Ekoloko inenjerstvo

1. Faze uvoenja ISO 14000 u radnu organizaciju (R.O.)

2. Predmeti uvoenja sistema ekolokog menadmenta (SEM) u R.O.
Ekoloku politiku utvruje najvie rukovodstvo u R.O. Da bi organizacija sertifikovala svoj sistem ekolokog
upravljanja njena ekoloka politika mora da zadovolji est glavnih zahteva koji su utvreni u ISO 14001:
- da bude usaglaena sa zakonskim i dr. propisima koji se odnose na ivotnu sredinu, kao i sa dr. dokumentima
koje je R.O. potpisala
- da odgovara prirodi i obimu aktivnosti organizacije, njenih proizvoda i usluga i njenih uticaja na ivotnu
sredinu
- da ukljuuje obavezu stalnog poboljanja i spreavanja zagaenja
- da obezbedi okvire za postavljanje i preispitivanje optih i posebnih ciljeva ekoloke politike
- da bude dokumentovana, da se primenjuje, sprovodi i saoptava svim zaposlenima
- da bude dostupna javnosti.
Najvaniji zahtev je da ekoloka politika bude usaglaena sa zakonskim i dr. propisima koji se odnose na ivotnu
sredinu, dok ostali se mogu ispunjavati na razne naine i u razliitom stepenu.
Prvi korak je poetno ekoloko preispitivanje u kom se ocenjuje poloaj organizacije u odnosu na ivotnu sredinu.
Postupak i rezultati poetnog ekolokog preispitivanja se moraju dokumentovati.
Sledea faza je planiranje, gde se prvo definiu ekoloki aspekti na koje RO ima uticaja i koje moe da kontrolie. Zatim
se ekoloki uticaju identifikuju, ocenjuju i niveliu. Na osnovu rezultata i zahteva zakonskih i dr. propisa koji se odnose
na ivotnu sredinu RO donosi opte i posebne ciljeve. Onda se izrauje program ekolokog upravljanja u kome se
precizno definiu:
- odgovornosti svih pojedinaca u RO u cilju postizanja optih i posebnih ciljeva
- sredstva za postizanje ciljeva
- rokovi za postizanje ciljeva.
Sve faze planiranja moraju biti dokumentovane.
Sledee je sprovoenje (implementacija), u kojoj mora:
- da se definiu, dokumentovano saopte uloge, odgovornosti i ovlaenja svakog pojedinca u RO
- da se obezbede sredstva za postizanje ciljeva
- da se obezbedi komunikacija izmeu razliitih nivoa organizacije i razliitih funkcija, kao i sa eksternim
zainteresovanim stranama
- da vodi dokumentaciju EMS-a onako kako je to standardizovano
- da organizacija sprovodi kontrolu svih postupaka i da bude spremna na izmene.
Proveravanje se sastoji od:
- monitoringa i merenja uticaja aktivnosti RO na ivotnu sredinu
- proveravanja samog EMS-a
- utvrivanja neusaglaenosti i sprovoenja korektivnih i preventivnih mera.
Sve se mora dokumentovati.
Proveravanje se EMS-a se vri periodino po zadatim programima, i moe ga obavljati osoblje RO ili osoblje sa strane
koje RO odabere.
Preispitivanje EMS-a se mora sprovoditi u odreenim vremenskim intervalima da bi se utvrdilo da li su potrebne
promene ekoloke politike, ciljeva i dr. Potrebu za promenama uslovljavaju:
- promene zakonskih i dr. propisa koji se odnose na ivotnu sredinu
- promena proizvoda i tehnologija
- napredak nauke i tehnike
- iskustva iz ranijih ekolokih incidenata
- obaveza stalnog poboljanja
- promene zahteva zainteresovanih strana.
Ocena EMS-a se moe ostvariti samo na osnovu analize ekolokih uticaja u toku njegovog celokupnog ivotnog ciklusa.
U EMS-u ne postoji konaan cilj, ve samo stalno poboljanje. Na osnovu rezultata ocenjivanja ekolokog uinka EMS-
a mogu se identfikovati mogunosti poboljanja. Pri tom je potrebno da se:
- identifikuju podruja u kojima je mogue poboljanje EMS
- odrede bitni uzroci neusaglaenosti i nedostataka
- potvrde efikasnosti preventivnih i korektivnih mera
- dokumentuju sve izmene u procedurama
- obavi poreenje sa optim i posebnim ekolokim ciljevima.
1
 3. Zagaenje vazduha
Dve vrste zagaenja koja su predmet zakonodavstva i najvie praene u urbanim sredinama su industrijsko zagaenje
(sumporni smog) i fotohemijsko zagaenje.
Industrijsko zagaenje je rezultat vee koncentracije sumpornih, ugljenikovih oksida i vrstih estica. Ono tetno utie
na zdravlje ljudi i na ivotnu sredinu, a zbog temperaturnih inverzija i posledinog kretanja vazduha smanjuje se i
vidljivost.
Fotohemijsko zagaenje najee nastaje zbog izduvnih gasova motornih vozila, i zato je izraenije u urbanim
sredinama, naroito u toplijem klimatskom podruju. Ono je rezultat emisije oksida ugljenika, azota i razliitih
isparljivih organiskih komponenti.
Ukoliko je ovek generator aerozagaenja, emitovane komponente se nazivaju antropogeni zagaivai.
Aero zagaenje moe biti u gasovitom, parnom i vrstom agregatnom stanju. Ono negativno utie na zdravlje ljudi,
biljni i ivotinjski svet, okolinu. Koliko i kakvo e to dejstvo biti zavisi od vrste i koncentracije zagaujue
komponente, duine vremenskog uticaja, meusobne reakcije primarnih zagaivaa.
Posledini vremenski efekti zagaenja na ljude mogu se definisati:
- neposredni efekti (24-48 asova)
- zakasneli efekti (nakon viemesene izloenosti zagaenju)
- hronini efekti (nakon viegodinje izloenosti zagaenju).
Toksine supstance svoje negativno dejstvo na ive oragnizme mogu se preneti kroz vazuh, putem vode koje se zagade
preko aero zagaenja ili preko zemljita koje je zagaeno aero zagaenjem.
Primarna zagaenja su mnogi izvori gasova i vrstih estica koje zagaivai emituju direktno u atmosferu, dok
zagaivai koji se stvaraju u atmosferi kao posledica raznih fizikih i hemijskih reakcija su sekundarni zagaivai.
Izvori primarnog zagaenja su procesi koji ih stvaraju. Najvei broj njih je posledica sagorevanja, isparavanja,
melevenja i ienja.
Isparljive supstance od goriva, boja, fluida za ienje, odlaze u atmosferu putem isparavanja.
Praina nastaje prilikom razliitih procesa obrade zemlje, azbestne estice pri oteenju ili razgradnji izolacije cevovoda
i sl.
Izduvni automobilski gasovi i gasovi iz energanata nastaju kao posledica sagorevanja. Proces sagorevanja je jedan od
znaajnijih izvora zagaenja.
Sagorevanje jednog ugljenvodonika: CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O
Velika koncentracija CO2 u atmosferi stvara efekat staklene bate.
Ukoliko temperatura sagorevanje nije dovoljno visoka ili nema dovoljno kiseonika iz vazduha:
CH4 + 2O2 najvie (CO2 + 2H2O) + neznatno (CO+ HC)
Fotohemijski smog, pri kom nastaje ozon O3 , nastaje reakcijom ugljovodonika HC i dr. organskih komponenti koje se
nazivaju isparljive organske komponente (VOC s) sa azotnim oksidima NOx u prisustvu suneve svetlosti:
VOCs + NOx + suneva energija fotohemijski smog (O3 + ostalo)
Nastali prizemni ozon nepovoljno utie na zdravlje ljudi.

