Gotova Skripta Hnig

1.UVOD .....................................................................................................................
5
Kratak istorijski razvoj organske hemije ......................................................................................... 6
ime se bavi organska hemija? ......................................................................................................... 7
Strukturna teorija .............................................................................................................................. 7
Vrsta veze ........................................................................................................................................... 7
2. HEMIJSKI SASTAV NAFTE .......................................................................... 10
2.1. Ugljovodonici ............................................................................................................................. 10

2.1.1.Podela ugljovodonika .......................................................................................................... 11
2.1.2. ACIKLINI UGLJOVODONICI ........................................................................................... 14

2.1.2.1. Alkani (zasieni ugljovodonici, parafini) ........................................................................... 14
Fizike osobine ............................................................................................................................. 15
Hemijske osobine.......................................................................................................................... 16
2.1.2.2. Alkeni (olefini) ..................................................................................................................... 20
Fuzike osobine ............................................................................................................................ 21
Dobijanje alkena ........................................................................................................................... 22
Reakcije alkena ............................................................................................................................ 24
2.1.2. CIKLINI UGLJOVODONICI .............................................................................................. 26

2.1.2.3. Cikloparafini ....................................................................................................................... 26
Pravila nomenklature .................................................................................................................. 26
Nomenklatura biciklinih ugljovodonika ................................................................................... 27
Nomenklatura spiro-ugljovodonika ............................................................................................ 27
Fuzike i hemijske osobine .......................................................................................................... 28
Struktura cikloalkana. ................................................................................................................. 29
Podela ............................................................................................................................................ 31
Dobijanje cikloparafina (naftena) ............................................................................................... 32
Reakcije cikloparafina (naftena) ................................................................................................. 33
Nalaenje cikloalkana u nafti:..................................................................................................... 34
2.1.2.4. Aromati ................................................................................................................................ 34
Nomenklatura .............................................................................................................................. 36
Nalaenje i dobijanje .................................................................................................................... 38
Reakcije aromata.......................................................................................................................... 39
Fizike osobine ............................................................................................................................. 41
Korienje aromata ...................................................................................................................... 41
Nalaenje aromata u nafti: .......................................................................................................... 41
4.1.4. Hibridni ugljovodonici............................................................................................................ 42
4.1.5. Odnos H/C u ugljovodonicima ......................................................................................... 43
4.1.6. Neugljovodonina jedinjenja u nafti ............................................................................... 43
4.1.6.1. Sumporna jedinjenja ....................................................................................................... 43
4.1.6. Azotna jedinjenja ................................................................................................................... 47
Alifatini amini (aciklini zasieni amini) .................................................................................. 48
Fizike osobine ............................................................................................................................. 48
Heterociklina jedinjenja ............................................................................................................. 49
4.1.7. Jedinjenja kiseonika .............................................................................................................. 51
Karboksilne kiseline .................................................................................................................... 51
4.1.7. Metali ................................................................................................................................ 54
ANALIZA NAFTE ................................................................................................. 56

FIZIKO-HEMIJSKA SVOJSTVA NAFTE ................................................................................... 56
KLASIFIKACIJA I KARAKTERIZACIJA NAFTI ....................................................................... 56
SVETSKO TRITE NAFTE I CENE ............................................................................................ 60

Formiranje cene nafte - benchmark nafte (reper) ...................................................................... 61
RANDMAN NAFTE .............................................................................................. 63

PODACI U RANDMANU I LABORATORIJSKI TESTOVI ......................................................... 63
Destilacione krive ......................................................................................................................... 64
Standardna (ASTM) destilacija ................................................................................................... 65
Ravnotena destilaciona linija .................................................................................................... 66
TBP destilaciona kriva................................................................................................................. 66
Komparacija TBP i ASTM destilacije ......................................................................................... 67
FIZIKE KARAKTERISTIKE NAFTNIH FRAKCIJA ................................... 69
Srednje temperature kljuanja ..................................................................................................... 69
Gustina () .......................................................................................................................................... 70
Relativna gustina ............................................................................................................................. 70
Gustina proizvoda ............................................................................................................................ 71
Viskozitet ............................................................................................................................................ 71
Dinamiki viskozitet .................................................................................................................... 71
Kinematska viskoznost ................................................................................................................ 71
Napon pare ......................................................................................................................................... 73
Molekulska masa .............................................................................................................................. 73
OKTANSKI BROJ (OB) .................................................................................................................... 74
CETANSKI BROJ .............................................................................................................................. 75
Sadraj sumpora .............................................................................................................................. 75
II.Termike osobine ......................................................................................................................... 75

a) Temperatura zamuenja.......................................................................................................... 75
b) Temperatura stinjavanja ......................................................................................................... 75
c) Taka paljenja - Flash point (FP)- ........................................................................................... 76
d) Plamite .................................................................................................................................... 76
e) Gorite ....................................................................................................................................... 76
f) Napon pare smee - Reid vapour pressure (RVP) .................................................................. 76
g) toplotna vrednost ..................................................................................................................... 76
2. Gasovita goriva naftnog porekla .............................................................................................. 78

Prednosti i nedostaci naftnih gasova .......................................................................................... 78
Prirodni naftni gas ........................................................................................................................... 79
Poreklo, geneza i tipovi leita PNG ............................................................................................... 79
Klasifikacija leita prirodnog naftnog gasa .................................................................................. 79
Izolovana gasna leita. ............................................................................................................... 79
Gasno-naftna leita .................................................................................................................... 80
Gasno-kondenzatna leita .................................................................................................................... 80
Poreklo, geneza i tipovi leita PNG ........................................................................................................ 80
Klasifikacija leita prirodnog naftnog gasa .......................................................................................... 81
Izolovana gasna leita. .......................................................................................................................... 81
Gasno-naftna leita ................................................................................................................................ 81
Gasno-kondenzatna leita .................................................................................................................... 82
Terminologija ................................................................................................................................................ 82
Sastav PNG ........................................................................................................................................................ 83
Osobine prirodnih naftnih gasova ............................................................................................................ 84
Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima ........................................................................................ 84
Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima ................................................................................... 84
Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih leita ........................................................................... 85
Hemijski sastav kaptanih naftnih gasova............................................................................................. 86
Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG .............................................................................................. 86
Ugljendioksid ............................................................................................................................................ 86
Voda ............................................................................................................................................................ 87
Ugljena kiselina ........................................................................................................................................ 87
Vodoniksulfid. ........................................................................................................................................... 87
Merkaptani. ............................................................................................................................................... 88
Etilmerkaptan........................................................................................................................................... 88
iva .............................................................................................................................................................. 88
Azot. ............................................................................................................................................................ 88
Plemeniti gasovi. ...................................................................................................................................... 88
Literatura: ........................................................................................................................................ 117

1.UVOD
Naziv nafta persijskog je porekla, nastao od glagola nafata, znojiti se (znoj zemlje), a
petrolej, s istim znaenjem, sloenica je od grke rei Petros (kamen) i latinske rei
oleum (ulje), "kameno ulje".
Postoje dva miljenja o poreklu nafte i prirodnog gasa- prema prvom da su oni
neorganskog, a prema drugom organskog porekla. Prema savremenim shvatanjima nafta
i prirodni gas su organskog porekla.
Nastanak nafte i gasa prema ovom shvatanju tumai se na sledei nain: pre vie
miliona godina dolo je do raspadanja ostataka biljaka i ivotinja, pri emu je nastao
organski materijal. Pod dejstvom pritiska i temperature ovaj organski materijal,
koji se nalazio ispod stena, pretvorio se u tzv. fosilna goriva (ugalj, naftu i prirodni
gas). Uglavnom na dubinama od 1 do 6 km (na temperaturama od 60 do 150oC)
formirala se nafta, a na veim dubinama i vioj temperaturi prirodni gas.
Poto nafta i gas nastaju istim geolokim procesom (anaerobnim raspadanjem
organskih materija duboko ispod zemljine povrine) to se oni esto nalaze zajedno. Kada
se prirodni gas i nafta nalaze zajedno, takav prirodni gas se naziva pratei (prati
nalazite nafte) i on moe tada da bude ili rastvoren u nafti, ili slobodan.
Pored prirodnog gas koji se nalazi kao pratei gas u nalazitima nafte prirodni gas
moe da ima i sopstvena nalazita. Postoji i trei izvor prirodnog gasa, a to su
nalazita gasnih kondenzata, u kojima su zajedno sa prirodnim gasom prisutni i teni
ugljovodonici male gustine.
Nafta je zapaljiva uljasta tenost sa specifinim mirisom, koja moe da ima razliite
boje (od ute do mrke) u zavisnosti od sastava. Gustina nafte je obino manja od 1 g/cm 3.
Nafta se rastvara u organskim rastvaraima, a ne rastvara se u vodi.
Kada nafta dolazi direktno iz zemlje, kao tenost, zove se sirova nafta ako je tamna i
viskozna, a kondenzat, ako svetla-prozirna i isparljiva-nestabilna. Kada je vrsta naziva
se asfalt, a kada polu-vrsta je katran. Meutim, najznaajnija primena nafte zapoinje
od sredine XIX veka kada je usavren postupak za dobijanje petroleja, dugo vremena
upotrebljavanog za rasvetu. Pronalaskom motora sa unutranjim sagorevanjem krajem
veka i razvojem motornih industrija zapoinje znaajna primena naftnih destilata.
Destilacijom nafte do 200 C dobijen je benzin, do 240 C petrolej, do 340 S dizel, dok se
ostatak, nakon atmosferske destilacije, upotrebljavao kao lo ulje, ili kao sirovina za
vakum destilaciju, kojom se dobijaju vakum destilati i bitumen. Nafta se nalazi preteno
u zasebnim leitima, nastalim pod uticajem erozijskih procesa migracijom kroz
pukotine iz matinih u kolektorske stene. U tim se leitima, uz naftu nalazi i zemni gas
koji se preteno sastoji od metana, a sadri jo i gasove i pare viih ugljovodonika, te
sumporovodonik, ugljendioksid i druge gasove. U zavisnosti o poreklu i nalazitu, nafta
se moe znaajnije razlikovati u sastavu i zato je ispravnije govoriti u mnoini, odnosno o
naftama. Razlikuju se u prosenoj molekulnoj masi, gustini, taki kljuanja, viskozitetu i
drugim fiziko-hemijskim karakteristikama.
Naftu je teko upotrebljavati u njenom izvornom obliku, ali nakon frakcionacije
odreene frakcije imaju karakteristike koje olakavaju njihovu upotrebu. Naftna
industrija je od svojih poetaka jako napredovala u razvijanju procesa prerade, posebno
separacijonih i konverzionih procesa.
Najvei napredak u naftnoj industriji postignut je u razdoblju od 1940. do 1970.
Godine zato je najvie zasluna industrijalizacija evropskih i azijskih zemalja, nakon II
svetskog rata, koje su preuzele tehnologiju od amerikanaca i s vremenom je unapredile.
Nafta je neobnovljivo, fosilno gorivo i prema tome ograniene dostupnosti. Meutim,
jo dugo vremena biti e glavni izvor energije i to otkrivanjem novih izvora, otkrivanjem
novih postupaka vaenja iz postojeih izvora i poboljanim procesima prerade. Potranja
je najvie usmjerena na lake proizvode dobijene iz nafte (motorna goriva, petrohemijske
sirovine, TNG) i neke posebne proizvode (maziva ulja, bitumen). Zbog rastue vanosti
naftnih proizvoda budua istraivanja kretati e se u smeru optimizacije procesa,
posebno razvitkom novih, trajnijih, aktivnijih i selektivnijih katalizatora koji omoguuju
blae procesne uslove (pritisak, temperaturu, vreme zadravanja, itd.).
Karakterizacija nafte i frakcija obuhvata njihova osnovna i najbitnija svojstva kao
to su hemijski sasatav i fiziko-hemijske karakteristike. Njihovo poznavanje je
neophodno kako za projektovanje opreme, kao i postupaka za preradu nafte, tako i za
ostvarivanje potrebnog kvaliteta proizvoda.
Kratak istorijski razvoj organske hemije

Poetkom XIX veka organska hemija se izdvojila kao samostalna nauka.
Naime, vedski naunik J. Bercelijus je 1807 g. predloio da se supstance koje su
izdvojene iz ive prirode- biljaka i ivotinja nazovu organskim, a nauka koja se bavi
njihovim izuavanjem organskom hemijom. U to vreme smatralo se, zahvaljujui
shvatanju Bercelijusa, da organska jedinjenja mogu da se stvaraju samo u ivim
organizmima i to pod dejstvom ivotne sile (tz. vitalistika teorija, jer se na latinskom
ivotna sila kae vis vitalis), a da ona ne mogu da budu sintetizovana, tj. dobijena
vetakim putem u hemijskim laboratorijama.
Medjutim, sinteza supstanci, koje su ranije samo izdvajane iz ivih organizama,
opovrgla je vitalistiku teoriju. Tako je nemaki naunik F. Veler 1828. g. iz
neorganske supstance amonijum cijanata dobio u laboratoriji organsku supstancu
karbamid (ureu). Nemaki naunik H. Kolbe sintetizovao je siretnu kiselinu 1842.
godine, a francuski naunik M. Bertlo sintetizovao je masti 1854. g..
Danas je poznato da se mnoge organske supstance i ne nalaze u ivim organizmima,
ve se dobijaju iskljuivo sintezom-vetakim putem (mnogobrojne plastine mase, boje,
lekovi i dr.) i da organska jedinjenja, bez obzira na poreklo, predstavljaju jedinjenja
ugljenika koja se karakteriu odreenim specifinim osobinama, drugaijim od osobina
neorganskih jedinjenja.
Savremena definicija organske hemije je da je to nauka koja izuava jedinjenja
ugljenika sa drugim elementima (organska jedinjenja), sa izuzetkom malog broja
njegovih jedinjenja, koja pripadaju grupi neorganskih jedinjenja (ugljen-dioksid, ugljena
kiselina, karbonati, cijanovodonina kiselina, metalni karbidi).
ime se bavi organska hemija?
Organska hemija je hemija ugljenikovih jedinjenja. Predmet izuavanja organske
hemije je:
- Dobijanje i izolovanje organskih jedinjenja;
- Upoznavanje njihovih fizikih i hemijskih osobina;
- Dokazivanje njihove strukture;
- Mogunost praktine primene.
Strukturna teorija
Atomi u molekulu meusobno se povezuju na osnovu sledeih principa:
1. Atomi u molekulu meusobno su povezani po odreenom redu, u skladu sa
njihovim valencama;
2. Osobine jedinjenja su funkcija njihove strukture.
Isti broj istih atoma moe se meusobno povezati na vie naina. Zbog toga su
mogua jedinjenja iste molekulske formule, ali raznih osobina izomerna jedinjenja
ili izomeri.
Vrsta veze
Hemijske veze su privlane sile koje deluju izmeu estica koje izgrauju supstance.
U graenju hemijskih veza uestvuju elektroni iz poslednjeg energetskog nivoa. Ti
elektroni se nazivaju valentni, a po nauniku Luisu ih predstavljamo tako to pored
simbola elemenata stavljamo rasporeene elektrone obeleene takicama ili kruiima.
Kovalentna veza
Kovalentna veza se obino uspostavlja izmeu istih ili razliitih atoma nemetala.
Ova veza se moe objasniti po:
1. Oktetnoj eoriji valence (Luisova teorija);
2. Teoriji valentne veze i teoriji molekulskih orbitala.
Po oktetnoj teoriji valence, kovalentna veza nastaje izmeu atoma nemetala koji
grade molekul da bi atomi dostigli strukturu najblieg plemenitog gasa (oktetno-
valentna teorija koju je dao naunik Luis). Do uspostavljanja takvih konfiguracija dolazi
stvaranjem zajednikih elektronskih parova.
Kovalentna hemijska veza moe biti kovalentno polarna i kovalentno nepolarna.
Kovalentno nepolarna veza se gradi izmeu istih atoma nemetala H2, O2, N2, Cl2 itd.
Nepolarna je zato to su zajedniki elektronski parovi simetrino rasporeeni
izmeu jezgara atoma koji grade vezu.
Kovalentno polarna veza gradi se izmeu razliitih atoma nemetala, takoe preko
zajednikog elektronskog para, ali je elektronski par vie privuen atomu koji ima vei
afinitet prema elektronu i taj atom nosi malo negativno, a drugi atom malo pozitivno
naelektrisanje.
Po teoriji valentne veze, ova veza se objanjava preklapanjem atomskih orbitala iz

poslednjeg energetskog nivoa koje imaju nesparene elektrone.
Jonska veza
Jonska veza je elektrostatiko privlaenje suprotno naelektrisanih jona. Obrazuju se
izmeu atoma metala i nemetala.
Stvaranje jonske veze je posledica elektronegativnosti- Sposobnosti atoma da
privue elektrone iz zajednikog elektronskog para.
Elektronegativnost raste od elemenata 1. prema elementima 18. grupe PSE.
Elektronegativnost opada od elemenata 1. prema elementima 7. periode.
Atomi metala da bi postigli stabilnost otputaju svoje valentne elektrone i tako
nastaju katjoni (pozitivno naelektrisan jon). Atomi nemetala da bi postigli stabilnost
primaju elektrone od atoma metala i tako nastaju anjoni (negativno naelektrisani jon).
Kada joni nastanu izmedju njih se javlja privlaenje to jest JONSKA VEZA.
U jonskim supstancama (osim u gasovitom stanju) nikada nije jedan katjon povezan
samo sa jednim anjonom, ve na jedan katjon dolazi vie anjona i obrnuto. Zato je jonska
veza mnogo jaka, a t.k. i t.t. jonskih supstanci velike (preko 1000 stepeni C). Sve soli
imaju jonsku vezu.
Primer nastajanja jedne jonske supstance:

