Aspekti kvaliteta elektrine energije u

elektrinim instalacijama

Poglavlje 4
Uvod

Parametri kvaliteta elektrine energije, uzronici i posledice pogoranog kvaliteta

Prijemnici elektrine energije mogu da rade ukoliko su karakteristike napona napajanja u

odreenom opsegu oko nominalnih karakteristika.
Idealno: - napajanje prijemnika bez ikakvog prekida,
- napon u svakoj od faza ima prosto-periodini oblik,
nominalne efektivne vrednosti i nominalne uestanosti.
Svako odstupanje od idealizovanih karakteristika predstavlja pogoranje kvaliteta napajanja.
Naravno, niti je realno, niti potrebno, da napon napajanja ima idealne karakteristike.
Odstupanja u odreenoj meri po svakom od navedenih parametara kvaliteta je prihvatljivo i ne
naruava normalno funkcionisanje prijemnika.
Poglavlje se bavi:
posledicama odstupanja parametara,
definisanjem njihovih dozvoljenih opsega,
metodama za odreivanje parametara kvaliteta u fazi projektovanja,
metodama za odreivanje parametara kvaliteta u pogonu,
merama za poboljanje parametara kvaliteta elektrine energije.
Pod posebnim karakteristikama prijemnika se podrazumevaju karakteristike koje dovode do
sledeih znaajnih promena napona na drugim prijemnicima:
- kratkotrajne promene efektivne vrednosti napona,
- izoblienje napona (pojava viih harmonisjkih komponenti),
- varijacije efektivne vrednosti napona uestanosti od nekoliko herca i
- velike nesimetrije struja po fazama.

Neke od posebnih karakteristika su prouzrokovane elektroenergetskim pretvaraima, koji su

postavljeni izmeu prijemnika i mree da bi prilagodili napon i uestanost. Neki prijemnici
imaju posebne karakteristike zbog elektrinih karakteristika samih prijemnika; na primer
prijemnici sa nekim oblikom elektrinog pranjenja.
Primeri prijemnika velikih snaga i posebnih karakteristika:
- elektrini motori velikih snaga u crpnim postrojenjima, kompresorskim stanicama,
valjaonicama, mlinovima za rudu, koji imaju velike polazne struje i este promene optereenja,
- elektrolitika postrojenja za proizvodnju istih metala,
- elektrine pei u livnicama i elezarama itd.

Pored snage i karakteristika prijemnika, za pogoranje karakteristika napona je bitna i vrednost

ekvivalentne impedanse mree na mestu prikljuenja prijemnika. Zbog toga je bitno mesto
prikljuenja prijemnika, odnosno topologija elektrinih mrea za napajanje.
 10 kV Distributivna mrea
P = n 100 kW

PR PR

35 kV Distributivna mrea
P = m 1000 kW

Isto
(6) 10 kV

110 kV Prenosna mrea

P = K 10000 kW

35 kV

10 kV 700 V
ematski prikaz naina prikljuenja prijemnika
razliitih snaga na mreu

Slajd 4
o Veoma vaan faktor koji odreuje intenzitet pogoranja kvaliteta isporuene elektrine
energije je ekvivalentna impedansa mree.
o Njena vrednost u taki prikljuka prijemnika posebnih karakteristika utie na napon na
samom prijemniku, dok ekvivalentna impedansa u taki sa koje se napajaju i drugi prijemnici
utie na kvalitet napajanja na tim prijemnicima.
o Impedansa mree predstavlja istu vrednost koja je uvedena u poglavlju 1, odnosno vrednost
koja odreuje struju kratkog spoja na nekom mestu u mrei. to je ekvivalentna impedansa
manja, struja kratkog spoja je vea, "izdanost" mree vea i kvalitet napajanja ije je
pogoranje izazvano prijemnicima posebnih karakteristika bolji.
o Objekti u kojima e se javljati prijemnici velikih snaga i posebnih karakteristika obino se
nalaze izvan stambenih naselja. Na tim mestima je distributivna mrea uglavnom vazduna.
Zbog toga e ekvivalentna impedansa mree biti preteno reaktivna:

c U n2
Z j
S ks
Un nominalna vrednost napona u taki prikljuka,
c - naponski koeficijent korien pri proraunu snage kratkog spoja Sks u toj taki

Slajd 5
Sistematizacija posebnih karakteristika prijemnika
Prijemnici mogu imati jednu od sledeih "posebnih" karakteristika:
- Velika polazna struja
- Velike varijacije reaktivne snage tokom normalnog rada
- Velike nesimetrije optereenja po fazama
- Pojava viih harmoninih komponenti struja i pri napajanju istim sinusnim naponom

Velike polazne struje kod prikljuenja na napon

I I I
U=Zekv I Zekv

Ip Ip Ip

I I I
t t t
M n
3~ Velike polazne struje kod kondenzatora i prigunica su
posledica elektrinih prelaznih pojava, a kod asinhronih
U Ur Ipa Um motora prevashodno posledica mehanikog procesa
Ua zaletanja (odnosno male ekvivalentne impedanse motora
Ipr
Ip Up pri malim brzinama) velike polazne struje kod motora
traju due nego kod kondenzatora i prigunica.
Slajd 6
Treperenje napona

