Naslov originala

Agatha Christie
By the Pricking of My Thumbs

obrada: BOOK Team

www.balkandownload.org
 Agata Kristi

Trnci u prstima

S engleskog preveo
Predrag Uroevi
Ova knjiga posveena je mnogim itaocima u ovoj i drugim zemljama koji su
mi pisali i pitali me: ta se desilo s Tomijem i Tjupens? ta rade sada?
Srdaan pozdrav svima vama i nadam se da ete uivati u ponovnom susretu s
Tomijem i Tjupens, znatno starijim, ali duha bodrog kao i uvek!

Agata Kristi
Po trncima u mojim prstima, zlo nekakvo ovamo se sprema.
Magbet
 Knjiga prva

Sunani greben
 1. Tetka Ada

G ospodin i gospoa Beresford sedeli su i dorukovali. Bili su obian brani

par. U tom trenutku stotine starijih branih parova irom Engleske upravo
je dorukovalo. Bio je to dan po svemu kao i svi drugi, obian, dakle, jedan od
onih dana kakvi su pet u jednoj sedmici. Izgledalo je kao da bi mogla da padne
kia, ali u u to niko ne moe da bude siguran.
Gospodin Beresford je nekad imao riu kosu. U kosi je jo imao rie tragove,
ali je ostatak bio ona sivkastopeskovita nijansa boje koju riokosi dobijaju u
sredovenosti. Gospoa Beresford je nekad imala crnu kosu, bujnu kovrdavu
ubu pri tome. Crno sad bee tu i tamo, oevidno nasumice preraslo u sivo
pramenje. To je ostavljalo prilino prijatan utisak. Gospoa Beresford
svojevremeno se nosila milju da kosu ofarba u crno, ali je na kraju zakljuila da
se sama sebi vie svia onakva kakvu ju je priroda napravila. Odluila je da
umesto toga proba novu nijansu rua za usne da sebi priredi malo radosti.
Stariji brani par koji zajedno dorukuje. Prijatan brani par, ali nita posebno.
Tako bi rekao neki posmatra. Kad bi posmatra bio mlad, on bi dodao: O, da,
sasvim prijatan brani par, ali smrtno dosadan, razume se, kao i svi stariji brani
parovi.
Uprkos tome, gospodin i gospoa Beresford jo nisu stigli u ivotno doba kad
sebe smatraju starim. I pojma nisu imali da su ih, kao i stotine drugih, proglasili
smrtno dosadnim samo po tom osnovu. Samo su mladi tako mislili, razume se, ali
mladi, zadovoljili bi se Beresfordovi da pomisle, ne znaju nita o ivotu. Siroti
starci stalno su brinuli o lekarskim pregledima, ili o seksualnom ivotu, ili kako
da kupe neku izuzetnu odeu, ili kako da neto uine sa svojom kosom da bi bili
zapaeniji. Gospodin i gospoa Beresford su, po vlastitom miljenju, tek zamakli
preko najboljeg ivotnog doba. Voleli su sebe i voleli su jedno drugo i tako je dan
prolazio za danom na tih, ali prijatan nain.
Bilo je, razume se, trenutaka koji su naruavali spokojstvo, svako ih ima.
Gospodin Beresford je otvorio koverat, izvadio pismo, pregledao ga i spustio na
sto, dodao ga je maloj gomili slinih pored leve ruke. Dohvatio je drugi koverat,
ali je odustao od njegovog otvaranja. Umesto toga nastavio je da ga dri u ruci.
Nije gledao u koverat, gledao je u toster. ena ga je samo posmatrala nekoliko
minuta pre nego to je rekla:
 ta ti je, Tomi?
ta mi je? odgovori Tomi odsutno. ta mi je?
Pa to sam te pitala.
Nita mi nije ree gospodin Beresford. ta bi moglo da mi bude?
Mislio si o neemu optui ga Tjupens prekorno.
Mislim da uopte nisam mislio ni o emu.
O, da, jesi. Da li se neto desilo?
Ne, razume se da nije. ta bi moglo da se desi? ree on i dodade: Dobio
sam raun od vodoinstalatera.
O ree Tjupens kao da joj je laknulo. Vii je nego to si oekivao,
pretpostavljam.
Prirodno odgovori Tomi uvek je vii.
Nije mi jasno zato se nismo kolovali da budemo vodoinstalateri ree
Tjupens. Da si izuio za vodoinstalatera, ja bih mogla da ti budem pomonik i
mlatili bismo smo novac dan za danom.
Ba smo bili kratkovidi kad smo propustili takvu priliku.
Je li to vodoinstalaterov raun koji upravo gleda?
O, ne, ovo je samo poziv.
Maloletni prestupnici... rasna integracija?
Ne. Opet otvaranje nekog doma za stara lica.
E pa, to je daleko razumnije, u svakom sluaju ree Tjupens ali ne vidim
zato te je to tako zabrinulo.
O, nisam mislio na to.
Pa dobro, na ta si onda mislio?
Pretpostavljam da me je ovo podstaklo na razmiljanje ree gospodin
Beresford.
O emu? upita Tjupens. Ti zna da e mi na kraju ipak rei.
Pa, nije to bilo nita vano. Pomislio sam da bi moda... pa, tetka Ada.
O, shvatam ree Tjupens, koja smesta pohvata sve konce.
I dodade tiho, zamiljeno: Da. Tetka Ada.
Oi im se sretoe. alosna je istina da ovih dana u gotovo svakoj porodici
postoji problem koji bi mogao da se nazove tetka Ada. Imena su razliita... tetka
Amelija, tetka Suzan, tetka Keti, tetka Doun. Razlikuju se po tome to su moda
bake, ostarele dalje roake ili majine ili oeve roene sestre. Ali one postoje i
priinjavaju problem u ivotu koji mora da se reava. Sve mora da se uredi. ovek
mora da obie odgovarajue ustanove za starije osobe i da se raspita i proveri sve
o takvim institucijama. Da trai preporuke od doktora, od prijatelja, od onih koji
su imali roenu tetku Adu koja je bila savreno srena dok nije umrla u Lorelsu
u Bekshilu, ili u Srenim panjacima u Skarborou.
Davno su proli dani kad su tetka Elizabet, tetka Ada i ostale sreno ivele u
domovima u kojima su provele mnoge godine i gde su se o njima starale
posveene, mada esto i pomalo tiranske stare sluge. Obe strane u tom odnosu bile
su temeljno zadovoljne stanjem stvari. Ili, u drugim sluajevima, postojali su
brojni siromani roaci, neudate sestriine, polulude roake usedelice, svi do
jednog eljni dobrog doma, tri jaka obroka dnevno i fine spavae sobe.
Opsluivanje i zahtevi savreno su nadopunjavali jedno drugo i sve je teklo u
najboljem redu. Danas su stvari drugaije.
Jer za dananje tetka-Ade svi uslovi moraju da budu krajnje pogodni, i to ne
samo u sluaju kada je u pitanju stara gospa kojoj, zbog artritisa ili tekoa s
reumatizmom, moe da se desi da padne niza stepenice ako ostane sama kod kue,
ili stara gospa koja ima hronini artritis, ili neka koja se svaa sa susedima ili
vrea trgovake putnike i trgovce uopte.
Na nesreu, tih tetka-Ada koje stvaraju velike nevolje ima mnogo vie od onih
koje su, srazmerno godinama, mile due. Deci moe da se odredi starateljski dom,
mogu da budu dodeljena roacima, ili da budu poslata u odgovarajue kole,
odakle ih putaju samo za raspust, ili moe da se udesi da odu na jahanje ili
logorovanje i pri tome se deca veoma malo bune kad im se tako neto uini. Tetka-
Ade su mnogo drugaije. Roena tetka Tjupens Beresford... tetka Primrouz... bila
je uvena po tome to je pravila probleme. Nju jednostavno nije bilo mogue
zadovoljiti. Ubrzo po dolasku u ustanovu u kojoj su starijim damama bili
zagarantovani dobar dom i sve udobnosti i posle nekoliko pisama sestriini u
kojima je veoma hvalila pomenutu ustanovu, sledea vest koja bi stigla bila je da
je tetka ozlojeena, bez ikakvog upozorenja, napustila tu ustanovu.
Nemogue. Tamo ne bih mogla vie da ostanem ni jedan jedini minut!
U roku od samo godinu dana tetka Primrouz protutnjala je kroz jedanaest
takvih ustanova i konano ih obavestila da je srela veoma armantnog mladog
oveka. Uistinu veoma privren deko. Rano je izgubio majku i veoma mu je
potreban neko ko e se brinuti o njemu. Iznajmila sam mali stan i on dolazi da ivi
sa mnom. Ovaj aranman e i meni i njemu savreno odgovarati. Vie nee
morati da brine, mila Prudens. Budunost mi je osigurana. Sutra se viam s
advokatom jer je neophodno da u testament unesem neke izmene zbog Mervina, u
sluaju da se upokojim pre njega, to je, razume se, prirodan tok stvari, mada
mogu da te uverim da u ovom trenutku oseam da pucam od zdravlja.
Tjupens je pourila na sever (sluaj se odigrao u Aberdinu). Ali, kako se
ispostavilo, policija bee stigla pre nje i odvela bajnog Mervina, za kojim je inae
tragala ve izvesno vreme pod optubom da je lanim predstavljanjem izvlaio
novac od lakovernih. Tetka Primrouz bila je krajnje ozlojeena i nazvala je to
proganjanjem, ali je, poto je prisustvovala Mervinovom suenju... na kojem je
dvadeset i pet drugih oteenih dopunilo prvobitnu optubu... bila prinuena da
promeni miljenje o svome protg.1
Zna, Tjupens, mislim da bi trebalo da odem i vidim tetku Adu ree Tomi.
Odavno nisam bio.
Pretpostavljam da bi trebalo ree Tjupens nimalo oduevljena. Koliko
dugo nisi bio kod nje?
Tomi malo razmisli.
Mislim da ima skoro godinu dana ree.
Vie je ree Tjupens. Mislim da ima vie od godinu dana.
O, boe ree Tomi vreme zaista brzo prolazi, zar ne? Ne mogu da verujem
da je toliko vremena proteklo. Ipak, verujem da si ti u pravu, Tjupens.
I Tomi stade da rauna u sebi. Uasno je to ovek tako lako zaboravlja stvari.
Zaista se loe oseam zbog ovoga.
Mislim da ne bi trebalo da se tako osea ree Tjupens. aljemo joj stvari,
piemo joj pisma.
O, da, znam. Ti si prosto divna kad su te stvari u pitanju, Tjupens. Ali ovek,
svejedno, tu i tamo proita neto to ga silno uznemiri.
Ti misli na onu odvratnu knjigu koju smo pozajmili iz biblioteke ree
Tjupens i kako je ivot teak za sirote starce. Kako oni strano pate.
Pretpostavljam da je to istina... pria je uzeta iz ivota.
O, da ree Tjupens. Mora biti da ima mesta kao to je to. I ima sveta koji
je uasno nesrean i ne moe nita drugo do da bude nesrean. Ali ta ovek tu da
radi, Tomi?
A ta bi drugo mogao da uradi osim da bude paljiv to je mogue vie. Da
paljivo odabere mesto na kojem e oni boraviti, da prethodno o tom mestu sve
dozna i da se postara da ima finog doktora koji e se brinuti o njoj.
Paljiviji od doktora Marija valjda niko ne moe da bude, i to mora da
prizna.
Da ree Tomi i onaj zabrinuti izraz stade da mu se povlai s lica. Doktor
Mari je prvoklasan momak. Ljubazan, strpljiv. Kada bi neto krenulo kako ne
valja, smesta bi nas obavestio.
I zato mislim da ne bi trebalo da brine o svemu tome ree Tjupens.
Koliko je njoj sada godina?
Osamdeset i dve ree Tomi. Ne... ne. Mislim da joj je osamdeset i trea.
I onda dodade: Mora da je gadno kad nadivi sve ostale.
Tako samo mi mislimo ree Tjupens. Oni tako ne misle.
To ne moe da tvrdi.
E pa, tvoja tetka Ada sigurno ne misli tako. Zar se ne sea njenog ushienja
kad nam je nabrajala imena starih prijatelja koje je nadivela? I zavrila je
govorei: A ula sam da Ejmi Morgan nee iveti due od est meseci. Ona je
uvek govorila da sam ja tako krhka, a sad je skoro izvesno da u i nju nadiveti. I
to u je nadiveti za mnogo godina. Likovala je i od same pomisli na to.
Svejedno... poe Tomi.
Znam ree Tjupens. Znam. Ti svejedno smatra da ti je dunost da obie
tetku i zato mora da ide.
Zar ti ne misli da sam u pravu to tako mislim?
Na nesreu ree Tjupens mislim da si u pravu. Potpuno si u pravu.
I onda, s blagim junaenjem u glasu, dodade: A poi u i ja, takoe.
Ne ree Tomi. Zato bi ti ila? Ona nije tvoja tetka. Ne, ii u sam.
E, nee ree Tjupens. Hou i ja da se patim. Patiemo zajedno. Ti nee
uivati u tome, ja neu uivati u tome i mislim da ni tetka Ada ni za trenutak nee
uivati u tome. Ali veoma lepo vidim da je to jedna od onih stvari koje moraju da
se obave.
Ne, ja ne elim da ti ide. Na kraju, seti se samo kako je bila osorna prema
tebi poslednji put.
O, ne smeta meni to ree Tjupens. To je verovatno bio jedini trenutak nae
posete u kojem je sirota stara cura istinski uivala. Uopte joj to ne zameram.
Ti si uvek bila fina prema njoj ree Tomi iako je nikad nisi mnogo volela.
A ko bi mogao da voli tetku Adu? ree Tjupens. Ako mene pita, mislim
da je niko nikad nije voleo.
oveku ne moe a da ne bude ao ljudi kad ostare ree Tomi.
Meni sasvim lako moe da ne bude ao ree Tjupens. Ja nemam tako
boleivu narav kao ti.
Nemilosrdnija si samo zato to si ena ree Tomi.
Rekla bih da bi to moglo da bude tano. Na kraju, ene ne mogu drugo do da
budu realne. Hou da kaem da mi je veoma ao kad ljudi ostare i obole ako su u
pitanju fine osobe. Ali ako nisu fine, e pa, to je druga stvar, mora da prizna. Ako
si prilino nesnosan kad ti je dvadeset godina, pa postane jo nesnosniji u
etrdesetoj i jo gori u ezdesetoj, a savreni avo kad napuni osamdesetu... onda
zaista ne vidim to bi nekome bilo posebno ao takvih ljudi samo zato to su stari.
ovek ne moe da se promeni. A znam neke savreno dobroudne ljude od
sedamdeset ili osamdeset godina. Stara gospoa Boamp, pa Meri Kar i pekareva
baka, draga stara gospoa Poplet koja je dolazila da nam isti kuu i sprema. Sve
su one mile i divne, i za njih bih uinila sve to mogu.
Dobro, dobro ree Tomi budi realna. Ali ako zaista hoe da bude
plemenita i poe sa mnom...
elim da poem s tobom ree Tjupens. Na kraju, udala sam se za tebe da s
tobom budem u dobru i zlu, a tetka Ada sasvim izvesno spada u ovo potonje. I
zato u da idem s tobom i da te drim za ruku. I odneemo joj buket cvea i kutiju
okolade i moda asopis ili dva. Mogao bi da pie gospoici Kako-li-se-zove i
javi joj da dolazimo.
Idemo na jedan dan idue nedelje, slae li se? Ja bih mogao u utorak ree
Tomi ako to tebi odgovara.
Onda utorak ree Tjupens. Kako se zove ona ena? Ne mogu da se setim...
upravnica ili nadzornica ta god da je. Prezime joj poinje sa P.
Gospoica Pakard.
Tako je.
Moda e ovoga puta biti drugaije ree Tomi.
Drugaije? Na koji nain?
O, ne znam. Neto zanimljivo bi moglo da se desi.
Pa mogla bi da nas zadesi eleznika nesrea na putu do tamo ree Tjupens,
i to je izgleda malo razvedri.
Zato bi, za ime sveta, elela da se desi eleznika nesrea?
Pa ne elim ja to, razume se. Samo...
Samo ta?
Pa to bi bila neka vrsta avanture, zar ne? Moda bismo mogli da spasavamo
tue ivote ili tako neto. Neto korisno i istovremeno uzbudljivo.
Svata tebi padne na pamet! ree gospodin Beresford.
Znam ree Tjupens. Desi se, eto, da takve zamisli padnu oveku na pamet
tu i tamo.
 2. Je li to bilo vae siroto dete?

K ako je Sunani greben stekao svoje ime teko je rei. Nita u vezi s njim
nije bilo preterano grebenasto. Zemljite je bilo ravno, to je daleko
povoljnije za kretanje starijih tienika. Imanje je imalo jedan veliki, ali prilino
neugledan vrt. Sam dom bee sasvim veliki, izgraen u viktorijanskom stilu i
dobro odravan. Bilo je tu i neto drvea koje je bacalo prijatnu senku, a jednu
stranu zgrade pokrivao je brljan, dok su dva ileanska bora na travnjaku svemu
davala ar egzotike. Na zgodnim mestima bilo je postavljeno nekoliko klupa za
one koji su eleli da uhvate malo sunca, a bile su tu i jedna ili dve batenske
stolice i natkrivena veranda na kojoj su stare gospe mogle da sede bez bojazni da
e ih produvati istoni vetrovi.
Tomi je pritisnuo zvono kraj ulaznih vrata pa njega i Tjupens propisno primi
mlada ena prilino napaenog izgleda u radnom kombinezonu od najlona. Ona ih
uvede u malu ekaonicu i ree im malo zadihano: Rei u gospoici Pakard.
Oekuje vas i sii e ovamo za minut. Nadam se da neete zameriti to ete morati
malo da saekate, ali u pitanju je stara gospoa Karavej. Opet je progutala
naprstak.
Kako je, za ime sveta, to uspela da uradi? upita Tjupens, iznenaena.
Radi to iz zabave objasni kratko kuna pomonica. Stalno to radi.
Ona onda ode, a Tjupens sede i zamiljeno ree: Mislim da mi ne bi prijalo da
progutam naprstak. Bilo bi krajnje neugodno da mi sklizne niz grlo. Misli li i ti
tako?
Dugo, meutim, nisu morali da ekaju i gospoica Pakard im se izvini im ue
na vrata. Bila je krupna, sedokosa ena od oko pedeset godina ijem se dranju
Tomi oduvek divio jer je delovala smireno i kao osoba koja uvek zna ta treba da
se uradi.
ao mi je to ste morali da ekate, gospodine Beresforde ree ona. Dobar
dan, gospoo Beresford, tako mi je drago to ste i vi doli.
Neko je neto progutao, ujem ree Tomi.
Oh, znai Marlen vam je rekla, je li? Da, to je stara gospoa Karavej. Ona
uvek guta stvari. Veoma nam je naporno, znate, jer ovek ne moe uvek da ih sve
dri na oku. Deca to rade, razume se, i svi to znaju, ali je udno kad je to pasija
starije ene, zar ne? I, znate, mnogo joj se to svidelo. Svake godine postaje sve
gora. A najveselija stvar u svemu tome jeste to joj to izgleda uopte ne smeta.
Moda joj je otac bio guta maeva ree Tjupens.
E, to je odista veoma zanimljiva ideja, gospoo Beresford. Moda bi to zaista
bilo objanjenje za sve ree gospoica Pakard i nastavi: Rekla sam gospoici
Feno da dolazite. Ne znam da li je to sasvim shvatila. Deava joj se, znate, da
poneto i ne shvati.
Kako je ona u poslednje vreme? upita Tomi.
E pa, gubi se sad ubrzano, bojim se ree gospoica Pakard prigodnim
glasom. ovek nikad ne zna koliko joj dopire do svesti, a koliko ne. Rekla sam
joj prole noi da dolazite, ali mi je odgovorila da mora da greim jer je kolska
godina jo u toku. Ona izgleda misli da vi jo idete u kolu. Sirote stare due,
ponekad postaju veoma smetene, naroito u vezi s vremenom. Meutim, kad sam
je jutros podsetila na vau posetu, ona mi je rekla da je to sasvim nemogue jer ste
vi mrtvi. Oh, u redu je to avrljala je gospoica Pakard prilino raspoloeno.
Oekujem da e vas poznati kad vas bude videla.
Ove dve poslednje reenice gospoica Pakard izrekla je prilino raspoloeno.
Kako je sa zdravljem? Je li i dalje uglavnom isto?
Pa, rekla bih da je dobro onako kako moe da se oekuje. Iskreno, znate, ne
oekujem da e uz nas da bude jo dugo. Ona se ne mui ni na koji nain, ali njeno
srce je u istom stanju kao to je i bilo. U stvari, pre bi se reklo da je gore. Pa sam
mislila da biste to voleli da znate da budete pripravni, da vas ne zaprepasti ako ona
iznenada ode.
Doneli smo joj malo cvea ree Tjupens.
I kutiju okolade ree Tomi.
O, to je veoma ljubazno od vas, sigurna sam. Bie joj veoma milo. Hoete li
sad da se popnete gore.
Tomi i Tjupens ustae i za gospoicom Pakard izaoe iz odaje. Ona ih povede
uz iroke stepenice. Kad su na spratu prolazili hodnikom pored vrata jedne od
soba, vrata na njoj naglo se otvorie i u hodnik istra sitna ena, visoka oko metar
i etvrt, i piskavim glasom stade da vie: Hou moj kakao. Hou moj kakao.
Gde je sestra Dejn? Hou moj kakao.
ena u bolniarskoj uniformi pojavi se na susednim vratima i ree: Mir, mir,
mila. Dobili ste va kakao. Jo pre dvadeset minuta.
Ne, nisam, sestro. Nije istina. Nisam dobila kakao. edna sam.
Pa, dobro. Dobiete jo jednu olju ako elite.
Ne mogu da dobijem jo jednu kad ni prvu nisam dobila.
 Nastavili su dalje i gospoica Pakard, poto kratko pokuca, otvori jedna vrata i
ue unutra.
Evo nas, gospoice Feno ree vedrim glasom. Evo vaeg sestria koji je
doao da vas vidi. Zar to nije lepo?
U krevetu pored prozora jedna starija gospoa naglo se ispravi s jastuka koji su
joj podupirali lea. Imala je elinosivu kosu, mravo naborano lice s velikim
nosom visokog grebena i na prvi pogled delovala je veoma gnevno. Tomi zakorai
napred.
Zdravo, tetka-Ado ree on. Kako si?
Tetka Ada uopte ne obrati panju na njega, ve se ljutito obrati gospoici
Pakard.
Ne znam ta ste mislili kad ste jednog dentlmena uveli u spavau sobu jedne
dame ree ona. To uopte nije bilo pristojno kad sam ja bila mlada! I jo mi
kaete da mi je sestri! Ko je on? Vodoinstalater ili elektriar?
Mir, mir, to ba nije lepo ree gospoica Pakard blago.
Ja sam tvoj sestri, Tomas Beresford ree Tomi i prui joj kutiju s
okoladom. Doneo sam ti kutiju okolade.
Ne moe tako da mi podie ree tetka Ada. Znam ja tvoju sortu. Sve e
ti da mi tvrdi. A ko je ova ena?
I ona odmeri gospou Beresford pogledom punim neodobravanja.
Ja sam Prudens ree gospoa Beresford. Vaa sestriina, Prudens.
Ba ima smeno ime ree tetka Ada. Sasvim prigodno za pralju. Moj deda
Metju imao je u veernici pralju koja se zvala Udobna, a kuna pomonica mu se
zvala Radujmo-se-u-Gospodu. Bila je metodistkinja. Ali moja baba Fani ubrzo je
sve to presekla. Rekla joj je da ima da se zove Rebeka sve dok slui u njenom
domainstvu.
Donela sam vam rue ree Tjupens.
Ne marim za cvee u bolesnikoj sobi. Potroe sav kiseonik. Staviu vam ih
u vazu ree gospoica Pakard.
Nita slino neete da uradite. Trebalo bi da ste do sada nauili da ja imam
svoje miljenje.
Deluje mi kao da si u dobroj snazi, tetka-Ado ree gospodin Beresford.
Ratobornoj, trebalo bi da kaem.
Tebe mogu da proitam sasvim dobro. ta si mislio time kad si mi rekao da si
mi sestri? Kako ono ree da ti je ime? Tomas?
Da. Tomas ili Tomi.
 Nikad nisam ula za tebe ree tetka Ada. Imala sam samo jednog sestria i
on se zvao Vilijam. Ubijen je u poslednjem ratu. to je takoe dobra stvar. Na zlo
bi se dao da je nastavio da ivi. Umorna sam ree tetka Ada, zavali se na jastuke
i okrete glavu prema gospoici Pakard. Vodite ih odavde. I ne bi trebalo da
putate strance da dolaze da me vide.
Mislila sam da e vas ova lepa poseta malo oraspoloiti ree gospoica
Pakard sasvim smireno.
Tetka Ada podsmeljivo dunu na nos.
U redu ree Tjupens veselo. Opet emo da odemo. Ostaviu vam rue.
Mogli biste da promenite miljenje kad su one u pitanju. Doi, Tomi.
I Tjupens se okrenu i poe ka vratima.
E pa, zbogom, tetka-Ado. Veoma mi je ao to me se ne sea.
Tetka Ada osta utljiva sve dok Tjupens ne izae na vrata zajedno s gospoicom
Pakard, dok je Tomi iao za njima.
Vrati se, ti ree tetka Ada povienim glasom. Znam te savreno dobro. Ti
si Tomas. Bio si ri nekada. Kosa ti bee boje argarepe. Vrati se. Razgovarau s
tobom. enu ne elim. Nema svrhe da se pretvara da ti je ena. Znam ja ta je
istina. Tu vrstu ene ne bi trebalo da mi dovodi. Doi i sedi ovde u ovu stolicu i
priaj mi o tvojoj dragoj majci. A ti idi dobaci i onda tetka Ada, da bi joj dala
znak da ide, mahnu rukom prema Tjupens, koja bee zastala na vratima.
Tjupens se smesta povue.
Ba je u jednom od onih svojih udnih raspoloenja danas ree gospoica
Pakard sasvim neuzrujano dok su ona i Tjupens silazile niza stepenice. Ponekad,
znate, ume da bude veoma ljubazna, i to tako da ovek prosto ne moe da
poveruje.
Tomi sede na stolicu koju mu je tetka pokazala i blago primeti da o majci ne
moe mnogo da joj kae jer je bila mrtva ve skoro etrdeset godina. Tetku Adu
ova izjava ne uzbudi mnogo.
udno je to ree samo. Zar je toliko vremena prolo? E pa, vreme zaista
brzo protie.
Onda zamiljeno odmeri Tomija.
Zato se ne oeni ve jednom? ree mu. Nai neku finu sposobnu enu
da se brine o tebi. Stari, zna. To e te potedeti druenja sa svim ovim lakim
enama koje voda sa sobom i pravi se da su ti one supruge.
Vidim ree Tomi da u morati da nagovorim Tjupens da ti donese nau
venanicu kad ti sledei put doemo u posetu.
 Nainio si od nje potenu enu, to hoe da kae? ree tetka Ada.
U braku smo ve preko trideset godina ree Tomi a imamo i sina i ker i
oni su oboje ve u branim vodama takoe.
Nevolja je ree tetka Ada i promekolji se ivo to meni niko nita ne
govori. Da si me na vreme obavetavao...
Tomi na to nije imao ta da kae. Tjupens ga je svojevremeno ozbiljno
upozorila. Ako ti iko stariji od ezdeset i pet godina nae kakvu manu, ne prepiri
se. Nikad ne pokuavaj da kae da si ti u pravu. Smesta se izvini i kai da je sve
tvoja greka, da ti je veoma ao zbog toga i da to nikad vie nee uraditi.
Tomiju u tom trenutku pade na pamet, i to sasvim jasno, da bi to bio pravi nain
ophoenja s tetka-Adom i da je uistinu to oduvek i bio.
Veoma mi je ao, tetka-Ado ree on. Bojim se, zna, da ovek s godinama
ima sklonost da zaboravlja stvari.
I onda besramno dodade: Ne moe svako da se pohvali tako blistavim
pamenjem prolosti kao ti.
Tetka Ada se pakosno osmehnu. Drugaije to ne bi moglo da se opie.
Da zna da si u pravu ree ona. ao mi je to sam te maloas grubo
primila, ali ne volim da mi dosauju. Ovde ovek nikad ne zna ta moe da ga
snae. Oni putaju svakog da te vidi. Ba svakog bez izuzetka. Kad bih primala
svakoga na osnovu onoga to tvrdi da jeste, moglo bi se desiti da taj neko ima
nameru da me opljaka ili ubije u krevetu.
O, ne mislim da je to mnogo verovatno ree Tomi.
Nikad se ne zna ree tetka Ada. Svata ovek moe danas da proita u
novinama. I svata ljudi dolaze da ti ispriaju. Mada ja ne verujem u sve to mi se
kae. Ali budno motrim. Nee mi verovati, ali doveli su nekog stranog oveka
pre neki dan... nikad ga pre nisam videla. Zvali su ga doktor Vilijams. Kau da je
doktor Mari na godinjem odmoru, a ovo mu je kao novi kolega. Novi kolega!
Kako ja da znam da mu je to novi kolega? ovek je sam rekao da jeste i to je sve.
Pa da li mu je novi kolega?
Pa, injenica je ree tetka Ada, malo ozlojeena to mora da se povue da
je ispalo da jeste. Ali niko to sasvim sigurno ne moe da zna. Samo se pojavio,
dovezao se automobilom, imao je onu malu crnu torbu koju doktori nose za
merenje krvnog pritiska... i svih onih drugih stvari. Kao neka arobna kutija koja
je svojevremeno mnogo pominjana. Ko li je to bio, Doana Sautkot?
Ne ree Tomi. Ona se bavila sasvim drugim stvarima. Proricanjem,
mislim, neke vrste.
 O, shvatam. E pa, hou da kaem da svako moe da se pojavi na jednom
ovakvom mestu i kae da je doktor i sve bolniarke e odmah poeti da se
smejulje i kikou i govore da, doktore, razume se, doktore, i da manje ili vie
stoje u stavu mirno, budalaste devojke! A ako se pacijent zakune da tog oveka ne
poznaje, one mu samo kau da je zaboravan i da zaboravlja ljude. Ja lica nikad ne
zaboravljam.
Ovo poslednje tetka Ada ree veoma odsenim glasom i onda dodade: Nikad.
Kako je tvoja tetka Karolina? Odavno mi se nije javila. Jesi li je viao skoro ili se
uo s njom?
Tomi, prilino se izvinjavajui, ree da je njegova tetka Karolina mrtva ve
petnaest godina. Tetka Ada primi ovu vest ne pokazavi ni trunku rastuenosti. Na
kraju, tetka Karolina joj i nije bila roena sestra, ve kerka njenog strica.
Izgleda da svi umiru ree ona s izvesnim zadovoljstvom. Slabii su. Eto
ta su. Slabo srce, koronarna tromboza, reumatski artritis... i sve ostalo pride.
Kukavan svet, svi do poslednjeg. Od takvih doktori ive. Daju im kutije i kutije i
boice i boice tableta. utih pilula, ruiastih tableta, zelenih tableta i to me
uopte ne bi iznenadilo, ak i crnih tableta! Fuj! Sumpor i melasa su korieni u
doba moje bake. Kladim se da je to bilo isto tako dobro kao i sve ostalo. Kad
moe da bira da li da bude zdrav ili da pije sumpor i melasu, prirodno je da se
svaki put opredeli da bude zdrav.
I ona tu zadovoljno klimnu glavom. Pa ne moe u stvari da veruje lekarima,
zar ne? Ne bar kad je u pitanju profesionalna stvar... nova neka prolazna moda...
jer ujem da ovde ima mnogo trovanja. Da bi se dobila srca za hirurke operacije,
reeno mi je. Lino ne mislim da je to istina. Gospoica Pakard nije ena koja bi
tako neto dozvolila.
A u prizemlju, gospoica Pakard, koja se drala kao da joj je pomalo neugodno,
pokazivala je put gospoi Beresford.
Veoma mi je ao, gospoo Beresford, ali oekujem da vam je poznato stanje
starijih osoba. Njima se neto svia ili ne svia i od svog miljenja ne odustaju.
Mora biti da je veoma teko voditi mesto kao to je ovo ree Tjupens.
O, pa i nije tako ree gospoica Pakard. Ja prosto uivam u ovom poslu,
znate. I zaista su mi svi tienici veoma dragi. Znate, oveku se veoma omile ljudi
o kojima treba da brine. Mislim, imaju oni neke svoje sitne navike i nastranosti, ali
s njima je sasvim lako izai na kraj ako znate kako se to ini.
Tjupens u sebi pomisli da gospoica Pakard mora biti od onih ljudi koji znaju
kako se to ini.
 Oni su kao deca, zaista ree gospoica Pakard zadovoljno. Samo su deca
mnogo loginija pa se s decom zato ponekad tee izlazi na kraj. Ali ovi ljudi su
bez logike i ele da ih razuveravate tako to ete da im govorite ono u ta oni ele
da veruju. I onda su neko vreme opet sasvim sreni. Imam veoma dobro osoblje
ovde. Ljude pune strpljenja, znate, dobre naravi i ne mnogo pametni jer kad imate
mnogo pametne, takvi pre ili kasnije postaju veoma nestrpljivi. Da, gospoice
Donovan, ta je posredi?
Gospoica Pakard uz ove poslednje rei okrete glavu kad jedna mlada ena s
pince-nez2 na nosu naie skoro trei niza stepenice.
To je gospoa Loket, opet, gospoice Pakard. Kae da umire i trai da smesta
vidi doktora.
O ree gospoica Pakard, na koju to oevidno ne ostavi neki naroiti utisak
a od ega umire ovaj put?
Kae da je jue u orbi bila peurka i da mora da se uplesnivila pa se otrovala.
E, ta joj je nova ree gospoica Pakard. Bie bolje da poem gore i
razgovaram s njom. Veoma mi je ao to moram da vas ostavim, gospoo
Beresford. U toj sobi tamo moete da naete asopise i novine.
O, ne brinite za mene ree Tjupens.
I ona ue u prostoriju koju joj je gospoica Pakard pokazala. Bila je to prijatna
odaja okrenuta prema vrtu u koji je moglo da se izae otvaranjem nekog od
francuskih prozora. Bile su tu udobne fotelje, a na stolovima su bile vaze s
cveem. Jedan od zidova bio je pokriven policama s knjigama na kojima se
nalazila meavina savremenih romana i turistikih vodia, a takoe i onih knjiga
koje mogu da se nazovu starim i omiljenim i koje je veina tienika s radou
uvek gledala. Na stolovima su takoe bili i asopisi.
U tom trenutku u prostoriji bee jo jedna osoba. Jedna starija dama sede kose
zaeljane unazad sedela je u fotelji, drala je u ruci olju s mlekom i gledala u
nju. Imala je ljupko rumenkasto i belo lice i osmehnula se Tjupens na blagonaklon
nain.
Dobro jutro ree ona. Jeste li doli da ivite ovde ili ste samo u poseti?
U poseti sam ree Tjupens. Ovde mi je tetka. Moj mu je sada s njom.
Mislili smo da bi joj dve osobe odjednom donele previe uzbuenja.
To je ba promiljeno s vae strane ree stara dama, pa otpi gutljaj mleka s
uivanjem. Pitam se... ne, mislim da je sasvim u redu. Da li biste vi eleli da
neto popijete? aj ili kafu moda? Dozvolite mi da pozvonim. Ovde su veoma
usluni.
 Ne, hvala vam ree Tjupens. Zaista.
Ili moda au mleka? Danas nije otrovano.
Ne, ne, ak ni to. Mu i ja neemo jo dugo da se zadravamo ovde.
E pa, ako ste sasvim sigurni... ali to ne bi bio nikakav problem, znate. Ovde
svi i inae misle da nema nikakvih problema. Osim, mislim, ako ne zatraite neto
sasvim nemogue.
Usuujem se da primetim da tetka koju poseujemo ume ponekad da trai
sasvim nemogue stvari ree Tjupens. Re je o gospoici Feno.
O, gospoica Feno ree stara dama. O, da.
Zbog neeg kao da osta uzdrana, ali Tjupens vedro nastavi.
Ona je prilino neodmerena, rekla bih. Oduvek je bila.
O, da, zaista jeste. Imala sam i ja jednu tetku, znate, koja je bila ista takva,
naroito kad je malo ostarila. Ali svima nama ovde gospoica Feno je veoma
draga. Ume da bude veoma, veoma zabavna kad to hoe. U vezi s ljudima, znate.
Da, rekla bih da ume ree Tjupens i stade da razmilja o tetka-Adi u ovom
novom svetlu.
Ume da bude veoma zajedljiva ree stara dama. Uzgred, prezivam se
Lankaster, gospoa Lankaster.
A ja Beresford ree Tjupens.
Bojim se, znate, da se oveku svia malo pakosti tu i tamo. Njeni opisi nekih
drugih ovdanjih gostiju veoma su slikoviti, kao i ono to kazuje o njima. Pa,
znate, ovek ne bi trebalo da nalazi da je to smeno, ali mu svejedno jeste.
Da li odavno ivite ovde?
Sad ve veoma dugo. Da, ekajte da vidim, sedam godina... osam godina. Da,
mora biti da ima vie od osam godina kako sam ovde.
Ona uzdahnu. ovek gubi dodir sa stvarima. I s ljudima takoe. Sva rodbina
koju imam ivi mi u inostranstvu.
Mora biti da je to veoma tuno.
Ne, u stvari i nije. Do njih mi i nije tako mnogo stalo. Uistinu, i ne poznajem
ih tako dobro. Imala sam teku bolest... veoma teku bolest... i bila sam sama na
svetu pa su oni mislili da je za mene bolje da ivim na jednom ovakvom mestu.
Mislim da sam veoma srena to sam dola ovamo. Ljudi su ovde vrlo ljubazni i
paljivi. A i vrt je odista prelep. Poto sebe dobro poznajem, jasno mi je da ne bih
smela da ivim sama jer ponekad postajem veoma smetena, znate. Veoma
zbunjena.
I ona se kucnu po elu. Ovde. Brkam stvari. I ne seam se dobro stvari koje su
se desile.
ao mi je ree Tjupens. Pretpostavljam da oveku neto uvek mora da
smeta, zar ne?
Neke bolesti su veoma bolne. Imamo dve sirote ene koje ovde ive i imaju
veoma opak reumatski artritis. Strano se pate. Pa zato mislim da i nije tako
strano ako ovek bude, ovaj, samo malo zbunjen oko toga kad se ta desilo i gde,
kao i ko je to bio i sve te stvari, znate. U svakom sluaju to nije fizika bol.
Ne. Mislim da ste vi sasvim u pravu ree Tjupens.
Vrata se otvorie i devojka u belom radnom kombinezonu ue nosei mali
posluavnik na kojem je stajao bokal s kafom i tanjir s biskvitima pa sve to stavi
ispred Tjupens.
Gospoica Pakard je mislila da bi vam prijala oljica kafe ree ona.
Oh, hvala vam ree Tjupens.
Devojka onda izae napolje, a gospoa Lankaster ree:
Eto vidite. Veoma su paljivi kad vam kaem.
Da, u pravu ste.
Tjupens nasu kafu u oljicu i otpi gutljaj. Dve ene su neko vreme samo utke
sedele. Tjupens ponudi gospoi Lankaster biskvite, ali stara dama zavrte glavom.
Ne, hvala vam, mila. Ja volim da pijem samo isto mleko.
I ona spusti au na sto ispred sebe pa se zavali na naslon fotelje
polusklopljenih oiju. Tjupens pomisli da je ovo moda ono vreme kad stara
gospoa voli malo da dremne pre podne i zato ne ree vie nita. Iznenada se,
meutim, gospoa Lankaster tre iz pospanosti. Oi joj se irom otvorie, pogleda
Tjupens i ree:
Vidim da gledate kamin.
Oh. Zar jesam? ree Tjupens, malo preplaena.
Da. Pitala sam se... i ona se ovde nae malo napred i znatno utia glas.
Izvinite, a je li to bilo vae siroto dete?
Tjupens, ne malo iznenaena, zasta malo pre nego to odgovori.
Ja... ne, mislim da nije ree na kraju.
Bila sam u nedoumici. Mislila sam da ste vi doli iz tog razloga. Neko bi zbog
toga jednom morao da doe. Moda i hoe. A i vi ste gledali u kamin na taj nain.
Tu se nalazi, znate. Iza ognjita u kaminu.
Oh ree Tjupens. Zar?
Uvek u isto vreme ree gospoa Lankaster tihim glasom. Uvek u isto
doba dana.
 I ona pogleda na zidni sat. Tjupens i sama pogleda u tom pravcu.
U jedanaest i deset ree stara dama. U jedanaest i deset. Da, to je uvek u
isto vreme svako prepodne.
Ona uzdahnu. Svet ne razume... rekla sam im ta znam... ali mi oni nisu
verovali!
Tjupens odahnu s olakanjem kad se vrata otvorie i Tomi ue. Tjupens usta s
fotelje.
Ovde sam. Spremna sam ree Tomiju i krenu prema vratima govorei preko
ramena: Zbogom, gospoo Lankaster.
Kako si proao? upita zatim Tomija kad izaoe u hodnik.
Kad si ti otila ree Tomi gurnut sam u vatru.
Izgleda da veoma loe delujem na nju, slae li se? ree Tjupens. to mene
prilino uveseljava, na neki nain.
Kako to misli?
Pa u mojim godinama ree Tjupens i s mojim urednim, potovanja
vrednim i pomalo dosadnim izgledom, veoma godi kad neko o tebi misli da si
posrnula ena fatalnog seksualnog arma.
Nevaljalice ree joj Tomi i neno je tipnu za miicu. S kim si to
avrljala? Izgleda kao veoma fina vazduasta stara dama.
I jeste bila fina ree Tjupens. Mila stara cura, rekla bih. Ali, svejedno,
malo aknuta.
aknuta?
Da. Izgleda da misli da je neko mrtvo dete iza kamina ili tako neto slino.
Pitala me je da li je to bilo moje siroto dete.
Skoro da se uplai ree Tomi. Rekao bih da ovde mora da ima i ljudi koji
su malo skrenuli pored ostalih, normalnih starijih koje ne brine nita osim
njihovih godina. Ipak, ta gospoa je fino izgledala.
O, pa i bila je stvarno fina ree Tjupens. Fina i slatka, rekla bih. Pitam se
ta li je to sebi uvrtela u glavu i zato.
Gospoica Pakard se iznenada opet pojavi.
Zbogom, gospoo Beresford. Nadam se da su vas posluili kafom.
O, da, jesu, hvala vam.
E pa, bilo je veoma lepo od vas to ste doli ree gospoica Pakard pa,
okrenuvi se Tomiju, dodade: I znam da je gospoica Feno uivala u vaoj
poseti. ao mi je to je bila gruba prema vaoj eni.
Mislim da joj je i to pruilo mnogo zadovoljstva takoe ree Tjupens.
 Da, sasvim ste u pravu. Ume ona da bude gruba prema ljudima. I, na nesreu,
prilino je dobra u tome.
I tako uvebava tu vetinu u svakoj zgodnoj prilici ree Tomi.
Vi ste oboje veoma puni razumevanja ree gospoica Pakard.
Ona stara dama s kojom sam razgovarala ree Tjupens. Mislim da je rekla
da se zove gospoa Lankaster, je li tako?
O, da, gospoa Lankaster. Veoma nam je svima draga.
Ona je... pomalo udna.
E, da, ima ivu uobrazilju ree gospoica Pakard zadovoljno. Imamo
nekoliko osoba koje pate od toga. Sasvim su bezopasne. Ali... eto, takve su. I kad
biste samo znali kakve su im se stvari deavale po njihovom uverenju. Ili drugim
ljudima. Trudimo se da ne obraamo panju da ih u tome ne bismo ohrabrivali.
Smirujemo ih. Mislim da je to samo veba u matanju, neka vrsta fantazije u kojoj
ele da ive. I to je uvek neto uzbudljivo ili neto tragino i tuno. Svejedno ta
je. Ali niko nema maniju gonjenja, nebu hvala. S tim ne bismo mogli da izaemo
na kraj.
E pa, i to smo obavili ree Tomi i uzdahnu kad uoe u automobil.
Neemo morati opet da dolazimo najmanje est meseci.
Ali nisu morali da je obiu za est meseci jer je tri nedelje kasnije tetka Ada
umrla u snu.
 3. Sahrana

S ahrane su ba tune, zar ne? ree Tjupens.

Upravo su se vratili s tetka-Adine sahrane, koja je iziskivala dugo i muno
putovanje eleznicom jer je sahrana obavljena u selu Linkolnir, gde je veina
tetka-Adine familije i predaka bila pokopana.
A kako bi drugaije sahrana mogla da izgleda? ree Tomi razlono. Kao
prizor ludog veselja?
Pa na nekim mestima bi i mogla da bude takva ree Tjupens. Mislim da
Irci veoma uivaju u bdenju, je li tako? Prvo mnogo tuguju i plau, a onda mnogo
piju i sve se zavrava ludim urnebesom. Jesi li za pie? upita ga Tjupens i
znaajno pogleda prema komodi na kojoj su stajale boce i ae.
Tomi ode do komode i vrati se s piem za koje je smatrao da je prigodno za ovu
priliku. U ovom sluaju bila je to bela gospa.
Ah, ovo ba prija ree Tjupens.
Ona skide svoj veliki crni eir i zafrljai ga preko sobe i onda skide dugi crni
kaput.
Mrska mi je odea za oaloene ree. Uvek smrdi na naftalin jer se dri
zaturena na nekom mestu daleko od pogleda.
Pa ne mora da nosi crninu. U njoj se samo ide na sahrane ree Tomi.
O, da, znam ja to. Idem na trenutak gore da obuem jarkocrveni demper da
razvedrim atmosferu. Mogao bi da mi naspe jo jednu belu gospu.
Ma, hajde, Tjupens, uvek sam mislio da sahrane ne treba da budu povod za
urku.
Ja sam rekla da su sahrane tune ree Tjupens kad se koji trenutak kasnije
pojavila u blistavocrvenom demperu s broem u obliku gutera optoenim
rubinima i dijamantima stoga to su sahrane kao to je tetka-Adina tune.
Prisutni su bili samo stariji ljudi i bilo je veoma malo cvea. Sem toga, nije bilo
mnogo onih koji su mrcali i jecali. Po tome se videlo da je umro neko star i
usamljen ko im nee mnogo nedostajati.
Pomislio bih da bi lake podnela tako neto nego kad bi, na primer, to bila
moja sahrana.
E pa, tu mnogo grei ree Tjupens. Ne elim neto naroito da mislim na
tvoju sahranu jer bih vie volela da umrem pre tebe. Ali ono to hou da kaem
jeste da bi, kad bih i ila na tvoju sahranu, to morala da bude orgija tuge i bola.
Ponela bih u svakom sluaju mnogo maramica.
S crnim ivicama?
Pa nisam ba mislila na crne ivice, ali je to dobra zamisao. Pored toga, sluba
za sahrane je veoma ljupka. ini da se osea uzvieno. Prava tuga je stvarna.
Loe ti je, ali ti i pomae. Hou da kaem da ti predavanje tuzi pomae da je
istisne.
Uistinu, Tjupens, moram da ti kaem da nalazim da su ti miljenje o mom
upokojenju i nain na koji e to da utie na tebe neukusni. Ne svia mi se to.
Hajde da se okanemo sahrana.
Slaem se. Zaboravimo ih.
Sirota stara cura ode, znai ree Tomi. I otila je mirno i bez muenja. Pa
neka to onda ostane na tome. Mislim da je bolje da sredim papire.
I Tomi ode do svog radnog stola i stade da pretura po dokumentima na njemu.
Gde li sam samo ostavio pismo gospodina Rokberija?
Ko je gospodin Rokberi? O, misli na advokata koji ti je pisao?
Da. U vezi sa zatvaranjem njenih poslova. Izgleda da sam ja poslednji ivi
lan porodice.
teta je to nije imala bogatstvo da ti ostavi ree Tjupens.
I da je imala bogatstvo, ostavila bi ga Domu za make ree Tomi. Legat
koji je testamentom njima ostavila uglavnom e pojesti svu gotovinu od
uteevine. Za mene nee preostati mnogo. Mada to i ne elim i ne treba mi.
Pa zar je ona toliko volela make?
Ne znam. Pretpostavljam da jeste. Nikad je nisam uo da ih pominje. Rekao
bih ree Tomi zamiljeno da se ludo zabavljala govorei starim prijateljima
kad bi joj dolazili u posetu: Ostavila sam ti testamentom neku sitnicu, mila, ili:
Ovaj bro koji ti se tako dopada ostavila sam ti testamentom. A u stvari nikom
nita nije ostavila osim tom Domu za make.
Kladim se da je uivala ree Tjupens. Prosto mogu da je vidim kako
starim prijateljicama govori sve to to si mi rekao... ili takozvanim prijateljicama
jer mislim da to uopte nisu bili ljudi koji su joj se dopadali. Samo je uivala da ih
zavitlava. Moram da kaem da je bila pravi stari avo, slae li se, Tomi? Samo, na
neki udan nain, morala je da ti se svia ba zato to je bila stari avo. Velika je
stvar ako si u stanju da iz ivota izvue neku radost kad si star i baen u dom. Da
li emo morati da idemo do Sunanog grebena?
Gde je ono drugo pismo, ono od gospoice Pakard? O, da, evo tu je. Stavio
sam ga s Rokberijevim. Da, ona kae da je tamo ostalo neto stvari koje su, rekao
bih, oevidno sad moje vlasnitvo. Ona je ponela sa sobom neto nametaja, zna,
kad je otila da ivi tamo. I tamo su, razume se, i njene line stvari, takoe. Odea
i tako to. Pretpostavljam da neko to mora da pregleda. I pisma i druge sitnice. Ja
sam njen naslednik pa je to moj posao. Mislim da nama zaista nita ne treba, je li
tako? Osim onog malog stola koji mi se oduvek dopadao. Pripadao je starom
stricu Vilijamu, mislim.
Pa mogao bi to da uzme kao uspomenu na nju ree Tjupens. U
suprotnom, mislim da bi sve trebalo da damo na aukcionu prodaju.
Pa zato ti uopte ne treba da ide tamo ree Tomi.
O, ja mislim da bih volela da idem tamo ree Tjupens.
Volela bi? Zato? Mislio sam da bi ti to bilo dosadno.
ta? Da preturam po njenim stvarima? Ne, mislim da mi to ne bi bilo
dosadno. Mislim da u meni ima odreena trunka radoznalosti. Stara pisma i drevni
nakit uvek su zanimljivi i smatram da takve stvari ovek lino treba da vidi, a ne
da ih tek tako daje na aukciju ili dozvoli strancima da vrljaju po njima. Ne, ii
emo zajedno i zajedno emo sve pregledati da vidimo ima li ta to bismo voleli
da zadrimo i da zavrimo sve to treba.
Reci mi ta je pravi razlog to eli da ide? Postoji i pravi razlog, zar ne?
O, boe ree Tjupens ba je zamorno kad si u braku s nekim ko previe
zna o tebi.
Znai ima razlog?
Pa to i nije pravi razlog.
Ma, hajde, Tjupens. Nisi ti ba tako luda za preturanjem po tuim stvarima.
To je, rekla bih, moja dunost ree Tjupens odluno. Ne, jedini drugi
razlog je...
Hajde. Izbaci to ve jednom.
Veoma bih volela da vidim onu... onu drugu puslicu jo jednom.
ta, zar onu to misli da se mrtvo dete nalazi iza kamina?
Da ree Tjupens. Volela bih da s njom opet porazgovaram. Volela bih da
znam ta je imala na umu kad je ispriala sve one stvari. Je li to neto to je
zapamtila ili neto to je prosto izmislila? to vie mislim o tome, to mi se ini
sve neverovatnije. Je li to neka vrsta prie koju je ona zapisala u svojoj svesti ili je
tu... ili je to neto to se stvarno desilo u vezi s kaminom ili s mrtvim detetom.
Kako je dola na pomisao da bi mrtvo dete moglo da bude moje mrtvo dete? Da li
ja izgledam kao neko ko ima mrtvo dete?
 Ne znam kako misli da treba da izgleda bilo ko kome je dete umrlo ree
Tomi. Ja to ne bih umeo da kaem. U svakom sluaju, Tjupens, naa je dunost
da poemo, a ti usput moe da uiva u toj sablasnoj igri sa strane. Znai,
dogovorili smo se. Pisaemo gospoici Pakard i utanaiti dan posete.
 4. Slika kue

T jupens duboko udahnu vazduh.