11Na 1s22s22p63s1 tei da otpusti 1e- i postane Na+ jon 1s22s22p6
17Cl 1s22s22p63s2 3p5 tei da primi 1e- i postane Cl- jon 1s22s22p63s2 3p6
Jedinjenja koja imaju jonsku vezu imaju jonsku kristalnu reetku i vrstog su
agregatnog stanja. Kristalnu jonsku reetku grade joni, imaju visoku taku kluanja i
topljenja.
Jonska jedinjenja u vrstom stanju ne provode struju jer nema slobodnih jona.
Struju provode samo svoji vodeni rastvori ili njihovi rastopi.
Oksidacioni brojevi odgovaraju broju otputenih ili primljenih elektrona iz
poluenergetskog nivoa.
Tamo gde su brojevi otputeni oksidacioni broj de biti +, a primljeni -.
2. Hemijski sastav nafte
Nafta (zemno ulje, petroleum, crude oil) na molekulskom nivou sadri
ugljikovodonina jedinjenja kao i organska jedinjenja sumpora, azota i kiseonika, a mogu
biti prisutni i metali ali u manjoj koliini. I ako vei deo sastava nafte ine
ugljikovodonici, vrsta i nain njene obrade veinom je odreen neugljikovodinim
sastavom (sumpor, kiseonik i azot). Organska jedinjenja sumpora, azota i kiseonika
imaju tendenciju koncentriranja u naftnim frakcijama s viim temperaturama kljuanja
i na taj nain bez obzira na njihov poetni sadraj u sirovoj nafti znatno oteavaju
obradu tih naftnih frakcija. Ugljikovodini deo nafte veinom se sastoji od parafinskih,
naftenskih i aromatskih organskih jedinjenja. Olefinska jedinjenja se uobiajeno ne
nalaze u sirovoj nafti, kao ni acetilenski ugljikovodonici.
Udeo parafina u sirovoj nafti zavisi od vrste nafte, meutim, uopteno e se udeo
parafinskih ugljikovodonika smanjivati s poveanjem molekulske mase. U benzinskim
frakcijama e tako udeo parafinskih ugljikovodonika dostizati 80 %, dok e u mazivim
uljima iznositi do 30 %. Koliina razliitih jedinjenja nekog homolognog niza znatno
varira s obzirom na njihov apsolutni i relativni sadraj. U bilo kojoj frakciji sirove nafte
moe postojati manji broj jedinjenja koje ine vei dio sadraja te frakcije, a vrsta tih
jedinjenja zavisie od prirode izvornog materijala kao i od relativnog sadraja pojedinih
jedinjenja koji preovladavaju u uslovima stvaranja sirovine.
Elementarni sastav proseno (%):
C 83-87
parafini:n-,izo-, razgranati
H 11-14
S 0.5-6 ugljovodonici cikloparafini (=nafteni)
N 0.1-2.0 aromati derivati benzena
O 0.05-1.5
Metali u tragovima: ~ 40 metala. najvaniji: Fe, Al, Ca, Mg, Ni, V.
Hemijski sastav nafte zavisi od mesta njenog nalaenja i veoma je sloen-nafta je
smea oko 1000 razliitih individualnih supstanci. Osnovne vrste supstanci
koje ulaze u sastav nafte su:
1. Ugljovodonici (organska jedinjenja C i H)
2.Heteroatomska organska jedinjenja - jedinjenja u iji sastav ulaze, pored C
i H, i drugi elemenati i to: S, N i O.
3. Metaloorganska ili organometalna jedinjnja -organska jedinjanja u iji sastav
ulaze i metali (najee V i Ni);
4. Voda
5. Mineralne soli
6. Soli organskih kiselina
7. Mehanike primese (pesak, krenjak i glina).
2.1. Ugljovodonici
Ugljovodonici su po sastavu najprostija organska jedinjenja, jer u sastav njihovih
molekula ulaze samo 2 elementa: C i H.
2.1.1.Podela ugljovodonika
Prema nainu kako su meusobno povezani atomi C u njihovim molekulima i prema
vrsti hemijskih veza izmedju C atoma u molekulima podela ugljovodonika moe skraeno
da se prikae dole navedenom emom:
I) ACIKLINI ili ALIFATINI II) CIKLINI ili PRSTENASTI
C atomi su meusobno povezani u
C atomi su meusobno povezani u otvorene
zatvorene nizove ili prstenove, pri emu u
nizive, koji mogu da budu linijski ili razgra
sastav molekula mogu da ulaze 1, 2, 3 ili
nati-ravasti
vie prstenova.
Vrste alifatskih (aciklinih)
Vrste ciklinih ugljovodonika:
ugljovodonika
Aliciklina Aromatska
Zasieni aciklini Nezasieni aciklini jedinjenja- jedinjenja-jedinjenja
ugljovodonici ugljovodonici ciklizovana sa benzenovim
alifatska jedinjenja prstenom
Alkeni (u molekulu Benzen i dr. (u
Alkani (u molekulu Cikloalkani (u
je prisutna 1 molekulu je
su prisutne samo molekulu su
nezasiena prisutna aromatina
jednostruke prisutne samo
dvostruka veza veza izmeu C
zasiene veze) zasiene veze)
izmeu C atoma) atoma)
Alkini (u molekulu Cikloalkeni (u
je prisutna 1 molekulu je
nezasiena prisutna 1
trostruka veza dvostruka veza
izmeu C atoma) izmeu C atoma)
Nafta i zemni gas su najvei prirodni izvor ugljovodonika. Dok su u zemnom gasu
zastupljeni nii, gasoviti lanovi - pretei metan, u nafti su pomeani teni, vrsti i u
manjoj meri gasoviti ugljovodonici.
U lakim frakcijama nafte odnosno proizvodama nieg intervala kljuanja, do oko
350C, zastupljeni su laki ugljovodonici jenostavnije strukture i manjih molskih masa.
Oni pripadaju sledeim homolognim serijama:
1. Alkani i izo-alkani (parafini) CnH2n+2
2. Monociklini cikloalkani (nafteni) sa peto-i estolanim prstenovima, CnH2n
3. Diciklini cikloalkani (nafteni) , petolani, estolani i meoviti CnH2n-2
4. Triciklini cikloalkani (nafteni), CnH2n-4
5. Monociklini aromatski ugljovodonici, benzenova sarija - CnH2n-6
6. Diciklini ugljovodonici meanih struktura naftensko-aromatskih, CnH2n-8
7. Diciklini aromatski ugljovodonici; CnH2n-12
Sa porastom intervala kljuanja proizvoda iznad 350C poveava se udeo
ugljovodonika slozenijih struktura i veih molskih masa kao i neugljovodoninih
komponenata. Oni se svrstavaju u sledee grupe:
1. Alkani velikih molskih masa, CnH2n+2
2. Mono i policiklini cikloalkani sa duim ili kraim boim nizom, alkil-ostacima i
optim formulama od CnH2n do CnH2n-10, tj. od monociklinih do estociklinih
struktura.
3. Mono i policiklini aromatski ugljovodonici sa bonim alkil ostacima i optih
formula od CnH2n-6 do CnH2n-36, tj. od alkilbenzena do struktura sa 6
kondenzovanih prstenova u molekulu.
4. Ugljovodonici meovitih, policiklinih struktura sastavljenih od cikloalkana i
aromatskih prstenova sa alkil-ostacima i opte formule; od CnH2n-8 do CnH2n-22.
5. Razliita organska jedinjenja policiklicne meavite strukture sa S, O, ili N kao
heteroatomima i duim ili kraim alkil ostacima.
Promena udela razliitih struktura ugljovodonika sa poveanjem intervala kljuanja
nafte do 500C, prikazana je na sl. 1.
Slika 1. Raspodela razliitih grupa ugljovodonlka u oblasti temperatura kljuanja

nafte do 500C
U tablici l. prikazano je vie serija ugljovodonika razliitih struktura koji mogu da se
oekuju u nafti odnosno njenim frakcijama. Za svaku od njih dat je broj C-atoma u
poetnon lanu. Serija n-parafina poinje sa metanom, C1, a izoparafina sa izobutanom
C4. Poetni broj C-atoma u molekulu ciklinih struktura odnosi se ne nesupstituisane
lanove serije napr. na ciklopentan za seriju alkilciklopentana odnosno na cikloheksan
za seriou alkilcikloheksana, ili na benzen za seriju alkilbenzena itd. Drugim reima
serije navedenih struktura sainjavaju na najnii, nesupstituisani, lanovi i razni mono-
i vie supstituisani alkil-derivati. Pri tome struktura i broj alkil supstituenata daje
velike mogunosti izomerije.
Gornja granica za sadraj C-atoma u alkil-ostacima,tj., u molekulu ugljovodonika
dotine serije nije do sada odredjena to je prikazano prekidom niza. Nezasieni
ugljovodonici olofini, diolefini i acetileni u nafti se ne nalaze.
Ugljovodonici prisutni u nafti mogu. da se javljaju u vrlo velikom broju izomernih
struktura. Broj izomera, kao to je poznato raste sa porastom broja C-atoma u molekulu.
U seriji alkana broj teorijski. moguih izomera sa napr. 5 C-atoma iznosi 3, sa 10 C-
atoma 75, sa 20 C-atoma 366319, a sa 40 C-atoma oko 6*1013.
Aromatske,naftenske i meovite aromatsko-naftenske strukture, takoe doprinose
poveanju broja izomera ugljovodonika u nafti.
Tablica 1: Pregled razliitih struktura moguih sastojaka nafte

Prisustvo i drugih organskih neugljovodoninih jedinjenja, kao to su sumporna,
azotna, kiseonina i druga, sa svojim mnogobrojnim razliitim strukturama, ine naftu
ekstremno sloenom smeom sa neodreenim ukupnim brojem organskih jedinjenja.
Zato je potpuna hemijska analiza nafte neizvodljiva.
U sastav nafte prema sadanjim procenama ulazi preko 105 komponenata uglavnom
ugljovodonika i jedinjenja sa heteroatomima.
Zahvaljujui razvijenim postupcima separacije ugljovodonika kao to su
hromatografske i destilacione metode, zatim spektroskopskim metodama, pre svega, IR-,
UV- i NMR- analizi i masenoj spektrometriji, mogue je izvriti hemijsku analizu tj.
identifikaciju svih izomera ugljovodonika samo u najlakim frakcijama nafte, iji
molekuli ugljovodonika sadre do osam C-atoma. Sa poveanjem molskih masa i broja
izomera ugljovodonika takva hemijska analiza je oteana. Za sloenije smee
ugljovodonika koristi se strukturno - grupna analiza, koja kao rezultat daje sadraj
pojedinih grupa jedinjenja, kao to su parafini, nafteni, aromati i olefini. Za rafinerijsku
preradu nafte naroito je znaajno poznavanje frakcionog sastava, koji se menja u
zavisnosti od porekla i hemijskog sastava nafte. Frakcionim sastavom se prikazuje
prinos destilata u odreenim definisanim temperaturnim intervalima koji je dobijen
frakcionom destilacijom nafte izvedenom pod standardnim uslovima.
Preradom sirove nafte u rafinerijama destilacijom na atmosferskom pritisku i u
vakumu, izdvaja se vei broj frakcija u odreenim intervalima temperature kljuanja, iz
kojih se, zatim, naknadno dobijaju razliiti komercijalni proizvodi.
Ha slici Sl.l. dat je pregled vanijih komercijalnih proizvoda nafte dobijenih
frakcionom destilacijom, kao i oblasti priblinog broja, C-atoma u molekulima iz kojih su
sastavljeni.
Poredjenjem te slike i tablice l. moe se proceniti tip i struktura ugljovodonika koji
mogu da se oekuju u raznim proizvodima od nafte.
2.1.2. ACIKLINI UGLJOVODONICI

2.1.2.1. Alkani (zasieni ugljovodonici, parafini)
Parafini su zasieni ugljikovodonici s optom formulom: CnH2n+2(alkani), a mogu biti
ravno lanani (normalni, n-parafini) kod kojih su C atomi vezani jedan za drugi u
linijskom nizu (lancu), kod kojih su C atomi vezani jedan za drugi u linijskom nizu
(lancu), ili razgranati (izoparafini). kod kojih su C lanci razgranati, tj pored linijskog
niza sadre i bone nizove
Alkan normalnog niza Ravasti alkan Ciklini alkan

CH3
CH3 CH2 CH2 CH3 CH2 CH2
CH3 C H
Butan, C4H10 CH2 CH2
CH3
2-metilpropan, C4H10 Ciklobutan, C4H8
(izobutan)
Ravasti alkani su strukturni izomeri normalnih alkana:
CH3 CH2 CH2 CH2 CH3 CH3 CH3
CH3 C CH3 CH3 CH2 C H

pentan
CH3 CH3
2,2-dimetilpropan (neopentan) 2-metilbutan

(izopentan)
Nazivi normalnih alkana, koji su

usvoljeni od strane Meunarodnog
Saveza za istu i primenjenu hemiju
(IUPAC) su: prva 4 alkana imaju stare
(trivijalne) nazive, a imena ostalih
alkana izvode se od grkih i ree
latinskih brojeva.
Kada se iz molekula alkana izdvoji
1 atom H dobija se atomska grupa (radikal), koja se naziva alkil grupa i obeleava se
slovom R (opta formula R = CnH2n+1). Nazivi alkil grupa izvode se od naziva
odgovarajueg alkana zamenom sufiksa an u il.
Tabela 1 Formule i nazivi alkana i alkil grupa
Molekulska formula i Skraena strukturna formula Formula i naziv
naziv alkana (racionalna formula) odgovarajue alkil grupe
CH4 metan CH3 metil
C2H6 etan CH3 CH3 C2H5 etil
C3H8 propan CH3 CH2 CH3 C3 H7 propil
C4H10 butan CH3 CH2 CH2 CH3 C4 H9 butil
C5H12 pentan CH3 CH2 CH2 CH2 CH3 C5 H11 pentil
C6H14 heksan CH3 (CH2 )4 CH3 C6 H13 heksil
C7H16 heptan CH3 (CH2 )5 CH3 C7 H15 heptil
C8H18 oktan CH3 (CH2 )6 CH3 C8 H17 oktil
C9H20 nonan CH3 (CH2 )7 CH3 C9 H19 nonil
C10H22 dekan CH3 (CH2 )8 CH3 C10 H21 dekil
Fizike osobine
Pri obinim uslovima (25oC i atmosferskom pritisku) normalni alkani mogu da budu
u svim agregatnim stanjima: prva 4 ugljovodonika (C1-C4) su gasovi, sledei
ugljovodonici (C5-C17) su tenosti, a od C18H38 su vrste supstance.
Sa poveanjem molske mase (broja C atoma u molekulu) raste veliina molekula,
raste jaina medjumolekulskih - Vandervalsovih sila, a samim tim i temperature
kljuanja, temperature topljenja i gustina normalnih alkana.
Gustina alkana je manja od vode (1 g/cm3).
Razgranati alkani imaju niu temperaturu kljuanja nego normalni alkan sa istim
brojem C atoma. Temperature topljenja razgranatih alkana mogu da bude ili vie, ili
nie od temperature topljenja normalnog alkana sa istim brojem C atoma.
Alkani su praktino nerastvorljivi u vodi, a dobro se rastvaraju u nepolarnim
organskim rastvaraiam (C6H6- benzen, CCl4- ugljentetrahlorid). Ovakvo ponaanje
alkana je u vezi sa poznatim empirijskim pravilom slino se rastvara u slinom.
Naime, alkani su sagraeni od nepolarnih molekula i zato se nerastvaraju u vodi u
iji sastav ulaze polarni molekuli, a dobro se rastvaraju u nepolarnim organskim
rastvaraima koji se sastoje od nepolarnih molekula.
Motornom benzinu n-alkani daju loa antidetonatorska svojstva to nije sluaj sa
izo-alkanima tj. razgranatim strukturama. n-parafini sa 9-15 C-atoma izdvojeni iz
petrolejske (kerozinske) frakcije nafte, slue kao sirovina za dobijanje bioloki
rasgradivogg alkilbenzensulfonata koji, je osnovna komponenta u sredstvima za pranje.
n-parafini veih molskih masa obrazuju pri hladjenju kristale u nafti i njenim frakcijama
iz kojih se izdvajaju kao "parafin". Sadraj kristalnih struktura n-parafina poveava
viskoznost proizvoda.
Alkani sa normalnim nizovima imaju manju viskoznost u odnosu na izo-alkane i
aromatske ugljovodonike, meutim i alkani i izo-alkani imaju vei indeks viskoziteta od
aromatskih ugljovodonika. U skoro svim naftama su alkani zastupljeniji u veim
koncentracijama od izo-alkana.
Hemijske osobine
Alkani nisu hemijski aktivne supstance. Pri obinim uslovima oni su inertni, a u
hemijske reakcije stupaju tek kada im se obezbede posebni uslovi (visoka temperatura,
prisustvo jake svetlosti, prisustvo katalizatora).
Znaajne reakcije alkana su:
1. Reakcije sagorevanja ili reakcije sjedinjavanja sa kiseonikom, pri kojima na
visokoj temperature i u prisustvu vika kiseonika dolazi do potpunog sagorevanja alkana
i obrazovanja CO2 i H2O (pri nepotpunom sagorevanju alkana obrazuje se otrovan gas
CO-ugljen monoksid, ili a-C).
Na primer:
CH4 + 2O2 CO2 + 2H2O; Ho = -889,5 kJ
2C2H6 + 7O2 4CO2 + 6H2O; Ho = -3116,6 kJ
Reakcije sagorevanja alkana su egzotermne(Ho<0), zbog ega se alkani koriste kao
goriva.
Sagorevanje gasovitih alkana moe da se odigra nemerljivo velikom brzinom, tj. uz
eksploziju, na temperaturi paljenja ovih gasova, kada su oni prisutni u vazduhu u
koncentraciji koja je u oblasti granica eksplozivnosti. Zbog toga je neophodna stalna
kontrola koncentracije ovih gasova , naroito metana u rudnikom vazduhu, jer je metan
gas koji se stvara u rudnicima uglja i pripada grupi eksplozivnih rudarskih, ili rudnikih
gasova
2. Reakcije supstitucije ili zamene pri kojima se jedan ili vie atoma vodonika u
alkanu zamenjuju (supstituiu) jednim ili vie drugih atoma ili atomskih grupa.
Znaajne reakcije supstitucije su halogenovanje, pri kojima se atomi H u alkanu
zamenjuju atomima halogenih elemenata :Cl i Br (supstitucija H atoma atomima F je
vrlo burna reakcija i zahteva posebne uslove, a supstitucija H sa I praktino nije
mogua). Na primer:
( l
l h vetlo t) l
metan hlormetan
l h ( vetlo t) l
l l
hlormetan dihlormetan
l h ( vetlo t) l
l l
dihlormetan trihlormetan
l h ( vetlo t) l
l l
trihlormetan tetrahlormetan
Mehanizam reakcije halogenovanja alkana:
I) Poetak reakcije, inicijacija
h Cl + Cl Cl Cl Cl + Cl
Cl Cl Cl + Cl
T
II) Nastavljanje reakcije, propagacija
H H
H C H + Cl H C + HCl
H H
H H H H
H C + H C H H C H+ C H
H H H H
H H
H C + Cl Cl H C Cl + Cl
H H
metilhlorid
III) Zavretak reakcije, terminacija
H H
Cl + Cl Cl Cl H C + Cl H C Cl
H H
H H H H
H C + C H H C C H
H H H H
Energetske promene prilikom odvijanja hemijskih reakcija
H H
H C H + Cl Cl H C Cl + H Cl
H H
428 kJ + 244 kJ -340 kJ - 433 kJ - 101 kJ/mol
I) Cl Cl Cl + Cl H= 244 kJ
II) Cl + CH4 HCl + CH3 H= - 5 kJ
III) H3C + Cl Cl CH3Cl + Cl H= - 96 kJ
H C H Cl
3. Reakcije razgradnje Kreking

Na visokoj temperaturi molekuli alkana se razgrauju,bez prisustva vazduha .Ova
poojava se naziva kreking (cepanje na toplo).
Reakcuja razgradnje alkana mogu da se prikau sledein jednainama:
Kreking metana:
CH4 C + 2H2
metan
Kreking propana:
1. CH3CH2CH3 CH2=CHCH3 + H2
propan propen
2. CH3 CH2 CH3 CH2 = CH2 + CH4
propan eten metan
Pored krekinga koji se odigrava na povienim temperaturama (od 600oC, pa navie),
a koji se naziva termiki kreking, postoji i kreking koji se odigrava na niim
temperaturama (350-500 oC) i u prisustvu katalizatora ( alumosilikata-zeolita,
aluminijum hlorida i dr.) i on se naziva katalitiki kreking.
Kreking ima veliku primenu pri sekundarnoj preradi nafte da bi se poveao prinos
benzina, i da bi se poveao oktanski broj benzina.
4. Reakcije dehidrogenovanja (dehidrogenizacije- oduzimanje vodonika)
Pri ovim reakcijama alkani se pretvaraju u alkene (nezasiene ugljovodonike) uz
izdvajanje vodonika (H2). Ove reakcije se odigravaju u prisistcu katalizatora na
povienim temperaturama:
lkan lken
Ove reakcije imaju, takodje, praktinu primenu u sekundarnoj preradi nafte.
5. Rakcije izomerizacije
Reakcije izomerizacije su procesi pri pri kojima se normalni alkani prevode u
razgranate alkane (izomere) zagrevanjem u prisustvu katalizatora.
Na primer:

n propan
i propan
I ove reakcije ima praktinu primenu u sekundarnoj preradi nafte kada se normalni
ugljovodonici prevode u razgranate (ravaste) u cilju poveanja oktanskog broja benzina
(najmanju sklonost ka detonaciji imaju razgranati zasieni ugljovodonici, a najveu
normalni zasieni ugljovodonici).
5. Reakcije ciklizacije
Ovim reakcijama se normalni alkani, u prisustvu odgovarajuih katalizatora,
prevode u ciklina jedinjenja.
H H
H H H H H H H H
C
H C C H
H C C C C C C H H H + H2
C C
H H H H H H H C H
H H
(C6H14 C6H12 + H2)

heksan cikloheksan
H H
H H CH
C
H C C H HC CH
+ 4H2
H C C H HC CH
C CH
H H
H H
(C6H14 C6H6 + 4H2)
heksan benzen
Reakcije ciklizacije se primenjuju u procesu sekundarne prerade nafte radi
poboljanja kvaliteta benzina (prisustvo cikllinih jedinjenja-cikloalkana i aromatinih
ugljovodonika znatno poveava oktanski broj benzina).
Nalaenje u prirodi
Alkani (parafini) su rasprostranjeni u prirodi. Ima ih najvie u nafti i prirodnom
gasu (gasoviti i teni ugljovodonici). Alkani i izo-alkani su preteno zastupljeni u lakim
naftama. Parafini mogu biti: gasoviti, teni i vrsti, u zavisnosti od molekulske teine.
Laki gasoviti parafini, C1C4, nalaze se rastvoreni u nafti ili u leitima prirodnog
gasa gde im je udeo vei od 95 %, a preteno su to metan, etan, propan, butan, izobutan i
2,2-dimetilpropan. Teni parafini, S5S17, najzastupljenija su parafinska ugljikovodina
jedinjenja u nafti, a njihova temperatura kljuanja raste s porastom molekulske mase.
Takoe, s poveanjem broja ugljenikovih atoma parafinskih jedinjenja progresivno raste
i broj moguih izomera ( S6...5 izomera, S12.. .355 izomera , S18.. .60532 izomera ) koji
imaju vei oktanski broj od n-parafina.
vrsti parafini, S16S78, prisutni su u svim naftama, otopljeni ili dispergovani, s
razliitim udelima koji esto mogu biti i do 5 %, ali u nekim naftama je utvreno i 7,
odnosno 12 % od ega je oko 50 % n-parafina.
vrsti parafini (C25 C37) prisutni su i u biljnim i ivotinjskim voskovima (u vosku
spanaa i kupusa, kao i u pelinjem vosku). Takoe, su prisutni i u mineralnom vosku
(ozokeritu).
2.1.2.2. Alkeni (olefini)

Alkeni su aciklini nezasieni ugljovodonici u ijim molekulima je prisutna jedna
dvostruka (dvojna) veza izmeu ugljenikovih atoma, C=C .