60

10

20

40
1
2
Posledica je stalne promene

Q [MVar]
40
Iz Z jX reaktivne snage prijemnika,
koja na ekvivalentnoj

20
U n , Sks
n Ip impedansi mree izaziva

0
I i
t [h] stalne promene pada napona.

60
i 1

P [MW]
Te promene pada napona

40
izazvae "treperenje napona",
odnosno stalnu promenu

20
efektivne vrednosti napona.
t [h]

U 3 j X I z , (I z ) j (I q )
t t

U n2 Qp
t
(U ) 3 j X
t
( I z ) 3 j X ( j ) ( I q ) 3 X
t t
(Iq ) X Iq ,
S ks 3U n

(Q p )
U t
( ) .
t U n S ks
Slajd 7
Magnetne nesimetrije

Zekv Kod prijemnika velikih snaga i niskih radnih napona,

Un Sks
koji zbog toga u svom sastavu imaju transformator,
ukoliko se veze izmeu sekundara transformatora i
(a) (b)
prijemnika ne izvedu na poseban nain moe doi do
S smetnji u radu prijemnika i mogu se pojaviti velike
I
R S T
R T nesimetrije optereenja po fazama.
PR
URS=UST=UTR URS UST UTR

Zbog velikih jaina struja, padovi napona u inskim vezama su veliki.

Ako veze nemaju magnetsku simetriju, kao na primer kada se inski provodnici postave u
jednoj ravni, kako je to na slici (b) pokazano, padovi napona po fazama nee biti jednaki. U
jednoj spoljnoj fazi padovi napona usled meusobne induktivnosti e biti vei, u drugoj
spoljnoj manji, od onog u srednjoj. To pri istim sekundarnim naponima praznog hoda po
fazama transformatora izaziva razliite napone po fazama kod prijemnika, to dovodi do
nesimetrinog strujnog optereenja. Ono moe biti toliko veliko da u distributivnoj mrei
poremeti simetrinost napona, to e imati negativne posledice poput pojave inverznih
obrtnih polja kod elektrinih motora i generatora ili pojave znaajne struje kroz nulti
provodnik.
Slajd 8
Harmonijska izoblienja
Neki prijemnici sami po sebi, a neki zbog elektroenergetskog pretvaraa koji se nalaze
izmeu njih i distributivne mree, imaju nesinusoidalni oblik struje.

Talasni oblik struja za dva prijemnika:

(a) elektrolunu pe i
(b) tiristorski regulisani ispravlja

U sluaju da se radi o takvom velikom prijemniku ili o velikom broju takvih prijemnika manjih
snaga, nesinusoidalne struje mogu izazvati izoblienje i samog napona iza ekvivalentne
impedanse mree.
tetne posledice viih harmoninih komponenti:
Kratkotrajne: poremeaji u upravljanju statikim elektroenergetskim pretvaraima, greke u
merenju indukcionih vatmetara, vibracije i buka kod prigunica i transformatora, vibracije kod
obrtnih elektrinih maina (izazvane pulsirajuim elektromagnetnim momentom), smetnje u
telekomunikacionim vodovima (zbog poveanog relativnog uticaja energetskih na
telekomunikacione vodove pri uestanostima viim od osnovne mrene uestanosti) itd.
Dugotrajni efekti: zagrevanje kondenzatora, zagrevanje maina i transformatora, kod maina
dolazi i do dodatnog zagrevanja rotora jer vie harmonine komponente imaju znaajnu brzinu u
odnosu na rotor, dodatno zagrevanje kablova, kako zbog poveanja efektivne vrednosti struje,
tako i zbog dodatnih dielektrinih gubitaka i usled rasutog fluksa, koji je posebno veliki za
harmonike reda deljivog sa tri.
Slajd 9
Analiza viih harmonika:
Bazira se na teoriji sloeno-periodinih signala, poznatoj iz teorije elektrinih kola.
Formira se elektrino kolo u kome su svi elementi elektrine mree predstavljeni
ekvivalentnim impedansama (pa i generatori 50Hz), dok se kao generatori u elektrinom kolu
javljaju strujni generatori, ije su struje jednake strujnim harmonicima nelinearnih prijemnika.
Ekvivalentno kolo se formira za svaki harmonik posebno.
Vrednosti struja strujnih generatora, odnosno vrednosti viih harmonika struja nelinearnih
prijemnika, odreuju se iz registrovane sloenoperiodine struje prijemnika kada se on napaja
prostoperiodinim naponom (ovo je prva aproksimacija): registrovani sloenoperiodini signal
struje prijemnika se razvija u Furijeov red. Iz ekvivalentnih kola, za svaki harmonik posebno,
izraunavaju se odzivi kola (napona u vorovima i struje u granama) na prostoperiodine
pobudne signale (strujne generatore). Vremenska promena sloenoperiodinog napona ili
struje je jednaka zbiru dobijenih prostoperiodinih odziva. Dakle, svaka sloenoperiodina
veliina se predstavlja redom oblika
n
y (t ) Y0 Yn 2 sin(n t n ). - red uestanosti osnovnog harmonika
n 1

Faktor distorzije (D), koji se esto naziva i faktor totalne distorzije (THD):
n n n
2 CIGRE (International 2 2 IEC (International
Yn Yn Y n
n2 Conference for Large D0 n2 n2 Electrotechnical Comission) 0 D 1
D Electrical Network) D
Y1 n
2
Yeff
Slajd 10 Yn
n 1
Naini putanja u rad nekih prijemnika

Sadraj odeljka:
Kako ograniiti polazne struje prijemnika kada one izazivaju prevelike padove napona.