4. Izvori zagaivanja vazduha

Sumpor dioksid je jedan od najirih i najznaajnijih aero zagaivaa. On u atmosferi reaguje sa vodom i atmosferskim
kiseonikom stvarajui sumpornu kiselinu. Nastaje pri sagorevanju raznih vrsta ugljeva, tenih goriva u hemijskoj
industriji, metalurgiji, rafinerijama i sl.
Dva osnova prirodna izvora SO2 su gasovita isparenja usled erupcija vulkana i geotermalni izvori .
Kisele kie nastaju usled integralnog dejstva oksida sumpora i vodene pare. One unitavaju vegetaciju naroito kada se
stvori kiseli smog i padavine sa vrlo niskom pH vrednou.
Sumporni vodonik H2S je vrlo otrovan gas, koji nastaje u rafinerijama gasa i nafte.
Fosilna goriva imaju odreeni % sumpora u sebi, s tim da najvie ga ima u uglju od koga je jedna polovina vezana
fiziki a druga polovina hemijski je vezana tako da se pripremnim pranjem uglja moe znaajno odstraniti. Sirova nafta
i njene frakcije sadre znaajno manje sumpora.
Azot i njegovi oksidi su isto jedan od znaajnijih zagaivaa. Dva najprisutnija su azot monoksid NO i azot dioksid
NO2. Oksidi azota nastaju u loitima pri procesu sagorevanja a potiu iz azota iz vazduha.
Ugljenikoi oksidi su znaajan zagaiva. Jedan od najveih je ugljen monoksid CO koji nastaje kao posledica
nepotpunog sagorevanja ugljenika (najvei procenat je iz transportnih sredstava). Prisustvo CO u gradskom vazduhu
nepovoljno utie na zdravlje ljudi jer utie na sastav krvi (smanjuje koliinu kiseonika u krvi to umanjuje modane
funkcije, ometa rad kardiovaskularnog sistema, podstie simptome angine pektores i sl.). CO je prisutan i u zatvorenim
prostorijama (sagorevanje cigareta).

2
Oksidi ugljenika CO, CO2, CH4 stvaraju efekat staklene bate ime utiu na klimatske uslove na zemlji. Povienje
temperature dovodi do topljenja ledenih masa na polovima to podie nivo mora to moe dovesti do potapanja
priobalnih mesta i proirenja movarnih oblasti.
Mirisi, kao zagaiva, nastaju najee pri biolokim otpadnim reakcijama i zato su najprisutniji u industriji prerade
biljnih i ivotinjskih proizvoda.
Posebne supstance:
- praina, dospela u gasove direktno iz materijala pri nekom tehnolokom procesu
- zaguljive pare, nastale kondenzacijom neke hemijske reakcije
- izmaglica, nastala kondenzacijom para
- sprejovi, nastale rasprskivanjem tenosti pod pritiskom
- dim, nastao nepotpunim sagorevanjem ugljeninih materijala.
Azbest izvori su graevinski objekti, rudnici azbesta. Veoma je kancerogen.
iva izvor proizvodnja baterija i procesi spaljivanja otpada.
Benzol izvor petrohemijska industrija.
Olovo je jedan od znaajnijih zagaivaa. Izvori su izduvni gasovi motornih vozila, boje na bazi olova, topionice metala
i proizvodnja olovnih baterija. Izazivaju glavobolje, smanjenu intelektualnu sposobnost, a ponekad i smrt. Unoenje u
organizam moe biti direktno ili njegovim taloenjem na zemljitu, vegetaciji i sl. Da bi se smanjilo zagaenje olovom
predlae se upotreba bezolovnih benzina. Odavno je zabranjena upotreba olovnih cevi pri izgradnji vodovodnih sistema.

5. Rasprostiranje zagaujuih komponenti u vazduhu

Kvalitet vazduha zavisi od dinamikih promena u atmosferi koje izuava meterologija. Vazduna kretanja koja nastaju
kao posledica promene pritiska, u osnovi ima promenu temperature, su znaajna za izuavanje rasprostiranja
zagaujuih komponenti u vazduhu.
Za neke profile temprature vazduh je stabilan, a za neke nije. Najznaajniji faktor u rasprostiranju emisije u atmosferu je
vertikalna stabilnost atmosfere.

visina (m)
400 stabilna atmosfera
U normalnim vemenskim uslovima, pri stabilnom temperaturnom polju
300 raspored zagaujuih komponenti je povoljan,

200

100

temperatura (C)

visina (m)
400 inverzija u atmosferi
Pri inverznim temperaturnim udarima rasprostiranje produkata
300 sagorevanja je nepovoljno. Pojas tople vazdune mase iznad
mesta emisije onemoguava vertikalno kretanje produkata
200 sagorevanja i smanjenje imisije. On poveava imisiju u blizini
izvora zagaenja. Ovakva dogaanja u atmosferi dovode do
100 ekstremnih aero zagaenja.

temperatura (C)

Za adijabatski proces veza izmeu pritiska i temperature dT / dP = U / Cp

superdijabatski padajui dim

3
 adijatatski
konusni dimni tok

inverzija
tanak dimni tok

inverzija
iznad izrazit zagaujui tok
superdijabatske

Rasprostiranje zagaivaa u znatnoj meri zavisi od visinske temperaturne razlike. Prosena vrednost promene
temperature u vlanom vazduhu pri adijabatskoj promeni je 6 C/km.
isto nebo je tipino za visok atmosferski pritisak, dok je za oblano i padavine tipian nizak atmosferski pritisak.
Profil toka aero zagaenja:

brzina vetra
ternutna granica toka
taka izvora

koncentracija

srednja linija toka

uproena linija zagaujueg toka

6. Postupci i ureaji za preiavanje gasova

Proizvodni postupci emituju u vazduh irok spektar zagaujuih supstanci pri emu se emitovanje nekih moe lako i bez
veih izdataka spreiti, a neki teko ili uopte se ne mogu spreiti. Najefikasniji postupci i ureaji su oni koji gasove
preiavaju na mestu ili blizu mesta generisanja.
Postoje:
1. postupci i ureaji za izdvajanje vrstih estica
suvi postupci:
talone komore mehaniki ureaj za izdvajanje krupnijih estica iz gasova, usled smanjenja brzine gasa na
estice deluje sama sila tee koja odvaja estice iz gasne struje
cikloni - ureaji za mehaniko izdvajanje vrstih estica zasnovan na delovanju centrifugalne sile, na estice
koje u dodiru sa spoljnim zidom ureaja gube kinematiku energiju deluje sile tee i one kreu se ka sabirniku

slika ureaja ciklon

filteri prema poreklu materijala mogu biti prirodni, vetaki, mineralni i metalni; najee se koriste rukavni
(zaprljan gas struji kroz njega i estice se zadravaju sa unutranje strane filtera, a zatim se otresaju u kolektor) i
vreasti filteri (zaprljane estice se zadavaj sa spoljne strane filtracione tkanine); prednosti: visok stepen
izdvajanja, relativno jednostavna konstrukcija, izdvajanje je nezavisno od hemijskog gasa i praha; nedostaci:
nemogunost korienja pri visokim temperaturama, osetljivost na vlagu, kratak vek trajanja, znaajni trokovi
odravanja

slika rukavnog i vreastog filtra

4
 elektrofiltri rade na elektrostatikom principu koji se bazira na jonizaciji gasa, pri emu joni gasa formirani
oko korone (stanje visoko napona) pod uticajem elektrinog polja se kreu ka talonoj elektrodi (uzemljenje)
formirajui struju korone, sa talone elektrode se otresaju ili peru; prema pravcu strujanja zaprljanog gasa dele
se na horizontalne (ploasti) i vertikalne (sa cevni i ploastim talonim elektrodama); dele se na suve i vlane
(ispiranje)

slika sa cevnim elektrodama i sa ploastim elektrodama

vlani postupci:
estice se vezuju sa tenost, ureaji:

slika 1.venturi raspraiva 2. vrtloni izdvaja 3. izdvaja sa raspraivanjem tenosti 4. izdvaja sa podovima

prednosti: mali trokovi odravanja, jednostavna konstrukcija, zahtevaju malo prostora, velika radna sigurnost
nedostaci: visoki eksploatacioni trokovi, opasnost od smrzavanja i koozije, zahteva dopunsko preiavanje voda

2. postupci i ureaji za izdvajanje gasovitih komponenti

apsorpcija, adosorpcija, kondenzacija i oksidacija
apsorpcija je proces kod koga se komponenta gasa fiziki razdvaja od noseeg gasnog toka i hemijski vezuje za
tenu fazu, posle nje se esto vri regeneracija rastvora putem desorpcije da bi se potom taj rastvor koristio za
apsorpciju; ovi procesi se uglavnom odvijaju u kolonama sa ispunom ili u kolonama sa podovima

slika ureaja u kolonama sa ispunom

adosorpcija je proces vezivanja zagaujue gasovite komponente za porozne vrste materijale; koristi se za
uklanjanje mirisa

slika

oksidacija je postupak u kome se sagorljive gasovite komponente u kontaktu sa kiseonikom pri povienim
temperaturama transformiu u CO2 i H2O

slika termike oksidacije i katalike oksidacije

7. Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru

Izloenost ljudi u zatvorenom prostoru zagaenjima je znatno vea nego to se oekuje.

u vozilu 6% napolju 5% napolju napolju 2% duvanski dim 3% elektrane na ugalj

21% 35%

zatvoren prostor 89% zatv. prostor 79% zatv.prostor 65% elektrane na ugalj duvanski dim