Opta formula alkena je CnH2n. Obrazuju, kao i alkani, homologi niz u kome se
svaki sledei alken u odnosu na predhodni razlikuje za CH2 grupu, tj. ima jednu vie
CH2 grupu.
Nazivi i izomerija
Pravila za nazive alkena , koja su usvoljena od strane Meunarodnog Saveza za
istu i primenjenu hemiju (IUPAC), su slina pravilima za davanje naziva alkanima:
normalni alkeni
1. nastavak an odgovatrajueg alkana zamenjuje se nastavkom en,
2. lanac se numerie od kraja kome je blia dvostruka veza,
3. naziv normalnog alkena pie se na sledei nain: broj atoma C na kome se nalazi
dvostruka veza-ime alkena;
CH3 Cl Cl
H2C CH2 H2C C C C
H Cl H
etilen propilen trihloretilen
razgranati alkeni
1. osnovnim alkenom smatra se najdui lanac u kome se nalazi dvostruka veza, i
on se numerie od kraja kome je blia dvostruka veza (a ne od kraja kome su blie bone
grane),
2. pisanje naziva razgranatog alkena vri se po sledeem redosledu: broj atoma C za
koji je vezan boni niz-naziv bonog niza-broj atoma na kome je dvostruka veza-ime
osnovnog alkena. Na primer:
1 2 3 4 5
CH3 CH=CHCH CH3
4-metil-2-penten (a ne 2-metil-3-penten)
CH3
Pored IUPAC naziva postoje i stari nazivi za alkene, koji su se jo uvek zadrali u
upotrebi.
Tako se esto koriste nazivi koji se izvode od naziva alkana tako to se umesto
nastavka an stavlja nastavak ilen. Za razlikovanje izomera koriste se grka slova (, ).
Kod alkena postoji strukturna izomerija (poloajna i izomerija lanaca, poloaj
dvostruke veze) i prostorna- geometrijska izomerija i to Z/E-izomerija. Z/E izomerija se
javlja kada su u molekulu alkena oba atoma C, povezana dvostrukom vezom, vezana za
2 razliita atoma ili atomske grupe:
H CH2CH3 H CH3 H3C CH3 H CH3

C C C C C C C C
H H H CH3 H H H3C H
1-Buten 2-Metilpropen cis-2-Buten trans-2-Buten
U sluaju da su sa jedne, ili sa dve strane dvostruke veze isti atomi ili atomske grupe,
nije mogua izometrija.
H CH3
H CH2CH3
Iste grupe Iste grupe C C Iste grupe
C C
H CH3
H H
2-Metilpropen
1-Buten
Formule i nazivi prvih 4 lana homologog niza alkena (sa izomerima) dati su u dole
navedenoj tabeli 1.
Fuzike osobine
Pri obinim uslovima (25oC i atmosferskom pritisku) normalni alkeni mogu da budu
u svim agregatnim stanjima: prva 3 alkena (C2-C4) su gasovi, sledei ugljovodonici (C5-
C16) su tenosti, a od C17H34 su vrste supstance. Sa poveanjem molske mase (broja C
atoma u molekulu) raste veliina molekula, raste jaina medjumolekulskih sila, a samim
tim i temperature topljenja i temperature kljuanja normalnih alkena. Rastvorljivost u
void je jako mala (ali vea od alkana), a dobro se rastvaraju u nepolarnim rastvaraima
(benzen, etar, hloroform).
Hemijske osobine
Alkeni su znatno hemijski aktivniji od alkana. Hemijska svojstva alkena odreena
su prisustvom dvojne veze (koja se sastoji od 1 i 1 veze) izmeu dva atoma C, tj;
C=C
,to predstavlja funkcionalnu grupu, koja odreuje hemijsko ponaanje
alkena. Sve reakcije alkena zavise od prisustva ove dvostruke veze, a ostatak molekula
je inertan.
Tabela 1:
Molekulska formula Skraena strukturna Naziv po IUPAC-u Stari naziv

formula (racionalna
formula)
C2H4 CH2 =CH2 eten etilen
C3H6 CH2 =CHCH3 propen propilen
1 2 3 4
C4H8 CH2 =CHCH2CH3 strukturni 1-buten -butilen

1 2 3 4 } izomeri
CH3 CH=CHCH3 (razliit poloaj =) 2-buten -butilen
CH3 CH3 Z-2-buten

\ /
C= C
/ \
H H
} geometrijska
H CH3 izomerija E-2-buten
\ /
C = C
/ \
CH3 H
H2C=CCH3 izomerija lanca metilpropen izo-butilen

CH3
Dobijanje alkena
1. Dobijanje alkena iz alkana krekingom nafte
U nafti se ne nalaze alkeni, oni se mogu dobiti samo krekingom, na visokoj
temperaturi. Smatra se da je za kreking minimalna temperatura 873oK
CH2 CH2 + CH4
CH3 CH2 CH3 873 K
CH3 CH CH2 + H2
Krekovanje se deava u vie stepeni i reakcija je lanana.

CH3 CH2 CH3 CH3 + CH2 CH3
CH3 CH2 CH2 + CH4
CH3 + CH3 CH2 CH3
CH3 CH CH3 + CH4
CH3 CH2 CH2 + CH3 CH3
CH3 CH2 + CH3 CH2 CH3

CH3 CH CH3 + CH3 CH3
CH3 CH2 CH2 CH3 + CH2 CH2
H H H
H3C C C H H3C C C H + H
H H
2. Dobijanje alkena reakcijom eliminacije:

a. Dehidrogenacija alkana: Odvija se na visokoj temperaturi (723oK) i u prisustvu
katalizatora. Najeci katalizatori su srebro, hrom oksid i meavina gvoa i
molibdena ili vanadijuma oksida.
Cr2O3
CH3CH2CH2CH3 723 K
CH3CH CHCH3 + H2
b. Dehidrohalogenovanje alkilhalogenida: Dejstvom jakih alkalija (KOH u etanolu)

na alkil-halogenide, dolazi do eliminacije halogenog i vodonikovog atoma sa
susednog ugljenikovog atoma, pri emu nastaje alken
H H H H
KOH
H3C C C H alkohol
H3C C C H + KCl + HOH
propen
H Cl
1-hlorpropan
H H H
KOH
H3C C C C H alkohol H3C CH CH CH3 + CH3 CH2 CH CH2 + KCl + HOH
H Cl H 2-buten (80%) 1-buten (20%)
2-hlorbutan
U sluaju dehidrogenovanja 2-hlorbutana stvara se 4 puta vie 2-butena od 1-

butena, jer se lake vri dehidrogenovanje vodonikovog atoma sa sekundarnog, nego sa
primarnog C atoma.
c. Dehalogenovanje vicinalnih dihalogenih derivata: Dehalogenovanje vicinalnih
dihalogenida je eliminacija dva atoma halogena iz dihalogenih derivata
alkane.Halogeni se iz 1,2-dihalogenida uklanjaju pomou reaktivnih metala kao
to je cink:
H H H H
H C C H + Zn H C C H + ZnBr2
Br Br
Al2O 3
d. Dehidratacija alkohola:
CH3CH2CHAlkeni se dobijaju dehidratacijom
+ HOH alkohola pomou
2O H 573-673 K CH3CH CH2
sumporne ili fosforne kiseline na temperaturi od 200C, ili prevoenjem para
alkohola preko katalizatora, kao to je aluminijum-oksid, na 350-400C
H2SO 4(60%)
H3C CH2 CH CH3 370 K H3C CH CH CH3 + CH3 CH2 CH CH2 + HOH
OH 2-buten (80%) 1-buten (20%)
sec-butilalkohol
H2SO 4
H3C CH2 CH2 CH2OH T
H3C CH CH CH3 + CH3 CH2 CH CH2 + HOH
2-buten (80%) 1-buten (20%)
n-butilalkohol
Reakcije alkena
1. Reakcije adicije
Osnovni tip reakcija u koje alkeni stupaju lako jesu reakcije adicije, koje su
praene raskidanjem veze iz dvostruke veze i nastajanjem 2 nove veze ( veza je
slabija od veze i zato se ona raskida):

C C C C

Najznaajnije reakcije adicije su:
-adicija vodonika pri kojoj nastaje alkan sa istim brojem C atoma kao polazni alken
Pt, Pd ili Ni(kataliz.)

CH2 =CH2 + H2 CH3CH
eten etan
-adicija haligena pri kojoj nastaju halogeni derivati
CH2 =CHCH3 + Br2 CH2BrCHBrCH3

propen 1,2-dibrompropan
Pri ovoj reakciji se koristi bromna voda (vodeni rastvor broma) koja ima crveno-
mrku boju. Nastalo jedinjenje 1,2-dibrompropan je bezbojno, pa se ova reakcija koristi za
dolazivanje alkena (bromna voda se obezbojava pri reakciji sa alkenima i slui za
dokazivanje nezasiene veze).
Praktino se reakcije halogenovanja svode na reakcije sa Cl i Br, jer F reaguje suvie
burno, a jod gradi nestabilna jedinjenja.
-adicija halogenovodoninih kiselina (HCl, HBr, HI) se vri prema tz.
Markovnikovljevom pravilu-vodonik iz halogenovodonine kiseline se adira na C atom
koji ima vie H atoma (za koji je vezan vei broj H atoma)
CH2 =CHCH3 + HBr CH3CHBrCH3
propen 2-brompropan
Lakoa adicije haloenovodoninih kiselina je po sledeem redosledu:

HI>HBr>HCl>HF.
2. Reakcije alkilovanja
Predstavljaju reakcije adicije izoalkana (razgranatih alkana) na dvostruku vezu
alkena . Tako se pri reakciji izo-butena i izobutana dobija izooktan:
CH3
H3C C CH3
CH3 CH3
H H
H2C C CH3 + H3C C CH3 H2C C CH3 CH3 C H2C C CH3
CH3 H CH3 CH3 CH3
i-buten i-butan i-oktan
2-metilpropen 2-metilpropan 2,2,4-trimetilpentan
Ova reakcija ima primenu u sekundarnoj preradi nafte radi poveanja oktanskog
broja benzina.
Nastali izooktan je vrlo postojan prema detonaciji i ima najvei oktanski broj 100 (n-
heptan ima najmanji oktanski broj i to 0).
3. Reakcije oksidacije
Reakcije oksiudacije alkena vre se pod dejstvom razliitih oksidacionih sredstava.
Reakcija oksidacije alkena sa rastvorom kalijum permanganate (KMnO4) u
neutralnoj baznoj sredini (pH>7) na sobnoj temperature tee uz obrazovanje
dvohidrolsilnih alkohola:
OH OH
[O] (KMnO4)
R CH =CHR R CHCHR
Simbol [O] ne oznaava atom kiseonika ve jedinjenje koje moe da da kiseonik pri
reakcijama oksidacije.
Kao rezultat ove reakcije ljubiast rastvora KMnO4 se obezbojava, a zatim dobija
mrku boju zbog izdvajanja taloga MnO2. Ova reakcija slui za kvalitativno dokazivanje
nezasiene veze (dvostruke veze).
Na visokoj temperature i u prisustvu dovoljne koliine kiseonika vri se potpuno
sagorevaje (oksidacija) alkena uz nastajanje CO2 i H2O:
C2H4 + 3O2 2CO2 + 2H2O
4. Reakcije polimerizacije
Alkeni imaju veliku sklonost za reakcije polimerizacije- stvaranje veoma velikih
molekula (makromolekula) pri sukcesivnom (jednim za drugim) vezivanju njihovih
molekula monomera. Polimerizacija alkena vri se adicijom jednog molekula alkena na
drugi, pri emu se dobijaju molekuli velike molekulske mase
monomer polimer
Nalaenje u prirodi
Alkeni su znatno manje rasprostranjeni u prirodi od alkana. Mogu da se nau u
manjim koliinama u nafti.
2.1.2. CIKLINI UGLJOVODONICI

2.1.2.3. Cikloparafini
Aliciklini ugljovodonici su jedinjenja iji su ugljenikovi atomi povezani tako da
grade manje ili vee prstenove. Ime su dobili skraivanjem rei alifatino-ciklini.
Nazivaju se jo i cikloparafini ili cikloalkani. Oni lanovi koji se dobijaju iz nafte
nazivaju se nafteni, a homolozi koji se dobijaju hidrogenizacijom aromatinih
ugljovodonika poznati su kao hidroaromatini ugljovodonici
Teorijski se dobijaju spajanjem 2 kraja ugljeninog niza, pa im je tako opta formula
CnH2n (cikloalkani, nafteni) koji su C-atomi vezani u obliku prstena sigma hemijskim
vezama i sp3 su hibridizovani. Spadaju u grupu zasienih ugljovodonika. Cikloalkani
dobijaju imena isto kao i alkani samo to se kod cikloalkana dodaje prefiks ciklo.
I ako im je opta formula ista kao i za alkane, strukturane konfiguracije im se
potpuno razlikuju i time fizike i hemijske osobine uopte nisu sline.
ciklop ciklobutan ciklopentan cikloheksan

Ako sadre dva prstena (imaju etiri vodonikova atoma manje) opta formula im je
CnH2n-2, a ako sadre tri prstena CnH2n-4, itd.
Pravila nomenklature
1. Numerisanje ugljenikovih atoma prstena je neophodno samo ako ima vie od jednog
supstituenta
2. Kod monosupstituisanih cikloalkana ugljenik za koji je supstituent vezan oznaava se
brojem 1
3. Ako ima vie supstituenata, njihov poloaj oznaava se brojevima i to najniim
moguim
4. Ako su mogua dva takva redosleda, prioritet supstituenata se odreuje na osnovu
abecednog redosleda
5. Ako je i sam supstituent cikloalkil grupa, pri navoenju imena veliki prstenovi imaju
prednost nad manjim:
Primeri nomenklature:
hlorciklopropan 1,1-dimetilciklopentan
Jednovalentne grupe koje se izvode iz cikloalkana (bez bonih nizova) zamenom

jednog vodonikovog atoma nazivaju se cikloalkil-grupe. Ugljenikov atom koji ima
slobodnu valencu oznaava se brojem 1:
Nomenklatura biciklinih ugljovodonika

Zasieni aliciklini ugljovodonici koji imaju samo dva prstena i dva ili vie
zajednikih atoma, imaju prefiks biciklo- ispred imena ugljovodonika otvorenog niza sa
istim ukupnim brojem C-atoma.
Broj C-atoma na svakom od tri mosta koji spajaju tercijarne C-atome oznaen je u
uglastim zagradama opadajuim redom
Primer biciklo-jedinjenja: norboran:
Sistematsko ime ovog jedinjenja je biciklo2.2.1heptan:
Nomenklatura spiro-ugljovodonika
"Spiro-veza" je nain vezivanja dva prstena preko samo jednog zajednikog C-atoma
tzv. "spiro-atoma. Prema broju spiro-atoma razlikujemo monospiro-, dispiro-, trispiro-
...itd. jedinjenja. Slede pravila nomenklature najjednostavnijih jedinjenja ovog tipa
monospiro-jedinjenja: Monospiro-jedinjenja, koja se sastoje samo od dva aliciklina
prstena, imenuju se tako to se ispred imena normalnog alkana otvorenog niza sa istim
brojem C-atoma stavi prefiks "spiro". Broj ugljenikovih atoma u svakom prstenu
vezanom za spiro-atom oznaava se u uglastim zagradama po rastuem nizu izmeu
prefiksa "spiro" i imena ugljovodonika.
Numerisanje C-atoma spiro-jedinjenja poinje od manjeg prstena, i to od atoma koji

se nalazi do spiro-atoma, a zatim se preko spiro-atoma prelazi na drugi prsten
spiro[4,5]dekan
Monospiro-jedinjenja, koja imaju dva identina monociklina lana sa istim
zasienjem (i istim poloajem nezasiene veze), imenuju se tako to se ispred imena
ciklinog jedinjenja stavlja prefiks "spirobi", a spiro-atom oznaava brojem 1:
Fuzike i hemijske osobine

Tabela 3 daje fizike osobine cikloalkana. Vidimo da kod homologne serije dolazi do
promene u taki kljuanja, taki topljenja, i gustini.
Ime Taka kljuanja, F Taka topljenja, F gustina,
Cyclopropane -27 -197-.
Cyclobutane 55 -112
Cyclopentane 121 -137 0.750
Cyclohexane 177 44 0.783
Cycloheptane 244 10 0.810
Cyclooctane 300 57 0.830
Methylcyclopentane 161 -224 0.753
cis-1,2-Dimethylcyclopentane 210 -80 0.772
trans-1,2-Dimethylcyclopentane 198 -184 0.750
Methylcyclohexane 214 -196 0.774
Cyclopentene 115 -135 0.774
1,3-Cyclopentadiene 108 -121 0.798
Cyclohexene 181 -155 0.810
1,3-Cyclohexadiene 177 -144 0.840
1,4-Cyclohexadiene 189 -56 0.847
Za razliku od veine homolognih serija, razliiti lanovi porodice cicloalkana
pokazuju razliitu hemijsku reaktivnost. Hemijska reaktivnost vezana je za napon u
ugljovodoninom prstenu u ugljenik-ugljenik vezi i da u idealnom sluaju ugljenine veze
u prstenu treba da imaju ugao veze od 109.5.
Struktura cikloalkana.
Baeyer-ova teorija napona

Veliku reaktivnost malih prstenova prvi je objasnio Adolf von Baeyer (1885.) pomou
"Teorije napona". Deo ove teorije koji se odnosi na male prstenove i danas je primenljiv,
dok je deo koji se odnosi na prstenove vee od ciklobutana je neprimenljiv, jer se zasniva
na pogrenim pretpostavkama
Osnovne postavke Baeyer-ove teorije
Svi prstenovi su planarni, jednakostranini, sa uglovima koji odgovaraju pravilnom
trouglu, etvorouglu, petouglu, itd.
Ovo odstupanje od normalnog tetraedarskog ugla izaziva napon i ini male
prstenove nestabilnim
60 o 90 o 108 o
Uglovi kod ciklopentana (108) po vrednosti su priblini tetraedarskom uglu i

ciklopentan trpi najmanji napon. Kod cikloheksana uglovi izmeu veza su 120. Sa
poveanjem broja C atoma u prstenu po ovoj teoriji bi trebalo da se poveava napon. Ako
se posmatra toplota sagorevanja, vidi se da to nije sluaj.
Toplote sagorevanja ciklinih i jedinjenja otvorenog niza
Vrednost toplote sagorevanja po metilenskoj grupi, -CH2-, kod:
alkana 658,7 kJ/mol
ciklopropana 696,4 (37,7 kJ/mol via)
ciklobutana 688,0 (29,3 kJ/mol via)
ciklopentana 664,1 (5,4 kJ/mol via)
prstenovi od 7-11 C-atoma kao i kod ciklopentana
prstenovi od preko 17 C-atoma kao i kod alkana
ta je ustvari pogreno kod Baeyer-ove teorije napona?
Pretpostavka da su svi prstenovi u ravni, vei prstenovi nisu planarni ve "nabrani"
i to na takav nain da im uglovi veza zadravaju normalne (tetraedarske) vrednosti.
Ugaoni napon kod malih prstenova javlja se zbog oteanog preklapanja sp3hibridnih
orbitala.
Objanjenje za razliku reaktivnosti
Poto postoji razlika u reaktivnosti izmeu razliitih cicloparafina, objanjenje se
moe dati na primeru najmanje reaktivnog-cikloheksana. U sluaju da je cicloheksanov
prsten estougao u jednoj ravni, ugao veza ugljenik-ugljenik e biti 120. Meutim,
cikloheksan poprima naborano strukturu kao to je prikazano u dve konformacije date
na slici 1-10. Veze u ovim konformacija cikloheksana imati uglove veza od 109,5 . Zbog
toga je, stabilnost veza ista kao i kod alkana ravnog lanca.
Stolica amac
Pet atoma ugljenika ciklopentana formiraju ravan pentagon sa unutranjim

uglovima C-C veza od 108 , koji su veoma blizu normalnim uglovima ugljeninih veza.
Zapravo, molekuli ciklopentana nisu ba ravan; meutim, uglovi veza su dovoljno blizu
uglovima normalnih veza da ove veze u sutini stabilne kao one cikloheksana.
Ciklopentan zauzima konformaciju u kojoj su 4 C-atoma skoro planarna, dok je peti van
te ravni.
Ciklobutan i Ciklopropan imaju veze pod uglom koji je znatno manji od normalnog
ugla veze od 109.5 , i jaina deformacija ugla je velika.
Kod ciklopropana ugao izmeu ugljenikovih atoma u prstenu iznosi 60, to
onemoguava kolinearnost sp3orbitala. Preklapanje ovih orbitala pod uglom (koji u
sluaju ciklopropana iznosi 104) dovodi do ugaonog napona
Ve ciklobutan nije planaran nego je malo savijen - nabran
Ova jedinjenja su mnogo reaktivni nego ciklopentan i cikloheksan; obino reakcija

ukljuuje cepanja ugljenik-ugljenik veze da se dobije jedinjenje otvorenog lanca koji
imaju normalne uglove veza. Ciklobutan i ciclopropane nisu
Konformacija velikih prstenova
Veliki prstenovi su bez napona i nalikuju jedinjenjima otvorenog niza nabrani su
tako da C-atomi imaju normalne tetraedarske uglove. Prstenovi sa vie od 20 C-atoma
egzistiraju u dva paralelna niza.
Podela
Prema broju C atoma u prstenu, tj. prema veliini prstenova, dele se na:
male prstenove - 3 i 4 C-atoma
normalne prstenove - 5-7 C-atoma
srednje prstenove - 8-12 C-atoma
velike prstenove - 13 i vie C-atoma
Vieciklini cikloalkani izolovani su iz frakcija ulja za podmazivanje iji je interval
kljuanja iznad 350oC. Cikloalkani benzinu daju dobra antidetonaciona svojstva.
1. Monociklini parafini
Ciklopentan Cikloheksan
2. Biciklini
cikloparafini (zdrueni
CH3
prstenovi)
Dicikloheksil Dicikloheksilmetan
Diciklo (3,3,0) oktan Diciklo (4,3,0) nonan

pentalan hidrindan
3. Kondenzovani
cikloparafini
CH2
Diciklo (4,4,0) Diciklo (2,2,1)