Sve je isto ree ona.
Ona i Tomi stajali su pred ulazom u Sunani greben.
A zato ne bi bilo?
Ne znam. Imam takav neki oseaj... neto u vezi s vremenom. Vreme prolazi
razliitim hodom na razliitim mestima. Vrati se na neko mesto i misli da je
vreme proletelo neverovatnom brzinom pa oekuje da se tu svata dogodilo...
promenilo. Ali ovde... Tomi... sea li se Ostendea?
Ostendea? Tamo smo ili na medeni mesec. Razume se da se seam.
I sea li se one oznake? TRAMSTILLSTAND.3 Smejali smo se kao ludi.
Delovalo nam je to prosto budalasto.
Mislim da je to bilo u Noku... ne u Ostendeu.
Ne mari... vano je da se sea. E pa, ovo je kao ta re... Tramstillstand... re
u koju su upakovana dva znaenja. Vreme ne mie... nita se ovde nije desilo.
Vreme je samo stajalo. Sve je ovde isto kao pre. Kao duhovi, samo u obrnutom
smislu.
Ne znam ja o emu ti to pria. Hoe li ceo dan da ovde stoji i pria o
vremenu i da ak i ne pozvoni na vrata?... Tetka Ada vie nije ovde. I to je, eto,
jedna stvar koja je drugaija.
Tomi se onda sam potrudi da pritisne zvono.
To je jedina stvar koja e biti drugaija. Moja stara dama e piti mleko i
priati o kaminima, gospoa ova-ili-ona gutae naprstak ili kaiicu za aj i udna
mala ena e ciei istrati iz svoje sobe i zatraiti kakao, a gospoica Pakard e
sii niza stepenice i...
Vrata se otvorie. Mlada ena u najlonskom radnom kombinezonu ree:
Gospodin i gospoa Beresford? Gospoica Pakard vas oekuje.
Mlada ena upravo se spremala da ih uvede u istu onu ekaonicu kao i prolog
puta kad gospoica Pakard sie niza stepenice da ih pozdravi. Njeno dranje, kako
je prilici i dolikovalo, nije bilo onako odreito kao obino. Bila je ozbiljna,
donekle oaloena, ali ne preterano da ne ispadne izvetaena. Bila je veta u
izraavanju tano odmerenog nivoa sauea.
Biblija tano odreuje koliko treba da traje ivotni vek, a u njenoj ustanovi
retko je ko umirao pre nego to je propisano. Uglavnom je to bilo oekivano i
deavalo se.
Ba je lepo od vas to ste doli. Sve sam uredno sloila i vi samo treba da to
pogledate. Drago mi je to ste doli tako brzo jer ve ima tri ili etiri osobe koje
ekaju da se uprazni mesto. Razumeete me i sigurna sam da neete pomisliti da
vas ja pourujem na bilo koji nain.
O, ne, razume se, sasvim vas razumemo ree Tomi.
Sve je i dalje u sobi u kojoj je boravila gospoica Feno objasni gospoica
Pakard.
Gospoica Pakard otvori vrata sobe u kojoj su poslednji put videli tetku Adu.
Odaja je imala onaj opusteli izgled koji daje krevet radi zatite od praine
pokriven belim aravom ispod kojeg se naziru oblici uredno skupljene i sloene
posteljine i jastuka.
Vrata ormana stajala su otvorena, a odea koja je u njemu stajala bila je takoe
uredno poreana na krevetu.
ta obino radite... mislim, ta ljudi obino rade s odeom i slinim stvarima?
Gospoica Pakard, kao i uvek, bee usluna i spremna da prui pravi odgovor.
Mogu da vam dam imena i adrese triju drutava kojima e biti veliko
zadovoljstvo da prime stvari te vrste. Gospoica Feno imala je veoma dobar
krzneni okovratnik i kaput dobrog kvaliteta, ali ja zaista mislim da to vama ne bi
moglo mnogo da koristi. Ali vi moda imate neko dobrotvorno drutvo kojem
biste eleli da poklonite ove stvari.
Tjupens odmahnu glavom.
Ona je imala neto nakita ree gospoica Pakard. Sklonila sam to na
sigurno mesto. Nai ete ga u desnoj fioci toaletnog stoia. Stavila sam ga tamo
pre nego to ste vi doli.
Hvala vam veoma mnogo ree Tomi zbog truda koji ste uloili.
Tjupens je zurila u sliku iznad samog kamina. Bilo je to malo ulje na platnu na
kojem je bila naslikana bledoruiasta kua pokraj kanala to je premoavao mali
most s lukom slinom grbi. Ispod mosta bee naslikan prazan amac usidren uz
obalu. U daljini su bila dva stabla topole. Bio je to veoma prijatan prizor, ali se
Tomi svejedno pitao zato Tjupens ne skida oi s nje.
Ba udno promrmlja Tjupens.
Tomi je upitno pogleda. Stvarima za koje je Tjupens mislila da su udne, kao
to je Tomi iz dugog iskustva znao, uopte nije odgovarao takav opis.
Kako to misli, Tjupens?
 udno. Sliku uopte nisam primetila kad sam prolog puta bila ovde. Ali je
najudnije to to sam kuu na slici ranije ve negde videla. Ili sam moda videla
kuu ba kao to je ova. Seam je se sasvim dobro... udno je takoe to ne mogu
da se setim kad i gde.
Pretpostavljam da si je primetila, a da uopte nisi primetila da si je primetila
ree Tomi svestan da mu je izbor rei koje je upotrebio prilino trapav i da je
odreene rei ponovio vie puta ba kao i Tjupens re udno.
Jesi li je ti, Tomi, primetio kad smo poslednji put bili ovde?
Ne, ali ja neto posebno sobu i nisam razgledao.
O, ta slika ree gospoica Pakard. Ne, mislim da niste mogli da je vidite
kad ste poslednji put bili ovde jer sam gotovo sigurna da onda nije visila na tom
mestu. U stvari, to je slika koja je pripadala jednoj od naih goi i ona ju je
poklonila vaoj tetki. Gospoica Feno je jednom ili dva puta izrazila divljenje
prema toj slici i ta druga dama joj je sliku poklonila i privolela je da je primi.
O, shvatam ree Tjupens. I zato, razume se, nisam mogla da je vidim
ranije. Ali imam oseaj da mi je kua veoma poznata. A tebi, Tomi?
Ne ree Tomi.
E pa, ostaviu vas ja sada ree gospoica Pakard ustro. Ali biu vam na
raspolaganju kad god to budete eleli.
Ona im uz osmeh ljubazno klimnu glavom pa napusti sobu i zatvori vrata za
sobom.
Stvarno mislim da mi se uopte ne sviaju zubi te ene ree Tjupens.
ta nije u redu s njima?
Ima ih previe. Ili su preveliki... Da te bolje pojedem, dete moje... kao
Crvenkapina baka.
Raspoloenje ti je danas prilino neuobiajeno, Tjupens.
I jeste. Uvek sam za gospoicu Pakard mislila da je veoma fina... ali mi se
danas, nekako, uinila prilino zlokobna. Jesi li ikad imao takav utisak o nekome?
Ne, nisam. Hajde, ponimo da radimo ono zbog ega smo doli... da
pregledamo efektivu, kako to pravnici kau, sirote stare tetka-Ade. To je taj sto
koji sam ti pominjao... sto strica Vilijama. Svia li ti se?
Sladak je. Ridensi stil, rekla bih. Lepo je to stari kad dolaze ovamo mogu sa
sobom da ponesu i neto od stvari do kojih im je posebno stalo. Stolice mi se ne
sviaju, ali mi se svia taj mali radni sto. Takav nam ba treba za ugao pored
prozora gde drimo one jezive kojetarije.
Dobro ree Tomi. Pribeleiu te dve stvari.
 A uzeemo i sliku iznad kamina. Neverovatno je koliko je privlana ta slika, a
i sigurna sam da sam kuu koja je na njoj naslikana ve negde videla. A sada hajde
da pogledamo nakit.
Tomi otvori fioku toaletnog stoia. Bili su tu par kameja, firentinska
narukvica, naunice i prsten s kamenjem raznih boja.
Videla sam neto od ovoga i ranije ree Tjupens. Imaju zajedniko ime.
Najdrai ponekad. Dijamant, smaragd, ametist, ne, ne kae se najdrai. I ne bi ni
moglo da se kae. Ne mogu da zamislim osobu koja bi tvojoj tetki Adi poklonila
prsten za koji moe da se kae najdrai. Rubin, smaragd... muka je to to ovek
nikad ne zna odakle treba da krene. Pokuau ponovo. Rubin, smaragd, opet rubin,
ne, mislim da je to garnet, potom ametist pa jo jedan ruiasti kamen, ovoga puta
bi to morao da bude rubin i mali dijamant u sredini. O, pa razume se, re je
potovanje. Lepa re, zaista. Tako staromodna i sentimentalna.
Tjupens navue prsten na prst.
Mislim da bi Debora volela da ima ovako neto ree ona kao i firentinsku
narukvicu. Prosto luduje za stvarima iz viktorijanskog doba. Uostalom, kao i
mnogi drugi ljudi. E, sad mislim da je vreme da pregledamo odeu. To je uvek
prilino sablasan posao, rekla bih. O, ovo je taj krzneni okovratnik. Mislim da je
veoma vredan. Ali ne bih ga poelela za sebe. Pitam se ima li ikoga... ko je bio
posebno fin prema tetka-Adi... ili moda neka prisna prijateljica meu ostalim
tienicama doma... goama, mislim. Ovde ih zovu posetioci ili gosti, kako sam
primetila. Mislim da bi bilo lepo da se nekoj takvoj osobi ponudi okovratnik. Ovo
je prava samurovina. Pitaemo gospoicu Pakard. Ostatak stvari moe da ide
dobrotvornim organizacijama. I tako smo sve sredili, zar ne? Zbogom, tetka-Ado.
Ovu poslednju reenicu Tjupens izgovori okrenuvi se prema krevetu i onda
dodade: Drago mi je to smo ti bili u poseti prolog puta. ao mi je to me nisi
volela, ali tebe je zabavljalo da ti se ne sviam i da bude gruba prema meni pa ti
zato to i ne zameram. Neku zabavu si morala da ima. I neemo te zaboraviti.
Misliemo na tebe kad god pogledamo sto strica Vilijama.
Onda su poli da potrae gospoicu Pakard. Tomi joj je objasnio da e po sto i
mali radni sto poslati ljude da ih preuzmu i dovezu im ih, kao i da e sam uposliti
lokalne aukcijske kue da prodaju ostali nametaj. I da e, ako gospoica Pakard
ne smatra da e joj to biti jo jedna obaveza, njoj prepustiti da pozove neku od
dobrotvornih organizacija da preuzmu odeu.
Ne znam ima li nekoga ovde ko bi voleo da uzme tetka-Adin okovratnik od
samurovine ree onda Tjupens. Veoma je lep. Neka od njenih bliih
prijateljica, moda? Ili moda neka od bolniarki koja se posebno brinula o tetki
Adi?
Veoma je lepo od vas to tako mislite, gospoo Beresford. Bojim se da
gospoica Feno nije imala bliih prijateljica meu naim posetiocima, ali
gospoica OKifi, jedna od bolniarki, veoma se trudila oko nje i bila je posebno
ljubazna i umena s njom, pa mislim da bi joj bilo i drago i ast da tako neto
dobije.
A tu je i ta slika na zidu iznad kamina ree Tjupens. Volela bih da je
imam... ali bi moda osoba kojoj je pripadala, i koja je sliku poklonila tetka-Adi,
sad volela da je dobije natrag. Mislim da bi trebalo da je pitamo...
Gospoica Pakard je prekide. O, ao mi je, gospoo Beresford, plaim se da
to ne moemo da uradimo. Sliku je gospoici Feno poklonila gospoa Lankaster,
a ona vie nije s nama.
Nije s vama? ponovi Tjupens iznenaeno. Gospoa Lankaster? Ona koju
sam videla kad sam poslednji put bila ovde... gospoa sede kose zaeljane
unazad? Pila je mleko dole u dnevnoj sobi. Otila je od vas, kaete?
Da. Bilo je to prilino iznenada. Jedna od njenih roaka, gospoa Donson,
odvela ju je pre nedelju dana. Gospoa Donson se vratila iz Afrike, gde je ivela
poslednjih etiri ili pet godina... sasvim neoekivano. Ona je sada u stanju da se
brine o gospoi Lankaster u svom domu budui da ona i njen mu kupuju kuu u
Engleskoj. Mislim ree gospoica Pakard da gospoa Lankaster u stvari i nije
elela da ode od nas. Postala je tako... veoma se odomaila ovde, da tako kaem,
sa svima se veoma dobro slagala i bila je srena. Bila je veoma uzrujana, uplakana
ak zbog toga... ali ta se tu moe? U celoj stvari nju gotovo niko nita nije pitao
jer je, razume se, gospoa Donson plaala njen boravak ovde. Ja sam predloila
da bi, budui da je ovde tako dugo i da se sasvim privikla na na ivot, moda bilo
poeljno da joj se dozvoli da ostane...
Koliko je dugo gospoa Lankaster bila s vama? upita Tjupens.
O, skoro est godina, mislim. Da, otprilike toliko. I eto, zato je, razume se,
ona smatrala da je ovo njen dom.
Da ree Tjupens. Da, to mogu da razumem.
Ona se malo namrti, dobaci nervozan pogled Tomiju i onda odluno isturi
bradu.
ao mi je to je otila. Imala sam oseaj kad sam s njom razgovarala da sam je
ranije ve negde srela... njeno lice uinilo mi se poznato. I onda sam se kasnije
prisetila da sam je srela u drutvu jedne moje stare prijateljice, gospoe
Blenkinsop. Mislila sam da u, kad ponovo budem dolazila ovamo da vidim tetka-
Adu, moi da je pitam jesam li u pravu. Ali, razume se, poto je otila sa svojom
rodbinom, sad to vie i nije tako vano.
Sasvim vas razumem, gospoo Beresford. Svakome od naih posetilaca
veoma mnogo znai ako mogu da stupe u vezu s nekim od starih prijatelja ili s
nekim ko im je poznavao nekog od rodbine. Ne mogu da se setim da je gospoa
Lankaster ikad pominjala gospou Blenkinsop, ali rekla bih da je malo verovatno
da je ona to ikad uinila.
Moete li da mi kaete neto vie o njoj, ko joj je rodbina i kako se uopte
desilo da je stigla ovamo?
O njoj u stvari ima da se kae veoma malo. Kao to sam rekla, pre otprilike
est godina dobili smo vie pisama od gospoe Donson u kojima se raspitivala o
uslovima kod nas, pa je onda i sama gospoa Donson stigla ovamo da sve
pogleda. Rekla nam je da je ula od prijateljice o Sunanom grebenu, raspitala se
malo o pojedinostima uslova... i onda otila. I, otprilike sedam ili etrnaest dana
kasnije, dobili smo pismo od jedne londonske advokatske kancelarije koja se
raspitivala o jo nekim pojedinostima o nama pa su nas onda konano izvestili da
bi voleli da primimo gospou Lankaster i da e je gospoa Donson, ako imamo
praznih mesta, dovesti za nedelju dana. Kako je ispalo, imali smo slobodno mesto
i gospoa Donson je dovela gospou Lankaster ovamo i gospoa Lankaster je
delovala kao da joj se ovde svia i kao da joj se dopada soba koju smo joj
dodelili. Gospoa Donson je rekla da bi gospoa Lankaster elela da donese
neto svojih stvari. Odmah sam se sloila jer ljudi to obino rade i zbog toga su
mnogo sreniji. I tako se sve sredilo veoma uspeno. Gospoa Donson je
objasnila da je gospoa Lankaster roaka njenog mua, ne ba naroito bliska, ali
da se brinu zbog nje zbog toga to njih dvoje putuju u Afriku... u Nigeriju,
mislim, gde je njen mu dobio slubu pa e verovatno tamo provesti vie godina
pre nego to se vrate u Englesku i, kako drugi smetaj nisu imali da ponude
gospoi Lankaster, eleli su da se uvere da e biti primljena negde gde e biti
srena. Bili su sasvim sigurni, prema onome to su o nama saznali, da smo za tako
neto mi pravo mesto. I sve se to zavrilo, eto, veoma sreno i gospoa Lankaster
se ovde lepo uklopila.
Shvatam.
Svi su ovde veoma voleli gospou Lankaster. Bila je pomalo... pa, znate ta
mislim... smetena u glavi. Mislim, zaboravljala je stvari, brkala stvari i nije
ponekad mogla da se seti imena i adresa.
 Da li je dobijala mnogo pisama? upita Tjupens. Mislim na pisma iz
inostranstva i tome slino?
Pa mislim da joj je gospoa Donson... ili gospodin Donson... pisala jednom
ili dva puta iz Afrike, ali samo prve godine i posle vie nije. Ljudi, znate, bojim se,
zaboravljaju. Posebno kad otputuju u stranu zemlju i ponu da ive drugaijim
ivotom, a u svakom sluaju, mislim da i pre toga nisu bili neto naroito bliski.
Mislim da je ta njihova porodina veza bila prilino daleka, te, prema tome, isto
takva obaveza, i da je im je u sutini samo u tom smislu to neto znailo. Svi
finansijski poslovi obavljani su preko advokata, gospodina Eklsa, koji ima veoma
dobru, uglednu firmu. U stvari, imali smo jedan ili dva posla s njima i ranije tako
da smo znali ko su oni, a i oni su poznavali nas. Ali ja mislim da je veina
prijatelja i roaka gospoe Lankaster pomrla tako da i nije imala od koga da
dobija pisma i mislim da joj je retko ko dolazio u posetu. Koliko se seam, jedan
ovek veoma lepog izgleda doao je da je obie oko godinu dana kasnije. Mislim
da je lino uopte nije dobro poznavao, ve da je bio prijatelj Donsonovih i sm
iz kolonijalne slube u inostranstvu. Mislim da je doao samo da se uveri da je
gospoi dobro i da je srena.
I posle toga ree Tjupens svi su zaboravili na nju.
Bojim se da je tako ree gospoica Pakard. Tuno je to, zar ne? Ali to je
uobiajena pre nego neuobiajena stvar ovde. Na sreu, veina naih gostiju ovde
nae svoje prijatelje. Sprijatelje se s nekim ko ima slian ukus ili odreene
zajednike uspomene, pa se sve tako lepo zavri. Mislim da veina njih zaboravi
sve iz prethodnog ivota.
Neki od njih su, pretpostavljam ree Tomi malo... Bilo je oigledno da ne
moe da nae pravu re jer mu ruka krenu prema elu, ali je povue. Malo...
Mada ne mislim...
O, savreno dobro shvatam ta mislite ree gospoica Pakard. Mi ne
primamo mentalne bolesnike, znate, ali prihvatamo ono to bi moglo da se nazove
graninim sluajevima. Mislim na ljude koji su prilino senilni... ne mogu kako
treba sami da se brinu za sebe, ili na one koji imaju odreene uobrazilje i slino.
Ponekad zamiljaju da su istorijske linosti. I to na sasvim bezopasan nain. Imali
smo ovde dve Marije Antoanete, od kojih je jedna stalno pominjala neto to je
zvala Petit Trianon i pila mnogo mleka, koje je izgleda poistoveivala s tim
mestom. I imali smo jednu dobru duu koja je za sebe mislila da je madam Kiri i
da je otkrila radijum. Imala je obiaj da s velikim zanimanjem ita dnevne novine,
posebno vesti o atomskoj bombi i naunim otkriima. I onda bi uvek objanjavala
kako su ona i njen mu prvi otpoeli istraivanja u tom pravcu. Bezopasna su to
zavaravanja koja vam pomau da ostanete vedri kad ostarite. To nije stalna pojava,
znate. Niste svaki dan Marija Antoaneta ili madam Kiri. Javlja se obino jednom u
etrnaest dana. Onda pretpostavljam da osobi dosadi pretvaranje. A, razume se,
stari najvie pate od zaborava. Ne mogu sasvim tano da se sete ko su. Ili stalno
ponavljaju da su neto veoma vano zaboravili te da bi sve bilo kako treba samo
kad bi toga mogli da se sete. Eto, takve pojave.
Vidim ree Tjupens.
Oklevala je malo, a onda ree: Gospoa Lankaster... da li je ona uvek govorila
o tom kaminu u dnevnoj sobi kojeg se seala, ili o bilo kom drugom ognjitu?
Gospoica Pakard je pogleda s nerazumevanjem. Kamin? Ne razumem o
emu govorite.
Bilo je to neto to mi je ona rekla, a ja nisam razumela... Moda je imala
neko neprijatno iskustvo s kaminom, ili je proitala neku priu koja ju je
preplaila.
Mogue.
Tjupens ree: Ipak sam i dalje zabrinuta zbog slike koju je ona dala tetka-Adi.
Ja zaista mislim da ne bi trebalo da vas to brine, gospoo Beresford. Mislim
da je ona do sada zaboravila sve o tome. Mislim da joj do slike i inae nije bilo
mnogo stalo. Bilo joj je prosto drago to se slici divila gospoica Feno i
priinilo joj je zadovoljstvo da joj sliku pokloni, a sigurna sam da bi joj bilo milo
da sliku dobijete vi jer joj se takoe divite. To je veoma lepa slika i sama sam tog
miljenja. Mada o slikama ne znam ba mnogo.
Rei u vam ta u da uradim. Napisau pismo gospoi Donson ako mi vi
date adresu i samo u da pitam da li se slae da je zadrim.
Jedino sam dobila adresu hotela u Londonu u kojem su odseli... Klivlend
mislim da se zvao. Da, hotel Klivlend, Ulica Dord, zapadni London. Odvela je
gospou Lankaster tamo na etiri-pet dana, a posle je trebalo, koliko je meni
poznato, da odu da borave kod nekih roaka u kotskoj. Pretpostavljam da se u
Klivlendu ostavili svoju novu adresu.
Pa, hvala vam... A sad da vidimo ta emo s tetka-Adinim krznenim
okovratnikom.
Otii u da vam dovedem gospoicu OKifi.
I gospoica Pakard izae iz sobe.
Ti i tvoja gospoa Blenkinsops ree Tomi.
Tjupens je izgledala krotko.
 Jedna od mojih najboljih kreacija ree ona. Milo mi je to sam bila u
stanju da je iskoristim... Samo sam pokuavala da se setim imena i iznenada mi se
u svesti javila gospoa Blenkinsop. I ba je bilo zabavno, zar ne?
Bilo je to odavno... Nema vie pijuna u ratno doba i kontrapijunae za nas.
I to je prava teta. Bilo je zabavno... ivot u onoj kui za goste... izmiljanje
novih linosti za sebe... zaista sam poela da verujem da sam gospoa Blenkinsop.
Imala si sree to si se tako lako izvukla s tim ree Tomi. Smatram, kao
to sam ti svojevremeno rekao, da si preterala s tim.
Nisam. Savreno sam se uivela u taj lik. Fina ena, prilino luckasta, i
previe vezana za trojicu sinova.
Tano sam na to i mislio ree Tomi. Jedan sin bio bi i vie nego dovoljan.
Tri sina su preveliko optereenje za jednu osobu.
Za mene su oni postali sasvim stvarni ree Tjupens. Daglas, Endru i...
Boe mili, sad sam zaboravila ime treega. Znam tano kako su izgledali, znam im
i narav, karaktere i gde su bili na poloajima i znam da sam veoma neobazrivo
priala o pismima koja sam od njih dobijala.
E pa, s tim je svreno ree Tomi. Nema nita to bi trebalo da se istrauje
na ovom mestu... pa zato zaboravi sve o gospoi Blenkinsop. Kad budem umro i
kad budem pokopan i poto me pristojno oali i preseli se u dom za stare,
oekujem da e onda misliti da si gospoa Blenkinsop svaki drugi dan.
Bilo bi mi dosadno da igram samo jednu ulogu sve vreme ree Tjupens.
A zato misli da stare osobe ele da budu Marija Antoaneta i madam Kiri i
druge linosti? upita Tomi.
Pretpostavljam da je to zato to im je strano dosadno. oveku stvarno posle
izvesnog vremena sve dojadi. Sigurna sam da je tako ako te izdaju noge pa ne
moe da etka unaokolo ili ti se prsti ukoe tako da ne moe da plete.
Oajniki eli da radi neto to e da te zabavi i zato se opredeljuje za neku
javnu linost da vidi kakav je oseaj kad si neko takav. To savreno dobro mogu
da razumem.
Siguran sam da moe ree Tomi. Bog nek je u pomoi domu za stare u
koji ti bude otila. Bie Kleopatra sve vreme, rekao bih.
Neu da budem slavna linost ree Tjupens. Biu neko kao to je
kuhinjska pomonica u zamku Ane od Kleva u kojem ima mnogo ogovaranja,
kako sam naula.
Vrata se otvorie i gospoica Pakard se pojavi u drutvu visoke, mlade ene
pegavog lica koja je na sebi imala uniformu bolniarke i ubu rie kose na glavi.
 Ovo je gospoica OKifi... Gospodin i gospoa Beresford. Oni ele neto da
vam kau, sestro. Izvinite me, molim vas. Jedan od pacijenata trai da me vidi.
Tjupens dostojanstveno urui tetka-Adin krzneni okovratnik i bolniarka OKifi
bila je ganuta.
Oh! Divan je. Previe je, meutim, dobar za mene. Rekla bih da bi vama vie
pristajao...
Ne, greite. Preveliki je. Isuvie sam sitna. Savren je za devojku vae visine.
Tetka-Ada je bila visoka.
A, ona je bila velika stara dama... mora da je bila veoma zgodna kad je bila
mlada.
Pretpostavljam da jeste ree Tomi sumnjiavo. No, sad, ovako stara, mora
da je bila nesnosna to se tie panje koju je iziskivala.
O, tano je, istina. Ali bila je velianstvenog duha. Nita nije moglo da je
obori. A i nije bila glupa. Iznenadili biste se kad biste znali kako je uspevala da sve
dozna. Bila je otroumna kao retko ko.
Ipak, imala je neugodnu narav.
Da, i to je tano. Ali vama ovde uglavnom smeta to ljudi veito
kukumave... samo se ale i jadikuju. Gospoica Feno nikad nije dosaivala.
Divne je prie priala o velikim starim danima... Jahala je jednom na konju uza
stepenice velike seoske vile kad je bila devojka... bar je tako priala... Da li bi to
mogla da bude istina?
Pa, kad je ona u pitanju, ne bih mogao da to osporim ree Tomi.
Ovde nikad ne znate u ta moete da verujete. Prosto je neverovatno. Kakve
sve samo prie ti stari ljudi mogu da vam ispriaju. Prepoznali su kriminalca, kau
nam... smesta moramo da obavestimo policiju... ako ne, svi smo u opasnosti.
Neko je bio otrovan prolog puta kad smo bili ovde, seam se ree Tjupens.
Ah! Bila je to samo gospoa Loket. Njoj se to dogaa svaki dan. Ali ona ne
trai da doe policija, ve doktor... tako je luda za lekarima.
I neko je... sitna jedna ena... traio kakao...
To je bila gospoa Mudi. Sirota stara dua, otila je.
Mislite otila odavde... nekuda dalje?
Ne... tromboza joj je dola glave... veoma iznenada. Ona je bila jedna od
osoba veoma privrenih vaoj tetki... mada gospoica Feno nije uvek imala
vremena za nju... i osoba koja je bez prestanka brbljala...
Gospoa Lankaster je takoe otila, ujem.
Da, rodbina je dola po nju. Ona nije elela da ide, sirotica.
 A ta mislite o prii koju mi je ispriala... o kaminu u dnevnoj sobi?
Ah! Imala je ona mnogo pria, ta dama... o stvarima koje su joj se desile... i o
tajnama koje su joj poznate...
Bilo je to neto o detetu... otetom detetu ili ubijenom detetu...
udno je, strano je, kakve su sve prie u stanju da izmisle. Televizija im
najee daje te ideje...
Nije li vam tegobno da radite sa svim tim starim ljudima ovde? Mora da je
veoma zamorno.
O, ne... volim stare ljude... I zato sama se i opredelila za gerijatriju...
Jeste li odavno ovde?
Godinu i po dana... ree ona pa malo zasta. ... Ali odlazim sledeeg
meseca.
Oh! Zato?
Po prvi put u dranju bolniarke OKifi pojavi se mala uzdranost.
Pa, vidite, gospoo Beresford, potrebno je malo promene...
Ali ete, valjda, da nastavite da radite istu vrstu posla?
O, da... ree ona i uze krzneni okovratnik. Jo jednom, mnogo vam hvala
na ovome... i drago mi je to u imati neto to e me podseati na gospoicu
Feno... bila je velika stara dama... Danas vie nema takvih kao to je ona.
 5. Nestanak stare dame

T etka-Adine stvari prispee posle izvesnog vremena. Sto bee smeten na

mesto i obasue ga divljenjem. Mali radni sto smenio je kojetarije... koje su
premetene u jedan mrani ugao u hodniku. A sliku bledoruiaste kue pored
mosta na kanalu Tjupens okai na zid iznad kamina u spavaoj sobi, gde je mogla
da je gleda svakog jutra dok pije prvi jutarnji aj.
Poto ju je savest jo uvek pomalo grizla, Tjupens je napisala pismo u kojem je
objasnila kako je slika dospela u njeno vlasnitvo, ali da, ako gospoa Lankaster
eli da joj bude vraena, treba samo da joj to javi. Pismo je naslovila na gospou
Lankaster, panjom gospoe Donson, hotel Klivlend, zapadni London.
Na ovo ne dobi odgovor, ali joj je nedelju dana kasnije pismo vraeno, a na
njemu bee nakrabano: Nepoznata na ovoj adresi.
Ba nezgodno ree Tjupens.
Moda su se zadrali samo no ili dve ree Tomi.
Misli li da su ostavili adresu gde ljudi mogu da ih nau...
Da li si na koverat stavila: Molim vas da pismo prosledite na sledeu
adresu?
Da, jesam. Znam, pozvau ih da pitam... Gosti su duni da ostave adresu u
hotelskom registru...
Ja bih se manuo svega toga da sam na tvom mestu ree Tomi. to pravi
guvu? Rekao bih da je stara maca zaboravila sve o toj slici.
Mogla bih bar da pokuam.
Tjupens sede pored telefona i u tili as uspostavi vezu s hotelom Klivlend.
Nekoliko minuta kasnije pridrui se Tomiju u njegovoj radnoj sobi.
Sve je ovo veoma udno, Tomi... oni ak i nisu bili tamo. Nema gospoe
Donson... nema gospoe Lankaster... nema soba rezervisanih za njih dve... niti
bilo kakvog traga da je bilo koja od njih ranije boravila tamo.
Moe biti da je gospoica Pakard pogreno ula ime hotela. Zapisala ga u
urbi... pa to onda moda izgubila... ili pogreno zapamtila. Takve stvari se, zna,
esto dogaaju.
Ne bih rekla da se to dogaa u Sunanom grebenu. Gospoica Pakard je uvek
savreno uspena.
Moda se nisu najavili pa je hotel bio pun kad su stigli, tako da su morali da
potrae neko drugo mesto. Zna kakav je smetaj u Londonu... Mora li da
nastavi da eprka po tome?
Tjupens se povue iz odaje.
Odmah zatim se opet vrati.
Znam ta u da uradim. Pozvau gospoicu Pakard i zatraiu adresu
advokata...
Kojih advokata?
Zar se ne sea da je rekla neto o advokatskoj firmi koja je vodila sve
poslove jer su Donsonovi bili u inostranstvu?
Tomi, koji je pisao govor to je trebalo da odri na predstojeoj konferenciji, i
koji je upola glasa mrmljao ispravna politika, ako se takva potreba bude
ukazala... ree: Kako se pie potreba, Tjupens?
Jesi li ti uo ta sam ti rekla?
Da, veoma ti je dobra ta ideja... izvrsna... sjajna... uradi ba tako...
Tjupens izae iz sobe... promoli glavu kroz vrata i ree:
N-e-o-p-h-o-d-n-o-s-t.
Ne moe biti... pogreno si ula re.
O emu to pie?
Piem govor koji u itati na sledeem zasedanju IUAS-a i elim da me
ostavi na miru da to zavrim.
Izvini.
Tjupens ode. Tomi nastavi da ispisuje reenice i da ih brie. Lice mu se upravo
razvedrilo jer mu je pisanje krenulo bre i lake... kad se vrata na odaji opet
otvorie.
Evo, nala sam ree Tjupens. Partingdejl, Haris, Lokerid i Partingdejl,
Linkoln Teras, WC 2. Telefon: Holborn 051386. Operativni lan firme je
gospodin Ekls. I ona stavi komad papira pored Tomijevog lakta. Sad ti preuzmi
dalje.
Ne! ree Tomi odluno.
Da! Ona je tvoja tetka Ada.
Kako je sad tetka Ada upala u sve ovo? Gospoa Lankaster nije moja tetka.
Ali u pitanju su advokati ree Tjupens. Advokati su uvek muki deo
posla. Advokati uvek misle da su ene glupae i ne obraaju panju na njih...
to je veoma razumno stanovite ree Tomi.
Oh! Tomi... pomozi malo. Ti idi i telefoniraj, a ja u da naem renik i da ti
tano kaem kako se pie potreba.
 Tomi je popreko pogleda, ali ode.
Kad se konano vratio, glas mu je bio veoma odluan kad progovori: Ovo je
sada zavreno, Tjupens.
Jesi li dobio gospodina Eklsa?
Strogo govorei, dobio sam gospodina Vilsa, koji je, nema sumnje, potrko
firme Partingford, Loksdo i Harison. Ali je bio je savreno obaveten i ljigav.
Sva pisma i komunikacija idu preko Banke junih okruga, filijale Hamersmit,
koja e proslediti dalje sve to treba. I tu, Tjupens, dozvoli mi da ti kaem, trag
staje. Banke prosleuju potu... ali ne odaju adrese ni tebi ni bilo kome drugom
ko za njih pita. Banke imaju svoje zakone i propise i dre ih se... Njihova usta su
zapeaena kao manje ili vie svim naim nadmenim premijerima.
U redu, poslau pismo banci da ga prosledi dalje.
Uini to... i, za ime boga, molim te da me ostavi na miru... ili govor nikad
neu zavriti.
Hvala ti, mili ree Tjupens. Ne znam ta bih bez tebe.
I ona mu poljubi teme.
To je najbolji melem ree Tomi.

II

Desilo se da je tek sledeeg etvrtka uvee Tomi iznenada upitao: Uzgred, dobi
li ti uopte odgovor na pismo koje si poslala banci da ga prosledi dalje gospoi
Donson...?
Lepo je od tebe to si pitao za to ree Tjupens zajedljivo. Ne nisam.
I onda zamiljeno dodade: A mislim i da neu.
Zato ne?
To te stvarno i ne zanima ree Tjupens hladno.
Ma, ekaj malo, Tjupens... znam da sam bio prilino zauzet... Za sve je kriv
ovaj IUAS... Srea da je to samo jednom godinje.
Poinje u ponedeljak, je li tako? Traje pet dana...
etiri dana.
I svi odete u veoma tajnu, vrhunski tajnu kuu negde na selu, drite govore,
itate izvetaje dokumenta i pripremate mlade ljude za najtajanstvenije zadatke u
Evropi i izvan nje. Zaboravila sam i ta IUAS tano znai. Danas je sve pod
nekakvim skraenicama...
Meunarodna unija asocijacija sigurnosti.
 Puna usta rogobatnosti! Ba je smeno. I sigurna sam da je celo mesto
ozvueno i da svako zna u svakom trenutku najtajnije razgovore svih drugih.
Najverovatnije ree Tomi uz smeak.
I pretpostavljam da uiva u tome?
Pa da, na neki nain. ovek tako vidi mnoge prijatelje.
Svi danas pravi starci, smem da kaem. Da li od toga svega uopte ima neke
koristi?
Za ime sveta, kakvo pitanje! Sme li iko sebi uopte da dozvoli da poveruje da
na tako neto moe da se odgovori prostim da ili ne...
I da li iko od tih ljudi neto vredi?
Na to slobodno smem da odgovorim sa da. Neki od njih su zaista veoma
dobri.
Hoe li stari Do da bude tamo?
Da, bie tamo.
Kako je on danas?
Krajnje gluv, poluslep, obogaljen reumatizmom... i veoma bi se iznenadila
kad bi otkrila da mu je neto promaklo.
Shvatam ree Tjupens pa se malo zamisli. Volela bih da sam i ja u svemu
tome.
Tomiju kao da bi malo nezgodno.
Pretpostavljam da e nai neto da se zabavi dok ja budem odsutan.
I mogla bih ree Tjupens i dalje zamiljeno.
Suprug je pogleda uz neodreenu strepnju koju je Tjupens uvek bila u stanju da
probudi u njemu.
Tjupens... ta to smera?
Nita, jo... Za sada samo razmiljam.
O emu razmilja?
O Sunanom grebenu. I o finoj staroj dami koja pije mleko i nekako uzgred
pominje mrtvu decu i ognjita. To mi je pobudilo znatielju. Mislila sam da
pokuam da doznam neto vie kad sledei put budemo otili tamo da vidimo
tetka-Adu... Ali nije bilo sledeeg puta jer je tetka Ada umrla... I kad smo sledeeg
puta stigli u Sunani greben... gospoa Lankaster je... nestala!
Hoe valjda da kae da ju je odvela rodbina? To nije nestajanje... to je neto
sasvim prirodno.
To je nestajanje... nema adrese po kojoj moe da joj se ue u trag... nema
odgovora na pisma... to je planirani nestanak. Sve vie i vie sam sigurna u to.
 Ali...
Tjupens mu ne dade da zavri.
Sluaj, Tomi... pretpostavimo da se nekad i negde desio neki zloin... Sve je
izgledalo sigurno i prikriveno... Ali pretpostavimo, opet, da je neko od porodice
neto video, ili znao neto... neko stariji i priljiv... neko ko brblja s ljudima...
neko za koga iznenada shvati da bi mogao da bude opasnost za tebe... ta bi
uradio u vezi s tim?
Arsenik u supi? predloi Tomi veselo. Udarac u glavu... Guranje niza
stepenice...?
To je prilino upadljivo... Iznenadne smrti privlae panju. Traio bi nekakav
jednostavniji nain... i naao bi ga. Fini i ugledni dom za starija lica. Otiao bi
tamo lino, predstavio se kao gospoa Donson ili gospoa Robinson... ili bi
naao neko tree lice koje nita ne sumnja da te zastupa i vodi ceo postupak...
Sredio bi finansijske obaveze preko firme pouzdanih advokata. Ve si nagovestio,
moda, da tvoja starija roaka ponekad neto uobraava i voli da izmilja stvari...
kao to to ini veina dama u godinama... Tako niko nee smatrati da je udno...
ako ona pone da kvoca o zatrovanom mleku, ili mrtvoj deci i ognjitima, ili o
jezivom kidnapovanju; niko to uistinu ne bi ozbiljno shvatio. Svi bi mislili da
stara Ta i Ta opet ima napade mate... niko uopte ne bi obratio panju.
Osim gospoe Tomasa Beresforda ree Tomi.
U redu, tako je ree Tjupens. Ja jesam obratila panju.
Ali zato?
Ne znam tano ree Tjupens polako. Ovo je kao u bajkama. Po trncima u
mojim prstima... zlo nekakvo ovamo se sprema... Iznenada sam se uplaila. Uvek
sam smatrala da je Sunani greben sasvim obino vedro mesto... i iznenada sam
poela da se pitam... To je jedini nain na koji to umem da objasnim. elela sam da
doznam vie. I sad je sirota stara gospoa Lankaster nestala. Neko ju je odveo
nekuda.
Ali zato bi?
Jedino mogu da pomislim da je postala gora... gora s njihovog stanovita... da
je poela vie da se prisea, da je ljudima poela vie da pria, ili je moda poznala
nekoga... ili je neko prepoznao nju... ili joj je neko rekao neto to joj je dalo nove
ideje o neemu to se ranije dogodilo. U svakom sluaju, iz ovog ili onog razloga,
ona je postala opasna za nekoga.
Ma sluaj samu sebe, Tjupens... cela ova stvar je o nekome ili neemu. Sve je
samo tvoja puka izmiljotina. Nee valjda da se petlja u stvari koje ti nisu
posao...
Pa kad ti smatra da je sve izmiljotina, onda se neu ni petljati ree
Tjupens. I zato ne treba da brine.
Ostavi Sunani greben na miru.
Ne nameravam da idem natrag u Sunani greben. Mislim da su mi tamo rekli
sve to su znali. Mislim da je ta stara dama bila sasvim sigurna dok je bila tamo.
Hou da doznam gde je sada... elim na vreme da stignem do nje gde god se
nalazila... pre nego to joj se neto desi.
ta, za ime sveta, misli da moe da joj se desi?
Ne volim da mislim. Ali sam na tragu... biu Prudens Beresford, privatni
detektiv. Da li se sea kad smo bili sjajni privatni detektivi Blant?
To sam bio ja ree Tomi. Ti si bila gospoica Robinson, moja sekretarica.
Ne uvek. U svakom sluaju, eto ime u se baviti dok se ti bude zabavljao
meunarodnom pijunaom u Pst pst vili. Zaposliu se sluajem Spasite gospou
Lankaster.
Verovatno e otkriti da je u savreno dobrom stanju.
Nadam se da hou. U tom sluaju niko ne bi bio zadovoljniji od mene.
Kako namerava to da izvede?
Kao to sam ti rekla, prvo moram da razmislim. Moda da objavim neku vrstu
oglasa. Ne, bila bi to greka.
Pa, budi paljiva ree Tomi, prilino nezgrapno.
Tjupens ga ne udostoji odgovora.

III

U ponedeljak ujutro, Albert, domai posluitelj Beresfordovih ve dugi niz

godina, sve otkako su ga uvukli u antikriminalne aktivnosti jo dok bee momak
rie kose zaposlen kao hotelski pratilac liftova, spusti posluavnik s ranim
jutarnjim ajem na stoi izmeu dva kreveta, razmae zavese, objavi da je dan lep
i odvue svoju sad zamanu grau iz sobe.
Tjupens zevnu, sede, protrlja oi, nasu sebi aj u olju, ubaci kriku limuna, i
primeti da je dan lep, ali da se nikad ne zna kakav jo moe da ispadne.
Toni se okrenu i zastenja.
Budi se ree Tjupens. Seti se da danas treba da stigne na sve strane.
O, Gospode ree Tomi. I treba.
On, takoe, sede i nasu sebi aj. Onda s divljenjem pogleda sliku iznad kamina.
 Moram da ti kaem, Tjupens, da tvoja slika izgleda lepo.
To je zbog naina na koji nam sunevi zraci ulaze kroz prozor i obasjavaju je
sa strane.
Deluje umirujue.
Kad bih samo mogla da se setim gde sam je ranije videla.
Ne vidim zato bi to bilo vano. Setie se ve pre ili kasnije.
Ne moe to tako. elim sada da se setim.
Ali zato?
Zar ne vidi? To je jedini trag koji imam. Bila je to slika gospoe Lankaster...
Ali te dve stvari u svakom sluaju ne idu zajedno ree Tomi. Mislim,
istina je da je slika jednom pripadala gospoi Lankaster. Ali to je moda samo
slika koju je ona kupila na nekoj izlobi ili je to uinio neko iz njene porodice. To
ak moe da bude i slika koju je ona dobila na poklon. Ponela ju je sa sobom u
Sunani greben jer je mislila da izgleda lepo. Nema razloga da slika ima bilo
kakve veze s njom lino. Da ima, nikad je ne bi poklonila tetka-Adi.
To je jedini trag koji imam ree Tjupens.
To je lepa mirna kua ree Tomi.
Svejedno, ja mislim da je to pusta kua.
Kako to misli, pusta?
Mislim ree Tjupens da u njoj niko ne ivi. Mislim da iz te kue nikad
niko nee da izai. Niko nee prei preko tog mosta, niko nee odvezati taj amac,
niti odveslati u njemu.
Za ime boga, Tjupens ree Tomi i zapanjeno je pogleda. ta je s tobom?
Pomislila sam to isto kad sam je prvi put videla ree Tjupens. Pomislila
sam: Bila bi to divna kua da se u njoj ivi. A onda sam pomislila: Ali u njoj
niko ne ivi, sigurna sam u to. I to treba da ti dokae da sam je ranije ve negde
videla. ekaj malo. ekaj malo... Priseam se. Priseam se.
Tomi je samo zurio u nju.
Kroz prozor ree Tjupens skoro bez daha. Kroz prozor automobila? Ne,
ne, to bi bio pogrean ugao. U tranju pored kanala... i mali most s lukom kao
grba i ruiasti zidovi kue, dva stabla topole, vie od dva. Mnogo vie topola. O,
boe, boe, kad bih mogla...
Ma mani se toga, Tjupens.
Setiu se ja.
Blagi boe ree Tomi kad pogleda na sat. Zakasniu. Ti i tvoja dj vu
slika.
 I on skoi iz kreveta i pouri u kupatilo. Tjupens se zavali natrag na jastuke i
zatvori oi pokuavajui da silom prizove seanje koje joj je stalno za dlaku
izmicalo.
Tomi je sipao drugu olju kafe u dnevnoj sobi kad se Tjupens pojavi
pobedonosno ozarenog lica.
Setila sam se... znam gde sam videla tu kuu. Bilo je to kroz prozor u vozu.
Gde? Kada?
Ne znam. Morau da razmislim. Seam se da sam sebi rekla: Jednog dana u
otii da pogledam tu kuu izbliza... i pokuala sam da vidim naziv sledee
stanice. Ali zna i sam kakve su stanice danas. Poruili su skoro sve stanice... pa je
ta sledea na koju smo naili bila sva oronula, trava je rasla na peronima i nije bilo
table s imenom niti bilo kakvog natpisa.
Gde je, do avola, moja aktovka? Alberte!
Nasta mahnito traganje.
Tomi onda stie da se sav zadihan pozdravi.
Tjupens je sedela zamiljeno zagledana u preno jaje u tanjiru na stolu.
Zbogom ree Tomi. I, za ime boga, Tjupens, ne idi da gura nos u neto
to nije tvoj posao.
Mislim ree Tjupens, zamiljeno da je ono to u odista da uradim to da
odem na nekoliko putovanja vozom.
Tomiju kao da malo laknu.
Da ree on hrabrei je. Ba tako uradi. Kupi sebi sezonsku kartu. Ima neka
ema po kojoj moe da putuje svuda po britanskim ostrvima za veoma razumnu
sumu novaca. To bi trebalo savreno da ti odgovara, Tjupens. Putuj svim
vozovima koji ti padnu na pamet i po svim krajevima koji ti se uine znaajnim.
To bi trebalo da te uini srenom sve dok se ne vratim kui.
Pozdravi mi Doa.
Hou ree on, ali je zabrinuto odmeravao enu. Voleo bih da moe da
poe sa mnom. Nemoj... nemoj da uini neto glupo, molim te.
Razume se da neu ree Tjupens.
 6. Tjupens na tragu

O , boe uzdahnu Tjupens. O, boe.

Neraspoloeno je gledala oko sebe. Nikad se, govorila je u sebi, jadnije
nije oseala. Prirodno, znala je da e joj Tomi nedostajati, ali nije mogla da
pretpostavi da e joj nedostajati ovako mnogo.
Tokom dugih godina njihovog branog ivota jedva da su ikad dugo bili
razdvojeni. Jo pre venanja proglasili su se za par mladih avanturista. Pregurali
su razne tekoe i opasnosti zajedno, venali se, dobili dvoje dece i taman kad im
se uinilo da im je svet dosadan i osrednji, naiao je rat i na, kako je izgledalo,
skoro udesan nain opet su bili uvueni u ogranak Britanske obavetajne slube.
Kao pomalo neuobiajen par, regrutovao ih je povuen neugledan ovek koji se
predstavljao kao gospodin Karter, ali ijoj su rei svi morali da se povinuju.
Zatim su usledile nove avanture i opet su u njima bili zajedno. Ovo, u stvari,
gospodin Karter nije imao u planu. Tomi bee regrutovan sm. Ali je Tjupens,
pokazujui svu svoju prirodnu darovitost, uspela da oslune ceo razgovor tako da
je, kad je Tomi stigao u odmaralite na morskoj obali u ulozi izvesnog gospodina
Midouza, prvo naleteo na sredovenu damu zabavljenu pletenjem koja ga je
pogledala nevinim oima te je bio prisiljen da je oslovi s gospoa Blenkinsop. Od
tada su radili kao par.
Uprkos tome, pomisli Tjupens, sad nema nita od prislukivanja. Ni
prislukivanje ni genijalnost, niti bilo ta drugo sad nije moglo da je odvede do
mesta na kojem se krila Pst pst vila ili da je uvede u zamreni IUAS. Klub starih
momaka i nita vie, pomisli ona ozlojeeno. Bez Tomija stan je bio prazan, a
svet samotan. I ta, do avola, pomisli Tjupens, da inim sa sobom?
Pitanje bee isto retorike prirode jer Tjupens ve bee preduzela prve korake
poduhvata koji je nameravala da preduzme. Ovoga puta nije bio u pitanju
obavetajni rad, ili kontrapijunaa bilo koje vrste. Nita zvanine prirode.
Prudens Beresford, privatni istraitelj, eto ta sam ja ree Tjupens sama
sebi.
Poto je obed brzo uklonjen, Tjupens je onda po stolu prostrla eleznike
redove vonje, turistike vodie, mape i nekoliko starih dnevnika koje je uspela
nekako da nae.
Jednom prilikom, ima tome tri godine (bila je sigurna da nije proteklo vie
vremena), bila je na nekom putovanju vozom i, gledajui kroz prozor, primetila je
tu kuu. Ali na kojem je putovanju to bilo?
Kao i veina sveta u dananje vreme, Beresfordovi su uglavnom putovali
automobilom. Vozom su putovali veoma retko.
kotska, razume se, kad su otili da obiu kerku Deboru, koja je tamo bila
udata... ali taj put behu prevalili nou.
Penzans... letnji odmori... ali predeo oko te pruge Tjupens je znala napamet.
Ne, to je bilo neko sasvim iznenadno putovanje.
Uz puno priljenosti i strpljenja, Tjupens sastavi detaljan spisak svih moguih
putovanja koja bi mogla da odgovaraju onome za im je tragala. Jedna ili dve trke,
poseta Nortamberlandu, dva mogua mesta u Velsu. Krtenje, dva venanja,
prodaja kojoj su prisustvovali, isporuka tenaca koje je svojevremeno odnela
umesto prijatelja koji ih je odgajio i koji je iznenada oboleo od gripa. Sastanak je
bio u nekoj nezanimljivoj seoskoj stanici kojoj je zaboravila ime.
Tjupens uzdahnu. Izgledalo je da e morati da prihvati Tomijevo reenje... da
kupi sezonsku kartu i zaista proputuje svim tim eleznikim prugama u pravcima
koji najvie obeavaju.
U malu belenicu upisa sve pramike seanja... neodreene obrise... za sluaj da
mogu da budu od pomoi.
eir, na primer... Da, eir koji bee bacila na mreu za stvari iznad sedita.
Nosila je eir... znai... venanje ili krtenje... svakako ne tenci. I... jo jedan
pramiak... skidala je cipele... zato to su je bolele noge. Da... tano je tako bilo...
ba je gledala kuu... i izuvala cipele jer su je bolele noge.
To je, dakle, svakako bio neki drutveni dogaaj na koji je ila ili s kojeg se
vraala... Vraala se, razume se... jer su je noge bolele zbog toga to je dugo
stajala u novim cipelama. I koja je vrsta eira to bila? Jer, to bi joj pomoglo...
cvetni eir... letnje venanje... ili barunasti zimski?
Tjupens bee zaokupljena prepisivanjem eleznikih redova vonje kad Albert
ue i upita je ta eli da joj spremi za veeru... i ta eli da narui kod kasapina i
bakalina.
Mislim da u biti odsutna narednih nekoliko dana ree Tjupens. Pa ne
mora nita da naruuje. Idem da malo putujem vozom.
Da li da vam spremim sendvie za put?
Mogao bi. Stavi neku unku ili tako neto.
Da li bi vam odgovarala jaja i sir? Ili moda da otvorim konzervu patete koja
je ve dugo u ostavi... vreme je da se utroi.
 Bila je to pomalo jeziva preporuka, ali Tjupens ree:
U redu. To e biti dovoljno.
elite li da vam dostavljam potu koju dobijate?
Jo ne znam ni kuda idem ree Tjupens.
Vidim ree Albert.
Ugodna stvar u vezi s Albertom bilo je to to je on uvek sve prihvatao. Njemu
nikad nita nije moralo da se objanjava.
On ode i Tjupens se dade na planiranje... bee joj potrebno da se seti drutvenog
dogaaja koji je iziskivao eir i najbolje cipele. Na nesreu, na one koje bee
pobrojala ilo se drugim eleznikim prugama... jedno venanje na junoj pruzi,
drugo u istonoj Engleskoj. Krtenje bee severno od Bedforda.
Kad bi mogla malo bolje da se priseti pejzaa... Sedela je na desnoj strani u
vozu. U ta je gledala pre kanala... umu? Drvee? Oranice? Selo u daljini?
U tom naprezanju mozga ona iznenada die pogled i namrti se... Albert se bee
vratio. Koliko je dugo provela ne znajui da Albert stoji pored nje i eka da mu
pokloni panju, ne bi umela da kae, ali se to, ni vie ni manje, pokazalo kao
odgovor na sve njene molitve...
Pa, ta elimo sada, Alberte?
Ako vi sutra idete na put i neete biti tu celog dana...
A i prekosutra po svoj prilici, takoe...
Da li bi bilo u redu da ja dobijem slobodan dan?
Da, razume se.
Elizabeta je u pitanju... sva se osula. Mili misli da su boginjice...
O, boe.
Mili je bila Albertova ena, a Elizabeta njihovo najmlae dete. Pa razume se
da Mili onda eli da bude kod kue, pored njih.
Albert je iveo u maloj urednoj kui ulicu ili dve dalje.
Pa nije ba da je toliko zapela... Voli ona da nisam kraj nje kad ima pune ruke
posla... ne eli da neto zabrljam... Ali tu su i druga deca... Mogao bih da ih
odvedem nekuda da joj ne smetaju.
Razume se. Svi ste u karantinu, pretpostavljam.
Pa da! Najbolje je da ih svi dobiju i pregrme ih zasvagda. arli ih je imao, a i
Din takoe. U svakom sluaju, rekli ste da mogu da uzmem slobodan dan, je li
tako?
Tjupens ga uveri da je to sasvim prihvatljivo.
Istovremeno joj se neto pomeri u podsvesti... vedro nasluivanje...
prepoznavanje... Boginjice... Da, boginjice. Neto u vezi s boginjicama.
Ali to bi kua pored kanala imala ikakve veze s boginjicama?
Pa razume se! Antea. Antea bee Tjupensino kume... a Anteina kerka Dejn
bila je u koli... u prvom razredu... kraj kolske godine i dodela nagrada najboljim
uenicima... i Antea je pozvala telefonom... dvoje mlae dece dobilo je boginjice i
kako u kui nije imala nikoga da joj pomogne, a Dejn bi bila strano razoarana
ako niko ne doe u kolu kad ona bude primala nagradu... Moe li Tjupens
ikako...?
I Tjupens je rekla da, razume se, pristaje... Ne radi nita posebno... otii e dole
do kole i izvesti Dejn na ruak i onda prisustvovati sportskoj priredbi i svemu
ostalom. Bila je obezbeena i specijalna kompozicija kolskog voza.
Sve joj se vratilo u svest zapanjujuom jasnoom... ak i haljina koju je nosila...
letnja haljina s motivom razliaka!
Kuu je videla u povratku.
U odlasku bee zauzeta itanjem asopisa, ali u povratku nije imala ta da ita
pa je gledala kroz prozor sve dok, iscrpljena deavanjima toga dana i bolom koji
su joj nanosile krute cipele, nije utonula u san.
Kad se probudila, voz je jurio pored kanala. Bio je to delimino poumljen
predeo, tu i tamo stajao je neki most, ponekad bi pored kanala vijugao kakav
puteljak ili neasfaltirani seoski put... u daljini poneka farma... sela nije bilo.
Voz je poeo da usporava, ini se bez nekog posebnog razloga, osim ako ga
negde napred neki znak pored pruge nije obavezivao na to. Zaustavio se uz vie
trzaja pored mosta, malog mosta preko kanala iji je luk liio na grbu. Po svemu
to je moglo da se vidi, kanal nije bio u upotrebi. Na drugoj strani kanala, sasvim
blizu vode bila je kua... kua za koju je Tjupens smesta pomislila da je jedna od
najprivlanijih koje je ikad videla... tiha, mirna kua, ozarena zlatnim zracima
kasnog popodnevnog sunca.
iva dua tu nije mogla da se vidi... ni pas ni druge domae ivotinje. A ipak,
zeleni drveni kapci na prozorima nisu bili zatvoreni. U kui mora da je neko iveo,
ali je tada, u tom trenutku, bila prazna.
Moram da saznam sve o toj kui, pomislila je Tjupens. Jednoga dana vratiu
se ovamo da je dobro pogledam. Ovo je kua u kojoj bih volela da ivim.
Voz je uz trzaj lagano krenuo dalje.
Zapamtiu ime sledee stanice... tako da u znati gde se kua nalazi.
Ali sledee stanice koja bi joj neto znaila nije bilo. Bilo je to doba kad su na
eleznici poele da se deavaju promene... male stanice su zatvarane, ak i ruene,
trava je poela da raste na oronulim peronima. Skoro dvadeset minuta... pola
sata... voz je samo jurio dalje, ali nita prepoznatljivo nije moglo da se vidi. Tamo
preko polja, veoma daleko, Tjupens je jednom videla zvonik neke crkve.
Onda se pojavilo neko fabriko zdanje... visoki dimnjaci... potom niz istovetnih
kua pa opet samo otvorena polja.
Tjupens je pomislila... Ta kua bee kao san! Moda i jeste bio san... ne
verujem da u ikada otii da je opet vidim... previe je teko. Pored toga, ba je
teta, moda...
Jednog dana u moda sluajno nabasati na nju!
I tako... sasvim je zaboravila na nju... sve dok joj slika okaena na zidu iznad
kamina nije probudila velom zaborava prekriveno seanje.
I sada je, zahvaljujui jednoj rei koju je sasvim nesvesno izgovorio Albert,
traganje bilo zavreno.
Ili je, bolje reeno, traganje tek otpoelo.
Tjupens sloi tri mape, turistiki vodi i razna druga pomagala.
Sad je, grubo, znala u kojoj oblasti treba da pone da traga. Dejninu kolu
obeleila je velikim krstom... a takoe i sporednu elezniku prugu koja se
prikljuivala na glavnu prema Londonu... vreme koje je proteklo dok je spavala.
Na taj nain uokvirena oblast nije bila mala... severno od Medestera,
jugoistono od Market Bejsinga, koji bee mala varo ali i veoma znaajno
elezniko vorite, verovatno zapadno od elboroa.
Uzee automobil i krenuti rano sutra ujutro.
Ustade od stola i pree u spavau sobu, gde zasta ispred kamina i zagleda se u
sliku.
Da, greke nije bilo. Bila je to ona kua koju je videla iz voza pre tri godine.
Kua za koju je sebi obeala da e jednom da ode da je vidi...
I taj dan je stigao... Taj dan je sutra.
 Knjiga druga