SAD zemlje u razvoju zemlje u razvoju emisija izloenost

urbane sredine ruralna podruja

Radon je radioaktivan gas koji iz zemlje dospeva u zatvoren prostor. Nastaje u pukotinama mineralnih stena u zemljitu
i ide ka povrini zemljita i kroz pod dospeva u stambene prostore. Njega emituju i neki prirodni graevinski materijali,
podzemne vode. Javlja se u vodi za pie i u procesima korienja prirodnog zemnog gasa. Radon je kancerogeni gas i u
kombinaciji sa duvanskim dimom je smrtna kombinacija. Prilikom izgradnje stambenih objekata neophodno je da se
utvrdi nivo emitovanog radona iz zemljita i da se sprovedu mere zatite: izolacija, ventilacija prostorija i sl.
Duvanski dim, koji u sebi sadri 4000 hemijskih jedinjenja, je jedan od osnovnih uzronika karcionoma grla, takoe je
posledica pneumonije, kardiovaskularnih problema, bronhitisa. Puai imaju oko 10 puta vie benzena u krvi od
nepuaa. Kod trudnica sa benzen prenosi na plod koji ima vee anse da kasnije dobije leukemiju. Duvanski dim utie i
na nepuae koji borave u istoj prostoriji sa puaima.

5
Azbest je nekada iroko, a danas ogranieno korien kao graevinski i termoizolacioni materijal. On se vremenom ili
fizikim oteenjem disperguje u zatvoren prostor. Izaziva kancer disajnih organa, a naroito je opasan u kombinaciji sa
duvanskim dimom.
U domainstvu su prisutni i bioloki zagaivai kao to su gljivice, bakterije i dr. mikroorganizmi.

unutranja koncentracija C
zapremina V

dotok odvod i
infiltracija eksfiltracija I
S dezintegracioni
koncentracija Ca nivo K koncentracija C

boks model zagaenja zatvorenog prostora

U zatvorenom prostoru postoje zagaenja dospela iz spoljnjeg ambijenta i zagaenja nastala u zatvorenom prostoru.
Ova zagaenja se mogu odstraniti iz zatvorenog prostora infiltracijom ili ventilacijom. Mehanikim sistemom za
preiavanje vazduha neka zagaenja bi se odstranila pa bi se vazduh vratio u posmatran prostor.
Na slici je dat uproen model posmatranja objekta (bez mehanike filtracije).

koliina dospelog nivo zagaenja nivo zagaenja nivo razgradnje

vazduha u boks = dospelog u boks - koje naputa boks - u boksu

dc
V ------- = ( S + Ca I V) CIV KCV
dt

C koncentracija u zatvorenom prostoru

Ca koncentracija u spoljnjem ambijentu
V zapremina vazduha dospelog u zgradu
S nivo emisije
I promene vazduha
K nivo dezintegracije reaktivnosti zagaivaa
S
Pretpostavka da je dc/dt = 0 V + CaI
C() = ------------
S I+K
Opti izraz: V + CaI
C(t) = ------------ ( 1 e (I+K) t ) + C(0) e (I+K) t
I+K
Pretpostavka:
- nema zagaenja u spoljnem ambijentu Ca = 0
- nema poetnog zagaenja u objektu C(0) = 0
- zagaiva je nepromenljiv (konzervativan) K = 0
S
C (t) = ------ (1- e I t)
IV

6
 8. Buka kao zagaiva

Zvuk je osnovni oblik komunikacije ljudi. On moe biti tetan ako je velikog intenziteta. Buka je neprijatan zvuk, i nju
emituju transportna vozila, avioni, industrijske maine i sl.
Zvuk se prenosi mehanikim talasima kroz bilo koju elastinu sredinu. Talasi pri svom kretanju prenose energiju preko
oscilovanja delia oko svog ravnotenog poloaja.
c =
c brzina zvuka
talasna duina
frekvencija
Raspon frekvencija koje ljudsko uvo registruje se kree izmeu 20-20.000 Hz
Intenzitet zvuka je energija koju zvuan talas prenosi u 1 s kroz 1 m 2 povrine postavljene normalno na pravac
prostiranja talasa.
Po2
I = -------
2c
Po amplituda talasa
gustina sredine
c brzina zvuka
Kad intenzitet zvuka raste poveava se i intenzitet pritiska odnosno sile kojom pritisak deluje na prijemnik (bubnu
opnu). Najmanji intenzitet zvuka koje uvo moe da uje je 10 -12 W/m2 i to je prag ujnosti, dok je 10 W-m 2 prag bola.
Intenzitet zvuka ili zvunog pritiska se meri u dB.
Ljudsko uvo je sloen organski instrument i prima irok spektar zvukova koji mogu imati i pozitivan i negativan
psihofiziki efekat. Ako je ovek due vreme izloen buci javlja se negativan psiholoki efekat.
Ljudsko uvo je kao zvuni prijemnik koji zvuni pritisak prihvata preko spoljnjeg uha i usmerava na membranu
srednjeg uha. Tri kosti u srednjem uhu prenose vibracije na unutranje uho koje ga pretvara u signl koji se putem nerava
prenosi do centra u mozgu.
Postoji akutno oteenje srednjeg uha koje nastaje od vrlo jakog trenutnog zvunog udara, a i hronino oteenje sitnih
nervnih dlaica u unutranjem uhu. Due vremensko izlaganje odgovarajuoj frekvenciji moe dovesti do deliminog
periodinog, a nekad i trajnog, gubitka sluha na toj frekvenciji.
Pored ambijentalnog uzroka gubitka sluha postoji i starako gubljenje sluha koje se javlja u poznijim godinama. Moe
se javiti i prevremeno starako gubljenje sluha kod omladine zbog glasne muzike i sl.
Zvuk utie i na kardiovaskularni sistem i na funkcionisanje organa vida. A buka je esto uzrok i glavoboljama i
iritirajuih psiholokih stanja.
Kontrola zvuka se moe postii:
- redukovanjem izvora buke
- umanjenjem zvunog izvora
- zatitom prijemnika.
Kontrola zvuka u industriji bi bila zvuk koji nastaje od maine ili opreme koja se moe smanjiti sa manje bunom
alternativom. Radnici bi trebali da se opreme sa opremom protiv buke.
U urbanim sredinama buka potie od saobraajnih sredstava to se regulie na nivou urbane sredine, republike i savezne
drave.
U domainstvu bi nivo buke zavisio od poloaja stambenog prostora u odnosu na vee izvore buke, a i neophodna je
saradnja stanara i potovanje definisanih pravila ponaanja.