Putanje u rad elektrinih asinhronih motora

Prvi korak: Izraunavanje pada napona i procena da li je on u opsegu koji je prihvatljiv:

(a) za polazak samog motora,
(b) za ostale prijemnike koji se napajaju iz mree.
Izraunavaju se i proveravaju padovi napona do prikljuaka motora, kao i padovi napona na
impedansi mree do mesta na koje se prikljuuju i ostali prijemnici.
Ukoliko je neki od padova napona veliki, motor se mora putati posredstvom nekog putaa.

Slajd 11
Asinhroni motor sa kratkospojenim rotorom:
2
U Snaga na ulasku i izlasku pretvaraa izmeu mree
M mot ~ 2 ~
f i motora je priblino ista, iz ega se moe odrediti
struja na mrenoj strani invertora (I).
U prijemnici ~ I

Koncepcije putanja motora:

(1) Smanjenje napona napajanja motora (smanjenje U), uz konstantnu uestanost smanjuje
se I (IU) smanjuje se Uprijemnici (Uprijemnici I); smanjuje se Mmot. Prihvatljivo ako je
otporni momenat radne maine manji od pogonskog momenta elektrinog motora. Reenje
primenjivo kada se pokreu radne maine iji je polazni momenat mali, a raste sa porastom
broja obrtaja (primer: centrifugalna crpka ili centrifugalni ventilator).
(2) Smanjenje napona napajanja uz istovremeno smanjenje uestanosti, tako da se odri
konstantan fluks u maini, odnosno konstantan momenat. Takoe se smanjuje I uslov:
snaga na ulasku i izlasku pretvaraa je priblino ista.
Asinhroni motor sa namotanim rotorom:
Primenom otpornika u kolu rotora jednostavno se ostvaruje ogranienje struje
bez smanjenja maksimalnog momenta.
Slajd 12
 10 kV
10 kV
Pregled moguih naina
prikljuenja na mreu i putanja 10 000 V 10 000 V 10 000 V
400/231 V 400 V 400/231 V
u rad asinhronih motora; uticaj merenje
izolacje
R,S,T TN-S IT
N TN-C
N
konfiguracije napajanja na pad PE PE PEN

napona na motoru i na ostalim M M M M M

3~ 3~ 3~ 3~ 3~
prijemnicima PE
ostali prijemnici

PE

(a) (b)

10 KV 10 KV

10000 V
400 V

M M M M M M
3~ 3~ 3~ 3~ 3~ 3~

IT IT

(c) (d)
Slajd 13
 M, I

M
Mot.
Asinhroni motor sa kratkospojenim
rotorom / ogranienje polazne struje
M M
smanjenjem napona pri istoj 3~
uestanosti / puta zvezda trougao: nn n
napon na namotajima statora
3 manji, moment motora 3 puta
M, I
manji i struja koja protie kroz
I
linijske provodnike 3 puta manja. UM
M

Asinhroni motor sa kratkospojenim M IM t

Mot.
rotorom / ogranienje polazne struje I
t
smanjenjem napona pri konstantnoj IM
uestanosti / poluprovodniki UM
pretvara elementarne izvedbe, nn n M
3~
upravljan na najjednostavniji nain
(fazni regulator).
Reenje nije prikazano na Slajdu 13.
Slajd 14
Asinhroni motor sa kratkospojenim
rotorom / ogranienje polazne struje
smanjenjem napona uz smanjenje
uestanosti (odravanje konstantnog
fluksa).
Reenje nije prikazano na Slajdu 13.

Asinhroni motor sa namotanim M, I

rotorom / ogranienje polazne struje I

pomou otpornika vezanog u kolo MM
MM
rotora. MM
I

Mot. M
I 3~

Slajd 15
Reenje regulacije brzine asinhronog
motora sa namotanim rotorom
pogodno kada je brzina u opsegu
brzina bliskim nominalnoj.
Alternativa reenju za regulaciju
brzine koje je prikazano na vrhu slajda 15.

Putanje u rad lonane indukcione pei za mrenu uestanost

R ekv
R Uslov da se sa mree pe vidi kao
simetrian aktivni trofazni
T Cs

elektroindukciona pe
prijemnik:
R RP
CP
LP
XLS = XCS = 3 Rekv
S Lonana
Ls
R
Simetriranje

Popravak

R
cos

Slajd 16
Sinhrona kompenzacija reaktivne snage

Ako je stalna promena napona (treperenje napona) usled stalne promene reaktivne snage
neprihvatljivo velika, neophodno je vriti trenutnu (sinhronu) kompenzaciju reaktivne snage.
Najea dva naina da se ostvari sinhrona kompenzacija su:

Paralelno sa prijemnikom kome varira reaktivna snaga se prikljui prepobuen sinhroni motor,
koji radi u praznom hodu. Motor radi kao generator kapacitivne reaktivne energije, pomou
koje se vri kompenzacija reaktivne energije koju troe drugi prijemnici. Poto je struju pobude
motora mogue kontinualno menjati, pomou njega je mogue vriti sinhronu kompenzaciju.