S10H16
dekan heptan
adamantan
dekalin nonbornan
Dobijanje cikloparafina (naftena)

1. Modifikovana Wurtz-ova reakcija (moe se smatrati kao intramolekulska Wurtz-
ova reakcija)
Opta formula glasi:

CH2 X CH2
2 Na, Zn
(H2C)n (H2C)n + 2 NaX
CH2 X CH2 (ZnX 2)
n= 1 - 4
Verovatnoa cikline interakcije je najvea kod trolanih prstenova, a smanjuje se sa

poveanjem niza
2. Katalitika redukcija benzena i njegovih derivate: estolani aliciklini
ugljovodonici se esto dobijaju redukcijom benzena i njegovih derivata (katalitika
redukcija)
3. Destilacija Ca ili Ba-soli dikarbonskih kiselina: Dobija se najpre ciklini keton,

koji se lako pretvara u odgovarajui cikloparafin Clemmensen-ovom redukcijom
4. Dobijanje velikih prstenova: Ruika je sa svojim saradnicima 1926. prvi put

dobio prstenove koji su sadravali vie od 8 (ak i do 34) C-atoma destilovanje
torijumovih i cerijumovih soli dikarboksilnih kiselina u vakuumu, na oko 300C,
pomeanih sa spraenim bakrom dobijaju se i ciklini mono- i diketoni, koji se
Clemmensen-ovom redukcijom prevode u odgovarajue cikline ugljovodonike
Reakcije cikloparafina (naftena)

Podleu uglavnom istim reakcijama kao i alifatini ugljovodonici
Zasieni slobodnoradikalske supstitucije
Nezasieni - elektrofilne i radikalske adicije
1. Reakcije supstitucije
2. Reakcije izgaranja
C6H12+9O26CO2+6H2O
3. Reakcije adicije
+ Br2 Br Br
Pt
+ H2 200 C
o
4. Specifine reakcije za ciklopropan i ciklobutan

Nalaenje cikloalkana u nafti:
To su najzastupljenija ugljovodonina jedinjenja u nafti, te mogu imati udeo od 25 do
75%. S obzirom na strukturu mogu biti monociklini, biciklini i kondenzovani (odreene
su strukture sa bonim lancima do 30 S atoma i kondenzovani spojevi sa 4 i vie
prstenova). Po svojim fiziko-hemijskim karakteristikama su izmeu alkana i
aromatskih ugljovodonika.
Njihov sadraj raste sa poveanjem take kljuanja naftne frakcije, u teim
frakcijama ih ima vie.
U nafti su prisutni kao mono i vieciklini sa i bez bonih alkil-ostataka.
Supstituisani ciklopentan i cikloheksan sa jednim, dva ili tri kraa bona alkil ostatka
sastojci su lakih frakcija. Diciklini cikloalkani, CnH2n-2, su znaajni sastojci petrolejske
frakcije i frakcije gasnih ulja.
Nafta (naroito 5- i 6-lani prstenovi)
Terpeni (3-, 4- i 5-lani prstenovi)
2.1.2.4. Aromati
Areni ili aromatski ugljikovodici nazasieni su cikliki ugljikovodici koji se po
hemijskim svojstvima bitno razlikuju od drugih nezasienih ugljovodika. Ime su dobili po
tome to su se odlikovali nekim mirisom.
Aromatini ugljovodonici se po osobinama prilino razlikuju od alifatinih:
- veliki stepen nezasienosti;
- otporni su prema oksidacionim i adicionim reakcijama;
- podleu reakcijama elektrofilne supstitucije;
- imaju veliku rezonancionu energiju, odnosno veoma su stabilni
Pod pojmom aromatinost podrazumevamo posebnu stabilnost spojeva, koji imaju u
svojoj strukturi nezasieni prsten od est ugljenikovih atoma benzenski prsten ili vie
benzenovih prstenova.
Benzenov prsten sadri 6 atoma C vezanih posebnom vezom
koja nije ni jednostruka, ni dvostruka, vec tz. aromatina veza. Po
duini ova veza je izmeu jednostruke (0,154 nm) i dvostruke veze
(0,134 nm) i iznosi 0,139 nm.
Svaki ugljenikov atom prisutan u benzenovom prstenu gradi
hemijske veze pomou 3 sp2 hibridne orbitale i 1 p atomske orbitale.
Dve sp2 hibridne orbitale svaki C atom koristi za graenje 2 veze
sa 2 susedna C atoma u porstenu, a treu sp2 hibridnu orbitalu za
graenje 1 veze sa atomom H, ili nekom atomskom grupom. Svaki atom C u prstenu
koristi po 1 atomsku orbitalu za graenje tz. delokalizovane veze (prikazuje se
krugom), koja pripada svakom od 6 C atoma u prstenu, to znai da nisu vezani na jedno
odreneno mjesto, tj. uz pojedini ugljenikov atom.
Stabilnost benzenskog prstena posledica je delokalizacije -elektrona i zove se
aromatinost. Aromatini spojevi, iako nezasieni, u hemijskim reakcijama ne ponaaju
se kao alkeni.
Mol. formula benzena je C6H6-nezasieni spoj. Otkriven 1825. godine od strane
Faraday-a, Tek 1865. godine Kekul postavlja zadovoljavajuu, ciklinu strukturu
benzene.
Benzenov molekul je stabilan; pravilan estougaonik; sve veze izmeu C-atoma su

iste duine; uglovi veza C-C-C i C-C-H su 120 - trigonalna hibridizacija, a sve C-H veze
su ekvivalentne.
Stabilnost benzena
Razlika izmeu koliine toplote koja se stvarno oslobodi i vrednosti izraunate na

osnovu Kekul-ove strukture naziva se rezonanciona energija (ili energija delokalizacije)
Kekul-ove strukture kojima se predstavlja benzen nisu razliiti molekuli koji su u
ravnotei, ve predstavljaju jedan molekul koji se opisuje sa dve rezonancione strukture
U aromatine ugljovodonike ubrajamo:

1. Monocikline-u koje spadaju benzen (ili benzol) i benzenove homologe (ili
homolozi).
2. Bi, tri i policikline ugljovodonike sa kondenzovano vezanim benzenovim
prstenovima.
3. Bi, tri i policikline ugljovodonike sa nekondenzovano vezanim benzenovim
prstenovima.
Struktura aromatinih jedinjenja.
Anuleni su monociklina jedinjenja sa konjugovanim dvogubim vezama u prstenu.
Veliina prstena kod ovih jedinjenja oznaava se brojem u uglastim zagradama.
Benzen je 6anulen. Kod policiklinih aromatinih jedinjenja aromatini prstenovi su
vezani meusobno na razliite naine
Monociklini aromatini ugljovodonici - benzen i benzenovi homolozi
Benzenovi homolozi se dobijaju tako to se u benzenu 1 ili vie atoma H zamene alkil
grupom (R-radikal). Prvi homolog benzena je toluen ili toulol (po staroj nomenklaturi), ili
metilbenzen (po IUPAC-nomenklaturi:
Toluen (toluol) je ista u vodi nerastvorna tenost sa tipinim mirisom rastvaraa. Hemijski
on je mono-substituisani derivat benzena, tj. jedan atom vodonika benzen je zamenjen
CH3 grupom. On je aromatini ugljovodonik koji je u irokoj upotrebi kao industrijska
sirovina i rastvara. Poput drugih rastvaraa, toluen se u nekim sluajevima takoe
koristi kao inhalirajui lek zbog svojih opojnih svojstava; meutim, to moe
potencijalno da prouzrokuje ozbiljne neuroloke povrede. Toluen je vaan organski rastvara, ali
isto tako ima sposobnost rastvaranja brojnih neorganskih hemikalija kao to je sumpor.
Bi, tri i policiklini benzolovi prstenovi
Dva ili vie benzenovih prstenova mogu biti vezani prostom vezom u jedinjenjima kao to su
bifenil, terfenil, itd.
Aromatini prstenovi mogu biti spojeni i preko zajednikih ugljenikovih atoma

kondenzovani prstenovi.
Nomenklatura
IUPAC nomenklatura je preuzela i zadrala ime "benzen". Razliiti derivati benzena
dobijaju se zamenom jednog ili vie vodonikovih atoma u benzenu drugim atomima ili
grupama.
Monosupstituisani derivati dobijaju imena tako to se alkil, alkenil ili arenil grupi
doda re benzen. Neki od ovih derivata imaju svoja specifina imena.
toluen etilbenzen kumen stiren

(metilbenzen) (izopropilbenzen) (vinilbenzen)
mezitilen ksilen (o-poloaj)
Kada se iz molekula benzena izdvoji 1 atom H dobija se fenil grupa ili fenil prsten ,
koja moe da se prikae formulom C6H5 i esto se koristi pri imenovanju.
Fenil grupe blisko srodne benzenu i mogu se posmatrati kao benzenski prsten,
umanjen za vodonik, koji slui kao funkcijska grupa. Fenil grupe imaju
est atoma ugljenika, zajedno vezanih u heksagonalni planarni prsten, od
kojih je pet vezano za pojedinane atome, a preostali ugljenik vezan je
za supstituent. Fenil grupe su uobiajena pojava u organskoj hemiji. Iako se esto
prikazuju s naizmjenino dvostrukim i jednostrukim vezama, fenil grupe su hemijski
aromatske i imaju duine priblino jednake vezama izmeu atoma ugljika u prstenu.
fenilacetilen difenilbenzen
(etilebenzen) bifenil
(fenilbenzen)
Sledee grupe su poznate uglavnom po svojim trivijalnim imenima:
benzil- benzal- benzo-

Postoje tri disupstituisana benzenova derivata, prema tome da li su supstituenti u
poloajima 1,2-, 1,3- ili 1,4-. Obeleavaju se prefiksima o-(orto), m-(meta) i p-(para):
-
o-ksilen m-ksilen p-ksilen
Supstituenti u principu dobijaju najmanje mogue brojeve. U sluaju kada se imena

izvode iz gore navedenih jedinjenja sa zadranim trivijalnim imenima, najnii broj se
daje supstituentu (ili supstituentima) koji se ve nalaze u jedinjenju:
Vei aromatini sistemi, ili policiklini aromatini sistemi oznaavaju se slino
benzenu i njegovim derivatima
Derivati
naftalena
Fenentren + SH3 Antracen Benzantracen Piren + SH3

Potpuni ili delimini redukcioni proizvodi aromatinih jedinjenja se esto nazivaju
hidro- derivati ili perhidro- jedinjenja osnovnog sistema:
Nalaenje i dobijanje
Glavni industrijski izvor benzena i ostalih aromatinih jedinjenja je katran kamenog
uglja. U laboratoriji se benzen moe dobiti na vie naina dekarboksilovanjem
aromatinih kiselina ili njihovih soli
1. Dehidrogenizacija naftena, reakcija u kojoj se nafteni pretvoraju u aromate kako je
prikazano na primeru konverzije metilcikloheksana (naphthene) u toluene
(aromatini):
metilcikloheksan toluen
Ova reakcija je najpoeljnija reakcija u katalitikom reformingu, benzina, kojom se
aromati dobijaju od naftena, koji su grupa hemijskih jedinjenja koja ima najvii oktanski
broj. Ova reakcija se odigrava na visokoj temperaturi (495-525oC), na visokom pritisku
(5-45 bara) i uz Pt/Re katalizator.
2. Dehidrogenacija i aromatizacija parafina u aromate (naziva se i dehidro-
ciklizacija):
n-heptan toluen
Reakcije aromata
Benzeni i srodni aromatski spojevi reagiraju s razliitim reagensima obino u
prisutnosti nekog kiselog katalizatora tako da daju supstitucijske produkte. Reakcija je
supstitucijska, a ne adicijska zbog toga to je produkt koji nastaje supstitucijom stabilniji
od onoga koji je nastao u drugom stupnju adicijom dijela reagensa bogatog elektronima.
Najee primjenjive supstitucijske reakcije na aromatskim spojevima jesu
halogeniranje, nitriranje, sulfoniranje i alkiliranje. Reakcije supstitucije napreduju uz
katalizator ve pri niim temperaturama. Reakcije adicije nisu karakteristine za
aromatske ugljikovodike i mogue su samo uz povien tlak i temperaturu. Takve reakcije
su hidrogeniranje i kloriranje benzena.
Reakcije adicije
1. Adicija vodonika se vri u prisustvu katalizatora (Pt, Pd, Ni) i na povienoj
temperaturi:
benzen cikloheksan
2. Adicija hlora se odigrava u prisustvu suneve ili ultravioletne svetlosti, kao
katalizatora:
benzen heksahlorcikloheksan
Reakcije supstitucije
3. Reakcije halogenovanja (zamena H atoma atomima halogenih elemenata: Cl, Br). Bezen
reaguje sa bromom ili hlorom samo u prisustvu Lewis-ove kiseline i to najee FeCl3,
FeBr3, AlCl3, i gradi brom- ili hlorbenzen:
AlCl3
C6H6 + 6Cl2 C6Cl6 + 6HCl
benzen heksahlorbenzen
4. Reakcije alkilovanja pri kojima zamenom H atoma u benzenu alkil grupama

nastaju benzenove homologe:
benzen metilbenzen
5. Reakcije oksidacije Za benzen nisu karakteristine reakcije oksidacije, a oksidacijom
benzenovih homologa nastaju odgovarajue kiseline.Sam benzen je vrlo otporan prema
oksidacionim sredstvima uobiajeni reagensi korieni za oksidaciju alkena (npr.
CrO3, KMnO4, H2O2, OsO4) ne deluju na benzene, na visokoj temperaturi benzen se
moe oksidovati u anhidrid maleinske kiseline vazdunim kiseonikom u prisustvu
V2O5 kao katalizatora:
anhidrid maleinske kiseline

Naftalen se oksiduje na slian nain u anhidrid ftalne kiseline:
Ftalanhidrid se takoe moe dobiti i oksidacijom o-ksilena:
Fizike osobine
Aromatini ugljovodonici mogu da budu u tenom ili u vrstom agregatnom stanju.
Imaju karakteristian miris, ali mogu da budu i bez mirisa. Gustina im je manja od 1
g/cm3, a njihove take kljuanja rastu pravilno s porastom relativne mol. mase, a taka
topljenja zavisi od simetrije molekula. Ne rastvaraju se u vodi, a rastvaraju se u
polarnim organskim rastvaraima (alkoholu, hloroformu i dr.). Sami oni (teni) su dobri
rastvarai i u njima se rastvaraju mnoge organske supstance.
U tabeli .su date fizike osobine nekih aromatinih ugljovodonika.
Ime Taka topljenja, C Taka kljuanja, C Gustina, g/cm3,
Benzen 5,5 80 0,879
Toluol -95 111 0,866
o-ksilol -25 144 0,897
m-ksilol -47 139 0,881
p-ksilol 13 138 0,854
Korienje aromata
Benzen i njegovi derivati predstavljaju vane sirovine u kem. industriji. Potrebe su
tako velike da vie ne zadovoljavaju koliine koje se dobivaju kao nusprodukt pri suhoj
destilaciji kamenog ugljena, ve se naveliko dobivaju iz nafte. Velike koliine nafte rabe
su u dobivanju stirena, fenola, cikloheksana, najlona.
Toluen se upotrebljava kao pogonsko gorivo za avione, kao otapalo i za dobivanje

eksploziva. Danas se upotrebljava kao otapalo jer za razliku od benzena nije kancerogen,
zatim za dobivanje polimera, premaza i ljepila. U ind. eksploziva rabi se za dobivanje
2,4,6-trinitrotoluena (TNT). TNT- jak eksploziv blijedoute boje, neosjetljiv na udarac i
trenje. Rabi se u vojne svrhe.
Nalaenje aromata u nafti:

U poreenju sa alkanima i cikloalkanima, aromatski ugljovodonici au znatno manje
zastupljeni u sirovoj nafti. U nafti se nalaze sa udelom izmeu 10 i 20 % (posebno do 30
%). Najvaniji aromatski jedinjenja u nafti su benzen, toluen, etilbenzen, o-, m-, p-
ksileni, naftalen i njegovi derivati (manje od 3 %).
Pojavljuju se u mono i vieciklinim strukturama sa bonim alkil ostacima, a esto
su kondenzovani sa naftenskim prstenovima. Alkil benzeni sa kraim (di- i tri- alkil)
ostacima prisutni su u benzinskim frakcijama take kljuanja ispod 200C. Ovi
ugljovodonici su dragoceni sastojci motornog benzina jer mu daju najbolja
antidetonatorska svojstva, tj. oktanski broj. Nasuprot tom, prisustvo aromatskih
ugljovodonika u dizel gorivu je nepoeljno.
Dicikline strukture aromata pojavljuju se u petrolejskoj frakciji i gasnim uljima, a
vie ciklini aromati se nalaze u teim uljnim frakcijama nafte u kojima su nadjene
aromatske strukture i do 6 aromatskih prstenova u molekulu.(CnH2n-36).
Srednje frakcije nafte sa intervalom kljuanja 200-350C, pored derivata benzena
sadre i naftalin i njegove homologe tj. dicikline kondenzovane arene serije CnH2n-12. U
mnogim naftama nadjen su metil, etil, dimetil, trimetil i tetrametil naftalin. Sadraj
arena u srednjim frakcijama ili destilatima nafte je uvek vei nego u benzinskoj frakciji
iste nafte i iznosi oko 15-35%.
Sloeniji policiklini areni sa 3, 4 i 5 kondenzovanih benzenovi prstenova nalaze se u
viim frakcijama nafte. To su homolozi antracena, fenantrena, pirena, benzantracena,
krizena i perilena. Polaciklini areni sa kraim bonim nizovina u mazivim uljima
pogoravaju im svojstva zbog ega se iz njih odstranjuju pri rafinaciji ulja. Vieciklini
aromatski ugljovodonici sadrani u nafti preteno su mono- ili poli- supstituisani alkil-
derivati za razliku od vie ciklinih aromata sedranih u katranu kamenog uglja koji su
nesupstituisani. Kondenzovani aromatski prstenovi imaju uvek bar dva zajednika C-
atoma i zovu se benzoidni ugljovodonici. Njihovi vii lanovi mogu bitr jako kancerogeni
(benzopiren).
4.1.4. Hibridni ugljovodonici

Hibridni ugljovodonici su ugljovodonina jedinjenja koja sadre strukturne
karakteristike aromata i cikloparafina. Tetra- i penta- ciklini ugljovodonici naeni su u
tekim frakcijama gasnih i mazivih ulja.
Hibridni
ugljovodonici
1,2,3,4 tetrametil
Tetralin fluoreni
tetralin
Molekuli ovih ugljovodonika sadre razliite strukturne elemente, tj. aromatske
prstenove, peto- i esto-lane naftenske prstenove preteno u kondenzovanin
strukturama sa linearnim ili razgranatim alkilnim ostacima. Kombinovanjem navedenih
strukturnih elemenata molekula moe da se dobije veoma mnogo isomera. Pri
atmosferskoj destilaciji nafte ovi ugljovodonici poinju da se pojavljuju u kerozinskoj
frakciji, a koncentracija im se poveavaju u viim frakcijama i ostatku destilacije. Tako
su iz srednjih destilata, kerozina i lakog gasnog ulja, izdvojeni i identifikovani tetralin i
homolozi, kao i indan i njegovi homolozi. U tekim gasnin uljima nadjeni su tetraciklini
naftenski aromatini ugljovodonici kao to je ciklopentenofenantren, a u teim
frakcijama mazivih ulja identifikovane su meane neftensko-aromatske strukture koje
mogu da sadre i do 6 prstenova u molekulu.
4.1.5. Odnos H/C u ugljovodonicima

