
t---b
l,

spokoian, smiren
H

W
tona 'a:sl:b rvion ol -'ilv
-I .r p--
tvrlStlcar
razviianie (_il-Ltu

rezvot -r
t-)t -
uln'-
ttlEl)
ptica t tt,
t&-
{.1-
&
{r t-- t
razviien )F acrodrom ,>l -31L,

b
L koverat 2. prilikr,
uslov
' jt')' 'Jy misliti ( ),f
",u
produlavrti, nrstaviti, strlno 1 i.a ) .'U
pokazati sc, poiaviti sc (, )'i*
Einiti (pomoCni ghgol) 'v iasan ?ti,
sicn, sienkr 'Jig - ,ry pojava
bt* -',ttE
ugnictavrnie p, lcdia; pozadina Llr.
)t1-b - )1'b
lttl

podnc t ,lr. tolt.

mrak )t4-b - )4b
i>\u
,P
tlman, mntrn posliic podnc
#,q

296
 -!

I
(-
poplodan, kaldrmisan; porobljen '$) odustati (od)' (i)UOi,
t
izralavanje o(nedemu, pravcdan .J:E
, nckomc); izraz tfry
1-{ o'-

pravednost, prevda
{-
.J tJ,
sastoii sc (iz); izraz
a- t umieren '
obia5nienie; sinonim v.'9 ot\,-9
t
')1;l
srazmjcran, umicrcn 1 ,-_o I
L,,-{^"
adasidski (prema N l-.- -
dinastiji Abasida) Llv nesvrstevenie
t'rt
;qiyiit"
drcvan
ov- &
JJ rudnik .llt*. -- Oit;
izvinicnie rlr
l. posrnuti 2. naiii (nt)..rrE (i,u)-r* yV
rl t-,
Arapi, arapski
nabasati (na)
e't'r '3- )'f - L--
?.f
zadiviti - - rl kola - t - $,f
,Jt
t I

zsdiviti se; zaduditi sc

->r-P
viendanje, brek
;vt-;y
t tl'=
divan,zaEudiuiuCi;ncobidan nevjesta, mlade t ,-
Lj
..: rt4'U - Lft-P
dudo mui, mladofcnie,
.\t;A -|bi zrrudnik ;t?l - Jb
zadivliuiuCi, zadud juiuii . o ,1-, /.
\t^+* izloliti, prikazati \t ),J?.P
\
Iuriti (sc) (e)(,}},
/ \ -l

prikazivanie, I I
. lt .o-
Zuran
-
t
Frr:-,r
a- . t demonstracija tf ' Lf-f
nearapi
'n --
rrt
I'
izlolba, sajam l- - er
t. t-- t . .-

priprcmiti ,-t
Jtl znati, poznsvsti (i) -ry
spremnost (na)
...Jiri;jt -t
priznati (ncSto) .: oP!
sPremnost (ne) ... 4 ,)Jtjyl poznavenje
t-
.rp
nckoliko (v. das la.) {-,rl" , . ;.-
;1, znan, poznSt ,Jt-p
broi tr-.1 t--
)rJrl - )J, znoi of
broien t-
JJJ, bor6e, bitka, sukob lr$ -tr.F
(mnogo)brojan , ;:-,
)J.d,, go, n88
sprcman (na)
t
t'-.t ('a/)r,s- rVz.,.1V
...JJrI-r jelanjc
ot -i. i;
297
 T

.t - t.. I t - ---a
laigl
t

drag, mro ( )t) ,t-et - l_ biti uvjeren ,

{ ,t t-t u!-
riielcnost i7 uSovor
.J
,4e - Jtg
.t
namicra, riieBenost uvierenie, ideologiia J.i\-a.c
.: - o.L,c.e

t'*t-zi' - ,tt-t
J.'r.
Lvoini,voiniEki 2.voinik qf zamrlen, komPlikovan
t- {--.t
, t5
lr:^.
veEera uvieren

fanatizam
{ !--- pametan il;i -' ;v
{.-it
.t "u'
it
- LJ'
doba -'p kutiia; konzerva

savremen "p *P
N"
kasa
,frt*
sok U liiedenie t*
savremen kl;) komentarisati (ne5to) &',)V
.r-
I - lo-
t ,r - - 1 | . t
kome ntar(isanie
srl -
-
r +.fu
vrabac )Jt,at - )ta..et )
l--

grad
! r.- l- t- cil - ri)\e
|re - *v
glavni vcza, odnos
t '7't
dran i\:rLl -";t vise ii ,y
zeden < i;Wt W-'b\fu,
{
sedam nru, allaka
(klasilnih pfesama)
simpatiia, liubav, sasieianie ,-hY, {,
koji se odnosi na ... ...1 ,);e'
mantil ib1 '' ;lvl,
t zvakaCa guma
-r& $
il

nczaposlcn, koii ne radi ,YO

kvsr
'JUar[ -'
nauliti (sc)
r-
- l,-

'P
{.i- t
.J.b9
obrazovanic - I
r_,rr _ rlgjru
1o'-

odmor; raspust
t.t ,.rl informisanje, obavje5tenje c,t - i>tr!
deti G9,,--
' Gbel
{.-,r-
a-bt
naudnik ir;tt -'Sv
velilins, valnost
velik, valan ("t;Lt)fur -'e sviiet ( riv ) 'lv -'sv t-

vcCinc r- {t7ol svjetski

t )rt'
GJV
oproltei *
{t, -
nauke
t*-fIr l7

Oprostitc! lttt naudan ,*

sazvsti (skuP) (r ) Jat zastevs, stieg
r#l-p
biti sezvgn Jr^J
-a

,
I znak, treg; mn. l. ostaci
2. odlilia; znamenitosti
ilE-&
298
informaciie, podaci -tr- l,-
tJuto l. fabrika 2. laboratoriir rtl '' );;;
u'i- t
u{itelj
t-
r- koriSCen, upotrebl javan

oglasavanie crl - c.t>til stiiep-a (i) ( ,;lj1it;; z. ,.

Gbl
,-
,x-- le
a)
uzdiii sc
,,
iz, od; o U
t-
visok, uzviScn 1V i.,. ,JV groidie; vinograd *
J3
na; u; o *v kod, pored

ti treba da ... .l)t kada lr.J.:,

n,-.1 t- rri
stric, dika; tetak fl*Ol - *9,
ll
rasni (t*
oplti; generalni
!

6t'r
Iestok ,,4
-r:r!
osloniti se (na) ,rr{--,- adresa j-:W _ otrb
J;l
, o:L^-s
dekanat -
i- oL-<l--"
--i, adresiran, naslovljen ott,
oslonien e znalenje
'l--
dLr. - I :r)
Jl-.-.1
koloniializam )ry,, epoha
{ tt
)tP - t+e l.-
L- ,-.-.,
koloni ialistidki r( t(&r t t-- {-.2
,,-.i r.t institut, zavod +l.rl - "\^.
Iivot, dob )\-tl - *t
zgrada, objekat 1)l
,
-
l
--,
oll.+9
-
naviCi se
*:rt- -a -

I povratak o)f
--a -

arhitektura 4t4
{ dispanzer; klinika &l -
i,

;-)qt
dubina -.,
(t' t,-tl r
, praznik )l-rl - J..c-
dubok #
raditi (. ).):" godina iVl -;u
't't"' saradnia, kooperaciia t>l -t J"W
saradiivati #t^'
korilienjc, upotreba irl -'J\:+l Iivicti H-* JrV
radnik 'Jw -'Jrv livl jenie (zaicdnilko), {sl 1-'-
, a, tf,
v-

dinilac bv -'bv kocgzistencija

J.
rad, posao Jwt-P
rrt{
imenovanie - I
sJr -
. )-
rJutt

moneta
J.
--t.
.J-J.
t
l. oko 2. izvor ( '#l)' ,.,t
O..-g
r- -
t"r-
lJ-
'-&
{ a''
devizna moneta
imenovan; odredien ..-,,
+at2it*st 9-

299
 i
L

8ss
t.
)v liubavni, lirski stihovi '$
pralina
tr'l
)V srena 'J\ril -' #
.. ,. liutit :.4V
nsPusriti, otici ))v
napu5tanie
J
---ritLrr
o;) roniti (i) r-re
rudati 6J^r
a7'- ztncmarivanje, --l-r , dutl
r,i?r
prcnebregavanle
sutralnii dan *
J.