Kua na kanalu
 7. Prijateljska vetica

P re nego to poe na put sledeeg jutra, Tjupens jo jednom paljivo pregleda

sliku koja je visila na zidu njene spavae sobe, ne samo da bi to tanije
upamtila pojedinosti ve i da bi odredila poloaj kue u odnosu na okolinu.
Ovoga puta nee je videti iz voza ve iz automobila. Ugao prilaza bie sasvim
drugaiji. Mogue je da ima mnogo mostova iji su lukovi slini grbi, mnogo
slinih kanala koji se vie ne koriste... moda i drugih kua slinih ovoj (ali u to
Tjupens odbi da poveruje).
Slika bee potpisana, ali je umetnikov potpis bio neitak... sve to je o njemu
moglo da se kae bilo je da poinje slovom B.
Okrenuvi se od slike, Tjupens proveri svoj pribor: kartu eleznikih pruga;
izbor geografskih mapa oblasti; privremena imena mesta... Medester, Vestlej...
Market Bejsing... Midlsem... Invel... Sva ta mesta oiviavala su trougao koji je
ona odluila da ispita.
Sa sobom je jo ponela malu putnu torbu jer joj je do oblasti koju je
nameravala da proelja trebalo tri sata vonje i onda, najverovatnije, po njenoj
proceni, mnogo lagane vonje du seoskih puteva i kanala u traganju za pravim
kanalom.
Posle zaustavljanja u Medesteru, gde je popila kafu i neto prezalogajila,
krenula je putem drugog reda koji je pratio elezniku prugu i vodio kroz
umoviti predeo s puno potoka.
Kao i u mnogim seoskim sredinama u Engleskoj, i ovde je bilo mnogo
saobraajnih znakova s imenima za koje Tjupens nikad nije ula, a koji su, ini se,
retko pokazivali put u odreeno mesto. Izgleda da je s mnogo prepredenosti
ustanovljen ovaj deo putne mree u Engleskoj. Put bi se odvojio od kanala i kad
ovek pun nade pouri prema mestu gde bi trebalo ponovo da izbije na kanal,
dobije ipak. Ako krenete u pravcu Velikog Mieldena, sledei saobraajni znak na
koji naiete nudi vam da birate izmeu dva puta, jedan do Penington Speroua i
drugi do Farlingforda. Opredelite se za Farlingford i uspevate, u stvari, i da
stignete do takvog mesta, ali gotovo odmah zatim sledei saobraajni znak vas
strogo vraa u Medester tako da se praktino vraate tamo odakle ste krenuli.
Tjupens u stvari nikad ne stie do Velikog Mieldena i dugo uopte nije bila u
stanju da nae izgubljeni kanal. Da je uopte imala neku predstavu o tome koje
selo trai, traganje bi moda bilo malo lake. Traganje za kanalima po mapama
bilo je prosto zbunjujue. Tu i tamo ponovo bi naila na elezniku prugu, to bi
joj podizalo raspoloenje pa je puna nade hitala u Biz Hil, Saut Vinterton i Farel
Sent Edmund. Farel Sent Edmund je nekad imao elezniku stanicu, ali je ona
zatvorena pre izvesnog vremena! Da samo, mislila je Tjupens, ima neki dobro
odravan put koji vodi pored kanala, ili du eleznike pruge, sve bi bilo mnogo
lake.
Dan je odmicao i Tjupens je postajala sve vie i vie zbunjena. Povremeno bi
nailazila na farmu koja se naslanjala na kanal, ali bi put kojim bi dola do farme
odluno odbijao da ima bilo kakve veze s kanalom pa bi vodio preko brda i stizao
do neega to se zove Vestpenfold, to ima crkvu s etvrtastim zvonikom od koje
nije bilo nikakve koristi.
Odatle je, neuteno sledei seoski put, kojim je izgleda jedino moglo da se ode
iz Vestpenfolda i koji je, prema Tjupensinom oseaju za pravac (koji je sad
postajao sve nepouzdaniji), izgleda neumitno vodio u smeru suprotnom od svakog
mesta i oblasti u koje je ona elela da stigne, naprasno stigla do mesta gde se put
ravao u dva kraka, levo i desno. U prostoru izmeu njih bili su ostaci
saobraajnog znaka ija su oba putokaza bila polomljena.
Kojim putem?, pomisli Tjupens. Ko zna? Ja ne znam.
Ona skrenu levo.
Put se uvijao, vrdao levo i desno. Konano se iza jedne krivine proiri i ispe
uzbrdo izbivi iz ume u otvoreni predeo. Po uspeu na vrh brda strmo se sputao
nanie. A iz nevelike daljine stizao je nekakav alostiv pisak...
Zvui kao voz ree Tjupens iznenada ozarena nadom.
To i jeste bio voz... I ona onda ispod sebe ugleda elezniku prugu na kojoj je
neki teretni voz isputao uznemirujue krike dok je kloparao po inama. A iza
pruge bio je kanal i iza kanala kua koju Tjupens prepozna i, dignut iznad kanala,
tu je stajao mali most od ruiaste cigle iji je luk inio da izgleda kao grbav. Put
se provlaio ispod pruge, izbijao na drugu stranu i vodio ka mostu. Tjupens se
veoma paljivo preveze preko uskog mosta. Put je nastavljao dalje u polja i kuu
ostade s desne strane. Tjupens nastavi da vozi i trai mesto gde bi mogla da skrene
ka kui. Izgleda da ga nije bilo. Prilino visok zid titio je kuu od puta.
Kua joj je sad stajala s desne strane. Ona zaustavi automobil pa odeta da
mosta i odatle stade da razgleda ono to je od kue mogla da vidi.
Veina visokih prozora bilo je zatvorena zelenim kapcima. Kua je delovala
tiho i naputeno. Izgledala je miroljubivo i prijatno pod zracima sunca na zalasku.
Nita nije ukazivalo na to da tu neko ivi. Ona ode do automobila i odveze se
malo dalje. Zid se, umereno visok, pruao s njene desne strane. Leva strana puta
bila je oiviena ivicom na koju su se naslanjala zelena polja.
U tom trenutku naie na kapiju od kovanog gvoa u zidu. Automobil ostavi
pored puta, izae napolje pa ode do kapije i stade kroz nju da razgleda dvorite. U
dvoritu bee bata. Mesto sad svakako nije bilo farma, iako je nekada moda i
bilo. Na suprotnoj strani dvorite se sigurno otvaralo u polja. Bata bee
obraivana i odravana. Posebno uredna nije bila, ali je izgledala kao da se neko
oko nje bezuspeno trudio da je dovede u red.
Od kapije je krivudavi put kroz batu vodio pravo pred kuu. Trebalo bi da
tamo na kui i na tom mestu budu ulazna vrata, ali vrata nisu tako izgledala. Bila
su neugledna iako vrsta... zadnja vrata. Kua je izgledala sasvim drugaije s ove
strane. Poev od toga da nije bila prazna. Ovde su ljudi iveli. Prozori su bili
otvoreni, zavese su leprale na njima, kanta za smee stajala je pored vrata. Na
udaljenom kraju bate Tjupens je mogla da vidi jednog krupnog oveka gde neto
kopa, krupnog starijeg oveka koji je kopao lagano, ali istrajno. Gledano odavde,
kua svakako nije imala neku posebnu dra, umetnik neku naroitu elju da je
slika ne bi imao. Bila je to samo kua u kojoj neko ivi. Tjupens se nae u
nedoumici. Oklevala je. Treba li da ode i da sasvim zaboravi kuu? Ne, teko da bi
tako neto mogla da uini, nikako posle sve muke koju je imala da je pronae.
Koliko je sati? Pogleda na sat, ali on bee prestao da radi. ula je kako se otvaraju
vrata na kui. Ona opet virnu kroz kapiju.
Vrata na kui bila su otvorena i sad je napolju stajala neka ena. Spustila je
bocu za mleko na zemlju, ispravila se i onda pogledala prema kapiji. Vide Tjupens
i malo zasta, a onda, izgleda odluivi se, krenu puteljkom prema kapiji. Gle,
pomisli Tjupens, pa to je prijateljska vetica!
ena je imala oko pedeset godina. Kosa joj bee duga i rasputena, vetrom
uhvaena vitlala je za njom. ena je Tjupens neodreeno podseala na sliku (bee
li to Nevinsova?) mlade vetice na metli. Eto zato joj je izraz vetica pao na
pamet. Ali nita mlaano ni lepo nije bilo na ovoj eni. Bila je sredovena,
izboranog lica, odevena na prilino neuredan nain. Imala je neku vrstu eira
iljatog vrha, a nos i brada kao da su joj urili jedno prema drugom. U opisu bi
mogla da deluje jezivo, ali takva nije bila. Iz nje je zraila beskrajna dobra volja.
Da, pomisli Tjupens, izgleda ba kao vetica, ali si ti prijateljska vetica.
Rekla bih da si ono to su imali obiaj da zovu bela vetica.
ena pomalo zastajkujui prie kapiji i progovori. Glas joj bee prijatan s
nekom vrstom lakog seoskog naglaavanja slova r.
Traite li neto? upita ona.
Oprostite mi ree Tjupens mora da mislite da sam veoma nevaspitana to
ovako piljim u vau batu, ali... strano mi se svidela ova kua.
Hoete li da uete i da malo pogledate batu? upita prijateljska vetica.
Pa... pa... hvala vam, ali ne bih htela da vam dosaujem.
O, neete mi smetati. Nemam ta drugo da radim. A lepo je popodne, zar ne?
Da, jeste ree Tjupens.
Pomislih da ste se moda izgubili ree prijateljska vetica. Dogaa se to
ljudima ponekad.
Samo sam pomislila ree Tjupens da ova kua prelepo izgleda kad sam se
s brda sputala ovamo prema mostu.
Ta strana kue joj je najlepa ree ena. Slikari ponekad dolaze da je
skiciraju... ili su to imali obiaj da ine... nekad.
Da ree Tjupens rekla bih da je tako. Verujem da sam... ja... videla sam
sliku... na jednoj izlobi. I onda urno dodade: Bila je to neka kua vrlo slina
ovoj. Moda i jeste bila ova.
O, moe biti. Smeno je, znate, prvo doe jedan slikar pa naini sliku. I onda
naiu i drugi slikari. I na mesnoj slikarskoj izlobi koja se odrava svake godine
sve izgleda isto. Svi se opredeljuju da slikaju isto mesto. Ne znam zato. Znate, to
je ili deo livade i potok, ili odreeni hrast, ili grupica vrba ili isto vienje
normanske crkve. Pet ili est razliitih slika iste stvari od kojih je veina prilino
loa, rekla bih. Ali slabo se ja razumem u umetnost. Hajde, uite.
Veoma ste ljubazni ree Tjupens i potom dodade: Imate veoma lepu batu.
O, pa i nije tako loa. Imamo neto cvea i povra i tako to. Ali moj mu
danas vie ne moe mnogo da radi, a i ja nemam vremena sve trei od jedne
obaveze do druge koja iziskuje panju.
Videla sam ovu kuu jednom iz voza ree Tjupens. Voz je promicao pored
nje, a ja sam se pitala hou li kuu ikad opet videti. Bilo je to prilino davno.
I sad ste najednom automobilom sili nizbrdo i ona je bila tu ree ena.
udno, takve stvari se dogaaju, zar ne?
Bogu hvala, pomisli Tjupens, s ovom enom je neverovatno lako voditi
razgovor. Nita ne moram da joj objanjavam. Prosto mogu da joj kaem sve to
mi padne na pamet.
elite li da uete unutra? ree prijateljska vetica. Vidim da vas to
zanima. Ovo je zaista stara kua. Mislim, pozni dordijanski stil ili tako neto,
kau, samo to je dograivana. Razume se, nae je samo pola kue, znate.
O, shvatam ree Tjupens. Podeljena je na dva dela, je li tako?
Ovo je u stvari njen zadnji deo ree ena. Proelje je tamo napred, s one
strane koju ste videli s mosta. Podelili su je na udan nain, rekla bih. Lake bi
bilo da su to uradili obrnuto. Znate, levi i desni deo, da tako kaem. A ne napred i
pozadi. Sve ovo ovde praktino je zadnji deo.
Da li odavno ivite ovde? upita Tjupens.
Tri godine. Kad mi je mu otiao u penziju, poeleli smo da imamo neko
malo mesto na selu gde bismo imali mir. Neto jeftino. Ovo smo dobili jeftino jer
je, razume se, kua veoma osamljena. U blizini nema ni sela niti bilo ta drugo.
Videla sam zvonik crkve u daljini.
To je Saton enselor. Oko pet kilometara odavde. Mi smo u okrugu, razume
se, ali nema nijedne kue tamo sve do sela. To je, takoe, veoma malo selo.
Uzeete malo aja, zar ne? ree prijateljska vetica. Pristavila sam ajnik dva
minuta pre nego to sam vas videla kako stojite tamo kod kapije.
Onda prinese obe ake ustima i viknu.
Ejmose viknu. Ejmose.
Krupni ovek tamo u daljini okrenu glavu.
aj za deset minuta doviknu mu ona.
On dizanjem ruke dade znak da je uo. ena se okrenu, otvori vrata pa dade
znak Tjupens da ue.
Prezime mi je Peri ree srdanim glasom. Alis Peri.
Moje je Beresford ree Tjupens. Gospoa Beresford.
Uite, gospoo Beresford, i razgledajte malo.
Tjupens zasta naas. Pomisli: Naas sam se osetila ba kao Ivica i Marica.
Vetica te pozove da ue u kuu. Kua je moda od eerlema... Trebalo bi da
jeste.
Ona pogleda Alis Peri ponovo i pomisli da ovo sigurno nije kua od eerlema
Iviine i Mariine vetice. Ovo je bila sasvim obina ena. Odisala je prilino
udno neizmernim prijateljstvom. Mora biti da je u stanju da baca ini, pomisli
Tjupens, ali sam sigurna da je to dobra maija. Savi malo glavu i zakorai preko
praga u vetiinu kuu.
Unutra bee prilino mrano. Hodnici su bili uski. Gospoa Peri je kroz
kuhinju uvede u dnevnu sobu u kojoj je porodica oevidno najvie boravila.
Unutranjost kue nije nudila nita uzbudljivo. Ovaj deo, pomisli Tjupens, bio je
verovatno viktorijanska dogradnja glavne zgrade. Kua bee uska. ini se da se
sastojala od jednog hodnika koji je povezivao vie soba. Pomisli da je to veoma
udan nain da se podeli jedna kua.
Sedite, a ja u vam doneti aj ree gospoa Peri.
Dozvolite mi da vam pomognem.
O, ne brinite, odmah u ja to. Sve je ve spremno na posluavniku.
Iz kuhinje dopre pisak. ajnik oevidno bee stigao na kraj mirovanja. Gospoa
Peri izae iz odaje i vrati se za minut ili dva s posluavnikom na kojem su bili
posuda za aj, tanjir s kolaima, tegla dema i tri olje i tacne za aj.
Rekla bih da ste razoarani sad kad ste uli unutra ree gospoa Peri.
Bila je to pronicljiva primedba i veoma blizu istine.
O, ne ree Tjupens.
Pa, ja bih bila da sam na vaem mestu. I to stoga to uopte ne lie, zar ne?
Mislim, prednji i zadnji deo kue nisu ni slini. Ali je kua veoma udobna za
ivot. Nema mnogo soba i nema mnogo svetlosti, ali joj je zato i cena prikladna.
Ko je podelio kuu i zato?
O, to se, verujem, desilo davno. Pretpostavljam da je vlasnik mislio da je
prevelika ili da je nepodesna. eleo je moda samo mesto na kojem e provoditi
vikende i nita vie. I tako su zadrane dobre sobe u prizemlju, trpezarija i dnevna
soba, kuhinja nainjena od male radne sobe koja je tu bila, a na spratu nekoliko
spavaih soba i kupatilo. Onda je to zazidao i deo u kojem su se nalazile kuhinja,
staromodne ostave i druge stvari malo uredio.
Ko ivi u onom drugom delu? Neko ko ovamo dolazi samo preko vikenda?
Tamo sad niko ne ivi ree gospoa Peri. Uzmite jo jedan kola, mila.
Hvala vam ree Tjupens.
Bar niko nije dolazio u poslednje dve godine. Ne znam ak ni kome to sada
pripada.
Ali kad ste stigli ovamo?
Dolazila je jedna mlada dama... glumica kau da je bila. Bar smo mi tako uli.
Ali je nikad stvarno nismo videli. Samo letimice ponekad. Imala je obiaj da
ovamo dolazi kasno subotom uvee posle predstave, pretpostavljam. I odlazila bi
u nedelju uvee.
Prava misteriozna ena ree Tjupens.
Da znate da sam i ja o njoj uvek tako mislila. Imala sam obiaj da u sebi o
njoj smiljam prie. Ponekad sam mislila da je ona kao Greta Garbo. Znate, onako
kako je ona to inila s onim tamnim naoarima i eirom navuenim na oi. Boe
blagi, pa ja na glavi jo imam eir.
 I ona vetiji pribor skide s glave i nasmeja se.
Deo je kostima za predstavu koju igramo u okrunom domu u Saton
enseloru ree. Znate... neka vrsta bajke za decu uglavnom. Ja igram veticu.
O ree Tjupens malo iznenaena, a onda brzo dodade: Mora da se lepo
zabavljate.
Pa i jeste zabavno, svakako ree gospoa Peri. Uloga je kao stvorena za
mene. Prava sam vetica.
Nasmeja se opet i kucnu po bradi. Znate. Imam lice zgodno za to. Nadam se
da ljudima nee svata pasti na pamet. Poee da me bije glas da imam urokljivo
oko.
Ne verujem da e za vas pomisliti tako neto ree Tjupens. Sigurna sam da
ete biti vetica koja ini dobra dela.
E pa, milo mi je to tako mislite ree gospoa Peri. I, kao to vam rekoh,
ova glumica... ne mogu sad da joj se setim imena... gospoica Marment mislim
da bee, ali moe biti da je i drugo neko bilo... ne biste mi poverovali ta sam sve
izmiljala za nju. A uistinu, jedva da sam je ikad estito videla ili razgovarala s
njom. Ponekad sam mislila da je stidljiva i ivana. Reporteri su ovamo dolazili
za njom i sva ta bulumenta, ali ih ona nikad nije primala. A opet, s druge strane...
pomisliete da sam luckasta... pomiljala sam na grozne stvari o njoj. Znate, da se
plai da je ne prepoznaju. Da moda uopte nije glumica. Da je moda policija
trai. Moda je neki kriminalac. Uzbudljivo je ponekad kad tako premee misli
po glavi. Naroito onda kad nisi... ovaj... u prilici da via mnogo sveta.
Zar je ovamo uvek dolazila sama?
E pa, u to nisam ba sasvim sigurna. Razume se da su ovi pregradni zidovi,
znate, to su ih postavili da bi izdelili kuu, ovaj, prilino tanki pa ponekad ujete
glasove i sline stvari. Mislim da je s vremena na vreme dovodila nekog sa sobom
ovamo za vikend.
I ona klimnu glavom. Mukarca nekog. To je moda bilo onda kada su eleli
da budu sami i da ih niko ne uznemirava.
Oenjenog mukarca ree Tjupens i sama spremna da se uivi u raspirivanje
mate.
Da, to je sigurno bio oenjen ovek, zar ne? ree gospoa Peri.
Moda joj je to bio mu. Kupio je mesto ovde na selu jer je eleo da je ubije i
da je moda zakopa u bati.
Blago meni! ree gospoa Peri. Vi ba imate bujnu matu. Eto, a meni to
nije palo na pamet.
 Pretpostavljam da je neko morao da zna neto o njoj ree Tjupens. Agent
za nekretnine, moda? Tako neka osoba.
O, rekla bih da jeste ree gospoa Peri. Ali sam vie volela da ne znam,
ako znate ta hou da kaem.
O, da ree Tjupens. Razumem.
Ima atmosferu, znate, ova kua. Mislim, imate oseaj te kue, oseaj da je
svata moglo da se desi u njoj.
Zar niko nije dolazio da joj isti kuu, doteruje, neto slino?
Teko je ikoga dovesti ovamo. A u blizini nema nikoga ko bi mogao da u
tome pomogne.
Spoljna vrata se otvorie. Krupni ovek koji je kopao u bati ue u kuhinju.
Odmah zatim zaume voda iz slavine. Oevidno je prao ruke. A onda se pojavi u
dnevnoj sobi.
Ovo je moj mu ree gospoa Peri. Ejmose. Imamo gosta, Ejmose. Ovo
je gospoa Beresford.
Kako ste? ree Tjupens.
Ejmos Peri bio je visok ovek oronulog izgleda. Bio je krupniji i snaniji no to
Tjupens bee zakljuila. Iako je hodao i delovao umorno, bio je snane, miiave
grae.
Milo mi je to sam vas upoznao, gospoo Beresford.
Glas mu je bio prijatan i osmehivao se, ali Tjupens se za trenutak upita da li je
on, kako je ona to zvala, sasvim itav. U njegovim oima bilo je neke vrste
naglaene prostodunosti pa Tjupens pomisli nije li gospoa Peri potraila neko
ovako samotno mesto da bi sakrila muevljevu mentalnu zaostalost.
Mnogo je vezan za batu, moj mu ree gospoa Peri.
Po Ejmosovom ulasku razgovor splasnu. Govorila je uglavnom gospoa Peri,
ali se i njeno dranje izgleda promenilo. Govorila je mnogo nervoznije i posebnu
panju poklanjala je muu. Hrabri ga, pomisli Tjupens, ba onako kako bi to
majka inila sa stidljivim sinom da ga podstakne da pria, da se pokae u
najboljem svetlu pred gostom, dok sama pomalo strepi da bi mogao da se pokae
nedorastao prilici. Kad ispi aj, Tjupens se die i ree:
Moram da krenem. Veoma vam hvala na gostoprimstvu, gospoo Peri.
Morate da vidite batu pre nego to poete ree gospodin Peri. Doite, ja
u vam je pokazati.
Ona izae za njim napolje i on je povede dole do ugla iza mesta na kojem je
kopao.
 Fini ovi cvetovi, zar ne? ree on. Imam ovde neke staromodne rue...
Vidite kako ova ima crvene i bele pruge.
Zapovednik boreper ree Tjupens.
Mi je ovde zovemo jork i lankaster ree Peri. Rat crvene i bele rue.
Slatko mirie, je l da?
Divno mirie.
Bolja je od ovih novih hibridnih ajeva.
Bata je na neki nain ostavljala prilino patetian utisak. Korov je nevino
unitavan, ali je samo cvee bilo briljivo odravano na amaterski nain.
Svetle boje ree gospodin Peri. Volim svetle boje. esto dovodimo svet
da vidi nau batu. Milo mi je to ste vi naili.
Hvala vam veoma mnogo ree Tjupens. Mislim da su vam i bata i kua
zaista divni.
Trebalo bi da vidite i drugu stranu.
Je li ona za izdavanje ili se prodaje? Vaa ena kae da tamo sada niko ne ivi.
Ne znamo. Videli nismo nikoga, a nema ni table koja neto oglaava, niti je
bilo ko dolazio da se raspituje i razgleda.
Bila bi to divna kua, rekla bih, da se u njoj ivi.
Zar elite kuu?
Da ree Tjupens naglo donevi odluku. Da, u stvari mi i traimo neko
malo mesto na selu gde bismo se povukli kad moj mu ode u penziju. To e se
desiti najverovatnije idue godine, ali ne bismo voleli da tek tada ponemo da
traimo mesto koje nam odgovara.
Ovde je tiho, ako tiinu volite.
Rekla bih da jeste ree Tjupens. Mogla bih da se raspitam kod oblasnih
agenata za nekretnine. Jeste li i vi tako kupili va deo kue?
Prvo smo videli oglas u novinama. I onda smo otili kod agenta za nekretnine,
da.
Gde je to bilo... u Saton enseloru? To je vae selo, je li tako?
Saton enselor? Ne. Agent je iz Market Bejsinga. Rasel i Tompson. Moete
da odete kod njih da se raspitate.
Da ree Tjupens mogla bih. Koliko je daleko Market Bejsing odavde?
Ima pet kilometara do Saton enselora, a odatle deset kilometara do Market
Bejsinga. Od Saton enselora pa dalje vodi pravi put, a ovuda su sve seoski
drumovi.
Shvatam ree Tjupens. Pa, zbogom, gospodine Peri i hvala vam veoma
mnogo to ste mi pokazali vau batu.
ekajte as.
I on se sae i odsee jedan ogroman bour pa mu stabljiku, dohvativi rever
Tjupensinog kostima, prometnu kroz rupicu na reveru.
Eto ree on. Sad ste doterani. Stoji vam lepo, odista.
Na trenutak Tjupens zahvati oseanje panike. Ovaj ogromni, oronuli,
dobroduni ovek najednom ju je prestravio. Gledao je dole u nju i osmehivao se.
Osmehivao se prilino neprijatno, skoro pohotljivo.
Ba lepo ponovi on. Lepo.
Tjupens pomisli: Milo mi je to nisam devojka... Mislim da mi se ne bi svidelo
da mi tada stavlja cvee. Ree mu onda zbogom i urno ga napusti.
Vrata na kui bila su otvorena i Tjupens ue da se pozdravi s gospoom Peri.
Gospoa Peri bila je u kuhinji i prala oljice od aja i Tjupens gotovo mahinalno
dohvati istu krpu i stade da brie oprane sudove.
Hvala vam veoma mnogo ree joj kako vama tako i vaem muu. Bili ste
tako ljubazni i gostoprimljivi prema meni... ta to bi?
Sa zida u kuhinji, ili bolje reeno odnekud iza njega, gde je nekada stajao
staromodni tednjak, digla se bee silna graja, gukanje i grebanje.
Bie da je to avka ree gospoa Peri pala kroz dimnjak susedne kue.
Padaju stalno u ovo doba godine. Jedna je upala kroz na dimnjak ba prole
nedelje. Prave gnezda u dimnjacima, znate.
ta... u susednoj kui?
Da, eto je ponovo.
I opet gukanje i kretanje usplahirene ptice stie do njih. Gospoa Peri ree:
Nema tamo nikoga kome to moe da smeta, vidite, u praznoj kui. Dimnjake bi
trebalo istiti i odravati.
Gukanje i grebanje se nastavljalo.
Sirota ptica ree Tjupens.
Znam. Nee biti u stanju da se izvue odatle.
Mislite da e da ugine tamo?
O, da. Jedna je nama upala kroz dimnjak, kako vam rekoh. Dve, u stvari. Jedna
bee tek pti. I sve se lepo zavrilo. Izneli smo ga napolje pa je odleteo. Druga je
bila ve uginula.
Mahnito kretanje i grebanje se nastavljalo.
O ree Tjupens volela bih kad bismo mogli da joj pomognemo.
Gospodin Peri ue na vrata.
 Je li sve u redu? upita gledajui as jednu as drugu.
Tu je jedna ptica, Ejmose. Mora da je u dimnjaku dnevne sobe u drugom delu
kue. uje li je?
Eh, pala je odozgo iz avkinog gnezda.
Volela bih da moemo da uemo tamo ree gospoa Peri.
A, pa tu nita ne moe da se uini. Uginula bi i samo od straha kad bismo joj
prili.
Onda e poeti da smrdi ree gospoa Peri.
Pa ovde se nita nee osetiti. Samo si mekog srca nastavi on gledajui opet
as jednu as drugu kao i sve ene. Izvadiemo je ako to eli.
Kako? Je li neki od prozora otvoren?
Moemo da uemo na vrata.
Koja vrata?
Ovde sa strane u dvoritu. Klju visi izmeu ostalih na alki.
I on izae napolje i ode do kraja kue gde otvori jedna mala vrata. Bila je to
neka vrsta podrumske ostave, ali su iz nje vodila vrata u drugi deo kue, a blizu tih
vrata o klinu na zidu visilo je est ili sedam zaralih kljueva.
Ovaj odgovara ree gospodin Peri.
I on skide klju s klina, gurnu ga u bravu i posle mnogo okretanja tamo i
ovamo, uz malo sile, klju se uz kripu okrenu u bravi.
Ulazio sam ovamo jednom ranije ree on kad sam uo da voda tee. Neko
je zaboravio da zavrne slavinu kako treba.
I on ue unutra, a dve ene za njim. Naoe se u maloj odaji u kojoj su na
policama stajale razne vaze i gde su se nalazili umivaonik i slavina za vodu.
Cveara, nije trebalo da se udim ree on. Ovde su ljudi pripremali cvee.
Vidite? Ima mnogo vaza.
Iz cveare su vodila druga vrata. On ih otvori i prooe kroz njih. Ovo je,
pomisli Tjupens, kao da ulazi u drugi svet. Hodnik u koji su stupili bio je zastrt
tepihom. Malo dalje stajala su jedna poluotvorena vrata i odatle je dopiralo
kretanje uplaene ptice. Peri gurnu vrata i otvori ih pa njegova ena i Tjupens
uoe unutra.
Na prozorima su bili zatvoreni kapci, ali su na jednom od kapaka preke bile
polomljene pa je unutra dopirala svetlost. Iako bee polumrano, mogao je lepo da
se vidi izbledeli ali divan tepih na podu ija je boja bila u potpunosti tamnozelena.
Uza zid je stajala polica s knjigama, ali nije bilo ni stola ni stolica. Nametaj bee
odnesen, nema sumnje, zavese i tepisi ostavljeni da poslue sledeem stanaru.
 Gospoa Peri ode prema kaminu. Ptica je leala na loitu i jako kretala. Ona
se sae, podie je i ree:
Otvori prozor ako moe, Ejmose.
Ejmos ode do prozora, otvori ga pa skide rezu s kapaka i gurnu ih napolje. im
on to uini, gospoa Peri, koja u meuvremenu bee otila za njim, nae se preko
prozorske daske i oslobodi avku. Ona pade na travnjak i stade da skakue.
Bolje je ubij ree Peri. Povreena je.
Ostavi je na miru neko vreme ree mu ena. Nikad se ne zna. Ptice se vrlo
brzo oporavljaju. Strah ini da deluju kao oduzete.
I bila je u pravu jer, nekoliko trenutaka kasnije, avka, uz malo batrganja,
kretanje i lepet krila, odlete.
Samo se nadam ree Alis Peri da nee ponovo da upadne u dimnjak. Sve
rade naopako, te ptice. Ne znaju ta je dobro za njih. Kad ulete u sobu, nikad same
ne mogu da pogode izlaz iz nje.
I onda dodade: O, kakav je samo kr tu.
Ona, Tjupens i gospodin Peri zagledae se u ognjite. Iz dimnjaka tu bee
napadala hrpa okrajaka maltera, peska, polomljenih cigala i stvrdnute ai.
Dimnjak oevidno bee odavno u loem stanju.
Neko bi trebalo da doe i ivi ovde ree gospoa Peri osvrui se oko sebe.
Neko bi trebalo da povede rauna o kui sloi se Tjupens s njom. Trebalo
bi da je pregleda neki graevinac i da odmah neto preduzme, inae e se cela kua
vrlo brzo sruiti.
Voda je verovatno prodrla kroz krov i curi po sobama na spratu. Da,
pogledajte tavanicu tamo gore, procurela je i ovamo.
O, ba je sramota ree Tjupens da se zapusti ovako lepa kua... i ova odaja
je zaista lepa, zar ne?
Ona i gospoa Peri stadoe s divljenjem da je razgledaju. Kua bee sagraena
oko 1790. godine i odaja je odavala svu gracioznost toga doba. Imala je prvobitno
tapete s motivom vrbovog lia na bezbojnoj podlozi.
Sad je ruina ree gospodin Peri.
Tjupens prodara po otpacima u ognjitu.
Trebalo bi da to neko proisti ree gospoa Peri.
Pa zato se sada zamara razmiljanjem o kui koja ti ne pripada? ree njen
mu. Ostavi sve kako jeste, eno. Sutra e izgledati isto ovako.
Tjupens vrhom cipele razmae komade cigle.
Uuh izusti odmah zatim krajnje gadljivo.
 Bile su tu dve uginule ptice, dotle pokrivene prainom i drugim otpadom. Po
njihovom izgledu reklo bi se da su mrtve ve due vreme.
To je gnezdo koje se uruilo pre vie nedelja. udo je to nije smrdelo vie
nego to je inae ree Peri.
A ta je ovo? upita Tjupens i nogom pomeri neku stvar napola skrivenu u
kru.
Onda se sae i die to.
Ne dirajte mrtvu pticu ree gospoa Peri.
Nije to ptica ree Tjupens. Neto drugo mora da je palo kroz dimnjak.
I onda zasta i stade da zuri u to. Ne mogu da verujem. Pa to je lutka. To je
lutka za decu.
Gospodin i gospoa Peri prioe da i oni pogledaju. Dronjava, pocepana,
haljinice sve u rupama, glave koja se slobodno klatila na ramenima bila je to
nekad deja igraka. Jedno stakleno oko bee joj ispalo. Tjupens osta kao oduzeta
da stoji i dri je.
Pitam se ree ona kako je deja lutka uopte dospela u dimnjak.
Neverovatno.
 8. Saton enselor