Odnos H/C u ugljovodonicima predstavlja odnos broja H-atoma i C-atoma u
molekulu ugljovodonika. Najvei odnos H/C od svih ugljovodonika imaju alkani. Poetna
i najvea vrednost za homologni niz alkana iznosi etiri za CH4, a sa poveanjem
ugljovodoninog niza pribliava se se graninoj vrednosti dva. U najmanjem molekulu
aromatskilih ugljovodonika, benzenu, ta vrednost je jednaka jedinici, a u alkil benzenu
sa poveanjem alkilostatka pribliava se takodje graninoj vrednosti dva. Najnii lanovi
serije cikloalka imaju H/C vrednost dva, koja sa poveanjem broja kondenzovanih
prstenova tei jedinici. Vei broj kondenzovanih aromatskih jezgara, velike molske mase
ima najmanju vrednost H/C koja tei nuli. Ugljovodonici sa malim odnosom odnosom
H/C, odnosno velikim odnosom C/H imaju sklonost da se taloe u vidu koksa koji stvara
velike problemee u katalitikim procesima prerade i korienju ugljovodonika. Za
prosean elementarni sastav nafte C = 85% i H =12,5%, odnosno H/C isnosi 1,8 emu bi
odgovarala prosena empirijska formula (CH1,8)n.
4.1.6. Neugljovodonina jedinjenja u nafti

Od raznih neugljovodoninih sastojaka sadranih u sirovoj nafti, najznaajnija su
jedinjenja sumpora, asota, kiseonika i metala.
Ona se pri destilaciji nafte pojavljuju u svim destilatima a najvei njihov deo se
koncentrie u tekim frakcijama vieg temperaturnog intervala kljuanja i u ostacima
destilacije. Iako je njihova koncentracija relativno mala oni mogu da prouzrokuju razne
probleme pri preradi nafte. Tako napr. HCl nastala termikom razgradnjom ili
hidrolizom naslaga neorganskih hlorida na delovima opreme izaziva koroziju, kao i
merkaptani, H2S i druge prisutne kisele komponente. Trovanje i pasiviziranje
katalizatora u katalitikim procesima prerade frakcija nafte prouzrokuju nataloeni
metali kao to su: V, Ni, Fe, Co, ili hemisorbovana azotna i sumporna jedinjenja.
4.1.6.1. Sumporna jedinjenja

Sumporna jedinjenja su jedna od najvanijih heteroatomskih organskih jedinjenja
koja se nalaze u nafti. Nafte iz svih regiona sveta sadre sumporna jedinjenja iji sadraj
izraen kao elementarai sumpor, varira a granicama od 0,01% u lakim parafinskim
naftama do oko 2 % u tekim naftama (vrlo retko do 7 %).
Do sada je identifikovano preko 250 razliitih jedinjenja sumpora u lakim i srednjim
destilatima nafte. Oko polovine sirovih nafti preradjivanih do sada imaju sadraj
sumpora ispod 0,5%. Sadraj sumpora vei od 5% je veoma redak. Raspodela sumpornih
jedinjenja u frakcijama nafte nije ujednaena, njihov sadraj se poveava sa poveanjem
intervala kljuanja frakcije i najvie se koncentrie u ostatku destilacije. Sumporna
jeinjenja su veoma nepoeljna u proizvodima od nafte. Otrovi su za razne katalizatore
koji se koriste u preradi nafte, a veina ih je korozivna i neprijatnog mirisa. Hemijski su
nestabilna, a sagorevanjem prelaze u SO2 koji je opasan zagadjiva okoline.
Pored elementarnog sumpora i vodoniksulfida (H2S) u nafti se nalaze i druga
sumporna jedinjenja: a najei su to sumporovodonik, merkaptani (tioli), sulfidi,
disulfidi, i tiofeni.
Sumporna jedinjenja se svrstavaju u sledee grupe .
1. Merkaptani: R-SH
2. Sulfidi: R-S-R1 , disulfidi R-S-S-R1 i polisulfidi R-(S)n-R1
3. Tiofen i njegovi derivati, kao i policiklina jedinjenja sa sumporom koji
mogu da sadre 5-6 prstenova.
1. Merkaptani (tioli): su organska jedinjenja, sumpornih analognih alkohola, s
optom formulom: R-SH, uglavnom su isparljive tenosti, korozivni su i vrlo neugodnog
mirisa (etiltiol, C2H5SH, osjea se pri koncentracijama 0.6-0.02 mg/kg). Lako oksidiraju
u disulfide, to je vano u preradi nafte.
Funkcionalna grupu SH (tiolna, ili merkapto grupa) moe da bude vezana za alkil
grupu (ostatak alkana), cikloalkilgrupu (ostatak cikloalkana) i aril grupu (ostatak
aromatinih ugljovodonika). U vezi sa tim razlikujemo:
1. -alifatine (acikline) tiole,
2. -alicikline tiole i
3. -aromatine tiole.
Prema ostatku R u molekulu merkaptana mogui su alkil-merkaptani koji se
preteno nalaze u lakim frakcijama nafte tj. destilatima, a mogue je i prisustvo
aromatskih i cikloalkanskih merkaptana od kojih su najpoznatiji fenil
(Benzenethiol, Phenyl mercaptan, Thiophenol), ciklopentil i cikloheksil merkaptani i
njihovi derivati.
SH SH SH
fenil- ciklopentil- cikloheksil-
Korienje i osobine sumpornih jedinjenja

Alifatski tioli, u prvom redu etantiol (C2H5-SH), koristi se u proizvodnji herbicida,
metantiol (CH3-SH) slui za sintezu aminokiseline metionina, a heterocikliki tioli kao
sredstva za pospeivanje polimerizacije i ubrzavanje vuklanizacije, stabilizatori filmskih
emulzija i polazne materije u sintezi mnogobrojnih lekova.
SH
CH3-SH
metantiol cikloheksantiol
Ako se temperature kljuanja jedinjenja sa di-kovalentnim sumporom uporede sa

temperaturama kljuanja analognih kiseonikovih, azotnih i ugljenikovih jedinjenja
priblino jednake molekularne teine, oito je da su temperature kljuanja merkaptana
mnogo blie normalnim takama kljuanja nego kljuanja alkohola ili primarnih ili
sekundarnih amina.
Premda merkaptani kljuaju na neto vioj temparaturi od ugljovodonika sa istom
molekularnom teinom, via se temperature kljuanja ne mogu pripisati protonskom
vezivanju, jer etilmerkaptan i metilsulfid kljuaju na gotovo istoj temperaturi.
Ovo je ponaanje u oiglednoj suprotnosti od ponaanja propilakohola i
metiletiletera ili metiletilamina ili trimetilamin. Povienje kljuanja u redovima n-
butan, trimetilamin, metiletileter i metilsulfid moe se pripisati porastu dipolnog
momenta, gde merene ili procenjene vrednosti za iznose 0; 0,6; 1,2, odnosno 1,6.
Merkaptani se mnogo slabije rastvaraju u vodi nego odgovarajuci alkoholi, pa se
tako samo 1,5 g etilmerkaptana otapa u 100 ml vode na sobnoj temperaturi. Ova slaba
rastvorljivost u vodi moe se pripisati nesposobnosti sumpora da stvara protonske veze
sa vodonikom vezanim za kiseonik, kao i sa vodonikom vezanim na sumpor.
Dobijanje tiola
Tioli (tioalkoholi) su jedinjenja koja se dobijaju od alkohola zamenom kiseonikovog
atoma sumporom. Tako se iz metanola dobija metil-merkaptan (ili metantiol (CH3SH)),
iz etanola etil-merkaptan (ili etantiol (CH3CH2SH)), itd..
Oksidacijom tiola nastaju sulfonske kiseline, pa tako npr. oksidacijom
etantiola kalijum permanganatom ili azotnom kiselinom nastaje etansulfonska kiselina
(CH3CH2SO3H).
1. Iz olefina i sumporovodika
Sumporovodonik se lako adira na olefine u tenoj fazi pod uticajem svetla kratke
talasne duine (oko 2800 A). Adicija ne slijedi Markovnikovljevo pravilo, pa su produkti
od 1-alkena primarni alkilhidrogensulfidi.
RCH=CH2 + H2S RCH2CH2SH

2. Redukcijom disulfida
Reakcija se moe izvoditi dodavanjem cinka u prahu u kljualu smjesu disulfida i 50%
rastvora sumporne kiseline u vodi.
RSSR + 2[H] (Zn + H2SO4) 2 RSH
Reakcije tiola
1. Stvaranje soli
Upravo kao to je sumporovodik kiseliji od vode, merkaptani su kiseliji od alkohola i
reaguju s jakim bazama otopljenim u vodi, dajui soli. Kao i natrijum sulfid, ove soli
znatno hidrolizuju u vodenom rastvoru.
RSH + NaOH RSNa + H2O
Soli tekih metala, kao soli olova, ive, bakra, kadmija i srebra, netopljive su u vodi.
2. Oksidacija u disulfide
Rastvori natrijumovih hipohalogenida oksiduju na sobnoj temperaturi merkaptane do
sulfida.
2 RSH + I2 + 2 NaOH RSSR + 2 NaI + 2 H2O
Ako se upotrijebi standardan rastvor joda, ova je reakcija povoljna za kvantitativno
odreivanje merkaptana. Oni se lako oksiduju vazduhom, naroito u prisustvu
amonijaka.
3. Reakcija tiola pri povienoj temperaturi
2R-SH R-S-R + H2S
2. Sulfidi: su hemijska jedinjenja sumpora sa oksidacionim brojem -2 i jo jednog

hemijskog elementa. Sulfid najee grade: gvoe, kobalt, nikl, bakar, srebro, cink, iva
i olovo. Sulfidi koji su nastali prirodnim putem se izdvajaju svojom velikom gustinom,
uglavnom su neprovidni i provode elektrinu struju. Sulfidi se razlau i reaguju pod
uticajem povrinskih i atmosferskih voda, prelazei u obojene okside, hidrokside,
karbonate, sulfate i fosfate. Sulfidi su uzrok korozije u mnogim industrijskim
instalacijama za obradu sulfida: suflid rude, mlinovi, duboke naftne buotine.
Minerali sulfida se uglavnom javljaju u leitima na teritoriji koja je bila izloena
vulkanskoj aktivnosti.
Sulfidi: imaju optu formulu: R-S-R, disulfidi: R-S-S-R,
Polisulfidi:
U grupi sulfida osim dialkilmonosulfida ( R-S-R1) mogue je prisustvo i mono, di i

policiklinih monosulfida. Osim monosulfida sumpor se u nafti pojavljuje i u vidu
disulfida opte formule R-S-S-R1, kao i polisulfida: R-(S)n-R1.
Dobijanje sulfida
1. Sulfidi (tioetri) se dobijaju iz alkilhalogenida i tiolata:
C2H5Br + Na S C2 H5 C2 H5 S C2H5 + NaBr
Reakcije sulfida
1. Alkilovanje sulfida:
trimetilsulfonijumbromid
trimetilsulfonijumhiroksid
(jaka baza)
2. Oksidacija sulfida:
3.Tiofeni: heterocikliki spoj sa petolani prstenom, C4H4S. To je bezbojna, lako

pokretljiva tenost, netopljiva u vodi, lako rastvorljiva u organskim rastvaraima, fiziko
i hemijski slina benzenu, s kojim se nalazi u katranu kamenog uglja i u uljnim kriljca,
pa se, osim sintetski, dobija prilikom prerade uglja u koks. Koristi se u sintezi lekova,
posebno antibiotika, te za pripremu herbicida, u sintezi bojila i kao rastvara.
Srodni tiofenu su benzotiofen i dibenzotiofen, koji sadre tiofenski prsten spojen sa
jednim i dva benzenska prstena, respektivno. Jedinjenja analogna tiofenu
su furan (C4H4O) i pirol (C4H4NH).
tiofen benztiofen dibenztiofen dimetildibenztiofen

Iz tree grupe sumpomih jedinjenja pored tiofena i alkil-tiofena u nafti se nalaze
sloena vieciklina jainjenja sumpora ije su osnovne strukturne jedinke: benzotiofen
(I), benzotiofan (II), tio- cikloalkan (III), dibenzotiofen (lV), naftotiofan (V) i
naftobenzotiofen (VI).
S S S S S S
benzotiofen (I), benzotiofan (II), tio- cikloalkan (III), dibenzotiofen (lV), naftotiofan (V) i
naftobenzotiofen (VI).
Ostaci destilacije naroito (teikih nafti sadre vei broj jo uvek nedovolono
prouenih sumpornih-jedinjenja u kojima su uglavnom zastupljene kondenzovane
policikline naftensko-aromatske strukture sa sumporom koji je verovatno kao
heteroatom vezan u vidu tiofenskih grupa. Sumporna jedinjenja su i sastavne
komponente u strukturama .asfaltena. Opte je poznato da je sadraj sumpornih
jedinjenja u nafti, bogatijoj asfaltenima, vei nego u nafti ii je sadraj asfaltena manji.
Vei sadraj sumpora moe se oekivati u naftama vee gustine.
4.1.6. Azotna jedinjenja

Azot moe da se nae u nafti u obliku neorganskih supstanci i to: slobodan gasoviti
(N2) i amonijak (NH3), kao i u obliku organskih jedinjenja.
Organska jedinjenja azota su prisutna u viim frakcijama destilacije nafte i u

ostacima prerade nafte.
Organska jedinjenja koja su znaajna za naftu su:
-alifatini (aciklini zasieni) amini,
- heterociklina jedinjenja: pirol, indol, karbazol, piridin i hinolin i njihove homologe,
kao i porfirini.
Azotna jedinjenja prisutna su u nafti u udelima koji variraju izmeu 0.02 i 1.5 %, a
mogu biti bazini (izdvajaju se s H2SO4) i neutralni.
Alifatini amini (aciklini zasieni amini)

Moe da se smatra da su nastala zamenom jednog, dva , ili sva tri atoma H u
amonijaku
(HNH) alkil grupama (R).

H
U vezi sa tim razlikujemo:
- primarne amine koji nastaju zamenom 1 atoma H u NH ija je opta formula: RNH ,
3, 2
- sekundarne amine koji nastaju zamenom 2 atoma H u NH3, ija je opta formula:
RNHR i
- tercijarne amine koji nastaju zamenom 3 atoma H u NH3, ija je opta formula:
RN R.

R
Alifatini amini dobijaju nazive tako to se na ime alkil grupe (ili alkil grupa) doda
re amin:
CH NH CH NH CH CH N CH CH N CH
3 2 3 3 3 3 3
metilamin dimetilamin
CH3 C2H5
C2H5 NH2 trimetilamin dimetiletilamin
etilamin
Fizike osobine
Mogu da budu u gasovitom stanju (metilamin, dimetilamin, trimetilamin i etilamin),
tenom i vrstom stanju. Gasoviti i teni imaju neprijatan miris, slian mirisu
amonijaka, a vrsti su bez mirisa. Nii lanovi su rastvorljivi u vodi. Sa porastom molske
mase opada rastvorljivost; vrsti su nerastvorni u vodi.
Hemijske osobine
Vodeni rastvori amina, slino amonijaku, imaju bazni katakter (pH >7) zbog
+ -
vezivanja H jona iz vode i oslobadjanja OH jona prema:
+ -
C2H5 NH2 + HOH C2H5 NH3 + OH
etilamonijum jon hidroksidni jon
Amini obrazuju soli pri reakcijama sa kiselinama:
C2H5 NH2 + HCl C2H5 NH3Cl
etilamonijumhlorid
Heterociklina jedinjenja
Pirol i njegove homologe

Pirol je heterociklino aromatino monociklino jedinjenje sa 5 atoma u prstenu-od
kojih je 1 atom N.
Pirol je tenost bez boje, karakteristinog mirisa, loe se rastvara u vodi a dobro u
organskim rastvaraima.
U hemijskom pogledu je amfoteran: reaguje i sa bazama i sa kiselinama.
Supstituisani derivati se takoe nazivaju pirolima, npr., N-metilpirol, C4H4NCH3.
4 3 C H3 Pirol ima veoma nisku baznost u poreenju sa

konvencionalnim aminima i nekim drugim aromatinim
5
1
2 jedinjenjima kao to je piridin. Ova umanjena baznost je posledica
N
delokalizacije slobodnog para elektrona atoma azota u aromatinom
H prstenu. Pirol je veoma slaba baza sa pKaH vrednou od oko 4.
3-metil pirol Protonacija dovodi do gubitka aromatinosti, i stoga nije spontana.
Kao i mnogi drugi amini, pirol potamni pri izlaganju vazduhu
i svetlosti, i neohodno je da se destilie neposredno pre upotrebe
Indol( benzopirol) i njegove homologe

Indol je vrsta supstanca, karakteristinog mirisa.Rastvara se u vodi, a jo vie u organskim
rastvaraima. Amfoteran je, kao i pirol.
4
3 C H3 On ima biciklinu strukturu, koja se sastoji od sestolanog
5
benzenovog prstena spojenog sa petolanim pirolovim prstenom.
6 1
2 Indol se esto sree u mirisima i lekovima.
N
7
H Sinteza indola
3-metil indol Indol je prisutan u katranu u znatnim koliinama, i 220260 C
distilaciona frakcija je glavni industrijski izvor materiala. Indol i njegovi
derivati takoe mogu biti sintetisani razliitim metodama. Glavni industrijski putevi poinju
od anilina.
Primer sinteze velikih koliina, je reakcija u gasovitoj fazi u kojoj se indol (i supstituisani
derivati) formiraju iz anilina i etilen glikola u prisustvu katalizatora:
Generalno, reakcije se izvode na 200 do 500 C. Prinosi mogu da budu i do 60%. Drugi prekurzori
indola su formiltoluidin, 2-etilanilin, i 2-(2-nitrofenil)etanol. Oni su svi podloni ciklizaciji. Mnogi
drugi metodi su bili razvijeni.
Karbazol(dibenzopirol) i njegove homologe
Karbazol je bezbojna vrsta supstanca nerastvorna u vodi, a
5 4 rastvorna u organskim rastvaraima. Ponaa se kao slaba kiselina, a sa
6 3
alkalnim metalima gradi soli.
9
7 2 Karbazol je aromatino heterociklino organsko jedinjenje. On ima
N
8 1 triciklinu strukturu, koja se sastoji od dva estolana benzenova prstena
H kondenzovana sa pirolskim prstenom. Struktura ovog jedinjenja je
bazirana na indolu koji je kondendenzovan sa dodatnum benzenskim prstenom
Sinteza karbazola
Klasina laboratorijska organska sinteza carbazola je Borsche-Drechsel ciklizacija
U prvom stepenu fenilhidrazin se kondenzuje sa cikloheksanonom u korespondirajui imin. Drugi

stepen je hlorovodoninom kiselinom katalisan rearanman i zatvaranje prstena do
tetrahidrokarbazola. U jednoj modifikaciji oba stepena se odjednom odvijaju izvoenjem reakcije u
siretnoj kiselini. U treem stepenu ovo jedinjenje se oksiduje pomou crvenog olova do karbazola.
Jo jedan klasian pristup je Buererova sinteza karbazola.
Drugi metod za sintezu karbazola je Greb-Ulmanova reakcija.
U prvom stepenu, N-fenil-1,2-diaminobenzen (N-fenil-o-fenilenediamin) se konvertuje u

diazonijum so koja odmah formira 1,2,3-triazol. Triazol je nestabilan, tako da se na povienim
temperaturama azot se oslobaa i nastaje karbazol.
Sadraj azotnih jedinjenja u nafti