J .l I ,
okovi 'J:l,.il -'Jl
rudak 'if.lu-l - ,l'i -l- - 7--
t.-
biti u zebludi JI
z'?
Jtl ' savlsdati L/'{-+
t,--l 4 7 dcbeo, glomazan, L)L
stran, Eudan tu.-f - ?-.P
grub, nepristupadan
l. zapad 2. zemlie araPskog
!-a
zapada i skraden naziv ?P zatvaranie, zaklaPanie .ry'l
za Meroko lta

9 !- o t
zstvoren 6*.
zadivliuiuii ?.P skup
l-,,i
.)V - rr1
z. t. t)V
pjevati, cvrkutati (r) ''.* ,',:l l-i,1,
piesma (toie sc pieva) Ol.,I - .;-el
saditi (i) t7 ,"
.t
{ . )t? t I .
konobar ovf bogat
'q*\- ;,r-f-.
sobe
{
j?-u? t l- I
odsustvovanie, odsutnost ...
t)149 ;

.a
---,a
traiati 9Pi
t
odsutrn i.t1" ,l

{ : l?- -3.
potoplicn ot-F promijcniti -*
- ll { " .-
--1.. miicnienic \-r r.-lJ
obilno uu^l
a1
-
t .7- riieE za izuzimanie -.t ...
obilan ,)t tlt J-in:.
J
J--9
J.J
t ,"i (aucz>)
predcnie ,)f t- l. a.
biics b-9
prcdionica

300
 j
,--
(.)d rezgledanje, posmatranie
LF
l. sviictao 2. osvaiad ,,
zrU
lj
-t7 pirc h.,ij - irT
-_v
osvaianie; zauzimanie tt1
nt
\-
obradovati se (,) rt
s-
kliul f -r',- t,-l '-?l
otvoren; osvoicn
*,tl4l
(J- - LrV-e,e
l t'2'
obradoveti
at
t-.t---
individualnost tJl)
CP .r,-?l rti
pedeli; titr (t8 cm) tt-ll tr.. osoba, lidnost )tlt - ry
)wt - -;t-
,t-
Ol - -r)
lt,
pcriod li6ni, individualni qrJa.
provicra, kontrolisanjc lrl. .-. t ,?
ot - J*i Persiianci
,yJ rlr ,a)V
rr.
anketi ranie, ispitivanie
r l':[:r
-t
I I. persiiski 2. Persijanac fie
-
dievoika dE -,iE; pokrivcn, oblolen tkgninom' t.,,,.-
{- ili sl. materija.lom; namjeSten dt-P
mladiC
rq{-c
iznenada ,1,
- ot r,
prilika -\rj
t "t;, - al
iznenaden r,r> ,r,
Loo
istresti, isprazniti
\?tl
,-.
eksplodiranic
ot-jql prszen
ta t| ti
;,ti
(.:
.t{t
otvor; jaruge; korito
)+-r+ s nestrplienicm

slobodno vriieme
a)l ll9tllr
-\-.a
J.
t a
vrelol usta, otvor; t _2- 9ldl C-tr
odvod, ispust * ,l J

'-
t ti-l
razlikovati oj z'!

elsplodiraiuCi, praskav -* raziii

.
-..? ,
I t'i
sc o-;r!
ispitivanic; prcglcd P trupa, ckipa, grupa
{
oi- n}
l-
,l o'.
uCsli iA,
I
l.grupe 2.odred, J- .l
"";lt - O- l {t -
l.r7
velcliepen )>v brigada
t !; J.
x..J
gord )ril Prostran a .-
S
a
J -- - - .- a I
visost &.\.-, traliti obiaSnicnic ,..,!L.l
Jt
J.
osmichnuti sc
t - t-?
Ly.jjt,
r
liieporiedivost Ll;i
licporfctiv
,;
)tt ,...at
{t''
biclenie S

i - - z','- ' ,l - t -?l

nzglcdati ,P c* lieporicliv s4 z.r.
Cdl

301
 {
I --r,
razred; poglavlie; [in
J
JP_F
,'. '.7 misao, ideja OJ}9

viSe volieti, protelirati 'vi9-

mislilac t?t t
JM
i--
I zvoli ! ,P vode 'v-Wv
t , t.2 I ,'.', jeti
dostoianstvo, vriina Jg - J-as
usp
J8f
Molim te! 1l.A J, scljak
al;
fils (novtrana ledinica); tll ,, i.
blagodareCi (nckom,
.7ffi
t..
sitan novac, moneta
c/* - d
nedem) '-

,- ra', film i>l;l -P

najbolie ie da... il Fi)l (:!ii)ft:;r-F
l' o' usta
otpadak &l * 1L;; t, I I
{ -- umietnost OP- G:
kosmos ,Vi !,.2i'-!
'J
1
likovna umietnost . -t-\;J
> L>,- t)
dorudkovati
)btl iui
t ttl --- t rti umje tnik
dorulak
2bt rlr ybt t-
l,-,.i
umietnidki; tehniSki d
l)rL'11\t <;i I c
- , v'i
\. b9 t. t. J-.},tl
razumieti, shvatiti (.)e
shvatiti (")il# razumiievanie,( rnediusobno)
J I r.-
I'^n
Lar

uZasan {ol
shvatanje f{,
diniti (.)J, iznad, nad ot
izgubiti
I -l
(i) $; promaii, proii La- av
siromalan ,.ttt - );4t odrneh (se zimienitkim
samo r
-brt
-'7
sufiksom odgovaraiuicB lica) s:,:v
i-
l. miieniati (sitan novec), (e,i)C[i t.,
2. dcmontirati, odvrnuti
pobiiediti )A- )V I
li
i'
!i1 u;o
sitan novac 4\' tl
t .-.- -'i-.,
-'z: koristiti
razmiSliati o ,t F - )l-drl

misao
a?.
jrSJ - J>, koristan
+ Lt

302
 ,A

steii (znanle i sl.) (,),# prispileie ttf,

rr,t
pozalmliivanie, citiranie
navodicnie
crl - ;qll star ( jrij l iui - l,
predgovor, uvod !-z'-t
arJ-c..
uhvatiti, uhapsiti (t).G,A rije5iti, odluCiti z--

primiti, prihvatiti (.)J+ )'-

.r -.
-ti-
IJ
kontinent c-,1 - ajti
{t-i
riielenie, odluka
- .f ttj
pokazati zanimanie ..-J" #r 6itati (nekomc)
-
j* t2--
l . t-
l"
tS
interesovanie, zanimanie ,il:;l
dU.t { -t t -
'U -
di ralac
'LhV
nelomliiv ,5jl-*u* ) o7
ditanie
n
-",--
oetj
-l a'
priie, raniie v,TJ t- t.l
Kur-an ovl
(,)J5 biti blizu (") j
ubijen Hi- l'-;
U--
,l -t1
,ra
sl
taman, crn +rU rodjak; blizak
t'
prilog za pojadanie perfekra ili $ pribliiiti . -
,'/ I ,J --2.
se
iz.r alai anie vf erovatnoie prezenta Jtl
(nekome, neiemu)
'

blizu, pokraj -12

*
biti u staniu, moii 1i11;ii blizak; rodlak srJ
,ei
. zi . -J
ciieniti, prociieniti ))t
i ie u stanju da ...
i- o ri
predlagan je, priiedlog or - irjt
Lr't
kof t)-I9 r)U
. { t--t I -

drlati kao svetiniu

-r-ltzi
krediti, zaiam etj
.
- '
t'J t -t J -
vijek, stolieie otj - oj
I t-

dodi(nekome);trenuti(na)( e ) .i, i* t .l
-zi
rog o}l - { o'j-
pruiiti .e.ll t-- .Z
I
- Z --
,JA
selo 6j'-2 'l.P
napredovati I
Konstantinopoli
t^?*aa1
pruZanie ;J.e,r

napredak, progres; prosperitet ,

I
, --
),a,r
podifeliti

diielienie
se
Jl el
lr:ir
I -r
t,-21 - r.'
stoPa; noga
irir- ri l. dio 2. odielienie flJl
rt r-,

303
podiielien (na) ir t
di*
7,ot
melobroisn 'Jx -'"[!
{t
festok, ostar, grub ;L; - u,,ti
l'r-
malo \9
prita, pripoviietka J -- ,--.1
v. a..d - e.At nczavisnosu nezevisan
LE,
uputiti sc (i)Jld prcvrnutt (i)ij
ekonomiie ll;il Jr
prevrnuti s ;iil1
o12 ri
ekonomski
*4! srce .r. Jl, - .ff,

ogranititi sc 'pt, l. opona5anie (qE)c,r -J=1i

n tl tci 2. tradiciia al
pelate, dvorac )t at - ),at drl
tt-- 9 i
uzletieti L
kratak )t-et-- )4
. t-. '.'-
olovka; pero F
fair- !z'
provcsti
6 -4J|- \P
J -l
vrh fr.-e
"
',

tt oi
srntiia; kadiia o\al - 6tg plenica d
provodienie, bivanie iVA mjesec
jvil -Ji
problem, pitanie U-Vi -'4 t r-7 r tri
rjeEnik
{t
edtt - lrYv
prilog za poiadanic Perfekta fr tJL.4+, - Oe*t
kolulia
madka yat- t pulover
t-
'.
t4 tH
t Jt -

af
zcmlia(upotrebliavasc, l*il _ ,g, ubiiediti E'
salno za araPske zemlic) )Y ' r {.ti

voz crl -iq

ubijedien, uvieren
{'cu
l.preii 2.sieCi, kidati (ie kanal C;|;J - otJ
,li, - ;i],
'+: i twi-
kafana
stado, krdo

isprekidan
U vodia; komandant
a
( esu
-
j

; ili - i.,u
a

-,-'
-

n
-o)lJ
vodistvo; komanda
odsicEcn

l. obrazac 2. pravilo
P
tr ic)

sala, tekaonica
, t
-',,
drl - aru
3. baze 4t1 -';4v reii, govoriti
* f,-
drq - -r.i
du
sicdilte; klupa Lttfr- * preduzimanic poslova 'jjw
-.1 t,
zstvoriti, zakliulati gti
J'itl (onai) koii govori L)
{ .l l' -
biti mali
2, --
,Y-,y
zr'-
izrcka; govor JVt - J]'
'.tliPr t f,- -,=
nezlvisnost baviti r (ncEim) j l*-- lv
304 &
*
il]
.1

i
T
 priLrrliti ;Gi vrijednost {-- l- -

horavak
t-
\
--4.
{tit
d'U priredf en
lista ., I
grl
t-
'-.t-
I
,
, {-al
l*
- 4-JU snaga .fJt-og
jclovnik pt;EJl2^3li jak, snaian 1,- zl l=
.I
Du-tt - 6:t
narod, lludi
-

ivt iy _ okov il)t!'+ ni,

.l .=
nacionalni
,fJ mieriti, uporediti t --
).d)-,rrU
-ri
Jt-- .g --- V
bavtjcnie (ncdim) rlJ (s nckim, nclim)
l*

rl

kro

tako, takodie
t veiina
'i- -gl
kao Sto
AJK
ts
mnogi
5
'iliiAi
mnogo vi-rf
kao da 'bv gust
t ,.?
, nrL\
kao da, kao sto
d,V koristi za iskazivanie priloSkih ,
se
Cevap broieva (<putau) 'rf _