P oto je napustila kuu na kanalu, Tjupens je lagano vozila uskim krivudavim

putem za koji bee sigurna da e je odvesti do sela Saton enselor. Bio je to
zabaen i pust put. S puta kua nije mogla da se vidi... samo kapije od koje su
blatnjave staze vodile u polja. I saobraaja na njemu bee malo... naiao je jedan
traktor, pa onda jedan kamionet na kojem je upadljivo pisalo da prevozi Majino
ushienje uz naslikanu ogromnu kriku hleba neprirodnog izgleda. Crkveni zvonik
koji je iz daljine videla kao da sasvim bee nestao... ali se konano opet pojavio
sasvim blizu kad je seoski drum posle jedne otre krivine ostavio za sobom
umarak. Tjupens pogleda na kilometar-sat i ustanovi da je prevalila etiri i po
kilometra od kue na kanalu.
Bila je to privlana stara crkva i stajala je u prostranom crkvenom dvoritu u
kojem je uza sama crkvena vrata rasla jedna osamljena tisa.
Kapija na ulazu u crkveno dvorite bila je pod krovom i Tjupens ostavi
automobil pored nje pa zasta na trenutak da razgleda i crkvu i crkveno dvorite. A
onda ode do crkvenih vrata sa zaobljenim normanskim lukom i pritisnu teku
kvaku. Vrata nisu bila zakljuana i ona ue unutra.
Unutranjost nije bila naroito privlana. Crkva bee stara, nema sumnje, ali je
revnosno odravana i doterivana u viktorijansko doba. Tamne borove klupe i
razmetljivi prozori od crvenog i plavog stakla uguili su svu drevnu ljupkost i
arm koje je nekada posedovala. Sredovena ena u kaputu i suknji od tvida
ureivala je cvee u mesinganim vazama oko predikaonice... posao oko oltara ve
bee obavila. ena uputi Tjupens otar ispitivaki pogled. Tjupens lagano krenu
prolazom izmeu klupa, zagledana u spomen-ploe na zidovima. Porodica s
prezimenom Vorender izgleda da je najpotpunije predstavljena u ranim godinama.
Sve sami parohijani Saton enselora. Kapetan Vorender, major Vorender, Sara
Elizabet Vorender, voljena ena Dorda Vorendera. Tabla novijeg datuma beleila
je smrt Dulije Stark (jo jedna voljena ena), supruge Filipa Starka, takoe
parohijana Saton enselora... tako da je izgledalo da su Vorenderovi izumrli. Od
njih niko posebno nije padao u oko niti bio zanimljiv. Tjupens izae iz crkve i
krenu da je obie i spolja. Spoljanost crkve, zakljui, bee mnogo privlanija od
unutranjosti.
Rani perp. i dek.4 ree Tjupens sama sebi jer joj behu prisni pojmovi
crkvene arhitekture iako lino nije mnogo volela rani perp.
Bila je to crkva prikladne veliine i ona pomisli da je selo Saton enselor nekad
moralo da bude mnogo znaajnije sredite seoskog ivota nego to je to danas.
Automobil je ostavila na mestu na kojem je bio i peice se uputila u selo. Selo se
sastojalo od seoske prodavnice, pote i oko desetak malih kua ili vila. Jedna ili
dve od njih bile su pod krovinom, ali su ostale bile jednostavne i neprivlane. Na
kraju seoske ulice bilo je i est komunalnih kua koje su delovale pomalo
nadmeno. Mesingana tabla na vratima jedne od njih imala je natpis: Artur Tomas,
dimniar.
Tjupens se upita da li bi uopte mogao da se nae neki odgovorni agent za
nekretnine spreman da se pozabavi iznajmljivanjem ili prodajom kue na kanalu
kojoj je to preko potrebno. Ba je glupo, pomisli, to nisam pitala kako se kua
zove.
Lagano poe natrag prema crkvi i svom automobilu i kad tamo stie, zasta da
paljivije osmotri crkveno dvorite. Svialo joj se ovo crkveno dvorite. U njemu
bee svega nekoliko nadgrobnih spomenika. Veina njih bila je iz viktorijanskog
doba, nekoliko iz ranijih perioda... natpisi na njima bili su upola izbrisani, a samo
kamenje obraslo brljanom. Svideli su joj se. Pojedini su bili uspravne ploe s
aneliima na vrhu i vencima oko njih. Stade da luta izmeu njih i ita ono to se
videlo od natpisa. Opet Vorenderovi. Meri Vorender, stara etrdeset i sedam
godina, Alis Vorender, stara trideset i tri, pukovnik Don Vorender, ubijen u
Avganistanu. Razne bebe Vorender... duboko aljene... uz reite stihove pobone
nade. Upita se ima li ovde jo ivih Vorendera. Da su ovde prestali da ih
sahranjuju, bilo je oevidno. Nije mogla da nae nijedan nadgrobni spomenik
mlai od 1843. godine. Obiavi veliko tisovo drvo, naie na jednog crkvenjaka.
ovek se naginjao nad nekim nadgrobnim kamenom pokraj zida iza crkve. On se
ispravi i okrete kad mu se Tjupens priblii.
Dobar dan pozdravi je ljubazno.
Dobar dan uzvrati Tjupens i dodade: Malo sam razgledala vau crkvu.
Ruinirana je viktorijanskom restauracijom ree svetenik.
Imao je prijatan glas i lep osmeh. Delovao je kao da mu je sedamdeset godina,
ali Tjupens je pretpostavila da nije tako daleko zamakao u godine, mada je
svakako patio od reumatizma i bio nesiguran na nogama.
Previe je novca bilo u viktorijansko doba ree on setno. Previe
dobronamernih. Jesu bili poboni, nema sumnje, ali su na nesreu bili i bez smisla
za umetnost. Bez ukusa. Jeste li videli istoni prozor?
 I on se strese.
Da ree Tjupens. Jezivo.
Vie da se sloim s vama ne bih mogao. Ja sam paroh ree on, a ovo
poslednje bee gotovo sasvim nepotrebno.
I mislila sam da mora da ste paroh ree Tjupens utivo pa dodade: Jeste li
dugo ovde?
Deset godina, mila moja ree on. Ovo je fina parohija. Fini ljudi, ono to
ih tu jo ima. Bio sam veoma srean ovde. Moje propovedanje im se ne svia ba
mnogo. inim sve to mogu, ali ne mogu da se pretvaram da sam savremen.
Sedite.
I on joj gostoljubivo pokaza na jedan od nadgrobnih kamenova.
Tjupens sa zahvalnou sede, a paroh se i sm smesti na jedan od oblinjih.
Ne mogu vie dugo da stojim ree on kao da se izvinjava i dodade: Mogu
li neto da uinim za vas ili ste samo u prolazu?
Pa, uistinu sam samo u prolazu ree Tjupens. Pomislila sam da bi mi
prijalo da vidim crkvu izbliza. Skoro da sam se izgubila vozei automobil po
ovim seoskim putevima.
Da, da. oveku je veoma teko da se snae ovuda. Mnogi putokazi su
slomljeni, znate, a vlasti ih ne popravljaju onako kako bi trebalo. Mada ne mislim
da bi to ita promenilo. Ljudi koji se voze ovim putevima obino i ne pokuavaju
da stignu na neko odreeno mesto. Ljudi koji nekuda idu s ciljem dre se glavnih
puteva. I onda dodade: A ti glavni putevi su grozni. Naroito onaj novi
autoput. Bar ja tako mislim. Buka i brzina i bezobzirna vonja. O, u redu! Ne
obraajte panju na mene. Ja sam okoreli stari momak. Nikad ne biste poverovali
ta sve ja ovde radim.
Pored toga to ne prestaje da pria.
Videla sam da ste prouavali neke od ovih nadgrobnih spomenika ree
Tjupens da ga prekine. Da li je bilo vandalizma? Jesu li moda tinejderi okrnjili
neke od njih?
Ne. ovek danas zaista prvo pomisli na to kada vidi sve one polomljene
telefonske govornice i sve te druge stvari koje mladi vandali ine. Sirota deca, ne
znaju nita bolje, pretpostavljam. Ne mogu da smisle nita drugo da se zabave
osim da lome stvari. Tuno, je l da? Veoma tuno. Ne. Ovde nije bilo te vrste
tete. Momci iz okoline u celini su veoma fini. Ne, ja samo traim grob jednog
deteta.
Tjupens se promekolji na nadgrobnom kamenu na kojem je sedela.
 Deji grob? upita.
Da. Dobio sam jedno pismo. Od majora Votersa i on eli da zna nije li kojim
sluajem ovde zakopano jedno dete. Pogledao sam u parohijskom registru,
razume se, ali takvo ime nije zapisano. Svejedno sam izaao napolje i pregledao
sve spomenike. Mislio sam, znate, da je taj to je poslao pismo moda mogao da
pogrei oko imena, ili je moda u pitanju neka greka.
Kako je detetu bilo krteno ime? upita Tjupens.
Ne zna. Moda Dulija po majci.
Koliko je staro bilo dete?
Opet nije bio siguran... Prilino je neodreeno sve to. Ja lino mislim da je
ovek skroz pogreio itavo selo. Ne seam se da je neki Voters ikad ovde iveo
niti sam ikad za nekog uo.
ta je s Vorenderovima? upita Tjupens jer se priseti imena iz crkve. Crkva
je izgleda puna tablica posveenih njima, a njihova imena su i na mnogim
spomenicima ovde napolju.
Ah, ta porodica je do sada izumrla. Imali su lepo imanje, jednu staru parohiju
iz etrnaestog veka. Ali ona je spaljena... o, od tada ima gotovo stotinu i vie
godina tako da pretpostavljam da je ono Vorendera to je preteklo otilo nekuda i
vie se nije vratilo. Na tom mestu izgraena je nova kua i podigao ju je bogati
viktorijanac po imenu Stark. Veoma runa kua, ali udobna, kako mi kau. Veoma
udobna. Kupatila, znate, i sve to. Pretpostavljam da je ta vrsta stvari vana.
Deluje prilino udnovato ree Tjupens to to vam neko pie i raspituje se
za deji grob. Neko... roak?
Detetov otac ree paroh. Jedna od tih ratnih tragedija, rekao bih. Brak koji
se raspao kad je mukarac bio na slubi u inostranstvu. Mlada ena pobegla je s
drugim ovekom dok je mu ratovao u inostranstvu. Imali su i dete, dete koje on
nikad nije video. Ona bi sad bila odrasla, mislim, da je iva. Bilo je to pre dvadeset
godina ili i vie godina.
Nije li to dugo vreme... nije li ranije mogao da se raspita o njoj?
Oevidno je tek nedavno uo da je dete uopte postojalo. Do tog saznanja
doao je sasvim sluajno. udna je to pria, cela ta stvar.
ta ga je navelo da pomisli da je dete zakopano ovde?
Shvatio sam da mu je neko ko je sreo njegovu enu za vreme rata rekao da
ona ivi u Saton enseloru. Deava se to, znate. Sretnete nekoga, prijatelja ili
poznanika koga godinama niste videli, a on vas obavesti o nekoj pojedinosti iz
prolosti do koje inae nikad ne biste doli. Ali ona svakako sad ne ivi ovde.
Niko tog imena nije iveo ovde... ne bar otkako sam ja ovde. Ili u susedstvu,
koliko je meni poznato. Razume se, majka je mogla da se predstavlja i drugim
imenom. Bilo kako bilo, tek, koliko sam razumeo, otac je uposlio advokate i
islednike i svu tu bulumentu pa sam siguran da e sav taj trud na kraju uroditi
plodom.
Je li to bilo vae siroto dete? promrmlja Tjupens.
Izvinite, mila moja?
Nita ree Tjupens. To je samo neto to mi je neko nedavno rekao. Je li
to bilo vae siroto dete? To ba grozno zvui kad vam se kae iznebuha. Ali
stvarno mislim da stara gospoa koja je to rekla nije znala ta govori.
Znam. Znam. esto sam i sm takav. Govorim stvari, a stvarno ne znam ta
sam time hteo da kaem. Krajnje nesnosno.
Pretpostavljam da vi znate sve o ljudima koji sada ive ovde? ree Tjupens.
Pa sad ih sigurno nema mnogo tako da su mi svi poznati. Da. Zato? Ima li
neko o kome biste neto eleli da ujete?
Pitala sam se da li je ikad ovde ivela neka gospoa Lankaster?
Lankaster? Ne, mislim da se ne seam tog prezimena.
A tu je i kua... vozila sam se danas prilino besciljno... bilo mi je svejedno
kuda idem, samo sam sledila seoske puteve...
Znam. Veoma su lepi nai putevi ovde u okolini. I zaista moete da naete
retke primerke. Botanike, mislim. Ovde u ivicama. Retko ko kida cvee u
ivicama ovde kod nas. Turisti nikad ne zalaze ovamo, pa ni izletnici. Da, nalazim
ponekad veoma retke primerke. Vilino oko, na primer...
Bila je jedna kua pored kanala ree Tjupens, odbivi da bude uvuena u
botaniku. Blizu malog mosta iji luk ini da izgleda kao da je grbav. To je na
oko pet kilometara odavde. Pitala sam se ima li neki naziv.
Da vidimo. Kanal... grbavi most. Pa, ima nekoliko kua kao to je ta. Tu je
imanje Merikota.
To nije bilo imanje.
Ah, pretpostavljam onda da je to Perijeva kua... Ejmosa i Alis Peri.
Tano ree Tjupens. Kua gospodina i gospoe Peri.
Ona je veoma upadljiva ena, slaete li se? Zanimljiva, uvek sam mislio.
Veoma zanimljiva. Srednjovekovno lice, ne mislite li i vi tako? Ona e igrati
veticu u pozorinom komadu koji pripremamo. Za kolsku decu, znate. A ona i
izgleda kao prava vetica, zar ne?
Da ree Tjupens. Prijateljska vetica.
 Ba kao to vi kaete, mila moja, i to s punim pravom. Da, prijateljska
vetica.
Ali on...
Da, siroti momak ree paroh. Nije sasvim compos mentis... ali nema zla u
njemu.
Bili su veoma fini. Pozvali su me da s njima popijem aj ree Tjupens. Ali
ja sam elela da saznam naziv kue. Zaboravila sam da ih pitam. Oni ive samo u
jednoj polovini kue, zar ne?
Da, da. U onom delu koji je nekad pripadao kuhinjskom prostoru. Oni je zovu
Votersajd, mislim, mada verujem da joj je drevno ime bilo Votermid. to je
privlanije ime, mislim.
Kome pripada drugi deo kue?
Pa, cela kua prvobitno je pripadala Bredlijevima. To je bilo pre mnogo
godina. Da, pre trideset ili etrdeset godina najmanje, rekao bih. A onda je prodata,
pa prodata ponovo i onda je dugo stajala prazna. Kad sam ja stigao ovamo, tek
bee poela da se koristi kao vikendica. Drala ju je neka glumica... gospoica
Margrejv, verujem. Ona ovde nije boravila dugo. Samo je imala obiaj da dolazi s
vremena na vreme. U crkvi nikad nije bila. Viao sam je ponekad iz daljine.
Prelepo stvorenje. Veoma lepo stvorenje.
Kome kua sada u stvari pripada? nije odustajala Tjupens.
Ne znam. Verovatno jo uvek pripada njoj. Onaj deo u kome Perijevi ive
samo im je iznajmljen.
Prepoznala sam je, znate ree Tjupens im sam je videla jer imam njenu
sliku.
O, je li? To mora biti jedna od Boskombovih, ili je njegovo ime bilo
Boskobel... ne mogu sad da se setim. Tako neko ime. On bee Kornvolac, prilino
poznat slikar, verujem. Rekao bih da je ve pokojni sada. Da, imao je obiaj da
ovamo dolazi prilino esto. Pravio je skice svuda po ovom delu sveta. Napravio
je i nekoliko uljanih slika, takoe. Neke od njih su bile ba veoma privlani
pejzai.
Sliku koju ja imam ree Tjupens dobila je jedna moja stara tetka koja je
umrla pre mesec dana. Sliku joj je poklonila gospoa Lankaster. I zato sam vas
pitala da li vam je poznato to ime.
Ali paroh jo jednom odreno zavrte glavom.
Lankaster? Lankaster. Ne, izgleda da se ne seam tog imena. Ah! Ali ovde je
jedna osoba koju biste mogli da pitate. Naa draga gospoica Blaj. Veoma
zaposlena gospoica Blaj, da. Ona zna sve o parohiji. Upravlja ovde svim
stvarima. enskim institutom, izviaima, vodiima... svim i svaim. Pitajte nju.
Ona je veoma aktivna, veoma aktivna, odista.
Paroh uzdahnu. Aktivnosti gospoice Blaj izgleda da su ga brinule. Neli Blaj,
zovu je u selu. Deaci to ponekad pevue za njom. Neli Blaj, Neli Blaj. To joj nije
pravo ime. Zove se Gertruda ili Deraldina, tako nekako.
Gospoica Blaj bila je ona ena u kaputu i suknji od tvida koju je Tjupens
videla u crkvi. U tom trenutku pribliavala im se brzim korakom, a u ruci je i dalje
drala kanticu za vodu. Odmeravala je Tjupens krajnje radoznalo dok se primicala,
ubrzavala korak i poela da pria pre nego to je stigla do njih.
Zavrila sam posao uzviknu ona veselo. U maloj sam guvi danas. O, da,
u maloj guvi. Razume se, kao to znate, parohu, crkvu obino ureujem ujutro.
Ali danas smo imali vanredan sastanak u parohijskim odajama i neete mi verovati
koliko mi je vremena na to otilo! Sva ta prepirka, znate. Zaista mislim da se ljudi
ponekad opiru stvarima samo zabave radi. Gospoa Partington bila je posebno
nepodnoljiva. elela je da se o svemu potanko raspravi i raspitivala se imamo li
dovoljno razliitih cena od razliitih firmi. Mislim, itav poduhvat je tako mali
izdatak, u svakom sluaju, tako da nekoliko ilinga vie ili manje nita ne bi
znailo. A Burkenhedsi su kao i uvek bili najpouzdaniji. Zaista mislim, parohu, da
ne bi trebalo da sedite na tom nadgrobnom kamenu.
Da nije moda nepotovanje? upita paroh.
O, ne, ne, razume se da uopte to nisam mislila, parohu. Mislila sam na
kamen, znate, vlaga prodire kroz odeu, a va reumatizam...
I njene oi kliznue u stranu i ispitivaki se zadrae na Tjupens.
Dozvolite mi da vam predstavim gospoicu Blaj ree paroh. A ovo je...
ovo je...
Gospoa Beresford priskoi mu Tjupens u pomo.
A, da ree gospoica Blaj. Videla sam vas u crkvi, je l da, maloas, kako
razgledate unutranjost. Prila bih vam ja i obratila vam se da vam skrenem panju
na jednu ili dve zanimljive stvari, ali sam veoma urila da zavrim svoj posao.
Trebalo je da vam se pridruim i pomognem vam ree Tjupens najslaim
glasom. Ali bih vam samo smetala, zar ne, jer sam lepo videla da tano znate gde
svaki cvet treba da ide.
Pa, veoma je lepo od vas to to kaete, ali je i sasvim istina. Ureujem cvee
u crkvi od... oh, stvarno ne znam koliko ve godina. Putamo kolsku decu da
urede posebne sudove s divljim cveem kad su proslave, mada, razume se, deca
nita ne znaju, sirotani mali. Mislila sam da bi bilo zgodno da ih malo poduimo,
ali gospoa Pik ne dozvoljava bilo kakvo poduavanje. Kae da to kvari njihovu
preduzimljivost. Ostajete li ovde kod nas?
Krenula sam u Market Bejsing ree Tjupens. Moda moete da mi
preporuite neki fini mali hotel u kojem bih mogla da odsednem?
Pa, rekla bih da ete se malo razoarati. To je samo pijana varo, znate. Nema
uslunih delatnosti za vozae motornih vozila. Plavi zmaj ima dve zvezdice, ali
ponekad zaista mislim da te zvezde ama ba nita ne znae. Mislim da bi vam kod
Jagnjeta vie prijalo. Tie je, znate. Hoete li se tamo dugo zadrati?
O, ne ree Tjupens samo dan ili dva dok budem obilazila i razgledala
okolinu.
Nema ba mnogo ta da se vidi, bojim se. Nema zanimljivih antikviteta i tome
slinog. Mi smo isto seoska i poljoprivredna sredina ree paroh. Ali mirna,
znate, veoma mirna. Kao to vam rekoh, ovde ima samo zanimljivog divljeg
cvea.
A, da ree Tjupens ula sam vas i nameravam da sakupim nekoliko
primeraka im ugrabim koji slobodan trenutak od lagane potrage za kuama, ime
nameravam da se bavim.
O, boe, kako je to zanimljivo ree gospoica Blaj. Razmiljate li o tome
da se naselite negde ovde u okolini?
Pa, mu i ja se jo nismo vrsto odluili za neki poseban kraj ree Tjupens.
A i ne urimo. On u penziju nee bar jo osamnaest meseci. Ali je uvek dobro,
mislim, da se malo pogleda unaokolo. Ja lino nameravam da se u svakom kraju
zadrim etiri ili pet dana, dobavim spisak sitnih imanja i autom odem da ih vidim.
Da dolazim samo na dan iz Londona da bih videla jednu kuu, moglo bi da bude
veoma zamorno.
O, da, doli ste automobilom, je li tako?
Da ree Tjupens. Treba da odem do agenta za nekretnine u Market
Bejsingu sutra ujutro. Ovde negde u selu, pretpostavljam, nema gde da se odsedne,
je li tako?
Razume se, tu je gospoa Koplej ree gospoica Blaj. Ona preko leta
prima ljude, znate. Letnje posetioce. Savreno je ista. I sve njene sobe su takve,
takoe. Razume se, ona samo daje prenoite i doruak i moda laki obrok uvee.
Ali ja mislim da retko kad prima posetioce pre jula ili avgusta najranije.
Moda bih mogla da odem do nje da je pitam ree Tjupens.
Ona je veoma valjana ena ree paroh i dodade: Samo joj jezik ne miruje.
Ne ume da prestane da pria ni za trenutak.
U ovim malim selima veno se komeaju silna ogovaranja i prepriavanja
ree gospoica Blaj. Mislim da bi bilo veoma dobro da pomognem gospoi
Beresford. Mogu da joj pokaem put do gospoe Koplej i prosto vidim kakvi su
joj izgledi.
To bi bilo veoma ljubazno od vas ree Tjupens.
Da krenemo onda ree gospoica Blaj odreito. Do vienja, parohu. Jo
ste u tom poslu? Tuan zadatak i osuen na neuspeh, sva je prilika. Zaista mislim
da je taj zahtev koji ste dobili krajnje nerazuman.
Tjupens se pozdravi s parohom i ree mu da bi joj bilo drago ako bude mogla da
mu pomogne.
Lako mogu da provedem sat ili dva u razgledanju nadgrobnih spomenika.
Imam veoma dobar vid za moje godine. Rekoste da je Voters ime koje traite, je li
tako?
Pa i nije odgovori paroh. Godina je vana, mislim. Trebalo bi da je dete od
oko sedam godina. Devojica. Major Voters misli da je njegova ena mogla da
promeni prezime te da bi dete najverovatnije moglo da bude poznato po
prezimenu koje je ona uzela. I kako on ne zna koje bi to prezime moglo da bude,
to itav sluaj ini jo teim.
itav sluaj je nemogu, koliko ja mogu da vidim ree gospoica Blaj.
Uopte nije trebalo da prihvatite da to radite, parohu. Monstruozno je to se neko
usudio i da predloi tako neto.
Siroti momak se ba veoma uzrujao ree paroh. A i cela istorija tog
sluaja prilino je tuna, koliko ja mogu da vidim. Ali ne bih hteo vie da vas
zadravam.
Dok ju je gospoica Blaj sprovodila, Tjupens pomisli da, bez obzira na glas
koji bije gospou Koplej kad je prianje u pitanju, teko da neko moe vie da
pria od gospoice Blaj. Bujica izjava koliko brzih toliko i zapovednikih nije
prestajala da joj izbija na usta.
Vila gospoe Koplej pokaza se kao prijatna i prostrana, odvojena od seoskog
puta urednom batom punom cvea. Prag pred vratima bio je beo, a kvaka na
vratima bila je od mesinga i dobro uglaana. Sama gospoa Koplej uini se
Tjupens kao lik pravo s Dikensovih stranica. Bila je veoma niska i gotovo sasvim
okrugla tako da se kretala kao da se kotrlja. Imala je bistre, svetlucave oi, plavu
kosu uvijenu u debele kovrde povrh glave i delovala je strahovito ivahno. Malo
se nekala govorei: Pa, ja to obino ne radim, znate. Ne. Moj mu i ja kaemo
letnji posetioci, to je neto drugo. Svi to rade danas samo ako mogu. I moraju,
sigurna sam. Ali ne u ovo doba godine tako mnogo, mi to ne inimo. Ne pre jula. I
pored toga, ako je samo na nekoliko dana i ako dami nee smetati to su stvari
malo grube, moda...
Tjupens ree da joj nee smetati to su stvari malo grube i gospoa Koplej,
poto je proui jo jednom veoma paljivo, ali ne zaustavljajui ni za trenutak
priu koju je ispredala, ree da bi dama moda volela da ue i pogleda sobu i da bi
onda mogle da se dogovore.
U tom trenutku gospoica Blaj stade da se oprata od njih i udalji se uz neto
aljenja jer dotle nije uspela da izvue od Tjupens sva obavetenja koja je elela,
kao, na primer odakle je dola, ta joj mu radi, koliko je stara, ima li dece, kao i
druge vane stvari od znaaja. Ali se izgleda ispostavilo da u svojoj kui tamo
preko ima sastanak kojem treba da predsedava i da se uasava pomisli da bi neko
drugi mogao da zauzme to mesto koje su svi kriom prieljkivali.
Bie vam sasvim dobro kod gospoe Koplej ree ona Tjupens pre nego to
ode. Lepo e se ona pobrinuti za vas, sigurna sam. A ta emo s vaim
automobilom?
O, smesta u da ga dovezem ree Tjupens. Gospoa Koplej e mi rei gde
mogu da ga smestim. Mogu da ga ostavim i ovde napolju jer ulica i nije neto
naroito uska.
Za vas e moj mu uraditi i bolje od toga ree gospoa Koplej. Ostavie
ga u polju. Odmah tu kroz ovaj sokak i tamo e automobilu biti sasvim dobro.
Moe i u upu da ga uveze.
I tako sve prijateljski reie i gospoica Blaj pouri na sastanak. Pitanje
veernjeg obroka bi postavljeno kao sledee. Tjupens upita ima li neka krma u
selu.
O, nemamo ni mesto na koje bi neka dama mogla da ode ree gospoa
Koplej ali ako biste se zadovoljili s nekoliko jaja i malo unke uz neto hleba i
domaeg dema...
Tjupens ree da bi to bilo izvrsno. Njena soba na spratu bee mala, ali vesela i
prijatna uz papirne tapete na zidovima s motivima rua, krevet koji je delovao
udobno i opti utisak besprekorne istoe.
Da, to su divni tapeti, gospoice ree gospoa Koplej, koja, ini se, bee
reila da zadri Tjupens u zvanju neudate. Odabrali smo to za sluaj da nam neki
mladenci dou na medeni mesec. Romantino je, ako znate ta hou da kaem.
Tjupens se sloi da je romansa veoma poeljna.
 Danas parovi koji su se tek venali nemaju mnogo za troak. Nije kao nekad.
Veina njih odmah tedi za kuu ili je ve poela da je otplauje. Ili moraju da
kupe neto nametaja pa im ne ostaje nita za bajni medeni mesec ili bilo ta
slino. Paljivi su, znate, veina mladog sveta. Veoma vode rauna o novcu.
Gospoa Koplej onda buno ode niza stepenice, a kloparanje papua mealo se
s njenom priom jer da govori nije prestajala. Tjupens lee na krevet da odspava
bar pola sata posle prilino zamornog dana. Gajila je, meutim, velike nade u vezi
s gospoom Koplej i mislila je da e kad se dobro bude odmorila, biti u stanju da
navede razgovor na najplodonosnije mogue predmete. ue, bila je sigurna, sve o
kui pored mosta, ko je u njoj iveo, koga u susedstvu bije rav ili dobar glas,
kakvi su skandali izbijali i druge sline teme. U to bee ubeena vie nego ikad
nakon to je predstavljena gospodinu Kopleju, oveku koji je jedva otvarao usta.
Njegovo uee u razgovoru svodilo se uglavnom na prijateljsko mumlanje, koje
je obino bilo znak da neto potvruje.
Zadovoljavao se time, koliko je Tjupens mogla da vidi, da puta enu da govori.
On je manje ili vie delovao odsutno, najverovatnije obuzet planiranjem
sutranjeg dana, za koji se ispostavilo da je pijani.
to se Tjupensinog stava prema tome tie, nita zgodnije nije moglo da se desi.
Moglo bi da se oznai sloganom: eleli ste obavetenje, imate ga. Gospoa
Koplej bila je dobra taman koliko radio ili televizor. Treba samo da se okrene
dugme i rei su poinjale da teku praene s mnogo gestikulacije i promena izraza
na licu. I ne samo da joj je telo bilo slino dejoj gumenoj lopti ve i lice kao da
joj bee od gume. Razni ljudi o kojima je priala skoro su kao ive karikature
izlazili Tjupens pred oi.
Tjupens je jela slaninu i jaja uz krike hleba namazanog puterom i hvalila dem
od kupina, domai, njen omiljeni, to je iskreno obznanila, i davala je sve od sebe
da upije bujicu obavetenja kako bi mogla da zapie beleke o tome kad se bude
vratila u sobu. Cela panorama prolosti ovog kraja kao da joj se razvila pred
oima.
Hronolokog pripovedanja nije bilo pa je to stvaralo malo potekoa. Gospoa
Koplej je s dogaaja koji se desio pre petnaest godina skakala na one od pre dve
godine pa na proli mesec i onda se opet vraala negde u dvadesete, pre Drugog
svetskog rata. Sve to iziskivae temeljno sreivanje. I Tjupens se pitala hoe li na
kraju uopte doi do neega.
Prvo dugme koje je pritisla nije joj donelo rezultat. Bilo je to pominjanje
gospoe Lankaster.
 Mislim da potie odnekud odavde rekla je Tjupens i dozvolila da joj se u
glasu oseti prizvuk velike neodreenosti. Imala je sliku... veoma lepu sliku koju
je nainio slikar za koga verujem da je bio veoma poznat ovde.
Kako ste rekli da se zove?
Gospoa Lankaster.
Ne, ne seam se nikakvih Lankastera u ovom kraju. Lankaster. Lankaster.
Gospodin je imao saobraajni udes, seam se. Ne, ja u stvari mislim na automobil.
Gospodin Lankaster. Ne, gospoa Lankaster. Da nije to bila gospoa Bolton? Njoj
bi sad bilo oko sedamdeset godina. Mogla je da se uda za gospodina Lankastera.
Otila je odavde i putovala po inostranstvu, a i ula sam da se udala za nekoga.
Sliku koju je poklonila mojoj tetki naslikao je gospodin Boskobel... mislim
da se tako zvao ree Tjupens. O, kako vam je lep ovaj ele!
Uopte ne stavljam jabuke unutra kao to to veina ini. Kau da to ele ini
boljim, ali mu u stvari oduzima sav ukus.
Da ree Tjupens. Potpuno se slaem s vama. Oduzima mu.
Koga ste to sad pomenuli? Poinje sa B, ali nisam ula do kraja.
Boskobel, mislim.
O, seam se gospodina Boskovana sasvim dobro. ekajte da vidimo. Mora
biti da je to bilo... pre petnaest godina najmanje kad je on doao ovamo dole.
Dolazio je zatim nekoliko godina uzastopce. Voleo je ovo mesto. Iznajmio je ak i
kuicu ovde. Bila je to jedna od kuica farmera Harta koju je odravao za svoje
sezonske radnike. Ali je optina sagradila nove, da. etiri nove kuice posebno za
radnike.
Pravi slikar bio je gospodin B, jeste ree gospoa Koplej. Imao je obiaj
da nosi smean kaput. Neku vrstu barunastog rebrastog somota. Imao je rupe na
laktovima i nosio je zelene i ute koulje ispod kaputa. O, bio je veoma ivopisan,
jeste. Volela sam njegove slike. Jedne godine priredio je izlobu. Bilo je to
otprilike negde oko Boia, mislim. Ne, razume se da nije, mora da je to bilo u
leto. Pa zime nije ni provodio ovde. Da, veoma lepo. Nita uzbudljivo, ako znate
ta hou da kaem. Samo kua i koje drvo ili dve krave koje gledaju preko ograde.
Ali sve u finim, mirnim i lepim bojama. Ne kao neki od ovih momaka koji danas
slikaju.
Dolazi li vam ovamo mnogo slikara?
Pa i ne dolazi. Preko leta dou jedna ili dve dame koje ponekad neto
skiciraju, ali mislim da ne vrede mnogo. Imali smo ovde jednog momka pre
godinu dana koji je sebe nazivao slikarem. Nije se brijao kako valja. Ne mogu da
kaem da mi se bilo koja od njegovih slika svidela. Smene neke boje, sve
izuvijane ovamo i onamo. Da prepoznate ne moete ama ba nita. Prodao je brdo
slika i pored toga, da. I, pazite, nisu bile nimalo jeftine.
Trebalo bi da staju pet funti ree gospodin Koplej, koji se time ukljui u
razgovor po prvi put, i to tako iznenada da Tjupens poskoi.
Moj mu misli ree gospoa Koplej nastavljajui svoju ulogu muevljevog
tumaa da nijedna slika ne sme da bude skuplja od pet funti. Boje ne staju ni
upola toga. Eto, to on kae, zar ne, Dorde?
Ah ree Dord.
Gospodin Boskovan je naslikao sliku te kue pored kanala... Votersajd ili
Votermid, kako li se zove? Dola sam ovamo tim putem danas.
O, znai tim putem ste danas doli? I nije neki put, zar ne? Veoma je uzan.
Osamljena je ta kua tamo, uvek sam to mislila. Ja ne bih volela da ivim u toj
kui. Previe je osamljena. Slae li se, Dorde?
Dord naini zvuk kojim izrazi lako neslaganje i mogui prezir prema
kukaviluku ena.
Zapravo, to je tamo gde Alis Peri ivi ree gospoa Koplej.
Tjupens se manu svoga istraivanja o gospodinu Boskovanu da bi se priklonila
iznoenju miljenja o Perijevima. Bolje joj je, zapazila je, da se dri gospoe
Koplej, koja je skakala s teme na temu.
Nastran su neki par njih dvoje ree gospoa Koplej.
Dord naini onaj zvuk koji je oznaavao slaganje.
uvaju sebe za sebe, to dvoje. Ne drue se puno sa svetom, kako vi to kaete.
A ona ide naokolo i izgleda kao nita ovozemaljsko, ta Alis.
Luda ree gospodin Koplej.
Pa ne znam ba da li bih tako neto rekla. Ona izgleda kao luda, tano je. Sva
ta njena divlja kosa koju vitla vetar, da. A sve vreme nosi muke kapute i velike
gumene izme. A i govori udnovato i ponekad nee da ti odgovori odmah kad joj
postavi pitanje. Ali ne bih rekla da je luda. udna je, to je sve.
Da li je svet voli?
Teko da je neko dobro poznaje, mada tu ive nekoliko godina. Postoji sva
sila pria o njoj, ali prie uvek postoje.
Kakve to prie?
Direktna pitanja nikada nisu smetala gospoi Koplej, koja ih je zduno
prihvatala kao neko ko jedva eka da odgovori.
Priziva duhove, kau, nou. Onako, sedi za stolom i priziva. A krue i prie o
svetlu koje se nou kree kroz kuu. A ita i mnogo pametnih knjiga, kau. Knjiga
u kojima ima nacrtanih stvari... krugova i zvezda. Ako mene pitate, Ejmos Peri je
onaj kome nisu sve koze na broju.
On je samo prost ree gospodin Koplej nehajno.
E pa, moe biti da si u pravu u tome. Ali su i o njemu svojevremeno kruile
prie. Mnogo voli svoju batu, ali ne zna mnogo o batovanstvu.
Oni ive samo u polovini kue, je li tako? upita Tjupens. Gospoa Peri
me je veoma ljubazno pozvala da uem unutra.
Ma nije mogue? Zaista? Ne znam da li bih volela da zalazim u tu kuu ree
gospoa Koplej.
Taj njihov deo kue sasvim je u redu ree gospodin Koplej.
A zar drugi nije? upita Tjupens. Onaj deo kue koji je okrenut prema
kanalu?
Pa mnogo se prialo o tom delu kue. Razume se, niko tu godinama nije
iveo. Kau da ima neto nastrano u vezi s tim. Mnogo je pria kruilo. Ali kad se
zaeprka da bi se dolo do sutine, ispada da prie nisu plod ovdanje mate. Sve
potiu iz jednog davnog vremena. Kua je sagraena pre sto i vie godina, znate.
Kau da je u njoj prvo bila zatoena jedna lepa dama za koju je kua bila
sagraena, a sagradio ju je jedan gospodin s dvora.
Dvora kraljice Viktorije? upita Tjupens sa zanimanjem.
Ne bih rekla da je bio s njenog dvora. Ona je bila izbirljiva kad su dvorani u
pitanju, ta naa stara kraljica. Ne, rekla bih da je to bilo pre toga. U vreme jednog
od onih Dordeva. Ovaj dentlmen imao je obiaj da dolazi ovamo dole da je
via i pria kae da su se posvaali i da joj je on prerezao vrat jedne noi.
Grozno! ree Tjupens. Jesu li ga obesili?
Ne. O, ne, nita ni blizu tome. Pria kae, vidite, da je morao da se oslobodi
njenog tela pa ga je zazidao u dimnjak iznad ognjita.
Zazidao ga u dimnjak iznad ognjita!
Neki kau da je bilo tako, drugi da je ona bila opatica koja je prekrila zavet i
pobegla iz samostana pa je stoga morala da bude zazidana. Tako to rade oni u
samostanima.
Ali nju nisu opatice zazidale.
Ne, ne. On je to uradio. Njen ljubavnik ju je stavio tamo. Onda je ciglama
ozidao celo ognjite i zakovao veliku gvozdenu plou preko toga. U svakom
sluaju, nju niko nikad vie nije video, sirotu duu, da eta u svojim lepim
haljinama. Neki kau, razume se, da je otila s njim. Otila da s njim ivi u gradu
ili tako na nekom mestu. Ljudi su posle govorili da su uli buku i videli svetlo u
kui, a mnogo sveta i dalje ne ide blizu kue kad padne mrak.
Ali ta se desilo kasnije? upita Tjupens jer joj se uini da takvo vraanje u
prolost, ak u vreme pre kraljice Viktorije, ne moe mnogo da joj pomogne u
onome to je nju zanimalo.
Pa ne znam ba da se neto posebno deavalo. Farmer po imenu Blodik
kupio ju je kad joj je dolo vreme za prodaju, verujem. I on se tu nije dugo
zadrao. Bio je, kako se kae, dentlmen farmer. I zato mu se svidela kua,
pretpostavljam, ali mu zemljoradnja nije ila od ruke. I tako je opet prodao kuu. I
od tada je stalno menjala vlasnike... I svaki put dolaze zidari da prave izmene...
nova kupatila... takve stvari... A jedno vreme je, verujem, u njoj bio neki par koji
se bavio ivinarstvom. Ali kuu bije glas da je ukleta. No, sve je to bilo pre mog
vremena. Verujem da je i gospodin Boskovan u neko doba razmiljao o tome da je
kupi. I to je bilo onda kad je naslikao kuu.
Koliko je godina bilo gospodinu Boskovanu kad je boravio ovde?
etrdeset, rekla bih, ili moda neto malo vie od toga. Bio je zgodan ovek
na svoj nain. Malo debeo, moda. Ali pravi otrov za devojke.
Ah izusti gospodin Koplej, ovoga puta kao upozorenje.
E pa... ali svi mi znamo kakvi su slikari ree gospoa Koplej, ukljuujui
sad i Tjupens u to saznanje. Idu mnogo preko u Francusku, pa se pofrancuze na
mnogo naina, da.
Je li bio oenjen?
Ne, tada nije. Kad je prvi put doao ovamo dole, nije bio oenjen. Bio se malo
zagrejao za kerku gospoe erington, ali nita od toga nije bilo. Ona je bila
ljupka devojka, jo kako, ali premlada za njega. Nije joj bilo vie od dvadeseti pet
godina.
A ko je bila gospoa erington? upita Tjupens, koju prenerazi ovo
uvoenje novih likova.
ta, do avola, ja uopte radim ovde, pomisli iznenada kad je zahvatie talasi
iscrpljenosti. Sluam brdo ogovaranja o ljudima i zamiljam ubistvo koje se
uopte nije dogodilo. Sad mi je sve jasno... Sve je poelo kad se finoj ali
lakovernoj staroj dami neto poremetilo u glavi i kad je poela da se prisea pria
koje joj je ovaj Boskovan, ili neko slian njemu ko joj je poklonio sliku,
pomenuo kuu i ispriao legende koje krue o njoj, o nekome ko je iv zazidan u
ognjite, a ona iz nekog razloga pomislila da je to bilo dete. I eto mene gde lutam
naokolo i traim kobilja gnezda. Tomi mi je rekao da sam budala i bio je sasvim u
pravu... ja jesam budala.
Ona saeka da u ujednaenom toku kazivanja gospoa Koplej naini prvi zastoj
da bi mogla da ustane, utivo poeli laku no i povue se gore u sobu.
Gospoa Koplej je i dalje bila potpuno i sreno zaneta u priu.
Gospoa erington? O, ona je nakratko ivela u Votermidu govorila je
gospoa Koplej. Gospoa erington i njena kerka. Ona bee fina dama, ta
gospoa erington, da. Udovica nekog oficira, verujem. Beskrajno siromana, ali
je kua jeftino iznajmljivana. Bila je veoma naklonjena batovanstvu. Da je ba
bila dobra u odravanju kue u istom stanju, e pa nije. Ila sam kod nje da radim,
jednom ili dva puta, ali nisam mogla da zadrim taj posao. Morala sam da idem
biciklom, a do tamo ima oko pet kilometara. A tim putem ne idu autobusi.
Da li je tamo dugo ivela?
Dve ili tri godine, ne vie, mislim. Uplaila se, rekla bih, kad su nevolje
poele. A imala je, onda, i line nevolje s kerkom, takoe. Lilijan joj je, mislim,
bilo ime.
Tjupens otpi gutljaj jakog aja kojim je obed trebalo da bude zacementiran i rei
da saslua sve o gospoi erington pre nego to se povue.
Kakvu je to nevolju imala s kerkom? Je li u pitanju bio gospodin Boskovan?
Ne, nije gospodin Boskovan bio taj koji ju je uvalio u nevolju. Nikad to ne
bih poverovala. Bio je to onaj drugi.
Ko je bio taj drugi? upita Tjupens. Je li to jo neko ko je iveo ovde dole?
Mislim da on nije iveo u naem kraju. Bio je to neko koga je upoznala u
Londonu. Ila je gore da bi, mislim, pohaala baletsku kolu. Ili, bee li to moda
slikarstvo? Gospodin Boskovan je uredio da ona tamo upie neku kolu. Slejt
mislim da se zvala.
Slejd? 5 priskoi joj u pomo Tjupens.
Moe biti. Tako neko ime. U svakom sluaju, ona je odlazila tamo gore i tako
je upoznala tog momka, tog koji god da je bio. Majci joj se to nije svidelo.
Zabranila joj je da ga via. Ona je na neki nain bila budalasta ena. Kao i veina
tih oficirskih ena, znate. Mislila je da devojke rade ono to im se kae. Pregazilo
ju je vreme, znate. Bila je tamo u Indiji i videla sveta, ali kad je u pitanju zgodan
momi i kad se devojka ne dri na oku, teko da moe da se oekuje da e cura da
uradi ono to joj se kae. Ova njena svakako nije. Momak je imao obiaj da dolazi
ovamo dole tu i tamo pa su se sastajali napolju.
I onda se nala u nevolji? ree Tjupens koristei dobro znani eufemizam u
nadi da na taj nain gospoi Koplej nee povrediti pravo na vlasnitvo nad priom.
 Mora biti samo on, rekla bih. U svakom sluaju, sve je postalo jasno kao dan.
Videla sam ja ta je posredi davno pre njene majke. A ona bee prelepo stvorenje,
ba jeste. Krupna, i visoka i zgodna. Ali ja mislim, znate, da nije bila u stanju da se
ponese s nevoljama. Slomila se, znate. Hodala je naokolo kao mahnita i mrmljala
neto sama sebi. Ako mene pitate, taj se runo poneo prema njoj. Otiao je i
ostavio je kad je video ta se dogaa. Razume se, majka je, kao i svaka majka,
trebalo da ode za njim i natera ga da uvidi ta mu je dunost, ali gospoa
erington nije imala petlju za to. U svakom sluaju, majka se malo sabrala i
odvela je devojku. Zatvorila je kuu i kua je kasnije ponuena na prodaju.
Mislim da su se njih dve kasnije vratile da se spakuju, ali u selo nisu dolazile niti
su bilo kome ita rekle. Nikad kasnije ovamo nisu svraale, nijedna od njih.
Kruile su posle i neke prie. Nikad nisam doznala ima li istine u njima.
Ima sveta koji voli da izmilja i svata je u stanju da izmisli ree gospodin
Koplej neoekivano.
E pa, tu si sasvim u pravu, Dorde. Ipak, moe biti i da su istinite. Takve
stvari se deavaju. A kako ti kae, ta devojka mi se nije inila zdrava u glavi.
Kakve su bile te prie? upita Tjupens.
Pa, zaista, ne volim o tome da priam. Davno je to bilo, a ja ne bih volela da
kaem bilo ta u ta nisam sigurna. Jednu od pria pokrenula je Luiza, kerka
gospoe Bedkok. Uasna je laljivica ta devojka bila. Svata je bila spremna da
kae. Ba sve samo da ispadne dobra pria.
Ali ta je to bilo? upita Tjupens.
Rekla je da je ta devojka erington ubila bebu i da se posle i sama ubila.
Rekla je da joj je onda majka od bola upola poludela tako da je rodbina morala da
je stavi u neku ustanovu pod nadzor.
Tjupens opet oseti da joj se stvara zbrka u glavi. Skoro da je imala oseaj da se
njie na stolici. Da li je gospoa erington mogla da bude gospoa Lankaster?
Promenila je ime, pomalo poaavila, postala opsednuta kerkinom sudbinom.
Glas gospoe Koplej neumorno se nastavljao.
Ja lino od svega toga ni re nikad nisam poverovala. Ta Bedkokova devojka
umela je da kae ta joj padne na pamet. Mi tada nismo obraali mnogo panje na
govorkanja i prie... imali smo o ozbiljnijim stvarima da vodimo rauna. Svi mi
ovde u celom kraju bili smo prestravljeni zbog stvari koje su se deavale... PRAVIH
stvari...
Zato? ta se deavalo? upita Tjupens udei se stvarima koje su se izgleda
desile, a sve nekako ba oko miroljubivog seoceta Saton enselora.
 Rekla bih da ste sve to mogli da proitate u dnevnim novinama u to vreme.
Kad li to ono bee? Da vidimo, najblie mogue pre oko dvadeset godina. Sigurno
ste itali o tome. Ubistva dece. Prvo jedna mala devojica od devet godina. Jednog
dana nije se vratila iz kole. Celo susedstvo dalo se u traganje za njom. Pronali su
je u Dingli Kopsu. Bila je zadavljena. I sad se jeim kad pomislim na to. E pa, bila
je to prva, a onda otprilike tri nedelje kasnije i druga. To se dogodilo s druge
strane Market Bejsinga. Ali sasvim u okviru okruga, moe da se kae. ovek koji
ima automobil lako je to mogao da izvede. A onda bilo je i drugih. Ponekad je sve
bilo mirno, nita se nije dogaalo mesec ili dva dana. I onda bi nova rtva bila
ubijena. Manje od nekoliko kilometara odavde; gotovo u samom selu mogli biste
da kaete.
Zar nije policija... zar se nikad nije doznalo ko je to inio?
Mnogo su se trudili ree gospoa Koplej. Uhapsili su nekog oveka
prilino brzo, tano je. Nekoga iz kraja s one strane Market Bejsinga. Reeno je da
im pomae u istrazi. Ali vi znate ta to obino znai. Mislili su da su ga uhvatili.
Uhapsili su prvo jednoga pa onda i drugoga, ali su morali da ih puste posle
dvadeset etiri sata. Otkrili bi ili da on to nije mogao da uradi, ili da nije boravio u
ovim krajevima u to vreme ili bi se pojavio neko da mu d alibi.
Ne moe ti nita da zna, Liz ree gospodin Koplej. Moda su savreno
dobro znali ko je to uinio. I ja kaem da jesu. Tako se to uglavnom deava, ili
sam bar tako uo. Policija zna ko je to uinio, ali ne moe da doe do dokaza.
ene su posredi ree gospoa Koplej to jest, ene ili majke ili, ponekad,
ak i oevi. ak i policija ne moe nita da uradi bez obzira na to ta misli. Majka
kae: Moj sin je tog dana ovde bio na ruku, ili mlada dama iji je to momak
kae da je on te noi bio s njom u bioskopu i da se sve vreme nije odvajao od nje,
ili otac kae da su on i sin bili na najudaljenijem polju gde su neto radili... e pa,
protiv toga nita ne moe da se uradi. Policija je moda mislila da su otac, majka
ili njegova devojka lagali, ali ako se ne pojavi neko sa strane da im kae da je
momak, ili ovek, ili ko god da je u pitanju, bio na nekom drugom mestu, policija
nita ne moe da uradi. Bilo je to uasno vreme. Svi smo bili kivni ovde u kraju.
Kad bismo uli da je opet neko dete nestalo, organizovali smo grupe da ga trae.
Jakako, tano je ree gospodin Koplej.
Kad bi se ljudi skupili, krenuli bi da tragaju po poljima i umama. Ponekad bi
dete nali odmah, ponekad ne bi mogli nedeljama da ga nau. Ponekad je dete bilo
sasvim blizu kue na mestu za koje bi svako pomislio da je ve pretraeno.
Pretpostavljam da je taj to je to inio mora da je bio neki manijak. I grozno je
ree gospoa Koplej tonom vrstog uverenja to postoje takvi ljudi. Trebalo bi
ih streljati. Trebalo bi da se sami zadave. I ja bih im prva to uinila samo kad bi me
neko pustio. I to svakoga oveka koji ubija decu i zlostavlja ih. Kakvo dobro
moe da bude od toga to ih bace u ludnicu, gde ih paze kao da su kod roene
kue i gde ive udobno? I onda ih pre ili kasnije puste napolje jer kau da su
izleeni pa ih alju kui. Tako neto dogodilo se negde u Norfoku. Moja sestra je
ivela tamo i ona mi je to ispriala. Takav neki vratio se kui i dva dana kasnije
opet je ubio nekoga. Ludi su, ti doktori, neki od njih, kad kau da su takvi ljudi
izleeni, a oni u stvari nisu.
A vi ovde dole nemate pojma ko bi to mogao da bude? upita Tjupens. Da
li zaista mislite da je to bio neki neznanac?
Mogao bi i da bude neki neznanac. Ali to mora da je bio neko iz ove sredine,
neko iz okruga.... Ooh! Pa rekla bih pedesetak kilometara. To nije mogao da bude
neko iz naeg sela.
Uvek si mislila da jeste, Liz.
Poinje da se ljuti, Dorde ree gospoa Koplej. Ti si taj koji je mislio
da je to sigurno neko iz tvog susedstva jer si se plaio, pretpostavljam. Ja sam
posmatrala ljude. I ti si takoe, Dorde. I onda si sebi rekao: Pitam se nije li to
taj momak, deluje mi malo nastrano u poslednje vreme. Tako nekako.
Mislim da on uopte nije izgledao nastrano ree Tjupens. Verovatno je
izgledao ba kao i svako drugi.
Da, moe biti da ima istine u tome to ste rekli. ula sam da se kae kako to
ovek nikad ne moe da zna, te da takav neki, ko god on bio, uopte ne izgleda lud,
ali ima ljudi koji kau da takvi imaju jeziv sjaj u oima.
Defriz je, bio je narednik u policiji u to vreme ree gospodin Koplej
uvek govorio da ima dobru ideju, ali da nita ne moe da uradi.
I nikad nisu uhvatili oveka?
Ne. Preko est meseci, skoro godinu dana. A onda je sve prestalo. I nikad se
vie nita slino ovde nije desilo. Ne, ja mislim da on mora da je otiao. Otiao
zauvek. I zato se svetu ini da bi mogao da zna ko je to bio.
Mislite, zbog ljudi koji su zaista napustili okrug?
Pa razume se da tako neto tera ljude u svakakva nagaanja, znate. Kau to bi
moglo da bude zbog toga i toga.
Tjupens je malo oklevala da postavi sledee pitanje, ali je zakljuila da zbog
strasti koju je gospoa Koplej imala prema prii nee smetati ako to i uini.
A ta vi mislite ko je to mogao da bude? upita.
 Pa, to bee tako davno da vie volim da ne govorim. Ali imena jesu bila
pominjana. Pominjana, znate, i uzeta u obzir. Neki su smatrali da je to bio
gospodin Boskovan.
Ma nije valjda?
Da. Zbog toga to je umetnik i sve to, a umetnici su uvrnuti. Tako je svet
priao. Ali ja nisam mislila da je to on!
Bilo je vie onih koji su govorili da je to bio Ejmos Peri ree gospodin
Koplej.
Mu gospoe Peri?
Da. On je pomalo uvrnut, znate, priglup. On je ba tip oveka koji je to
mogao da uradi.
Jesu li Perijevi tad ve iveli ovde?
Da. Ali ne u Votermidu. Imali su jednu vilu osam ili devet kilometara odavde.
Policija ga je drala na oku, siguran sam u to.
Ali nita nisu mogli da mu dokau ree gospoa Koplej. ena ga je uvek
spasavala. Sedi s njom kod kue uvee, govorila je. Uvek. Samo bi ponekad
odlazio u krmu subotom uvee, ali se ta ubistva nikad nisu deavala subotom
uvee pa od toga nije bilo nita. Pored toga, Alis Peri je osoba kojoj biste
poverovali kada neto izjavi. Ona nikad ne odustaje niti se povlai. Ne moete da
je uplaite. U svakom sluaju, on nije taj. Nikad nisam mislila da jeste. Znam da
nemam osnova za tako neto, ali imam oseaj da bih, kad bi trebalo da tako neto
uradim, prstom pokazala na ser Filipa.
Ser Filipa? Tjupens opet oseti vrtoglavicu. Uveden je jo jedan lik. Ser
Filip. Ko je ser Filip? upita ona.
Ser Filip Stark... ivi gore u kui Vorenderovih. Nekada se zvala Stara
opatija kada su Vorenderovi iveli tamo... pre nego to je izgorela. Grobove
Vorendera moete da vidite u crkvenom dvoritu, a tablice s njihovim imenima u
samoj crkvi. Vorenderovi su uvek iveli ovde, praktino sve od vremena kralja
Dejmsa.
Da li je ser Filip bio u srodstvu s Vorenderovima?
Ne. Zgrnuo je nekako veliki novac, verujem, ili je to njegov otac uinio.
elezare ili tako neto. udan je neki ovek bio ser Filip. elezara, ili ta ve, bila
je negde na severu, a on je iveo ovde. iveo je taj povueno, jeste. Ono to zovu
pust... pust... pust-neto.
Pustinjaki? ree Tjupens.
Ba re koju sam traila. Bled je bio, znate, i mrav i koat, i veoma je voleo
cvee. Bio je botaniar. Imao je obiaj da skuplja svu silu bezveznog majunog
divljeg cvea od one vrste koju dva puta ne biste pogledali. ak je i knjigu napisao
o tom cveu, verujem. O, da, bio je pametan, veoma pametan. Njegova ena bila je
fina dama i veoma zgodna, ali sam uvek mislila da je neto setna.
Gospodin Koplej ispusti jedno od onih njegovih gunanja.
Mora da si luda ree on. Kako uopte moe da pomisli da je to bio ser
Filip? On je ba voleo decu. Uvek je prireivao zabave za njih.
Da, znam. Uvek je prireivao takmienja i deci davao divne nagrade. Trke s
jajima u supenim kaikama... i deca su dobijala jagode sa lagom i aj. Vidite, on
nije imao svoje dece. Uvek bi zaustavljao decu na seoskim stazama i putevima i
davao im slatkie ili koji novi da kupe slatkie. Ali... ne znam. Ja mislim da je
preterivao s tim. Bio je udan ovek. Pomislila sam da ima neto loe im se
njegova ena jednog dana onako pokupila i otila.
A kad ga je ena napustila?
Pa otprilike est meseci od kada je sva ta nevolja poela. U to vreme ve je
troje dece bilo ubijeno. Gospoa Stark je iznenada otila na jug Francuske i nikad
se nije vratila ovamo. A ona nije bila od vrste, rekli biste, koja bi tako neto
uinila. Ona bee povuena dama, potovana. Nije bila od onih koje bi mua
napustile zbog drugog oveka. Ne, uopte nije bila od tog soja. Pa zato ga je
onda napustila? Uvek sam govorila da je to zato to je znala neto... to je otkrila
neto u vezi s neim...
Da li on jo ivi ovde?
Redovno, ne. Dolazi ovamo jednom ili dva puta godinje, ali kua stoji
zatvorena i pazi je tamo jedino ovek koga je zaduio za to. Gospoica Blaj ovde
u selu... ona mu je nekad bila sekretarica... obavlja poslove za njega.
A njegova ena?
Umrla je, sirota gospa. Umrla je ubrzo poto je otila u inostranstvo. U crkvi
je postavljena tablica s njenim imenom. Mora da je za nju to bilo grozno. Moda u
poetku nije bila sigurna, a onda je moda poela da sumnja na mua i na kraju se
moda sasvim uverila da su joj sumnje opravdane. To nije mogla da podnese pa je
otila.
Vi ene ba umete da umiljate ree gospodin Koplej.
elim da kaem da je postojalo neto to nije bilo u redu kod ser Filipa. Bio
je previe umiljat s decom, mislim, a to nije prirodan tok stvari.
enske izmiljotine ree gospodin Koplej.
Gospoa Koplej se die i stade da sklanja stvari sa stola.
 I vreme je bilo da to uini ree njen mu. Ova dama ovde cele noi bi
loe sanjala da si nastavila da pria o dogaajima koji su se desili pre mnogo
godina i koji danas ovde ni sa kim nemaju veze.
Meni je sve ovo bilo veoma zanimljivo ree Tjupens. Ali sam veoma
pospana. Mislim da bi bilo bolje da sad odem u krevet.
I mi obino rano idemo u krevet ree gospoa Koplej a vi ste sigurno
umorni posle ovako napornog dana koji ste imali.
I jesam. Strano mi se spava ree Tjupens i pokri usta rukom da dobro
zevne. Pa, laku no i veoma vam hvala.
Da li biste eleli da vas probudim ujutro i da popijete olju aja? upita
gospoa Koplej. Je li vam osam sati ujutro moda prerano?
Ne, to bi bilo zgodno ree Tjupens. Ali nemojte da se trudite ako vam to
priinjava potekou.
O, ni najmanje ree gospoa Koplej.
Tjupens se tromo pope na sprat. U sobi otvori putnu torbu, izvadi nekoliko
potrebnih stvari, okupa se i lee u krevet. Ono to je rekla gospoi Koplej bila je
istina. Bila je mrtva umorna. Sve to je ula prolazilo joj je kroz glavu kao
kaleidoskop pokretnih prilika i sve sile jezivih prizora. Mrtva deca... previe mrtve
dece. Tjupens je samo tragala za jednim mrtvim detetom iza ognjita. Ognjite je
moda imalo neke veze s Votersajdom. Deja lutka. Dete koje je ubila poremeena
devojka iji slabi mozak nije mogao da podnese injenicu da ju je ljubavnik
ostavio. O, teko meni, kako sam melodramatian jezik poela da koristim,
pomisli Tjupens. A sve je tako zbrkano... hronologija sva izmeana... da ovek
prosto ne moe da bude siguran kad se ta desilo.
I ona zaspa i stade da sanja. Stvori se tu neka vrsta gospe od alota koja gleda
kroz prozor kue. Potom se ulo grebanje iz dimnjaka. Udarci su stizali s one
strane velike gvozdene ploe koja je tamo gore bila zakovana. Otar zveket ekia.
Bang, bang, bang. Tjupens se probudi. Bilo je to kucanje gospoe Koplej na vrata.
I ona vedro ue u sobu, ostavi aj pored kreveta, razmae zavese i izrazi nadu da
je Tjupens lepo spavala. Niko nikad, pomisli Tjupens, nije izgledao vedrije i
bodrije od gospoe Koplej. Ona nije sanjala nita runo!
 9. Jutro u Market Bejsingu

A h, pa dobro ree gospoa Koplej grabei napolje iz sobe. Jo jedan dan.

To je ono to ja uvek kaem kad se probudim.
Jo jedan dan, pomisli Tjupens i stade da pijucka jak crni aj. Pitam se da li
pravim budalu od sebe...? Moglo bi biti... Volela bih da je Tomi ovde da
porazgovaramo. Prola no me je potpuno zbunila.
Pre nego to je izala iz sobe, Tjupens u svoju belenicu paljivo upisa razne
injenice i imena koja je ula prethodne veeri jer bee previe umorna da to uini
pre nego to je otila na poinak. Melodramatine prie o prolosti, u kojima
moda bee zrno istine tu i tamo, ali uglavnom rekla-kazala, zloba, ogovaranje,
romantine matarije.
Uistinu, pomisli Tjupens, poinjem da doznajem ljubavni ivot gomile ljudi
sve tamo, mislim, do samog osamnaestog veka. Ali na ta se sve to svodi? I ta ja
to traim? To sad vie i ne znam. Najuasnija stvar jeste to to sam se upetljala i
to vie ne mogu da dignem ruke od svega.
Pronicljivo posumnjavi da bi najpre mogla da se upetlja s gospoicom Blaj,
koju Tjupens bee prepoznala kao glavni dave Saton enselora, ona izbee sve
vrste ponuda da joj se pomogne tako to automobilom smesta krenu za Market
Bejsing i zasta jedino kad zvuk automobila proprati prodoran vrisak gospoice
Blaj, da joj objasni da ima jedan hitan sastanak... Kada e vratiti? Tjupens ne dade
odreen odgovor... Da li bi joj prijao zajedniki ruak?... Veoma ljubazno od
gospoice Blaj, ali Tjupens se boji da...
aj onda. Oekujem vas u etiri i trideset.
Bila je to skoro kraljevska komanda. Tjupens se osmehnu, klimnu glavom,
ubaci menja u brzinu i odveze se.
Mogue je, pomisli Tjupens ako bude izvukla ma ta zanimljivo od agenata za
nekretnine u Market Bejsingu da bi Neli Blaj mogla da joj prui dodatna korisna
obavetenja. Ona bee od one vrste ena koje se ponose time to znaju sve o
svima. Nevolja je bila u tome to e svim silama nastojati da dozna sve i o
Tjupens. Mogue je ipak da e Tjupens do popodne uspeti da se oporavi tako da
opet bude ona inventivna osoba kakva je inae bila!
Seti se gospoe Blenkinsop, ree u sebi ulazei u otru krivinu iza koje
odmah bi prinuena da se pribije uz ivicu da je ne pregazi obesni traktor
ogromnih dimenzija.
Kad stie u Market Bejsing, automobil ostavi na parkiralitu na glavnom trgu,
pa ue u potu i zauze jednu praznu telefonsku govornicu.
Javi joj se Albertov glas... onim svojim uobiajenim javljanjem... samo:
Halo? izgovoreno sumnjiavim glasom.
Sluaj, Alberte... kui dolazim sutra. U vreme veere, u svakom sluaju...
moda i ranije. Gospodin Beresford se takoe vraa, osim ako ne javi suprotno.
Spremi nam neto... pile, mislim.
U redu, madam. Gde ste vi...?
Ali Tjupens prekide vezu.
Izgleda da se ivot u Market Bejsingu odvijao samo na vanom glavnom trgu...
Tjupens je prouila telefonski imenik u poti pre nego to je izala napolje i videla
da su tri od etiri firme koje se bave nekretninama imale kancelarije na trgu, dok je
etvrta bila na nekom mestu u Ulici Dord.
Imena je zapisala i krenula da ih trai.
Pola je od Gospode Lavbodi i Sliker jer joj se uinie odve upadljivi.
Primi je jedna pegava devojka.
elim da se raspitam o jednoj kui.
Devojka ovu vest primi bez zanimanja. Isto bi, ini se, bilo i da je Tjupens rekla
da trai neku retku ivotinju.
Ne znam ja nita ree devojka i stade da gleda oko sebe ne bi li videla
nekoga od kolega kome bi mogla da prepusti Tjupens...
O kui ree Tjupens. Vi jeste agencija za nekretnine, zar ne?
Agencija za nekretnine i aukcije. Aukcija u Krenberi Kortu je u sredu ako vas
to zanima, katalog je dva ilinga.
Ne zanima me aukcija. elim da pitam za jednu kuu.
Nametenu?
Nenametenu... da je kupim... ili iznajmim.
Pege kao da postae malo svetlije.
Mislim da bi bilo najbolje da vidite gospodina Slikera.
Tjupens je silno elela da odmah vidi gospodina Slikera pa je ubrzo sedela u
maloj kancelariji nasuprot mladog oveka u odelu od tvida koji stade da okree
jedan za drugim obrasce s velike hrpe slinih s pojedinostima o eljenim kuama...
i da sve vreme sebi u bradu mrmlja primedbe: ... Mandevil roud, broj 8... po
nacrtu arhitekte, tri spavae sobe, amerika kuhinja... O, ne, ta je otila... Amabel
Lod... ivopisna vila, etiri jutra placa... smanjena cena zbog toga to vlasnik brzo
eli da je proda...
Tjupens ga skoro na silu prekide. Videla sam kuu iji mi se izgled dopada... u
Saton enseloru je... ili bolje reeno, blizu je Saton enselora... pored kanala...
Saton enselor ponovi gospodin Sliker sumnjiavo. Mislim da u naim
knjigama u tom kraju ne vodimo nikakvo vlasnitvo. Ima li neko ime?
Na samoj kui izgleda nije zapisano nita... mogue je da se zove Votersajd.
Rivermid... svojevremeno se zvala Brid haus. Shvatila sam ree Tjupens da se
kua vodi u dva dela. Jedan deo iznajmljen je stanarima, ali oni nisu mogli da mi
kau nita o drugoj polovini koja je okrenuta prema kanalu i za koju se ja
zanimam. Taj deo izgleda da nije nastanjen.
Gospodin Sliker uzdrano ree da se boji da nee moi da joj pomogne, ali
prista da je uputi da bi Gospoda Blodet i Berdes moda mogla da joj pomognu.
Po tonu slubenikovog glasa bee jasno da smatra da su pomenuta gospoda manje
vredna firma.
Tjupens se preseli kod Gospode Blodet i Berdes koji su bili na suprotnoj
strani trga... i ije su kancelarije veoma podseale na kancelarije Gospode
Lavbodi i Sliker... i imali su istu vrstu rauna o prodaji i plakata o predstojeim
aukcijama na prljavom staklu u izlogu. Njihova ulazna vrata nedavno behu
obojena prilino nezdravom zelenom bojom, ako je po tome ovek nekakav sud
mogao da donese.
Sm prijem bee jednako obeshrabrujui kao i na prethodnom mestu i Tjupens
bi predata na brigu gospodinu Sprigu, starijem oveku, oevidno zbog neeg
veoma utuenom. Tjupens jo jednom iznese svoje elje i zahteve.
Gospodin Sprig priznade da mu je poznato da postoji pomenuta vila, ali ne
pokaza predusretljivost ili, kako se uini, ak ni zanimanje.
Nije na prodaju, bojim se. Vlasnik ne eli da je proda.
Ko je vlasnik?
Zaista sumnjam da mi je to poznato. Kua je iz ruke u ruku ila prilino
esto... u jednom trenutku bilo je glasina da je doneta naredba o prinudnoj prodaji.
ta bi bilo koja mesna vlast mogla da dobije od toga?
Uistinu, gospoo... ovaj... (i on pogleda dole u Tjupensino ime ispisano na
njegovom rokovniku)... gospoo Beresford, kad biste mogli da mi odgovorite na
to pitanje, pokazali biste se pametniji od veine dananjih rtava mesnih vlasti.
Nain na koji mesna uprava i urbanisti zadueni za planiranje misle oduvek je bio
ogrnut velom misterije. Na zadnjem delu kue obavljeno je neto neodlonih
popravki i izdat je za neuobiajeno nisku kiriju... ovaj... ah, da, gospodinu i
gospoi Peri. to se stvarnog vlasnika kue tie, dotini gospodin ivi u
inostranstvu i izgleda da je sasvim izgubio zanimanje za kuu. Mislim da je bilo
potegnuto i pitanje manje zaostavtine koje su sproveli izvrioci testamenta.
Nastale su i neke sitne pravne potekoe... zakon ume da bude skup, gospoo
Beresford... tako da mislim da bi vlasnik bio sasvim zadovoljan kad bi se kua
sruila... popravke uopte nisu vrene osim na delu gde Perijevi ive. Zemljite bi,
razume se, moglo da se pokae vredno u budunosti... popravka oronulih kua
retko donosi zaradu. Ako vas zanima vlasnitvo te vrste, siguran sam da smo u
stanju da vam ponudimo neto mnogo vrednije vaeg truda. ta vam se, ako smem
da pitam, posebno svidelo na tom imanju?
Svideo mi se izgled kue ree Tjupens. Veoma je lepa ta kua... videla
sam je prvo iz voza...
O, shvatam... ree gospodin Sprig i zamaskira to je bolje mogao izraz
enska glupost je beskrajna... i dodade pokroviteljski: Da sam na vaem
mestu, lepo bih sasvim zaboravio na nju.
Pretpostavljam da biste mogli da piete vlasniku i upitate ga da li bi bio
spreman da je proda... ili ako biste meni dali njihovu... ili njegovu adresu.
Mi emo stupiti u vezu s vlasnikovim advokatima ako vam je tako mnogo
stalo, ali ja ne bih gajio velike nade.
Pretpostavljam da danas sve mora da ide preko nekih advokata ree Tjupens
potrudivi se da joj glas zvui i budalasto i uplaeno... A advokati su uvek
previe spori kad neto uzmu da rade.
Ah, da... zakon je sklon odlaganjima...
A i banke... isto su tako loe!
Banke... gospodin Sprig kao da se malo tre.
Ima mnogo ljudi koji vam daju banku kao adresu. To je ponekad ba zamorno
takoe.
Da... da... kako vi kaete... Ali svet danas ne miruje dugo na jednom mestu...
ivi u inostranstvu i sve to.
On otvori jednu fioku na stolu. Imam ja ovde jedno imanje, Krosgejts mu je
ime... pet kilometara od Market Bejsinga... u veoma dobrom stanju... fina bata...
Tjupens se die sa stolice.
Ne, hvala vam.
Poele gospodinu Sprigu sve najbolje i izae natrag na trg.
Kratko se zadra u poseti treoj ustanovi iz tog esnafa, ali se ona uglavnom
bavila prodajom stonih i ivinarskih farmi i uopte imanja u zaputenom stanju.
 Konano uini posetu Gospodi Roberts i Vili u Ulici Dord... koja se pokaza
kao mala firma eljna posla i spremna da uslui... ali ustanovi da su uglavnom
nezainteresovani i da nita ne znaju o Saton enseloru te da su eljni jedino da
prodaju vile koje su upola izgraene po izuzetno visokim cenama... a opis jedne
od njih natera Tjupens da se strese. Predusretljivi mladi ovek kad vide da je
njegov mogui klijent vrsto reen da ode, nevoljno priznade na kraju da takvo
mesto kao to je Saton enselor ipak postoji.
Saton enselor rekoste? Bolje probajte kod Blodeta i Berdesa na trgu. Oni
nude neko imanje u tom kraju... ali je sve to u veoma jadnom stanju... ruevno...
Ima jedna lepa kua blizu sela, pored mosta na kanalu... videla sam je iz voza.
Zato niko ne eli da ivi tamo?
O! Znam to mesto, taj... Riverbenk... Nikoga ne biste mogli da privolite da
ivi tamo... Kuu bije glas da je avetinjska.
Mislite... poseuju je duhovi?
Tako kau... Mnoge prie krue o njoj. Nou se uje buka. Pa stenjanje. Ako
mene pitate, iak je potpuno unitio drvo u toj kui.
O, teko meni ree Tjupens. A meni se kua uinila tako ljupka i
osamljena.
Ba mnogo osamljena, rekla bi veina ljudi. Poplave zimi... pomislite samo na
to.
Vidim da ima mnogo stvari o kojima mora da se misli ree Tjupens s
gorinom.
Gunala je sebi u bradu sve vreme dok je brojala korake prema Jagnjetu i
barjaku, gde je reila da obnovi snagu obedom.
Ima mnogo da se misli... poplave, iak, duhovi, zveckanje lanaca, odsutnost
vlasnika, advokati, banke... kua koju niko ne eli i ne voli... osim mene moda...
O, svejedno, ono to sada elim jeste HRANA.
Hrana kod Jagnjeta i barjaka bila je dobra i obilna... prava hrana za
zemljoradnike, a ne jela po francuskom jelovniku za turiste u prolazu... Gusta
ukusna orba, prasea butka i sos od jabuka, stilton sir... ili ljive i senf ako vam
se to vie svia... to nije bio sluaj s Tjupens.
Poto je malo besciljno lutala, Tjupens sede u automobil i krenu natrag za
Saton enselor... ubeena da joj jutro nije bilo plodonosno.
Kad je izala iz poslednje krivine i kad skoro stie do crkve u Saton enseloru,
Tjupens vide paroha gde izlazi iz crkvenog dvorita. Hodao je prilino umorno.
Ona sasvim uspori pored njega.
 Da li i dalje tragate za onim grobom? upita ga.
Paroh se jednom rukom drao za krsta na leima.
Eh, draga moja ree on vid mi je slab. Mnogi natpisi su skoro izbrisani.
Lea me bole, takoe. Ima previe nadgrobnih spomenika koji lee popadali po
zemlji. Uistinu, kad se koji put nagnem nad nekim od njih, uplaim se da vie neu
moi da se ispravim.
Ja to vie ne bih inila ree mu Tjupens. Ako ste pogledali u parohijski
registar i sve to, uinili ste onda sve to ste mogli.
Znam, ali siroti momak je veoma uporan da neto sazna. Ja sam sasvim
siguran da je sve to uzaludan trud. I pored toga, ipak mislim da mi je to dunost.
Ima jo jedan pojas na groblju koji nisam proverio, tamo iza tisovog drveta pa
prema udaljenom zidu... mada je tu veina grobova iz osamnaestog veka. Ali
voleo bih da mislim da sam svoj zadatak obavio kako valja. Onda sebi ne bih
mogao nita da prebacim. Ali u, svejedno, taj deo posla ostaviti za sutra.
Sasvim ste u pravu. Ne treba mnogo da se zamarate u jednom danu ree
Tjupens i onda dodade: Evo ta vam predlaem. Kad budem popila aj s
gospoicom Blaj, otii u da pogledam umesto vas. Kaete od tisovog drveta pa
do udaljenog zida, je li tako?
O, ali ne mogu ja to od vas da traim...
Sve je u redu. Zaista bih volela da to uinim. Mislim da je veoma zanimljivo
skitati po crkvenom dvoritu. Znate, ti stari natpisi daju vam sliku o ljudima koji
su nekad ovde iveli i sve to. Zaista u uivati u tome, iskreno. Samo vi idite kui
i odmorite se.
Pa, dobro. Istina je da neto treba da doteram na mojoj propovedi za veeras.
Vi ste veoma ljubazan prijatelj, siguran sam. Veoma ljubazan prijatelj.
Sav ozaren on se izgubi u parohijskom domu. Tjupens pogleda na sat. Malo
zatim zaustavi se pred kuom gospoice Blaj. Vreme je da i to pregrmim,
pomisli Tjupens. Ulazna vrata bila su otvorena i gospoica Blaj ba je hodnikom
nosila u dnevnu sobu posluavnik sa svee peenim ajnim kolaima.
O, eto i vas, draga gospoo Beresford. Toliko mi je milo to vas vidim. aj je
ve spreman. ajnik je odavno na vatri. Samo treba da napunim olje. Nadam se
da ste pokupovali sve to ste eleli ree ona i prilino znaajno odmeri torbu za
kupovinu koja je bedno prazna visila s Tjupensinog ramena.
E pa, zaista nisam imala mnogo sree ree Tjupens u pokuaju da zabauri
stvar to je bolje mogla. Znate kako se to ponekad deava... bio je to ba jedan
od onih dana kad ne moete da naete odgovarajuu boju ili stvar koju ste eleli.
Ali oduvek sam uivala u razgledanju novih mesta ak i kad nisu neto posebno
zanimljiva.
ajnik na vatri vrisnu da skrene panju na sebe i gospoica Blaj odjuri natrag u
kuhinju da se pobrine oko njega i usput rasu po podu hrpu pisama koja su
spremna za slanje ekala na stoiu u hodniku.
Tjupens se sae i pokupi ih primetivi dok ih je vraala na stoi da je pismo na
vrhu naslovljeno na gospou Jork, Rouztrelis Kort za starije dame... na jednoj
adresi u Kamberlandu.
Uistinu u, pomisli Tjupens, poeti da mislim da je cela zemlja pretvorena u
domove za stara lica! Skoro da pomislim da emo dok trepne okom i Tomi i ja
iveti u nekom od njih!
Tu pre neki dan im je jedan usluni, prijateljstvu sklon poznanik, pisao da im
preporui veoma lepo mesto u Devonu... suprunici... uglavnom ljudi iz slube.
Sasvim dobra kuhinja... Moete da ponesete i svoj nametaj i line stvari.
Gospoica Blaj se pojavi s ajnikom i dve dame sedoe da popiju aj.
Razgovor s gospoicom Blaj bio je manje melodramatian i ne tako soan kao
onaj s gospoom Koplej, ve je vie bio usredsreen na pribavljanje nego na
pruanje obavetenja.
Tjupens neodreeno izmrmlja o godinama provedenim u slubi u inostranstvu...
tekoama domaeg ivota u Engleskoj, navede pojedinosti o oenjenom sinu i
udatoj keri i njihovoj deci i blago usmeri razgovor na brojne aktivnosti
gospoice Blaj u Saton enseloru... enski institut, vodii, izviai, Savez
konzervativnih dama, predavanja, grka umetnost, pravljenje dema, cvetni
aranmani, Klub crtanja, Prijatelji arheologije... Parohovo zdravlje, potreba da mu
se skrene panja da povede rauna o sebi, njegova zaboravnost... nesrene razlike u
miljenju izmeu uvara crkve...
Tjupens pohvali kolae, zahvali se svojoj domaici na gostoprimstvu i die se
da krene.
Vi ste arobno puni energije, gospoice Blaj ree. Prosto ne mogu da
zamislim kako uspevate da obavite sve te obaveze. Moram da priznam da posle
dananjeg izleta i jalove kupovine jedva ekam da se malo odmorim na krevetu...
samo pola sata ili tu negde zatvorenih oiju... A i krevet je veoma udoban, takoe.
Moram da vam se zahvalim to ste me preporuili gospoi Koplej...
Krajnje pouzdana ena, mada, razume se, previe pria...
Oh! Meni su njene prie o ovom kraju veoma zabavne.
Polovinu vremena ona uopte ne zna ta pria! Ostajete li ovde dugo?
 O, ne... Sutra se vraam kui. Razoarana sam to nisam nita doznala o
nekom zgodnom malom imanju... nadala sam se da u moi neto da uradim u
vezi s onom ivopisnom starom kuom pored kanala...
I dobro je to ste se toga spasli. Kua je u veoma jadnom stanju... Vlasnici su
odsutni... to je sramota...
Nisam ak uspela da ustanovim ni kome pripada. Oekujem da vi to znate. Vi
izgleda znate sve ovde...
Nikad se nisam mnogo zanimala za tu kuu. Stalno je ila iz ruke u ruku...
ovek ne moe sve to da prati. Perijevi ive u jednoj polovini... a drugi deo se
samo uruava i propada.
Tjupens ree zbogom i odveze se do kue gospoe Koplej. Kua je bila tiha i
oevidno prazna. Tjupens se pope u svoju spavau sobu, ostavi praznu torbu za
kupovinu, umi lice i napuderisa nos, pa na vrhovima prstiju opet izae iz kue.
Pogleda gore i dole niz ulicu, ostavi automobil tu gde je bio i onda brzo skrenu
iza ugla kue i krenu kroz polja stazom koja je vodila do crkvenog dvorita.
Tjupens zakorai preko prelaza u ogradi i ue u crkveno dvorite, koje je
mirovalo pod zracima sunca na zalasku i stade da prouava nadgrobne spomenike,
kao to bee obeala da e uiniti. Za tako neto uistinu nije imala nikakvih
posebnih pobuda. Tu nije bilo niega to se nadala da moe da otkrije. Bila je to
suta ljubaznost s njene strane. Stari paroh bio je mio ovek i bilo bi joj drago kad
bi uspela da mu umiri savest. Ponela je belenicu i olovku za sluaj da nae bilo
ta to bi moglo da bude zanimljivo za njega pa da to zapie. Smatrala je da samo
treba da trai nadgrobni spomenik postavljen u seanje na dete odreenih godina.
Veina grobova ovde bila je starijeg datuma. Nisu bili mnogo zanimljivi, a ni
dovoljno stari da bi bili retkost ili imali natpise dirljive prirode. U njima su
uglavnom poivali prilino stari ljudi. Ipak, nije urila i u svesti je stvarala
mentalne slike pojedinih. Dejn Elvud, otila iz ovog ivota estog januara, stara
etrdeset i pet godina. Vilijam Marl, umro petog januara, duboko oaljen. Meri
Trevs, pet godina stara. etrnaesti mart 1835. To bee previe davno. U tvom
prisustvu vrhunac je radosti. Srena mala Meri Trevs.
Sad ve skoro bee stigla do udaljenog zida. Grobovi su ovde bili zaputeni i
obrasli travom pa izgleda da se niko nije brinuo o ovom delu groblja. Mnogi
nadgrobni spomenici leali su popadali po zemlji. Dvorini zid bio je oteen i
uruavao se. Na nekim mestima bee i sasvim sruen.
Kako je taj deo bio ba iza crkve, to s puta nije mogao da se vidi... i nema
sumnje da su deca dolazila ovamo u tetu. Tjupens se nae nad jednom
nadgrobnom ploom. Prvobitni natpis bee izbledeo i neitak... Ali podigavi ga
postrance, Tjupens vide neka grubo nakrabana slova, takoe ve pomalo
obrisana.
Ona pree kaiprstom preko njih i tu i tamo stie da razazna pokoju re...
Ko god... povredi... i najmanji deo ovoga...
Milston... Milston... Milston... a ispod toga neravnomerno uklesano
amaterskom rukom:

Ovde lei Lili Voters.

Tjupens duboko udahnu vazduh... Bila je svesna senke iza sebe, ali pre no to stie
da okrene glavu... neto je udari u potiljak i ona pade napred na nadgrobni
spomenik i uroni u bol i tamu.
 Knjiga trea

Nestanak... ena
 10. Konferencija... i posle

P a, Beresforde ree general-major, ser Dosaja Pen, KMG, CB,6 DSO,7

izgovorivi to vano, sasvim u skladu s impresivnim nizom slova posle svog
imena. Pa ta misli o ovom trabunjanju?
Tomi iz tog pitanja shvati da Stari Do, kako su ga bez izuzetka zvali iza lea,
nije zadovoljan ishodom i smerom sastanaka na kojima su uestvovali.
Tiha voda breg roni ree ser Dosaja, nastavljajui sa svojim primedbama.
Mnogo prie, nita reeno. Ako iko i kae neto razumno tu i tamo, smesta bar
etiri pasuljara skau da ga uutkaju. Ne znam zato dolazimo na ovakve skupove.
Naime, ini mi se da bar ja znam. Ja znam zato dolazim. Nemam ta drugo da
radim. Kad ne bih dolazio na ove predstave, morao bih da ostanem kod kue. I
zna li ta mi se tamo dogaa? Ugnjetavaju me, Beresforde. Ugnjetava me kuna
pomonica, ugnjetava me batovan, jedan stariji kot. Ne dozvoljava mi ni da
pipnem svoje breskve. I zato dolazim ovamo, razmeem se svojim zvanjem i
pravim se da obavljam korisnu funkciju, osiguravam bezbednost ove zemlje!
Kojeta ree pa upita Tomija. A ta je s tobom? Ti si relativno mlad ovek.
Zato ti dolazi ovamo i trai vreme ovde? Niko nee da te slua ak iako kae
neto vredno pomena.
Tomi, lako razgaljen time to ga uprkos svojih, kako je sam verovao, odmaklih
godina, general-major, ser Dosaja Pen smatra mladiem, zavrte glavom. General
je mora biti, pomisli Tomi, prevalio osamdesetu, poprilino je gluv, ima hronini
bronhitis, ali je sve samo ne budala.
Ovde se nikad nita ne bi uradilo da vi niste ovde, gospodine ree Tomi.
I ja volim da tako mislim ree general. Jesam bezubi buldog... ali jo
mogu da lajem. Kako je gospoa Tomi? Nisam je odavno video.
Tomi odgovori da je Tjupens dobro i da je veoma aktivna.
Uvek je bila aktivna. Ponekad je imala obiaj da me natera da pomislim na
vilinog konjica kad je vidim. Uvek je kidisala za nekom njenom oigledno
apsurdnom idejom i onda bismo shvatili da uopte nije apsurdna. Dobra zabava!
ree general s odobravanjem. Ne sviaju mi se ove dananje, ustre sredovene
ene. Sve se bore za neku stvar s velikim S. A to se dananjih devojaka tie...
I on tu ozbiljno zavrte glavom. Nisu ono to su bile kad sam ja bio mlad
ovek. Lepe su kao slike tada bile. A tek one njihove muslinske haljine! Cloche
eire su imale obiaj da nose jedno vreme. Sea li se? Ne, pretpostavljam da si ti
tada bio jo u koli. Morao si da se sagne i da dobro zaviri ispod oboda da bi
mogao da im vidi lice. Pravo muenje, i one su to znale! Seam se sad... ekaj da
vidim... ona bee tvoja roaka... tetka ti je bila, je li?... Ada. Ada Feno...
Tetka Ada?
Najzgodnija devojka koju sam poznavao.
Tomi uspe da prikrije iznenaenje koje ga zahvati. To da je tetka Ada ikad
smatrana zgodnom inilo mu se neverovatno. A stari Do nastavi.
Da, bila je zgodna kao slika. ila, takoe! Vesela! Neuhvatljiva. Eh, seam se
kad sam je poslednji put video. Bio sam mlad oficir pred sam put u Indiju. Bili
smo na plai, piknik na meseini... Malo smo se odvojili od ostalih i sedeli na
steni zagledani u more.
Tomi ga odmeri s velikim zanimanjem: njegov dvostruki podvaljak, elavu
glavu, bunaste obrve i ogroman stomak. Onda pomisli na tetku Adu, seti se
zaetaka njenih brkova, njenog mrkog osmeha, elinosive kose, pakosnog
pogleda. Vreme, pomisli. ta vreme uini od oveka! Pokua da zamisli zgodnog
mladog oficira i ljupku devojku na meseini. Uzalud.
Romantika ree ser Dosaja Pen uz dubok uzdah. Da, romantika. eleo
sam da je zaprosim te noi, ali ne moe da prosi devojku ako si nii oficir. S tom
platom ne. Morali smo da ekamo pet godina da bismo se venali. ovek nije
smeo da trai od bilo koje devojke da pristane na tako dugo verenitvo. Eh, pa
dobro! I sm zna kako se to deava. Otiao sam u Indiju i mnogo je vremena
prolo dok nisam doao na red da dobijem odsustvo. Dopisivali smo se neko
vreme pa su se stvari ohladile. Kao to to obino biva. Nikad je vie nisam video.
A ipak, zna, nisam je nikad sasvim zaboravio. esto sam mislio na nju. Seam se,
jednom sam joj skoro napisao i pismo, mnogo godina kasnije. uo sam da je u
susedstvu nekih ljudi kod kojih sam tada boravio. Pomislio sam da odem i vidim
je, da je pitam smem li da je poseujem. A onda sam pomislio: Ne budi prokleta
budala. Ona sada verovatno sasvim drugaije izgleda.
A onda sam, mnogo godina kasnije, uo nekog momka kako je pominje. Rekao
je da je ona najrunija ena koju je ikad video. Jedva sam mogao da poverujem u
ono to je rekao, ali sad mislim da sam moda imao sree to je nikad vie
zapravo nisam video. ta ona sada radi? Je li jo iva?
Ne. U stvari, umrla je pre dve ili tri nedelje ree Tomi.
Ma nije valjda, nije valjda? Da, pretpostavljam da joj je... koliko bee,
sedamdeset pet ili sedamdeset esta? Moda i malo starija.
 Imala je osamdeset godina ree Tomi.
Zamisli samo. Tamnokosa ivahna Ada. Gde je umrla? Da li je bila u domu za
stare ili je ivela s nekom drubenicom... ona se nikad nije udavala, je li tako?
Ne ree Tomi nikad se nije udavala. Umrla je u jednom domu za stare
dame. Prilino lepom, u stvari. Zove se Sunani greben.
Da, uo sam za to mesto. Sunani greben. Neko koga je moja sestra znala bio
je tamo, verujem. Gospoa... kako li joj bee ime... gospoa Karsters? Jesi li je
moda ikad sreo?
Ne. Tamo ba nikoga nisam upoznao. ovek samo ode da poseti svoga
roaka.
I muan je to posao pri tome. Mislim, ovek nikad ne zna ta da im kae.
Tetka Ada bee posebno teka ree Tomi. Bila je divljakua, znate.
I ne udi me ree general i malo se zakikota. Umela je dok je bila devojka
da bude pravi avo kad je to htela.
On uzdahnu.
avolska posla, to kad ostari. Jedna od prijateljica moje sestre poela je da
uobraava stvari, sirota stara. Imala je obiaj da pria da je ubila nekoga.
Blagi boe izusti Tomi. Pa da li je?
O, ne bih rekao. Niko izgleda nije verovao da jeste. Pretpostavljam ree
general, a videlo se da ozbiljno razmilja o toj ideji pretpostavljam i da je mogla
to da uini, zna. Ako o takvim stvarima stalno pria sasvim veselo, retko ko e ti
poverovati, zar ne? I ovo je ba zgodna pomisao, zar ne?
I ta je umislila, koga je ubila?
Bog me ubio ako znam. Mua moda? Ne znam ko je ili ta je on bio. Ona je
ve bila udovica kad smo je upoznali. E pa ree onda uz uzdah ao mi je to
sam to uo za Adu. Nisam video nita o tome u novinama. Da jesam, poslao bih
cvee ili neto. Buket ruinih pupoljaka ili neto tome slino. Pupoljke su devojke
imale obiaj da nose na veernjim haljinama. To je veoma lepo izgledalo. Seam
se da je Ada imala jednu veernju haljinu... boju hortenzije, boju slezovog cveta.
Ruiastoplavkaste boje bee ta haljina i imala je ruiasti pupoljak na njoj.
Jednom mi je dala jedan. Nisu bili pravi, razume se. Vetaki. uvao sam ga
veoma dugo... godinama.
I onda dodade kad vide Tomijev pogled: Znam. ovek se skoro nasmeje kad se
toga seti. Ali u ti rei, deko, da kad zaista ostari, i kad oaavi ovako kao ja,
opet postaje sentimentalan. E pa, pretpostavljam da bi bilo bolje da se odgegam
natrag na poslednji in ove smene predstave. Najlepi pozdravi gospoi T. kad se
vrati kui.
U vozu sledeeg dana Tomi se priseao tog razgovora i osmehivao se
pokuavajui da zamisli sliku svoje strane tetke i general-majora kad su bili
mladi.
Moram Tjupens ovo da ispriam ree Tomi sam sebi. Pitam se ta li je
Tjupens radila dok sam bio odsutan?
I osmehnu se.