Sadraj azotnih jedinjenja u nafti je relativno mali i najee ne prelazi 1 mas. %. U lakim
frakcijama do kerozinske, azotna jedinjenja se nalaze u tragovima, meutim njihov sadraj u
frakcijama sa viim intervalom kljuanja se poveava i dostie maksimalnu vrednost u ostatku
frakcije. Oni su za razliku od sumpornih jedinjenja termiki stabilnija za razgradnju, naroito u
odsustvu kiseonika. U nafti se nalaze razliiti tipovi azotnih jedinjenja, a klasifikuju se u dve grupe:
bazna, koja se mogu izdvojiti ekstrakcijom pomou perhlorne kiseline i neutralna jedinjenja.
Bazna jedinjenja sadre uglavnom piridinske, hinolinske i izohinolinske prstenove, a neutralna
pirolske, indolske i karbazolske prstenove.
Bazni
(ssa.30%)
piridin indolin kinolin amidin
Porfirin
Neutralni +
(ssa.70%) Kompleksi sa
V, Ni, Fe
pirol indol karbazol
Mada je udeo baznih jedinjenja oko 30% ukupno prisutnih azotnih jedinjenja, ona su bolje
prouena od neutralnih. Iz ove grupe iz gasnih ulja su izolovani alkil-piridini, alkil-hinolini i derivati
izo-hinolina.
Kao poznatija neutralna azotna jedinjenja javljaju se pirol, karbazol i indol i njihovi derivati.
bazna azotna jedinjenja su trovai katalizatora. Azotna jedinjenja su vrlo reaktivna i na svetlosti i pod
dejstvom vazduha daju nedefinisane tamne proizvode i taloge. Sagorevanjem se stvaraju azotni oksidi,
a pojedina azotna jedinjenja su kancerogena.
4.1.7. Jedinjenja kiseonika

Jedinjenja kiseonika se u nafti mogu nalaziti u razliitim oblicima organskih
jedinjenja te je njihov udeo uobiajeno manji do 2%. Najvei deo kiseonika sadranog u
sirovoj nafti nalazi se u naftnim smolama koje se pri frakcionisanju koncentriu u
ostatku destilacije nafte. U lakim i srednjim destilatima kiseonik je preteno prisutan u
obliku jedinjenja kiselog karaktera (masne i naftenske kiseline i fenoli).
Najvanije kiseline sadrane u kerozinskoj frakciji i lakom gasnom ulju su naftenske
kiseline. To su derivati ciklopentana i cikloheksana sa jednim ili vie prstenova u
molekulu. Naftenske kiseline su korozivne i izdvajaju se ekstrakcijom pomou
razblaenog rastvora NaOH i nakon regeneracije i preiavanja prevode se u metalne
soli. Soli Co i Mn primenjuju se kao sikativi, naftenati bakra kao fungicidi, Ca i Zn
naftenati kao disperzanti u uljima za podmazivanje i Al - naftenati kao elirajui agensi
u napalim oruju. Pored navedenih kiseoninih jedinjenja u nafti se nalaze,u znatno
manjini koliinama, estri alifatskih kiselina, amidi, ketoni i benzofurani.
+ Dicikline
Monocikline
alifatske Aromatske
naftenske
estri amidi ketoni benzofuran

Organska kiseonikova jedinjenja na viim temperaturama su vrlo korozivna, a
posebno njihovi spojevi su pri viim temperaturama vrlo korozivni, a posebno Pb, Zn, Cu.
Karboksilne kiseline
Karboksilne kiseline su organska jedinjenja sa kiseonikom.
Funkcionalna grupa karboksilnih kiselina naziva se KARBOKSILNA GRUPA, -
COOH. Opta formula karboksilnih kiselina je R COOH
Karboksilna grupa sastoji se iz hidroksilne i karbonilne grupe. OH + C= O
Podela kiselina
1. Prema broju karboksilnih grupa u molekulu, karboksilne kiseline se dele na :
monokarboksilne kiseline : H COOH, CH3 COOH
polikarboksilne kiseline: COOH

COOH
2. Prema vrsti hemijske veze u molekulu karboksilne kiseline se dele na :
zasiene karboksilne kiseline: CH3 CH2 CH2 - COOH
nezasiene karboksilne kiseline: CH3 (CH2)7 CH = CH (CH2)7 -
COOH
Nomenklatura
Nazivi karboksilnih kiselina izvode se iz naziva ugljovodonika sa istim brojem C-
atoma, dodavanjem nastavka SKA i KISELINA.
Neke karboksilne kiseline poznatije su po uobiajenom nazivu koji su dobile prema
ivotinji ili biljci iz koje su izolovane.
broj C-
racionalna strukturna
atoma u NAZIV
formula
molekulu
1 HCOOH Metanska (mravlja) kiselina
2 CH3COOH Etanska (siretna) kiselina
3 CH3CH2COOH Propanska (propionska) kiselina
4 CH3CH2CH2COOH Butanska (buterna) kiselina
5 CH3CH2CH2CH2COOH Pentanska (valerijanska) kiselina
Viemasne kiseline
Vie masne kiseline u svom molekulu sadre vei broj C-atoma(16,18 i vie). Imaju
veliki bioloki znaaj jer njihovi ostaci ulaze u sastav prirodnih masti i ulja.
Mogu biti zasiene (sve veze u ugljovodoninom nizu su jednostruke) ili
nezasiene (imaju bar jednu dvostruku vezu u ugljovodoninom nizu).
U prirodnim mastima i uljima najzastupljeniji su ostaci PALMITINSKE(C16),
STEARINSKE (C18) i OLEINSKE (C18,nezasiena) vie masne kiseline.
Vie masne kiseline su na sobnoj temperaturi u vrstom agregatnom stanju
(palmitinska i stearinska) i one ulaze u sastav masti. Oleinska kiselina je tena i
izgrauje ulja.
Palmitinska CH3(CH2)14COOH Oleinska CH3(CH2)7 CH=CH(CH2)7COOH
Stearinska CH3(CH2)16COOH
Dobijanje
1. Dobijaju se blagom oksidacijom aldehida
HCHO HCOOH
metanal metanska(mravlja)kiselina
CH3CHO CH3COOH
etanal etanska (siretna) kiselina
Fizike karakteristike
Kao i kod alkohola, na fizika svojstva karboksilnih kiselina utie prisustvo polarne,
funkcionalne grupe karboksilne grupe i duina ugljovodoninog niza.
Kiseline koje imaju od 1 do 9 C-atoma, na sobnoj temperaturi su tene, a zasiene
kiseline dueg niza su vrste.
Sa porastom broja C-atoma u molekulu, opada rastvorljivost u vodi a poveava se
rastvorljivost u nepolarnim rastvaraima.
Kiseline sa kraim nizom(1-3C-atoma) imaju otar miris, one iji molekuli imaju 4-7
C-atoma su neprijatnog mirisa, dok su kiseline sa veim brojem C-atoma bez mirisa.
Kiseline sa manjim brojem C-atoma su kiselog ukusa, dok su one sa veim brojem C-
atoma bez ukusa.
Hemijske reakcije karboksilnih kiselina

Zbog prisustva karboksilne grupe, karboksilne kiseline su vrlo reaktivna jedinjenja.
U vodenom rastvoru disosuju na pozitivne jone vodonika i negativne jone kiselinskog
ostatka. Plavu lakmus hartiju boje u crveno, ali su njihove pH vrednosti vee od pH
neorganskih kiselina (slabije kiseline).
CH3COOH H+ + CH3COO-
1. Neutralizacija u reakciji sa bazama karboksilne kiseline grade soli.
Soli dobijaju nazive tako to se na ime alkana sa odgovarajuim brojem C-atoma
doda nastavak OAT. Mnoge soli imaju uobiajena imena koja se esto koriste.
CH3COOH + NaOH H2 O + CH3COO- Na +
etanska (siretna) natrijum- natrijum-etanoat
kiselina hidroksid (natrijum-acetat)
2. Reakcije sa metalima
2CH3COOH + 2 Na H2 + 2CH3COO- Na +
etanska kiselina natrijum-etanoat
3. Reakcije sa karbonatima i hidrogenkarbonatima
U reakciji sa karbonatima (Na2CO3) i hidrogen karbonatima (NaHCO3), karboksilne
kiseline grade soli, uz izdvajanje ugljenik(IV)oksida i vode.
Primena
Od svih karboksilnih kiselina, najveu primenu ima ETANSKA, odnosno
SIRETNA kiselina. 80% rastvor siretne kiseline naziva se ESENCIJA i koristi se u
prehrambenoj industriji kao konzervans. 4 10% rastvor siretne kiseline je SIRE koje
koristimo u domainstvu.
U hemijskoj industriji, etanska kiselina se koristi za proizvodnju celuloze, papira,
kauuka i gume.
ista, bezvodna siretna kiselina naziva se glacijalna(ledena) zbog toga to na
temperaturi nioj od 16C0 kristalie do vrstih, bezbojnih kristala koji podseaju na
komadie leda.
4.1.7. Metali
Metali se u nafti nalaze u obliku razliitih jedinjenja. Metali V, Ni, Fe, Mo, Cu, Na,
Si, Al, Zn i jedinjenja metala spojevi koji se pojavljuju u sirovoj nafti s udelima izmeu
0.02 i 0.03% imaju veliki znaaj pri preradi nafte u odnosu na njihov vrlo mali sadraj.
Metali se nalaze u obliku soli - sulfata rastvorenih u vodi koja je emulgovana u nafti ili
suspendovanih u nafti u obliku kristala.
Dve grupe metala nalaze se u znaajnijim koncentracijama u izvornim sirovim
naftama:
Cink, titanijum, kalcijum i magnezijum nalaze se u obliku soli i organometalnih
sapuna koji imaju povrinski aktivne karakteristike, a adsorbovani su na meufaznoj
povrini voda/nafta i ponaaju se kao stabilizatori emulzija. Pri povienoj temperaturi
dolazi do hidrolize metalnih soli pri emu nastaju spojevi koji prouzrokuju pojavu
korozije.
2H20, > T
MgCl2 hidroliza
Mg(OH)+
2 2HCl korozija
Ove soli se pre svake prerade nafte odstranjuju vodom u postupku odsoljavanja
nafte.
Vanadijum, bakar, nikal i deo gvoa nalaze s u obliku jedinjenja topljivih u nafti.
Ovi metali imaju sposobnost stvaranja kompleksa s pigmentima pirola koji se nalaze u
klorofilu i hemoglobinu te su sigurno bili dio izvornog biljnog i ivotinjskog materijala.
Nikal i vanadijum esto stvaraju i komplekse s porfirinom. kao primer moe se uzeti
porfirinski kompleks sa vanadil grupom, koja se u nafti moe javiti i u
koncentracentraciji od 300 ppm.
Dejstvo metala
Tako e ak i tragovi gvoa, bakra te naroito nikla i vanadijuma u ulaznim
sirovinama za katalitiko krekovanje uticati na aktivnost katalizatora i prouzrokovati
poveane prinose gasa i koksa, uz smanjenje prinosa benzina.
Primer sastava nafte Ponca City (SAD):
1. Parafini
n- CH3 CH2 R 14%
izo- CH3 CH (CH3) R
razgranati CH3 CH2 CH (CH3)n R
}18%
2. Cikloparafini
alkil-ciklopentani10%
alkil-cikloheksani6%
kondenzovani prstenovi5%
3. Aromati
alkil-benzeni18%
binuklearni17%
tri + tetra4%
arom. cikl.5%
Fluoreni 3%
= 100%
Analiza nafte
FIZIKO-HEMIJSKA SVOJSTVA NAFTE
Odreivanje i poznavanje fiziko-hemijskih svojstava nafte je znaajno za njenu
preradu i korienje proizvoda koji se pri tome dobijaju.
Pojam analize nafte, poznat kao randman analiza, potie od francuske rei "le
rendement" , to znai prinos. Randman analiza predstavlja sistematizovane
podatke o fizikim i hemijskim osobinama nafte kao i njenih frakcija koje ulaze u
sastav gotovih proizvoda ili se dalje prerauju na postrojenjima za sekundarnu
preradu. U engleskom govornom podruju navedeni podaci poznati su pod imenom
assay.
Prerada nafte i razvoj motora sa unutranjim sagorevanjem datiraju jo od
poslednjih godina XIX veka.
Randman analiza daje podatke koji su bitni pri:
projektovanju primarnih rafinerijskih postrojenja,
karakterizaciji nafti,
karakterizaciji sirovina za rad sekundarnih postrojenja,
proceni pogodnosti pojediniih nafti za proizvodnju specifinih proizvoda u
ve postojeim postrojenjima rafinerije,
pri izradi periodinih planova rada u rafinerijama,
pri izradi raznih tehnoloko-ekonomskih studija i analiza o radu
postrojenja,
u berzanskim i drugim poslovima trgovine naftom.
Ukratko, randman analiza je neophodna pri sagledavanju kvaliteta nafte i
kvaliteta pojedinih frakcija ili nameanih proizvoda, to je osnova za planiranje
prerade.
Randman analiza sadri funkcionalnu zavisnost zapreminskog i masenog
procenta destilata od take kljuanja (Tklj), poznata pod nazivom TBP kriva (True
Boiling Point). Pored toga, poeljno je dati i funkcionalnu zavisnost sadraja
sumpora, gustinu i viskoznosti od Tklj frakcija ili od kumulativnog prinosa frakcija u
sirovoj nafti.
KLASIFIKACIJA I KARAKTERIZACIJA NAFTI

Prvi podaci o klasifikovanju nafti datiraju od 1900. godine, kada su nafte deljene na
parafinski i asfaltni tip. Kako je veina nafti bila "neto izmeu", uvedena je klasa
meane intermedijarne baze gde se nalo 90 % nafti.
Razvojem tzv. BUREAU OF MINES metode, nafte su klasifikovane preko specifine
teine i viskoznosti kljunih frakcija u devet klasa. Nedostatak ove metode je bio u tome
to su se nafte klasifikovale po slinosti a malo se obraala panja na razlike izmeu
nafti koje su od istog znaaja.
Glavni nedostatak BUREAU OF MINES metode je nedostatak informacija u vezi
komponenti niske temperature kljuanja. BUREAU OF MINES metoda se sastoji iz dva
dela:
1- Prvi je deo destilacije obavlja na atmosferskom pritisku do krajnje take od 527
F (275 C).
2- Drugi deo analize se obavlja na pritisku od 40 mm Hg i do krajnje take od 572
F (300 C).
Daljim razvojem metoda odreivanja fiziko-hemijskih karakteristika i
matematikih metoda koje se koriste za klasifikaciju nafti, dobijeni su sledee metode:
Indeks korelacije (CI) - izraunava se iz gustine i prosene take kljuanja
dobijene Hempelovom destilacijom,odnosno iz jednaine:
48640
CI = 437.7G - 456.8 + (4)
T
- G je relativna gustina na 15C /15C, gde se gustina tenosti i destilovane vode
odnose na istu temperaturu 15C.
- T je prosena taka kljuanja u K.
Po ovoj klasifikaciji sirovine sa indeksom:
- od 0 - 15 su uglavnom parafinske;
- od 15 - 50 naftenske ili meane;
- iznad 50 su aromatske.
Faktor karakterizacije K - ili ee nazivan UOP karakterizacioni faktor (KUOP ili
Kw), se primenjuje u rafinerijama za brzu klasifikaciju nafti. Izraunava se po
jednaini:
1,2163 Tm
Kw 15
(5)
d 15
- gde je Tm prosena temperatura kljuanja izraena u stepenima Kelvina,
- a d 15
15 relativna gustina, gde se gustina tenosti i destilovane vode odnose na istu
temperaturu 15C.
U zavisnosti od vrednost Faktora karakterizacije, sirovine se klasifikuju prema
Tabeli 2.
Kw Priroda nafte/ proizvoda
12.9 - 12.15 Parafinska

12.1 - 11.5 Meana
11.8 Intermedijarna
11.45 - 10.5 Naftenska
11 - 10 Naftensko-aromatska
10.5 9.8 Aromatska
Tabela 2. Odreivanje hemijske prirode nafte i frakcija nafte.
IFP metoda - za klasifikaciju sirove nafte, bazira se na fiziko hemijskim osobinama

sledee dve frakcije:
- frakcija tekog benzina sa opsegom destilacije kljuanja 100 200C
- atmosferskog ostatka sa opsegom destilacije kljuanja 350C+.
Ovaj metod prikazuje:
- opseg vrednosti PNA za rez benzina,
- kinematski viskozitet u mm2/s na 100 C,
- taku stinjavanja,
- sadraj parafina i asfaltena u atmosferskim ostacima za razliite klase
sirovih nafti.
Na osnovu dve granine vrednosti gustine ovaj metod klasifikuje nafte u jedanaest
tipova sa dva ekstrema parafinski i asfaltenski.
Nelzonova metoda - se zasniva na dve frakcije destilata sa srednjim takama

kljuanja:
- na 121C benzinska frakcija i
- na 400C vakum destilat.
Kombinacijom izraunatih Kw vrednosti, jednaina (5), za ove dve frakcije, odreuje
se jedan od sedam tipova nafte definisanih tom metodom.
Sa razvojem analitikih metoda odreivanja hemijskog ugljovodoninog sastava
razraeni su:
Sachanen sistem - koji kao kriterijum za razlikovanje uzima hemijsku strukturu
kompletne sirovine. Ovaj sistem pretpostavlja da ima devet tipova nafti, a osnovne
klase nafti su parafinska, naftenska, aromatska i asfaltna. Sastav sirovine u
procentima, dobija se iz podataka o sastavu pojedinih frakcija od benzina do maziva i
ostataka.
Po toj klasifikaciji parafinska sirovina e imati, ne samo fizika svojstva slina
parafinima, ve i visok sadraj parafinskih ugljovodonika u svom sastavu.
Carpatica metod - je poboljan uvoenjem sledee dve osnovne karakteristike:
a) ugljovodonini sastav sirovine, gde se definie nafta pomou strukturnih indeksa,
koji predstavljaju procenat parafina, naftena i aromata,
b) proporcije komponenata kao to su parafinski vosak, asfaltna i sumporna
jedinjenja i destilat do 200C, ime se kompletira karakterizacija nafte
razmatranjem osobina i zove se indeks kvaliteta to je od praktine vanosti.
Prema ovoj metodi nafta se klasifikuje u sedam klasa na osnovu ugljovodoninog
sastava sirovine, odnosno strukturnih indeksa. Nafta se u svakoj klasi zatim dodatno
deli pomou vrednosti indeksa kvaliteta u jednu od dvanaest grupa nafti, zavisno od toga
da li ima ili nema voska, asfaltena i itd.
Viskozitetno - teinska konstanta (VGK) - ako se zna vrednost kinematskog
viskoziteta na 100 oC i relativna gustina d 15
15 , moe se odrediti viskozitetno
gustinska konstanta.
Preko vrednosti VGK mogue je odrediti hemijsku prirodu uljnih frakcija. Ova
veliina ima aditivno svojstvo pa se lako upotrebljava prilikom posrednog definisanja
sastava uljnih frakcija.
Vrednosti VGK obino se nalaze u intervalu od 0.75 do 1, tako da parafinskoj prirodi
odgovaraju manji a aromatskoj vei brojevi. Poto su parafini, za razliku od aromata,
poeljni u uljnim frakcijama od kojih se proizvode ulja za podmazivanje, veliina VGK
treba da ima to manju vrednost u tom intervalu.
API gustina i sadraj sumpora - jedna od najbrih metoda za karakterizaciju nafti
je preko gustine (API) i sadraja sumpora, a primenjuje se za odreivanje cena nafti..
U RNS najvei udeo u preradi imaju nafte Velebit (~23.4 API), CPC Blend (~42.9
API) i REBCO (~30.2 API). Takoe se prerauju i nafta Turija (~28,1 API), Gasni
kondenzat (~ 48,7 API) itd.
Do danas nije utvren ni jedan pouzdan i sveobuhvatan nain da se izvri
klasifikacija nafti.
Savremene analitike metode za karakterizaciju nafte moemo podeliti na
separacione i identifikacione.
Separacione metode: ukljuuju destilaciju i sve tipove hromatogrfije. Moderan
pristup u reavanju strukture kompleksnih smea, kao to je sirovina, jeste taj da se one
najpre frakcioniu a zatim se pojedine komponente kvalitativno odreuju
spektroskopskom tehnikom i to na jednom instrumentu: GC/MS, GC-destilacija, HPLC
NMR, GPC/UV, GC/IR, HPLC/fluoroscencija itd.
DESTILACIJA je osnovna separaciona tehnika koja se zasniva na razlici taaka
kljuanja a daje dragocene podatke o iskorienju pojedinih frakcija.
HROMATOGRAFIJA kao tehnika razdvajanja na osnovu razlike u polarnosti,

nezamenljiva je u analitici nafte, jer se ovim metodama ispituje hemijski sastav
sirovine u smislu to racionalnije prerade i iskorienja. Razlikujemo:
Gasnu hromatografiju (GC) koja je poboljana, uvoenjem kapilarnih kolona,
u smislu poveane sposobnost razdvajanja.
Tenu hromatografiju (LC, HPLC, GPC) koja poslednjih godina preuzima
separaciju svih frakcija i ostataka, koji nisu dovoljno isparljivi za analizu
gasnom hromatografijom.
Tankoslojnu hromatografiju (TLC)

Paralelno sa klasifikacijom lakih i srednje tekih nafti razvijane su metode
klasifikacije tekih nafti pomou termogravimetrijske analize TGA i diferencijalne
skener kalorimetrijske DSC analize.
Identifikacione metode - predstavljaju zapravo prostu identifikaciju komponenata
smee bez njihovog fizikog izdvajanja, kao to je to sluaj kod separacionih metoda.
SVETSKO TRITE NAFTE I CENE