Paralelno sa prijemnikom se prikljuuju

kondenzatori i prigunice. Kapacitivna
reaktivna snaga kondenzatora je jednaka
maksimalno oekivanoj reaktivnoj snazi
prijemnika, dok je induktivna reaktivna snaga
prigunice jednaka razlici maksimalno potrebne
i stvarne trenutne reaktivne snage prijemnika.

Slajd 17 Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic

Problem viih harmonika
Naini postavljanja niskonaponskih vodova za struje velikih jaina

Kod prijemnika velikih snaga, malih radnih napona i posledino velikih struja, koji u svom
sastavu uvek imaju transformator, konstruktivno je teko ostvariti simetrine veze izmeu
sekundara transformatora i prijemnika. Zbog toga se reenje problema razliitih padova napona
po fazama usled razliitih meusobnih induktivnosti izmeu faza mora traiti na drugi nain.

Reenje 1 (za prijemnike do 1 MW): Primena nesimetrinih transformatora, sa razliitim

vrednostima sekundarnih napona po fazama.
Reenje 2 (za velike prijemnike snage nekoliko desetina MW): Primena tri monofazna
umesto jednog trofaznog transformatora, pri emu je njihova dispozicija takva da se vodovi
nalaze u temenima ravnostranog trougla.
Reenje 3 (za prijemnike ija
je snaga izmeu snaga
+ -
prethodne dve grupe):
I I I

Slajd 18
U R I R 0.867 ( U SR U TR ) j I X 0.5 ( U SR U TR ) referentni fazor 0

2
U T I R 0.867 ( U ST U RT ) j I X 0.5 ( U ST U RT ) referentni fazor 3

4
U S I R j ( I X U RS ) referentni fazor 3

URS = UST
UTR = URT
USR > URT
UST > URT
0.867 (USR - UTR) = 0.867 (UST -URT) = U*
0.500 (USR + UTR) = 0.500 (USR + URT) = U**

U R ( I R U *) j ( I X U * *) referentni fazor 0
2
U T ( I R U *) j ( I X U * *) referentni fazor 3
4
U S I R j ( I X U RS ) referentni fazor 3

Podune (aktivne) komponente pada napona po fazama):

(R I + U*, R I U*, R I)
Slajd 19
Vie harmonine komponente problemi i reenja
Generatori harmonika

U najveem broju sluajeva dominantni su harmonici reda = 5, 7, 11 i 13, odnosno

harmonine komponente uestanosti f = 250, 350, 550 i 650 Hz. Nelinearni prijemnici imaju
izoblienu struju koja sadri navedene dominantne harmonike i kada se na njih dovede ist
prostoperiodini (sinusni) napon.
I1
Talasni oblik etvrtki: I

Amplituda -tog harmonika fazne struje kod ispravljakog diodnog mosta, sa idealnim
strujnim ponorom na jednosmernoj strani, odreena je takoe prethodnim izrazom, ali je
= k p 1, gde je k ceo broj, a p broj pulseva u periodi (p = 6, kod klasinih trofaznih diodnih
ili punoupravljivih mostova ili p = 12, kod dvanaestopulsnih ispravljaa)
Kod fluorescentnog osvetljenja (izvori sa elektrinim pranjenjem) se javlja izraen trei
harmonik (do 25 % osnovnog).
Trei harmonik je specifian: protie kroz nulti provodnik (struja trostruko vei nego kroz
fazni), postoji samo u faznom (ne i u linijskom) naponu, impedansa kvalitativno jednaka
nultoj impedansi u sistemu simetrinih komponenti.

Slajd 20
Zasiene prigunice, u koje se ubraja i transformator u praznom hodu, kojima je napon neto
iznad nominalnog, takoe predstavljaju generatore viih harmonika.
1.25 I1
Elektroluna pe (orijentaciono, prva aproksimacija): I
2
2
0.35
1.5

1
0.3

Efektivna vrednost struje (A)

0.5 0.25
Struja(A)

0 0.2

-0.5 0.15

-1 0.1

-1.5 0.05
Personalni raunar
-2 0
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1 0.12 100 200 300 400 500 600 700 800 900 1000
Vreme (s) Frekvencija (Hz)

Talasni oblik struje Spektralni sastav struje

8 10

6
9 Veliki trei harmonik
4
8
oko 25% osnovnog
Efektivna vrednost struje (A)

2
STRUJA (A)

0 5

4
-2
3
-4
2

-6
1
Fluorescentni izvori svetla
-8 0
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1 0 100 200 300 400 500
vreme(s) Frekvencija(Hz)

Slajd 21
 0.6 0.09
Jako veliko izoblienje struje;
0.4
0.08
merenjima je dobijena distorzija:
0.2
0.07
za izvor snage 9 W 121.7 %,

efektivna vrednost struje (A)

0.06

0
za 11 W 108.9 %
struja(A)

0.05
za 15 W 134.5 %)
-0.2 0.04

0.03
-0.4
0.02 Kompaktni fluorescentni izvori
-0.6

-0.8
0.01
svetla sa elektronskim balastom
0
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1 0.12 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500 4000 4500 5000
vreme (s) frekvencija (Hz)

Dozvoljeni nivo prisustva viih harmonika

Za vie harmonine komponente postoje propisani strujni i naponski limiti.