9. Vrste i izvori zagaenja voda

Voda se najee u okolinu vraa jednom ili vie puta zagaena. Grad vraa vodu zagaenu ljudskim biolokim,
sanitarnim i dr. aktivnostima. Poljoprivreda vraa vodu zagaenu pesticidima, ubrivima, solima. Industrija emituje
irok spektar hemijskih zagaenja i organskih otpada.
Mnogo je tee i sporije preistiti podzemne vode nego povrinske, pre svega zbog nedostupnosti a zatim i zbog
nedostatka kiseonika potrebnog za bioloku razgradnju organskih zagaivaa.
tetne supstance u vodi ispoljavaju:
- sanitarno toksina svojstva, koja su otrovna po vodnu ivotnu zajednicu
- opte sanitarna svojstva, komponente koje imaju sposobnost samopreiavanja
- organoleptika svojstva, materije koje vodi daju miris, boju i ukus.
7
Prema ponaanju u vodi zagaujue materije se dele na:
- materije koje se ne razgrauju (neorganske materije i soli, estice gline, uglja i sl.)
- materije koje se u vodi razgrauju i postepeno iezavaju.
Voda neposredno ili posredno izaziva mnoga oboljenja. Neki od patogenih organizama su bakterije, virusi, gljivice,
paraziti. Bolesti hepatitis, kolera i dr. Epidemije infektivnih bolesti periodino nastaju u oblastima gde su loi uslovi
sanitarni uslovi.
Dva kriterijuma za kiseonikom u vodi:
- HPK, koliina kiseonika potrebna za oksidaciju hemijskog otpada
- BPK, koliina rastvorenog kiseonika potrebna za potpunu bioloku razgradnju prisutnih organskih materija, to
je veliina koja iskazuje kvalitet vode.
U tenostima proces biorazgradnje organskih materija moe se odvijati uz prisustvo vazduha (aerobni proces) ili bez
prisustva vazduha (anaeroban proces).
Hemijski elementi, koji sa hranljivim materijama dospevaju u vodu menjaju kvalitet vode. Njihovo naglo prisustvo
podstie nekontrolisani razvoj vodenih biljaka, naroito algi koje ugroavaju ostali deo vodnog eko sistema. Na
nekontrolisani razvoj algi najvei uticaj imaju: azot (iz kanalizacionih voda, vetakih ubriva, atmosfere) i fosfor (iz
kanalizacionih voda, vetakih ubriva, deterdenti).
Usled poveanog prisustva soli obradive zemlje postaju neplodne.
Toplotno zagaenje povrinskih voda onemoguava razvoj lokalne flore i faune, smanjuje se koliina rastvorenog
kiseonika u vodi.
Teki metali su isto znaajan zagaiva, naroito iva, olovo, kadmijum i arsen. Metali sa drugim otrovnim supstancama
su nerazgradivi. Kod ive je kod oveka opasna njena para. Najznaajniji put izdvajanja unetih tekih metala je kroz
bubrege i urinarne organe, ali neki od njih (iva, olovo, kadmijum) se zadravaju u bubrezima.
Pesticidi su hemikalije koje unitavaju nepoeljne organizme po oveku. Najpoznatiji je DDT, on u malim koliinama
nije opasan po oveka ali se nagomilava u masnom tkivu odakle toksino deluje na organizam.
Isparljive organske materije su najei zagaiva podzemnih voda. Koriene su kao rastvara u industrijskim
procesima, a mnoge od njih kasnije su uzronik kancerogenih i mutagenih procesa.
Za odreivanje koncentracije zagaujuih komponenti, postupci su:
- fiziki (odreivanje zamuenosti, mirisa, temperature, pH vrednosti, boje, gustine i dr.)
- hemijski (odreivanje koncentracije vrstih, tenih i gasovitih komponenti u vazduhu)
- bakterioloki (broj bakterija u 1 ml vode)
- bioloki (odreuju koncentraciju organskih komponenti u vodi).
Kod rene vode najvei zagaiva je mulj, pa hranljive materije, patogeni organizmi. A po izvoru zagaenja:
poljoprivreda, gradski posebni izvori, gradske povrinske vode.
Kod mirnih voda najvei zagaivai su metali, pa hranljive materije, organski dodaci. A po izvoru zagaenja:
poljoprivreda, gradske tekue vode, lokalne hidroloke promene.

10. Tretman priprema vode za pie

Zbog velike zagaenosti izvora vodosnabdevanja (povrinskih i podzemnih) neophodno ih je tretirati. Tretmani se
razlikuju jer je kod povrinskih voda je vei nivo zagaenja, a kod podzemnih voda je tee otkloniti zagaenja. Od
zahtevanog kvaliteta zavisi kvalitet tehnologije i procesa u tretmanima.
U tretmanu povrinskih voda osnovni procesi su: gruba filtracija, koagulacija, flokulacija, taloenje, filtracija i
dezinfekcija. hemikalija za rezervoar za filtracija
koagulaciju taloenje peanim filtrom

jezero grubi .,,,,,,,,,,,

reka odvaja '''''''''''''''' hlorisanje
rezervoar fluorisanje
brzo flokulator
meanje
prerada mulja distributivni sistem

Grubi odvaja je mehaniki ureaj koji odvaja krupne neistoe koje bi mogle da otete druge delove sistema za
preiavanje.
Koagulacija je hemijski proces u kome se neutralie negativan elektrini naboj koloidnih estica, posle ega se estice
spajaju-ukrupnjavaju pa ih je lake odvojiti. Brzo meanje ubrzava proces koagulacije.
Flokulacija je proces izdvajanja estica na povrinu tenosti sa nastalim mehurima.

8
Pod dejstvom gravitacione sile ukrupnjene estice se izdvajaju u taloniku koji je tako konstruisan da se usmeri kretanje
estica ka dnu. Dva kritina elementa u konstrukciji talonika su ulaz tenosti i turbulencija pri izlazu tenosti.
Nataloeni mulj se odvodi u deo za tretman mulja.

pregrade zaustavna pregrada

izlaz iz
talonika

meljni
ventil

mulj
talonik

Filtar preiava vodu od preostalih estica koje se zadravaju u filtracionom sloju. Najee se primenjuju brzi
peani filtri. Kod filtra se razlikuju dve operacije: izdvajanje estica u filtru i ispiranje filtra.
skladite vode za ispiranje

nivo vode
za filtraciju
nivo vode
pri ispiranju

iz talonika
odvoenje vode za
ispiranje ----
::::::: pesak
:::::::

preiena voda
odvoenje vode

brzi peani filtar

Ovim procesima smo eliminisali vrste estice, najvei deo boje i deo bakterija. Finalni proces je dezinfekcija kojom
treba da se unite patogeni organizmi. Postupak za to je hlorisanje i za njega se koristi hlorni gas ili kalcijum hipohlorid.
Pri reakciji hlora i prirodnih organskih supstanci stvara se kancerogeni hloroform. Reenje za to je ili odstranjenje
organskih supstanci ili da se koristi neko drugo sredstvo za dezinfekciju, kao npr ozon.
U nekim sredinama se dodaje i fluor ali on je u malim koliinama pa nema nuspojave.
Podzemne vode:

distributivni sistem
izvor
aeracija omekavanje skladitenje visokopritisne
taloenje pumpe
izdvajanje Mg i Fe
(kad je potrebno) dezinfekcija

11. Tretman otpadnih voda

Otpadne vode dolaze iz domainstva i iz industrije. Kretanje otpadnih voda u sabirnom sistemu se obavlja
odgovarajuim nagibom, a na pojedinim deonicama se transport obavlja i uz pomo pumpnih jedinica.
Standardni tretman otpadnih voda sastoji se od:
- primarnog tretmana: fiziki proces izdvajanja vrstih estica
- sekundarnog tretmana: bioloki proces koji odstranjuje supstance koje troe kiseonik
- tercijalnog tretmana (nije obavezan): fiziki, bioloki i hemijski procesi da bi se odstranile supstance kao to su
fosfor i neorganski zagaivai, obezbojila i dezodorisala otpadna voda.

9
 primarni tretman sekundarni tretman
.
mehaniki komora sa vazduh hlorisanje
zastor krupnim primarno sekundarno bazen za
usitnjava peskom taloenje aeracija taloenje hlorisanje

aktivan mulj

deponovanje mulja

odvodnjavanje anaerobni suenje

digestor mulj

primarni tretman sekundarni tretman tercijalni tretman

reetkast odvaja
usitnjava primarno aeracioni sekundarni bazen za
ljunini odvaja taloenje rezervoar talonik hlorisanje

otpadna voda
lagune

krupni pesak

deponovanje vrstog otpada

anaerobni digestor suenje mulja

tretman mulja i odlaganje

Primarni tretman poinje sa izdvajanjem krupnih mehanikih neistoa tako to zagaena voda ide kroz reetku na kojoj
ostaju krupne neistoe koje se zatim runo ili automatski otklanjaju. Usitnjava usitnjava materijal pripremajui ga za
dalji tretman.
reetka motor

noevi
: :::::::
:::::::

reetkast odvaja usitnjiva

Prolaskom otpadne vode kroz komoru sa krupnim peskom odvajaju se krupne neistoe koje se posle ispiranja mogu
odlagati na deponiju.
Sledei je primarni talonik. Talonik moe biti horizontalan, vertikalan i radijalan to zavisi od protoka otpadne vode,
koncentracije talonih komponenti i njihovih karakteristika, prostorne mogunosti.

otpadna
voda
prikuplja pene
mulj loptice za mulj

pravougaoni talonik

10
Primarnim tretmanom otpadnih voda se izdvajaju vrste estice i BPK 5.
Sekundarni tretman poinje procesom aeracije koji se realizuje procednim filtrom.

rotacioni cevni distributor

oooooooooooo oooooooo kamenje

oooooooooooooooo ooo oooo
ooooooooooooo
oooooooooooo otpadna voda
oooooooooooo
odvod vode

Rotacioni cevni distributer prska otpadnu vodu preko sloja najee krupnog ljunka koji na svojoj povrini sadri
bioloki film koji razgrauje otpad pri prolazu kroz sloj. Bioloki film se sastoji od baterija ukljuujui gljive, alge,
larve insekata i sl. Akumulirana bioloka masa periodino sklizne sa kamena i dospe na dno filtra zajedno sa tretiranom
vodom u sekundarni talonik odakle se kasnije izdvaja aktivan mulj.
Preiena voda iz talonika se usmerava ka vodnom prijemniku (lagune) ako nije zahtevan tercijalni tretman ili
hlorisanje.
Aktivan mulj se delom vraa u aeracioni proces potstiui i obogaujui proces mikroorganizmima a drugi deo se mea
sa primarnim muljem i upuuje u ureaj za uguavanje.
Anaerobna razgradnja je metod za preradu mulja. Ona zavisi od prisutnih bakterija i prednost joj je to se mali procenat
novih bakterija i najvei deo organske mase pretvara u ugljen dioksid i metan.
Razgraeni mulj je uglavnom u tenom stanju, sa slabim mirisom, pa se odvodi na proces suenja, a ponekad i pravo na
deponiju.
Tercijalni tretman otpadnih voda je dodatni oksidacioni proces koji se obavlja u prisustvu svetla i mikroorganizama u
povrinskim vodama (lagunama). Proces oksidacije je aeroban u blizini vodne povrine, a na veim dubinama je
anaeroban.
Posle ovog tretmana voda se isputa u otvoren vodotok.