4
velik
-js nesreian stutaj Lrlf - ttrt?
pisati
(u)J5
"t5 storica ( b,.S ) qtf -;rf
l. pisac 2. rkretar ._:frl _ podastiti if I
Jil'
knliga t'2
s-5 -
tt-/
r-rt.i.) plemenit,stedir iv! - ?J
pisan je (, );f
hg prezirati, osjeCati odvratnost
l. ured, biro t -r7- t -7-
2. pisaCi sto r-j t>., - r-;\, lopta ol -t'rf
knjizara ol _'tk
biblioteka; noSomet -;?, 2-L
r.ldl oJ
l-r
Pismo *tgj - J.t Sj
4...
stect, zaradltt (i);(
rame, pleCka
- { .-,..r1 ,{a lom, prclom t c'/
urtal-Lri) JJ
biti mnogo, u velikoi
kolilini
(") T slomlien, razbijen t t 2-
JP
20 Ud2benik arapskog jezika 305
otkriti (se)
I
-.:-'2,
L-ei3 I
I
carina !'* '!'S
r

otkrivanie, otkriCe .il - .rt-^f-t

-.
I
potpun, savrscn 'Jr\r
tt2 ot? elektrika, struia
peta ur.
-p - r-r)
{ t ---
dlan ql;dl, - s,r) elektrifni

cieiokupnost fLr Casa; pehar

dovolian b-g , ,.i.\f pom. gl. (r. lek. 41.)

fakultet - r tril'
sJl - {,-J.)
skoro da umrcm'

pes 4f rr skoro sam umro

masdar prethodnog
Haldeiac glagola (r'. lek.4l.)

trolak; zadu/enie sastoiatisc 'e'bfi

zriluut;cn (u) bivanic 'blf
govoriti miesto ( ::SI )EVl -',stk
govor(enic)
kako JS
riie* Logos lz..?
l. na[in 2. kvalitct .-&)
koliko (v. lek. 13.) t :'-' .
hemif ski 6rq
kolitina

ze 4 ubrzo Sie.ju
ier .J) obuii (se) (.)..,!
t-
zbog toga 4rl- mliicko (t iscto) ,l.'l
o7t
{a
dr bi d'i- komisiia; viicCe; komitct !Jl-J - 4irJ
polto g 2lrl A,^,-:
zrlto rlq primiictiti, zapaziti tl-)
t tl roi
nc Y meso
''r"
- r"
306

'!
;
i
u
 kod; imati okrenuti (se) ;obraCati palniu r:-dj
rs-d I

jl*,-
{- koji obraia painlu
I
ukusan - JriJ +:'--l',^
biti nulan (,)il nadimak; pseudonim
+6it- 5
kofi ie potreban l. bacati 2. govoriti -ir
i;v r.rl! - ,r'l=?l t

, af
iezik (kao organ) i:-J I
- dL:{ susretanie
-
C,I IQ
lopov
h
"ir:; -I ^fi-
Do vidienia!
:tlilJl
biti liubazan thU susrct drJilj _rfr
' t-r.hj ..1 ali
liubaznost
,F ur:F
I jubazno
,-!'i
i;sJ - ;':! poznavrnic;pregled;
upuienost c,t - iujJ
liubezan, priiatan ,-rUi, - Li-Ll zapaziti (i );r
igrati (sc) (")-J zapalen t r?-
d*
igra8
2-
+i zadihati sc
(. ) c^i,
krilo (u nogometu) g5-.rt-.i^9Y l. ton 2. diialckat
a-
.
- I
trJl - aa
- +>ar
igra ;. tiit- *i hrlapliivo ,ii),
igreliBte, stadion *v;- +* nedshnuti se
wl
molds ,g z.ebave tti

jczik
*
c,l - lit boir ' ;tdl -'Ji
vraiati (i)di nije (v. lek. 19.)
d-.7

f
ono rto u
L+l
uZivanie tt-a a t

a-
sto(tine) zanimliiv, ugodan
e a .t

posto (e posto) (
uslrdiivrti
]JLJ\
'v
ri ) Pbiqr' krcpak, [vrst
Wliti
I
e
uliveti (u)
sc

- idi
f. krde

prcdstavliati
,ts
;ft
(u) i'P\
nrslediivati sc, uZiveti primicr, idcrl
ii, )';ttil'nv
20' 307
 -r -tri (r
bolni{ar
I ,z-t
nema slifnog ... ... J U\;. J 8-P
-l':,
kao a)-
Saliti se \e)al
llr.l-lt- lz'
poslovica U'.Jr - LFJ cijepati
t- t'
?-/
,- a -
na primjer Y5 dirnuti, dodirnuti d-
l)-l)
*,
t , i-t
predstavnik ti+' veEe r t-,r
{
Madlida (ien. lilno ime) oJ>U
:
brisati (. ) c:"
t.- , t-,2-
slava Li, gumica i,rl - 4-t. ..
tr-.1 r .t Z --
slavan )t>rl - J--r,t- pridriavanje (za nelto) -r d,l*r
J. I - l' I .
ispit c/l - jt-*:.:l
-t
deSali lH:l - L.,
t- a-
pruliti '-
J^: - J, iii, hodati
t a-.t
'e'-d
2 z-
pruliti r J:^r-l - J:.1 iii, kretati sc
r#--(#,'
period, razdoblje
t -,
)J. - oJ,
{ -z t
stoka cv'*u
hvaliti --Er.l Egipat
L_t
t.tt t-
grad dJ, - .:rJ,
'''
te6i(za vriieme), proii
L'' --X--
proCi *)- t
J-J
prolli, protlost t*V i.r-
l-.-. I
kiia
nepresteno ,l#U
-J -
t I t'
protaznik, picsek ;)v - )V kiSovit

iskezivanie ' ;'; si,

riicf isktiufivo za
(<tputatl) J
s
e
prilo5kog broie zaicdno tr,
protalenie '.r: j mada, iako ,l
tena ( r*>iu;- n ,Ita:
-';111 Mongoli o-ril
2J'Al {' ti'
s dlcnom
odredienim l. Makcdonac 2. makedonski
G)-@'.
Eoviek, muskarsc :;:i t'r'j provesti, prebivati (u)c^*
":'t! -?-
obavliati JJV omoguiiti di'
razbolieti se e" moii F,i
botest 'dvi -' ur.; mogu da kalem -$itt,#.
. -'7 -'-
bolcstan ,r-'t -t e- /,
biti u staniu, moii
"/ ">
308

if
E
{
I
 T

moguc
aA" festival; simpoziium c,l - dqi,
{
popuniavanie; punoia rl,U Itogod t^{/
{ - l-,
mornar; [lan posade
t1
!va
(- zanimanie, profesiia &-*
plovidba LY" Meha (Ien. ime) .#
! t- .JW
uzdriati se (od)
,r Cw umriieti \)t^, -
c t-

vlasnik ':i>u -'eru smrt t'{')r,'

krali ' l;c -'q talas - t !-r-
r-Jl - 4>.t,
-t
ko; onai koii t'
v,,J muzika #v
{-
od, iz 'a finansiran je ,j
I
-l^'
a-

raniie
ua Ir oi c
voda
tt-
oUr - cU
i,-

od onog lta ... tA

t^, koii sc odlikuie, svojstvcn ::;3
, .', { .,-. t
(;os) oa .r:, odliEan )l:4)
JI'
vieit, sposoban
,#
"---- _ J
.PV
t-
milia Jqil - JE

0
t 'il t til tri
crlev ?-1^tl uspie 5an r.>tr
'r
-Lrl- rt-. .l L:
obaviiestiti
.,
!. l.). - - Lrl
t {r -i
-;J uspleh 7l*r
l-'
o ,-ii t ?-1
rtJl .r, -l[ {cl
viiest - U visoravan )1->Jl - J.-j
J
bilika ..t
sJl - sJ\J ostvarenie or -'jFl
vrelo
u-a
oi

crl
,t-1
dostignuCa
t tl
,)t r'
..t1', - 1l

to7,
-:t;jl.- t rr? - {-r."
painia zviiezda
t -
zakliuiiti
rl viera Jr.i - :1X-
t t7,
proizvodnia
(-t
;l5l rni ,?
r Jr-. .
zakliudivanic \)t - 7vd.t
\J--'
r
obasipati priiekorima iivii./ -Jjf
-4.
rezultat, posliedica : LIr - 4>-ir prema .r*,
c--
,'
uspieti (.)F krai, kraiina
l-.
zlo - 4->l,r
IJ