Strujni su namenjeni proizvoaima prijemnika, koji ih moraju potovati

IEC Standard 61000-3-2: Electromagnetic compatibility (EMC) - Part 3: Limits - Section 2:
Limits for harmonic current emission (equipment input current 16 A per phase)

Naponski limiti se postavljaju za mreu i oni kvantifikuju kvalitet napona isporuenog potroaima.
Limiti se iskazuju kao dozvoljene vrednosti pojedinih harmonika ili preko faktora distorzije.
Primera radi, u narednoj tabeli su prikazane granice preuzete iz
International Standard IEC 6100036: Electromagnetic compatibility (EMC) Part 3: Limits Section 6:
Assessment of emission limits for distorting loads in MV and HV power systems Basic EMC publication.

Slajd 22
Dozvoljeni naponski harmonici u srednjenaponskim i visokonaponskim mreama

Neparni harmonici koji nisu Neparni harmonici deljivi sa 3 Parni harmonici

deljivi sa 3
Red Harmonik Red Harmonik Red Harmonik
harmonika n napona % harmonika n napona % harmonika napona %
n
5 6 3 5 2 2
7 5 9 1.5 4 1
11 3.5 15 0.3 6 0.5
13 3 21 0.2 8 0.5
17 2 > 21 0.2 10 0.5
19 1.5 12 0.2

23 1.5 > 12 0.2

25 1.5

> 25 0.2 + 0.5 25/n

Ukupni dozvoljeni faktor izoblienja napona 8 %.

Naponski harmonici nastaju kao pad napona koji stvaraju harmonici struje
na impedansama elemenata instalacije / elektrine mree.
Slajd 23
 Filtri
Filtri su elementi koji se postavljaju u mrei sa ciljem da kroz njih protiu struje viih
harmonika koji potiu od nelinearnih prijemnika. Time se spreava njihovo prostiranje kroz
elektrinu mreu i sve posledice do kojih zbog toga dolazi.

1
1/(j CF) Z F ( ) LF
CF

j Lks U I Rezonantni filtri predstavljaju kratak spoj za uestanost harmonika (*)

koja se eli eliminisati 1
* LF * 0
j LF CF
Za uestanost osnovnog harmonika rezonantni filter se ponaa kao
kapacitivnost
1
Z F ( 1) j LF
CF

*2 1 1 *2
Z F ( 1) j *2 QF CF U12 *2 2 *2
QC C F U 1 *2
2

QL
QC
C F 1 1 *2
Za projektovanje: U12 * 2
1

U12 1
LF * 2
CF QF* * 2 1 QF 1
Slajd 24
Uticaj aktivne otpornosti na ponaanje filtra
Zbog aktivne otpornosti prigunice ponaanje rezonantnog filtra je kompleksnije od opisanog ponaanja
idealnog rezonantnog filtra. Za opisivanje karakteristika realnog rezonantnog filtra se koristi faktor dobrote:
X0
q ,
r
L
gde je r omski otpor prigunice, a X0 karakteristina impedansa: X 0
C
Orijentacione vrednosti faktora dobrote su 75, za vazdune prigunice,
dok za prigunice sa gvozdenim jezgrom imaju vee vrednosti.
Vei faktor dobrote vea efikasnost rezonantnog filtra (vee slabljanje
harmonika pri rezonantnoj uestanosti).
Od faktora dobrote zavisi i propusni opseg uestanosti filtra. Propusni
opseg uestanosti filtra (PO) se definie kao oblast uestanosti u kome je
impedansa filtra manja ili jednaka impedansi (otpornosti) filtra za
rezonantnu uestanost fr pomnoenoj sa 2. Sutina pojma propusnog
opsega je da se definie koji je to opseg uestanosti u kome filter zadrava
vrednost impedanse bliske impedansi pri rezonantnoj uestanosti.

1 f fr r
PO 2
q fr X0

Slajd 25
Pojam propusnog opsega je uveden iz praktinih razloga: kod realnih filtera i realnih uslova
njihove eksploatacije uslov rezonanse nije mogue potpuno tano i uvek ispuniti. Naime,
elementi filtra LF i CF poseduju izvesnu proizvoaku toleranciju (posebno je problematian
parametar LF ako je prigunica izraena kao vazduna), menjaju se sa promenom temperature,
menjaju se tokom vremena eksploatacije (pogotovu CF) itd. Pored toga, postoje i male varijacije
mrene uestanosti oko nominalne vrednosti (50 Hz), to takoe dovodi do pomeranja radne
take filtra van rezonanse.

Rezonantni filtri su pogodni za primenu kada se javlja manji broj pojedinanih viih
harmonika struje (na primer peti i / ili sedmi). U sluaju da prijemnik generie kontinualne
harmonijske spektre (postoji veliki broj viih harmonika struje znaajnih amplituda), primena
rezonantnih filtera nije pogodna jer bi se moralo postaviti vie rezonantnih filtera, podeenih
na razne uestanosti, to se po pravilu nepovoljno odraava na cenu reenja.
U ovakvim sluajevima je pogodnija primena oslabljenih filtera ili kombinacija
rezonantnih i oslabljenih filtera.