12. Tretman industrijskih voda

Znaaj zagaiva vode je toplotno zagaenje koje ugroava vodeni eko sistem. Hlaenje vode se moe sprovesti:
- zatvorenim krunim vodenim tokom (hlaenje se obavlja okolnim vazduhom)
- otvorenim krunim vodenim tokom (voda se hladi predavanjem toplote okolnom vazduhu putem isparavanja)
U nestacionarnim procesima prerade industrijskih otpadnih voda koriste se osrednjivai ili meai sa pregradama.
Pregrade za usmeravanje struje i pregrade sa otvorima podstiu turbulenciju tenosti.
elektromotor
ulaz reagenta

ulaz otpadne vode odvod otpadne vode

l opatice
mea sa mealicom
Za osrednjavanje koncentracije zagaujuih komponenti u otpadnoj vodi koriste se rezervoari za osrednjavanje, pri
emu se koriste mehanike mealice ili barbotiranje vazduhom.
Poto su talonici osetljivi na prisustvo vazduha ili drugih gasova u otpadnoj vodi potrebno je izvriti degazaciju pri
emu se koriste degazatori.

11
Razlike u industrijskim procesima donose i razliite tretirajue procese:
- uparavanje za obradu visokokontriranih voda malih protoka a radi poveanja koncentracije soli u njima, moe
se izvesti jednostepeno, viestepeno i pod vakumom
- kristalizacija za manje protoke otpadnih voda sa veom koncentracijom zagaivaa, promenom temperature
rastvora mogu se dobiti prezasieni rastvor, a zatim i kristali rastvorene komponente koji se potom izdvajaju
- isparavanje obavlja se sa slobodnih povrina mase tenosti pri bilo kojoj temperaturi
- ekstrakcija zasniva se na tome da u smei dve uzajamno nerastvorljive tenosti svaka komponenta koja se
nalazi u rastvoru se vezuje u treoj tenosti saglasno svojoj rastvorljivosti; moe biti kontinualna i periodina
meanje vode i ekstragenta u suprotnosmernom aparatu sa naknadnim razdvajanjem tenosti
jednostepena i viestepena obrada sveim ekstragentom
meanje vodi i ekstragenta u vie suprotnih aparata
- aeracija fiziko hemijski proces koji pojaava oksidaciju primesa otpadne vode kiseonikom iz vazduha
- adsorpcija koristi se kod otpadnih voda sa malom koncentracijom zagaivaa, zasniva se na izdvajanju
rastvorenih komponenti na povrini vrstog tela

ulaz zaprljane vode

izlaz preiene vode

voda

ugalj adsorpcioni sistem sa aktivnim ugljem

- neutralizacija zasniva se na uzajamnom dejstvu vode sa kiselim ili baznim komponentama dodatim vodi u
cilju postizanja neutralne reakcije vode, kre i krenjak za kisele vode, sumporna kiselina za bazne vode
- flotacija princip izdvajanja estica na povrinu tenosti zajedno sa gasovnim mehurima usled potisne sile.

13. Integralno upravljanje vrstim otpadom

Cilj integralnog upravljanja vrstim otpadom je da se optimalno iskoriste korisni materijali iz otpada i da na deponiju
dospeju samo neupotrebljivi otpatci.
Osnovni procesi u ovom postupku su:
1. minimanizacija otpada
2. revitalizacija postkorisnikih predmeta i stvari
3. reciklaa otpada
4. bioloki tretman otpada (kompostiranje)
5. termiki tretman otpada (spaljivanje)
6. deponovanje otpada.
Svaki od ovih postupaka tedi resurse ili ih transformie u druge kvalitetne resursne oblike reciklaa u sirovine,
kompostiranje u ubrivo, spaljivanje u energiju.
Strategija 1: vrst komunalni otpad ka meovitom reciklanom centru i termika obrada

vrst komunalni otpad pepeo

zajednica reciklani spalionica deponovanje
centar za vrstog kom. razdvojen materijal za dalju industrijsku
meoviti materijal otpada preradu

--------------------------------------- razdvojen materijal za dalju industrijsku

preradu

Strategija 2: vrst komunalni otpad ka prethodna priprema za spaljivanje spalionici

vrst komunalni otpad pepeo
zajednica prethodna priprema spalionica vrstog
materijala za spaljivanje komunalnog otpada
deponovanje
metal

12
Strategija 3: kompostiranje biljnog otpada i deponovanje
vrst komunalni otpad
deponovanje
zajednica
biljni otpad postrojenje za kompostiranje kompost

Strategija 4: ulina reciklaa i deponovanje

vrst komunalni otpad

deponovanje
zajednica reciklani materijal
reciklani centar
razdvojen materijal za dalju industrijsku preradu

Strategija 5: ulina reciklaa, sagorevanje i deponovanje

vrst komunalni otpad pepeo
spalionica vrstog komunalnog otpada deponovanje
zajednica
reciklani materijal
reciklani centar razdvojen materijal za dalju industrijsku preradu

Strategija 6: ulina reciklaa sa prethodna priprema materijala za spaljivanje i deponovanje

vrst komunalni otpad pepeo
prethodna priprema spalionica vrstog otpada deponovanje
materijala za spaljivanje metali
zajednica

reciklani materijal
reciklani centar razdvojen materijal za dalju industrijsku preradu

deponovanje

Strategija 7: ulina reciklaa, separacija i priprema materijala za kompostiranje i deponovanje

vrst komunalni otpad
prethodna priprema kompostiranje deponovanje
materijala za kompostiranje
zajednica

reciklani materijal
reciklani centar razdvojen materijal za dalju industrijsku preradu

deponovanje

Strategija 8: ulina reclikaa, kompostiranje biljnog otpada i deponovanje

vrst komunalni otpad
deponovanje
reciklani materijal
reciklani centar razdvojen materijal za dalju industrijsku preradu
zajednica
deponovanje

biljni otpad
postrojenje za kompostiranje kompost

Strategija 9: ulina reciklaa, kompostiranje biljnog otpada, sagorevanje i deponovanje

vrst komunalni otpad
spalionica vrstog komunalnog otpada deponovanje
reciklani materijal
reciklani centar razdvojen materijal za dalju industrijsku preradu
zajednica
deponovanje

biljni otpad
postrojenje za kompostiranje kompost

13
U SAD-u je najea strategija 4. U manjim i prigradskim naseljima najprimenljivija je strategija 3. U velikim
gradovima je optimalna strategija 6.
Kvalitet strategije se definie smanjenjem zapremine deponovanog otpada, produenjem veka deponije i obimom
ouvanja resursa.