Najee se kao mera za odreivanje kvaliteta nafte koristi API gustina. Sadraj
sumpora je sledea karakteristika koja se uzima u obzir pri klasifikaciji nafti. Trea
karakteristika koja se uzima u obzir je viskoznost.
API gustina veine nafti varira od 10 do 60 API stepeni. Nafte sa API gustinom:
ispod 20, tretiraju se kao teke nafte,
od 20 - 34, kao srednje nafte i
iznad 34 kao lake nafte.
Za odreeni tip nafte API gustina je razumna veliina za predvianje prinosa
pojedinih produkata. Pri formiranju cene nafte smanjenje za 1 API stepen rezultira u
smanjenju cene za 10 do 40 centi.
to se tie sadraja sumpora, obino tee nafte imaju i vei sadraj sumpora to
zbog korozivnog dejstva, i uticaja na smanjenje kvaliteta proizvoda takoe umanjuje
vrednost, a time i cenu nafte. Meutim, to nije uvek sluaj, odnosno, lake nafte mogu da
imaju povean sadraj sumpora, te se uz API gustinu i sadraj sumpora uzima u obzir
pri odreivanju cene nafte.
Viskoznost je trea karakteristika koja se vrednuje pri odreivanju kvaliteta nafte.
Nafte velike viskoznosti moraju da se meaju sa drugim naftama da bi mogle da se
transportuju kroz naftovode, a pri preradi se od takvih nafti dobijaju viskozniji proizvodi,
iji je transport skuplji i i loije sagorevaju. Poznavanjem gustine ne moe se predvideti
viskoznost nafte, mnoge nafte srednje gustine API 20-34 imaju veu viskoznost od teih
nafti.
Osim API gustine, sadraja sumpora i viskoznosti kao osnovnih faktora, postoji jo
niz faktora koji utiu na cenu odn. vrednost nafti za rafinerije. Sama kompleksnost
rafinerijskih postrojenja znaajna je u opredeljivanju koja e se nafta preraivati.
Na sledeem dijagramu je prikazan trend u poslednjih pet godina u produkciji nafte
van OPEC-a, gde se vidi porast produkcije teih nafti sa veim sadrajem sumpora.
Slika 3. Trend produkcije nafte van OPEC-a.
Formiranje cene nafte - benchmark nafte (reper)

Benchmark nafte se koriste kao reference prilikom odreivanja cene nafte.
Postoji oko 161 razliitih benchmark nafti, od kojih su glavne tri vrste: West Texas
Intermediate, Brent Crude, i Dubai Crude. Sirova nafta je roba sa kojom se najvie
aktivno trguje, kupuje i prodaje pomou "ugovora." Ugovori kod trgovine su za
1.000 barela nafte i benchmark nafte su merila pomoci kojih se odreuje cena
barela nafte u ugovoru.
Kod OPEC cena se formira kao prosena cena sledeih nafti :
Saudi Arabia - Arabian Light
Ujedinjeni Emirati - Dubai
Nigeria - Bonny Light
Alir - Saharan Blend
Indonezija - Minas
Venezuela - Tia Juana Light
Mexico - Isthmus
Dubai Crude: Dubai Crude je laka i kisela, sa API gustinom od 31 stepeni i
specifinom teinom od 0.871. Njen sadraj sumpora je 2 , ineci ga 6 puta
kiselijom od Brent sirovine i 8 puta kiselijom od West Texas Intermediate. Dubai
Sirova je takoe poznat i kao Fateh.
Minas: Takoe se naziva Sumatranska laka (Sumatran Light) nafta i dolazi sa
ostrva Sumatra. To je laka i slatka sirovina. API gustina joj je oko 35, a specifina
teina je 0,8498. Ima sadraj sumpora od samo 0.08 . Proizvodi se po stopi od oko
420.000 barela dnevno.
Isthmus-34 Light: To je kisela nafta sa gustinom od 33.74 API stepena i
sadrajem sumpora od 1.45%. proizvodi se u Meksiku, i ako Meksiko nije lanica
OPECA, ova nafta je nekada bila u ORB, od 2005 je uklonjena.
OPEC Reference Basket (ORB): Ovo nije specifina sirovina, vec je
ponderisani prosek nafte koja dolazi iz zemalja OPEC. Trenutno postoji 11 razliitih
nafti u kombinaciji u ORB. Srednja API gustina, ove meavine je, 32.7 stepeni i ima
sadraj sumpora od 1,77 . Nedavno je promenjeno kvalitet ove meavine, da bi se
dala specifina meavina koja odraava prosean kvalitet sirove nafte u zemaljama
lanicama OPEC. od promene se smanjila API gustina i povecao sadraj sumpora.
Na svetskom tritu nafte, Brent je nafta koja se uzima za benchmark, iako joj
je proizvodnja znatno ispod u odnosu na primer nekih nafti iz Saudijske Arabije. Za
oko dve treine nafti na svetskom tritu cena se formira u odnosu na Brent ija je
API gustina 38,3.
Brent Crude: Brent je meavina sirove nafte iz 15 razliitih naftnih polja u
oblastima Brent i Severno more.
Brent, nafta dolazi iz Severnog mora. To je laka, slatka sirovina sa API gustinom
od 38.06 i specifine teine 0.835, to je malo "tea" od West Texas Intermediate.
Sadraj sumpora 0.37 . Cena Brent nafte se koristi za odreivanje cene za otprilike
2/3 svetske nafte. Uglavnom se prerauje u severozapadnoj Evropi i naziva Brent
Blend, London Brent, Brent nafta. Polje brent se nalazi u istono shetlandskom
basenu (East Shetland Basin), na pola puta izmeu kotske i Norveke. Cene za
ostale sirove nafte se generalno uzimaju kao razlika cene za Brent, tj Brent +/-.
Brent je uglavnom po ceni za oko $ 3 - $ 4 skuplji po barel u odnosu na OPEC
korpu (Basket) ceni i oko $ 1- $ 2 / barel nia u odnosu na WTI.
U SAD se cene nafti formiraju u odnosu na naftu West Texas Intermediate
(WTI), njena API gustina je 39,6.
West Texas Intermediate (WTI): WTI je verovatno najpoznatija bench mark
nafta. To je svetla, slatka sirova nafta (bez sumpora) sa API teinom 39,6 stepeni. To
mu daje specifinu teinu od 0.827, to znai da je na 60 stepeni Celzijusa, WTI
samo 8/10 tei od vode. Sadri 0,24 sumpora i prerauje se na srednjem zapadu
(Midwest), a dolazi iz jugozapadnog (Southwestern) dela SAD.
Produkcija WTI nafte je u padu. Cena WTI je via oko $5 - $6 po barrel u
odnosu na OPEC Basket i oko $1 - $2 po barrel-u u odnosu na Brent.
Postoje i druge nafte koje se uzimaju kao Benchmark u specifinim regionima
Sveta:
Tapis: esto se naziva " najskuplja nafta na Svetu" i potie iz jednog polja u
Maleziji. Njegova vrednost potie iz injenice da je izvoz u Aziju WTI i Brent sirove
nafte sloen i skupo i zato to je izuzetno visokog kvaliteta.
Tapis ima API teinu od 45,2 stepeni i sadraj sumpora od 0.0343 . To su
izuzetni brojeva, to znai da Tapis nafta veoma laka i vrlo slatka. Naalost,
eksploatacija iz oblasti Tapis opada konstantno od 1998. godine.
Russian Export Blend: Ova vrsta nafte je standard za ruske sirove nafte. Ovo
je takoe savren primer za kiselu naftu zbog visoke koliine sumpora. Russian
expert blend oil se veoma mnogo izvozi u Italiju i Holandiju, a u Srbiji je najvie
preraivana nafta.
Bonny Light: Bonny light dolazi iz Nigerije i laka je i slatka nafta. Ima
gustinu od 32.9 API stepeni i sadraj sumpora od 0.16%.
RANDMAN NAFTE
Randman nafte je zbirka laboratorijskih podataka i podataka dobijenih na pilot
postrojenju koji definiu mogunosti date nafte. Najmanje to randman treba da
sadi je TBP kriva i krivu specifine gustine za naftu. Ipak mnogi dobavljai nafte
gledaju da ukljue i sadraj sumpora, viskozitet, taku teenja i mnoge druge
osobine.
PODACI U RANDMANU I LABORATORIJSKI TESTOVI

Da bi se razumeo pun znaaj randman krivih i podataka, neophodno je
definisati i objasniti neke osnovne laboratorijske testove i podatke prikupljene u
randmanima.
Najee svaki randman nafte sadri sledee podatke:
FIZI O-HEMIJSKE OSOBINE SIROVE NAFTE- gde se mogu nai sledei

podaci:
- Gustina na 15C, (g/cm3)
- API gustina
- Sadraj vode, ( V/V)
- Sadraj vode i sedimenata, (%V/V)
- Sadraj soli, (mg/l)
- Taka stinjavanja, (C)
- Taka paljenja, (C)
- Taka teenja, (C)
- Viskoznost na 20C, (mm2/s)
- Sadraj sumpora, ( m/m)
- Sadraj vanadijuma, (ppm)
- Sadraj nikla, (ppm)
- Sadraj koksa, ( m/m)
- Sadraj pepela, ( m/m)
- Sadraj parafina, ( m/m)
- Sadraj asfaltena, ( m/m)
- Sadraj merkaptana, (ppm)
- Faktor karakterizacije, (-)
- Kiselinski broj, (mgKOH/g)
- Napon pare po Reid-u, (kPa)
DESTILACIJE uzorka:
- ASTM destilacija,
- Destilacija po Engleru i
- TBP destilacija- gasnom hromatografijom.
FRAKCIONA DESTILACIJA- sa definisanim svim frakcijama i intervalima
temperature u kojima se frakcije izdvajaju kao i podatke o :
- Prinosima, (% m/m)
- Kumulativni prinos, (% m/m)
- Prinosima, (%V/V)
- Kumulativni prinos, (% V/V)
ISPITIVANJE FRAKCIJA NAFTE - Rezultati analiza svake frakcije

pojedinano, to podrazumeva odreene fiziko-hemijske osobine, ASTM
destilaciju date frakcije. Fiziko-hemijske osobine koje se odreuju zavise od
same frakcije, a najee su to:
- Relativna gustina na 15C
- PONA strukturni sastav (%V/V)
- IOB Istraivaki oktanski broj
- Napon pare, (kPa)
- Ukupan azot, (ppm)
- Sadraj sumpora,benzena, olova, gvoa, bakra, natrijuma,
vanadijuma, koksa, pepela, (ppm ili %m/m)
- Take teenja, paljenja, zamuenja, filtrabilnosti, (C)
- Boja
- Cetanski indeks i cetanski broj, (-)
TBP kriva ispitivane nafte. Randman: Sample Assay 38.3oAPI, 14.02.2002.
PetroTech Intel. http://www.petrotechintel.com/pti/sampleassay.html
Destilacione krive
S obzirom da su nafta i njene frakcije sloene smese ugljovodonika, njihovo temeljno
svojstvo isparljivosti je podruje kljuanja (eng. Boiling range), koje se odreuje
laboratorijskim postupcima destilacije.
Destilacija je postupak kojim se u prikladnoj tikvici isparava tena naftna frakcija
na atmosferskom ili niem pritisku pri emu se dobijaju podaci o temperaturnom
podruju kljuanja ispitivanog uzorka. Dobijene vrednosti temperatura ukazuju na
sastav ispitivanog uzorka s obzirom da temperatura kljuanja zavisi od molekulske mase
i strukture. Temperatura kljuanja poveava se s poveanjem molekulske mase, a
izoparafini imaju nie temperature kljuanja od odgovarajuih n-parafina.
Temperatura kljuanja na odgovarajuem pritisku za pojedine ugljovodonike je
fizika konstanta. Smea ugljovodonika, razliitih molekulskih masa i struktura, kljua
u odredjenon intervalu temperature ija irina zavisi od razlike temperatura najteih i
najlakih ugljovodonika. Iz nafte se pri njenoj preradi destilacijom izdvajaju u odreenim
temperaturnim intervalima frakcije ugljovodonika iji prinos zavisi od hemijskog sastava
nafte tj. udela ugljovodonika koji kljuaju u datom temperaturnom intervalu.
Destilacijoni opseg ima veliko znaenje u oceni nafte i naftnih frakcija, a dobijene
informacije osobito su vane pri projektovanju i pracenju rada destilacionih kolona.
Buduci da je isparljivost primarna funkcija tenost, ona je, povezana s ostalim fizikim
karakteristikama, temeljna u karakterizaciji tekucih naftnih goriva, kao to su teni
naftni gas, prirodni benzin, motorni i avionski benzini, petrolej, gasna ulja, dizelska
goriva i lo ulja.
Standardna (ASTM) destilacija

Standardna ili ASTM destilaciona kriva dobija se destilacijom nafte ili njenih
frakcija u standardnoj aparaturi koja se sastoji od balona za isparavanje uzoraka,
termometra i hladnjaka. Destilacija se
izvodi na atmosferskom pritisku i pri
tome se meri temperatura poetka
kljuanja, a zatim kada predestilie 5, 10,
20, 30...90 i 95% uzorka polazne
zapremine ispitivanog uzorka, kao i
zavretak destilacije.
Destilacijom lakih nafti dobija se
vie destilata u odnosu na predestilisani
deo teke nafte. Ova metoda se naroito
koristi za karakterizaciju tenih
proizvoda nafte. Ona je brza i
jednostavna, ali se njom postie samo
grubo frakcionisanje. Na ovaj nain se
odreuje interval kljuanja uzorka to je
vaan podatak za tena goriva. Osim
toga, pomou podataka ove destilacije
mogue je izraunati srednje temperature kljuanja za ispitivane uzorke.
Postupak destilacije provodi se po standardnoj metodi, a podaci se izraunavaju i
prikazuju u skladu sa sledecim nazivima:
Poetak destilacije - oitavanje na termometru, zabeleeno kada prva kap
kondenzata padne iz donjeg kraja cevi za kondenzaciju.
Zavretak destilacije - maksimalno oitavanje na termometru za vreme ispitivanja.
to se obino dogaa nakon isparavanja sve tenosti sa dna tikvice.
Procenat predestilisane - zapremine u ml kondenzata koji se dobije u menzuri, a
povezan je sa paralelnim oitanjem na termometru.
Procenat ukupno predestiliranog - zbir procenta predestilisanog i ostatka.
Procenat gubitka - 100 minus procenat ukupno predestilisanog.
Procenat ostatka - procenat ukupno predestilisanog umanjen za procenat
predestiliranog, ili zapreminu ostatka u ml direktno izmeren.
Procenat isparenog - zbir procenata predestilisanog i ostatka.
Ravnotena destilaciona linija

Na engleskom jeziku se oznaava kao EFV-kriva ili Flash-kriva (eqvilibrium flash
vaporisation). Ravnotena destilaciona linija daje temperature na kojima se
uspostavljaju ravnotee izmeu razliitih udela i tene i parne faze smee. Pri njenom
odreivanju se pare ne odvode, odnosno sastav ukupne smee (para+tenost) se ne menja
od poetka kljuanja do potpunog isparavanja.
Parnu fazu sainjavaju prvobitno nastale pare i pare naknadnim isparavanjem na
raun osetne toplote tenih komponenata. Ravnotena destilaciona linija, koja se koristi
pri proraunavanju pei za zagrevanje nafte, separatora faza i dr. moe da se izrauna i
iz podataka TBP destilacije.
TBP destilaciona kriva

Za odreivanje prinosa raznih frakcija nafte tj. njenog frakcionog sastava najee
koristi metoda za odrejivanje pravih temperatura kljuanja, tzv, TBP-destilacija (TBP =
True boiling points).
Uopteno, broj i irina informacija koje se mogu
dobiti destilacionim postupcima zavise od sastava
uzorka, kao i o tipu aparature koji se koristi za
ispitivanje. Tako se primenom jednostavne ASTM
destilacije dobiju samo podaci o podruju kljuanja
neke frakcije, dok TBP (eng. True boiling point)
destilacija omogucava odreivanje sastava
ugljovodoninih smesa.
Za izvoenje TBP destilacije koristi se aparatura
iji su osnovni delovi kolona za frakcionisanje sa
razdeljivaem povratnog toka (refluksa), balon za
zagrevanje i isparavanje uzorka, termometar,
vakummetar, hladnjak i sudovi za merenje prinosa
frakcija.
Pare ugljovodonika iz balona se kreu navie
kroz kolonu za frakcionisanje nasuprot tenoj fazi (refluksu) se kojom dolaze u
viestepeni kontakt. U takvom suprotno strujnom dodiru komponente tene faze sa
niom temperaturom kljuanja postupno isparavaju, a komponente sa viom
temperaturom kljuanja iz parne faze kondenzuju. Kada se prva kap destilata pojavi
registruje se poetna temperatura destilacije na kojoj isparavaju najlake komponente.
Frakcije se prihvataju u odmerni sud u odreenom intervalu temperatura.Po jednoj od
metoda destilacijom uzorka na atmosferskom pritisku izdvaja se 10 frakcija nafte na
svakih 25C. Frakcijama se odreuje masa, gustina, indeks refrakcije, molska masa i
druge fiziko-hemijske karakteristike.
Za frakcije uzanog intervala kljuanja odredjuje se, eventualno, i hemijski sastav.
Ostatak atmosferske destilacije se dalje razdvaja u vakuumu na 53,6 m Bara.
Time se izbegava mogue termiko razlaganje ugljovodonika na temperaturama
iznad 350oC. Frakcije dobijene u vakuumu i ostatak vakuum destilacije se analiziraju na
isti nain kao i one dobijene na atmosferskom pritisku. Temperature kljuanja u
vakuumu se preraunavaju na atmosferski pritisak i konstruie jedinstven dijagram
destilacije nafte za celu oblast ispitivanja. Pri konstruisanju TBP-destilacione linije na
apscisu se nanose kumulativne vrednosti svih predestilisanih frakcija u masenim, ili
zapreminskim procentima, a ordinatu temperature njihovih para. Na isti nain se
konstruiu i dijagrami promene raznih fiziko hemijskih svojstava dobijenih frakcija u
zavisnosti. od njihovog zbirnog prinosa.
Pomou TBP-destilacionih linija moe se za ispitivanu naftu odrediti prinos i
kvalitet frakcija za ue ili ire intervale kljuanja. Frakcije ugljovodanika koje su,
uopte, najznaajnije za svaku naftu su: benzinska, iji je interval kljuanja do oko
205oC, kerozinska ili petrolejska (od 180C do oko 240C) i frakcija za razna dizel goriva
(do oko 350C). Navedene frakcije se dobijaju atmosferskom destilacijom nafte. Ostatak
atmosferske destilacije, koji se naziva i laki-ostatak ili mazut, destiluje se dalje u
vakuumu u frakcije sa intervalom kljuanja do oko 550oC, pritiska raunato na
atmosferski pritisak.
Nafte iz raznih regiona sveta meusobno se razlikuju po frakcionom sastavu,
odnosno daju razliit prinos benzina i drugih znaajnih proizvoda. Postoje nafte koje daju
ak 83% frakcija koje kljuaju do 300 C. Veina svetskih nafti sadre 15-30% frakcije
koja kljua do 200C i 40-50% frakcije koja kljua do oko 300-550C. Naene su teke
nafte koje uopte ne sadre lake frakcije.
Neke od njih poinju da kljuaju tek na oko 200C i esto sadre samo 20% frakcije
koja kljua do 300C na atmosferskom pritisku.
TBP destilaciona kriva je veoma vaan padatak za projektovanje kolona i drugih
ureaja za preradu nafte. Ona direktno daje prinose bilo koje frakcije nafte, obino u
masenim.i zapreminskim procentima,. Zato se TBP destilacija esto naziva "randman-
analiza( analiza prinosa).
Osim za karakterizaciju nafte TBP krive slue i za karakterizaciju proizvoda od
nafte ili koje smee ugljovodonika heterogenog frakcionog sastava.
Komparacija TBP i ASTM destilacije

Postupak obrade rezultata TBP i prikaz krive je isti kao u sluaju standardne
destilacije -destilacije.
Obe, TBP, ASTM destilacijone krive se dobijaju merenjem na 1 atm pritisku. U oba
sluaja, se mere take kljuanja razliitih zapreminskih frakcija.
Osnovna razlika izmeu TBP krive i ASTM destilacije krive je da dok se TBP kriva
je meri koricenjem batch destilacionog aparata koji se sastoji od ne manje od 100
podova i veoma velikog refluksnog odnosa, ASTM destilacija se meri u aparatu sa jednim
stepenom (single stage apparatus), bez refluksa.
Na sledeim slikama se vide zavisnosti temperature (oF) od zapreminskih
procenata destiliata (%V/V) . Na slici 4. su uporeene destilacione krive dobijene
ASTM, TBP i EFV destilacijom za kerozin.
Druga slika daje TBP destilacione krive u zavisnosti od API gustine nafte.
Na treoj slici mogu se videti tipine ASTM destilacione krive za naftne frakcije:
laku naftu, benzin, teku naftu, kerozin, dizel i gasno ulje.
Slika 4. Poreenje ASTM, TBP i EFV Slika 5 . TBP destilacione krive u

destilacione krive za kerozin. zavisnosti od API gustine nafte.
Slika 6. Tipine ASTM destilacione krive za naftne frakcije.