Slajd 26
Oslabljeni filter drugog reda
1 Q q
fr , X0 R
2
2 q ( Q 1) L C q Q
r X0
Vrednost rezonantne uestanosti je vea od vrednosti rezonantne
uestanosti rezonantnog LC filtra identinih vrednosti L i C, koja iznosi
1
f .
2 L C

Oslabljeni filter se projektuje tako da njegova

Rezonantni filter
rezonantna uestanost fr odgovara prvom
(najniem) opasnom harmoniku iz spektra struje,
koji je obino i najvei; najee je to peti
harmonik.
Reaktivna snaga koju generie oslabljeni filter Filter sa slabljenjem drugog reda

za osnovni harmonik je priblino jednaka

vrednosti koju daje rezonantni filter identinih
vrednosti L i C.
Slajd 27
Problem antirezonanse

Zamenska ema elementarnog sluaja (ne vri se kompenzacija

j Lks U I reaktivne snage osnovnog harmonika) nelinearnih prijemnika na
elektrinoj mrei (uticaj linearnih prijemnika se moe zanemariti)

Zamenska ema elementarne konfiguracije sa klasinom kompenzacijom

2
1 U
Z C Z m j Lks Rp l
j C P 1
j Lks
j C j Lks
Impedansa paralelne veze ZC i Zm: Z Cm 2 2
1 1 Lks C
j Lks
j C
** 1
Za harmonik L C , impedansa ZCm postaje beskonano velika!
ks

impedansa koju vide harmonici struje je jednaka otpornosti Rp (Rp >> Zm).

Slajd 28
 Dakle, ako postoje harmonici struje reda **, zbog velike
vrednosti impedanse pri toj uestanosti (Rp (Rp >> Zm)),
javie se i veliki harmonici napona.

Jedna od najvanijih posledica je pojava velikih viih harmonika struje kroz kondenzatore:

I C j C U .
1
Forma pogodna za praktinu brzu procenu opasnosti od pojave antirezonanse: f ar
2 Lks C
S ks
f ar
Q
Mere za spreavanje antirezonanse
1. Da se antirezonantna uestanost "pomeri" van opsega viih harmonika struje koji se
generiu od strane potroaa.
2. Da se postave filtri opisani u prethodnim odeljcima, tako da struje viih harmonika koje
generiu nelinearni potroai dominantno protiu kroz male impedanse filtera, i na taj nain
potpuno eliminiu i ti harmonici i posledice do kojih bi oni doveli.
Slajd 29
Pomeranje antirezonantne uestanosti van opsega viih harmonika struje koji se generiu od
strane potroaa se vri postavljanjem prigunice (induktivnosti L) na red sa kondenzatorima
(kapacitivnosti C).
Na taj nain uestanost pri kojoj dolazi do antirezonanse postaje (Lks je induktivnost
kratkog spoja mree)
1
f ar .
2 ( Lks L) C
Proizvoaa opreme za kompenzaciju
Impedansa
reaktivne snage nude i antirezonantne mree

prigunice standardnih nominalnih struja

i vrednosti uestanosti fr:
134 Hz, 189 Hz i 210 Hz;
Oblast spektra struje
1
fr
2 L C
Potreba za primenom antirezonantnih prigunica se utvruje na osnovu reaktivne snage
potrebne kondenzatorske baterije, snage kratkog spoja mree i spektralnog sastava struje. U
praksi je najpouzdanije i najpogodnije vriti merenja da bi se odredila potrebna snaga
kondenzatorskih baterija i ustanovio stvarni spektralni sastav struje.
Slajd 30
 Antirezonantna prigunica kao mera zatite od rezonanse
Do sada razmatran problem: pojava velikih harmonika napona na kondenzatoru i
velikih harmonika struje kroz kondenzator kao posledica prisustva nelinearnih prijemnika
u instalaciji za koju se projektuje postrojenje za kompenzaciju reaktivne snage (antirezonansa).
Pored toga, postoji i problem pojave velikih harmonika struje kroz kondenzator zbog pojave
rezonantnse i velikih harmonika napona u mrei koji potiu od nelinearnih prijemnika van
instalacije u kojoj se projektuje postrojenje za kompenzaciju reaktivne snage:

I U j C U
j Lks 1 I
j C j Lks
1 1 2 2 Lks C
U j C

1
Iz prethodnog izraza se vidi da do rezonanse dolazi za uestanost iji je red r **
Lks C
Ukoliko se na red sa kondenzatorom postavi prigunica induktivnosti L, rezonansa nastupa pri
1
fr
2 ( Lks L) C

Dakle, opasan red harmonika i mehanizam zatite uvoenjem antirezonantne prigunice je isti
kao to je bio sluaj kada se antirezonantna prigunica koristi za zatitu od antirezonanse.
Slajd 31
Aktivni filtri
U osnovi se koristi IGBT invertorski most, kojim
moe da se generie proizvoljan talasni oblik
napona korienjem PWM modulacije. Generisani
napon se povezuje sa mreom preko prigunica i
malih filterskih kola. Generisanje proizvoljnog
talasnog oblika napona omoguava ostvarivanje
proizvoljnog talasnog oblika struje kroz aktivni
filter.