II

Verni Albert otvori vrata lica ozarenog osmehom dobrodolice.

Milo mi je to vidim da ste se vratili, gospodine.
Meni je milo to sam se vratio ree Tomi i predade mu kofer. Gde je
gospoa Beresford?
Jo se nije vratila, gospodine.
Hoe da kae da je na putu?
Ve tri ili etiri dana. Ali e se vratiti do veere. Jue se javila i rekla da e ba
tako uiniti.
ta je sad naumila, Alberte?
Ne bih mogao da vam kaem, gospodine. Uzela je automobil, ali i mnogo
vodia za eleznike pravce. Usudio bih se da kaem da bi mogla da bude bilo gde.
I mogao bi... tano ree Tomi srdito. Mogla bi da bude u Bestragiji... ili
Zemlji Svretku... i verovatno je u povratku propustila da presedne u Malom
Krkljancu u Movari. Bog blagoslovio Britansku eleznicu. Jue se, kae, javila
telefonom. Da li je rekla odakle zove?
Nije rekla.
U koje je doba to jue bilo?
Jue ujutro. Pre ruka. Samo je rekla da je sve u redu. Nije bila sigurna kad e
tano da stigne ovamo, ali je mislila da e to biti pre veere i predloila je da
spremim pile. Da li i vama to odgovara, gospodine?
Da ree Tomi i pogleda na sat. Ali e morati avolski da pouri ako misli
da stigne kad je rekla.
Zadrau pile tamo gde jeste ree Albert.
Tomi se osmehnu.
U pravu si ree. Stavi mu soli na rep. A kako si mi ti, Alberte? Je li sve u
redu kod kue?
 Nakupili smo se straha od boginjica... Ali sve je u redu. Doktor je rekao da je
u pitanju samo alergija na jagode.
Dobro je ree Tomi.
Zatim ode uza stepenice zviduui neku melodiju za sebe. Prvo ue u
kupatilo, obrija se i okupa, a odatle u spavau sobu, gde stade i pogleda oko sebe.
Odaja je nudila udan utisak naputenosti koje pojedine spavae sobe imaju kad je
vlasnik odsutan. Atmosfera joj je bila hladna i neprijateljska. Sve je bilo beskrajno
uredno i isto. Potitenost koju Tomi sad oseti mogla bi da se poredi s onom koja
mori vernog psa koga je neko ostavio. Dok je gledao tako oko sebe uini mu se
kao da Tjupens nikad i nije postojala. Nigde prosutog pudera, ni knjige baene na
pod gde lei otvorena.
Gospodine?
Bio je to Albert. Stajao je na vratima.
Molim?
Poinjem da se brinem za ono pile.
Do avola i pile ree Tomi. Izgleda da ti to pile unosi nervozu.
Pa ja sam ga pripremio raunajui da ete vi i gospoa biti ovde do osam sati.
I da ete do osam sati ve sedeti za stolom.
I mislio sam da e tako i biti ree Tomi pogledavi na sat. Blagi boe, je li
to ve dvadeset pet minuta do devet?
Da, jeste, gospodine. A pile...
Ma, hajde ree Tomi izvadi to pile iz penice pa emo ti i ja da ga
pojedemo. To e biti dobra lekcija za Tjupens. Kad je rekla da e stii davno pre
veere, onda je i trebalo to da uradi!
Razume se, ima ljudi koji kasno veeraju ree Albert. Bio sam jednom u
paniji i, verujte mi, obed niste mogli da dobijete pre deset sati. Deset sati uvee.
Molim vas lepo! Pagani!
Dobro ree Tomi odsutno. Uzgred, ima li uopte ideju o tome gde je ona
bila sve ovo vreme?
Mislite gospoa? Ne znam, gospodine. Vitlala unaokolo, rekao bih. Koliko
sam ja mogao da razaberem, prvo je nameravala da vozom poe na put. Stalno je
gledala vozni red, mape i te stvari.
Pa ree Tomi svi mi imamo neki svoj nain da se zabavimo,
pretpostavljam. Njen nain je izgleda putovanje vozom. Svejedno, pitam se gde li
je. Najverovatnije sedi u ekaonici za dame u Malom Krkljancu na Movari.
Znala je ona da vi danas dolazite kui, zar ne, gospodine? ree Albert.
Stii e ona ovamo ve nekako. Sigurno.
Tomi ne propusti da primeti da mu je na ovaj nain prueno odano saveznitvo.
On i Albert sad su bili povezani u osudi Tjupens, koja je zbog svog izmotavanja s
Britanskom eleznicom propustila da doe kui na vreme i muu koji se vraa s
puta poeli toplu dobrodolicu.
Albert se udalji da spase pile od mogue sudbine da bude kremirano u penici.
Tomi, koji je nameravao da poe za njim, zasta i pogleda prema kaminu. Prie
polako kaminu i zagleda se u sliku koja je visila iznad njega. udno je to je ona
bila tako sigurna da je ba tu kuu videla ranije. Tomi bee sasvim siguran da je on
nije video. U svakom sluaju, bila je to sasvim obina kua. Mora da je bilo
mnogo kua kao to je ta na slici.
Prope se na prste to je vie mogao i onda, kako i dalje nije bio u stanju da je
dobro vidi, skide sliku s klina i prinese je blie stonoj lampi. Osamljena, lepa
kua. Bilo je tu i umetnikovo ime. Ime je poinjalo velikim slovom B, ali nije
mogao do kraja da protumai celo ime. Bosvort... Bukije... Uzee lupu da to
pogleda malo izbliza. Veseli zvuk zvona odjeknu iz hodnika. Alberta su veoma
odobrovoljila zvona koja se veaju oko vrata vajcarskim kravama, a Tomi i
Tjupens doneli su ih s boravka u Grindelvaldu. Albert je postao neto kao virtuoz
na njima. Veera bee servirana. Tomi pree u trpezariju. Ba udno, pomisli, to
se Tjupens do sada nije vratila. ak i ako joj se probuila guma, to je izgledalo
verovatno, veoma se udio to se nije javila telefonom da objasni ili da se izvini
zbog kanjenja.
Mogla je da zna da u se brinuti ree Tomi sam sebi. Razume se da se
brinuo nije nikad... ne o Tjupens. Tjupens je uvek bila dobro. Albert se usprotivi
tom njegovom razmiljanju.
Nadam se da joj se nije desila neka nesrea primeti on postavivi pred
Tomija tanjir s kupusom i onda sumorno zavrte glavom.
Nosi ovo odavde. Ti zna da mrzim kupus ree Tomi. A zato bi joj se
desila nesrea? Tek je prolo pola devet.
Vonja putevima danas je pravo samoubistvo ree Albert. Svako moe da
doivi nesreu.
Telefon zazvoni.
To je ona ree Albert.
Tanjir s kupusom koji bee uklonio ispred Tomija Albert hitro spusti na
komodu i udalji se iz odaje. Tomi se die sasvim zaboravivi na pile i poe za
Albertom.
 I upravo ree: Evo me, ja u se javiti...
Ali Albert je ve govorio: Da, gospodine? Da, gospodin Beresford je kod
kue. Evo njega sad.
Albert okrenu glavu prema Tomiju. Trai vas doktor Mari, gospodine.
Doktor Mari?
Tomi se za trenutak zamisli. Ime mu se uini poznato, ali naas nije mogao da
se seti ko je doktor Mari. Ako je Tjupens doivela saobraajnu nesreu... i onda se
uz uzdah olakanja priseti da doktor Mari lei stare dame u Sunanom grebenu. U
pitanju je, moda, neto u vezi s obrascima za tetka-Adinu sahranu. Kao pravo
edo svoga doba, Tomi smesta posumnja da neto nije u redu s ovim ili onim
formularom... neto to je trebalo da potpie, ili neto to je trebalo da potpie
doktor Mari pa se ispostavilo da to nije uinio.
Halo javi se on. Beresford ovde.
O, milo mi je to sam uspeo da vas dobijem. Seate me se, nadam se. Leio
sam vau tetku, gospoicu Feno.
Da, razume se. ta mogu da uinim za vas?
Zaista sam eleo da s vama prozborim re ili dve. Ne znam moemo li da
udesimo neki sastanak za koji dan, moda u gradu negde?
O, svakako, da. Sasvim lako. Ali... ovaj... da li je to neto to ne moete da
kaete preko telefona?
Radije ne bih o tome govorio preko telefona. Nema potrebe da urimo, odista.
Ali bih stvarno voleo da razgovaram s vama.
Da li je sve u redu? ree Tomi i upita se zato je to tako sroio. ta bi
moglo da bude kako ne valja?
Pa i nije. Moe biti da od komarca pravim magarca. Verovatno to i inim. Ali
dolo je do prilino udnih deavanja u Sunanom grebenu.
Nadam se da nije nita u vezi s gospoom Lankaster, ili greim? upita Tomi.
S gospoom Lankaster? ponovi doktor iznenaeno. O, ne. Ona je otila
pre izvesnog vremena. U stvari... pre nego to je vaa tetka umrla. Ovo je neto
sasvim drugaije prirode.
Bio sam na putu... samo to sam stigao kui. Mogu li da vas pozovem
telefonom sutra pre podne... onda bismo neto mogli da se dogovorimo.
U redu. Dau vam broj telefona. Biu u ordinaciji sve do deset sati pre podne.
Loe vesti? upita Albert kad se Tomi vrati u trpezariju.
Za ime boga, ne sluti, Alberte ree Tomi razdraeno. Ne... razume se da
nisu loe vesti.
 Mislio sam da moda nije gospoa...
Ona je dobro ree Tomi. Uvek je dobro. Verovatno se zadrala tragajui za
nekakvim zakljukom koji je samo njoj razumljiv... Zna ve kakva je. Da brinem
vie neu. Nosi ovaj tanjir s piletinom... Drao si je toplu u penici i sad ne moe
da se jede. Donesi mi malo kafe. I onda idem u krevet.
Sigurno e sutra stii pismo. Samo je zadrano u poti... znate kakve su pote
danas... ili e poslati telegram... ili e se javiti telefonom.
Ali sledeeg dana nije bilo pisma... ni telefonskog poziva... ni telegrama.
Albert je gledao Tomija, otvarao i zatvarao usta nekoliko puta jer je sasvim
dobro prosudio da njegova sumorna predvianja nee biti lepo primljena.
Tomi se na kraju saali na njega. Proguta poslednji zalogaj dvopeka i
marmelade, zali to gutljajem kafe i progovori:
Dobro, Alberte, ja u to prvi da kaem... Gde je ona? ta joj se desilo? I ta
emo da uradimo s tim u vezi?
Kako bi bilo da obavestimo policiju, gospodine?
Nisam siguran da bi trebalo. Vidi...
Tomi malo zasta.
Ako je doivela saobraajnu nesreu... poe Albert.
Ona ima vozaku dozvolu... i uza se dovoljno dokumenata za identifikaciju...
Bolnice veoma revnosno prijavljuju takve sluajeve... i obavetavaju rodbinu... i
sve to. Ne elim da prenaglim... ona to moda ne bi elela. Zar ti zaista nema
predstavu kuda je mogla da ode, Alberte?... Zar nita nije rekla? Zar nije pominjala
neko odreeno mesto... ili okrug? A neko ime?
Albert odmahnu glavom.
Kako se ponaala? Je li bila zadovoljna?... Uzbuena? Nevesela? Zabrinuta?
Albert na to smesta odgovori.
Zadovoljna kako se samo poeleti moe... Likovala je od zadovoljstva.
Kao terijer na tragu ree Tomi.
Ba tako, gospodine... znate kakva je ona kad se...
Kad se za neto zagreje... E, sad se pitam... i Tomi se opet zaustavi i zamisli
se.
Neto je iskrslo i, kao to je upravo rekao Albertu, Tjupens je odjurila kao
terijer kad neto nanjui. Prekjue se javila telefonom i rekla da dolazi. Zato se
onda nije vratila? Moda, pomisli Tomi, u ovom trenutku negde sedi i ljude lae
tako bezono da nije u stanju da misli na bilo ta drugo!
Ako se upregla u kakvu poteru, bila bi silno ozlojeena kad bi on odjurio u
policiju i kao ovca stao da bleji da mu je ena nestala... Mogao je da uje Tjupens
gde veli: Kako si mogao da bude takav tikvan i ode da uradi tako neto? Ja o
sebi savreno dobro mogu da vodim rauna? Do sada si to mogao da uvidi! (Ali
da li je umela da se brine sama o sebi?)
ovek nikad nije mogao da bude siguran u to kuda bi Tjupens mogla da odvede
njena mata.
U opasnost? Do sada, u ovom njenom poduhvatu, nije bilo znakova da neto
moe da bude opasno... Osim, kao to je ve reeno, u njenoj uobrazilji.
Ako ode u policiju i kae da mu se ena nije vratila kui onda kad je rekla da e
to uiniti... policajci e uglavnom sedeti, nastojati da budu obazrivi iako e u sebi
verovatno da se cere, i da ga onda najverovatnije, opet na vrlo obazriv nain,
upitaju koje sve prijatelje mukarce ima njegova ena!
Nai u je sam izjavi Tomi. Mora da je negde. Da li je to na severu, jugu,
istoku ili zapadu, pojma nemam... a budalasto je postupila to nije rekla gde je kad
se javila telefonom.
Otela ju je neka banda, moda... ree Albert.
Ma ne budi dete, Alberte! Prerastao si takve kojetarije pre mnogo godina!
ta ete da uradite, gospodine?
Idem u London ree Tomi i baci pogled na sat. Prvo u da ruam u klubu s
doktorom Marijem koji me je zvao sino i koji ima neto da mi kae u vezi s
mojom pokojnom tetkom... mogao bih i od njega da dobijem kakav koristan
nagovetaj... Na kraju krajeva, ceo ovaj posao i zapoeo je u Sunanom grebenu.
Takoe u poneti i tu sliku koja visi na zidu tamo iznad kamina u naoj sobi.
Zar ste naumili da je odnesete u Skotland jard?
Ne ree Tomi. Nosim je u Ulicu Bond.
 11. Ulica Bond i doktor Mari

T omi iskoi iz taksija, plati vozau pa se nae natrag u taksi da izvadi prilino
trapavo zapakovan paket u kojem je oevidno bila slika. Uglavi to je
mogue vei deo paketa pod miku i ue u Novu atinsku galeriju, jednu od
najstarijih i najuglednijih galerija slika u Londonu.
Tomi nije bio veliki poklonik umetnosti, ali je u Novu atinsku doao zbog toga
to mu je tu sluio jedan prijatelj.
Sluio je jedina re koja je mogla da se upotrebi za prijateljevo slubovanje
jer su atmosfera ljubaznog zanimanja, prigueni glasovi i prijatni osmesi izgledali
krajnje primereni crkvi.
Svetlokosi mlai ovek izdvoji se iz grupe u kojoj je dotle stajao i lice mu ozari
osmeh prepoznavanja.
Zdravo, Tomi ree on. Nisam te odavno video. ta ti je to pod mikom?
Nemoj samo da mi kae da si pod stare dane poeo da slika. Mnogi to rade... a
rezultati su uglavnom poraavajui.
Sumnjam da mi je kreativna umetnost ikad bila svojstvena ree Tomi.
Mada moram da priznam da me je pre neki dan neobino jako privukla mala knjiga
u kojoj se najjednostavnijim izrazima objanjava kako dete od pet godina moe da
naui da slika vodenim bojama.
Bog nek nam bude u pomoi ako se ikad toga bude latio. Svet bi se naopako
okrenuo.
Da ti istinu kaem, Roberte, samo sam eleo da iskoristim tvoje struno
poznavanje slika. Potrebno mi je tvoje miljenje o ovome.
Robert prihvati sliku od Tomija i ukloni nezgrapno postavljen omot spretnou
oveka sviklog na pakovanje i raspakivanje umetnikih dela svih veliina. Zatim
odnese sliku do jedne stolice, stavi je na nju, pogleda je izbliza da osmotri
pojedinosti i onda se odmae pet-est koraka nazad.
Pa ree na kraju ta je s njom? ta eli da zna? eli li da je proda, je li
to u pitanju?
Ne ree Tomi ne elim da je prodam, Roberte. elim da saznam neto vie
o njoj. Prvenstveno bih voleo da znam ko ju je naslikao.
U stvari ree Robert kad bi stvarno eleo da je proda, danas bi sasvim lep
novac za nju mogao da dobije. Pre deset godina ne bi bilo tako. Ali Boskovan
danas ponovo ulazi u modu.
Boskovan? ponovi Tomi i ispitivaki pogleda prijatelja. Je li to slikarevo
ime? Video sam samo da potpis poinje slovom B, ali ostatak nisam mogao da
protumaim.
O, Boskovan je, nema sumnje. Bio je veoma popularan slikar pre dvadeset pet
godina. Dobro je prodavao svoje radove i imao je nekoliko izlobi. Ljudi su ga
rado kupovali. I onda je, po uobiajenom sledu dogaaja, izaao iz mode. I
konano jedva da je iko i pitao za njegove slike, ali je sada zanimanje opet
poraslo. On, Stivort i Fondela. Sva trojica su sve traeniji.
Boskovan ponovi Tomi.
B-o-s-k-o-v-a-n ree Robert usluno.
Da li jo uvek slika?
Ne. Mrtav je. Umro je pre nekoliko godina. Bio je tada sasvim stari momak.
Imao je ezdeset pet godina, mislim, kad je umro. I bio je veoma plodan slikar. Ima
mnogo njegovih ulja unaokolo. Istina je da smo mi ovde razmiljali da priredimo
jednu njegovu izlobu za nekih pet ili est meseci. Mislim da bismo dobro zaradili
na njemu. Zato te on tako zanima?
Bila bi to preduga pria za nae dananje vienje ree Tomi. Narednih
dana pozvau te da odemo na ruak pa u ti ispriati celu istoriju od poetka.
Duga je to, zamrena i prilino glupa pria. Samo sam eleo da saznam neto vie
o ovom Boskovanu i da li moda kojim sluajem zna gde se nalazi kua koju je
ovde naslikao.
Ovo poslednje ne bih mogao sad da ti kaem. Ali je sigurno da je ovo vrsta
slike kakvim se on bavio. Male seoske kue na prilino osamljenim mestima,
ponekad seosko gazdinstvo, ponekad samo krava ili dve u blizini. Ponekad seoska
zaprega, ali u tom sluaju slikana samo u daljini. Mirni seoski prizori. Nita u
naznakama ili ubrljano. Povrine mu ponekad izgledaju kao gleosane. Bila je to
posebna tehnika i ljudima se to svialo. Veliki broj slika naslikao je i u
Francuskoj, uglavnom u Normandiji. Crkve. Imam sad ovde jednu njegovu sliku.
Saekaj as da odem i da ti je donesem.
I on ode do poetka stepenika i doviknu neto nekome dole. Malo kasnije vrati
se s malim platnom u rukama i postavi ga na drugu stolicu.
Evo vidi ree on. Crkva u Normandiji.
Da ree Tomi. Vidim. Ista stvar. Moja ena kae da niko nikad u kui nije
iveo... u ovoj na slici koju sam ti doneo da vidi. Sad vidim ta je time mislila.
Imam utisak da u toj crkvi niko nikad nije sluio Bogu niti e ikad.
 Tvoja ena moda ima pravo. Povuena, tiha zdanja u kojima ne obitavaju
ljudi. On, zna, nije esto slikao ljude. Ponekad ima prilika ili dve u pejzau, ali na
veini slika ih nema. Mislim da njegovim slikama to na neki nain daje odreenu
dra. Stie se neka vrsta oseanja osamljenosti. Kao da je namerno otklonio sva
ljudska bia da bi mir seoskog predela ostao spokojniji bez njih. Kad sad mislim o
tome, ini mi se da to i jeste razlog to se ukus javnog mnjenja opet priklonio
njemu. Ima previe ljudi danas, previe je automobila, previe buke na putevima,
previe larme i guve. Mir, savreni mir. Prepustimo sve prirodi.
Da, i to ne bi trebalo da udi. A kakav je on ovek bio?
Lino ga nisam poznavao. Stvarao je malo pre mog vremena. Bio je
zadovoljan sobom po svim osnovama. Verovatno je za sebe mislio da je daleko
bolji slikar nego to je u stvari bio. Malo nastran. Ljubazan, ovek koji je svakome
mogao da se svidi. Imao je oko za devojke.
Zar ne moe da mi kae gde bi mogao da bude ovaj ovde komad Engleske?
Ovo jeste Engleska, pretpostavljam.
I ja bih rekao da jeste, da. eli li da to pokuam da saznam za tebe?
Da li bi mogao?
Najbolje bi bilo da pitamo njegovu enu, zapravo udovicu. On se oenio
Emom Ving, vajarkom. Ona je veoma poznata. Nije mnogo stvarala, ali su joj dela
mona. Mogao bi da ode i da je pita. ivi u Hempstidu. Adresu mogu da ti dam.
U poslednje vreme smo se dopisivali s njom u vezi s izlobom radova njenog
mua koju nameravamo da priredimo. Imamo i nekoliko njenih sitnijih skulptura,
takoe. Doneu ti adresu.
On ode do radnog stola, otvori dnevnik, navrlja neto na komadu posetnice i
vrati se natrag.
Evo, Tomi ree. Ne znam kakva je duboka i mrana istorija posredi. Ali ti
si oduvek bio zagonetan ovek, zar ne? Poseduje jedan fini primerak
Boskovanovog dela. Mogli bismo moda da sliku upotrebimo za izlobu. Poslau
ti pisamce da te podsetim kad za to doe vreme.
Poznaje li moda neku gospou Lankaster?
Pa ne mogu ovako iz prve da se setim nekoga s tim prezimenom. Je li i ona
umetnik ili neto slino?
Ne, ne bih rekao. Ona je samo jedna stara dama koja poslednjih nekoliko
godina ivi u domu za stare osobe. Spominjem je zato to je njoj pripadala slika
koju vidi pre nego to ju je poklonila mojoj tetki.
Pa moram da ti kaem da mi to ime nita ne znai. Bie bolje da ode i
porazgovara s gospoom Boskovan.
A kakva je ona?
Rekao bih da je bila mnogo mlaa od njega. Izuzetna linost ree Robert i
jednom ili dva puta klimnu glavom. Da, izuzetna linost. Oekujem da e i sm
to uvideti.
On onda podie sliku koju je doneo, ode do stepenita i predade je nekome dole
uz uputstvo ta s njom da radi.
Ba je lepo to ima toliko patuljaka da skoe i obave poslove za tebe ree
Tomi.
I onda se osvrnu oko sebe i po prvi put skrenu panju na ono to ga okruuje.
ta ti je ovo to si izloio ovde? upita gadljivo.
Pol Jagerovski... Zanimljiv mladi Sloven. Rekao je da sva dela stvara pod
uticajem droge... Zar ti se ne svia?
Tomi usredsredi svoj pogled na veliku ianu vreu koja se nekako izgleda
uplela u metalnozeleno polje puno iskrivljenih krava.
Iskreno, ne.
Filistaru ree Robert. Hajde da odemo negde na ruak.
Ne mogu. Imam sastanak s doktorom u klubu.
Nisi valjda bolestan?
Zdraviji nikad nisam bio. Krvni pritisak mi je tako dobar da bacam u oajanje
svakog doktora koji bi da me lei.
Pa zato onda ide da se vidi s doktorom?
O ree Tomi vedro doktora prosto moram da vidim u vezi s telom. Hvala
ti na pomoi. Zbogom.

II

Tomi bee pomalo radoznao kad prui ruku da se pozdravi s doktorom Marijem...
Pretpostavljao je da je u pitanju neka formalna stvar u vezi sa smru tetka-Ade, ali
Tomi uopte nije mogao da dokui zato, za ime sveta, doktor Mari preko telefona
bar nije pomenuo predmet i svrhu njihovog vienja.
Bojim se da sam malo zakasnio ree doktor Mari dok su se rukovali ali
guva u saobraaju bila je prilino velika. Sem toga, nisam bio siguran kako da
stignem ovamo. Ovaj deo Londona ne poznajem ba najbolje.
E pa, zaista je teta to ste morali da dolazite ak ovamo ree Tomi. Mogli
smo da se sretnemo i na nekom mestu koje je pogodnije za vas.
 To znai da sada imate dovoljno vremena na raspolaganju, je li tako?
U ovom trenutku, da. Bio sam na putu cele prole nedelje.
Tomi pokaza na stolicu, predloi osveenje i stavi cigarete i ibice nadohvat
ruke doktora Marija. Kad se dva oveka konano udobno smestie za sto, doktor
Mari zapoe razgovor.
Siguran sam da sam pobudio vau radoznalost ree on ali injenica je da
smo mi u nevolji u Sunanom grebenu. Teka je to i komplikovana situacija i u
neku ruku vas se i ne tie. Nemam zaista nikakvo pravo da vas optereujem time,
ali postoje sasvim neznatni izgledi da biste mogli da znate neto to bi moglo da
mi pomogne.
Pa, razume se, uiniu sve to mogu. Je li to neto u vezi s mojom tetkom,
gospoicom Feno?
Ne, direktno nije. Ali na neki nain se odnosi i na nju. Mogu li s vama da
priam u poverenju, gospodine Beresforde?
Da, svakako.
Razgovarao sam u stvari pre neki dan s jednim naim zajednikim prijateljem.
On mi je ispriao neke stvari o vama. Shvatio sam da ste tokom poslednjeg rata
bili u prilino delikatnoj slubi.
O, nije to bilo tako ozbiljno kao to moe da zvui ree Tomi najnemarnije
to je mogao.
O, da, shvatio sam da to nije stvar koju treba posebno pominjati.
Zaista mislim da je danas to sasvim nevano. Mnogo je vremena proteklo od
rata. Moja ena i ja smo tada bili mlai.
U svakom sluaju to nema nikakve veze s onim o emu elim da
razgovaramo, ali sam u najmanju ruku siguran da s vama mogu iskreno da
razgovaram i da mogu da vam verujem da nikome neete pominjati ovo to vam
budem rekao, mada je sasvim mogue da e kasnije sve morati da se obelodani.
Nevolja u Sunanom grebenu, kaete?
Da. Jedan na pacijent je ne tako davno umro. Gospoa Mudi. Ne znam da li
ste je ikad sreli ili da li vam je tetka nju ikad pominjala.
Gospoa Mudi? ponovi Tomi i zamisli se. Ne, mislim da nije. U svakom
sluaju, ne seam se.
Ona nije spadala meu nae starije pacijentkinje. Jo je bila s bolje strane
sedamdesetih godina i ozbiljno bolesna nije bila ni na koji nain. Bio je to prosto
sluaj ene koja nema rodbinu i nikoga da se domainski brine o njoj. Spadala je u
kategoriju onih koje ja esto u sebi zovem lepetarke. To su ene koje, to su
starije, sve vie i vie podseaju na kvoke. Kvocaju. Zaboravljaju stvari. Upadaju
u tekoe i onda se brinu. Naisto se izbezume zbog sasvim nevanih stvari. U
sutini nisu bolesne. Strogo govorei, nisu ni mentalno poremeene osobe.
Ali samo zvocaju ree Tomi.
Ba tako kako kaete. Gospoa Mudi je zvocala. Bolniarkama je silno
dodijavala iako im je bila veoma draga. Imala je obiaj da zaboravlja da je ve
obedovala i dizala je galamu to joj veera nije posluena iako je pola sata ili sat
ranije veoma dobro jela.
O ree Tomi. Gospoa Kakao.
Izvinite?
Oprostite mi ree Tomi. To je ime koje smo joj nadenuli moja ena i ja.
Dozivala je bolniarku Dejn jednog dana dok smo mi prolazili hodnikom i
prigovarala da joj nisu doneli kakao. Sitna, praznoglava enica prilino lepog
izgleda. Ali nas je oboje nasmejala pa smo uobiajili da je zovemo gospoa
Kakao. I tako, znai, ona je umrla.
Nisam bio naroito iznenaen kada je umrla ree doktor Mari. Da se
precizno predskae kad e neka starija ena da umre, praktino je nemogue. ena
ije je zdravlje ozbiljno narueno i koja e, po miljenju lekara nakon to ju je
pregledao, jedva izdrati godinu dana, ponekad ivi i itavih deset godina. One se
uporno dre ivota i prosta fizika manjkavost to ne moe da potisne. Ima pak
ljudi ije je zdravlje prilino dobro i ovek bi pomislio da e doiveti stotu. A oni,
s druge strane, zakae bronhitis, ili grip, pokau se kao nesposobni da se od toga
oporave i umiru iznenaujue lako. I tako, kao to rekoh, kao medicinski
strunjak u domu za starije gospe, nisam iznenaen kad se desi prilino
neoekivana smrt. Ovaj sluaj s gospoom Mudi, meutim, bio je poneto
drugaiji. Umrla je u snu ne pokazujui prethodno nikakav znak bolesti i nisam
mogao da suzbijem utisak da je njena smrt ipak bila neoekivana. Upotrebiu
frazu koja me je uvek zbunjivala u ekspirovom komadu Magbet. Uvek sam se
pitao ta je Magbet mislio kad je za svoju enu rekao: Trebalo je da umre
kasnije.
Da, seam se da sam se i sm svojevremeno pitao na ta je ekspir ciljao
ree Tomi. Zaboravio sam ko je postavio predstavu i ko je igrao Magbeta, ali u
toj predstavi postojao je snaan nagovetaj i Magbet je to svakako glumio tako da
nagovesti lekaru da bi bilo bolje da ledi Magbet bude uklonjena. Pretpostavljam
da je lekar dobro shvatio dati mu znak. I tek tada je Magbet, poto se oseao
siguran posle enine smrti, jer je oseao da ona vie ne moe da mu naudi svojim
ispadima ili ludilom koje ju je brzo obuzimalo, pokazao svoju iskrenu naklonost
prema njoj i iskrenu bol zbog njene smrti. Trebalo je da umre kasnije.
Tano ree doktor Mari. Upravo to sam ja osetio posle smrti gospoe
Mudi. Imao sam oseaj da je trebalo kasnije da umre. Nikako pre tri nedelje bez
nekog oevidnog razloga...
Tomi nita ne ree, ve se samo upitno zagleda u doktora.
Doktori imaju odreene probleme. Ako vas zbunjuje uzrok pacijentove smrti,
onda postoji samo jedan nain da utvrdite istinu. Autopsija. Post mortem nije
omiljen kod rodbine pokojnika, ali ako doktor zahteva autopsiju i rezultat pokae,
kao to lako moe da se dogodi, da je u pitanju prirodna smrt, ili neki uzrok ili
bolest koji ne daju uvek spoljne znake ili simptome, onda doktorova karijera
sasvim ozbiljno moe da bude ugroena zato to je dao pogrenu dijagnozu...
Vidim da vam nije bilo lako.
U ovom sluaju pokojnica ima samo daleke roake. I tako sam ja uzeo na
sebe da pribavim njihovu saglasnost jer je od znaaja za medicinu da se utvrdi
uzrok smrti. Kad pacijent umre u snu, onda se preporuuje da se utvrdi uzrok da
bi se obogatilo medicinsko znanje. Lepo sam ja to izveo, kaem vam, i pazio sam
da sve ne bude mnogo zvanino. Na sreu, njima je to bilo savreno svejedno. Kad
se obavi autopsija i ako sve bude kako valja, smrtovnicu mogu da izdam mirne
due. Svako moe da umre od, kako se to amaterski kae, sranog udara, od
jednog od nekoliko razliitih uzroka. Srce gospoe Mudi u stvari je bilo u veoma
dobrom stanju za njene godine. Patila je od artritisa i reumatizma i imala
povremene tegobe s jetrom, ali nijedna od njih nije mogla da izazove smrt u snu.
Doktor Mari zasta. Tomi otvori usta i onda ih opet zatvori. Doktor klimnu
glavom.
Da, gospodine Beresforde. Vi moete da vidite kuda ciljam. Smrt je nastala od
prekomerne doze morfijuma.
Blagi boe! izusti Tomi i oi mu se skoro iskolaie.
Da. Izgleda sasvim neverovatno, ali rezultat analize ne moe se zanemariti.
Pitanje je bilo: Kako je taj morfijum primenjen? Ona nije bila na morfijumu. Ona
nije bila pacijent koji trpi bolove. Postojale su tri mogunosti, razume se. Mogla
je da ga uzme sluajno. Malo je verovatno. Mogla je grekom da doe u posed
leka nekog drugog pacijenta, ali i to opet nije mnogo verovatno. Pacijenti nemaju
na raspolaganju zalihe morfijuma, a mi u dom ne primamo zavisnike od droge
koji bi tako neto mogli da imaju kod sebe. Moglo je to da bude samoubistvo, ali
ja uopte nisam sklon da to prihvatim. Gospoa Mudi, mada je veito zbog neeg
brinula, bila je savreno vedrog duha i sasvim sam siguran da nikad nije pomiljala
da sebi oduzme ivot. Trea mogunost je da joj je neko namerno dao prekomernu
koliinu morfijuma. Ali ko je to uradio i zato? Prirodno, gospoica Pakard, kao
registrovana bolniarka i glavna sestra, po zakonu ima pravo da poseduje zalihe
morfijuma i drugih lekova i dri ih pod kljuem u ormanu. U sluajevima
ozbiljnog reumatskog artritisa mogu da se jave jaki bolovi kada s vremena na
vreme moe da se koristi morfijum. Nadali smo se da emo otkriti okolnost da je
gospoa Mudi grekom primila opasnu dozu morfijuma ili da ga je sama u
zabludi uzela mislei da je to lek za loe varenje ili nesanicu. Nismo bili u stanju
da naemo takvu okolnost. Sledea stvar koju smo uinili, po predlogu gospoice
Pakard s kojom sam se ja sloio, bila je da paljivo ispitamo sluajeve slinih
smrti koje su se dogodile u Sunanom grebenu u poslednje dve godine. Milo mi
je to mogu da kaem da ih nije bilo mnogo. Sve u svemu, mislim, sedam, to je
prilino dobar prosek za ljude te starosne grupe. Dve smrti od bronhitisa, savreno
prirodne, dve od gripa, koji je uvek mogui ubica tokom zime zbog slabe
otpornosti krhkih, starijih ena. I jo tri druge prirode.
On malo zasta pa ree: Gospodine Beresforde, nisam zadovoljan onim to
sam doznao o te tri smrti, a posebno su mi sumnjive dve od njih. Bile su savreno
mogue, nisu bile neoekivane, ali ja bih otiao tako daleko da kaem da su bile
neosnovane. To nisu sluajevi kojima bih posle razmiljanja i istraivanja mogao
sasvim da budem zadovoljan. ovek mora da prihvati mogunost, ma kako to
neverovatno izgledalo, da ima neko u Sunanom grebenu ko je, mogue iz
mentalnih razloga, ubica.
On uuta i tiina potraja nekoliko trenutaka. Tomi uzdahnu.
Ne sumnjam u ono to ste mi ispriali ree on ali svejedno, iskreno da
vam kaem, to zvui neverovatno. Takve stvari... pa mora biti da ne mogu da se
dese.
O, da ree doktor Mari mrzovoljno deavaju se i te kako. Poite samo od
nekih patolokih sluajeva. ena koja se prihvatila posla kune pomonice. Radila
je kao kuvarica u vie domainstava. Bila je fina, ljubazna ena prijatnog izgleda,
verno sluila svojim poslodavcima, dobro je kuvala, uivala uz njih. Ipak, pre ili
kasnije, stvari se dese. Obino je to tanjir sa sendviima. Ponekad izletniki obrok.
Bez nekog posebnog razloga svemu je dodavan arsenik. Dva ili tri otrovna
sendvia izmeu ostalih. Oevidno je da je ista srea odluivala ko e da uzme
njih, a ko one druge. ini se da nije bilo line netrpeljivosti. Ponekad bi se izbegla
tragedija. Ista ena je tri ili etiri meseca bila u prilici da to ini, a nikakve znake
da je bolesna nije pokazivala. Nita. Onda bi napustila tu porodicu da se prihvati
posla na drugom mestu i na tom sledeem poslu, u roku od samo tri nedelje, dva
lana porodice su umrla poto su pojela slaninu za doruak. injenice da su se ti
sluajevi dogodili u razliitim delovima Engleske i u neredovnim intervalima
uinile su da joj policija teko ue u trag. Koristila je drugo ime, razume se, svaki
put. Ali kako je bilo tako mnogo ljubaznih, sposobnih sredovenih ena koje
umeju da kuvaju, nije bilo lako da se nae ta jedna, posebna.
Zato je to inila?
Mislim da to niko nikad stvarno nije ustanovio. Postojalo je nekoliko
razliitih teorija, naroito onih, razume se, koje su iznosili psiholozi. Ona je bila
poneto religiozna ena i izgleda da je zbog neke vrste verskog ludila umislila da
ima boansko pravo da svet oslobodi odreenih ljudi, ali izgleda da ona prema
njima pri tome nije oseala bilo kakvu linu omrazu.
Bila je tu onda jedna Francuskinja, ana Gebron, koju su zvali Milosrdni
aneo. Toliko bi se uzrujala kad bi joj susedima obolela deca da je hitala da
neguje tu decu. Sedela je posveeno pored njihovih kreveta. I tu je opet prolo
izvesno vreme dok svet nije shvatio da se deca koju je ona negovala nikad nisu
oporavila. Umesto toga sva su umrla. I zato? Istina je da joj je kad je bila mlada,
umrlo roeno dete. Izgleda da je bila skrhana bolom. Moda je to bio uzrok njenih
zloinakih poduhvata. Kad je njeno dete umrlo, mislila je da treba da poumiru i
ostala deca. Ili moe biti, kao to neki veruju, da joj je i roeno dete bilo rtva.
Uterujete mi marce u kimu ree Tomi.
Uzimam samo najmelodramatinije primere ree doktor. Moe biti da je u
pitanju i neto mnogo jednostavnije od toga. Seate li se da je u Armstrongovom
sluaju svako ko bi ga na bilo koji nain uvredio ili, uistinu, svako za koga bi on i
samo pomislio da ga je na neki nain uvredio, bio brzo pozivan na aj gde je
dobijao i sendvie s arsenikom. Bio je to sluaj neke vrste preterane osetljivosti.
Ali njegovi prvi zloini bili su oevidno poinjeni iz linog koristoljublja. Da bi
nasledio novac. Uklonio je enu da bi mogao da se oeni drugom.
Bila je onda tu i bolniarka Voriner koja je drala dom za stara lica. Predavali
su joj sve to su imali i zauzvrat im je garantovana ugodna starost sve do smrti...
Ali smrt nije dugo oklevala. I tu je, takoe, korien morfijum... veoma ljubazna
ena, ali bez skrupula... Sebe je, verujem, smatrala dobroiniteljkom.
Imate li neku ideju, ako su vae pretpostavke o uzrocima ovih smrti istinite, o
tome ko bi to mogao da bude? upita Tomi.
Ne. ini se da nema pokazatelja u bilo kom pravcu. Ako poemo od
stanovita da je ubica verovatno lud, ludilo je veoma teko prepoznati u nekim
njegovim oblicima. Da li je to neko, recimo, kome se ne sviaju stariji ljudi, neko
koga su stariji povredili, ili mu unitili ivot ili on samo smatra da su mu to stariji
uinili? Da li je mogue da je to neko ko ima lina shvatanja o milosrdnim
ubistvima i smatra da bi svako ko ima preko ezdeset godina trebalo da bude
iskorenjen? Mogao bi to da bude svako, razume se. Pacijent? Ili lan osoblja...
bolniarka ili fiziki radnik.
Razgovarao sam o tome nadugako s Milisent Pakard koja vodi ustanovu. Ona
je krajnje sposobna ena, otroumna, poslovna, i veoma pazi i nadzire kako svoje
pacijente tako i osoblje. Ona uporno ponavlja da ne moe ak ni da posumnja u
nekoga i da ne zna ta da misli o tome. I ja joj savreno verujem.
Ali zato ste doli do mene? ta bih ja tu mogao da pomognem?
Vaa tetka, gospoica Feno, bila je tienik doma vie godina... ona je bila
ena veoma znaajnih umnih sposobnosti, mada se esto pretvarala da je
drugaije. Imala je sasvim neuobiajen nain da se zabavlja tako to bi glumila
senilnost. Ali je u stvari bila krajnje prisebna... Ono to elim da pokuate da
uradite, gospodine Beresforde, jeste da dobro razmislite... i vi i vaa ena,
takoe... Moete li da se setite iega to je gospoica Feno rekla ili dala da se
nasluti, a to bi moglo da nam ukae na neki trag... Neto to je videla ili
primetila. Neto to joj je neko drugi rekao, neto za ta je ona sama mislila da je
udno. Stare dame vide i primeuju mnogo, a tako otroumne kao to je bila
gospoica Feno mogle bi da znaju iznenaujue mnogo o onome to se deavalo
u Sunanom grebenu. Ove stare dame, vidite, nisu uposlene i imaju sve vreme na
svetu da gledaju oko sebe i da izvode svoje miljenje... ak i da prenagle u
zakljucima... to moe da zvui fantastino, ali je ponekad, iznenaujue, sasvim
ispravno.
Tomi zavrte glavom.
Znam na ta mislite... Ali ne mogu da se setim nieg slinog.
Vaa ena nije kod kue, koliko sam shvatio. Mislite li da bi ona moda
neega mogla da se priseti, neega to je vama promaklo?
Pitau je... ali sumnjam ree Tomi, razmisli malo i onda se odlui. ujte,
bilo je neto to mojoj eni nije davalo mira... u vezi s jednom starom damom,
gospoom Lankaster.
Gospoom Lankaster? Da?
Moja ena je sebi uvrtela u glavu da su gospou Lankaster neki takozvani
roaci neobino brzo odveli iz doma. injenica je u stvari da je gospoa
Lankaster mojoj pokojnoj tetki poklonila sliku i moja ena je smatrala da je duna
da ponudi gospoi Lankaster da joj vrati sliku pa je pokuala da s njom stupi u
vezu da bi ustanovila da li bi gospoa Lankaster volela da joj slika bude vraena.
E pa, nema sumnje da je to zaista bilo veoma paljivo od gospoe Beresford.
Ali onda je otkrila da veoma teko moe da stupi u vezu s njom. Dobila je
adresu hotela u kojem su oni navodno odseli... gospoa Lankaster i njeni roaci...
ali niko s takvim prezimenom nije boravio u hotelu niti se najavio da e odsesti
tamo.
Je li? To je zaista udno.
Da. Tjupens je takoe mislila da je to prilino udno. Ti ljudi u Sunanom
grebenu nisu ostavili drugu adresu na kojoj bismo mogli da ih naemo. U stvari,
mi smo uinili nekoliko pokuaja da stupimo u vezu s gospoom Lankaster, ili s
gospoom... Donson mislim da bee prezime... ali uzalud. Bio je tu, koliko sam
ja shvatio, nekakav advokat koji je plaao trokove... i obavljao sve druge poslove
koji se tiu gospoice Pakard pa smo stupili u vezu s njim. Ali on je jedino mogao
da nam da adresu banke. A banke vam ree Tomi suvo ne daju nikakva
objanjenja.
Tano je, slaem se, ako to njihovi klijenti od njih zahtevaju.
Moja ena je poslala banci pismo da ga proslede gospoi Lankaster, a takoe i
gospoi Donson, ali nije dobila nikakav odgovor.
To zvui pomalo neuobiajeno. Ipak, ljudi ne odgovaraju uvek na pisma.
Moda su otputovali negde u inostranstvo.
Sasvim mogue... i zato me to nije brinulo. Ali jeste moju enu. Ona je
izgleda ubeena da se neto desilo gospoi Lankaster. U stvari, dok sam ja bio
odsutan, ona se upustila u dalje istraivanje... ne znam tano ta je nameravala da
uradi, moda da lino ode da vidi hotel, banku ili tog advokata. U svakom sluaju,
nameravala je da pokua da dobije jo neko obavetenje.
Doktor Mari ga pogleda utivo, ali s nijansom strpljive dosade u dranju.
ta je tano mislila da...?
Mislila je da je gospoa Lankaster u nekoj vrsti opasnosti... ak i da joj se
neto moda ve dogodilo.
Doktor izvi obrve.
O! Ja zaista ne bih mislio...
Ovo moe da vam zvui sasvim neobino ree Tomi ali, vidite, moja ena
se prekjue javila telefonom i rekla da e se vratiti narednog dana... i... nije se
pojavila.
 Da li je sasvim odreeno rekla da se vraa?
Da. Znala je da se vraam kui s ove konferencije na kojoj sam bio. I zato je
pozvala da naem kuepazitelju, Albertu, kae da e doi na veeru.
I vama izgleda da je sasvim neuobiajeno za nju da tako postupi? upita
Mari.
Sada je Tomija posmatrao s dosta zanimanja.
Da ree Tomi. To je veoma neuobiajeno za Tjupens. Da se zbog neeg
zadrala ili promenila plan, sigurno bi se javila ili poslala telegram.
I vi se brinete zbog nje?
Da, tako je ree Tomi.
Hm! Jeste li se obratili policiji?
Ne ree Tomi. ta bi policija mogla da pomisli? Istina je da ja nemam neki
razlog da verujem da je u nekakvoj nevolji ili opasnosti ili bilo ta u tom smislu.
Mislim, da je imala saobraajnu nesreu ili da je u bolnici, bilo ta tome slino,
neko bi mi sigurno odmah obavestio, zar ne?
Rekao bih da je tako... da... ako je imala isprave kod sebe.
Imala je kod sebe vozaku dozvolu. Verovatno i pisma i razne druge stvari.
Doktor Mari se namrti.
Tomi urno nastavi:
A sada se pojavljujete vi... I priate mi o svim tim deavanjima u Sunanom
grebenu... O osobama koje umiru kad nije vreme za to. Pretpostavimo da je ova
stara dama neto naslutila... videla neto ili posumnjala na neto... pa poela da
brblja o tome... Morala bi na neki nain da bude uutkana pa je hitro uklonjena iz
doma i odvedena na neko mesto gde ne moe da joj se ue u trag. Ne mogu da se
oslobodim utiska da su sva deavanja nekako povezana...
udno je... svakako je udno... ta nameravate da preduzmete?
I sm u se upustiti malo u istraivanje... Pokuau prvo kod tih advokata...
Mogue je da su sasvim ispravni, ali bih voleo da ih pogledam i donesem
sopstvene zakljuke.
 12. Tomi sree starog prijatelja