309
 biranie, izbor zaboravan Jr;j
oplakivati graditi | . ot 1::l
L# - LJI
t '.
izaslanik gradien je l
r\;Jt-'..t
t
zvati, dozivati buknuti (.)i^li
klub obiaviti,; iiriti (u)F
skup (naudni, srrudni) raEiriti se - .a
*a.l
Jtdl
vlaga; rosa publikaci je
,,'- l- rl-
t*)t)r*.
opomenuti rasprostranjen { . -.t
-*
opominian!e, opomena aktivnost, dielatnost ,\J
ur il
t -l
svadia, (spor)enj e aktivan, dielatan , E;; - tl-l;
't"
l. odsjesti 2. siCi, tekst ,, t2
spusriti se
e-*-cP
savietovati, preporuditi (,)*
nedeg)
odstupiti (od ,r*'
J)V pobjeda tti
)4)
stan, prebivaliSte t))Vj
-' ,JF l. hriSCanski
,sia - b,',a
kuini,domaii ' 2. hrilCanin

park, Setali5te
','.r.
i;l -'r'F
c{ nusajriia (rkta)
t .t t
la r-l
UJ,:.e)
'

iztet, vikend
polovina ..rt-.a,l - ;*Z;
| -i6i
d:/ t,-r;
prepolovljen t*4:,
pripisati (i ) Jl ..1; t-i tl ,:
pogodovati
ugao
nt,,- - t=4v
AV
prigoda, prilika
(sa)zreti (r\ &
ol -Lti -t
sto J.rL - oJ..a)t
povodom *q 'J;u
boriti sc
t 'i
du5a, doviek
f-r - i'1&,
'r
govoriti; izgovarati ( i )',y
(kod popisa) ('iif:; okvir; razmjcra 'rlF.
oovietarac - :f t
1t j1-11 r-4E:rr- '.
(f
iene ") f=-, oblast
6bv -"1t\
I f- (")
fenski f ,r'
gledati (ka)
il'F
.pl
g*- .
dckati
zaboraviti
F-- d dekanie c,t -jG+l *
Xl

310 fi
f,
fl
 { --
po8led; oko 'r\b'i -:u diskusiia, rasPrava d;rt:,.
tt.t-- {rit.
poBled, panorama P\' - ,b, suprotnost,
protivurieEnost Ol -
!t-
UetW
distoia iru, -a
-t--. I

' jS
priie6i VtI43 I

dist "r- t-,:- ri

koii se razviia A.rtr z. r. f tJ

organizovati . L.
P dan
{t'.
* -lW
Jt-.

sisrem, rezim LEl- f

,lt- z rr-![ r rr?l .roi
t ri-t riieka (-trpl )-*t-*
organizovan ir* (priliku)
'i-JJ-
iskoristiti Fl
organizaciia
.f probuditi, diii iz kreveta fri
osvie7iti ;Al
,t ri
preporod ''^2i:
mek, priiatan feu zavrliti (nelto) 'ry
el
da (potvrdno)
i" krai, zavrSetak crf - tq
blafenstvo; sreian iivot H cvietovi )-:A -'.rli
potroliti sc,nesteti (i) -LiJ
l- svietlost itil -';
izvrlcnie
{-ip' Dobro veEe! (odgovor na ;t iU;
izvrsiri q# pt ir-;1
t-J--
prozor {!i - t.lt. ;riu
trl
auloritet , )ta' ,,0, o.v
r'-ll tti
dula (.-ijjl );$-F vrsta
tv''U !r--t
koristan
i-il]
raznovrstan

uzeti; obuhvatiti
V
'div
sindikat (}l - {Uii-
,
uzimanic JJV
kritikovati l;stI
kritikovanie, kritika $J
spavari
iq: rt;

b
(ao)tcliti, (i)migrirati t\t spokoien; miran lsro
spokol, mir
napadati
ELi
"rll
311
 lt,-l
Ium ).* vefnost a--r.5 I

t.
stremiti (u)erli valan rt"6
t,
cili; pogodak
(u sportu)
,
.rlial -'iii
znataian, vaZan
t
-l -
ruliti misije t
lr^ zadatek,
iW I ,>t -r,,laii
rulcnie - gli#
-lJ.o'-
r_,r kojisc zenima nckim,neEim , -liji-
okupiran(neeim, nckim) --' f
ovai - i rvji - ri;
biclati (")c.t liti (za kilu)
- - -lr
)*1,
tresti fr.-
2.
{,
j ,
[estitanie
tt.t-- -
Ldw-+
t-
| a- -

trelcnie ;$ bla2cnost, zadovolistvo

J.
or tll
al.
da li temo iJrS
t- ")
polumjescc, mlad miescc JYn t ..t
inlcnier Lf*
(po)ginuti, propesti (i ) clri
troliti (robu) *ialt
on-i
o8rom8n, str8sSn
il-/
'Jiu
brinuti, okupirati ( .,u )
*-- I Haidcmo!
t-
l'! tJ
rit

zenimati sc, baviti sc J e-- tsl

zanimanic, bavlicnic crl - f U$l
organ, instituciia,
uStanova
'crf; it}

t
i;e j postoianie, egzistenciia { t,
)F.s
t'
I t r-
tako mi Boga! 413 koii postoii, postoicdi tF.y
t 2-'- tr {
zstcgnutost ,t bol -ol -.
fhrr - 5.r
l -rrl t t-
dokumenteran L*ut Cutliiv, apati6an
"-.'t
,-
trrt, - (-.>l l r.l -t-
trcbati uputiti b.t-- 2t
t -r. i- { t- t t-
obavcza uh?'J - *u uputiti sc 4>'.J - 4i,,
.a I
- -3-,
'' - :--
nadi .l'n - .u.1
-l
pravsc; tcndeucija c,t - lit.a
312

&
 -r t- srednii r{ l --l
pravac, strana '-rl - 4#> "brP
t=1.
c--rl
I -'t --t-t
upuden 4P Siriti sc

ia sam (na imenicu ,$*/-ili u;$j prostrEn { t-

u akuzativu se dodaie odgovarajuCi

att
zamienidki sufiks)
encik!ope diia ot -\tJ,,]i
moliti (koga); obratiti r jt Ul
Ljedinica;vod t--.-
2. jcdinstvo c''t, - oJ>J
sredstvo
., -
'uu;i
(.) lL;
usa,lien,iedini +j odlikovati se J Fll
- - -l
I
-'I
brato; kal ('J;jf UU;l - bt .l r-- .l c-

' S7
sczona; scmestar
Gtv-
bletniav, kaliav peaat ) r-. { -
er\da - **a
I .I- - l '-
Ielfeti, volieti \;-- il a -
uskoro Cc ... gui,,lr
Jl
priiatcliski ,jl; L.
: opisati vry-- lvt
ize 'lji opis(ivanie) . a-
'-Ajj'U t_v,
pozadi stiii tt . -t--
.1,4) . Vl
t' lJ -- - lJ
strcr tl:- ,.r) nastaviti 'rkt:
r,
lisnat qli nastavlianie, produZcn je .t.\rft li-,

r. Iiscc 2. hartiia '61fi1 -'i:i saobraCaj 'c'.),bv

L list 2. hartija of -tir| dolazak '&j
ministerstvo '>l -'fi povezan
t-
ministarstvo unutralniih ',flL;|l)t iSUi
razjasniti sc
poslova
l,-'.t razialn jcn je
ministar tU)t - Jt )).-
diiclienie, raspodieliivanic P- )y
,8s8n
U,'
t l.t
prliav
at
iasnoCa

skromnost, jednostavnost
V'
I. posredoveti t- Lu;t
bry pololai; stanie .rr -.rf t t-
Lr..ott - eot
2. zauzimati sredinu

srednii -a ( 1=,d) rbir.,. t il tema; sadrZina t 1..-

eoY
srcdina, trug (Uuai) tr -ol tt-- skroman I , r--l
bvjl' )a'')
atP
313
 gradianstvo; livot u lUy ,-
domovini odekivati, nadati se
(r
domovina 'Jv)l -' ,*i l. koii se nalazi, stoji 2. srvarnosr
&lj
| ,-- rl-
rodoliubiv

zavidaj; otadfbina; ltr-- il

tf:
,.-
pad; udaranie
e
tlt
boravi5tc titY - ,# dogadianie
at
gradianin '*v miesto; pololai

koii sc ofekuie
,-t--

e'Y- U
{-.-

t 2.-t
slulbenik
t
',i-t
Cr,
. i--tl, -
Qby odekuje sc
etd'rY
'.4-' et
obeiati (nesto) t-
stati, staiati ^a-
4- - tJtt
vriieme, rok
Y\r - Yy
) t-- ! t-
susre ta zaustaviti se -1:
tJt
l?.- '
l. iega, spara 2. ncmoC 1>r, {
koii stoii gt-t5
{
sviestan r*tg 2.r.,(!
J'-
staianie 'uli
sviicst polofai;stav
\Jrt miesto; ,5-V -t r)E;
7- t,- -a-
stiii (nekuda)
,P *-- tt1 osloniti se (na) -Fi
a ls
,lt
de legaciia )9t - xt
s?-
agcnciia; predstavnistvo crl -tdtflS
biti dovotf an (za ncito) ) j, novinska agenciia :V\t'UVi
slofiti se (s
netim,
nekim); odobriti *v',,t'il'g,t roditi 3E- i;
proizvodnia clcktritne JJi;
dogovoriti
(o ncdem)
sc
,tet--',;t! cnergije

saglasan
',uV roditclii
, ilpe
t -l J . diiete li;l _ $;
vriiemc c,,tijl -'c-ij rodienie ';iir
slobodno vriieme
4fl Lvl rodienie lIr!
l. naleziti sc 2. Pasti
3. dogoditi sc e-e gozba; banket
F.\5 -';s:

(.'
I t-
suh, osuScn .
l).--.r
\r liievi -a LS-r:J-1.r.';-1.
ruka t{lt ,ul- { liieva strana; lievicr jl3-
314
 ..._

probudiri tt.- t
ht)2- ii.l
tu-t l- jugoslovcnski
..t
,r:-: Z.
t -.1
r. ;*.l- I
2.Jugosloven bu;;.,br*i;.
desni - a ili -t) -
dan ,rtl t.-
$:1 L.r' qi- '
lUl - ro
l' lJ-
izvor ilt t.
fetvrtak
ev"-w.
u t-
,Ptfy-
Jcvrcji )ra: dncvni,
l.'
Jusuf ([Ino imc) st- \, t svakodncvni
r-

315
 RJnenrx
SRPSKOHRVATSKI ARAPSKI
-

sS: * - rj$ f' 5.'-*'

 r-i

tlt
8ri t bolest
Uotrtl - ,iJ
aerodrom at - ju;, bol!eti l,lt
d-z
-i
- C'
ali, medfutim (;f ) J$
t- t-,,
bolr':,ica al';1",:',)
t,- J.
z clt)
amb8ssdor etr-d - *d bolniEarka - I
teil - 44rr,/a
i- r E d
aperst ol0>lI * JV->
-. rt-
borba, bitka 'l c; --trv
',i ... ,1,,'.,-'
s, iA-,A-J I . r \^!..>
U-J-4--r borba, boi (u ideoloTkorn t-
tv aParat g.

smislu) Jti,
aPoreks ,ri -'411* ,r,
brod
eteist
{i,
-\.*i,
otU, e *
broj, cifra t,Zl , i-
automobil
-, - '--:,-
r-rl oJ!:. ;u.lt -
r

* broi rr-.I ,!--

'+'
- I -'.tl' )l-\rl - ^)J,
avion s)t - aJ\.b
tr--t {
bro jan )Jr} r J.lJ,-
buCufnost
n ,-:.-. ,
J:!k

t',itt 1,7 C
bez obzira na

biblioteke
ut Ft
()l -{jM
,.P.
{---2: centar
{tJ
rv:s;
bvjt - L;i
bioskop
i.,l - u+ centar
{--
l r- i,2 civilizacija \>t - UV>
biti
UJ>.,- - dU l r-. - t-.1
7, t,..-
. -Jl zE-r z\.i>l
-t-. t crn-a el)tt Z.t, )rdl
biti potreban ur(j- -(:, .
{-
blagostanie -t)t
9!u.., c
Bliski istok ui3)l 6;.Jr Iak
Lr-
blizak, blizu (neIeg, nekog) b +-; Eas d)l - {r\/

319
 fasopis d -'-;i;! diskusija
J --
'1j.i\i
l- \-
Iesti tat i .'^i'l- ''s dnevno r-tit tgt
--r \-- ,\i
j li *J;_
Iesto. i;5 divan
l-l-
Jb
t-" J-iv.
Ie ti ri
'l u' 'I'
4r?J,, dobiti (u).rtr"|..a>
I
CJ'
t t-- I ) t ! r r-
dinilac ,.7W-).e r Lyw dolekati
a
-t--- a I
tJ,L.l.:41 I
-^;ltu!t'",;u , - tt -
Eitaonica doii sst t
U-- ,p-- ,Jo-l
l, -:- l -'.
Iitati - tj t-*_ dotaii (i,u)r-j
r,'..1 t1.t
Ilan t\-att _,4 dogoditise (, ) J,:;.(, ).11-
doviedanstvo, fovfek J.rJ
ti-
dohodak
,.
J., JF5
dovjek ,l.:l , b; doktor, liekar l+l-+r,
J.
t*) I
t i--
fudan t -/
domovina
*s
" Euti (.)E doniieti, priniieti t ..,
)4r.r--
-'..1
).2>l
dopadati sc (sa -t ., - -.1I
odgovaraiuiim
,:. -
r--4r., t-:r.g
C
zemienitki m sufiksom kao obicktom)

. dutati .\ (, ) i^fu dosti6 (,,) ii

dostignuCa .Jiqrl iti'ofi&
D
dotaii dovotino *6 e;Aili id+
.l ,7
da (koni. veznik) dl druUtvcni . -9\-:.>l
Lrr, .. I
dalek JJ druitvo crt -'{:;J
da Ii? f,;; drveCe
t.i
.P
tt {c. t
dan
)w-1 ( fr- dugadak JW -'J-*
I ,-rt
danas dulina
#1 otP
-
,-l!.
diiete JuBt .P:' E
t lt tt-
delegacija )tt - Jtt
dietinistvo
J-t-
ZUy jLi:l - th
Egipat; pokrriina, ot,tast

t.egipatski 2.Egipfanin j*
t:.'
desni - e -t) t-.1 ...t -
,".' t -
i.. r. (f-t tll rJi*r-
devizna moneta
L-. t ,, li.f,,
a-e.aJl d*rJI ekonomiia lw!
320
 '-l-

l-tr.
cnciklopcdiia eyy
doba;cpoha;dckada )r*-ry
I tt lo-
lct (. ).+!
).r. - {-.-
febrike e4' - ea', ideologiia, ubiedienie tat--
JI\,e - oJ-l.'
fgkultct ,>l -'''!? igrati se (. ) *:J
{
Iilm r$f-p
,' industriia \>l - .tl:..o
foto-eparat J..P)V industriializacija t
t4)
t'-

.. {r-t
iniciiativa - ---
o;)!r
I

G t r1
{'
inostranstvo r)v
gas )v inZcnier
L-fHp
J .-t

gdic
arI
t )t
v- iskoristiti priliku ,3jFl
t t- a

t lt ul-
glave eftt) - cftt islam
t r-- l- iY-t
glavni grad

glevni
|" - t*-.oV
*19
lr-
#J
islamski

isplr; prcgled $ii t crl -

i*t {-
dt .::l

glcdati, posmstrsti
,(") ilh ispred
iri
* 2i 'iau istina )-.ti'
Lt.t\.r-
'tl-
- ry
li -'

Sodins G)b) dW -ti:. istoriia z-- 16

U-
(+) (. ) {-;
aLq-
, Sovon$ t)J,> ( r-,rJ-i, istrafivati
{ ..tt t-
grad dJr - cJJ,.
".
a
izaCi (u/c,
t t - -1

gradi4 verol 5)t - ;iJj izaslanik { t.-

)",,-; t)tJ,,
grsdisnin
ffty t r ---
r l.*:ri:J - z -'-
- L-J.ru
t tt l'
grsoica (upotrrba rJ- - -b. izbjegavati ,' -'r -' L-' --: ,

u mnofini) l-;:lt ":-l - , ,'

H
daiti ka list, sao$tenje) (") jr-
J --- . - tr-t tZ-
hrrtiir Ou izraziti (nelto) .'&
l.) J.-*t- - J.&
l- ,-'a { -t.l tll
hotcl r.!) lJ - clJiJ., izvinienie yV
{-
hrrbriti
-si
s" izvrsni q* a . .a-

l- '.1
hranr frrlel
-t - rte.b
{t-t-
izbiti (za rat, poLar) (') i-r,
21. Ud2benik arapskog jezika 321

)
 .i' .|-
izgubiti ( u,i ) liii koliko..po5to
r:l
^)v
la)
t ?-,- --lztl
iznenaditi sc
?-P--?-,P"'' koliko god w5
t ,-. ,,
koloniialisti&i ,$t*1,
J krajnie t|iq
.2, {-
kongres,konferenciia ol - i*':)
rt.- - i.-31
irbute 2tL,
L_ - 4>.1-o
kooperacija 'ojv;
J ,r.
irsan *lc
v kontinent c,,l -'iu
iasno
eitlt b
Zt a I
kosa y:
ier rrY iti d) kultura ,tl -!it;i
;: t
iesen tJ,r_ i kulturan, inteligenran Jfu
jesti 'Su.-'lrl kui,a )5't -jlS ,u o*. -'.^i
J.l
iezik d-il - cllJ- rc.,l - iij kupiti ,:*- - ,S;JI
l.t {.-.i
joS od JJ,
r t->"1 - ,r.>
t -
kvart, kraj;1iv
iule
.(rr
JY (
. I .J
rr' L-t'' kraj, strana
l-.
7-lu - a.J>U