14. Reciklaa vrstog otpada, prednosti i ureaji

Reciklaa je organiyaciono tehnoloki proces koji neke materijale iz vrstog komunalnog otpada (staklo, plastika, papir,
metal i sl.) prikuplja, sortira i dekontaminira i potom istu prerauje u osnovnu sirovinu spremnu za proizvodnju novih
proizvoda.
Prednosti:
- tedi energetske resurse
- tedi nacionalne, globalne resurse za budue generacije
- smanjuje zapreminsko optereenje deponija ime im produava vek trajanja
- smanjuje trokove deponovanja
- smanjuje zagaenje okoline korienjem reciklovanih materijala
- smanjuje zagaenja nastala pri eksploataciji i proizvodnji osnovne sirovine
- poboljava kulturu i estetske uslove ivota
- donosi pozitivne ekonomske rezultate plasmanom recikliranih materijala na trite
- otvara nova radna mesta.
Reciklani programi zahtevaju postojanje trita za tzv sekundarne sirovine ili reciklirane materijale. Optu politiku i
inicijativu za uvoenje procesa reciklae sprovode najee vladine ustanove. U naoj zemlji stanje reciklae je na
donjem nivou zemlje u razvoju.
Reciklani program se sastoji iz:
- prikupljanja
- sortiranje materijala sa dekontaminacijom
- transporta.
Sortira se ili od strane generatora otpada (u domainstvu) ili u reciklanom centru.
Program reciklae moe biti dobrovoljan ili obavezujui (zakonska obaveza).
U strategiji prikupljanja postoje pet sistema:
- dobrovoljni sistem depozita
- kontejnerski, postavljanje kontejnera na odgovarajue lokacije
- sistem uline kolekcije, iznoenje sortiranih materijala na uline ivinjake
- sistem depozita za boce
- automati za prijem ambalae, najee za limenke i plastinu ambalau.
Procesni tok materijala u postupku za razdvajanje resursa od otpada je:
- grubo sortiranje (prosejavanje)
- usitnjavanje
- magnetno odvajanje
- klasifikacija
dopremanje
prosejavanje usitnjavanje magnetno odvajanje vazduna klasifikacija laka
otpada frakcija

sitan materijal fero-magnetni materijal teka frakcija

Najee korieni delovi opreme:
prispeo
materijal rotacija ulazno doziranje

materijal velikih
dimenzija

reetka

prikupljanja rotacioni prosejava horizontalni usitnjava

odvod

14
 mean materijal

magnet meani materijali

vazduna
visokopritisna
selektivna pumpa
neferomagnetni feromagentni
materijal teki laki
magnetni razdvaja vazduni no razdvaja

15. Deponovanje vrstog otpada

Deponovanje je bio osnovni oblik upravljanja otpadom do pojave integralnog upravljanja otpadom. Postoje tri klase
deponije:
1. obezbeene deponije projektovanjem za upravljanjem opasnim otpadom
2. deponije za pojedine specifine vrste materijala (pepeo iz elektrana ili otpadni mulj)
3. sanitarne deponije projektovane za kvalitetno deponovanje vrstog gradsko otpada.
Za planiranje deponija potrebno je znati koliinu otpada i njihove karakteristike, prema broju stanovnika za period koji
se razmatra. Izgradnja deponija se realizuje u 4 faze:
- odreivanje lokacije (terensko istraivaki postupak)
- utvrivanje lokacije (kroz prostorno urbanistiku dokumentaciju) i izrada uslova za njeno privoenje nameni
- izrada dokumentacije za izvoenje (tehnika dokumentacija)
- izgradnja deponije.
Svaka od ovih faza podlee reviziji.
Za formiranje sanitarne deponije neophodno je razmotriti:
- urbanistike uslove
- prostorno regionalne uslove
- izbor lokacije
- potrebnu povrinu zemljita
- lokalne uslove zemljita
- klimatske uslove
- hidroloke uslove
- transportne udaljenosti
- geoloke uslove
- zatitu ivotne sredine.
Nakon toga se donosi odluka o lokaciji i nainu formiranja deponije.
Odlaganje otpada se vri na deponijama koje mogu biti locirane na horizontalnom ili terenu po nagibom.
odvod deponijskog praenje kvaliteta podzemnih voda
gasa

otpad

drenani kanal ljunak

povrinskih voda
sintetika folija

odvod procednih voda

vodonepropusni sloj

Sanitarna deponija se popunjava otpadom u slojevima koji se izravnjavaju i svakodnevno pokrivaju slojem inertnog
materijala (zemlja) da bi se spreili mirisi, dolazak insekata, ptica i ivotinja, odnoenje otpadaka vetrom.
Tu se mogu deponovati: komunalni otpad, poljoprivredni otpad, iz trgovine, sa javnih povrina, iz administrativnih
objekata.
Usled padavina i razgradnje organskog materijala na deponiji nastaju procedne vode, gasovi i toplota, to dovodi do
sleganja. Procedne vode su posledica infiltracije povrinskih voda u deponiju. Ukoliko deponija nema drenau i

15
sintetiku foliju deo procednih voda odlazi do podzemnih voda. Pri prolasku kroz glinu deo tekih metala iz vode se
vezuje za nju. Mogu izazvati tifus, dizenteriju, tuberkolozu, tetanus i sl.
Metan sa ugljen dioksidom je deponijski gas. Ako je metan prisutan u kritinoj koncentraciji moe doi do eksplozije.
On se udaljava iz deponije sistemom za degasifikaciju deponije i moe se koristiti kao energetski gas uz odreeno
preiavanje.
Na deponiji se postavlja monitoring sistem koji prati kvalitet podzemnih voda i vazduha.
U Srbiji smetlita su se tokom vremena i irenja naselja pribliila uoj gradskoj zoni, a i poto su esto smetena uz
vodotokove (pri visokom vodostaju dospevaju u direktan kontakt) veliki su problem. Da bi se sanirala ta nekontrolirana
smetlita potrebno je:
- definisanje proirenja kapaciteta
- postavljanje ograde, kapije, vage i portirnice
- nivelacija terena (udaljavanje od vodotoka, formiranje povoljnijeg terena, formiranje zatitnog nasipa)
- deponovanje otpada po slojevima
- prekrivanje inertnim materijalom
- rekultivacija (tehnika i bioloka)

16. Industrijski vrsti otpad, minimizacija, tretman i odlaganje

Industrijski vrsti otpad je znaajan mogu zagaiva. Pod njim se podrazumeva otpadni materijal koji nastaje u toku
industrijskog procesa. Po osobinama moe biti inertan i opasan. Inertni industrijski otpad je svaki materijal koji nastaje
u jednom industrijskom procesu, a koji po svojim osobinama se ne moe svrstati u otpadne gasove, otpadne vode ili u
opasan industrijski otpad. Najee se on moe kasnije koristiti kao sekundarna sirovina.
Najvei deo industrijskog otpadnog materijala nastaje u rudarskoj industriji pri pripremi ruda za metalurku i hemijsku
preradu. Posle ide hemijska, pa primarna metalurgija, metalo preraivaka, mainska industrija.
to se tie strukture u hemijskoj industriji: vrsti otpad, teni otpad, muljevi.
Osnovna preventivna industrijska aktivnost u cilju spreavanja nastanka otpada je proces minimizacije.

16
 METOD MINIMIZACIJE OTPADA

Smanjenje koline otpada na izvoru

izmene u odnosu na proizvod
zamena proizvoda
ouvanje proizvoda
izmena sastava
kontrola na mestu nastajanja otpada
izmene u odnosu na sirovine

refinacija sirovina

supstitucija sirovina
izmene u tehnolokom procesu

izmena procesa
izmena opreme
poveanje stepena automatizacije
regulacija sistema
poboljanje operativne prakse
proceduralne mere
spreavanje gubitka
upravljaka praksa
razdvajanje otpadnih tokova
planiranje proizvodnje
Reciklaa (na mestu nastajanj otpada i van njega)
ponovna upotreba

vraanje otpada u proizvodni proces

otpad kao sirovina u drugom proizvodnom procesu

obnavljanje

prerada radi obnavljanja resursa

prerada u sporedne proizvode
Procena ekonominosti
Selekcioni kriterijumi
propisi i zakoni
odnosi sa javnou
tehnoloki zahtevi

Alternativni prioriteti
Izbor i primena

U procesu tretiranja i odlaganja industrijskog otpada uestvuje niz postrojenja za tretman i reciklau otpada, poev od
postrojenja za dehidraciju preko neutralizacije do postrojenja za spaljivanje ili peenje ivinog mulja.
Vrste konstrukcija i bezbednosti deponija industrijskog otpada mogu biti razliiti.
Primer Japana:
1. TIP A strogo kontrolisana sanitarna deponija industrijskog otpada koji izluuje supstance opasne za ljudsko
zdravlje i ivotnu okolinu
2. TIP B najmanje kontrolisana sanitarna deponija industrijskog otpada na koju se odlau stabilne supstance
3. TIP C kontrolisana sanitarna deponija za nestabilne otpadne materijale koji izluuju tetne supstance po
ivotnu sredinu ali ne i vrlo opasne (teke metale).