S a suprotne strane ulice Tomi je osmatrao kancelarije Gospode Partingdejla,

Harisa, Lokrida i Partingdejla.
Delovale su ubedljivo ugledno i staromodno. Mesingana tabla pokraj vrata bila
je stara ali fino uglaana. On pree ulicu i proe kroz obrtna vrata gde ga doeka
priguen zvuk brzog kucanja na pisaim mainama.
On se uputi alteru s desne strane iznad kojeg je stajala tabla s natpisom UPITI...
Unutra je bila mala prostorija u kojoj su tri ene kucale, a dva slubenika behu
nagnuta nad stolovima kopirajui dokumenta.
Vladala je laka plesniva, nesumnjivo pravnika atmosfera.
ena od nekih trideset pet ili neto vie godina, ozbiljnog dranja, izbledele
plave kose, s roze pince-nez na nosu, ustade od stola i prie alteru.
Mogu li da vam pomognem?
Voleo bih da vidim gospodina Eklsa.
Ozbiljnost na eninom licu kao da se udvostrui.
Imate li zakazan sastanak?
Bojim se da nemam. Danas sam samo u prolazu kroz London.
Bojim se da je gospodin Ekls prilino zauzet jutros. Moda bi neki drugi
slubenik firme...
Gospodina Eklsa bih posebno eleo da vidim. Ve sam imao odreenu
prepisku s njim.
O, shvatam. Da li biste mi rekli svoje ime?
Tomi kaza svoje ime i adresu i plava ena se povue da se poslui telefonom na
svom stolu. Posle kraeg mrmljanja u slualicu, ona se vrati natrag.
Slubenik e vas uvesti u ekaonicu. Gospodin Ekls e moi da vas primi za
desetak minuta.
Slubenik uvede Tomija u ekaonicu u kojoj su se nalazile police za knjige s
prilino drevnim tomovima debelih pravnikih knjiga i okrugao sto pokriven
raznim finansijskim dokumentima. Tomi sede za sto i stade u sebi da priprema
nain na koji e nastupiti. Pitao se kako li izgleda gospodin Ekls. Kad ga na kraju
uvedoe u kancelariju i kad se Ekls die od stola da se pozdrave, on zakljui bez
nekog posebnog razloga da mu se gospodin Ekls uopte ne svia. Upita se takoe
zato mu se ne svia gospodin Ekls. Nekog posebnog razloga za to nije bilo.
Gospodin Ekls bio je ovek izmeu etrdesete i pedesete godine i imao je prosedu
kosu, neto istanjenu na slepoonicama. Imao je duguljasto lice prilino tunog
izgleda i posebno okorelog izraza na njemu, pronicljive oi i sasvim prijatan
osmeh koji je s vremena na vreme razbijao prirodnu melanholiju itavog njegovog
dranja.
Gospodin Beresford?
Da. U pitanju je zaista prilino beznaajna stvar, ali se moja ena brine zbog
toga. Ona vam je i pisala, verujem, ili je mogue da vam se javila telefonom da
dozna da li moete da joj date adresu gospoe Lankaster.
Gospoa Lankaster ponovi gospodin Ekls i zadra savreno bezizraajno
lice.
To kako je izgovorio nije bilo ak ni pitanje. Pustio je da ime ostane da samo
visi u vazduhu.
Oprezan ovek, pomisli Tomi, ali to je advokatima druga priroda. U stvari,
da su tvoji advokati, i ti bi voleo da budu oprezni.
On nastavi:
Ona je do pre izvesnog vremena ivela u mestu zvanom Sunani greben, u
ustanovi... veoma dobroj pri tome... za starije ene. U stvari, jedna moja tetka bila
je tamo i bilo joj je izuzetno udobno i prijatno.
O, da, razume se, razume se. Seam se sad. Gospoa Lankaster. Ona, mislim,
vie ne ivi tamo. To je tano, zar ne?
Da ree Tomi.
U ovom trenutku ne mogu tano da se setim i advokat isprui ruku prema
telefonu i samo u da osveim pamenje...
Mogu i ja sve da vam kaem sasvim jednostavno ree Tomi. Moja ena je
elela da dobije adresu gospoe Lankaster jer se desilo da je dola u posed
komada vlasnitva koje je prvobitno pripadalo gospoi Lankaster. Slike, u stvari.
Sliku je gospoa Lankaster poklonila mojoj tetki, gospoici Feno. Moja tetka je
nedavno umrla i sve njeno vlasnitvo prelo je nama u ruke. U ovo je spadala i
slika koju joj je poklonila gospoa Lankaster. Moja ena veoma voli tu sliku, ali
osea griu savesti zbog nje. Ona misli da je moda i gospoi Lankaster stalo do
te slike i da, u sluaju da je to tako, treba da ponudi gospoi da joj vrati sliku.
Ah, shvatam ree gospodin Ekls. Veoma je to savesno od vae ene.
ovek nikad ne zna ree Tomi uz prijatan smeak ta stariji mogu da
oseaju prema onome to je njihovo. Gospoi Lankaster je moda bilo drago to
je sliku poklonila mojoj tetki s obzirom na to to se moja tetka slici veoma divila,
ali je moja tetka umrla ubrzo poto je dobila poklon pa moe da se uini kao
pomalo nepoteno to je dola u ruke stranaca. Slika nema neki poseban naziv. Na
njoj je naslikana kua negde na selu. Po svemu to je meni poznato, mogla bi to da
bude i neka porodina kua povezana s gospoom Lankaster.
Sasvim, sasvim ree gospodin Ekls ali ja ne mislim...
Na vratima se zau kucanje i jedan slubenik ue unutra i ostavi jedan list
papira na sto ispred gospodina Eklsa. Gospodi Ekls spusti pogled na papir.
Ah, da, ah, da, sad se seam. Da, verujem da je gospoa i on baci pogled na
Tomijevu posetnicu koja je leala ispred njega na stolu Beresford razgovarala sa
mnom telefonom i da sam joj posavetovao da se obrati Banci junih okruga,
filijali Hamersmit. To je jedina adresa koju ja znam. Pisma upuena na banku, a
naslovljena na gospou Donson bie prosleena. Gospoa Donson je, verujem,
neaka ili dalja roaka gospoe Lankaster koja je meni poverila sve pojedinosti u
vezi s prijemom i boravkom gospoe Lankaster u Sunanom grebenu. Zamolila
me je da se detaljno raspitam o toj ustanovi budui da je ona samo povrno neto
ula od prijatelja. I mi smo tako i uinili, uveravam vas, veoma paljivo. Preneli
smo joj da je to izvrsna ustanova i verujem da je gospoa Lankaster tamo veoma
sreno ivela nekoliko godina.
Otila je, meutim, odatle prilino iznenada ree Tomi.
Da. Da, verujem da jeste. Gospoa Donson se, ini se, prilino neoekivano
nedavno vratila iz Istone Afrike... mnogo je sveta slino postupilo! Ona i njen
suprug su, mislim, mnogo godina boravili u Keniji. Ovde su ponovo uredili svoj
ivot pa su zakljuili da su u stanju da na sebe preuzmu obavezu da se staraju o
svojoj starijoj roaki. Bojim se da ne znam gde se gospoa Donson sada nalazi.
Dobio sam od nje pismo u kojem mi se zahvaljuje na pomoi i namiruje zaostale
dugove prema nama zajedno s uputstvom da se, ako se javi potreba da s njom
stupimo u vezu, obratimo banci jer ona i njen suprug jo nisu tano utvrdili gde e
se nastaniti. Bojim se, gospodine Beresforde, da je to sve to znam.
Izgovorio je to blago, ali odluno. Pri tome nije pokazivao da mu je na bilo koji
nain neugodno ili da je uznemiren. Ali bee vie nego oevidno da vie nema ta
da kae. Onda se malo raskravi i dranje mu se donekle ublai.
Ja se ne bih mnogo brinuo, znate, gospodine Beresforde ree on smirujuim
tonom. Ili, jo bolje, ne bih eleo da vaa ena brine. Gospoa Lankaster je,
verujem, veoma stara ena i sklona da zaboravlja. Ona je verovatno zaboravila sve
o slici koju je poklonila. Njoj je sad, verujem, sedamdeset pet ili sedamdeset est
godina. Tako star ovek veoma lako zaboravlja stvari, verujte mi.
 Da li ste je lino poznavali?
Ne, u stvari je nikad nisam sreo.
Ali zato poznajete gospou Donson, je li tako?
Sretao sam je kad je ovamo povremeno dolazila da se dogovorimo oko
poslova koje je trebalo obaviti. Delovala mi je kao prijatna, poslovna ena.
Sasvim sposobna u poslovima kojima je posveena.
I on se die sa stolice. Veoma mi je ao to ne mogu da vam pomognem,
gospodine Beresforde.
Tomi izae na Ulicu Blumsberi i osvrnu se oko sebe da potrai taksi. Paket koji
je nosio, iako ne mnogo teak, bio je veoma nezgodan za dranje. Pogleda naas
gore u zgradu iz koje je upravo izaao. Ugledna, davno osnovana firma. Nita ne
moe da im zameri, nita upadljivo loe ne moe da se primeti kod Gospode
Partingdejl, Haris, Lokrid i Partingdejl, nita loe ni kod gospodina Eklsa, koji
nije pokazao ni uznemirenost ni utuenost, nije pokuao da izvrda odgovore i
delovao je kao da mu uopte nije neugodno. Knjige kau, pomisli Tomi sumorno,
da bi na pomen imena gospoe Lankaster ili gospoe Donson trebalo kao krivac
da se trgne ili da vrluda pogledom. Da bilo kojim znakom pokae da su imena
registrovana, da sve nije kako valja. Izgleda da se u stvarnom ivotu sve drugaije
odvija. Sve to je gospodin Ekls pokazao bila je slika i prilika oveka koji je
previe utiv da odbije da trai vreme na zahtev koji je Tomi postavio pred njega.
Ali svejedno mi se, pomisli Tomi, gospodin Ekls ipak ne svia. Prizva u svest
neodreena seanja iz prolosti, o drugim ljudima koji mu se iz nekog razloga
nisu svideli. Veoma esto su se te slutnje... jer slutnje su to i bile... pokazivale kao
ispravne. Ali sve je moda bilo prostije od toga. Ako si u ivotu imao mnogo
susreta s raznim ljudima, onda s vremenom stie oseaj za njih, ba kao to
trgovac antikvitetima instinktivno zna ukus i izgled falsifikata i moe da ga
nanjui i pre nego to pree na struna ispitivanja i preglede. Stvar prosto nije
kako valja. Isto je i sa slikama. Isto je i verovatno s blagajnikom u bankama kome
se ponudi savreno falsifikovana novanica.
Zvui dobro, pomisli Tomi. Izgleda dobro, govori dobro, ali svejedno...
Mahnito stade da mae taksisti, ali ga ovek samo hladno odmeri i, dodavi gas,
produi automobilom niz ulicu. Svinja, pomisli Tomi.
Gledao je gore i dole niz ulicu ne bi li ugledao neko uslunije vozilo.
Poprilian broj ljudi gurao se na trotoarima. Neki su urili, drugi etali, a jedan
ovek zurio je u mesinganu tablu na drugoj strani ulice, ba preko puta Tomija.
Posle kraeg prouavanja taj se ovek okrete i Tomijeve oi se malo rairie. Znao
je to lice. Posmatrao je kako ovek odlazi do kraja ulice, zastaje i vraa se natrag.
Neko izae iz zgrade, Tomiju iza lea, i u tom trenutku ovek na drugoj strani
ulice malo ubrza korak, ali ne pokua da pree ulicu, ve nastavi da se kree
podeavajui svoj korak onome koji je drao ovek to je izaao iz zgrade iza
Tomijevih lea. ovek koji je izaao iz firme Partingdejl, Haris, Lokrid i
Partingdejl bio je, pomisli Tomi, gledajui za prilikom koja se udaljavala, sasvim
izvesno gospodin Ekls. U istom trenutku naie jedan taksi u laganoj vonji. Tomi
die ruku, taksi se zaustavi i on otvori vrata i ue unutra.
Kuda?
Tomi je malo oklevao zagledan u paket koji je nosio. I onda umesto adrese koju
je ve imao na umu dade drugu: Lionska ulica broj etrnaest.
etvrt sata kasnije stie na svoje odredite. Isplati taksistu, pree trotoar,
pozvoni na vrata pa zatrai da vidi gospodina Ajvora Smita. Kad ue u prostoriju
na drugom spratu, ovek koji je sedeo za stolom okrenutim prema prozoru usta i
ree s lakim iznenaenjem:
Zdravo, Tomi, lepo je to te vidim. Odavno te nije bilo. ta radi ovde? etka
i obilazi stare prijatelje?
Nije ba tako prijatno kao to ti izgleda, Ajvore.
Pretpostavljam da si krenuo kui posle konferencije?
Da.
Jesam li u pravu ako mislim da je sve bilo uobiajeno naklapanje? Nikakvih
zakljuaka i nita korisno reeno.
Sasvim si u pravu. isto gubljenje vremena.
Uglavnom ste sluali starog Bogija Vedoka gde ispira usta, rekao bih. Veliki
gnjavator. I svake godine je sve gori.
Eh, pa...
Tomi sede na stolicu koja bi gurnuta prema njemu, prihvati cigaretu i ree:
Samo sam se pitao... svestan da je mogunost veoma mala... da li zna bilo ta
sumnjive prirode u vezi s izvesnim Eklsom, advokatom, iz firme Partingdejl,
Haris, Lokrid i Partingdejl.
Gle, gle, gle ree ovek po imenu Ajvor Smit. I izvi obrve. Bile su to obrve
sasvim prikladne za izvijanje. Onaj njihov kraj blii nosu dizao se navie, a
suprotni iznad obraza sputao se skoro zapanjujue nisko. Zajedno su ga na
najmanju provokaciju inile da izgleda kao ovek koji je doiveo ozbiljan ok, ali
je takav izraz lica u stvari bio sasvim uobiajen za njega. Jesi li natrao negde na
Eklsa, onako sasvim sm?
 Nevolja je ree Tomi to ne znam nita o njemu.
A eli da sazna neto o njemu?
Da.
Hm. ta te je dovelo do mene?
Video sam Andersona napolju. Odavno ga nisam video, tano je, ali sam ga
prepoznao. Drao je nekoga na oku ili ga samo nadzirao. Ko god da je to bio, taj
je izaao iz zgrade iz koje sam ja upravo izaao. U toj zgradi posluju dve
advokatske firme i jedna knjigovodstvena. Razume se da je to mogao da bude bilo
ko od njih ili bilo koji slubenik neke od tih firmi. Ali ovek koji se udaljavao od
mene dole niz ulicu meni je liio na Eklsa. I samo sam se upitao nije li nekom
srenom zgodom moj gospodin Ekls taj kome je Anderson posvetio panju.
Hm ree Ajvor Smit. Pa, Tomi, ti si uvek bio prilino dobar u pogaanju.
Ko je Ekls?
Zar ne zna? Zar ti nikakva ideja ne pada na pamet?
Pojma nemam ree Tomi. Da ne zalazim daleko u istoriju, otiao sam da
ga vidim zbog jedne stare gospoe koja je nedavno napustila dom za stare osobe.
Gospodin Ekls je u svojstvu advokata obavljao sve poslove oko njenog smetaja
tamo i drugih stvari vezanih za to. On je izgleda sve to obavio prema propisu i
savreno uredno. Bila mi je potrebna gospoina sadanja adresa. Rekao mi je da je
nema. I sasvim je mogue da je to tano... ali sumnjam. On mi je jedini trag koji
vodi do nje.
A ti eli da je nae?
Da.
Mislim da u tom smislu neu moi mnogo da ti pomognem. Ekls je veoma
potovan, ispravan advokat koji ostvaruje veliki prihod, ima mnogo uglednih
klijenata, radi takoe za seosku gospodu, profesionalce i penzionisane vojnike i
mornare, generale i admirale i tako tu sortu. On je na vrhuncu ugleda. Iz onoga to
si mi ispriao zakljuio sam da se strogo drao pravnih normi.
Ali ti si... zainteresovan za njega ree Tomi.
Da, mi se zanimamo za gospodina Dejmsa Eklsa ree Smit i uzdahnu.
Zanimamo se za njega najmanje est godina. I do sada nismo daleko odmakli.
Veoma zanimljivo ree Tomi. Pitau te ponovo. Ko je zapravo gospodin
Ekls?
Misli, ta mi sumnjamo da jeste? E pa, ukratko reeno, mi sumnjamo da je
on jedan od najboljih mozgova za organizovanje kriminalnih radnji u ovoj zemlji.
Kriminalnih radnji? ponovi Tomi iznenaeno.
 O, da, da. Nisu to viteki dvoboji. A ni pijunaa ili kontrapijunaa. Ne, iste
kriminalne radnje. On je ovek koji do sada, koliko je nama poznato, nije poinio
nijedno kriminalno delo u ivotu. Nikad nita nije ukrao, nikad neto falsifikovao,
nikad prao novac i nismo u stanju da dobijemo nikakav dokaz protiv njega. Ali
svejedno, kad god doe do neke velike organizovane pljake, mi tu nalazimo,
negde duboko u pozadini, da gospodin Ekls vodi besprekoran ivot.
est godina ree Tomi zamiljeno.
Mogue ak i due od toga. Ne treba mnogo vremena da se doe do uzorka po
kojem se nedela odvijaju. Pljake banaka, pljake privatnih draguljarskih radnji,
sve vrste poslova u kojima se vrti veliki novac. Sve su to poslovi koji se odvijaju
po odreenom uzorku. Ne moe da se oslobodi utiska da iza svega stoji jedan
mozak. Ljudi koji rukovode tim poslovima i oni koji ih izvode uopte ne moraju
da ih planiraju. Idu tamo gde im se kae, obavljaju ono to im se naredi, uopte ne
moraju da razmiljaju. To obavlja neko drugi.
I ta vas je navelo da se zakaite za Eklsa?
Ajvor Smit zamiljeno zavrte glavom. Dugo bi mi trebalo da ti to ispriam.
Taj ovek ima mnogo poznanika, mnogo prijatelja. Tu su ljudi s kojima on igra
golf, ljudi koji mu odravaju automobil, ima firmu berzanskih posrednika koji
rade za njega. Zanimaju ga neke kompanije koje se bave besprekornim
poslovanjem. Plan postaje jasniji, ali njegov udeo u tome ne, osim da je veoma
upadljivo odsutan u odreenim prilikama. Velika pljaka banke pametno
isplanirana (i skreem ti panju da se u tom poslu nije tedelo), bekstvo savreno
organizovano i sve ostalo to to prati, a gde je gospodin Ekls sve to vreme? U
Monte Karlu ili Cirihu ili negde u Norvekoj peca losose. Moe da bude siguran
da je gospodin Ekls bar dvesta kilometara daleko od mesta na kojem se neka
kriminalna radnja dogodila.
A vi ipak sumnjate na njega?
O, da. Ja sam sasvim siguran da je on na ovek. Ali da li emo ga ikad
uhvatiti, to ne znam. ovek koji prokopa tunel da bi kroz pod upao u banku,
ovek koji uklanja nonog uvara, blagajnik koji je u celom poslu bio od poetka,
direktor banke koji je dao prava obavetenja, niko od njih ne poznaje Eklsa i
verovatno ga nikad nije video. Dug je taj lanac koji nekuda vodi... a niko izgleda
ne zna vie do prve karike do sebe.
Stari dobri plan o elijama, je li tako?
Manje-vie, da, ali ima i neto izvorne pameti. Jednoga dana emo dobiti
svoju priliku. Neko ko ne bi trebalo da zna nita, znae neto. Neto glupavo i
otrcano, moda, ali neto to bi, ma kako udno, moglo konano da bude dokaz.
Je li oenjen... ima li porodicu?
Ne, u takav rizik se nikad nije upustio. ivi sam uz kuepazitelja, batovana i
sobara. Zabavlja se na blag i prijatan nain i usuujem se da kaem da je svaka
osoba koja mu ue u kuu kao gost, izvan svake sumnje.
I niko se ne bogati?
Prava je to stvar u koju si sad uperio prstom, Tomase. Neko bi trebalo da se
bogati. Ne bi moglo da ostane neprimeeno kad se neko bogati. Ali taj deo posla
veoma je prepredeno ureen. Veliki dobici na konjskim trkama, ulaganja u deonice
i akcije, sve same prirodne stvari, zgodne samo da se na njima doe do velikog
novca i to oevidno u zakonitim transakcijama. Mnogo je novca ostavljeno
napolju u raznim zemljama i na razliitim mestima. To je veliki, rasprostranjeni
koncern koji pravi novac... i to novac koji se stalno kree... ide s mesta na mesto.
Pa ree Tomi elim ti puno sree. Nadam se da e uhvatiti tog oveka.
Mislim i da hou, zna, jednog dana. Kad bi neko mogao da ga izbaci iz
ustaljenog reda, to bi moda moglo da nam prui neku nadu.
ime da ga izbaci?
Opasnou ree Ajvor. Trebalo bi da bude naveden da pomisli da je u
opasnosti. Da pomisli da mu je neko za petama. Da bude nateran da se uzvrpolji.
Kad ovek izgubi sigurnost, onda moe da uini neto nepromiljeno. Mogao bi
da pogrei. Na taj nain, zna, hvata plen. Uzmi, na primer, najpametnijeg oveka
koji postoji i koji sve planove pravi briljantno bez ijedne greke. Pusti onda da ga
neka sitnica uznemiri i sigurno e nainiti pogrean korak. Tako se bar nadam. A
sada, hajde da ujemo tvoju priu. Mogao bi da zna neto to bi nam koristilo.
Tu nita nije u vezi sa zloinom, bojim se... i veoma je sitna stvar u pitanju.
Pa hajde da ujemo sve o tome.
Tomi ispria svoju priu ne pravdajui se mnogo to je tako jednostavna. Ajvor,
znao je, nije bio ovek koji prezire sitnice. Ajvor, u stvari, pree pravo na stvar
koja je Tomija i poterala na put.
I ena ti je, kae, nestala?
To uopte ne lii na nju.
To je onda ozbiljno.
Meni i te kako jeste.
Mogu da zamislim. Sreo sam ti gospou samo jednom. Krajnje je otroumna.
Kad se poduhvati nekog posla, ponaa se kao terijer na tragu ree Tomi.
Zar nisi bio u policiji?
 Ne.
Zato nisi?
Prvo stoga to ne mogu da verujem da joj se bilo ta desilo osim da je dobro.
Tjupens je uvek dobro. Ona se samo sva predaje poslu koji je pred njom. Moda
stoga nema vremena da se javi.
Mmm. To mi se ne svia ba mnogo. Tragala je, kae, za nekom kuom, je li
tako? To bi ba moglo da bude zanimljivo jer izmeu mnogih tragova koje smo
sledili, a koji nas sluajno nisu daleko odveli, ima onih koji vode prema agentima
za nekretnine.
Agentima za nekretnine? ponovi Tomi iznenaeno.
Da. To su sve fini, obini, prilino osrednji agenti za nekretnine u malim
provincijskim varoima po raznim delovima Engleske, ali ne mnogo daleko od
Londona. Firma gospodina Eklsa obavlja mnoge poslove preko agenata za
nekretnine. Ponekad zastupa kupca, ponekad prodavca, a upoljava i razne
agencije za raun klijenata. Ponekad se stvarno pitamo zato to ini. Vidi, izgleda
da nijedan od tih poslova ne donosi mnogo novca...
Ali vi mislite da bi to moglo neto da znai ili nekuda da vodi?
Pa ako se sea velike pljake Banke junog Londona pre nekoliko godina,
bila je jedna kua na selu... osamljena kua. Tu su se sastajali lopovi. Tamo su bili
prilino neprimetni, ali je plen tamo odnesen i sklonjen. Ljudi iz susedstva poeli
su pomalo da priaju o njima i da se pitaju ko su ti ljudi to dolaze i odlaze u
prilino neuobiajeno vreme. Razne vrste prevoznih sredstava stizale su usred
noi i ponovo odlazile. Ljudi su na selu veoma radoznali kad su im susedi u
pitanju. I, razume se, policija je upala i nala deo plena i uhvatila tri oveka,
ukljuujui i jednog koji je prepoznat i identifikovan.
Pa zar vas to nije nekud odvelo?
Nije. Ljudi nisu hteli da govore, imali su dobru odbranu, dobili su duge
zatvorske kazne i godinu i po dana kasnije ponovo su svi bili na slobodi. Ta
izbavljenja izvedena su veoma promiljeno.
ini mi se da se seam da sam neto itao o tome. Jedan ovek je nestao iz
zgrade krivinog suda gde je doveden u pratnji dvojice straara.
Tano je. Sve je veoma pametno organizovano i ogromna suma novca
potroena je za bekstvo. E, sad, mi mislimo da je ovek, ko god on bio, zaduen za
organizaciju shvatio da je napravio greku time to je jednu kuu drao predugo
tako da su okolni stanovnici poeli da se zanimaju za nju. Neko je, moda,
pomislio da bi bolja ideja bila da se nau podstanari koji bi iveli u, recimo, ak
vie od trideset kua na razliitim mestima. Ljudi dou i iznajme kuu, majka i
kerka, recimo, udovica, ili penzionisani vojnik i njegova ena. Fin povuen svet.
Naine nekoliko popravki na kui, dovedu lokalnog vodoinstalatera i graevinara
za te poslove i moda nekoliko londonskih firmi da urede enterijer i onda, posle
godinu ili godinu i po dana, ukae se neka prilika pa stanari prodaju kuu i odu u
inostranstvo da ive. Neto slino tome. Sve sasvim prirodno i ljupko. Osim to je
za vreme njihovog stanovanja kua koriena u sasvim neuobiajene svrhe! Ali ko
bi posumnjao u tako neto? Prijatelji im, ne tako esto, dolaze u posetu. Jedne
noi se, moda, uprilii zabava radi neke godinjice za sredoveni ili stariji brani
par; ili moda prilikom sticanja neijeg punoletstva. Mnogo vozila dolazi i odlazi.
Recimo da je bilo pet velikih pljaki tokom est meseci, ali plen svaki put nestaje,
ili ga sklone ne samo u jednoj od ovih kua ve u pet kua u raznim seoskim
krajevima. Sve je ovo jo samo na nivou pretpostavke, moj Tomi, ali radimo na
tome. Recimo da je ta tvoja stara dama iz svojih ruku otuila sliku odreene kue
i recimo da je ta kua jedna od onih znaajnih kua. Pretpostavimo onda da je to
ta kua koju je tvoja gospoa videla i prepoznala negde i krenula da to ispita. I
pretpostavimo onda da neko ne eli da se bilo ko raspituje o toj kui... Moglo bi,
zna, sve to lepo da se povee.
Sve je to samo preterivanje.
O, da... slaem se. Ali vreme u kojem ivimo jeste vreme preterivanja... A u
naem posebnom svetu deavaju se neverovatne stvari.

II

Poneto umoran, Tomi izae iz etvrtog taksija koji je toga dana koristio i zasta da
osmotri okruenje. Taksi ga bee ostavio u orsokaku koji se bee zgodno
zavukao ispod jednog od ispusta Hempstid Hita. orsokak kao da bee delo nekog
od umetnikih pravaca. Svaka kua u njemu razlikovala se od one do nje. Ova
pred kojom je stajao izgleda da se sastojala od velikog studija naikanog
svetlarnicima (prilino nalik gnojnicama), a s jedne njene strane bilo je nakaeno
neto to je liilo na tri sobe. Merdevinaste stepenice obojene svetlozeleno stajale
su uza spoljni zid kue. Tomi otvori mala vrata, pree stazu i, kad ne vide zvono,
dohvati zvekir. Kako se nita ne desi, on poeka malo pa onda ponovo stade da
lupa zvekirom, ovoga puta slobodnije.
Vrata se otvorie tako naglo da on skoro pade natrag. U vratim zasta jedna ena.
Tomijev prvi utisak na prvi pogled bio je da je pred njim najprostija od svih ena
koje je ikad video. Imala je iroko, pljosnato, palainki slino lice, dva ogromna
oka koja su izgledala nemogue razliitih boja, plemenito elo s veom koliinom
divlje kose koja se dizala s njega u neku vrstu buna. Imala je na sebi purpurni
radni kombinezon s mrljama gline po njemu i Tomi primeti da je ruka kojom je
drala vrata izuzetno lepo oblikovana.
Oh ree ona glasom dubokim i izuzetno privlanim. ta je sad? Zauzeta
sam.
Gospoa Boskovan?
Da. ta elite?
Moje ime je Beresford. Pitam se da li bih s vama mogao da porazgovaram
koji trenutak?
Ne znam. Zar zaista morate? O emu je re... je li u pitanju neka slika?
I njene oi skrenue na paket pod njegovom mikom.
Da. To je neto u vezi s jednom od slika vaeg supruga.
elite li da je prodate? Imam mnogo njegovih slika. Ne elim da kupim vie
nijednu. Odnesite je u neku od galerija ili negde. Poinju opet da ga kupuju. Vi ne
izgledate kao neko kome je potrebno da proda sliku.
O, ne, ja ne elim nita da prodam.
Tomi je imao oseaj da mu izuzetno teko ide razgovor s ovom enom. Njene
oi, onako neuparene kakve su bile, bile su veoma lepe i gledale su sada nekuda
preko njegovog ramena dole niz ulicu, i inilo se da su nale neto posebno
zanimljivo u daljini.
Molim vas ree Tomi. Voleo bih da me pustite unutra. Veoma je teko da
se sve objasni ukratko.
Ako ste slikar, ne elim s vama da govorim ree gospoa Boskovan. Uvek
sam mislila da su slikari dosadni.
Nisam slikar.
E pa, svakako i ne izgledate kao slikar ree ona, njene oi ga odmerie od
glave do pete i onda ree skoro gadljivo: Vie mi liite na nekog dravnog
inovnika.
Mogu li da uem, gospoo Boskovan?
Nisam sigurna. ekajte.
I ona prilino naglo zatvori vrata. Tomi ostade da eka. Poto je prolo negde
oko etiri minuta, vrata se opet otvorie.
Dobro ree ona. Moete da uete.
Povela ga je kroz vrata pa uz uske stepenice gore do velikog studija. U jednom
njegovom uglu bila je neka figura i razni dodaci uz nju. eki i dleta. Bila je tu
takoe i jedna glinena glava. Ceo prostor delovao je kao da je njime nedavno
protutnjala banda huligana.
Ovde nikad nema mesta da se negde sedne ree gospoa Boskovan.
Ona zbaci razne stvari s jedne drvene klupe i gurnu je prema njemu.
Eto. Sedite tu i priajte mi ta imate.
Veoma je ljubazno od vas to ste me pustili da uem.
I jeste, ali ste mi izgledali veoma zabrinuto. Vi jeste zabrinuti, je li tako, zbog
neega?
Da, jesam.
I mislila sam da je tako. Zato ste zabrinuti?
Zabrinut sam zbog ene ree Tomi i odgovorom iznenadi i sm sebe.
O, zabrinuti ste zbog ene? E pa, nema nita neobino u tome. Ljudi uvek
brinu zbog svojih ena. ta je posredi... je li otila s nekim ili vas samo jedi?
Ne. Nita slino.
Umire? Rak?
Ne ree Tomi. Sutina je u tome to ne znam gde je.
I mislite da bih to ja mogla da znam? E pa, onda je bolje da mi kaete njeno
ime i neto o njoj ako mislite da umesto vas mogu da je naem. Nisam sigurna,
opominjem vas ree gospoa Boskovan da u eleti to da uradim.
Hvala bogu ree Tomi to je daleko lake razgovarati s vama nego to sam
mislio da e biti.
Kakve veze slika ima s tim? To jeste slika, zar ne... mora biti sudei po obliku
toga paketa.
Tomi skide omot.
To je slika koju je potpisao va mu ree Tomi. elim da mi kaete sve to
znate o njoj.
Shvatam. ta biste tano eleli da znate?
Kad je naslikana i gde.
Gospoa Boskovan ga odmeri i po prvi put joj se u pogledu javi zanimanje.
E pa, to nije teko ree ona. Da, mogu da vam kaem sve o njoj. Naslikana
je pre oko petnaest godina... ne, rekla bih da je mnogo pre toga. To je jedan od
njegovih prilino ranih radova. Pre e biti da je to bilo pre dvadeset godina.
I vi znate gde je to... na mesto mislim?
O, da, mogu da se setim sasvim dobro. Lepa slika. Uvek sam je volela. To je
mali most koji kao da ima grbu i kua, a mesto se zove Saton enselor. Oko deset
ili petnaest kilometara od Market Bejsinga. Sama kua je nekih pet kilometara
udaljena od Saton enselora. Ljupko mesto. Samotno.
Ona prie slici i sae se da je izbliza pogleda.
Smeno ree. Da, ovo je ba udno. Sad ba ne znam ta da mislim.
Tomi ne obrati panju na te njene rei.
Kako je naziv kue? upita on.
Zaista ne mogu da se setim. Preimenovana je, znate. Nekoliko puta. Ne znam
tano ta se to sve zbilo u vezi s njom. Tu se desilo nekoliko traginih dogaaja i
onda su joj ljudi koji su se kasnije doselili promenili ime. Zvala se nekad Kua na
kanalu, ili Kua pored kanala. Jednom se zvala i Kua kod mosta, a onda Kua
pored livade... i Kua pored reke bilo je jedno od imena.
Ko je tamo iveo... ili ko sada ivi tamo? Da li znate?
Niko koga ja poznajem. ovek i devojka su iveli tamo kad sam je ja prvi put
videla. Imali su obiaj vikendom da dolaze. Nisu bili venani, mislim. Devojka je
bila igraica. Moda je bila i glumica... ne, mislim da je bila igraica. Balerina.
Prilino lepa ali glupa. Prostoduna, skoro zaostala u razvoju. Vilijam bee skroz
zagrejan za nju, seam se.
Da li ju je naslikao?
Ne. Ljude nije slikao esto. Imao je obiaj ponekad da kae da bi voleo da ih
skicira, ali nikad se tome nije mnogo posveivao. A uvek se izmotavao oko
devojaka.
I to su bili ljudi koji su stanovali u kui u vreme kad ju je va suprug slikao,
je li tako?
Da, mislim da jeste. Jedno vreme jesu u svakom sluaju. Dolazili su samo
vikendom. A onda je dolo do nekakvog raskida. Posvaali su se, mislim, ili je on
otiao i ostavio je ili je ona otila i ostavila njega. Ja tada nisam bila tamo dole.
Radila sam u Koventriju s grupom. Posle toga mislim da su u toj kui bili samo
guvernanta i dete. Ne znam ko je bilo dete niti odakle je stiglo, ali pretpostavljam
da je guvernanta brinula o njemu. A onda se, mislim, neto desilo detetu. Ili ga je
guvernanta nekuda odvela ili je umrlo. A zato vas zanima ko su bili ljudi koji su
u kui iveli pre dvadeset godina? Meni to zvui glupo.
elim da ujem sve to mogu o kui ree Tomi. Vidite, moja ena je otila
na put da trai tu kuu. Rekla je da ju je iz voza videla negde.
To moe da bude sasvim tano ree gospoa Boskovan. eleznika pruga
prolazi s druge strane kanala. Iz voza kua veoma lepo moe da se vidi,
pretpostavljam.
 I onda dodade: A zato ona eli da nae tu kuu?
Tomi dade znatno skraeno objanjenje... i ona ga onda sumnjiavo odmeri.
Da niste izali uz neke ustanove za umobolne ili neto slino? upita
gospoa Boskovan. Jeste li moda na uslovnoj slobodi ili kako li se to ve
zove?
Pretpostavljam da bih malo i takvim mogao da vam se uinim ree Tomi
ali je sve zaista veoma jednostavno. Moja ena je elela da nae tu kuu i dozna
sve o njoj pa je prouavala eleznike redove vonje pokuavajui da se seti gde je
mogla da je vidi. E pa, mislim da se setila. Mislim da je otila pravo u to mesto...
taj enselor.
Saton enselor, da. To je nekad bilo mesto koje je imalo samo jednog konja.
Razume se, u meuvremenu je moglo veoma da se razvije ili je pretvoreno u
jednu od ovih novih, urbanih velikih spavaonica.
Svata bi moglo da bude i ja mislim ree Tomi. Telefonirala je prekjue da
kae da se vraa, ali se nije vratila. I ja elim da saznam ta joj se desilo. Mislim da
je otila i poela da se raspituje o toj kui i da je moda... moda upala u neku
nevolju.
ta bi opasno moglo da bude u vezi s tim?
Ne znam ree Tomi. Nijedno od nas to nije znalo. Ja ak nisam ni
pomislio da bi tu moglo da bude neto opasno, ali moja ena jeste.
ESP? 8
Mogue. Ona je pomalo takva. Ima slutnje. Da li ste vi ikad uli za gospou
Lankaster ili je poznavali pre dvadeset godina ili u bilo koje doba od tada pa do
pre mesec dana?
Gospou Lankaster? Ne, mislim da nisam. A to je ime koje se lako pamti. Ne.
ta je s tom gospoom Lankaster?
Slika je pripadala toj eni. Poklonila ju je jednoj mojoj tetki. Onda je prilino
naglo otila iz doma za stara lica. Odveli su je neki njeni roaci. Pokuao sam da
joj uem u trag, ali to nije bilo lako.
Ko je onaj koga drma uobrazilja: vi ili vaa ena? Vi ste izgleda umislili
mnogo toga i prilino ste zagrejani, ako smem tako da kaem.
O, da, smete da kaete ree Tomi. Prilino sam zagrejan po svoj prilici
uzalud. Jeste li to hteli da kaete? Pretpostavljam da ste i tu u pravu.
Ne ree gospoa Boskovan i glas joj se malo promeni. Ne bih rekla da je
uzalud.
Tomi je ispitivaki pogleda.
 Ima jedna udna stvar u vezi s tom slikom ree gospoa Boskovan.
Veoma udna. Sliku pamtim veoma dobro, znate. Pamtim veinu Vilijamovih
slika iako ih je mnogo naslikao.
Seate li se moda kome je prodata, ako jeste bila prodata?
Ne, toga se ne seam. Da, mislim da jeste bila prodata. itava gomila
njegovih slika prodata je posle jedne njegove izlobe. Sve su te slike nastale tri ili
etiri godine pre ove i nekoliko godina posle ove. Prodato ih je veoma mnogo.
Skoro sve. Ali ne mogu sad da se setim kome su prodate. Mnogo me pitate.
Veoma sam vam zahvalan na svemu to ste zapamtili.
Jo me niste pitali zato sam rekla da mislim da ima neto udno u vezi sa
slikom. Ovom slikom koju ste vi doneli ovamo.
Mislite da to nije slika vaeg mua... da ju je neko drugi naslikao?
O, ne. To je slika koju je Vilijam naslikao. Kua pored kanala, mislim da ju
je tako nazvao u katalogu. Ali ona nije kao to je bila. Vidite, ima neto pogreno
na njoj.
ta moe da bude pogreno?
Gospoa Boskovan uperi jedan glinom umrljani prst i njime bocnu taku
odmah ispod mosta koji je premoavao kanal.
Ovde ree ona. Vidite li? Ima jedna amac vezan za obalu ispod mosta, je
li tako?
Da ree Tomi zbunjeno.
E pa, taj amac nije bio tu, bar ne onda kad sam ja sliku poslednji put videla.
Vilijam nikad nije naslikao amac. Kad je slika bila izloena, tu nije bilo
nikakvog amca.
Hoete da kaete da je neko drugi, a ne va suprug, kasnije naslikao taj
amac?
Da. udno, zar ne? Pitam se zato. Prvo sam se iznenadila kad sam amac
videla tu na mestu gde ga nije bilo, a onda sam sasvim lepo mogla da vidim da
amac nije naslikao Vilijam. On ga ni kasnije tu nije nacrtao. Neko drugi jeste.
Pitam se ko?
I ona pogleda Tomija.
I pitam se zato?
Tomi nije bio u stanju da ponudi bilo kakav odgovor. On pogleda gospou
Boskovan. Njegova tetka Ada sigurno bi je nazvala lakomislenom enom, ali on o
njoj nije mislio na taj nain. Bila je nedoreena i imala obiaj da naglo skae s
jedne teme na drugu. Ono to je govorila ini se da je bilo u veoma maloj vezi s
onim to je rekla trenutak pre toga. Bila je od one vrste osoba, pomisli Tomi, koja
bi mogla da zna daleko vie nego to je spremna da otkrije. Da li je volela supruga
ili je bila ljubomorna na supruga ili ga prezirala? U njenom dranju i govoru nije
mogao da se nasluti odgovor na ta pitanja. Ali je imao utisak da je taj mali amac
naslikan vezan ispod mosta izazvao kod nje malu uznemirenost. Nije joj se
svidelo to je amac tu. Iznenada se upita da li je istina ono to je rekla. Da li je
uistinu mogla da se seti posle svih tih godina je li Boskovan naslikao amac kod
mosta ili nije? To je delovalo kao veoma sitan i beznaajan detalj. Da je sliku
videla poslednji put pre samo godinu dana, sve bi moglo drugaije da zvui... ali je
oevidno da se to desilo mnogo, mnogo ranije. I ba ta pojedinost uznemirila je
gospou Boskovan. Pogleda je ponovo i vide gde i ona njega posmatra. Njene
udne oi poivale su na njemu ne radoznalo ve zamiljeno. Veoma, veoma
zamiljeno.
ta ete sada da radite? upita ga ona.
Bar je to u najmanju ruku bilo lako. Tomiju uopte nije bilo teko da smisli ta
e sad da radi.
Noas se vraam kui... da vidim ima li bilo kakvih vesti o mojoj eni... da li
se moda javila. Ako nije, sutra idem u ovo mesto ree on. Saton enselor.
Nadam se da u enu nai tamo.
Sve zavisi ree gospoa Boskovan.
Zavisi od ega? otro upita Tomi.
Gospoa Boskovan se namrti. A onda promrmlja, naizgled sama sebi: Pitam
se gde li je?
Pitate se gde je ko?
Gospoa Boskovan bee zagledana na drugu stranu. Sad polako vrati oi na
njega.
O ree ona. Mislila sam na vau enu.
I onda dodade: Nadam se da je sasvim dobro.
Zato ne bi bila dobro? Recite mi, gospoo Boskovan, ima li neto loe u vezi
s tim mestom... s tim Saton enselorom?
Sa Saton enselorom? Sa samim mestom? ponovi ona i malo se zamisli.
Ne, mislim da nema. Nema s mestom.
Mislim da sam na umu imao kuu ree Tomi. Ovu kuu pored kanala. A
ne selo Saton enselor.
O, na kuu ste mislili ree gospoa Boskovan. Bila je to zaista lepa kua.
Bila je namenjena ljubavnicima, znate.
 Jesu li ljubavnici u njoj i iveli?
Ponekad. Uistinu ne tako esto. Ako je kua graena za ljubavnike, onda bi
trebalo da ljubavnici u njoj i ive.
A ne da je u neke druge svrhe koristi neko drugi?
Prilino ste hitrog uma ree gospoa Boskovan. Shvatili ste ta mislim,
zar ne? Kua predviena za jednu svrhu ne bi smela pogreno da se koristi. Njoj se
ne bi svidelo da radite tako.
Znate li bilo ta o ljudima koji su poslednjih godina u njoj iveli?
Ona odmahnu glavom. Ne. Ne. Ne znam nita o kui. Vidite, ona mi nikad
nita nije znaila.
Ali mislite o neemu... ne, o nekome?
Da ree gospoa Boskovan. Pretpostavljam da ste u pravu. Mislila sam
na... nekoga.
Moete li neto da mi kaete o osobi na koju ste pomislili?
Zaista nema mnogo ta da se kae ree gospoa Boskovan. Ponekad se,
znate, ovek prosto upita gde je neka osoba. ta joj se desilo ili kako je mogla... da
se razvije. Ima neko oseanje...
I ona nenadano odmahnu rukama.
Da li biste hteli malo usoljenog mesa? upita sasvim neoekivano.
Molim? upita Tomi zbunjeno.
Pa imam komad ili dva ovde. Mislila sam da biste moda eleli da neto
pojedete pre nego to uhvatite voz. Polazi sa stanice Vaterlo ree ona. Za
Saton enselor, mislim. Trebalo je da se presedne u Market Bejsingu. Mislim da i
dalje to mora da se ini.
Bio je to znak da treba da ide. I on to prihvati.
 13. Albert zakljuuje

T jupens mirnu. Vid joj je bee prilino zamagljen. Pokua da digne glavu s
jastuka, ali se tre kad je prostreli otar bol i ponovo spusti glavu na jastuk.
Zatvori oi. Otvori ih onda opet i mirnu jo jednom.
Uz oseaj da je postigla neto veliko, razazna okruenje. U bolnici sam,
pomisli Tjupens. Zadovoljna svojim dotadanjim mentalnim napretkom, zakljui
da dalje ne treba da napree mozak. Bila je u bolnici i glava ju je bolela. Zato je
glava boli i zato je u bolnici nije mogla sasvim da se seti. Pomisli: Saobraajna
nesrea?
Bolniarke su se kretale oko kreveta. To joj se uini dovoljno prirodno. Nejasna
slika jedne starije prilike u svetenikom odelu pree preko njenog mentalnog
ekrana.
Oe? ree Tjupens sumnjiavo. Je li to tata?
Tano nije mogla da se seti. Pretpostavljala je da jeste.
Ali otkud ja u bolnici, pomisli Tjupens. Mislim, ja radim kao bolniarka u
bolnici i ako je tako, trebalo bi da budem u uniformi. U uniformi DMO.9 O,
boe!
U tom trenutku jedna bolniarka stvori se pored njenog kreveta.
Oseate li se sada bolje, mila? upita ona uz neku vrstu lane vedrine. Prija
to, je l da?
Tjupens nije bila sasvim sigurna da li joj to prija. Bolniarka ree neto o finoj
olji aja.
Izgleda da sam pacijent ree Tjupens sama sebi, prilino nezadovoljna tim
poloajem.
Osta da lei mirno prebirajui u svesti razne nepovezane misli i rei.
Vojnici ree Tjupens. DMO. To je to, razume se. Ja sam DMO.
Bolniarka joj donese neto aja u olji i pridie je malo pa je pridra da joj
pomogne da pije. Bol joj opet proe glavom.
DMO, eto to sam ja ree Tjupens glasno.
Bolniarka je odmeri s nerazumevanjem.
Boli me glava ree Tjupens, i to bee injenica.
Brzo e da proe ree bolniarka.
Bolniarka onda skloni olju ispred Tjupensinih usta i podnese izvetaj glavnoj
sestri koja je tuda prolazila. Broj 14. je budna. Ali je, mislim, malo smetena.
Je li rekla neto?
Rekla je da je VIP ree bolniarka.
Glavna sestra lako podrugljivo mrknu i na taj nain pokaza ta ona misli o
nikogoviima koji misle da su veoma vane linosti.
Videemo ta je istina ree sestra. Pourite, bolniarko, treba li vam ceo
dan da ih napojite?
Tjupens osta da pomalo pospano lei zavaljena na jastuku. Jo uvek je bila u
stanju kad su joj misli sasvim haotino promicale sveu.
Oseala je da bi ovde trebalo da bude jo neko, neko koga je dobro poznavala.
Bilo je neto veoma udno u vezi s ovom bolnicom. Nije to bila bolnica koju je
ona pamtila. Nije to bila bolnica u kojoj je ona bila bolniarka. U njoj su leali
sve sami vojnici, pomisli Tjupens. Bilo je to hirurko odeljenje, a ja sam bila
zaduena za redove A i B. Die one kapke i pogleda jo jednom oko sebe.
Zakljui da je to bolnica koju nikad ranije nije videla i da nema nikakve veze s
negovanjem hirurkih sluajeva, vojnih ili bilo kojih drugih.
Pitam se gde li je ovo ree Tjupens. Kakvo je ovo mesto?
Pokua da se priseti imena nekog mesta. Jedina mesta koja joj se javie u svesti
bili su London i Sautempton.
Glavna sestra sad zasta pored njenog kreveta.
Nadam se da se oseate malo bolje ree ona.
Sasvim sam dobro ree Tjupens. ta nije u redu sa mnom?
Povredili ste glavu. Mislim da vas jo uvek jako boli. Jesam li u pravu?
Boli ree Tjupens. A gde sam ja?
Nalazite se u Kraljevskoj bolnici u Market Bejsingu.
Tjupens malo razmisli o ovom obavetenju. Uopte joj nita nije znailo.
Jedan stari crkveni ovek...
Molim?
Nita posebno. Ja...
Nismo bili u stanju da vae ime napiemo na kartonu za dijetu ree sestra.
I ona malo podie olovku koju je drala u ruci i ispitivaki se zagleda u
Tjupens.
Moje ime?
Da ree sestra i usluno dodade: Trebalo bi da ga imamo i zbog lekarskog
dosijea.
Tjupens outa, ali se zamisli. Njeno ime. Kako li joj bee ime? Ba smeno,
pomisli Tjupens. Izgleda da sam ga zaboravila. Ali ipak moram da imam ime.
Iznenada je zahvati lako oseanje olakanja. Lice starijeg svetenog lica sasvim
jasno joj sinu u svesti i ona odluno ree.
Razume se. Prudens.
P-r-u-d-e-n-s?
Tano ree Tjupens.
To vam je krteno ime. A prezime?
Kauli. K-a-u-l-i.
Milo mi je to smo to raspravili ree sestra i ode dalje kao neko ko je
otklonio jednu brigu.
Tjupens oseti da je zadovoljna samom sobom. Prudens Kauli. Prudens Kauli u
MDO, gde je njen otac bio svetenik... u nekom vikarijatu i bilo je ratno doba...
udno, pomisli Tjupens, ali izgleda da sam sve pobrkala. ini mi se da se sve
to desilo veoma davno. I onda promrmlja: Je li to bilo vae siroto dete?
To je malo tre. Da li je to ona rekla ili je to nju neko pitao?
Sestra opet zasta pored njenog kreveta.
Treba mi vaa adresa ree ona gospoice... gospoice Kauli, ili ste
gospoa Kauli? Jeste li se to raspitivali za dete?
Je li to bilo vae siroto dete? Da li je to neko rekao meni ili sam to ja pitala
nekog?
Mislim da bih sad odspavala malo da sam na vaem mestu, mila ree sestra.
I ona se udalji i obavetenja koja je dobila odnese na za to propisano mesto.
Izgleda da je dola sebi, doktore ree ona i rekla je da se zove Prudens
Kauli. Ali izgleda da se ne sea adrese. Pomenula je neko dete.
Oh, u redu ree doktor s njemu svojstvenom oputenou. Daemo joj jo
dvadeset etiri sata manje ili vie. Posle potresa mozga dou sebi sasvim lepo.

II

Tomi stade da petlja oko alke s kljuevima. Ali pre nego to stie da odvoji onaj
koji mu je bio potreban, vrata se otvorie i Albert zasta na pragu.
Pa? upita Tomi. Je li se vratila?
Albert lagano zavrte glavom.
Ni rei od nje, ni telefonske poruke, ni pisma... ni telegrama?
Nita, kaem vam, gospodine. Savreno nita. I nita s bilo koje druge strane.
Pritajili su se... ali je imaju. Tako ja mislim. Uhvatili su je.
 Kako to, do avola, misli... uhvatili su je? upita Tomi. Stalno ita neke
gluposti. Ko ju je uhvatio?
Pa, vi znate ta mislim. Banda.
Koja banda?
Jedna do onih bandi to nose noeve zvane skakavci. Ili neka meunarodna.
Prestani da pria gluposti ree Tomi. Zna li ta ja mislim?
Albert ga upitno pogleda.
Mislim da je krajnje neodgovorno od nje to nas nije obavestila gde je i ta
radi ree Tomi.
O ree Albert pa nastavi: Sad mi je jasno ta mislite. Moete to i tako da
kaete. Ako vas to ini srenijim.
Ova njegova poslednja reenica bila je prilino nesreno sroena. On preuze
paket koji je Tomi nosio ispod mike. Vidim da ste i sliku vratili kui.
Da, doneo sam prokletu sliku natrag ree Tomi. Od neke velike koristi nije
mi bila.
Znai, preko slike nita niste uspeli da saznate, je li tako?
To ba i nije istina ree Tomi. Jesam neto saznao zahvaljujui slici, ali
hoe li mi to biti od neke koristi ne znam.
I onda dodade: Da li je moda zvao doktor Mari, ili gospoica Pakard iz doma
Sunani greben? Niko?
Zvao nije niko osim piljara da kae da ima finog plavog patlidana. On zna da
gospoa voli plavi patlidan. Uvek je obavetava. Ali sam mu rekao da u ovom
trenutku nije dostupna.
I dodade: Imam pile koje sam spremio vama za veeru.
Neverovatno je da nikad ne moe da smisli neto drugo osim piletine ree
Tomi.
Ovoga puta je to ono to zovu poussin10 ree Albert i dodade: Mruljak.
Pomoi e ree Tomi.
Telefon zazvoni. Tomi u trenu skoi sa stolice i jurnu ka njemu.
Halo... Halo?
Slab i dalek glas ree: Gospodin Tomas Beresford? Moete li da primite lini
poziv iz Invergalija?
Da.
Ostanite na liniji, molim.
Tomi saeka tren. Uzbuenje mu se stiavalo. Morao je da saeka izvesno
vreme. A onda zau glas koji je poznavao, odsean i samouveren. Glas njegove
kerke.
Halo, jesi li to ti, tata?
Debora!
Da. Zato si tako zadihan, jesi li trao?
Kerke, pomisli Tomi, uvek neto prigovaraju.
Plua su mi malo onemoala pod stare dane ree Tomi. Kako si ti,
Debora?
O, ja sam dobro. Sluaj, tata. Videla sam neto u novinama. Moda si i ti to
video. I to me je zabrinulo. Neto o nekome ko je imao nesreu i zavrio u
bolnici.
Pa? Mislim da nita slino nisam video. Mislim, nisam to primetio u svakom
sluaju. Zato?
Pa... nije zvualo tako loe. Pretpostavljam da je u pitanju saobraajni udes ili
tako neto. Pomenuto je da je ena... jedna starija ena... rekla da se zove Prudens
Kauli, ali da nisu u stanju da od nje dobiju adresu.
Prudens Kauli? Misli...
Pa da. Ja samo... ovaj... malo me je to lecnulo. To je mamino ime, zar ne?
Mislim, to joj je bilo ime.
Razume se.
Uvek zaboravljam to o Prudens. Mislim, mi nikad o njoj nismo mislili kao o
Prudens... ti i ja, i Derek.
Nismo ree Tomi. Ne. To i nije krteno ime koje bi iko povezao s tvojom
majkom.
Ne, znam da nije. Samo sam pomislila da je to... prilino udno. Misli li da bi
to mogla da bude neka njena roaka?
Pretpostavljam da bi mogla da bude. Gde se to desilo?
U pitanju je bolnica u Market Bejsingu... mislim da su tako rekli. ele da
doznaju neto vie o njoj, rekla bih. Samo se pitam... ovaj, znam da je to strano
glupo jer mora da ima veliki broj ljudi koji se prezivaju Kauli ili ena ije je ime
Prudens. Ali sam prosto htela da te pozovem i pitam, da budem sigurna, mislim,
da je mama kod kue, da je sve u redu i sve to.
Shvatam ree Tomi. Da, shvatam.
Pa, reci mi, tata, je li mama kod kue?
Ne ree Tomi ona nije kod kue i ja zaista ne znam da li je dobro ili nije.
Kako to misli? upita Debora. ta to mama radi? Pretpostavljam da si ti
bio u Londonu s tim pst pst beskrajno tajnim, idiotskim preteklim iz prolosti,
vebao usta sa svim tim starim momcima.
Sasvim si u pravu ree Tomi. Sino sam se vratio odatle.
I otkrio si da je mama odsutna... ili, jesi li znao da e biti odsutna? Hajde, tata,
ispriaj mi sve o tome. Zabrinut si. Sasvim dobro znam kakav ti je glas kad se
ozbiljno zabrine. ta je mama radila? Opet je neto uvrtela sebi u glavu, je li
tako? U njenim godinama ve bi trebalo da je nauila da sedi mirno i poslove
prepusti drugima.
Bila je zabrinuta ree Tomi. Brinulo ju je neto u vezi sa smru tvoje tetke
Ade.
ta ju je brinulo?
Pa to je neto to joj je rekla jedna pacijentkinja u tom domu za stare. I tako je
poela da se brine za tu staru gospou. Stara joj je napunila glavu silnim priama i
tvoja majka se zabrinula zbog toga to joj je ona rekla. I tako se desilo da smo, kad
smo otili da pregledamo stvari koje su ostale iza tetka-Ade, poeleli da vidimo tu
staru gospou, ali je ispalo da je ona prilino naglo napustila dom.
Pa to zvui sasvim prirodno, zar ne?
Doli su neki njeni roaci i odveli je.
To i dalje zvui sasvim prirodno ree Debora. I zato se mama onda
uznemirila?
Uvrtela je sebi u glavu ree Tomi da je neto moda moglo da se desi toj
staroj gospoi.
Shvatam.
Stvari ne treba preuveliavati, kao to se kae, ali izgleda da je ona sasvim
nestala. I to na sasvim prirodan nain. Mislim, i advokati i banke spremni su da
posvedoe da je sve u redu. Jedino... mi nismo bili u stanju da utvrdimo gde je
ona.
Hoe da mi kae da je majka otila nekuda da je trai?
Da. I nije se vratila onda kad je rekla da e to uiniti. Pre dva dana.
I od tada se nisi uo s njom?
Ne.
Volela bih do neba kad bi o majci mogao bolje da vodi rauna ree Debora
ozbiljno.
Niko od nas o njoj nije mogao da vodi brigu kako treba ree Tomi. Pa ni
ti, Debora, kad smo ve kod toga. Na isti nain ona je otila u rat i upustila se u
mnogo drugih zbivanja koje uopte nisu bile njen posao.
Ali sada je sve drugaije. Hou da kaem, pa ona je stvarno stara. Trebalo bi
da sedi kod kue i vodi rauna o sebi. Pretpostavljam da joj je bilo dosadno.
Mislim da je to u osnovi svega.
Bolnica u Market Bejsingu, ree li? upita Tomi.
To je u Melfordiru. To je na otprilike sat, sat i po od Londona, vozom,
mislim.
To je to ree Tomi. A ima jedno selo u blizini Market Bejsinga koje se
zove Saton enselor.
Kakve to veze ima s tim? upita Debora.
Predugo je da ti sad objanjavam ree Tomi. U vezi je sa slikom na kojoj
je naslikana jedna kua pored mosta na kanalu.
Mislim da te ne ujem sasvim dobro ree Debora. O emu ti to govori?
Ne mari ree Tomi. Pozvau telefonom bolnicu u Market Bejsingu da se
malo raspitam. Imam oseaj da je ta pacijentkinja bez sumnje tvoja majka. Kad
dobiju potres mozga, ljudi prvo ponu da se seaju dogaaja koji su im se desili u
detinjstvu i onda se polako priseaju sadanjice. Setila se svoga devojakog
prezimena. Mogue je da je imala saobraajni udes, ali se ne bih mnogo udio i da
je neko dobro zveknuo po glavi. Upravo takve stvari se i deavaju tvojoj majci.
Ona prosto priziva nevolju. Pozvau te da ti javim ta sam doznao.
etrdeset minuta kasnije, Tomi Beresford pogleda u sat na ruci i umorno
uzdahnu kad vrati telefonsku slualicu na viljuku. Albert se pojavi ba u tom
trenutku.
ta emo s vaom veerom, gospodine? upita on. U usta nita niste stavili,
a ja sam zaboravio na ono pile tako da je od njega samo gare ostala.
Ne elim nita da jedem ree Tomi. Sada mi je potrebno jedno pie.
Donesi mi dupli viski.
Stie, gospodine ree Albert.
Nekoliko trenutaka kasnije on donese traeno osveenje do mesta gde se Tomi
svalio u pohabanu, ali udobnu fotelju koju je koristio samo u posebnim prilikama.
A sada bi, pretpostavljam ree Tomi i ti voleo sve da uje.
injenica je, gospodine ree Albert glasom kao da se pomalo izvinjava da
ja znam skoro sve. Vidite, poto je u pitanju gospoa i sve to, uzeo sam sebi
slobodu da dignem slualicu u spavaoj sobi. Mislio sam da vam to nee smetati,
gospodine, poto je u pitanju gospoa.
Ne krivim te ree Tomi. U stvari, ja sam ti zahvalan. Kad bih morao da
ponem da objanjavam...
Sve ste uspeli da ih dobijete i da sa svima razgovarate, zar ne? I bolnicu i
doktora i glavnu sestru.
Nema potrebe da sve to sad ponavljamo ree Tomi.
Bolnica u Market Bejsingu ree Albert. Re jednu nisu pomenuli o tome,
ama nijednu. Mogli su bar da to ostave kao adresu gde da je traimo.
Nije joj bila namera da joj to bude adresa ree Tomi. Koliko sam ja uspeo
da shvatim, dobila je udarac u glavu na nekom zabaenom mestu. Neko ju je onda
stavio u automobil i izbacio negde pored puta. Tu su je pokupili kao rtvu gaenja
iji je vinovnik pobegao.
I onda dodade: Budi me u est i trideset ujutro. Hou rano da krenem.
ao mi je to vam je pile opet izgorelo. Samo sam ga pristavio da se ugreje i
zaboravio na njega.
Mani sad pilie ree Tomi. Uvek sam mislio da su to budalaste ptice koje
stalno tre pod automobile i pijuu. Zakopaj le sutra ujutro i odri mu pogrebno
slovo.
A ona nije na samrti ili tako neto, zar ne, gospodine? upita Albert.
Ukroti tu svoju melodramatinu uobrazilju ree Tomi. Da si uopte
sluao kako valja, uo bi da je sasvim lepo dola sebi, da zna ko je i ta je i gde se
nalazi, i da su se oni zakleli da e je drati tamo sve dok ja ne doem da preuzmem
staranje nad njom. Ni pod kakvim uslovima ne smeju da joj dozvole da se nekako
iskrade i ponovo odmagli da se uplete u dalje detektivsko njukanje.
Kad pominjemo detektivski posao ree Albert, malo zasta i kaljucnu.
Nisam posebno raspoloen da o tome priam ree Tomi. Zaboravi to,
Alberte. Poni da ui da vodi knjige ili kako se odrava cvee u saksijama na
prozorima.
E pa, ja sam samo mislio... mislim, po pitanju zakljuaka...
Pa ta je sa zakljucima?
Razmiljao sam.
Otuda i sva muka u ivotu poinje. Od razmiljanja.
Pokazatelji ree Albert ponovo. Ta slika, na primer. To je pokazatelj, zar
ne?
Tomi primeti da je Albert sliku na kojoj je nacrtana kua pored kanala okaio na
zid.
Ako je ta slika ukazuje na neto, kakav zakljuak moemo da izvuemo...
kuda nas ona upuuje?
I on lako pocrvene zbog toga to se nije najprikladnije izrazio. Mislim... ta je
tu posredi? Mora da neto znai. Ono o emu sam ja razmiljao, a izvinite me to
to pominjem...
Nastavi, Alberte.
Pa, vidite, razmiljao sam o tom stolu.
Stolu?
Da, onom to su ga doneli momci za preseljenje zajedno s malim stoiem i
dve stolice i onim drugim stvarima. Porodino vlasnitvo, rekli ste, je li tako?
To je pripadalo mojoj tetki Adi ree Tomi.
Pa, eto, to sam mislio, gospodine. To su mesta gde moete da naete stvari
koje e vas dovesti do zakljuaka. U starim stolovima. Antikvarnim.
Mogue je ree Tomi.
To mi nije bio posao, znam, i pretpostavljam da stvarno nije trebalo da se
petljam u to, ali dok ste vi bili na putu, gospodine, nisam mogao da se suzdrim.
Morao sam da odem i pogledam.
ta... da pogleda u sto?
Da, samo da vidim mogu li da naem kakav trag tamo. Vidite, stolovi kao to
je taj imaju tajne fioke.
Mogue ree Tomi.
Pa eto, tu ste. Mogao bi tu da postoji kakav trag, skriven. Zatvoren u tajnoj
fioci.
To je razumna ideja ree Tomi. Ali nema nikakvog razloga, koliko je meni
poznato, da moja tetka Ada krije stvari u tajnim fiokama.
Sa starim damama nikad se ne zna. One vole da guraju stvari u stranu. Kao
vrane su, ili svrake. Zaboravio sam koja od tih ptica to radi. Moe biti da je tu neki
tajni testament, ili neto napisano nevidljivim mastilom ili neko blago. A i gde
biste inae nali skriveno blago ako nije sakriveno?
ao mi je, Alberte, ali mislim da u morati da te razoaram. Prilino sam
siguran da nita tome slino nema u tom lepom, starom porodinom stolu koji je
nekad pripadao mom stricu Vilijamu. A on je bio od onih ljudi koji postanu
namori pod stare dane, a bio je jo i gluv kao top i veoma gadne naravi.
Ono to sam ja mislio, gospodine ree Albert jeste da nita nee smetati
ako pogledamo.
I onda prepredeno dodade: ienje mu je u svakom sluaju potrebno. Znate
kako je to sa stvarima starih ena. One ih ne gledaju mnogo... ne mogu od
reumatizma, a i slabo se kreu.
Tomi se malo zamisli. Priseti se da su Tjupens i on na brzinu pregledali fioke
stola, njihov sadraj takav kakav je bio stavili u dve koverte, uklonili dva klupka
vune, dva pletena dempera na zakopavanje spreda, crni uzani somotski al i tri
lepe jastunice iz donjih fioka i sve to odloili s drugom odeom i sitnicama
odreenim za bacanje. Takoe su pregledali i sve te papire u kovertama kad su
stigli kui. U njima nisu nali nita to bi im privuklo panju.
Pregledali smo sadraj stola, Alberte ree on. Proveli smo, u stvari, na
tom poslu nekoliko veeri. Nali smo samo jedno ili dva zaista zanimljiva stara
pisma, neto recepata za kuvanje unke, jo neto recepata za konzerviranje voa,
nekoliko knjiica s kuponima za sledovanje hrane iz ratnog doba i to bi bilo sve.
Nita posebno zanimljivo.
Ah, to ree Albert. Ali to su, to se kae, samo papiri i sitnice. Samo
obine stvari koje svako dri u stolovima i fiokama i gomila ih godinama. Ja sam
mislio na stvarno tajne stvari. Kad sam bio deak, znate, radio sam pola godine
kod jednog staretinara... pomagao sam mu da krivotvori stvari pre nego bilo ta
drugo. Ali tako sam nauio sve o tajnim fiokama. Obino su sve napravljene na
isti nain. Ima ih tri ili etiri vrste uz male razlike tu i tamo. Ne mislite li,
gospodine, da bi trebalo da pogledate? Mislim, nisam hteo da to radim sam kad vi
niste ovde.
I on pogleda Tomija uz izraz na licu i dranje slino psetancetu kad eni.
Hajde, Alberte ree Tomi kad vide da mu nema druge. Hajde da vidimo
ima li ta skriveno.
Veoma lep komad nametaja, pomisli Tomi dok je stajao pored Alberta i
posmatrao predmet koji je nasledio od tetka-Ade. Dobro odravan i politiran na
onaj stari dobri nain, pravo svedoanstvo majstorstva i vetine prohujalih
vremena.
Pa, Alberte ree on kreni na posao. Ovo je tvoja zabava. Ali nemoj neto
da oteti.
O, oduvek sam bio veoma paljiv. Nisam lomio, niti gurao noeve u ivice ili
bilo ta slino. Prvo emo da spustimo prednji deo i postavimo ga na ove dve
ploe koje se izvlae. Eto tako, vidite, dobijamo sto za kojim je sedela stara
gospoa. Fini je sedef na drau za hartiju za upijanje imala vaa tetka Ada. Bio je
u levoj fioci.
Tu su ove dve stvari ree Tomi.
I on izvue napolje dve fino obraene pravougaone i plitke, vertikalno
postavljene fioke.
Ah, te, gospodine. Moete u njima da drite papire, ali nita tajno nema kod
njih. Najee se otvaraju u ovom srednjem delu... na njegovom dnu obino ima
malo ulegnue koje zakaite prstom i povuete dno i odmah je tu ispod prostor.
Ovaj sto je od onih koji imaju neku vrstu bunara ispod...
Pa to nije neka velika tajna, je li tako? Samo povue plou natrag...
Stvar je u tome to vas to zavede pa pomislite da ste nali sve to je tu.
Povuete natrag plou i pokae se upljina u koju moete da smestite mnoge
stvari koje elite da sauvate od dodira i slinog. Ali to, to se kae, nije sve. Jer,
vidite, ovde je napred mali komad drveta, kao mali obod. I moete da ga izvuete
navie, vidite.
Da ree Tomi vidim ja to. Izvuci to napolje.
I imate tajnu pregradu ovde odmah iza srednje brave.
Ali nema nita unutra.
Nema ree Albert. I odmah se razoarate. Ali ako gurnete ruku unutra i
pomerite je levo-desno, nai ete dve majune fioke, sa svake strane po jednu. Tu
je na vrhu mali polukruni rez za koji moete da zakaite prst... i blago ga
povuete ka sebi...
Za sve vreme dok je govorio Albert je krivio ruku u tom otvoru kao da mu je
od gume. Ponekad se malo zaglave. ekajte... ekajte... evo izlazi.
Albertov savijeni prst izvlaio je neto iznutra. Veoma paljivo, on taj predmet
povue napolje i ukaza se uska mala fioka. On je sasvim izvue i stavi je pred
Tomija, oevidno veoma zadovoljan samim sobom.
E, ekajte sad jedan tren, gospodine. Ima neto i ovde unutra, neto umotano
u dugi tanki koverat... sad emo isto da ponovimo i s drugom stranom.
On gurnu drugu ruku i nastavi da je izvija kao da je ovek od gume. Konano
izvue i drugu fioku na svetlo i postavi je pored prve.
I ovde unutra ima neto, takoe ree Albert. Jo jedan zapeaeni koverat
koji je neko ovde sakrio ko zna kad. Nisam pokuao da otvorim nijedan od njih...
tako neto nikad ne bih uinio.
Glas mu sad bee pun zadovoljstva. Ostavio sam to vama... Ali ja kaem... na
osnovu ovoga mogli bismo neto da zakljuimo.
Tomi i on zajedno izvukoe sadraj iz pranjavih fioka. Tomi prvo uze
zapeaeni koverat uvijen po duini i uvezan elastinom trakom. Elastina traka se
razdvoji im je dodirnu.
Izgleda da neto vredi ree Albert.
Tomi pogleda koverat. Na njemu je pisalo: Poverljivo.
Eto vidite ree Albert. Poverljivo. To je pokazatelj.
Tomi izvadi sadraj iz koverta. Izbledelim rukopisom, i vrlo loim rukopisom
uz to, bilo je ispisano pola stranice. Tomi ga obrnu na ovu i onu stranu dok mu je
Albert zadihano virio preko ramena.
Recept gospoe Mekdonald za patetu od lososa proita Tomi. Dato
mi kao posebna usluga. Uzeti kilogram lososa od srednjeg dela, pola kilograma
derzijskog putera, vinsku au brendija i sve krastavac.
Tu zastade i pogleda Alberta. ao mi je, Alberte, ali ovo jedino moe da nas
navede da zakljuimo da bismo, nema sumnje, mogli da postanemo dobri kuvari.
Albert ispusti zvuke koji su ukazivali na to da je zgaen i razoaran.
Ne mari ree Tomi. Imamo ovde jo jedan pokuaj.
Sledei zapeaeni koverat nije izgledao tako drevan kao prvi. Imao je na sebi
dva bledosiva peata s otiskom divlje rue u njima.
Ljupko ree Tomi. Prilino kicoki za tetka-Adu. Kako da skuvam biftek,
rekao bih.
Tomi otvori koverat. I izvi obrve. Deset paljivo savijenih novanica od pet
funti ispade napolje.
Ovo su one fine tanke ree Tomi. Stare su. Od one vrste, zna, kakve su
koriene za vreme rata. Valjan papir. Verovatno danas vie nisu u opticaju.
Novac! ree Albert. ta je njoj bio potreban sav taj novac?
O, ovo je novac za zlu ne trebalo ree Tomi. Tetka Ada je uvek odvajala
novac u te svrhe. Jednom davno rekla mi je da svaka stara dama mora da ima
sakriveno pedeset funti u novanicama od po pet za sluaj, kako je ona to
govorila, preke potrebe.
Pa rekao bih da bi to jo uvek moglo dobro da poslui ree Albert.
Mislim da nisu sasvim obezvreene. Mislim da bi mogao da se nekako
dogovori da ih zameni u bankama.
Ima jo jedan ree Albert. Onaj iz druge fioke.
Ovaj sledei bio je glomazniji. Kao da je vie papira bilo unutra i nosio je tri
velika crvena peata vanog izgleda. Na koverti je spolja bilo ispisano istom
nemarnom rukom: U sluaju moje smrti ovaj koverat neotvoren poslati mome
advokatu, gospodinu Rokberiju iz firme Rokberi i Tomkins, ili mome neaku
Tomasu Beresfordu. Zabranjeno otvaranje neovlaenim licima.
Bilo je tu nekoliko stranica gusto ispisanog papira. Rukopis bee lo, veoma
klinast i na pojedinim mestima neitak. Tomi ga uz neto muke naglas proita.