K
L
l. -a
kada trJj.p
trn'
kti rl5-*il , -i Iahak
{- ,I{
('j)l
klasa, sloi t2l - t^ t' liiek - 3lr)
't,
Lr- .
radnidka klasa )V.iir'ry Iiiep t )--

kliuf t ^i-
x-tllt
(---
r,-?
- L>li-at letieti
'H--:v
tt-- .t'-
*? -+q
-721.
kniiga lcticti (za avion) frc;ro,-1u
t .a
kniiievnik iusi -+;l lieto
q -

tr-'i t-l -o! t-.1 or--

knjiT.evnost LJI)I - LJJI C91*t-z.t.l--t t,yVt-
liievi
t r'! C ?;
ko
i lidni, individualni cfU s,P
,- , I
kolega .1ii - t-;
- \J-' li5Ce, papir
'i:i ii Jt';il -' oii
322
 LJ tt' to-
morc -F,l
liubav
f,
mrafan
'rp
.l'.r.t

t
liudi t'. {t'-
*vt,,y mrSv

M N

msda
,l
Olt
n8, U

l.i l-ri
,i
L nacionslen
tlr*" e qdf
C ('u) ,.
mediu; izmcdiu
naii r+t - .[-.J
*
miescc

micsto
t ttll tt tl tti
( J{.r, ) )t*4 - J+r nadahnuti sc '#--&t t-...1 -
EYI -'.,1K: nagrede - I
9'- UY
radno miesto
.j'&ir 3K: nslazi sc L} ,.,. i;.;
miesto, pololai, stev
.frV _' ;;, t rt
napad
fr*
ministarstvo ji.rutr gryi:f;, napisati (u)fft
spolinih ni'- LrVJti:C)
nsdsti
poslove sc
:Yb.-;yl
minut 6U', -rA4S nafta
lrt,l
L.a

misriti iil,i,:yt-- "* napor 4.t

*{; r
{ t.-
:.54.r.r

mlediC 'Jl* - -jU napreviti

mliieko +J- neredni

mnogi j5 napredak, progrcs

mnoso i;t nerod

moderen 'u-4- narodni

moguc jt$
' nasl jedie

mosucc ic
$;i
'ol
a nasmiirti
molbe - iJb nastavnik

moriti ;.j-- V', neuliti (rbc)

moci fi-- 6.ll

, neutni

:y Fa.- i,a navetc

21.
323
 t
ncdiclia -r-!r ii ociena ,>l - G.1':

ncdiclia, scdmica LuI

(;: i*|l
- (g' odavno #. fia- 3g
.E
neBo 9,
odgovarati,pogodovati UU
ncmoguCe L)
,/ t t )t7
'Jr-, J'J
-
odgovoriti +qf , 'l;.-i:
4--
ncsPorszum i*,rit
\,-
od 'rY

ncsreCe t ' tt{ -'i;rg od (raniic), raniic ,-F,l t {'u

lttT o 1cl

., ' .r'tr1
ncsvrstan 2vr':.l * odiiclo c,,l - Uli
t
nesvrstevanic ;r:^jyr ii;
I
odliden. "";
1U.l,t

u,lf,
tl-a

nozavisnost tJ>t4.'i odmah

I ,--ot
nezavisan J'u odmor (dopust, diploma) crl -'iql
nositi ( t ),J-- odmor ,5-Lr*!
t--
nov
t-t
)Jt
, .-
- IJ.> ':;. odnos crl - ii)ti
novec
rt
r)P-8t ograniEiti
tt'l
)J.i,
-a'
- )J.>

YV -'t'4i. odsicsti (i)gi

novine
'-fu -tJ.r.b ohrabriti
r .l'*

olovke, pcro fr*:l-P

{t -.
o
l al
oP8s8n .P
obaviicstiti [Pt
-
r'til opct J,li
,.- .
i'.r
\J-

(i) -,F
+-- bt
lo
obcCati -l! oprati
obczbiicditi
-a
(,),* osicCati (i{fi
obiesniti (,)L" osnovni 'oa,{!,t-l
obievliivanic,publikovani" jgb r ri ostrti, boraviti (u) c-ll;
oblsst 'dbv -',181, ostaviti (,)iF
{ . t'- t-f,' t --r' -.. .I
obnavlienfe JrJ.i, ostvrriti tPufl
obndovsti sc
e(") osuditi, prckoriti r*- rl
obrezovrnic
t
r.a^,
tt'-
ottc luT - ;l
obudi sc (t)4 otkriCe 'crtlui;i1

324
otkriti 6t,(i).ii3 podeci 'oV,k
podnositi (mcilbu na pr.) . ift - ii
otputovrti d!(')',Yt -'I ' I

otvorcn
#,L;h pogodan iJV
L-i
pogrifc$ti
}4-L,il
P poiaviti sc (")
Pr t pokulati
'#
Atu.3-- CSv
prpir; liICc 'afil -'o.i-t pokvariti sc 'rP;
vrt
psrh, trl;- -h-; pol t,-tl r.
.J"U?l- e
prso$ t .'
t-'
*';V politilki
dv
i
pelnia crl -'crqil s.crl - politika .-J,V
fg+l
pcriferiia, predgradnia
,l; -{i pololiti ispit eui)r e{ U
piesma (poetska) 'SV; -';irei polioprivreda ,.>t - Elj)
petnaest 'F'U:; rtF JU polioprivredni
I ,-'.
r.f,ttt
,,' .
..,:
piCe
\r
--. L
pomagati J,IJ
pisac \tU? - *\r , iqi _ in:f pruliti -zi
p'tr
pisati (u)c-:l porodica
c,t - li;u ,9 -'',?1
pismo crl - +uai ,'rvv3-'iu, '.Jl:il -' ,-jrt
L$u -'il; Poseo ! -.1 t .t
pitanie
Jti-:l -F
piti (,) *.)
{ ,,-t tr1 t poscban lr'.
plan b.b.> - ,.l'.> 02\>
,,
planina 'Jq. - ,h posjeta
t-)t
-I"l''
- o)u_ )
t - : t .t posictiti r'-
,'-- -t,
plav - a
'V1)t.r. ot)l )tL - )t)
posli je -a-
plcme
t-
lpqr-u posljednii , .;
.l!

o"-'lJ' ( I
po, prema ':r* '.>
postati -
,41
- .l
t- \_.
pobolilanie . o- postiCi -t.- a I
, t\-.i.,
l-tl
potcti t,-.- l --
t!-r$ polta Jtt { -
).r
J. -
J,r
-J.
.r

325
pofto ui,ili prcosteti (do) LP
i-
e--
'-t-

a
"a
LC.

r
nt, - ---t
POtom pribliliti sc ,., L/.J JI I
rJ-
t1-t { rt2-
potpissn prihvaCen O-r/,.
ev
porpissti
cr-
1l-t -1.
- er prihvatiti (.)Ji
Porrafiti (iv*. !-
priiatcli ,ti*t - o-*
t-

frt
I !

Potreba Crl -.>b priiateliski

:-t
Potvrditi *t - l?l priliUno, dovolino
--. r'z --
uD c114
a.
I

! pripadati i t il' -r',t

(,rl - o:l,r.1 d'rt.r#--t.#l
-
poveCanie
pripremiti -r, -
- lurl
crl .r*
poveisti 3rt"; - stsl
J- Jl t
prisustvovati (u)}i
t a-

Povodom
tt-r-l
{r'U^J
pritisak hL;
tr - lt
L'r-- ,-: privreda )1.4:,-aI
pololai, strv Utttl - \Jtt
poznst t 't
"'
t t'r- priznati (ncIto) . i-it
,# )tlw ( .-L

poznavsti (i).* profcsor iiul'-'ll,'r

pozorilte I
f)\*,
E_V
1-- _ l-o-
np.
prosrsm' d -rril, bV - bU;.
It
pozvsti, nlzvrti t.-
,r+ - tr) proizvodi crtrj5
pofuriti -.rl
V,
, \ ---
,\u ) ff
proizvoditi (.)c-
prrvi t - -- proizvodnjr
. -Lt>
t)-" ddt
preznik

priic
tr.ol
)!Jr - J.' t

,l a.
prokomcntarisati (ncIto)

prolieic
&* t-
th' t?.r
promiicniti -c'.'- .r1i
-r:fe 6 tJ+
priie ncgo &r JI
-a
sc
a-a )
prc6i - l4:r
Vt
I
proslavr c/l - ili>
lr-tt t e I t-
prcdsiednik
'vt) - t ,es Prostrsn
t- .,- att
VV .i.,.&v
,'-
predstrvnik
,p pro$i
tt.
produzec
C)l
,
- ^*.y
l- srt Prozor Ltt; - a.riU
-,3Y
preko; putem
,o.*iy Put -
'
c-.P
premr, kl
-};.Jl nr putu ...
E,i
326
 ,rrt--t
puta (prilolki) ;; razviien )P
putnik 1tt3 - 5b ,it:l razvijanic, razvoi
.r
l--rb
to_-

putovsti jv,(^)',bj ;, a"

rccl ,
' a*-- ae
promicna
n'-:'. n ,'--'-
-t:^J - LJ+ red 'irl) - 3,
reforma c,r - i)$J
R - l N7 t.t
rcpublika Qt - a)t*e

radio (cmisiia) c.,l- i.alil

,,-'.,-'
t-
rcstoren
7w:'e
{-
- I --al
revoluciia ,-)l - O),
radio aparat Y)tt tW
!tt-7, t- 1
raditi (,)',)-j rezultat ('
^jt:,
- a,i-:,
. --
t lt
reliscr
radnik J:LL -'J,v t -
7''il
S
t i.
radostsn -t
Ji .rjt5 - Jy,i
LJ robna kuCa I l -.
radovsti sc (.)c/ (,ilW- o-F)
raniie
I r--
uu
)rti

{t
t

.t
roditelii (otac i maika)
tr- 21
9t413
rSsa Et3 - J.e.3 rod jak t '-

t- ,i- t --l '\tt-?-j

reskrsnice Olw - O.r4 rodiendan ,y.-it i';
J y- ( { .o--
lt'
raspodjcliivanie e
I P-)t
v,
roman, prcdaia
-rt - rs-tr.,

rasprevliati
I ,
- - -l
#u-.
ruka (*l),qt-{
- ,a,l
reliriti sc _ *, ,-Jl (
L.. -
L r-l -:Jl ,
{ t, {t'
rst ?t.P - ?r
\ sd
(-rJ.,rJ
a.:l-zgovaretl

r8zSovor I
i;l -:3Ui
-l {
&:t-l - &.r>-
r
sr

sele
S8

:'e
- I
trJt
{- b-t-
- 4rU
sam
rezlifit
J .r.? t zam. suf. +'tj
t.ri:i'.
semoupravljanie
rczlika 'Or'; - { OlsOltl
-.'! t- ,-': , - ,i
- c9.rU t..
iri:r,Al
,l
ssoPsten,e
r c/l - OtJ --
razmiena ,j,t- saradnia n .,rt-_
-
d)LJ UJtru
razmiSlieti ,.,.: saredjivati
L,JT, ttSW