17. Opasni otpad, kategorizacija i klasifikacija

Osnovni generator opasnog industrijskog otpada je industrija. Da bi se smanjio negativan uticaj tog otpada potrebno je
sprovesti kvalitetno upravljanje industrijskog otpada. Prvo je potrebno definisati ta je opasan otpad da bi se mogao

17
razdvojiti od ostalog otpada, a zatim sprovesti posebno rukovanje i deponovanje. Definisanje opasnog otpada se moe
izvriti preko tipa otpada, liste supstanci i liste procesa u kojima nastaju.
1992.god. je doneta Bazelska konvencija koja definie uslove prekograninog kretanja opasnih otpada u ijoj se osnovi
nalazi i njihova klasifikacija. SRJ je prihvatila i potvrdila Bazelsku konvenciju.
U SRJ se pod opasnim otpadom podrazumevama opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika
(zapaljivost, reaktivnost, eksplozivnost, korozivnost i toksinost), kao i mabalaa u kojoj je bio ili jeste spakovan
opasan otpad.
U praksi se najee podrazumevaju dve vrste otpada: hemijski i biomedicinski otpad.
Opasan otpad je tetan po oveka i druge ive organizme, moe da bude kancerogen, mutagen ili feratogen i moe da
prouzrokuje smrt.
Reaktivan opasan otpad moe da stvori opasne smee sa vodom ili da podlegne hemijskoj promeni bez druge supstance
i da stvori otrovnu supstancu. Samopaljivi otpad moe da stvori opasnost od poara. Korozivni otpad je onaj koji u
vodenom rastvoru ima pH = 2 ili manji, ili pH = 12,5 ili vei.
Opasni otpadi imaju kao sastojke:
- berilijum i njegova jedinjenja
- jedinjenja bakra
- jedinjenja cinka
- arsen i njegova jedinjenja
- selen i njegova jedinjenja
- ivu i njena jedinjenja
- olovo i njegova jedinjenja
- organska i neorganska jedinjenja cijanida
- azbest
- fenol itd.
Environmental Protection Agency US (EPA) je identifikovala 750 vrsta otpada koji se grubo grupiu u tri kategorije:
- nespecifini otpad, koji nastaju u razliitim radnim i industrijskim procesima
- specifini izvori otpada, koji nastaju od specifinih industrijskih aktivnosti (rafinacija petroleja, otpadna voda
pri zatiti drveta)
- komercijalni hemijski proizvodi i hemijski dodaci sa organskim komponentama, kiselinama, metalima i
pesticidima.
Neophodno je da se izvri identifikacija opasnih supstanci na kvalitetan nain (sa irokim spektrom informacija) da bi se
pravilno upravljalo opasnim otpadom.

18. Opasni otpad upravljanje, tretman i deponovanje

Postoji hijerarhija upravljakih postupaka u upravljanju opasnim otpadom:

1. redukovanje otpada
2. izdvajanje otpada i smanjenje koncentracije
3. razmena otpada
4. ponovno korienje materijala
5. spaljivanje
6. sigurno deponovanje.
Najvaniji element u upravljanju otpada je eliminacija ili smanjenje opasnog otpada kroz promene proizvodnog procesa.
Vano je napraviti katastar zagaivaa opasnog otpada jer se time stvara mogunost kvalitetnog delovanja na uzroke i
procese njegovog nastanka, a i na aktivnost praenja toka otpada od mesta nastanka do mesta deponovanja.
Upravljanju je cilj da uspostavi sistem kontrole stvaranja opasnog otpada sa ciljem favorizovanja istijih tehnologija.
Promenljivost koliina opasnog otpada zavisi od vrste industrije i nivoa industrijalizacije.
Menadment plan opasnog otpada:
- priprema i popis priprema detaljne liste izvora opasnog otpada, karakteristika otpada i koliina
- minimizacija otpada
- skladitenje i transport specijalizovani rezervoari, bazeni za skladitenje opasnog otpada, specijalno
opremljena vozila ili vagoni za transport opasnog otpada uz prateu dokumentaciju i proceduru informisanja
nadlenih organa
- gubitak od rasipanja u sluaju izliva opasnog otpada mora se predvideti dekontamizacija tla ako je do nje
dolo
- tretman i odlaganje.
18
U Srbiji ovom problemu nije dovoljno posveena panja, nepostoji nijedna zvanina deponija za odlaganje opasnog
otpada.
Neke vrste opasnih otpada bi se, prema koliini i sastavu, mogle grupisati i reavati:
- otpadne materije iz livnica gvoa pesak bi se mogao koristiti kao podloga za puteve
- otpadne materije iz sistema otpadnih voda
- otpadne materije iz galvanizacije reavati reciklaom, a zatim deponovati
- otpadno mineralno ulje reciklaa, ostatak deponija.
Industrijski otpad koji se ne moe kvalitetno deponovati, ne postoji zainteresovanost kao sirovina, pre uskladitenja ili
deponovanja se mora tretirati. Najei tretmani su:
- fiziki centrifugiranje, filtracija i sl.
- hemijski deaktivacija hemijskom konverzijom
- bioloki najee na otpadnim vodama, bakterije izdvajaju teke metale iz mulja
- procesi spaljivanja pri visokim temperaturama moe se eliminisati 99,99% organskih komponenti.
Industrija koja svoj otpad ne moe da skladiti u krugu fabrike ili da ga ispusti u gradske vode ima tri mogunosti:
- posebno zapremanje u za to obezbeenu deponiju
- dopremanje opasnog otpada u postrojenja za njegovu preradu
- zajedniko deponovanje sa gradskim otpadom u sanitarnu deponiju.
Opasni otpadi se pre tretmana ili deponovanja prikupljaju u privremeno skladite koje mora da za to zadovoljava
sledee uslove:
- udaljenost od naselja najmanje 5 km
- udaljenost od zatienog prirodnog dobra najmanje 3 km
- udaljenost od obale reke najmanje 2 km
- teren ne sme biti podloan plavljenju
- obezbeena je zatita prirodne sredine.
kontrola praenje pokrivka praenje praenje

otpad
nivo 1 nivo 1 nepropusna folija za procednu tenost
nivo 2 nivo 2 sigurnosna vodootporna folija za
procednu tenost

podzemne vode

Otpad se mora klasifikovati i obeleiti.

Pored vetakih deponija opasni otpadi se mogu skladititi:
- u naputenim i iscrpljenim rudnicima ako ne postoji opasnost od prodiranja podzemnih voda, ako iznad i ispod
mesta skladitenja postoji vodonepropusni sloj, ako ne postoji opasnosti od eksplozije
- na stenovitoj podlozi sa izgraenim prostorima za skladitenje, sa obezbeenjem od zemljotresa.
Kapacitet deponija opasnih otpada se planira za najmanje 25 godina ili po potrebi.
Nain postupanja sa medicinskim otpadom zavisi od koliine infektivnog i patolokog otpada. On se prikuplja u
posebno obloenoj ambalai a zatim se spaljuje na minimalnoj temperaturi od 800C i proces sagorevanja traje
najmanje 2 do 4 sata.
Najkvalitetniji postupak za uklanjanje opasnog otpada je spaljivanje plazma postupkom koji je skup i zato retko
korien.

19. Radioaktivan otpad

Pod radioaktivnim otpadom se smatraju one materije koje sadre radioaktivne izotope iznad dozvoljene koncentracije
radionukleida u ivotnoj sredini. Da bi se upravljalo ovim otpadom potrebno je da se zna mesto nastanka i efekat alfa,
beta, gama zraka i emisija neutrona.

19
Izvori se mogu svrstati u tri grupe:
1. radioaktivni otpad iz nuklearnih elektrana
2. nuklearno-istraivaki centri
3. medicinske ustanove, univerziteti i industrija.
Na ljudsko zdravlje i okolinu negativno deluje nuklearno gorivo i to: pri nastanku, transformaciji, eksploataciji i
odlaganju. Zavisno od faze otpad se moe svrstati u otpade niske ili visoke aktivnosti.
Otpad niske aktivnosti nastaje u procesima eksploatacije, manifestuje se u dugom vremenskom periodu. Otpad srednje
aktivnosti nastaje u nuklearnim reaktorima kao posledica nuklearne fusije i procesa aktivnih produkata korozije. Otpad
visoke aktivnosti nastaje u postrojenjima za preradu istroenog nuklearnog goriva, sadri dugoivee radionukleide.
U istraivakim centrima izvori radionuklearnog otpada su nuklearni istraivaki reaktor, pilot postrojenja i produkti
dekontaminizacionih radova.
U zdravstvu se koriste otvoreni (koriste kratkoivee izotope) i zatvoreni (onkoloke klinike) izvori zraenja.
U nisko (kratkoivui izotopi) i srednje (srednjeivui izotopi) aktivan otpad spadaju tehnoloki otpad iz nuklearnih
elektrana i razliit otpad (poljoprivreda, industrija). U otpad niske aktivnosti spadaju i lina sredstva, sredstva za
higijenui sl.
U upravljanju radioaktivnim otpadom znaajna je prva faza prikupljanje (demontiranje i montiranje novog)
privremenog skladitenja i demontiranja. Uskladitenje se vri po vrsti izotopa i nivou radioaktivnosti.
Deponije se grade tako da radionukledi ne prodiru u okolinu u narednih 100 do 300 godina. Znai jedna od stvari o
kojoj se vodi raun su geoloke i hidroloke prilike na lokaciji.
Nain deponovanja otpada ide od ukopavanja u vrstu stenu do betonskih bazena u koje se stavljaju kontejneri sa
otpadom pa se zatrpavaju ljunkom, peskom i glinom. Naputeni rudnici se esto koriste.
Pre nego to se konano odloi otpad, on zavisno od osobina polazi kroz nekoliko faza:
- predtretman (presovanje, spaljivanje da bi se smanjila zapremina)
- kondicioniranje (cementiranje, bitumenizacija da bi se dobile stabilne forme)
- privremeno odlaganje.
Konano odlaganje je njegovo nepovratno ostavljanje, uz kontrolu, da bi vremenom radioaktivni otpad zbog
poluraspada izgubio svoja opasna radioaktivna dejstva. Za nisko i srednje aktivan otpad taj period je 300-500 godina.
Praktino se koriste dva tipa trajnog odlaganja:
- povrinski, betonski bazeni koji su smeteni na vodonepopusnoj podlozi opremljenoj drenanim sistemom, koji
se posle stavljanja otpada posipa peskom i ljunkom i preko toga se postavlja armirani betonski poklopac, pa
asflatni sloj
- podzemni, buenje horizontalnih tunela u steni u koje se stavlja otpad pa se zaliva betonom i sl.