Kod aktivnih filtera je po pravilu mogue zadavanje strategije iskorienja mogunosti

filtra (njegove nominalne struje). Najee je strategija (algoritam upravljanja) sledea:
Prioritet 1: sputanje harmonika ispod zadatih vrednosti,
Prioritet 2: (a) kompenzacija reaktivne snage osnovnog harmonika do jedinine vrednosti ili
(b) maksimalna filtracija viih harmonika,
Prioritet 3: (b) ako je kao Prioritet 2 izabran (a), (a) ako je kao Prioritet 2 izabran (b).
Aktivni filtri su tehniki idealni, ali skupi, zbog ega ih treba koristiti kao dodatak pasivnim
filtrima. Oni, ako su dimenzionisani za odgovarajuu struju, mogu da odstrane sve ono to je
ostalo posle dejstva pasivnih filtera.
Slajd 32
Praktine orijentacione preporuke za uvoenje filtera
Procena se vri na osnovu prividne snage nelinearnih prijemnika (Gh) i snage kratkog spoja
mree (Sks) ili nominalne snage transformatora (Sn).

Preporuke za tehniko reenje kompenzacije reaktivne snage po kriterijumu Gh / Sks

Sks / 120 Gh Sks / 70 Gh > Sks / 70
Gh Sks / 120
Standardni Kondenzatori za napon 10 % vei Kondenzatori za napon 10 % vei od nominalnog napona mree +
kondenzatori od nominalnog napona mree antiharmonijska prigunica

Preporuke za tehniko reenje kompenzacije reaktivne snage po kriterijumu Gh / Sn

0.15 Sn Gh 0.25 Sn 0.25 Sn Gh 0.6 Sn Gh > 0.6 Sn
Gh 0.15 Sn
standardni Kondenzatori za napon 10 % vei Kondenzatori za napon 10 % vei od nominalnog Filtri
kondenzatori od nominalnog napona mree napona mree + antiharmonijska prigunica

Ovo treba shvatiti kao preporuke za grubu procenu potrebnog tehnikog reenja. Treba teiti
da se sprovede postupak opisan u ovom odeljku, baziran na: (a) merenju optereenja (aktivne i
reaktivne snage i harmonika struje) u postrojenju bez kompenzacije reaktivne snage ili (b)
podacima o prijemnicima (ako se radi o postrojenju za koje se projektuje elektrina instalacija,
koja ukljuuje i kompenzaciju reaktivne snage).
Slajd 33
Primer filtra koji mora da ugradi proizvoa elektroenergetske komponente (prijemnika)
U primeru se razmatra poluprovodniki pretvara (invertor) preko koga se na
elektroenergetsku mreu povezuje vetrogenerator snage 2MW. Zahtev je da pretvara ispuni
zahteve za harmonicima specificiranim u standardu IEEE 519.
Topologija i osnovni parametri
Sinhroni trofazni generator sa permanentim magnetom
Regulacija zakretanja lopatica vetroturbine
Ispravljanje generatorskog napona: napon u DC kolu u opsegu 1050V 1100V
Napon naizmenine (ka mrei) strane invertora 690V, nominalna struja 1950A
Prikljuen na srednjenaponsku mreu preko trofaznog transformatora snage 2MW
Realan opseg promene napona kratkog spoja transformatora 4 6 %
Uestanost PWM modulacije invertora oko 3000 Hz

Filter
Sadraj harmonika koji se injektiraju u mreu bude ispod propisanog (standardi)
Filter ine invertorska prigunica (L1), kondenzator (C) i mreni transformator
(impedanse kratkog spoja L2)
Filter mora da sprei harmonike struje uestanosti PWM modulacije da prodru u mreu
Transformator (L2) i kondenzatori moraju biti zatieni i pri pojavi harmonika niskih
uestanosti u mrei
Slajd 34
Glavni prozor simulacionog programa
Slajd 35
Nivo dozvoljenih harmonika prema standardu IEEE 519

Da bi se izbegli parni harmonici, ije je dozvoljena vrednost manja (25% dozvoljene

vrednosti za neparne harmonike), bira se uestanost PWM modulacije 3050Hz

Slajd 36
 140
Harmonici napona na izlasku iz
120 invertora (ka mrei) dobijeni
simulacijom za kritian sluaj
100
minimalnog napona u DC kolu
(1050 V) i maksimalnog napona na
Amplitude [V]

80

naizmeninoj strani
60
(690 V + 10 %). Space-vector
40
modulacija, nema filterskog
kondenzatora C, L1 = 100 H,
20 napon kratkog spoja
transformatora 5 %)
0
2000 2200 2400 2600 2800 3000 3200 3400 3600 3800 4000
Freq [Hz]

Ekvivalentno kolo za odreivanje

harmonika struje prema mrei u
sluaju postojanja filtra.
Impedansa mree ukljuena u
impedansu transformatora (ZL2).