327
 - )-. I
sssttti sc t->l .r stsnlce
{ L
s.stavlicn (od)
, .ll-t
U t-lut:. stanovati
sevtrdrti
''"
l- - l.-
Lt"/- stanovnik
s,cclttl ' (i 1;"q stsr
Ja
- I
siednicr (-rl r .'-l- lLL
stcPen
ta
selo 6J - I'J stoieii
sinoC ;9ir
J' ot
stol
sistem i:liil-
't ;tti stolice
I tt-- { tt-
slupltina v,ri.i,.-.J.*..
- . t>J -, strSnac
slike
t-,
Jtp - ,t2
t-- t t,--l Jrhr>:
struEniak llh>-
J. Jo.
slofiti se,
prihvatiti .bUt'i - Ot;,(.
'
) { student ti;rrl ;xt - qy
slulati, duti ir --r, r studirati, uiiti (") Cj:t
r./'t e*l
slufbcnik
{ a_
.1.-t
tAbY stvar '1*,1 - i&
smiestiti sc ( i )..0 sudgr ,>t - itil)l ot - il:V
e

smtressn 'c].^Zi sunlan bit

sneZen
J;, t"-* suprotnost, , ,. .
, t-t {--tt { -'l {., protivurjctnost ol' inv
soba )^> - .P t -t-p -n'i susiedan
spret 4j', ,|'.V - 6tv 3:t*
11'rl
svakodncvni a .-
L'#'
-2k
spremnost J +iE svc;sav;svaki ...rJ
sprovoditi --al-
d svcdenost - r til'
sreian
t t.-
.D-tJ
lr..t
6 rlJu
{-
- sviict
Srcdnii istok 'U;Stltbpt
ljv
svictski
l;v
stadion *')r- J^iii svictski

staiati sa,J.-- +Jt)

monetarni
fond ,}i,ri' #tvW!
{.l-
strlan crl)
l-
sr.n il)v - ' qs ,
I
--
Ltb-.ta
a)
I
{t.-
I

328
 u vczu sa j
) r<- {.--.- ''b
).
Ikola ,J)tb - u)b uCi (")J-3
|'r- I -.-
Skolski
, l,
eU). ,esu
2- -:I
uCi u prevozno srcdstvo,
voziti sc
(i 6'
5to je prije mogu6e |*#su,Jt'r.- G
T
utcstvovati !::v
teEno wt, uliti (u)ijs
tamo; ima itut uSovor c,r - Ii#1
Jr-rl t'
tast, punac ,1.>r _ ukazati
f>
) .1'- t )..-
temS (?t.tA - g""Y ukrsden
'
'Al u;tjl
teritorije iea. ukusan

te$koCa; problern 'J{t:s-tW ulagati trud

telak (prve riicE ie u ulaz
smislu'iizi&om, a druge ,$a ,' gp
u apstraktnom) ulalenie
n, - ulica
topso 1L>
topliii
e-l uloga
)>l
t tt- &-
s, (r.> - 4-.e-> umorSn
....,
trsg -
rrrat
2Vt - St
rrtl umoriti sc

traiati 'wI univerzitct

traliti, tragati upotrebs,

(8lJ"ea->-J
koritrCenje rlryl ,'"lu+l
trebe de
& { Y,il44 upoznati \z ) o-P
'a --
rrs i:V - s
.Jl$r,:.ll -LlJ
l-'
upoznati ''t'-
sc
a o-,n
truditi sc (,)i4+A4 uprkos o ?sl
I -r-.1 I - t U fJu:
trfifte, trinice . ovt - o2- upropa$icn {a.t {a.t
l* t Ytt
U
urcditi js
uslov, prilika ' jr') -'Jy
{ I tL-t l al I -
u
./ uslov 9t-rr, - D).{
- al

!6f ,(. ) ca
u toku , Lil usp jcti

329
 uspieh
tr
-'.
zlr,r vino
{-
- : . ,. .
.(- . J* C:.t
uspomcnr crt., )- 6) ) visok
4v L.t.dv
u3uPrl crl - ,ljt5
ll'
vlsda - r- ...r\>
srr
t-2t
t 2- -.i ,
usteti ,4) ,v
l7' - I
vierovanic (u), uvicrcnic J d[rl.t
t t,-r-,- r|it.t t
usteti, probuditi .bt:-) - br-il ! t tt
w
sc
vicrnik
l -r-. tl.t
u8tlv -rd
l-) - )iL,) t lt

uticrti
tlrt .rrl
Jt-- tl
vicrovati
w-- --'i
ul {,.
vod. {1.
cl-e - l Lr
utisrk crl - ,Udlr .r}?
rr" ,t I
L'- voinik - gJ+
uviiek Lrs voisks, armiie
uzrirmrn
n' I r--l
u) r-:,. voziti sc, koristiti
"f#-,H
:-'- vozilo (,) S,
uzdrlti sc
tsdrt;j
\ -uzett
jiL- rr v18tg lr-l
ylrlt at-
- ./q
r-r-ol . --
vrstiti sc (t) -6.'
uzrol 9,(d, l- \J ,..a
vriicdrn, skupocien \8
vriicdnosr ,;i. -14
J .l a -
, ,rU.il - #i'
v
vriicme (mcteorolosll\ -
"i*',-.1 &
vrrol
l.
vrijemc; vtzduh
l-
'r)", rt27r -57
vrspitraic, odgrienic
cr l
4., ., vriicmc
a
O 6l- ug
,.
aa

velrn
vcdiar
*r*k*-
*3?u slobodno vriiemc

vrlo, vcoEc
ti I Crt)

IL
veEctr,
.
.L!3
t't>a-
vrst& -a
srrc&or vclbre ,1-5ll ili-
vclib Et-,J.
IEOEI
,tt.'
IL
rrdgznro, umetliiv;
brblirvrc, nssrtliiv w
vic*r; rrligiir r.r[3] - ,rr vrt
r.- ?l u.i
vrie* tl->l- r,ti
-., "irl;''&;
{B--,- 6t'6U
f-

330
 --I

z zelen |,-
Lt,e
t, i l', t.|
Z.t. )o>l
zsdctsl, obavcza -
t-,lt
I
- t-.>U
J t- zemlia (orli )sa-t!
,tr- 1",
zadatek, misiia fq4
t-
- {-# zemlie u razvoiu 'i;r:rr 5rrl.il
L --t
zedovovolirn, zadivlicn J (*\l:r zgrada -t
tE ,or -'eiV
tt-.t J )t. {
zedovolian 7v/ ( 1)t-ra zima tV
)t-) t znadaian, zaPalen 'brlJr, ,-io*
zedovolistvo z(rrl
e'zt .t- -. a,
2t- l- znanie; spoznria &)^'
zriedno ttj* t W
l' t zneti (i) -e7 r(")
| *,-
-

zahtievi ,>Vbl
ttt--- it -rtZ zvsnitan, sluZbcn
zamoliti P>"- - ,JlPv ft
t7l-t
z80st80 J>Wr i.
2- t-'a.
i- -
zssluliti =.-- - Ul
, ..h;-J
U/-
, air,
I
I
t hticti .!
ttJ ,( , ) ,j, *J
6 t -. l',. L*
fyyyyyyyyyyyyyyelieti,

-i', t
zStvoren PtLtY /e licznicka ,t"ni.. l!*-+if l.jt
a 'r.
zauzct a-y
I . t'
iena ir;- -'eI,71
t-
- rI- liri r'5;.itl- ia;
zsuzcti (miesto) rl*'-
- al
za vrijemc, u toku r iiil fivot ol->
zahtiievati, trafiti (u)dl; Iivotinla ol _, blj>
zavrlovanie
,a-.
l-.1
r\8.,r6
ol--l I --
fbl Iivotni
l. tPl-
*
zdravlie ry iut e - ti.l
tA.,o z, r. )t^2t

331

)
 SKRACENICE

rk. - akuzativ
ger. genitiv
- genitivna veza (status consiructus)
8Cn. v. -
jed' jcdnina
-
loql. - konjunktiv
t. lice
-
mn. mnolina
-
m. t. mulki rod
-
nom. nominativ
-
odn. zrm. odnosna zamjenica
- vidjeti
-
zrm. suf. zamjenilki sufiks
-
l. r, - Ienski rod

332
 INDEKS TERMINA

rkuzstiv
- ,,r*-,*li
antipolaritet
- neslaganje u rodu izmedu imenice i pridjeva ili broja (ako je imenica
m. r. pridjev ili broj su Z. r.)
atribut
- pridjev ili svaka rijet koja bliie odreduje neku imcnicu
- ', , .l ,t
broj
- ,:;-it H,l
deklinacija
- promjena imena jl
- -LJi
dual-dvojina- ';;?-ll
elativ oblik koji sluZi za tvorbu komparativa.i superlativa
eufonija
- skladnost glasova radi lakSeg izgovora
-
geniriv
- )r';_Jl
genitivna veza (starus consrrucrus)
- i_jt*:.jf
glagol
- I-:+_jl
- reienica koja poEinje glagolom
glagolska rs[enics
I ij-i-j*jl
hemzirani glagoli t. , ,.
- koji imaju'u osnovi hemze - )re' il
imenka
- ,-yl
- 'p_*ll
imeniCka odrdba