20. Ekoloki rizik

Ekoloki rizik je verovatnoa dogaaja koja uzrokuje opasnost po ljude, njihova materijalna dobra i okolinu. Rizici se
prema uzroku dele na:
- prirodne prirodne katastrofe: zemljotresi, poplave, poari, sue, led i mraz, oluje i grad i sl.
- drutvene drutvene katastrofe: ratovi i revolucije
- tehniko-tehnoloke: industrijske havarije, katastrofe i tehniki rizici.
Tehnoloki rizik je verovatnoa nepovoljnih dogaaja po ljude i okolinu koja su prouzrokovana jednom ili sa vie
opasnih supstanci pri nekoj proizvodnoj delatnosti, a predstavljaju veliku neposrednu ili posrednu opasnost za oveka i
ivotnu sredinu.
Ovde se ne obuhvata pojam tzv difuznog rizika, koji obuhvata verovatnou svakodnevne ekoloke degradacije.
Teorijski se rizik moe predstaviti raunom verovatnoe: R = K * R * M
K- socijalni koeficijent
R verovatnoa njegovog dogaaja
M dimenzija moguih gubitaka
Elementi od kojih zavisi rizik tehnolokog sistema:
- preuzete mere preventivne ekoloke zatite
- obuenost, ekoloko obrazovanje i osposobljenost ljudi
- stanje proizvodnog procesa
- lokacija industrijskog objekta
- vrsta proizvodnje
- organizovanje ukupnog sistema ekoloke bezbednosti
- stepen industrijske razvijenosti regiona.
20
Akcident je pojava intezivnog zagaenja. Najjednostavnije opte znaenje je nesrea. Tehnoloki akcident je pojava
nekontrolisanog oslobaanja supstanci ili visoko toksinih materijala u ivotnu sredinu, koje prouzrokuju ozraivanja,
trovanja ili infekcije ljudi, biljaka i ivotinja.
Intenzitet i razmera akcidenta hemijske industrije zavisi od vie faktora:
- stepena toksinosti i fiziko hemijskih karakteristika supstanci svih faza procesa
- organizacije i sposobnosti zajednice da se zatiti od njih
- lokacije industrijskog objekta
- mikroklimatske, topoloke, hidroloke karakteristike lokacije industrijskog objekta
- bezbednosti proizvodnih, skladinih i transportnih kapaciteta.
Najei uzroci akcidenta su:
- nemar ili neodgovoran odnos ljudi u tehnolokom procesu
- nestruno rukovoenje u svim fazama proizvodnje
- nepridravanje propisa i uputstava za rad
- prljave tehnologije
- zastarela tehnika, tehnologija i dotrajali ureaji
- neredovno odravanje ureaja
- teroristika dejstva
- ratna dejstva.
Svetska zdravstvena organizacija po razmerama zagaivanja ivotne sredine klasifikuje akcidente u hemijskoj industriji:
I (lokalni) stepen zagaenja posledice ograniene na mesto dogaaja nesree, lokalni potencijali su dovoljni za
njihovu kontrolu
II (komunalni) stepen posledice pogaaju lokalnu zajednicu, potencijal zajednice dovoljan za kontrolu
III (regionalni) stepen posledice zahvataju veu regiju ili dravu
IV (internaconalni) stepen akcident velikih razmera, potrebna je meunarodna pomo za saniranje
Najee, dosada, su bili akcidenti lokalni i komunalni, izuzetno regionalni.
Akcidenti hemijske industrije mogu da imaju tetne posledice po ljude. tetnost zavisi od:
- vrste hemijske supstance zagaivaa
- koncentracije zagaujue hemijske supstance
- vreme trajanja zagaenja
- naina apsorbovanja hemijske supstance u ljudski organizam
- funkcije nadlenih organa.
Posledice mogu biti toksinog, teratogenog, kancerogenog i mutagenog tipa. Fundamentalni problem su mutagenog tipa
jer postoji mogunost samounitavanja oveka usled mutiranja njegovih gena.
to se tie nae hemijske industrije jako je nizak nivo korienja, velikim delom zbog zastarelih kapaciteta i tehnologija
koje se zbog sankcija i nelikvidnosti nije obavljala i modernizovala dui period.

21. Ekoloka etika

Etika je sistemska analiza morala. Moral je oseaj ispoljen kroz kriterijume ta je pravilno a ta je pogreno, dobro ili
loe. Mi ivimo u svetu razliitih kriterijuma moralnih vrednosti to dovodi do konflikta.
Ekoloka etika je etika kategorija i moe se posmatrati iz tri istoriske perspektive:
- ekoloka etika kao ljudsko zdravlje
- ekoloka etika kao konzervacija i prevencija
- ekoloka etika kao briga o okruenju.
Prva forma je uslovljena ljudskim aktivnostima u korienju resursa u cilju ouvanja ljudskog zdravlja. Tu spadaju
izgradnja vodovoda, sanitarnih deponija, kanalizacija i sl. Ukoliko ovek zagadi resurse svojom aktivnou a potom ih
stavi drugima na raspolaganje, ugroavajui tako njihovo zdravlje, to je neetiki in. Etina je ona aktivnost koja ne
ugroava zdravlje drugih ljudi u svojoj komunikaciji sa okruenjem.
Druga forma je ovekovo okruenje ima vrednost za oveka a posledino i znaajno za ljudsko zdravlje. inei
destrukciju okruenja inimo neetiki in jedni prema drugima. Zagaujui vodotokove i vazduh ugroavamo resurse, a
to utie na nae zdravlje.
ovek eli ekoloku etiku realizovanu kroz ouvanje (nastavlja ivot sa resursima) i preventivu (uiva u prirodi)
prirodnih vrednosti.
Ekoloko zagaenje ima negativan uticaj na oveka jer mu ugroava zdravlje, pretstavlja novani troak i spreava ga
da uiva u prirodi.
Ekoloka etika zahteva zatitu okoline, drvea, ivotinja, povrina i sl.
21
Spirituralna ekoloka etika postavlja pitanje da li je i koliko je legitimno pravo ljudi beneficirano, za korienje resursa.
ivot je projektovan na preivljavanju u okruenju u kome se jedan ivot unitava ili iskoriava drugi da bi opstao.
Konflikt se javlja kada prava okruenja dou u konflikt sa ovekom (situacija kada ouvanje ili prevencija okruenja
rezultuje finansijskim izdacima). Kada se postavi pitanje: Da li da sauvamo ume? odgovor je Da. Ali ako je
pitanje: Da li da dobijete otkaz zato da bismo sauvali drvee? odgovor se menja.
ta je ispravno smatrati sprovoenje zatite okoline mnogo vanijim od zaposlenosti ljudi ili ne? Konflikt u ovakvoj
dilemi je polaganje ispita iz ekoloke etike. U najboljem sluaju se nalazi kompromis. Zatita ivotne okoline ne mora
da bude potpuna ili savrena, ali totalno unitavanje se ne moe tolerisati.
Danas postoje naunici i inenjeri koji svojim instrumentima objektivno definiu vrednosti problema.

22