Ja, Ada Marija Feno, zapisujem ovde dole odreene podatke koji su
mi doli do znanja i koje su mi saoptili ljudi koji borave u ovom domu za
stare zvanom Sunani greben. Ne mogu da tvrdim da je bilo koje od ovih
obavetenja tano, ali izgleda da ima razloga da se veruje da se sumnjive...
mogue kriminalne... aktivnosti deavaju ovde ili da su se deavale.
Elizabeta Mudi, budalasta ena, ali mislim osoba kojoj moe da se veruje,
izjavila je da je ovde prepoznala dobro poznatog kriminalca. Mogue je da
je trova na delu meu nama. Ja lino ne volim da podleem glasinama, ali
u dobro paziti ta se deava. Nameravam da zapiem ovde svaku injenicu
koju budem doznala. Cela stvar moe da bude kobilje gnezdo. Mole se moj
advokat ili moj neak da spovedu punu istragu.

Eto! ree Albert pobedonosno. Rekao sam vam! To je ZAKLJUAK!

 Knjiga etvrta

Evo crkve, zvonik ne krije

I narod je tu kad otvori kapije
 14. Veba u razmiljanju

P retpostavljam da bi sad trebalo da razmislimo ree Tjupens.

Posle srdanog vienja u bolnici, Tjupens je estito otputena. Verni par
sad je poredio beleke u dnevnoj sobi najboljeg apartmana u Jagnjetu i barjaku u
Market Bejsingu.
Mani se razmiljanja ree Tomi. Zna ta ti je doktor rekao pre nego to te
je pustio da izae. Ne sme da brine, ne sme da napree mozak i veoma malo
sme da se kree... i da sve radi polako.
A ta inae i radim? upita Tjupens. Pod noge sam stavila oslonac, je li
tako, i glava mi poiva na dva jastuka? A to se razmiljanja tie, ono ne mora
uvek da bude mentalni napor. Ne radim ja matematiku niti prouavam ekonomiju,
a i ne bavim se voenjem domaih finansija. Razmiljanje se po meni svodi na
lako lekarenje tako da svest ostavim otvorenu za sluaj da neto zanimljivo ili
vano prosto doplovi tu. U svakom sluaju, zar ne misli da je bolje da se nogu
poloenih na taburetu i glave oslonjene na jastuke upustim u razmiljanje nego da
opet krenem nekud u poduhvat?
Ja svakako ne elim da ti opet ide bilo kuda ree Tomi. To ne dolazi u
obzir. Razume li? Fiziki e, Tjupens, da ostane u mirovanju. Ako je mogue,
pogled neu skidati s tebe jer ti ne verujem.
Dobro ree Tjupens. Lekcija je odrana. Hajde da sad razmiljamo.
Zajedno. Ne obraaj panju na to to lekari kau. Kad bi znao koliko ja o
doktorima...
Zaboravi sad doktore ree Tomi. Radie onako kako ti ja kaem.
Slaem se. Uveravam te da mi u ovom asu uopte nije stalo do fizike
aktivnosti. Sutina je u tome to treba da uporedimo ono to znamo. Doznali smo
mnogo podataka. I sve je to loe da ne moe biti gore.
ta podrazumeva pod podacima?
Pa, injenice. Sve vrste injenica. to vie injenica, to bolje. I ne samo
injenica... govorkanja, nagovetaja, legendi, ogovaranja. Sva ta saznanja lie na
hrpu strugotine u koju su ubaeni umotani razni delovi celine.
Strugotina je pravi izraz ree Tomi.
Ne znam ba eli li da bude uvredljiv ili si samo skroman ree Tjupens.
U svakom sluaju, vano je da se slae sa mnom, zar ne? Nakupili smo previe
svega. Ima bezvrednih podataka i dobrih podataka, vanih i nevanih, i svi su
izmeani jedni s drugim. Ne znamo odakle da ponemo.
Ja znam ree Tomi.
Dobro ree Tjupens. Odakle bi ti poeo?
Ja poinjem od mesta na kojem su te udarili po glavi ree Tomi.
Tjupens malo razmisli. Ja zaista ne vidim da je to poetna taka. Mislim, to je
poslednja stvar koja se desila, a ne prva.
U mojoj svesti je prva ree Tomi. Ne mogu da se pomirim s tim da mi je
neko tukao enu. A to jeste stvarna taka od koje moe da se poe. To je stvarna
stvar koja se stvarno desila.
Potpuno se slaem s tobom ree Tjupens. To se stvarno desilo i desilo se
meni i ja to ne zaboravljam. Razmiljala sam o tome... Sve otkako sam opet stekla
mo rasuivanja, zapravo.
Ima li uopte predstavu o tome ko bi to mogao da bude?
Na nesreu, ne. Bila sam nagnuta nad nadgrobnim spomenikom i traaas!
Ko bi to mogao da bude?
Pretpostavljam da mora biti da je neko iz Saton enselora. A ipak mi se to
ini neverovatno. Jedva da sam s kim i progovorila.
Paroh?
Paroh nije mogao da bude ree Tjupens. Pre svega zato to je on jedan
mio stari momak. I drugo, zato to on ni izbliza ne bi mogao da bude tako jak. I
tree, zato to veoma astmatino die. Ne bi nikako mogao da mi se priunja a da
ga ne ujem.
Pa onda ako ne rauna paroha...
Zar ga ti ne bi odbacio?
Pa ree Tomi da, bih. Kao to zna, iao sam da ga vidim i razgovaram s
njim. On je tamo paroh godinama i svi ga poznaju. Pretpostavljam da bi prevejani
probisvet mogao da se pretvara da je dobri paroh, ali ne due od nedelju dana sve
skupa. Nikako deset ili dvanaest godina.
Pa onda bi ree Tjupens sledee sumnjivo lice mogla da bude gospoica
Blaj. Mada samo nebo zna zbog ega bi ona to bila. Pa nije valjda mislila da hou
da ukradem nadgrobni spomenik?
Misli li da bi to mogla da bude ona?
Pa i ne mislim, zaista. Razume se, ona je sposobna. Da je elela da me prati i
vidi ta radim, pa odluila da me udari, uspela bi u tome. I kao i paroh, ona je bila
tamo... na licu mesta... Bila je u Saton enseloru, istravala iz kue i opet
utravala u nju, radila ovo i ono, pa je mogla da me primeti u crkvenom dvoritu i
da se prikrade iza mene na vrhovima prstiju iz iste radoznalosti, vidi me gde
prouavam grob, zasmeta joj to iz nekog razloga i udari me crkvenom metalnom
vazom za cvee ili bilo im zgodnim to joj se nae pri ruci. Ali me ne pitaj zato.
ini se da ona nema nikakvog razloga.
Ko je sledei, Tjupens? Gospoa Kokerel, ako se tako zove?
Gospoa Koplej ree Tjupens. Ne, to ne bi mogla da bude gospoa
Koplej.
Kako si sad tako sigurna u to? Ona ivi u Saton enseloru, mogla je da te vidi
kad si izala iz kue i da onda poe za tobom.
O, da, ali ona veoma mnogo pria ree Tjupens.
Ne vidim da bi to to mnogo pria moglo da je iskljui sa spiska sumnjivih.
Da si je ti sluao cele veeri kako pria kao to ja jesam ree Tjupens
shvatio bi da svako ko pria tako mnogo kao ona, bez prestanka, i to bujicom rei,
ne moe da izvede takav poduhvat! Ona ne bi mogla da mi prie tako blizu a da pri
tome dri usta zatvorena.
Tomi malo razmisli o ovome.
Slaem se ree on onda. Ti dobro rasuuje kad su takve stvari u pitanju.
Brii gospou Koplej. Koga jo imamo tu?
Ejmosa Perija ree Tjupens. To je ovek koji ivi u kui kod kanala.
(Moram da je zovem kua kod kanala zato to ima tako mnogo drugih udnih
naziva. A tako se prvobitno i zvala). Mu prijateljske vetice. Ima neto pomalo
nastrano kod njega. On je nekako priglup, a krupan je i snaan ovek tako da bi
mogao u glavu da udari svakoga ako to eli i ak mislim da je sasvim mogue da
bi u odreenim okolnostima mogao i da poeli da to uradi... mada tano ne znam
zato bi mogao da poeli da udari mene. Vei su izgledi da je on to uinio nego
gospoica Blaj, koja je za mene samo jedna od onih dosadnih, veito zaposlenih
ena koje perjaju po okolini i zabadaju nos u tua posla. Ona uopte nije ena
koja bi mogla da se odlui za fiziki napad osim iz nekog neobuzdanog emotivnog
razloga.
Tjupens se malo strese i dodade: Zna, malo sam se uplaila Ejmosa Perija
kad sam ga prvi put videla. Pokazivao mi je batu. I iznenada sam osetila... pa, da
ne bih volela da mu se neim zamerim... ili da ga sretnem nou na neosvetljenom
drumu. Imala sam oseaj da on nije ovek koji bi eleo da bude nasilan, ali da bi
mogao da bude nasilan kad bi ga neto na to podstaklo.
U redu ree Tomi. Ejmos Peri. Broj jedan.
 A tu je i njegova ena ree Tjupens polako. Prijateljska vetica. Bila je
fina i svidela mi se... ne bih volela da je to bila ona... ne mislim da je to bila ona,
ali je ona, mislim, umeana u sva deavanja... dogaaje koji su u vezi s tom
kuom. I to je, vidi, jo jedna od zakaaljki. Mi ne znamo ta je najvanije u
svemu ovome... Poinjem da se pitam ne vrti li se sve oko te kue... Nije li kua u
sreditu svega ovoga. Slika... Slika doista neto znai, zar ne, Tomi? Mora biti da
znai, mislim.
Da ree Tomi. Mora biti da je tako.
Dola sam ovamo da bih ula u trag gospoi Lankaster... ali ovde niko izgleda
nije uo za nju. Pitala sam se nisam li sve potpuno pogreno postavila... te da je
gospoa Lankaster bila u opasnosti ( jer sam i dalje sigurna u to) zbog toga to je
posedovala tu sliku. Ne mislim da je ona ikad bila u Saton enseloru... ali je ona
dobila, ili je kupila sliku ovdanje kue. A ta slika neto znai... predstavlja u neku
ruku pretnju nekome.
Gospoa Kakao... gospoa Mudi... rekla je tetka-Adi da je prepoznala nekoga
u Sunanom grebenu... nekoga ko je umean u kriminalne aktivnosti. Ja mislim
da su kriminalne aktivnosti u vezi sa slikom i s kuom pored kanala, kao i s
detetom koje je moda ubijeno tamo.
Tetka Ada se divila slici gospoe Lankaster... i gospoa Lankaster joj je sliku
poklonila... i moda joj je rekla neto o njoj... gde ju je dobila, ili ko joj je dao
sliku i gde se nalazi kua koja je nacrtana na slici...
Gospoa Mudi je uklonjena jer je prepoznala nekoga ko je bio povezan s
kriminalnim aktivnostima.
Ispriaj mi jo jednom tvoj razgovor s doktorom Marijem ree Tjupens.
Poto ti je ispriao sve o gospoi Kakao, nastavio je da pria o odreenim
tipovima ubica, naveo primere iz stvarnog ivota. Meu njima je ena koja je
vodila dom za stare... nejasno se priseam da sam itala neto o tome, mada ne
mogu da se setim eninog imena. Ali zamisao je bila da toj eni stari ljudi predaju
sav novac koji su posedovali i da onda ive u njenom domu sve dok ne umru, da
ih ona dobro hrani i pazi, a da oni nemaju nikakvih briga oko novca. I bili su
veoma, veoma sreni... samo to su obino umirali u roku od godinu dana... mirno
i u snu. I ljudi su konano poeli to da primeuju i da obraaju panju. Bila je
osuena za ubistvo... Ali nije pokazala da se kaje ili da je grize savest i bunila se
govorei da je ona u stvari bila ljubazna prema starim osobama.
Da. To je tano ree Tomi. I sada ne mogu da se setim imena te ene.
Pa hajde da se sad manemo toga ree Tjupens. Doktor ti je onda naveo jo
jedan sluaj sluaj ene koja je radila po kuama kao kuna pomonica ili kao
kuvarica. Sluila je kod raznih porodica. Ponekad se nita nije deavalo, verujem,
a ponekad je dolazilo do masovnog trovanja. Pretpostavljalo se da je u pitanju
bilo trovanje hranom. Uz sve pratee simptome. Neki ljudi su uspeli da se
oporave.
Ona je imala obiaj da pravi sendvie ree Tomi upakuje ih ljudima kad
krenu na izlet. Bila je veoma fina i odana i uspevala je, ako je masovno trovanje
bilo u pitanju, da neke od simptoma i sama pokae. Verovatno prenaglaavajui
dejstvo. Onda bi posle toga odlazila i nalazila posao u drugom mestu i na sasvim
drugom kraju Engleske. I to je trajalo godinama.
Tako je, da. Niko, verujem, nije uspeo da dokui zato je ona to inila. Da li
je stvorila neku vrstu zavisnosti prema tome... ili neku vrstu navike da to ini? Je
li joj to bilo zabavno? Niko to nikad nije doznao. Izgleda da ona uopte nije gajila
mrnju prema ljudima iju je smrt, ini se, izazivala. Mora da joj je neto
nedostajalo u glavi.
Da. Mora biti da je tako, ali pretpostavljam da e analitiari kad-tad utvrditi
da je sve posledica nekog tekog oka koji je kao dete doivela u porodici u kojoj
je odrasla. U svakom sluaju, eto kako je to bilo.
Trea stvar koju je ispriao bila je nastranija od svih prethodnih. Francuskinja.
ena koja je uasno patila zbog smrti mua i sina. Imala je slomljeno srce i bila
milosrdni aneo.
Tako je ree Tjupens. Seam se toga. Zvali su je aneo u svim selima u
kojima je bila. Givon ili tako neto. Odlazila je kod svih suseda da ih neguje kad
su bili bolesni. Posebno je imala obiaj da odlazi kod dece kad se razbole. Odano
ih je pazila. Ali pre ili kasnije, posle oevidno lakog oporavka, deci bi bilo gore i
umirala su. ena je sate provodila plaui i plaui, ila na sahrane i svi su
govorili da ne znaju ta bi radili da nije bilo anela koji im je negovao najmilije i
inio sve to je moglo da se uini.
Zato eli da sve ovo ponovo pretresamo, Tjupens?
Zato to mislim da je doktor Mari sve to s razlogom pominjao.
Misli da je povezao...
Mislim da je povezao tri klasina sluaja koji su dobro poznati i isprobao ih,
kako se ini, kao rukavice da vidi nee li odgovarati nekome u Sunanom
grebenu. Mislim da bi na neki nain svaki od njih odgovarao. Gospoica Pakard
bi sasvim odgovarala prvom.
Zaista si naotrila kande na tu enu. Meni se ona oduvek sviala.
 Usuujem se da kaem da se ljudima sviaju ubice ree Tjupens veoma
razlono. Isto je to kao s prevarantima i propalicama koje stiu poverenje i koji
uvek izgledaju estiti i dre se veoma asno. Rekla bih takoe da sve ubice deluju
veoma fino i posebno mekog srca. Tako bih to opisala. U svakom sluaju,
gospoica Pakard jeste veoma efikasna i ima sva sredstva na raspolaganju kojima
moe da izazove prirodnu smrt a da niko ne posumnja na nju. I samo bi osoba kao
to je gospoa Kakao najpre mogla da posumnja u nju. Gospoa Kakao bi mogla
da posumnja u nju stoga to je i sama bila malo aknuta pa je mogla da razume
ljude sline sebi, ili je moda negde ranije imala priliku da je sretne.
Ne mislim da bi gospoica Pakard mogla da ima finansijske koristi od smrti
bilo koje od tienica.
Ali ti to ne zna ree Tjupens. Pametniji bi nain bio da se to izvede ako
nema koristi od svih njih. Uzme samo jednu ili dve njih, one bogatije, moda, da
ti ostave mnogo novca, ali uz to ima i smrti koje su sasvim prirodne i gde ne
dobija nita. I zato, vidi, ja mislim da je doktor Mari mogao, prosto mogao, da
baci jedan pogled u pravcu gospoice Pakard i da pomisli: Gluposti, uobraavam
stvari. Ali mu je svejedno ta misao ostala u glavi. Drugi sluaj koji je pomenuo
mogao bi da odgovara nekom lokalnom radniku, ili kuvarici ili ak i nekoj vrsti
bolniarke. Neko koga su zaposlili tu iz okoline, sredovena pouzdana ena, ali
poremeena linost na neki nain, iako se to ne primeuje. Moda se nekome malo
zamerila, moda zapatila mrnju na neke od pacijentkinja. O tome dalje ne
moemo da nagaamo jer mislim da tamo nikoga ne poznajemo dovoljno dobro...
A trei sluaj?
Trei je daleko tei priznade Tjupens. Neko ko je privren. Posveen.
A moda je on to samo dodao radi upeatljivosti ree Tomi i dodade: Ba
imam na umu onu bolniarku Irkinju.
Onu kojoj smo dali krzneni okovratnik?
Da, ona fina koju je tetka Ada volela. Ona veoma samilosna. Svi su joj bili
veoma dragi i za svima je veoma alila kad su umirali. Bila je veoma zabrinuta
kad je razgovarala s nama, je l da? I ti si to rekla... nameravala je da napusti dom,
a nije nam u stvari rekla zbog ega.
Pretpostavljam da je ona prilino neurotian tip. Bolniarke i ne treba da su
previe samilosne. To je loe za pacijente. Njima se nalae da budu hladne i
uslune i da podstiu samopouzdanje na taj nain.
Eto gde bolniarka Beresford sad govori ree Tomi i osmehnu se.
Ali da se vratimo na sliku ree Tjupens. Hajde samo na sliku da se
usredsredimo. Smatram da je veoma zanimljivo to to si mi ispriao za gospou
Boskovan i to si doznao kad si otiao da je poseti. Ona mi... ona mi zvui veoma
zanimljivo.
Zanimljiva i jeste bila ree Tomi. Savreno najzanimljivija osoba mislim
na koju smo mi naili u ovom neobinom poslu. Ona mi deluje kao osoba koja,
ini se, zna stvari, ali ne na osnovu razmiljanja o njima. inilo mi se kao da ona
zna neto o ovom mestu to ja ne znam i to ti moda ne zna. Ali ona neto zna.
udno je to to je rekla za amac ree Tjupens. Da na slici prvobitno
amac nije postojao. A ti, ta misli zato je amac sad na njoj?
O ree Tomi ne znam.
Da li je bilo neko ime napisano na amcu? Ne seam da sam ga videla... ali ja
sliku zaista nikad izbliza nisam prouila.
Na njemu pie Vodeni ljiljan.
Sasvim odgovarajue ime za amac... na ta me to podsea?
Pojma nemam.
I bila je, kae, sasvim sigurna da joj mu nije nacrtao taj amac... Mogao je
da ga doslika kasnije.
Rekla je da nije... bila je sasvim sigurna.
Razume se ree Tjupens ima jo jedna mogunost koju nismo razmotrili.
U vezi s udarcem koji sam dobila u glavu, mislim... neko sa strane... neko ko me je
moda onog dana pratio sve od Market Bejsinga pa do Saton enselora da vidi ta
smeram. Jer ja sam bila tamo i postavljala svu silu pitanja. Ila sam kod svih tih
agenata za nekretnine. Blodet i Berdesa i svih ostalih. Nisu mi rekli nita za tu
kuu. Vrdali su. Vrdali su vie nego to bi bilo prirodno. Bila je to ista ona vrsta
izbegavanja odgovora na kakvu smo naili kad smo pokuavali da otkrijemo kuda
je otila gospoa Lankaster. Advokati i banke, vlasnik s kojim ne moe da se stupi
u vezu zato to je otiao u inostranstvo. Ista je to vrsta uzorka. Poslali su nekoga
da sledi moj automobil, eleli su da vide ta radim i sledstveno tome zadobila sam
udarac. I to nas dovodi do groblja u crkvenom dvoritu. Zato bi nekom smetalo
to gledam stare nadgrobne spomenike? To nisu bili momci kojima je dosadilo da
unitavaju telefonske govornice pa su otili u crkveno dvorite da se na groblju
malo zabave i skrnave.
Kae da su tamo bila obojena slova... ili grubo urezane rei, je li tako?
Da... uklesane dletom, rekla bih. Neko ko se ba nije proslavio tim delom.
Ime... Lili Voters... i godine starosti... sedam godina stara. To bee uraeno kako
valja, a onda druge nepovezane rei. Liilo je to na: Ko god... pa onda: povredi i
najmanji deo ovoga... i onda: Milston...
Zvui poznato.
I treba. Citat iz Biblije... ali uradio ga je neko ko nije bio sasvim siguran ta
znae rei kojih je pokuavao da se seti...
Veoma udno... cela ta stvar.
I zato bi se iko protivio... ja sam samo htela da pomognem parohu... i
sirotom oveku koji je pokuavao da nae svoje izgubljeno dete... I, eto, tu smo...
stigli smo opet do motiva izgubljenog deteta... gospoa Lankaster je priala o
sirotom detetu uzidanom iza kamina, a gospoa Koplej je govorila o uzidanim
opaticama i ubijenoj deci, i o majci koja je ubila bebu, i o ljubavniku, i o
vanbranoj bebi, i o samoubistvu... To su sve stare prie i ogovaranja, i rekla-
kazala i legende, sve smeano u najvelianstveniju vrstu na brzinu spremljene
kae! Uprkos svemu, Tomi, ima jedna nepobitna injenica... a nije ni glasina ni
legenda...
Misli na?
Mislim da je iz dimnjaka te kue na kanalu ispala stara odrpana lutka... Deja
lutka. Bila je tu veoma, veoma dugo i sva aava i prljava...
teta to nije kod nas ree Tomi.
Ali ja je imam ree Tjupens.
Izgovorila je to likujui.
Donela si je sa sobom?
Da. Prepala sam se kad je ispala, zna. Pomislila sam da bi bilo zgodno da je
ponesem i prouim. U svakom sluaju niko je nije hteo. Perijevi bi je verovatno
bacili u kantu za otpatke. Imam je ovde.
I ona usta sa sofe, ode do kofera i neko vreme neto je preturala i vrati se s
paketom umotanim u novine.
Evo, Tomi, pogledaj.
Pomalo radoznalo, Tomi razvi novine. Paljivo izvadi ostatke detinje lutke.
Lutkine mlitave ruke i noge visile su otromboljeno, jadni ostaci odee spadoe
kad ih dodirnu. Telo je, ini se, bilo napravljeno od veoma tanke tavljene koe
skrojene oko piljevine i nekad je sigurno moralo da bude punako, no sada skoro
smeurano jer je na koi bilo nekoliko rupa kroz koje je piljevina iscurela. Tomi je
telo okretao i inio to veoma paljivo, ali se ono najednom sasvim raspade,
ispumpa se iz ogromnog procepa kroz koji iscure neto piljevine pomeane sa
sitnim kameniima koji se odskaui razletee po podu. Tomi odmah krenu da ih
paljivo skuplja.
 Blagi boe ree on sam sebi. Blagi boe!
Ba udno ree Tjupens. Lutka je puna ljunka. Da se nije napunila
opiljcima iz dimnjaka koji se krunio? Malterom ili neim slinim?
Ne ree Tomi. Ovaj ljunak bio je u telu lutke.
Tomi sad ve bee paljivo pokupio sve kamenie koji su ispali i onda gurnu
prst kroz procep na lutkinom telu i odatle ispade jo kamenia. On ih sve odnese
do prozora i pogleda prema svetlu. Tjupens ga je posmatrala s nerazumevanjem.
Kome je mogla da padne tako udna ideja da lutku napuni ljunkom? ree
ona.
Pa ovo nije ba uobiajena vrsta ljunka ree Tomi. Rekao bih da je
postojao veoma dobar razlog to su ovim nadenuli lutku.
Kako to misli?
Pogledaj ih. Opipaj koji od njih.
Tjupens zaueno uze nekoliko komada iz njegovih ruku.
Ovo je samo obian ljunak ree ona. Neki komadi su vei, drugi sitniji.
to se ti toliko uzbuuje?
Zato, Tjupens, to sam poeo da razabiram stvari. Ovo nije ljunak, mila moja
devojko, ovo su dijamanti.
 15. Vee u vikarijatu

D ijamanti! uzviknu Tjupens.

Gledala je neko vreme as u njega as u kamenie koje je jo drala u
ruci i onda ree:
Je li mogue da su ovi pranjavi kamenii dijamanti?
Tomi klimnu glavom.
Sad sve poinje da dobija smisao, Tjupens. Sve se povezuje. Kua na kanalu.
Slika. ekaj samo dok Ajvor Smit uje za ovu lutku. Ve je za tebe spremio buket
cvea, Tjupens...
Ali zbog ega?
Zbog toga to si pomogla da se uhapsi velika kriminalna banda!
Ti i tvoj Ajvor Smit! Pretpostavljam da je to mesto gde si bio cele prole
nedelje, a mene ostavio na mukama u onoj odvratnoj bolnici... ba kad su mi bili
potrebni briljantan razgovor i silna podrka.
Dolazio sam da te poseujem praktino svake veeri.
Ali mi skoro nita nisi govorio.
Ona adaja, glavna sestra, opomenula me je da te ne uzrujavam. Ali i Ajvor
lino dolazi ovamo prekosutra pa emo imati prijatno veernje druenje u
vikarijatu.
Ko dolazi?
Gospoa Boskovan, jedan od velikih zemljoposednika u ovom kraju, tvoja
prijateljica gospoica Neli Blaj, paroh, razume se, ti i ja...
I gospodin Ajvor Smit... kako je njemu pravo ime?
Onoliko koliko je meni poznato Ajvor Smit.
Ti si uvek tako oprezan... ree Tjupens i najednom se nasmeja.
ta ti je tako zabavno?
Samo sam pomislila da bih volela da sam mogla da vidim tebe i Alberta kako
otkrivate tajne fioke u tetka-Adinom stolu.
Sve zasluge za to idu Albertu. Po tom predmetu mi je, bez sumnje, odrao
lekciju. Nauio je to u mladosti od nekog trgovca antikvitetima.
Neobino je to je tvoja tetka Ada stvarno ostavila tajni dokument kao to je
taj, i to tako zvanian sa sve peatima svuda po njemu. Ona u stvari nije tano
znala nita, ali bila je spremna da poveruje da u Sunanom grebenu ima neko ko
je opasan. Pitam se da li je znala da je to gospoica Pakard.
To je samo tvoja ideja.
To je veoma dobra ideja ako je u pitanju zloinaka banda za kojom tragamo.
Takvima bi bio potreban Sunani greben, ugledna i struno voena ustanova na
ijem elu je sposoban kriminalac. Neko propisno osposobljen da ima pristup
lekovima kad god su potrebni. A prihvatanjem svake smrti kao sasvim prirodne,
uticao bi na doktora da pomisli da sve protie u najboljem redu.
Sve si ti to, vidim, ve smislila, ali je stvarni razlog zbog kojeg si poela da
sumnja na gospoicu Pakard taj to ona ima loe zube.
Da te bolje pojedem njima ree Tjupens zamiljeno. Rei u ja tebi neto,
Tomi... Pretpostavimo da ova slika... Kua na kanalu... nikad uopte nije
pripadala gospoi Lankaster...
Ali mi znamo da jeste ree Tomi i iskolai oi.
Ne, ne znamo. Mi samo znamo da nam je to rekla gospoica Pakard...
Gospoica Pakard nam je rekla da je gospoa Lankaster sliku poklonila tetka-Adi.
Ali zato bi... poe Tomi pa zastade.
Moda je zbog toga gospoa Lankaster odvedena... zato da ne bi mogla da
nam kae da slika nije pripadala njoj i da je ona nije poklonila tetka-Adi.
Ja mislim da je to prilino prenategnuta ideja.
Moda... Ali slika je naslikana u Saton enseloru... Kua na slici jeste kua u
Saton enseloru... Mi imamo razloge da verujemo da je ta kua... ili je bila...
koriena kao skrovite zloinake druine... Pretpostavlja se da je gospodin Ekls
mozak koji stoji iza ove bande. Gospodin Ekls je odgovoran za to to je gospoa
Donson poslata da ukloni gospou Lankaster. Ne verujem da je gospoa
Lankaster ikad bila u Saton enseloru, ili da je ikad bila u kui na kanalu, ili da je
imala sliku te kue... mada mislim da je ula nekoga u Sunanom grebenu gde o
tome pria... gospou Kakao, na primer? I tako je i ona poela da avrlja o tome
pa je to postalo opasno i morali su da je uklone. A ja u jednog dana da je naem!
Pamti ta sam rekla, Tomi.
Traganje gospoe Tomasa Beresforda.

II

Vi izgledate zadivljujue dobro, ako smem tako da kaem, gospoo Beresford

ree Ajvor Smit.
Oseam se opet savreno dobro ree Tjupens. Bilo je ba glupo od mene
to sam dozvolila da me vrknu.
Zasluujete orden... Posebno za ovu stvar s lutkom. Prosto ne mogu da se
naudim kako vam sve to polazi za rukom.
Ona je savreni terijer ree Tomi. Gurni joj nos dole na trag i ode ona.
Jeste li vi to naumili da me ne povedete na tu veeranju sedeljku? upita
Tjupens sumnjiavo.
Svakako ne. Znate, neke pojedinosti su razjanjene. Ne mogu da vam iskaem
koliko sam oboma zahvalan. Mi jesmo odmakli nekud, moram da vam kaem, u
traganju za ovim neverovatno prepredenim kriminalcima koji su odgovorni za
nepojmljivu koliinu pljaki u poslednjih pet ili est godina. Kao to sam rekao
Tomiju kad je ono doao da me pita da li neto znam o naem bistrom dentlmenu
pravnike struke, gospodinu Eklsu, sumnjali smo na njega odavno, ali on nije
ovek protiv koga lako mogu da se skupe dokazi. Previe je obazriv. On radi kao
advokat... bavi se obinim legalnim poslom i ima savreno ispravne klijente.
I, kao to sam rekao Tomiju, veoma je vano da smo otkrili ovaj lanac kua.
Sasvim obine, ugledne kue u kojima ive sasvim obini, ugledni ljudi koji u
njima borave kratko... i onda odlaze.
I sada smo zahvaljujui vama, gospoo Beresford, i vaem ispitivanju
dimnjaka i mrtvih ptica, sasvim sigurno pronali jednu od tih kua. Kuu u kojoj
je bio sakriven deo plena. Bio je to vrlo pametno smiljen sistem, znate, da se
dokopaju dragulja ili drugih dragocenosti skrivenih u pakete grubih dijamanata,
sakriju ih i onda, kad doe vreme, prebace u inostranstvo avionom ili ribarskim
amcima, kad se sva huka i buka oko pljake stia.
A ta je s Perijevima? Jesu li oni... nadam se da nisu... umeani?
U to ovek ne moe da bude siguran ree gospodin Smit. Niko ne moe da
bude siguran. Meni se vrlo verovatnim ini da u najmanju ruku gospoa Peri zna
neto, ili da je svakako nekad neto znala.
Mislite li da je ona stvarno jedan od kriminalaca?
Ne mora biti da je ba tako. Moe biti, znate, da su je zbog neega drali u
aci.
Kako to mislite: drali je u aci?
Pa, ovo je poverljivo, ali znam da vi umete da utite kad su ovakve stvari u
pitanju, ali mesna policija oduvek je sumnjala da bi mu, Ejmos Peri, mogao da
bude ovek odgovoran za seriju ubistava dece pre mnogo godina. On mentalno
nije u potpunosti zdrav. Nikad nije bilo neposrednih dokaza, ali mu je ena uvek
preterano ustro davala odgovarajui alibi. Ako je to tano, vidite, to bi bandi
beskrupuloznih ljudi omoguilo da ih ucenjuju i da ih onda nasele u jednom delu
zgrade gde e, znali su, drati usta zatvorena. Mogue je da su imali neku vrstu
dokaza koji mogu da joj ugroze mua. Vi ste ih sreli... kakav je va utisak o njima,
gospoo Beresford?
Ona mi se svidela ree Tjupens. Mislim da je ona bila... pa, ja sam je
doivela kao prijateljsku veticu koja se bavi belom magijom, a ne crnom.
A ta je s njim?
Plaio me je ree Tjupens. Ne sve vreme. Samo jednom ili dva puta.
Iznenada bi se inio orijaki i zastraujui. I to samo na minut ili dva. Ne mogu da
se setim ta me je to kod njega uplailo, ali uplaila sam se. Pretpostavljam, kako
vi to kaete, da sam osetila da nije sasvim itav u glavi.
Ima mnogo takvih ljudi ree gospodin Smit. I u veini sluajeva oni su
sasvim bezopasni. Ali to ne moete da tvrdite i ne moete u to da budete sigurni.
ta emo to da radimo u vikarijatu veeras?
Postaviemo neka pitanja. Videemo se s nekim ljudima. Pokuaemo da
doznamo jo neke pojedinosti i tako doemo do obavetenja koja su nam
potrebna.
Hoe li i major Voters biti prisutan? ovek koji je pisao parohu i molio ga za
uslugu?
Izgleda da takva osoba ne postoji! Na mestu s kojeg je sklonjena nadgrobna
ploa naen je u zemlji mrtvaki sanduk... deji sanduk, olovom zatopljen... I bio
je pun plena. Dragulji i zlatni predmeti iz jedne pljake u blizini Sent Albensa.
Pismo parohu imalo je za svrhu da se dozna ta se desilo s grobom. Sabotaa
lokalnih momaka pokvarila je itavu stvar.

III
Tako mi je ao, mila moja ree paroh prilazei da pozdravi Tjupens s obe ruke
ispruene prema njoj. Da, doista, draga moja, bio sam veoma potresen to vam
se tako neto desilo kad ste prema meni bili tako ljubazni. I kad ste se prihvatili da
mi pomognete. Stvarno sam se oseao... da, stvarno jesam, kao da je to iskljuivo
moja krivica. Nije trebalo da vas pustim da obilazite grobove, mada uistinu nismo
imali nikakvog razloga da verujemo... ama ba nikakvog razloga... da bi neka
banda mladih huligana...
Ne sekirajte se, parohu ree gospoica Blaj koja se iznenada stvori pored
njega. Gospoa Beresford zna, sasvim sam sigurna, da to nema nikakve veze s
vama. Bilo je zaista krajnje ljubazno od nje to se ponudila da vam pomogne, ali
sad je sve zavreno i ona je opet sasvim dobro. Zar ne, gospoo Beresford?
Svakako ree Tjupens, pomalo kivna, meutim, to je gospoica Blaj tako
sigurno iznela procenu o njenom zdravlju.
Doite i sedite ovde i stavite jastue pod lea ree gospoica Blaj.
Ne treba mi jastue ree Tjupens odbivi da prihvati stolicu koju gospoica
Blaj zvanino bee izvukla.
Umesto toga sede uspravno na jednu krajnje neudobnu stolicu s druge strane
ognjita.
Neko otro pokuca na ulazna vrata tako da se svi trgoe. Gospoica Blaj pohita
tamo.
Ne brinite, parohu ree ona. Idem ja da otvorim.
Budite tako ljubazni, molim vas.
Napolju u hodniku zatim ue se tihi glasovi i onda gospoica Blaj stie natrag
i uvede krupnu enu u kostimu od brokata i za njom veoma visokog mravog
oveka koji je izgledom podseao na le. Tjupens nije mogla da skine oi s njega.
Preko ramena je imao prebaen crni ogrta, a njegovo mravo ispijeno lice kao da
je bilo iz nekog drugog veka. Kao da je siao, pomisli Tjupens, pravo s nekog El
Grekovog platna.
Veoma mi je milo to vas vidim ree paroh pridolicama i onda se okrenu.
Mogu li da vam predstavim ser Filipa Starka, a ovo su gospodin i gospoa
Beresford. Gospodin Ajvor Smit. Ah! Gospoa Boskovan. Nisam vas video
mnogo, mnogo godina... gospodin i gospoa Beresford.
Upoznala sam gospodina Beresforda ree gospoa Boskovan.
Onda pogleda Tjupens.
Kako ste? ree joj. Milo mi je to vas vidim. ula sam da ste doiveli
nezgodu.
Da. Sad sam sasvim dobro.
Kad se predstavljanje zavri, Tjupens se zavali natrag na naslon stolice. Talas
umora je preplavi i inilo se da joj se to deava mnogo ee nego ranije, ali je ona
to sebi objanjavala kao posledicu potresa mozga. I dok je tako tiho sedela, oiju
napola zatvorenih, veoma je paljivo prouavala sve prisutne u odaji. Razgovor
nije sluala, samo je posmatrala. Imala je oseaj da je nekolicina likova u drami...
drami u koju se ona nesvesno uplela... ovde okupljena kao na dramskoj pozornici.
Stvari su se privlaile, oblikovale se u kompaktno jezgro. S dolaskom ser Filipa
Starka i gospoe Boskovan pozornica je dobila dva dotle neotkrivena lika. Bili su
tu sve vreme, kako ispada, izvan kruga, ali sada su uli unutra. Bili su nekako
zabrinuti, upleteni. A ovamo su stigli veeras... zato, upita se ona? Da li ih je
neko pozvao? Ajvor Smit? Da li im je zapovedio da budu prisutni ili ih je samo
blago zamolio da to uine? Ili su moda i za njega bili potpuni stranci kao to su
bili njoj? I pomisli: Sve je poelo u Sunanom grebenu, ali Sunani greben nije
sr stvari. To je bilo, oduvek je bilo, ovde, u Saton enseloru. Ovde se to
dogodilo. Ne tako skoro, sigurno ne tako skoro. Odavno. Stvari koje nemaju
nikakve veze s gospoom Lankaster... ali se gospoa Lankaster i ne znajui u to
umeala. Pa gde je onda gospoa Lankaster sada?
Tjupens se strese.
Ja mislim, pomisli Tjupens, mislim da je ona moda mrtva...
Ako je tako, onda ona, Tjupens, oseala je to, nije uspela u svojoj misiji.
Krenula je u traganje, zabrinuta za gospou Lankaster, oseajui da gospoi
Lankaster preti opasnost i bila reena da nae gospou Lankaster, da je zatiti.
A ako nije mrtva, pomisli Tjupens, to u i uiniti!
Saton enselor... Tu se zaelo neto znaajno i opasno. Kua na kanalu bila je
deo toga. Moda je bila i sredite svega, ili je to moda bio sm Saton enselor?
Mesto u kojem su ljudi iveli, dolazili u njega, odlazili, beali, nestajali, nestajali i
ponovo se pojavljivali. Kao ser Filip Stark.
Tjupens skrasi pogled na ser Filipu Starku iako glavu ne okrenu. O njemu nije
znala nita osim onoga to je gospoa Koplej izrekla tokom svog monologa o
glavnini stanovnika. Povuen ovek, obrazovan ovek, industrijalac, ili bar neko
ko je imao velike deonice u industriji. Prema tome, bogat ovek... i ovek koji je
voleo decu. Eto nje, ponovo na starom tragu. Deca opet. Kua na kanalu i ptica u
odaku, a iz odaka je ispala detinja lutka koju neko tu bee zavukao. Detinja
lutka u ijem je telu bila aka dijamanata... lopovski plen. Ovo ovde bio je jedan
od glavnih tabova velike kriminalne druine. Ali postojala su krivina dela
mnogo jezivija od pljaki. Gospoa Koplej je rekla: Uvek sam se pitala da li je
on to mogao da uini?
Ser Filip Stark. Ubica? Ispod polusputenih kapaka Tjupens ga je prouavala
sasvim svesna da to ini zato da bi otkrila da li je u stanju da uoi neke znake koji
bi se uklopili s njenim poimanjem ubice... i ubice dece pri tome.
Koliko li je star, pitala se. Imao je najmanje sedamdeset godina, moda je i
stariji. Istroeno asketsko lice. Da, sasvim izvesno asketsko. Sasvim izvesno
napaeno lice. I te krupne tamne oi. Oi kakve su imali likovi El Greka.
Omravelo telo.
I on je doao veeras ovamo, ali zato, pitala se. Oi joj odoe do gospoice
Blaj. Delovala je prilino usplahireno. Sedela je malo nemirno na stolici i s
vremena na vreme pomerala se da nekome primakne sto blie, ponudi jastue,
pomeri cigarete i ibice. Uzvrpoljena, kao da joj je neugodno. Gledala je Filipa
Starka. Svaki put kad bi se opustila i primirila, pogled bi joj odlazio ka njemu.
Psea odanost, pomisli Tjupens. Mislim da je nekad bila zaljubljena u njega.
Mislim da je na neki nain to i dalje. Ne prestaje da voli nekoga samo zato to
ostari. Ljudi kao Derek i Debora misle da je to tako. Oni ne mogu da zamisle da
neko ko vie nije mlad moe da bude zaljubljen. Ali ja mislim da je ona... da je
ona i dalje zaljubljena u njega, beznadeno, verno zaljubljena. Nije li mi neko
rekao... je li to bila gospoa Koplej ili paroh... da je gospoica Blaj bila njegova
sekretarica kad je bila mlada i da i dalje vodi njegove poslove ovde?
Pa to je sasvim prirodno, pomisli Tjupens. Sekretarice se obino zaljubljuju
u efove. Recimo onda da je Gertruda Blaj volela Filipa Starka. Je li to neka
korisna injenica? Da li je gospoica Blaj znala ili sumnjala da se ispod asketske
spoljanjosti Filipa Starka krije jeziva nit ludila? Deca su mu uvek bila veoma
draga.
Previe sklon deci, mislim, rekla je gospoa Koplej.
Stvari ti se tako objasne. Moda je zato on izgledao tako namueno.
Ako ovek nije patolog ili psihijatar ili tako neto, on nita ne zna o ludim
ubicama, pomisli Tjupens. Zato oni ubijaju decu? ta ih tera na to? Je li im
posle toga ao? Da li su posle zgaeni, uasno nesreni, jesu li uasnuti?
U tom trenutku Tjupens primeti da je njegov pogled pao na nju. Njegove oi
uhvatie njen pogled i kao da ostavie nekakvu poruku.
Misli na mene, kao da su govorile te oi. Da, tano je to to misli. Ja sam
uklet ovek.
Da, to bi mu bio taan opis... Bio je uklet ovek.
Ona skrenu pogled. Konano ga zadra na parohu. Sviao joj se paroh. Bio je
dobriina. Da li je neto znao? Mogao je, pomisli Tjupens, ili je mogao da ivi
usred neke zle pometnje u ije postojanje uopte nije sumnjao. Dogaaji su se,
moda, deavali svuda oko njega, ali ih uopte nije primeivao jer je imao prilino
nezgodnu vrlinu ednosti.
Gospoa Boskovan? Ali o gospoi Boskovan je teko ta moglo da se dokui.
Sredovena ena, poznata linost, kako je Tomi rekao, ali nedovoljno izraajna. I
kao da ju je Tjupens nekako pozvala, gospoa Boskovan usta s mesta na kojem je
sedela.
Hoe li vam smetati ako ja naas odem gore da operem ruke? upita ona.
 Oh! Razume se uzviknu gospoica Blaj i skoi na noge. Odveu vas ja
gore, je li tako, parohu?
I sama savreno umem da naem put ree gospoa Boskovan. Ne
zamarajte se... Gospoo Beresford?
Tjupens se lako tre.
Pokazau vam ree gospoa Boskovan gde se ta nalazi. Poite sa mnom.
Tjupens se die posluno kao dete. Mada ona to sebi tako ne opisa. Ali znala je
da je prozvana i kad te gospoa Boskovan prozove, ne preostaje ti nita drugo
nego da slua.
U to vreme gospoa Boskovan ve bee izala u hodnik i Tjupens poe za
njom. Gospoa Boskovan poe uza stepenice... Tjupens poe za njom.
Soba za goste je na vrhu stepenita ree gospoa Boskovan. Uvek je
spremna. I ima kupatilo koje joj pripada.
Na vrhu stepenita ona otvori vrata, proe kroz njih, upali svetlo i Tjupens ue
za njom.
Veoma mi je milo to sam vas nala ovde ree gospoa Boskovan. Nadala
sam se da hou. Brinula sam zbog vas. Da li vam je mu to rekao?
Shvatila sam da ste neto rekli ree Tjupens.
Da, brinula sam.
Ona zatvori vrata za njima i time sobu pretvori u odaju za poverljiv razgovor.
Jeste li ikako stekli utisak upita Ema Boskovan da je Saton enselor
opasno mesto?
Za mene jeste bilo opasno odgovori Tjupens.
Da, znam. Srea je da nije bilo gore, ali onda... da, mislim da to razumem.
Vi neto znate ree Tjupens. Vi znate neto o svemu ovome, zar ne?
Na neki nain ree Ema Boskovan na neki nain znam i na neki nain ne
znam. ovek ima instinkte, oseanja, znate. Kad se ispostavi da se obistine, onda
je to za brigu. Svi ti poduhvati kriminalne bande prosto deluju neverovatno. ini
se da to nema nikakve veze s...
I ona naglo zastade.
Mislim, to je prosto jedan od poduhvata koje oni preduzimaju... koje su
zapravo oduvek preduzimali. Ali oni su veoma dobro organizovani danas, kao
posao. Nema tu nita stvarno opasno, znate, bar ne kad je kriminalni deo posla u
pitanju. Drugi deo je u pitanju. A tu treba da se zna gde vreba opasnost i kako da
se ovek sauva od nje. Morate da budete veoma oprezni, gospoo Beresford,
stvarno morate. Vi ste jedna od onih osoba koje bezglavo srljaju u deavanja i kad
nije bezbedno da se to ini. Ovde ne.
Tjupens polako ree: Mojoj staroj tetki... bolje rei Tomijevoj staroj tetki,
moja nije bila... neko joj je u tom domu za stare gde je umrla... rekao da ima neki
ubica.
Ema lagano klimnu glavom.
U tom domu umrle su dve osobe nastavi Tjupens. I doktor nije bio
zadovoljan u vezi s njima.
Da li je to ono to vas je podstaklo da se upustite u sve ovo?
Ne ree Tjupens. To se desilo ranije.
Ako imate vremena ree Ema Boskovan hoete li da mi kaete veoma
brzo... to bre moete jer inae neko moe da nas prekine... ta se tano desilo u
tom domu za stare, ili domu za stare dame ili ta god da je bio, a to vas je
gurnulo u sve ovo?
Da. Mogu veoma brzo sve da vam ispriam ree Tjupens i smesta to i uini.
Shvatam ree Ema Boskovan. I ne znate gde je ova stara dama, ova
gospoa Lankaster sada?
Ne.
Mislite li da je mrtva?
Mislim da bi... mogla da bude.
Zato to je neto znala?
Da. Ona je neto znala. O nekom ubistvu. O nekom detetu moda koje je
ubijeno.
Mislim da ste tu neto pogreili ree gospoa Boskovan. Mislim da je
dete nekako umeano u to i da je ona sve pomeala. Vaa stara dama, mislim. Ona
je pomeala dete s neim drugim, s nekim drugim ubistvom.
Pretpostavljam da je to mogue. Stari ljudi esto brkaju stvari. Ali ovde jeste
divljao ubica dece, zar ne? Ili mi je tako bar rekla ena kod koje sam nala smetaj.
U ovom kraju ubijeno je nekoliko dece, da. Ali to je bilo veoma davno, znate.
Nisam sigurna. Paroh to ne bi mogao da zna. On tada nije bio ovde. Ali gospoica
Blaj jeste. Da, da, ona mora da je tada bila ovde. Tada mora da je bila prilino
mlada devojka.
Pretpostavljam da jeste.
Tjupens ree: Je li ona oduvek bila zaljubljena u ser Filipa Starka?
Primetili ste to, zar ne? Da, mislim da jeste. Savreno privrena do
oboavanja. Mi smo to primetili kad smo prvi put doli ovamo, Vilijam i ja.
ta vas je navelo da doete ovamo? Jeste li iveli u kui na kanalu?
 Ne. Tamo nikad nismo iveli. On je voleo da slika tu kuu. Slikao ju je
nekoliko puta. ta se desilo sa slikom koju mi je va mu pokazao?
Odneo ju je kui ree Tjupens. Ispriao mi je ono to ste mu vi rekli za
amac... da ga va suprug nije naslikao... amac s imenom Vodeni ljiljan...
Da. Moj suprug ga nije naslikao. Kad sam poslednji put videla tu sliku, amac
nije bio na njoj. Neko ga je posle naslikao.
I nazvao ga Vodeni ljiljan... A ovek koji ne postoji, major Voters (Vodeni)...
pisao je da se raspita za detetov grob... deteta koje se zove Lilijan (Ljiljan)... ali u
tom grobu nije bilo sahranjeno dete, ve je naen samo mrtvaki sanduk za dete
pun plena iz pljake. Naslikani amac mora da je bio poruka... poruka kojom se
saoptava gde je plen sakriven... Sve se to izgleda uklapa sa zloinom...
Tako izgleda, da... Ali ovek ne moe da bude siguran ta...
Ema Boskovan se naglo tre. I brzo ree: Ona dolazi da nas potrai. Idite u
kupatilo...
Ko?
Neli Blaj. Brzo u kupatilo... zakljuajte vrata.
Ona je samo osoba koja u sve voli da gura nos ree Tjupens dok je ulazila u
kupatilo.
Ona je neto malo vie od toga ree gospoa Boskovan.
Gospoica Blaj otvori vrata i ue u sobu, ustro i usluno.
O, nadam se da ste nali sve to vam je potrebno ree ona. iste pekire i
nov sapun u kupatilu, nadam se. Gospoa Koplej dolazi ovamo da sprema umesto
paroha, ali ja zaista moram da proverim da li poslove obavlja kako treba.
Gospoa Boskovan i gospoica Blaj odoe zajedno niza stepenice. Tjupens ih
stie ba kad su ulazile u dnevnu sobu. Ser Filip Stark se die kad ona ue u sobu,
namesti joj stolicu i sede pored nje.
Da li vam je sad udobnije, gospoo Beresford?
Da, hvala vam ree Tjupens. Veoma je udobna.
Veoma mi je ao to ujem... ree glasom u kojem je bilo izvesnog arma,
mada i elemenata avetinjskog, dalekog i potmulog, a ipak udno dubokog ... da
ste doiveli nesreu. Danas je sve tako sumorno... sve te nesree.
Njegove oi lutale su joj po licu i ona pomisli: Prouava me tano onako kao
to sam ja njega. Ona dobaci brz, otar pogled prema Tomiju, ali je on razgovarao
s Emom Boskovan.
ta vas je navelo da doete u Saton enselor, gospoo Beresford?
O, traili smo kuu negde na selu, ali nita odreeno ree Tjupens. Moj
mu bee odsutan od kue, prisustvovao je nekom kongresu, a ja sam pomislila da
malo proputujem po lepim seoskim predelima... tek koliko da vidim ta tu ima i
koliko bi, znate, ovek morao da plati za neku omanju kuu.
uo sam da ste odlazili i da ste razgledali kuu pored mosta na kanalu?
Da, jesam. Verujem da sam ba tu kuu jednom zapazila iz voza. To je veoma
privlana kua... gledano spolja.
Da. Rekao bih da moete da steknete takav utisak, mada i spolja gledano moe
da se zakljui da je kui potrebna velika popravka krova i svega ostalog. Ali nije
tako privlana s one druge strane, je li tako?
Ne, i meni se uinilo da je to veoma udan nain da se izdeli kua.
O, pa ree Filip Stark razni ljudi, razne udi.
Vi tamo nikad niste iveli, je li tako? upita Tjupens.
Ne, ne, zaista. Moja kua je izgorela pre mnogo godina. Jedan njen deo jo
stoji. Verujem da ste je videli ili da su vam je pokazali. Ona je iznad ovog
vikarijata, malo dalje uzbrdo. Jer brdom to zovu u ovom delu sveta. Kua ne
zasluuje neku hvalu. Moj otac ju je sagradio negde oko 1890. godine. Lepo
zdanje. U gotskom stilu. Dananje arhitekte opet nalaze da je taj stil primamljiv,
mada su se ljudi pre nekih etrdeset godina zgraavali i samo kad bi uli za to. Ima
sve to bi jedna takozvana gospodska kua morala da ima.
Glas mu posta blago podrugljiv. Salu za bilijar, jutarnju sobu, odaju za dame,
ogromnu trpezariju, dvoranu za balove, oko etrnaest spavaih soba i imala je
nekad... ili mislim da je imala... osoblje od etrnaest slugu da sve to odravaju.
Zvuite kao da se vama lino nikad nije dopadala.
I nije. Otac je bio razoaran mnome. On je bio veoma uspean industrijalac.
Nadao se da u poi njegovim stopama. Ja nisam. Ponaao se prema meni veoma
dobro. Dao mi je velike prihode, ili deparac... kako se to nekad zvalo... i pustio
me da idem svojim putem.
ula sam da ste botaniar.
E, to je zanimanje uz koje se najvie oputam. Imao sam obiaj da tragam za
divljim cveem, posebno na Balkanu. Jeste li ikad bili na Balkanu da traite divlje
cvee? Nema na svetu mesta na kojem je ono tako lepo kao to je tamo.
Zvui primamljivo. A onda ste doli natrag i iveli ovde, je li tako?
Ne ivim ovde ve dugi niz godina. U stvari, nisam dolazio ovamo sve od
kada mi je ena umrla.
O Tjupens, pomalo u neprilici. O, ja sam... ao mi je.
Davno je to bilo. Umrla je pre rata. Godine 1938. Bila je veoma lepa ena
ree on.
Da li u kui ovde jo drite neke njene slike?
O, ne, kua je prazna. Sav nametaj, slike i druge stvari otpremljene su u
skladite. Tu je samo spavaa soba, jedna kancelarija i dnevna soba gde dolaze
moji posrednici ili ja kad moram da doem zbog poslova oko imanja.
Niste razmiljali da je prodate?
Ne. Bilo je neke prie da e ovde neto da se gradi. Ne znam. Mada ja uopte
nisam privren toj kui. Moj otac se nadao da zainje neku vrstu feudalnog
poseda. Trebalo je da ga nasledim pa da moja deca naslede mene i tako dalje i tako
dalje.
On zasta na tren pa onda ree: Ali Julija i ja nismo imali dece.
O ree Tjupens tiho shvatam.
I tako ovde nema niega zbog ega bih dolazio. U stvari, to retko i inim. Sve
to ovde treba da uradim Neli Blaj obavlja umesto mene.
I on se osmehnu preko na nju. Bila je najbolja sekretarica. I dalje se stara o
mojim poslovima ili bilo ime te vrste.
Nikad ne dolazite ovamo, a ipak ne elite da prodate kuu. Kako to? upita
Tjupens.
Postoji veoma dobar razlog zato ne elim ree Filip Stark.
Laki osmeh prelete mu mravim licem.
Moda sam ipak nasledio neto od oevog poslovnog duha. Vrednost
zemljita strahovito raste. Ulaganje u zemlju moe da donese veu zaradu od one
koju bih stekao prodajom imanja. I vrednost zemljita stalno raste. Ko zna, jednog
dana emo ovde moda imati novo stambeno naselje.
I onda ete se obogatiti?
Onda u da budem jo bogatiji nego to sam sada ree ser Filip. A i sada
sam ve dovoljno bogat.
ime se najvie bavite?
Putujem i vodim neke poslove u Londonu. Tamo imam galeriju slika. Usput
sam i nekakav trgovac umetnikim predmetima. Sve je to vrlo zanimljivo i
oduzima oveku vreme... sve do trenutka dok ti se ruka ne spusti na rame i ne kae
ti: Napusti.
Nemojte ree Tjupens. To zvui... sva sam se najeila.
Nema potrebe. Mislim da ete vi dugo iveti, gospoo Beresford, i veoma
sreno.
Pa veoma sam srena ba sada ree Tjupens. Pretpostavljam da e tek da
me snau svi bolovi i muke koji udaraju na stare ljude. Nagluvost, slab vid i
sline nevolje.
Verovatno vam nee smetati onoliko koliko sad mislite da hoe. Ako smem
tako da kaem, a da ne ispadnem neutiv, vi i va mu ivite veoma sreno
zajedno.
O, da ree Tjupens. Pretpostavljam da u ivotu nema nita bolje nego kad
ovek ima srean brak.
Trenutak kasnije poele da nije izgovorila te rei. Kad pogleda oveka do sebe,
oveka za koga je prosto oseala da je tugovao godinama i da u stvari moda jo
tuguje zbog gubitka voljene ene, naljuti se jo vie na sebe.
 16. Naredno jutro

B ilo je to jutro posle sedeljke.