- koja poEinje imenicom - i ; )' 'J_: -jf

imercka rotenklr .

imperrtiv
- l_:!l
indikativ
- glagolski naEin - 'E;t 2Urli
judv glagolski nalin
- - i+ lr:t'pr ; i il
komparativ
- drugi stepen u poredenju - ,l-4-^!' ,lJl
kondicionalna rcIenica
- pogodbena relenica - '; ; \._lt L'_:_Jl
konjunktiv
- gtagotski nalin - lyJ;--jt 'etJ_!l
kcsi padd
- zavisni padeZ- JjAl
lilne zamjenice
- '--:Jl

333

I
mrdrr ,r;-J-j,Jl
- elagolska imenica
-
morfologije
- ,3.-:-:l
nominrtiv
- UiJl
nunrc{r
- upotreba neodredeni,g vida, zavrletak '1s1s
- tAl
prredigmr-obrazac- a;jJl
- ,,ls | jt j Jrt_LJ' i-1l
perdclp (aktivni i pasivni) 2.

perfekrt
- .r+Ll_if
plunl mnotina
- -
podvostruttnl defoll
- koji u osrrcvi imaju dva ista suglasnika
- 3r3t ,; ' ll
pokezne i)\J\l '!
polupnvilni ghSo[
- koji u osnovi imaju neki "stabi" suglasnik
- Jr ; JI
pr'dllut- '#jl
prefils
- predmctak, tvorbeni elemcnat - f,lUit L<)JJI
prant- g),t " 'il
prHrcr-atribut-'i-1:,.)l
prijcdtos- ';Jt i;
procri broi
- osnovni broj - .?;gyf i:iif
protctit*o hemE
- koje sc dodaje u imperatiw - ;\l \11
rrgcos
- prvi Elan genitime veze - Jt ; t ll
jr-; 'JI
rcltum
- drugi llan genitivne vetl- U.-l-f
rod (2. r. i m. r.)
- 'S')-lt j U'41
srmoglesril
- konsonant - 'l'jJt ,\ijl
singular- jed,rina.- *-!1
sintrtsr
- *t-1J1 '; ?
slomljeni plurd
r1i - nepravilna mnofina -
subt*at- . : I if
sufila nastavak 'nt*jl
-
$Bhsrirk-vokat- *'-,jJ
snlun
- zuk koji nema glasovnu wijednost
- 3;.-' ,l
superletiv
' i-ll
tc5did-podvostruEcnje- l-- : :Jf
334
 ______---

- 'r_i lJl
vrslr mak za vezivanje dvije susjedne rijeCi
-
TB Lit ,j..-
vezrik-sveza*
vokdizrcijr
- stavljanje samoglasnitkih znakova (kesre, fethe, damme)
- e)t c\.,t
vokrtiv
- s)t:-].-jl
zrqicnidri sufiks
- ili spojene liEne zamjenice _ '*-:-J'----)Jl

33s
 IZABRANA LITERATURA
.1. S. Sikirii, M. PaSiC, M. HandIii, Gramatika arapskog jezika, Sarajevo, 1936.
2. C. Brockelmann, Arabische Gramatik, Leipzig, 1960.
3. W. Wright, A Grammer of the Arabic Language, Cambridge, 1962.
4. V. Monteil , L'Arabe moderne, Paris, 1960.
.5. D. Cowan, Modern Literary Arabic, Cambridge, 1958.
5. A. A. Kovalev, G. S. Sarbatov, Utebnik arabikogo jazlka, Moskva, 1960.
7 . \ tA ,*.ll iitll .r.clj f+. aEJl Jlra;i
\ c4r;1 (

8. \1vl u+LL (cfpt*c$t\/l Ul ,fLr|..c.5

19. S. Jankovie, Arapski izgovor s osnovama arapskog pisma, Saralevo, 1987.

336

)
 sADnZer
O arapskom jeziku . .l
Crafika i fonetika g
Arapsko pismo . l0
Dugisamoglasnici'.. ........ 15
.
Slogovi i5
Natin postanka i izgovor fonema . 16
Naglasak fi
Hemze . i7
Frva lekcija 19
Odrecleni i neodredeni oblik. Imenice Zenskog roda. prosta imenska rele-
nica.

Druge lekci.la 24
Nepostcjano hemze. Deklinacija. Dvojina.
Tredr lekcija Zg
Clagoli. Perfekat"
Cetvrta lekcija . 32
Pravilni plural Zerrskog roda. Pravilni plural muSkog rocja. Reienica se
neodredenim subjektom.

Pers lekcijs 35
Pridjevi. Pridjevi na oblik t"tt
tl^':
sesro tekcije 38
Pokazne zamjenice. LiIne zamjenice,

Sednr lckciJr 4l
Cenitivna veza.

ZamjeniEki sufiksi.

D.YGtr lckcijr 4g
Prosti brojevi (od t-100). Sinraksa pade2a.
Dc*tr lctcilr 55
Prezcnt. Glagolska relenica. Glagolsko-imenska reEenica.
J.d.n6t.htciJr. ....... 59
Komparacija pridjcva. Odnosni pridjevi.
Dvrnecrtr bfdJe . 63
Odnosne zamjcnice. @nosna reCcnica. Zamjenilki sufiski uz prijedlogc.
lzkazivanje zamjenicc "svaki. i "svi".

337

\-
 t
1

t
t
Trinrcslrl lekcije. 67 I
Redni brojevi. Upitna zamjenica * . Iskazivanje starosti I
t-
fetrneesle lekcijr . 7l I
Neodredene zamjenicc. Relenice s prilogom 5f Imenice
a-- | t.1 I
f* -*
Pelnrestr lekcije .
'

74
I
I
I

Pomoini glasol . Glagol "lmati".

i6
Scsnreslr lekcije . 11
Prosti brojevi (l l-99). Nepravilni plural.
Sedrmnrcslr le kciJr 8l a
Clagolski nadini (indikativ, konjuktiv, jusiv, imperativ).
Osrmnresla lekcijr . 85
Pasiv. Zbirne imenice.
Devclnreslr lctcijr . 88
Pomocni glagol . Prilolki brojavi. Vokativ.
;J
Dvrdesela tekciJr 9l
Redni brojevi. tmenice produlene deklinacije.

Dvrdcset pnr lelcije 94

Futur l. Particip aktivni i pasivni.
Dvrdesel drugr lckciJr 96
Upitne zamjenice. Upitna retenica.
Dvrdcrl lrede lekciJr 99
SloZena vremena. Apsolutna negacija.

Dvrdcsct lctvrlr lckcije l0l

lnfinitiv. lzjavne rcdenice.

Dvrdesel petr lekcija 105

Prosti brojevi (preko I00). Ralunanjc godina.
Dvrdcscl Scste lckcijr 108
Futur ll. Realna pogodbena retenica.
-Dvrdescl scdmr lckcije ll2
Druga vrsta glagola.

Dvrdcsct osmr lckciJr I 16

lll vrsta glagola. Kvazigenitivna veza.

Dvadcscl dcvclr lckcijr 120

lV vrsta glagola. lmenidke odrcdbe.
Tridcsorr tckcijr . 123
Vi Vl vrsta glagola. Deminitiv.
Trideset prvr lckcijr 127
Vll vrsta. Opisno poredenje. Distributivni brojevi.

Tridesct drugr lekcijr 130

Vlll vrsta glagola. Naiinske relenice.

Tridcsct trecr tckcije 133

lX vrsta g.agola. Redenice sa prijedlozima za izuzimanje.

338
Tridesel tclvrlr lekcijr 136
X vrsta. Relenice s dvojnim veznicima. XI, XII i Xlll vrsta glagola.

Trldeset pele tekcije 140

Cetvorosuglasniiki glagoli. Multiplikativnibrojevi.
Tridcsei Sestr lekc[a t43
Nepravilni glagoli. Hemzirani glagoli.
Trldeset sedmr lekcijr 148
Polupravilni glagoli.
Trldeset osmr lekcija l5l
Podvostruteni glagoli.
Tridesct develr lekcijr 154
Vremenske retenice. Namjerne reienice. Razlomci i proccnri.

Cetrdesela tekcijr . 158

"Krnji" glagoli.
eelrdesel prva lekcija 163
Modalni glagoli. Apsolutni masdar. Uzvici.
Cetrileset drugr lekcijr 166
"Suplji" glagoli.
f-etrdeset tre6a lekcija 170
Deverbalne imenice. lrealne pogodbene i potencijalne relenice.

eclrdesel Celvrla lekcija 174

Dvostruko nepravilni glagoli.
C-ctrdesel pete tekcijr 180
Akuzativ. Admirativ. Uzrolna retenica.
Ceardesct Iesta lekciJa r83
Prilozi. lskazivanje glagolskog priloga.
dclrdesel sedmr lekcija 186
Prijedlozi.
Cetrdcset osma lekciJa 189
Modalni ili pomoini glagoli (ll)
Trbrlc proSirenih vrsla nepravilnih glrgoh 19l
Vjelbanka 201
Arapsko-srpskohrvatskirjeinik . 271
Srpskohrvatsko-arapski rjeinik .
3r9

Slradenice 332
Indekstermina..... 333
Izabrana literatura 336
Sadrtaj 337

339