Slajd 37
 0.25

Harmonici struje prema mrei u oblasti

0.2 spektra oko uestanosti PWM modulacije
(L1 = 250 H, C = 550 F, napon kratkog
Harmonics of grid current [%]

0.15 spoja transformatora 4 %)

0.1

0.05

0
2000 2200 2400 2600 2800 3000 3200 3400 3600 3800 4000
Freq [Hz]

Ekvivalentno kolo za odreivanje harmonika

struje izazvanih prisustvom viih harmonika
napona u mrei.
Svrha prorauna: dimenzionisanje prigunica,
kondenzatora i transformatora tako da ne
budu ugroeni velikim naponskim
harmonicima u mrei.
Slajd 38
 Harmonici struje izazvani izoblienim naponom mree; sluaj jako izobliene mree
vrednosti harmonika napona jednake dozvoljenim vrednostima (IEC 61000-3-6):
5i - 6 %, 7i - 5 %, 11i - 3.5 %, 13i - 3 %, 17i - 2 %, 19i - 1.5 %, 23i- 1.5 % 25i - 1.5 %

250 60
300

50
250
200

Harmonic of inverter current [A]

Harmonic of capacitor current [A]
Harmonic of grid current [A]

40
200
150

30
150

100
20
100

50 10
50

0 0
0 0 5 10 15 20 25 30
0 5 10 15 20 25 30 0 5 10 15 20 25 30
Harmonic order
Harmonic order Harmonic order

Prorauni (raunarske simulacije, prorauni po jednostavnim zamenskim emama, spektralna

analiza, frekventne karakteristike itd. slue da bi se dolo do optimalnog filtra (reenje koje
ispunjava sve tehnike uslove i ima najniu cenu).
Prorauni su pokazali da interleaving tri invertora (paralelno povezani izlazi sa tri invertora,
pri emu se vri fazni pomeraj za treinu PWM ciklusa time se praktino postie trostruko
vea uestanost PWM modulacije) znaajno pojeftinjuje filter. Interleaving se moe vriti na
naponskom nivou 690V (povezivanje izlaza invertora) ili na srednjem naponu (vezivanje
srednjenaponske strane transformatora)
Slajd 39
Ogranienje maksimalne struje pri prikljuenju kondenzatora

Maksimalno dozvoljena trenutna struja kroz kondenzatore: 100 InC

Maksimalna struja se moe izraunati analizom prelaznih reima u R, L (mrea) C
(kondenzatori) kolu.

Standardna tehnika ogranienja polazne struje je dodavanje otpornika na red sa kondenzatorima.

Ovo se kao standardno reenje za kondenzatore manje snage (do 50 kVAr) nudi od strane
proizvoaa opreme za kompenzaciju reaktivne snage reenje sa kontaktorima.
Druga mogunost smanjenja je da se pri ukljuenju na red sa kondenzatorima prvo prikljui
prigunica, to se takoe moe nai u katalozima proizvoaa opreme za kompenzaciju
reaktivne snage.
Podsetimo da neka od reenja za spreavanje pojave viih harmonika (antirezonantna prigunica,
rezonantni filtri, oslabljeni filtri) u sebi ve sadre prigunicu ili otpornik, koji e ograniiti
struju pri ukljuenju.
U IEC standardima, kao i brourama proizvoaa, mogu se nai jednostavne formule za
odreivanje maksimalne struje pri ukljuenju kondenzatora izraunavanje po ovim
formulama je jednostavnija varijanta od izraunavanja struja analizom prelaznih reima u R, L,
C kolu.
Slajd 40
IEC 60871-1: Vrna vrednost struje pri ukljuenju kondenzatora:
2S
I p In
Q

S - snaga tropolnog kratkog spoja (MVA) na mestu prikljuenja kondenzatora,

In - nominalna struja kondenzatora (data kao efektivna vrednost struje, u A),
Q - trofazna reaktivna snaga kondenzatora (MVAr))

IEC 60871-1: Vrna vrednost struje pri ukljuenju kondenzatora na sabirnice

na koje su ve prikljueni drugi kondenzatori :
U 2 U - efektivna vrednost faznog napona (231 V)
Ip
XL XC XL - reaktansa vodova izmeu kondenzatora () - onog koji je
ve bio prikljuen (reaktivne snage Q1) i onoga koji se
prikljuuje (reaktivne snage Q2)
XC - kapacitivna reaktansa po fazi (), izraunata po izrazu

1 1 6
X C 3U 2 10
Q1 Q2

Slajd 41
Aspekt visokofrekventne komande

Sistemi za visokofrekventnu komandu su sistemi kojima se prenose signali prostoperiodinog

oblika (uestanosti 175 Hz ili 188 Hz) od generatora do prijemnika, pri emu se kao prenosna
mrea koristi postojea elektroenergetska (distributivna) mrea.
Generatori su obino centralizovani na jednom mestu u elektrodistributivnoj kompaniji, a
prijemnici su rasporeeni po itavoj elektrodistributivnoj mrei (MTK ureaji, za
prebacivanje nie i vie tarife za elektrina brojila su takvi tipini prijemnici). Pri definisanju
potrebne snage generatora potrebno je uvaiti i uticaj prethodno opisanih elemenata koji su
sluili za smanjenje viih harmonika napona i struje prouzrokovane nelinearnim prijemnicima.
Za razliku od eljenog efekta smanjenja harmonika ija je uestanost jednaka celobrojnom
umnoku mrene uestanosti, proticanje struje uestanosti visokofrekventne komande kroz
filtre nije poeljna. Naime, pojava ovih struja direktno poveava optereenje generatora
visokofrekventne komande, o emu se mora voditi rauna, odnosno sprovesti odgovarajua
analiza.

Slajd 42 Predmetni nastavnik: Prof. dr Zoran Radakovic