Ajvor Smit i Tomi prekidoe razgovor, pogledae jedan drugog, a onda
pogledae Tjupens. Tjupens je zurila u kamin. Svest kao da joj je bila na nekom
dalekom mestu.
Kuda smo mi to odlutali? upita Tomi blago.
Uz uzdah, Tjupens se vrati s mesta na koje su joj misli odskitale i pogleda dva
oveka.
Meni sve to i dalje izgleda uvezano u vor ree ona. Sedeljka od prole
noi? emu ona? ta je sve to trebalo da znai.
Ona pogleda Ajvora Smita. Pretpostavljam da je vama dvojici to neto
znailo. Gde smo mi to sad?
Ja ne bih iao tako daleko ree Ajvor. Ne tragamo mi svi za istom stvari,
zar ne?
Pa to i nije tano ree Tjupens.
Oba oveka je upitno pogledae.
Dobro ree Tjupens. Ja imam opsesiju. elim da naem gospou
Lankaster. elim da budem sigurna da je ona dobro.
Ti eli prvo da nae gospou Donson ree Tomi. Gospou Lankaster
nikad nee nai ako prvo ne nae gospou Donson.
Gospou Donson ree Tjupens. Da, pitam se... Ali, gospodine Smite,
pretpostavljam da vas od tog dela prie nita ne zanima.
O, zanima me, gospoo Beresford, veoma me zanima.
ta je s gospodinom Eklsom?
Ajvor se osmehnu.
Mislim da e ree on kazna vrlo brzo stii gospodina Eklsa. Mada u to ne
bih smeo da se zakunem. On je ovek koji neverovatno veto krije svoje tragove. I
to toliko da ovek skoro poveruje da tih tragova uopte nema.
I onda potiho zamiljeno dodade: Taj ba zna da upravlja. Veliki planer.
Prola no... poe Tjupens. Smem li da postavljam pitanja?
Da ih postavi moe ree Tomi. Ali ne raunaj mnogo na to da e dobiti
i odgovore od starog Ajvora.
Ser Filip Stark ree Tjupens. Kako se on uklapa u sve ovo? On mi ne
deluje kao osoba koja bi mogla da se bavi kriminalom... osim ako nije od one
vrste koja...
I ona zastade i na brzinu se odree namere da pomene neobuzdane sumnje
gospoe Koplej o Starku kao ubici dece...
Ser Filip Stark se u priu uklapa kao veoma vredan izvor obavetenja ree
Ajvor Smit. On je najvei zemljoposednik u ovom kraju... i drugim delovima
Engleske takoe.
U Kamberlandu?
Ajvor Smit otro pogleda Tjupens. Kamberland? Zato ste pomenuli
Kamberland? ta vi znate o Kamberlandu, gospoo Beresford?
Nita ree Tjupens. Nekako mi je to samo iskrslo u svesti.
Ona se namrti i naas je izgledala sasvim smeteno. I crvena i bela rua pored
kue... jedna od onih staromodnih rua.
Ona zavrte glavu kao da se otresa neke misli.
Da li je ser Filip Stark vlasnik kue kod kanala?
On je vlasnik zemlje... Vlasnik je glavnine zemlje u ovom kraju.
Da, tako mi je rekao prole veeri.
Od njega smo mnogo doznali o iznajmljivanju i stanarima, pojedinostima
koje su bile dobro zamaskirane pravnim zakoljicama...
Oni agenti za nekretnine koje sam posetila u Market Bejsingu... ima li neto
lano u vezi s njima, ili se to meni samo uinilo?
Nije vam se priinilo. Imamo nameru da ih posetimo sutra ujutro.
Nameravamo da im postavimo neka prilino nezgodna pitanja.
Odlino ree Tjupens.
Napredujemo sasvim fino. Razotkrili smo veliku pljaku pote iz 1965.
godine, pljaku kod Olberi Krosa i pljaku irskog potanskog voza. Pronali smo
deo plena. Lukava su mesta za sklonita oni izgradili u ovim kuama. U jednoj je
montirano novo kupatilo, u drugoj radionica za sitne popravke... sve te odaje bile
su neto manje nego to je trebalo da budu tako da je ostajalo dosta slobodnog,
upljeg prostora. O, da, zaista smo mnogo otkrili.
Ali ta je s ljudima? upita Tjupens. Mislim na ljude koji su to smislili,
koji su time rukovodili... osim gospodina Eklsa. Mora da je bilo i drugih koji su
neto znali.
O, da. Bilo je tu nekoliko ljudi... jedan koji je vodio noni klub, pogodno
smeten odmah uz autoput. Sreni Hemi su imali obiaj da ga zovu. Ljigav kao
jegulja. I ena koju su zvali Ubica Kejt... ali to je bilo davno... jedan od
najzanimljivijih kriminalaca. Prelepa devojka, ali poremeena. Nju su istisli iz
posla... mogla je za njih da predstavlja opasnost. Oni su bili strogo poslovna
organizacija... u poslu zbog plena... a ne radi ubijanja.
Pa je li kua kod kanala bila jedno od njihovih skrovita?
Svojevremeno jeste i tada su je zvali Ledimid. Kua je u svoje vreme imala
mnogo raznih imena.
Tek koliko da stvari uine teim, pretpostavljam ree Tjupens. Ledimid.
Pitam se da li se to ime odnosi na neto odreeno.
A na ta bi odreeno moglo da se odnosi?
Pa ni na ta odreeno ree Tjupens. Samo mi je pokrenulo novi tok misli
u svesti. Nevolja je u tome to u stvari ne znam ta tano da mislim. I slika,
takoe. Boskovan je naslikao sliku, a onda je neko docrtao amac na njoj i ispisao
ime na amcu...
Tigrasti ljiljan?
Ne, Vodeni ljiljan. A njegova ena kae da on nije naslikao amac.
Da li bi to ona mogla da zna?
Rekla bih da bi. Ako ste udati za slikara, a umetnik ste i sami, mislim da biste
morali da znate da li je primenjen drugi nain slikanja. Ona mi deluje prosto
zastraujue dodade Tjupens.
Ko... gospoa Boskovan?
Da. Snana linost, ako znate ta mislim. Nadmona, skoro.
Mogue. Da.
Ona zna stvari ree Tjupens ali nisam sigurna da ih zna zato to ih zna,
ako znate ta mislim.
Ja ne znam ree Tomi odluno.
Pa, mislim, ima samo jedan nain da neto sazna. Drugi je da stvari na neki
nain osea.
E, na taj drugi nain se i ti odnosi prema stvarima, Tjupens.
Moe ti da kae ta hoe ree Tjupens, oevidno sledei svoj tok misli
ali sve se vrti oko Saton enselora. Oko Ledimid, ili kue kod kanala ili kako god
vam se svidelo da je zovete. I oko svih ljudi koji ive ovde, sada ili su iveli u
prolim vremenima. Neki dogaaji bi, mislim, mogle da seu daleko u prolost.
Misli na gospou Koplej?
U celini uzev ree Tjupens mislim da je gospoa Koplej zgomilala brdo
deavanja koja su sve ovo uinila samo teim. Mislim da je ona pobrkala i
vremena i datume.
 Deava se to narodu na selu ree Tomi.
Znam ja to ree Tjupens bar sam ja odrasla u seoskom vikarijatu. Svet
ovde sve pamti po dogaajima, a ne po godinama. Niko ovde ne kae to se
dogodilo 1930. godine ili to se desilo 1925. ili tome slino. Kau to se desilo
u godini posle one kad je izgoreo stari mlin ili to se desilo posle one nesree kad
je grom udario u stari hrast i ubio farmera Donsa ili bilo je to one godine kad
smo imali epidemiju deje paralize. I stoga prirodno, sasvim razumljivo,
deavanja koje pamte ne idu utvrenim redosledom. I to sve oteava. Ima samo
delie slike koji vire tu i tamo, ako znate ta hou da kaem.
I onda, s izgledom nekoga ko je nenadano doao do velikog otkria, ona ree:
Razume se, stvar je u tome... nevolja je u tome to sam i sama stara.
Vi ste veno mladi ree Ajvor galantno.
Ne priajte gluposti ree mu Tjupens jetko. Ja sam stara zato to dogaaje
pamtim na isti nain. Postala sam primitivka u nameri da poboljam seanje.
Ona usta i poe da hoda po sobi.
Ovaj hotel mi ide na ivce ree ona.
Ode zatim u spavau sobu i vrati se natrag vrtei glavom.
Nema Biblije ree ona.
Biblije?
Da. Znate ono, u staromodnim hotelima uvek vam ostave Gideonovu Bibliju
pored kreveta. Pretpostavljam zato da biste duu mogli da spasete u svako doba
dana i noi. E pa... nemaju je ovde.
eli li Bibliju?
Pa da, prilino. Odgajena sam kako valja i dobro sam znala Bibliju, kao to je
to dunost svake dobre svetenikove kerke. Ali sad, vidite, ovek zaboravlja
stvari. Posebno stoga to i u crkvama slovo vie ne dre kako valja. Daju vam
neke nove verzije gde su sve rei, pretpostavljam, u tehnikom smislu tane i gde
je prevod ispravan, ali to nikako ne zvui onako kao nekad. Dok vas dvojica
budete obilazili agente za nekretnine, ja u da se odvezem u Saton enselor ree
ona na kraju.
Zato? Zabranjujem ti ree Tomi.
Kojeta... Ne idem ja u lov. Samo u da odem u crkvu da pogledam Bibliju.
Ako je to neka moderna verzija, onda u da odem da pitam paroha jer bi on morao
da ima Bibliju, zar ne? Od one prave vrste, mislim. Ovlaenu11 verziju.
A ta e tebi ovlaena verzija Biblije?
Samo elim da u seanju osveim one rei ispisane na nadgrobnom
spomeniku onog deteta... One me veoma zanimaju.
Sve je to u redu... ali ja ti ne verujem, Tjupens... ne verujem da nee upasti u
nevolju onog asa kad mi se izmakne ispred oiju.
Dajem ti re da vie nikad neu da vrljam po grobljima. Idem samo do crkve
po sunanom jutru i do parohovog radnog sobika... to je sve... ta moe da bude
bezopasnije?
Tomi sumnjiavo odmeri enu, ali popusti.
II
Poto je automobil ostavila pored ulazne kapije u crkveno dvorite Saton
enselora, Tjupens paljivo osmotri svuda oko sebe pre nego to stupi na crkveno
zemljite. Gajila je prirodno nepoverenje svojstveno osobi koja je ozbiljnu telesnu
povredu doivela na odreenom geografskom prostoru. Ovom prilikom ini se da
nije bilo moguih napadaa koji vrebaju skriveni iza nadgrobnog kamenja.
Ona ue u crkvu gde je jedna starija ena kleala zauzeta glaanjem nekih
mesinganih delova. Tjupens na vrhovima prstiju prie predikaonici i stade paljivo
da prouava primerak Biblije koji tu nae. ena koja je istila mesing odmeri je s
neodobravanjem.
Neu da je ukradem ree joj Tjupens pa paljivo zatvori knjigu i opet na
vrhovima prstiju izae iz crkve.
Rado bi volela da ispita mesto gde je obavljeno nedavno iskopavanje, ali se
obavezala da to ni po koju cenu nee uiniti.
Ko god da povredi promrmlja sama sebi. Moglo bi tano to da znai, ali
ako je tako, to bi morao da bude neko...
Automobilom se preveze do nedalekog vikarijata, izae napolje i stazom ode do
ulaznih vrata. Pritisnu zvono, ali ne u da se zvonjava oglasi.
Zvono ne radi, rekla bih ree sama sebi jer je iz iskustva znala muku s
vikarijatskim zvonima.
Ona gurnu vrata i ona se posluno otvorie.
U hodniku zasta. Na stoiu u hodniku, zauzimajui najvei deo njegove
povrine, stajao je veliki koverat oblepljen inostranim markama. Imao je
odtampan logo Misionarskog drutva u Africi.
Milo mi je to nisam misionarka, pomisli Tjupens.
Pored te neodreene misli u svesti joj se javi jo neto, neto povezano s jo
jednim stoiem u hodniku na nekom drugom mestu, neto ega bi trebalo da se
seti... Cvee? Lie? Neko pismo ili paket?
U tom trenutku paroh izae na vrata s leve strane.
 O ree on. Da li sam vam potreban? Ja... o, pa to je gospoa Beresford,
zar ne?
Sasvim tako ree Tjupens. Dola sam ovamo da vas pitam da li kojim
sluajem imate Bibliju?
Bibliju ponovi paroh i uini se sasvim neoekivano zbunjen. Bibliju.
Mislila sam da je verovatno imate.
Razume se, razume se ree paroh. U stvari, mislim da ih imam nekoliko.
Imam i grki Zavet. Ali pretpostavljam da to nije ono to traite.
Ne ree Tjupens i dodade vrstim glasom. elim autorizovanu verziju.
O, boe ree paroh. Razume se, mora da ih ima nekoliko u kui. Da,
nekoliko. Danas vie, ao mi je to to moram da kaem, ne koristimo tu verziju.
ovek mora da se priklanja biskupovim idejama, znate, a biskup je veoma sklon
modernizovanju zbog mladog sveta i svega toga. teta, ja mislim. Imam tako
mnogo knjiga u biblioteci ovde da neke od njih, znate, bivaju potisnute pozadi. Ali
ja mislim da mogu da vam naem to to traite. Mislim da mogu. Ako ne,
pitaemo gospoicu Blaj. Ona je ovde negde i pregleda vaze u kojima e deca
urediti poljsko cvee za deji ugao u crkvi.
I on ostavi Tjupens u hodniku, a sm se vrati u sobu iz koje je izaao.
Tjupens ne poe za njim. Zadra se u hodniku mrtei se i razmiljajui. Pogled
die iznenada kad se vrata na udaljenom kraju hodnika otvorie i gospoica Blaj
ue unutra. U rukama je drala veoma teku metalnu vazu.
Nekoliko misli u isti mah sevnue u Tjupensinoj glavi.
Razume se ree Tjupens. Razume se.
Oh, mogu li da vam pomognem... Ja... oh, pa to je gospoa Beresford.
Da ree Tjupens i dodade: A vi ste gospoa Donson, zar ne?
Teka vaza pade na pod. Tjupens se sae i die je. Zasta vagajui je u ruci.
Sasvim ugodno oruje ree i onda je vrati na pod. Prava stvar da se neko
time udari s lea. Ba to ste vi uinili meni, je li tako, gospoo Donson.
Ja... ja... ta ste to rekli? Ja... ja... ja nikad...
Ali Tjupens nije imala potrebu da se dalje zadrava. Videla je koji su utisak
ostavile njene rei. Pri drugom pominjanju gospoe Donson, gospoica Blaj se
nesumnjivo odala. Sva se tresla i delovala uzrujano.
Bilo je jedno pismo na vaem stoiu u hodniku pre neki dan ree Tjupens
adresirano na gospou Jork u Kamberlandu. Tamo ste je odveli, zar ne, gospoo
Donson, kad ste je izveli iz Sunanog grebena? I ona je sada tamo. Gospoa
Jork ili gospoa Lankaster... koristili ste oba imena... Jork i Lankaster kao crvena i
bela rua u Perijevoj bati...
I ona se hitro okrete i izae iz kue ostavivi gospoicu Blaj da stoji u hodniku,
pridrava se za metalni rukohvat kod stepenica i otvorenih usta zuri za njom.
Tjupens otra stazom do kapije, upade u automobil i brzo se odveze. Osvrte se
samo jednom da pogleda prema ulaznim vratima, ali na njima se niko ne pojavi.
Tjupens se proveze pored crkve i krenu natrag prema Market Bejsingu, ali
iznenada se predomisli. Okrenu automobil i jedno vreme vozila je natrag putem
kojim je dola, ali onda skrenu na levi krak puta koji je vodio ka kui kod mosta
na kanalu. Kad stie tamo, izae iz automobila i pogleda preko kapije da vidi je li
neko od Perijevih u bati, ali od njih nije bilo ni traga ni glasa. Proe kapiju i
stazom ode do zadnjih vrata. Vrata su bila zatvorena, a i prozori.
Tjupens oseti da je hvata zlovolja. Moda je Alisa Peri otila u Market Bejsing
u kupovinu. A ona je posebno elela da vidi ba Alisu Peri. Tjupens pokuca na
vrata, prvo utivo, a onda mnogo jae. Niko se ne javi. Pritisnu kvaku, ali vrata ne
mrdnue. Bila su zakljuana. Osta neodluno da tu stoji neko vreme.
Bilo je nekih pitanja koja je silno elela da postavi Alisi Peri. Mogue je da je
gospoa Peri otila u Saton enselor. Mogla bi da se vrati tamo. Nevolja s kuom
kod kanala bila je u tome to je stalno izgledala kao da u njoj i oko nje nema
nikoga niti da bilo kakvo vozilo ili peak ikad prelazi preko mosta. Nije bilo
nikoga koga je mogla da pita gde su Perijevi mogli da odu ovog jutra.
 17. Gospoa Lankaster

T jupens je stajala tu i mrtila se i onda se, iznenada, sasvim neoekivano, vrata

otvorie. Tjupens se povue korak nazad i stade zaprepaena. Pred njom je
stajala osoba koju je poslednju na svetu oekivala da tu vidi. Na vratima je,
odevena tano onako kao to je bila u Sunanom grebenu, i osmehujui se na isti
onaj neodreeno prijateljski nain, stajala gospoa Lankaster lino.
Oh izusti Tjupens.
Dobro jutro. Da li vi traite gospou Peri? ree gospoa Lankaster. Danas
je pijani dan, znate. Imala sam sreu to sam uspela da vam otkljuam vrata.
Neko vreme nisam mogla da naem klju. Ovaj koji sam nala mora biti da je
duplikat. Ali izvolite, uite. Moda bi vam prijala olja aja ili neto.
Tjupens, kao u snu, zakorai preko praga. Gospoa Lankaster, i dalje se
graciozno drei kao domaica, povede Tjupens u dnevnu sobu.
Izvolite sedite ree ona. Bojim se da ne znam gde sve te olje i ostale
stvari stoje. Ovde sam tek dan ili dva. A sad... hajde da vidimo... Ali... sigurno je...
ja sam vas ve negde videla, je li tako?
Da ree Tjupens videli ste me dok ste bili u Sunanom grebenu.
Sunani greben, ovaj, Sunani greben. Podsea me to izgleda na neto. O,
razume se, mila gospoica Pakard. Da, veoma prijatno mesto.
Otili ste odatle prilino urno, zar ne? ree Tjupens.
Ljudi se ponaaju veoma zapovedniki ree gospoa Lankaster. Stalno vas
neto pouruju. Ne daju vam vremena da uredite stvari ili da se spakujete kako
treba niti bilo ta. Dobronamerni su, sigurna sam. Razume se, veoma mi je draga
Neli Blaj, ali ona je od one vrste ena koje vole da gospodare.
I gospoa Lankaster se tu poverljivo nae prema Tjupens. Ja ponekad
pomislim, znate, da ona nije sasvim...
I ona se tu znaajno kucnu po elu. Razume se da se tako neto deava.
Naroito usedelicama. Neudatim enama, znate. Veoma su trudoljubive i dobro
rade, ali ponekad podleu udnoj uobrazilji. I tu svetena lica pate najvie. One
izgleda misle ponekad, takve ene, da im je paroh ponudio da ih uzme za enu
mada on, razume se, nikad nije ni pomislio da uini tako neto. O, da, sirota Neli.
A ona je, verujem, uvek bila prvoklasna sekretarica. Ali svejedno, s vremena na
vreme ima zaista udne ideje. Kao ona, na primer kad me je na preac odvela iz
divnog Sunanog grebena i odvela gore u Kamberland... veoma sumorna kua i
onda me, opet sasvim naprasno, dovela ovamo...
Da li vi ivite ovde? upita Tjupens.
Pa ako to tako moe da se nazove. Ovo je sve skupa veoma udan aranman.
Ovde sam bila samo dva dana.
Pre toga bili ste u Rouztrelis Kortu u Kamberlandu...
Da, verujem da se to mesto tako zove. Mislite li i vi da to uopte nije onako
lepo ime kao Sunani greben? U stvari, ni za trenutak se tamo nisam odomaila,
ako znate ta mislim. Sem toga, dom i nije voen ba najbolje. Usluga je bila
slabija nego u Sunanom grebenu, a i dobijala sam kafu slabijeg kvaliteta. Ipak,
poela sam da se privikavam na uslove i nala sam jednu ili dve zanimljive
poznanice. Jedna od njih poznavala je jednu moju tetku sasvim dobro pre mnogo
godina u Indiji. Tako je lepo, znate, kad naiete na neku vezu.
Mora biti da jeste ree Tjupens.
Gospoa Lankaster nastavi ivahno: Hajde sad da vidimo... Vi ste doli u
Sunani greben, ali ne da ostanete, mislim. Rekla bih da ste tamo bili da posetite
neku od goi.
Tetku moga supruga ree Tjupens. Gospoicu Feno.
O, da. Da razume se. Seam se sad. I nije li bilo nekog pomena o jednom
vaem detetu iza kamina?
Ne ree Tjupens ne, to nije bilo moje dete.
Ali zbog toga ste doli ovamo, zar ne? Imali su nevolje s dimnjakom ovde.
Koliko sam shvatila, ptica je upala u njega. A ovom mestu potrebna je popravka.
Uopte ne volim to sam ovde. Ne, uopte ne volim i rei u to Neli im je budem
videla.
Stanujete li kod gospoe Peri?
Pa, u neku ruku je tako, a u neku i nije. Mislim ne u ovom delu kue. Ovo je
deo kue u kojem ive Perijevi.
I ona se opet poverljivo nae napred. Ima jo jedna, znate, ako poete uza
stepenice. Poite sa mnom. Ja u vas povesti.
Tjupens se die. Imala je oseaj da je u prilino ludoj vrsti sna.
Samo u prvo da zakljuam vrata, tako je sigurnije ree gospoa Lankaster.
I ona povede Tjupens prilino uzanim stepenicama do prvog sprata. Provede je
zatim kroz duplu spavau sobu u kojoj je bilo znakova da tu neko boravi...
verovatno odaje Perijevih... pa kroz vrata koja su odatle vodila u susednu sobu. U
njoj behu umivaonik i visoki orman od javorovog drveta. Nita vie. Gospoa
Lankaster ode do ormana, stade da petlja neto iza njega i onda ga izuzetno lako
gurnu u stranu. Na ormanu mora da su postojali tokii jer se sasvim lako odmae
od zida. Iza ormana je, prilino udno, pomisli Tjupens, bio kamin. Iznad kamina
na zidu stajalo je ogledalo s malom policom ispod njega i na njoj behu poreane
figure ptica od porcelana.
Tjupens se silno zaprepasti kad gospoa Lankaster uhvati srednju pticu na polici
i jako je povue. Bee oevidno da je ptica bila privrena za policu. U stvari,
hitrim dodirom Tjupens ustanovi da su sve ptice privrene za policu. Ali, kao
posledica poteza gospoe Lankaster, neto kljocnu i ceo kamin se odvoji od zida
i iskrenu napred.
Lukavo, zar ne? ree gospoa Lankaster. Ovo je odavno napravljeno,
znate, kad su vrili promene na kui. Svetenikova jazbina, znate, imali su obiaj
da zovu ovu sobu, ali ja ne mislim da je to stvarno ikad bila svetenikova jazbina.
Ne, nikakve veze sa svetenicima nije imala. Nikad nisam mislila da jeste. Proite
ovuda. Ovo je mesto na kojem ja sada ivim.
Ona rukom gurnu jo jedno mesto. Zid ispred nje takoe se pomeri natrag i
trenutak ili dva kasnije njih dve stajale su u velikoj sobi veoma privlanog izgleda
s prozorima okrenutim na stranu prema kanalu i brdu na suprotnoj strani.
Ljupka soba, zar ne? ree gospoa Lankaster. Pogled je odavde veoma
divan. Oduvek sam ga volela. ivela sam ovde jedno vreme, znate, kao devojica.
O, shvatam.
Ovo nije srena kua ree gospoa Lankaster. Ne, oni su uvek govorili da
ovo nije srena kua. Ja mislim, znate, mislim da u ovo ponovo da zatvorim.
ovek nikad ne moe da bude previe oprezan, zar ne?
I ona prui ruku i vrata kroz koja su prole ponovo gurnu natrag na zid. Zau se
otar kljocaj kad mehanizam upade u leite.
Pretpostavljam ree Tjupens da je ovo jedna od izmena koju su izveli na
kui kad su eleli da od nje naine skrovite.
Izveli su mnogo promena ree gospoa Lankaster. Sedite, molim vas. Da
li vie volite visoku ili nisku stolicu? Ja lino volim visoku. Reumatina sam,
znate.
Malo pouta i onda dodade: Pretpostavljam da ste vi mislili da bi ovde moglo
da bude telo nekog deteta. Ne mislite li da je to stvarno apsurdna ideja?
Da, moda.
andari i lopovi ree gospoa Lankaster nemarno. ovek je tako budalast
kad je mlad, znate. Svi su ti izazovi pred njim. Bande... velike pljake... veoma je
to primamljivo nekome kad je mlad. Devojka misli da je biti revolveraeva
ljubavnica najvea stvar na svetu. Tako sam ja nekad mislila. Verujte mi...
I ona se nae napred i kucnu Tjupens po kolenu. ... Verujte mi, to nije istina.
Zaista nije. Nekad sam mislila da jeste, ali ovek poeli vie od toga, znate.
Uopte nije uzbudljivo samo krasti stvari i uspeno beati. Potrebna je dobra
organizacija, razume se.
Mislite da je gospoa Donson ili gospoica Blaj... kako god da je zovete...
Ma razume se da je ona za mene uvek samo Neli Blaj. Ali iz ovog ili onog
razloga... da olaka stvari, ona kae... ona sebe tu i tamo zove gospoa Donson.
Ali se nikad nije udavala, znate. O, ne. Ona je prava usedelica.
Zvuk kucanja na vratima stie do njih odozdo.
Teko meni ree gospoa Lankaster to mora da su Perijevi. Pojma nisam
imala da e tako brzo da se vrate.
Kucanje se nastavi.
Moda bi trebalo da ih pustimo da uu ree Tjupens.
Ne, mila, neemo to da uradimo ree gospoa Lankaster. Ne mogu da
podnesem ljude koji stalno smetaju. A nas dve vodimo tako prijatan razgovor
ovde gore, zar ne? Mislim da emo prosto da ostanemo ovde gore... o teko meni,
sad viu pod prozorima. Pogledajte samo i vidite ko je to.
Tjupens ode do prozora.
To je gospodin Peri ree ona.
Dole ispod prozora gospodin Peri viknu:
Julija! Julija!
Bezobrazluk ree gospoa Lankaster. Ne dozvoljavam ljudima kao to je
Ejmos Peri da me zovu krtenim imenom. Ne, odista. Ne brinite, mila, ovde gore
smo sasvim sigurne. I moemo lepo da razgovaramo. Ja u vama rei sve o sebi...
imala sam zaista veoma zanimljiv ivot... Pun dogaaja... Ponekad sam pomiljala
da bi sve to trebalo da zapiem. Bila sam umeana, vidite. Bila sam divlja devojka
i druila sam se sa... pa, to je stvarno bila banda obinih kriminalaca. Nema druge
rei za to. Neki od njih bili su veoma nepoeljne osobe. Ali moram da vam kaem
da je i zaista finog sveta bilo meu njima. Prvoklasnog.
Gospoica Blaj?
Ne, ne, gospoica Blaj nikad nije imala veze s kriminalom. Neli Blaj ne. O,
ona vam je prava bogomoljka, znate. Religiozna. Sve to. Ali ima raznih vrsta
religija. Moda vi i to znate.
Pretpostavljam da ima mnogo raznih sekti ree Tjupens.
 Da, mora ih biti, za obian narod. Ali pored obinog naroda ima i drugih.
Postoje specijalci, pod specijalnim komandama. Postoje specijalne legije. Da li
razumete ta vam govorim, mila moja?
Mislim da ne razumem ree Tjupens. Zar ne mislite da bi Perijeve trebalo
da pustimo u roenu kuu? Postaju prilino ozlojeeni...
Ne, neemo da pustimo Perijeve unutra. Ne sve dok... pa sve dok vam ne
kaem sve o tome. Ne smete da se plaite, mila moja. Sve je to sasvim... sasvim
prirodno, sasvim nekodljivo. Nita ne boli. Bie kao kad se utone u san. Nita
gore.
Tjupens se zapanjeno zagleda u nju, a onda skoi i ode do vrata na zidu.
Tim putem ne moete napolje ree gospoa Lankaster. Ne znate gde je
reza. Uopte nije tamo gde mislite da jeste. Samo ja znam gde je. Ja znam sve tajne
ovog mesta. ivela sam ovde s kriminalcima kad sam bila devojka sve dok nisam
otila od njih i nala spasenje. Posebno spasenje. To mi je dato... da iskupim svoje
grehe... Dete, znate... Ja sam ga ubila. Bila sam igraica... nisam elela dete... Tamo
preko, na zidu... to je moja slika... kad sam bila igraica...
Tjupens pogleda u pravcu u kojem je prst bio uperen. Na zidu je visilo jedno
ulje na platnu na kojem je u prirodnoj veliini bila naslikana devojka u kostimu od
belog satenskog lia. Ispod je pisalo Vodeni ljiljan.
Vodeni ljiljan je bila jedna od mojih najboljih uloga. Svi su tako govorili.
Tjupens se polako vrati do svoga mesta i sede. I zagleda se u gospou
Lankaster. I dok ju je gledala, u svesti joj se javie rei. Rei koje je ula u
Sunanom grebenu. Je li to bilo vae siroto dete? Onda je bila uplaena,
prestravljena. Bila je uplaena i sada. Sasvim sigurna jo nije bila ta je to ega se
plai, ali je isti strah bio tu. I to dok je gledala u to dobroudno lice, u taj ljubazni
osmeh.
Morala sam da sluam nareenja koja su mi izdavana... Agenti unitenja
moraju da postoje. Imenovana sam da to budem. Prihvatila sam to naimenovanje.
Ona su bezgrena, vidite. Mislim, deca su bezgrena. Nisu dovoljno stara da bi
mogla da zgree. I tako sam ih slala u slavu kako sam i naimenovana da inim. Jo
nevinu. Jo nesvesnu zla. Moete da vidite kako je velika ast bila biti odabran.
Biti jedan od specijalno odabranih. Uvek sam volela decu. Svoju nisam imala. To
je bilo veoma okrutno, zar ne, ili se bar inilo okrutnim. Ali je to bila odmazda za
ono to sam ja inila. Vi moda znate ta sam inila.
Ne ree Tjupens.
O, vi izgledate kao da mnogo znate. Mislila sam da ete moda da znate i to.
Bio je neki doktor. Otila sam kod njega. Imala sam samo sedamnaest godina i bila
sam uplaena. On je rekao da je sasvim ispravno da se dete ukloni tako da niko
nita ne sazna. Ali nije bilo ispravno, vidite. Poela sam loe da sanjam. Sanjala
sam da je dete stalno tu i da me pita zato nije moglo da dobije ivot. Dete mi je
govorilo da eli drutvo. Bila je devojica, znate. Da, sigurna sam da je bila
devojica. Dola je i elela je drugu decu. Onda sam dobila zapovest. Ja vie
nisam mogla da imam dece. Udala sam se i mislila da u imati decu i onda je moj
mu strasno eleo da imamo decu, ali ja nisam mogla da rodim jer sam, vidite,
bila prokleta. To razumete, zar ne? Ali postojao je nain da se iskupim. Da se
iskupim za ono to sam uinila. Jer ono to sam ja uinila bilo je ubistvo, je li
tako, a da se iskupite za ubistvo, moete jedino drugim ubistvima, jer druga
ubistva nee biti stvarno ubistva ve rtve prinesene radi iskupljenja. Bie
ponuene nebu. Vi uviate razliku, zar ne? Deca su odlazila da mome detetu
prave drutvo. Deca raznog uzrasta, ali mlada. Dobila bih zapovest i onda...
I ona se nae napred i dodirnu Tjupens.
... I onda je prava srea bila to uiniti. Vi to razumete, zar ne? Prava je srea
bilo osloboditi ih tako da nikad ne upoznaju greh onako kako sam ga ja upoznala.
Nisam mogla nikome da kaem, razume se, niko nikad nije smeo da sazna. To je
neto u ta sam morala da budem sigurna. Ali ponekad je bilo ljudi koji su neto
doznavali ili sumnjali. Onda razume se... pa, moralo je to da znai smrt i za njih
takoe, da bih ja bila bezbedna. I tako sam uvek bila sasvim bezbedna. Vi
razumete, zar ne?
Ne... ne ba sasvim.
Ali vi to znate. Zato ste i doli ovamo, je li tako? Znali ste. Znali ste onoga
dana kad sam vas upitala u Sunanom grebenu. Videla sam vam to na licu. Je li
to bilo vae siroto dete? Mislila sam da ete doi, moda zato to ste majka.
Jedna od onih ije sam dete ubila. Nadala sam se da ete doi jo jednom i da
emo onda popiti po au mleka zajedno. Obino je to bilo mleko. Ponekad
kakao. Svakome ko je neto znao o meni.
Ona polako pree preko odaje i otvori jedan orman u uglu sobe.
Gospoa Mudi... ree Tjupens da li je i ona bila jedna od njih?
Oh, vi znate i za nju... ona nije bila majka... bila je garderoberka u pozoritu.
Prepoznala me je i zato je morala da ode.
Okrenuvi se naglo, ona prie Tjupens s aom mleka u ruci. Osmehivala se
nagovaraki.
Popijte ovo ree. Samo popijte.
 Tjupens na trenutak samo osta da sedi nepomino, a onda skoi sa stolice i
jurnu ka prozoru. Dohvativi usput stolicu, razbi staklo. Gurnu glavu napolje i
vrisnu:
U pomo! U pomo!
Gospoa Lankaster se nasmeja. au s mlekom spusti dole na sto, sede na
stolicu i nastavi da se smeje.
Ba ste glupi. ta mislite ko e vam doi? ta mislite ko moe da doe? Prvo
e morati dole da provale vrata pa e onda morati da prou kroz taj zid, a dotle...
ima i drugih stvari, znate. Ne mora to da bude mleko. S mlekom se to izvodi
veoma jednostavno. Mleko i kakao pa ak i aj. Za malu gospou Mudi stavila
sam to u kakao... ona je volela kakao.
Morfijum? Kako ste doli do njega?
O, to je bilo lako. ovek s kojim sam ivela pre mnogo godina... imao je rak...
doktor mi je dao zalihe za njega... da ja vodim rauna o tome... i druge lekove sam
dobila takoe... kasnije sam rekla da sam sve to pobacala... ali sam ih sauvala, i
druge lekove i sredstva za umirenje takoe... mislila sam da e mi biti od koristi
jednog dana... i jesu... jo imam zalihe... nikad nita od toga sama nisam uzela... ja
u to ne verujem.
I ona gurnu au s mlekom preko stola ka Tjupens. Popijte to, to je daleko
najlaki nain. Drugi nain je.... nevolja je to nisam sigurna gde sam to stavila.
I ona se die sa stolice i ushoda se po sobi.
Gde sam to stavila? Gde? Sad sve zaboravljam od kako sam poela da starim.
Tjupens ponovo vrisnu. U pomo!
Ali obala kanala i dalje je bila pusta i gospoa Lankaster i dalje je tumarala po
sobi.
Mislila sam... sigurno sam mislila... oh, razume se, u mojoj vrei za pletivo.
Tjupens se okrenu od prozora. Gospoa Lankaster joj se primicala.
Vi ste ba glupava ena ree gospoa Lankaster to elite da to bude na
ovaj nain.
Njena leva ruka sunu napred i zgrabi Tjupens za rame. Desna ruka joj se pojavi
iza lea. U njoj je bio dugaak bode. Tjupens stade da se otima. Pomisli: Lako
mogu da je zaustavim. Lako. Ona je stara ena. Slabana. Ne moe ona...
Iznenada uz hladan talas straha zahvati je nova misao. Ali i ja sam stara ena
takoe. Nisam tako jaka kao to mislim da jesam. Nisam tako jaka kao ona. Jae
su njene ruke, njen stisak, njeni prsti. Pretpostavljam da je to stoga to je luda, a
ludaci su, kao to su mi uvek govorili, imaju nadljudsku snagu.
 Blistavo seivo joj se bliilo. Tjupens vrisnu. Odozdo zau viku i udarce.
Udarce sad po vratima kao da neko pokuava da provali vrata ili prozore. Ali
nikad se nee probiti ovamo, pomisli Tjupens. Ova tajna vrata nikad nee uspeti
da otvore. Nikako, osim ako ne znaju za mehanizam.
Tjupens tade estoko da se otima. I dalje je nekako uspevala da gospou
Lankaster dri na odstojanju. Ali je druga ena bila krupnija. Krupna, jaka ena.
Lice joj se i dalje smeilo, ali vie na njemu nije bio dobroudan izraz. Sada je
liilo na lice nekoga ko uiva u onome to ini.
Ubica Kejt ree Tjupens.
Pa vi mi i nadimak znate? Da, ali ja sam to oblagorodila. Postala sam ubica u
ime Gospoda. Volja je Gospodnja to to u da vas ubijem. I zato to nije greh. Vi to
shvatate, zar ne? Vidite, zato je to sasvim ispravno.
Tjupens sada bee potisnuta uz stranu velike stolice. Jednom rukom gospoa
Lankaster drala ju je uz stolicu i poveavala pritisak... tako da dalji uzmak nije
bio mogu. Desna ruka gospoe Lankaster primicala je otar bode.
Tjupens pomisli: Ne smem da se uspaniim... ne smem da paniim..., ali iza
toga usledi panina misao: Ali ta mogu da uradim? Otimanje joj bee jalovo.
Onda usledi nalet straha... isti onaj estoki strah iji je nagovetaj osetila u
Sunanom grebenu...
Je li to bilo vae siroto dete?
Bilo je to prvo upozorenje... ali ga je ona pogreno shvatila... nije znala da je to
upozorenje.
Oi su joj pratile elik koji se pribliavao, ali udno je bilo to to se nije
oduzela od straha zbog tog blistavog metala i njegove pretnje, ve zbog lica iza
njih... osmehnutog, dobroudnog lice gospoe Lankaster... srenog, zadovoljnog...
lica ene koja ispunjava zadati zadatak uz nenu razlonost.
Ona ne izgleda kao ludak, pomisli Tjupens. To je ono to je jezivo...
Razume se da ne izgleda jer u njenoj svesti ona nije poremeena. Misli da je
savreno normalno, razumno ljudsko bie... eto ta ona misli... Oh, Tomi, Tomi, u
ta sam se samo sad uvalila?
Oamuenost i malaksalost skolie je potpuno. Miii joj se opustie... odnekud
stie straan prasak razbijenog stakla. I to je sasvim odnese u tamu i besvest.
II
Tako je ve bolje... dolazite sebi... popijte ovo, gospoo Beresford.
aa joj pritisnuta na usne... usprotivi se estoko... Otrovno mleko... ko je to
jednom rekao... neto o mleku koje je otrovno? Nee ona da popije otrovno
mleko... Ne, ne mleko... ovo ima sasvim drugaiji ukus...
Opusti se, usne joj se otvorie... otpi gutljaj...
Brendi ree Tjupens prepoznavi ukus.
Ba tako! Dede... popijte jo malo...
Tjupens otpi jo gutljaj. Onda se zavali natrag na jastuke i osmotri okruenje.
Vrh merdevina virio je s one strane prozora. Ispod prozora stajala je gomila
razbijenog stakla.
ula sam pucanje stakla.
Odgurnu au s brendijem i oi joj krenue uz ruku, preko ramena, prema licu
oveka koji je drao tu au.
El Greko ree Tjupens.
Izvinite?
Nije vano.
Ona pogleda unaokolo po sobi.
Gde je ona... mislim, gospoa Lankaster?
Ona se... odmara... u susednoj odaji...
Shvatam.
Ali nije bila sigurna da jeste shvatila. Shvatie bolje ubrzo. U tom trenutku
samo joj je jedna po jedna misao stizala u svest...
Ser Filip Stark.
Izgovorila je to polako i sumnjiavo. Jesam li u pravu?
Da... Zato ste rekli El Greko?
Paenitvo.
Izvinite?
Slika... u Toledu... ili u muzeju Prado... Pomislila sam na to, o, ali tako
davno... ne, to nije bilo tako davno...
Zamisli se u vezi s tim... i seti se: Bilo je to prole noi. Na sedeljci... u
vikarijatu...
Fino napredujete ree joj on hrabrei je.
inilo joj se sasvim prirodno to sedi u ovoj sobi gde je na podu razbijeno
staklo i pria s ovim ovekom... ije je lice tamno, paeniko...
Napravila sam greku... u Sunanom grebenu. Skroz sam pogreila s njom u
vezi... uplaila sam se, tada... preplavio me je strah... Ali sam pogreila... nisam se
uplaila nje... uplaila sam se za nju... pomislila sam da neto moe da joj se
desi... elela sam da je zatitim... da je spasem... Ja... Ona ga podozrivo pogleda.
Razumete li? Ili vam ovo zvui glupo?
 Niko to bolje ne razume od mene... niko na celom svetu.
Tjupens se prodorno zagleda u njega... namrti se.
Ko... ko je bila ona? Mislim gospoa Lankaster... gospoa Jork... to nije
stvarno... to je samo uzeto sa buna rue... ko je bila ona... ona lino?
Filip Stark otro ree:
Ko je bila ona? Ona lino? Ona prava, istinska
Ko je bila ona to je znak boji imala na elu?
Jeste li ikada itali Pera Ginta, gospoo Beresford?
Filip Stark onda ode do prozora. Postoja tamo neko vreme zagledan napolje...
Onda se naglo okrenu.
Bila mi je ena... Bog neka mi je u pomoi.
Vaa ena... Ali ona je umrla... tablica u crkvi...
Umrla je u inostranstvu... to je bila pria koju sam sm pustio da krui... I ja
sam postavio tablicu u crkvi njoj u spomen. Ljudi ne vole da postavljaju pitanja
ucveljenom udovcu. A i nisam iveo ovde.
Neki ljudi kau da vas je napustila.
To je takoe bila prihvatljiva pria.
Vi ste je odveli kad ste otkrili... to o deci...
Vi, znai, znate za decu?
Ona mi je rekla... Uinilo mi se... neverovatno.
Veinu vremena bila je sasvim normalna... niko ne bi pogodio. Ali policija je
poela da sumnja... morao sam neto da preduzmem... morao sam da je spasem...
da je zatitim... Vi razumete... moete li da razumete... u najmanju ruku?
Da ree Tjupens. Sasvim dobro mogu da razumem.
Bila je... tako ljupka nekad...
Glas mu se tu malo slomi. Vidite je... tamo.
I on pokaza rukom sliku na zidu. Vodeni ljiljan... Bila je divlja devojka...
uvek. Njena majka bila je poslednja od Vorendera... stara porodica... Helen
Vorender... pobegla je od kue. Uhvatila se s loim drutvom... zatvorskim
ptiicama... Njena kerka otila je na pozornicu... posvetila se plesu... Vodeni
ljiljan bila je njena najpopularnija uloga... a onda se uhvatila s bandom
kriminalaca... uzbuenja radi... iz istog hira... Uvek bi se razoarala...
Kad se udala za mene, ve se odrekla svega toga... elela je da se smiri... da ivi
povueno... da vodi porodini ivot... da ima decu. Bio sam bogat... mogao sam da
joj dam sve to poeli. Ali dece nismo imali. Teak je to bol bio za nas oboje. Nju
je poelo da proganja oseanje krivice... Moda je oduvek bila pomalo
neuravnoteena... Ne znam... Kakve veze imaju uzroci?... Bila je...
I on oajno odmahnu rukama.
Voleo sam je... Uvek sam je voleo... bez obzira na to ta je bila... ta je inila...
eleo sam da bude bezbedna... da uvek bude bezbedna... a ne zatvorena... osuena
na doivotni zatvor, da srce svoje doveka nagriza. I uvali smo je na sigurnom...
mnogo mnogo godina.
Mi?
Neli... moja draga, verna Neli Blaj. Moja mila Neli Blaj. Bila je divna...
planirala je i organizovala sve to. Domove za stare... svu udobnost i luksuz. I bez
iskuenja... bez dece... sklanjala je decu daleko od nje. inilo se da je to
plodotvorno. Ti domovi bili su u udaljenim mestima... u Kamberlandu... u
severnom Velsu... tamo gde je bilo najmanje verovatno da e je neko prepoznati...
ili smo bar mi tako mislili. Sve je to bilo po savetu gospodina Eklsa... veoma
otroumnog advokata... veoma skupo naplauje svoje usluge... ali ja sam se
oslanjao na njega.
Ucena? primeti Tjupens.
O tome nikad tako nisam mislio. Bio je prijatelj, i savetnik...
Ko je naslikao amac na slici... amac s imenom Vodeni ljiljan?
Ja sam ga nacrtao. To joj se svidelo. Setila se svoga uspeha na pozornici. Bila
je to jedna od Boskovanovih slika. Ona je volela njegove slike. A onda je jednog
dana crnom bojom ispisala ime na mostu... ime mrtvog deteta... I tako sam ja
naslikao amac da to sakrijem i dao mu ime Vodeni ljiljan...
Tajna vrata na zidu naglo se otvorie... Prijateljska vetica ue kroz njih.
Ona pogleda Tjupens i pogled onda prenese na Filipa Starka.
Je li sad sve u redu? upita poslovno.
Da ree Tjupens.
Zgodna stvar u vezi s prijateljskom veticom, uvide Tjupens, bila je to to ona
nee dizati veliku galamu.
Va mu je napolju i eka vas u automobilu. Rekla sam da u vas dovesti...
ako vi tako elite?
elim ree Tjupens.
I mislila sam da biste eleli.
Ona onda pogleda prema vratima spavae sobe. Je li ona... unutra?
Da ree Filip Stark.
Gospoa Peri ode u spavau sobu. Ona opet izae napolje...
Shvatam...
 Pogleda ga ispitivaki.
Ponudila je gospoi Beresford au mleka... Gospoa Beresford to nije
elela.
I pretpostavljam da ga je onda sama popila?
On je malo oklevao.
Da.
Doktor Mortimer e doi malo kasnije ree gospoa Peri.
I ona prie da pomogne Tjupens da se digne na noge, ali Tjupens usta sama.
Nisam povreena ree ona. Bio je to samo ok... sasvim sam dobro sada.
I onda se okrete Filipu Starku.... nijedno od njih izgleda nije imalo ta da kae.
Gospoa Peri stajala je u dovratku.
Tjupens na kraju progovori.
Nema nita to bih mogla da uinim, zar ne? ree ona, ali to teko da je bilo
pitanje.
Samo jednu stvar... Onoga dana u crkvenom dvoritu udarila vas je Neli Blaj.
Tjupens klimnu glavom.
Shvatila sam da je to samo ona mogla da bude.
Izgubila je glavu. Pomislila je da ste joj na tragu, na tragu nae tajne. Ona...
strano mi je ao zbog uasnog napora kojem sam je izloio svih ovih godina.
Vie je to no to bi bilo koja ena mogla da podnese...
Volela vas je veoma mnogo, pretpostavljam ree Tjupens. Ali mislim da
vie neemo traiti gospou Donson, ako je to ono to ste eleli da ne uradimo.
Hvala vam... veoma sam vam zahvalan.
Opet nasta tiina. Gospoa Peri je strpljivo ekala. Tjupens pogleda oko sebe.
Ode do razbijenog prozora i pogleda mirni kanal dole ispod.
Pretpostavljam da vie nikad neu videti ovu kuu. Gledam je veoma paljivo
da bih mogla da je zapamtim.
Da li elite da je pamtite?
Da. Neko mi je jednom rekao da je to kua koja je pogreno upotrebljena. Sad
znam ta je time mislio.
On je upitno pogleda, ali nita ne ree.
Ko vas je poslao ovamo da me naete? upita Tjupens.
Ema Boskovan.
I mislila sam tako.
I Tjupens se pridrui prijateljskoj vetici pa njih dve prooe kroz tajna vrata i
stepenicama se spustie u prizemlje.
 Kua za ljubavnike, rekla joj je Ema Boskovan. E pa, kao takvu je ona i
ostavlja... u vlasnitvu dvoje ljubavnika... jedno od njih mrtvo i jedno koje pati i
ivi...
Izae na vrata ispred kojih ju je Tomi ekao u automobilu.
Ree zbogom prijateljskoj vetici. I ue u automobil.
Tjupens ree Tomi.
Znam ree Tjupens.
Nemoj to ponovo da radi ree Tomi. Nemoj to vie nikad da radi.
Neu.
To sada kae, ali hoe.
Ne, neu. Isuvie sam stara.
Tomi pritisnu starter. I poveze automobil iz dvorita.
Sirota Neli Blaj ree Tjupens.
Zato to kae?
Uasno je zaljubljena u Filipa Starka. I sve te poslove samo je zbog njega
radila godinama... a koliko je to samo straene psee odanosti!
Gluposti! ree Tomi. Mislim da je ona uivala u svakom minutu dok je to
inila. Ima takvih ena.
Bezoseajni stvore ree Tjupens.
Kuda eli da ide... Jagnje i barjak u Market Bejsingu?
Ne ree Tjupens. elim da idem kui. KUI, Tomase. I da ostanem tamo.
Neka tako bude ree gospodin Beresford. A ako nas Albert doeka sa
zagorelim piletom, ubiu ga!
 Beleka o autoru

Iza imena AGATE MILER, roene 15. septembra 1890. godine u Torkaju, u
Engleskoj, krije se uvena spisateljica kriminalistikih romana AGATA KRISTI,
kraljica zloina, ije su knjige prodate u vie od 2 milijarde primeraka na
engleskom jeziku a prevedene su na preko 50 jezika.
Za pukovnika Aribalda Kristija udala se 1914. godine i iz tog braka, koji je
trajao do 1928. godine, imala je erku Rosalinu.
Agata Kristi je tokom svog vrlo produktivnog radnog veka napisala 79 romana i
zbirki pria, kao i desetine pozorinih komada. Miolovka, prvi put izvedena u
Londonu 1952, najdue je neprekidno igran pozorini komad.
Njene detektivske prie britanskog arma, koje razreavaju Herkul Poaro ili
ivahna gospoica Marpl, donele su joj svetsku slavu. U romanu Misteriozna
afera u Stajlzu, ekranizovanom 1920, pojavljuje se lucidni Herkul Poaro, koji
pomou svojih sivih elija reava zamrene zloine, i to u vie od 33 romana.
Gospoica Marpl debitovala je u filmu napravljenom po poslednjem romanu
Agate Kristi Uspavano ubistvo, i to 1976, a taj lik ljupkog i mudrog njukala
javlja se u petnaestak njenih romana.
Oba lika doivela su nezapamenu slavu i zahvaljujui ekranizaciji u filmovima
i TV serijama, od kojih smo mnoge imali prilike da vidimo i na naim ekranima:
Ubistvo u Orijent ekspresu (1974), Smrt na Nilu (1978).
Agata Kristi napisala je i etiri autobiografske knjige, a zabeleila je i
dogodovtine s arheolokim ekspedicijama na kojima je bila sa svojim drugim
muem.
Pod pseudonimom Meri Vestmakot napisala je est romantinih romana.
Orden Britanskog kraljevstva pripao joj je 1971. godine.
Umrla je 12. januara 1976. godine.
Jelka Jovanovi
1 Fr.: tienik. (Prim. prev.)
2 Fr.: cvikeri koji se dre na nosu pomou metalne tipaljke, bez zaunjaka. (Prim.
prev.)
3 Engl.: Tramvaj ne mie. (Prim. prev.)
4 Skraenica za perpendikularnu gotiku i dekorativni stil, arhitektonski stil
karakteristian za 14. i 15. vek. (Prim. prev.)
5 Udruenje slikara, dizajnera, gravera i grafikih radnika, kola pri tom
udruenju. (Prim. prev.)
6 Engl.: vitez reda Bat. (Prim. prev.)
7 Engl.: Orden za hrabrost i izuzetne zasluge. (Prim. prev.)
8 Engl.: ESP ekstrasenzorna percepcija. (Prim. prev.)
9 Engl.: D.M.O. Dobrovoljaka medicinska jedinica u Engleskoj za vreme
Drugog svetskog rata. (Prim. prev.)
10 Fr.: mlado pile, pilence. (Prim. prev.)
11 Autorizovano, priznato izdanje Biblije iz 1611. (Prim. prev.)