FIZIKE KARAKTERISTIKE NAFTNIH FRAKCIJA
Srednje temperature kljuanja

Frakcije nafte su smee sastavljene preteno od ugljovodonika, koji kljuaju u
odredjenim intervalima temperatura. Za proraune potrebno je oblast kljuanja
frakcije predstaviti jednom temperaturam, tzv. srednjom temperaturom. Postoji vie
naina definisanja srednje temperature kljuanja koje slue se odreivanje
vrednosti drugih fizikih karakteristika. Srednje temperature kljuanja se obino
raunaju na osnovu; ASTM destilacione krive. Zapreminska srednja temperatura
kljuanja je definisana kao:
t10% - t90% oznaavaju temperature na kojima 10 zapr.% - 90 zapr.% frakcije

prodestilie. Pomou tz mogu se, meutim, izraunati srednje temperature kljuanja
uz korienje odgovarajuih korekcija. Matematiki se tz definie na sledei nain:
gde i predstavljaju zapreminske udele komponenata,a ti srednju temperaturu

kljuanja odgovarajueg zapreminskog udela.
Kada frakcija kljua u uskom intervalu temperature tada se t50% moe uzeti za
srednju temperaturu.
Ako se frakcijama dobijenim ASTM destilacijom odredi gustina onda se moe
izraunati masena srednja temperatura kljuanja koja se matematiki definie kao:
gde g i predstavljaju masene udele komponenata, a ti srednju temperaturu

kljuanja odgovarajueg masenog udela.
Molska srednja temperatura kljuanja, tM, daje se sledeim izrazom:
gde y i predstavljaju molske udele komponenata, a ti njegove srednje

temperature kljuanja.
Postoji i srednja kubna temperatura kljuanja, tk, koja je data izrazom:
[( ) ]
gde i predstavljaju zapreminske udele komponenata,a ti srednju temperaturu

kljuanja odgovarajueg zapreminskog udela.
Opta srednja temperatura kljuanja, ts, se dobija kao srednja aritmetika
vrednost iz molske i kubne temperature kljuanja:
( )
Gustina ()
Definie se kao masa uzorka u jedinici zapremine fluida. Gustina je funkcija stanja, i
za ista jedinjenja zavisi od temperature i pritiska, a izraava se u g/cm3 ili kg/m3.
U ovoj formuli oznaava gustinu, m oznaava masu tela, a V njegovu zapreminu.

Gustine tenosti se smanjuju sa porastom temperature, a efekat pritiska kod tenih
fluida pri umerenim (srednjim) pritiscima je obino zanemarljiv. Na niskim i srednjim
pritiscima (manjim od nekoliko barova), gustina zasiene tenosti je slina stvarnoj
gustina na istoj temperaturi.
Gustina zasienja tenosti, je gustina tenosti ije je temperatura i pritisak takva da
svako smanjenje pritiska bez promene temperature prouzrokuje da ona prokljua.
Parametar d se naziva apsolutna gustina i razlikuje se od relativne gustina. Drugi
parametri koji predstavljaju gustinu su specifina zapremina (l/d), molarna zapremina
(M/d), i molarna gustina (g/M). Generalno, apsolutna gustina se koristi kao
karakteristini parametar da se klasifikuju svojstva ugljovodonika. Gustine tenost za
ugljovodonike obino se izraava kao specifina teina (SG) ili relativna gustina.
Relativna gustina definie se kao odnos mase odreene zapremine uzorka i mase
iste zapremine vode, pa je prema tome bezdimenzijska veliina. Ona je definisana:
Gustina i relativna gustina ugljikovodinih naftnih frakcija dve su karakteristike

koje imaju iroku primenu za njihovu preliminarnu karakterizaciju. Gustoa se jo
izraava i u stepenima API (API, American Petroleum Institute), a izraunava se iz
sledeeg izraza:
Relativne gustine naftnih frakcija uobiajeno imaju vrednosti od 0.8 (45.3 API) za
lake frakcije do iznad 1.0 (10 API) za teke asfaltenske frakcije. Na gustinu naftnih
frakcija utie njihov hemijski sastav. Poveanje sadraja aromatskih jedinjenja izaziva
poveanje gustine dok poveanje sadraja zasienih jedinjenja izaziva smanjenje gustine
naftne frakcije. Gustina (relativna gustina) i API mogu se izmeriti pomou tzv.
areometra ili pomou piknometra. Zavisnost gustine od temperature, odnosno koeficijent
irenja vrlo je vana tehnoloka karakteristika jer se veina naftnih proizvoda prodaje s
obzirom na zapreminu te se relativna gustoa najee odreuje pri temperaturi (21 C),
a ne na standardnoj temperaturi(15.56 C).
Na osnovu API nomenklature izvrena je podela nafti na lake i isparljivije i teke i
viskozne. Lake nafte imaju API gustinu od 30 do 40 stepeni, to znai da je gustina je
mnogo manje od 1,0 g / cc. Nasuprot tome, neke teke nafte imaju API gustinu manju od
12 stepeni, to znai da su tee od vode.
Gustina proizvoda - Relativna gustina smee frakcija nafte u tenom stanju
rauna se po pravilu aditivnosti:
n
1
d sm = v d i i n
gi
i 1

i 1 d i
- gde je n broj komponenata smee,

- d i su gustine komponenti,
- i zapreminski udeli komponenata,
- g i maseni udeli komponenata.
Zapreminski udeli se mogu izraunati na osnovu masenih udela, preko sledee
relacije:
d sm
vi g i
di
Viskozitet
Viskozitet je najvanija karakteristika tenosti, koja utie na teljivost nafte i
naftnih proizvoda i mera je unutranjeg otpora pomeranja tenosti koje izazivaju
kohezione sile meu molekulama ili molekulskim aglomeratima.
Indeks viskoznosti se uzima u obzir prilikom procene stepena filtrabilnosti u
formiranju eksploatacione buotine, i kod izbora i izraunavanju pumpi za naftu i drugo.
Nafta je neidealan sistem (fluid). U pogledu hemije ugljovodonika i meusobne
hetero interakcije (fizike, Van der Waals mehanike interakcije). Sa matematike take
gledita sve posmatrane makrokarakteristike sistema nafte ne mogu se dobiti prostim
principom aditivnosti komponenata, zbog meusobne interakcije komponenata.
Parametar viskoznost najue korelira sa stepenom tih interakcija izmeu komponenata.
Dinamiki viskozitet (apsolutna, dinamika viskoznost) definie se kao odnos
primenjenog naprezanja smicanja i gradijenta brzine smicanja. Predstavlja silu trenja
(unutranji otpor), koji nastaje izmeu dva susedna sloja unutar tenosti ili gasa na
jedinici povrine jedinice u njihovom meusobnom pomeranju (kretanju).
Jedinice kojima se iskazuje dinamiki viskozitet u CGS sistemu mera je poise (poise)
odnosno centipoaz (centipoise), a u SI sistemu mera Pascal sekunda (Pascal sekunda,
Pa x s, mPa x s), odnosno mili Pascal sekunda (mPa x s), to je identiki jednako sa
kgm1s1 ili u CGS sistemu 1 stoks = 100 centistoksa = 1 cm2s1 = 0,0001 m2s1.
Kinematska viskoznost je mera za otpor teenju pod uticajem gravitacije.
Predstavlja osobinu fluida koja obezbeuje otpornost na kretanje jednog dela tene faze u
odnosu na drugu uzimajui u obzir silu gravitacije.
Odreuje se merenjem vremena protoka tenosti kroz kapilaru poznatih dimenzija, a
predstavlja odnos dinamikog viskoziteta i relativne gustine.
Jedinice mere za kinematski viskozitet su: u SI sistemu - 1 stoks = 100 centistoksa =
1 cm2s1 = 0,0001 m2s1, a u - CGS sistemu - 1 centistoks = 1 mm2s-1 = 10-6m2s1.
Konverzija iz CGS sistema u SI = 104 m2/s
Viskoznost slojne nafte uvek se znaajno se razlikuje od viskoznosti separisane
(stabilizovane) nafte, zbog velikog koliine rastvorenog gasa, poveanog pritiska i
temperature (Sl 3.3.). Viskoznost se smanjuje sa poveanjem koliine ugljovodoninog
gasa rastvorenog u nafti.
Sa poveanjem molekulske teina gasne komponente (od SN4 do S4N10) viskozitet
nafte se smanjuje, a sa poveanjem molekulske mase tene komponente (od S5N12 na
vie) viskozitet nafte raste.
Sa porastom koliine azota rastvorenog u nafti viskozitet slojne nafte raste.
Poveanje pritiska izaziva poveanje viskoziteta, a temperature - smanjenje. Viskoznost
"sirove" nafte je vii od viskoziteta nafte nakon separacije. Naftne smee koja imaju vii
sadraj arena (aromata) imaju i vii viskozitet, od smea kod kojih su dominantni alkani
(aromatska i parafinska nafta). Mnoge nafte sadre i asfaltene i smole (polarnije
komponente), vee viskoznosti.
Slika 3.3. Promena viskoziteta slojne nafte sa promenom pritiska i temperature

Viskozitet nafti iz razliitih izvorita i oblasti se razlikuje, moe da se kree od 100
do desetak mPa s. Viskozitet in-situ nafti (sirovih) moe i 10 puta da bude nii od
viskoziteta nafte nakon separacije.
Izraunavanje viskoziteta smee iz viskoziteta komponenti nafte, vri se pomou
jednaine:
n
log(log f (i )) gi log(log( i f (i )))
i 1
0.7 za i 1,5

f (i )
0.085i 1.5 0,7 za i 1,5
2

- gde su g i maseni udeli komponenata,
- i su viskoziteti komponenata smee.
Napon pare
Napon pare - je pritisak pare iznad tenosti. Molekul na povrini tenosti moe u
sudaru sam molekulom iz unutranjosti (usled toplotnog kretanja) da dobije komponentu
brzine normalnu na povrinu tenosti i da se tako 'otkine' sa povrine. To je dobro
poznati proces isparavanja. Dakle, iznad svake tenosti postoji izvestan broj molekula (ili
atoma za atomske tenosti) u gasnoj fazi koji obrazuju paru. Kao i svaki drugi gas, para
na datim uslovima vri odreeni pritisak to zovemo napon pare.
Na isti nain na koji molekuli naputaju povrinu tenosti, mogu u nju da se vrate.
Dakle, molekul usled toplotnog kretanja udara povrinu tenosti i postoji konana
verovatnoa da ga na povrini zadre privlane meumolekulske sile. To je proces koji
zovemo kondenzacija. Jasno da se isparavanje i kondenzacija istovremeno odigravaju i
ako je sistem zatvoren i preputen samome sebi nakon dovoljno dugog vremena
uspostavie se ravnotea - broj molekula koji ispare u jedinici vremena po jedinici
povrine jednak je broju molekula koji se kondenzuju. Dakle, kada se uspostavi
ravnotea brzina isparavanja i brzina kondenzacije se izjednaavaju i na datoj
temperaturi napon pare dostie konstantnu vrednost, dakle, dostignut je ravnoteni
napon pare ili pritisak zasiene pare.
Ravnoteni napon pare zavisi od vrste tenosti, a za za svaku tenost zavisi od
temperature. Ukoliko temperatura raste, raste i pritisak, dobijajui maksimalnu
vrednost pri kritinoj temperaturi i tada se on naziva i kritini pritisak. Iznad svoje
kritine temperature gasna faza se ne moe pritiskom prevesti u tenost. Dakle, iznad
kritine temperature govorimo o gasu, a ispod o pari. Na primer kritina temperatura
vode je 374 C pa u svakodnevnom ivotu govorimo o vodenoj pari.
Tenost kljua kada se njen napon pare izjednai sa spoljanjim pritiskom.
Pritisak zasiene pare daje se kao jedan od parametara kojima se karakteriu
tenost.
Molekulska masa
Molekulska masa je osnovna fiziko-hemijska karakteristika nafte i naftnih frakcija.
Ona zavisi od hemijskog sastava i odreuje se kao srednja vrednost prisutnih
ugljovodonika u frakciji i/ili nafti. najnii lan tenih ugljovodonika pentan, ima
molekulsku masu 72, a najtei sastojci nafte imaju molekulsku masu 5000-8000.
Srednje molekulske mase mnogih nafti nalaze se u granicama od 200 do 600. Sa
poveanjem temperature kljuanja, frakcija nafte, srednja molekulska masa raste.
Postoje vie metoda za odreivanje srednje molekulske mase. Za lake frakcije
koriste se krioskopske, a za tee frakcije ebulioskopske metode. Za frakcije kljuanja
preko 200oC koristi se metoda parno-fazne osmometrije.
Ova metoda se zasniva na principu osmoze, tj. prirodnoj tenji molekula rastvaraa
da kroz polupropustljivu membranu preu iz razblaenog u koncentrovani rastvor da bi
se uspostavila ravnotea. Pri ispitivanju, razblaeni rastvor ima koncentraciju nula, dok
koncentrovani rastvor sadri naftnu frakciju. Efekat prolaska rastvaraa kroz
membranu dovodi do razlike u pritiscima to zavisi od koncentracije i molekulske mase
naftnih frakcija.
Primenljivost, za Mn izmeu 20.000 i 200.000, dok se za za Mn < 20.000 koristi
osmometrija parne faze.
Molekulska masa - smee rauna se pomou jednaine:
n n
1
M sm xi d i n
xi M i
gi
i 1

i 1 M i
i 1
- gde je xi molski udeo i-te komponente u smei

- d i su gustine komponenti,
- g i maseni udeli komponenata.
Pored ovog izraunavanja za odreivanje molekulske mase mogu se koristiti i
odreeni empirijski podaci i nomogrami, dobijeni iz fiziko-hemijskih parametara kao to
su relativna gustina, srednja molekulska temperatura kljuanja, indeks refrakcije itd.
Takve empirijske zavisnosti prikazane su sledeim jednainama:
( )
Ova jednaina vai za sve klase ugljovodonika, a je relativna gustina ispitivane
frakcije.
gde je tm srednja molska temperatura kljuanja

a, b, c su konstante za razliite serije ugljovodonika.
Za alkane:
Za cikloalkane:
( ) ( ) ( )
Vredmnost K se nalazi u granicicama 10 do 12,5.
OKTANSKI BROJ (OB)

Oktanski broj je mera za antidetonatorsko svojstvo benzina. Definisan je kao maseni
udeo izooktana u smei sa normalnim heptanom, izraen u procentima. Izooktan ima
oktanski broj 100, a n-heptan ima oktanski broj 0. Detonacija je pojava kod benzinskih
motora do koje dolazi kada smea benzina i vazduha ne sagoreva ravnomerno. Posledica
toga je lupanje i pregrejavanje motora i gubitak snage.
Za poveanje oktanskog broja benzinu se dodaju oksigenati (metil-tercijarni butil
etar MTBE, alkoholi), jedinjenja mangana MMT, a jedinjenja olova, koja su se
nekada koristila vie se ne koriste npr. TEO- tetraetil-olovo ili TMO- tetrametil-
olovo. Od aditiva sada se koriste:
Ferrocene
Tetraethyllead
Methyl cyclopentadienyl manganese tricarbonyl (MMT)
Toluene
Isooctane
Iron Pentacarbonyl
Oktanski broj smee rauna se iz relacije:
n
IOB vi IOBi
i 1
CETANSKI BROJ
To je mera za odreivanje kvaliteta paljenja dizel goriva. Definie se kao procenat n-
cetana u smei n- -metil-naftalena, koja ima isto zakanjenje paljenja kao
ispitivano gorivo kada se testira na CFR motoru.Od dizela se zahteva da nema
zakanjenje pri paljenju, za razliku od benzina koji ne sme naglo sagorevati.
Sadraj sumpora
Jedinjenja sumpora koja se nalaze u nafti ili nastaju pri procesima prerade nafte i
imaju koroziono dejstvo. To su najee merkaptani i sumporovodonik koji ine
tzv.aktivni sumpor ije prisustvo je neophodno kontrolisati.Njihovo prisustvo u
derivatima se eksperimentalno utvrdjuje pomou srebrnih i bakarnih listia koji se
uranjaju u naftu (ili derivat ) zagrejanu na 50-1000 C .Ukoliko sumpora nema na ovim
ploicama nema sivih ili crnih mrlja. Za procese korozije je posebnostetno istovremeno
prisustvo i soli i sumpora.Npr.brzina korozije elika pod dejstvom soli-hlorida je 5-20
mm/godinje ali istovremeno prisustvo soli i sumporovodonika ubrzava koroziju elika 3-
4 puta.
S obzirom da je sumor aditivna veliina, ukupan sadraj sumpora u smei se
rauna prema jednaini :
n
S sm g i S i (13)
i 1
- g i je maseni udeo komponenata,

- S i je sadraj sumpora u i-toj frakciji.
II.Termike osobine
a) Temperatura zamuenja je temperaturu na kojoj se opaa prvo zamuenje u
nafti koje je posledica izdvajanja parafina vee molekulske mase u vrstom agregatnom
stanju. Temperatura na kojoj se pojavi zamuenje ulja uzima se kao taka zamuenja.
Taka zamuenja se odreuje tako to se naftnom proizvodu smanjuje temperatura u
kontrolisanim uslovima.
b) Temperatura stinjavanja-stinite je temperaturu na kojoj nafta gubi odlike
fluida i ne moe vie da tee.Ona je obino nia za 2-3 0C u odnosnu na tempetaturu
zamuenja.Ove temperature su razliite za razliite nafte i kreu se u opsegu od 20 do
320oC.Vano je napomenuti da stinjavanje nafte nije promena hemijskog sastava nafte
ve promene agregatnog stanja vih parafina iz tenog u vrsto .Treba ga razlikovati od
zgunjavanja nafte koje se deava kada se isparavanjem lakih frakcija nafte promeni
njen hemijski sastav pa i rastvorljivost viih parafina usled ega se oni izdvajaju u
vrstom stanju. Ove temperature je neophodno poznavati jer su stinjavanje i
zgunjavanje nepoeljani procesi koji uzrokuju tekoe pri transportu i preradi nafte.
c) Taka paljenja - Flash point (FP)- temperatura paljenja je temperaturu na
kojoj se nafta pali. Ona je za veinu nafti u opsegu izmedju 30 i 700 C.Nafta sa
temperaturom paljenja ispod 200 C spada u klasu lako zapaljivih tenosti i rukovanje sa
njom ukljuuje specijalne mere.predostronosti.
To je najnia temperatura na kojoj e doi do paljenja naftnog proizvoda prinoenjem
plamena sa strane. Ova temperatura se odreuje testiranjem u laboratoriji korienjem
aparature koja se sastoji od zatvorene/otvorene posude u kojoj se naftni proizvod
zagreva, opreme za grejanje i opreme sa prilagoenim plamenom.
Tipovi opreme i metoda koje se koriste mogu biti:
- za srednje destilate i goriva je PENSKY MARTENS (PM) ( ASTM D 93)
aparatura,
- za kerozin i svetle destilate koristi se metoda po ABBEL-u (DIN 51755),
- za uljne destilate primenjuje se metoda sa otvorenom posudom po
CLEVELAND-u ( JUS ISO 2592, ASTM D 92).
Postoji dosta empirijskih metoda za odreivanje take paljenja iz ASTM
destilacione krive. Jedna takva korelacija je data izrazom:
FP= 0.77 (ASTM 5% - 88.64) FP i ASTM u (C)
Temperatura paljenja smee rauna se iz jednaine:
n 7 , 03
(0.05FP 0.1841) 7.03

0.005FPi 0.1841
i 1
d) Plamite je temperaturu na kojoj e pare iznad nafte planuti kada im se

primakne plamen gorionika.
e) Gorite je temperatura na kojoj se pare iz nafte izdvajaju (kontinualno) takvom
brzinom da mogu stacionarno da gore. Ovi podaci se odredjuju eksperimentalno u praksi
i to za tea ulja na Markusonovom aparatu a za laka ulja na Penski-Martenovom
aparatu.
f) Napon pare smee - Reid vapour pressure (RVP)
RVP (REID VAPOUR PRESSURE) - napon para po REIDU - je laboratorijski test
koji se koristi da se odredi pritisak para benzinskih frakcija na 100F. Pravi pritisak
para isparavanja je za oko 5 - 9% vii nego to se utvrdi ovim testom. Laboratorijska
metoda za odreivanje napona para je ISO 3007, odn. ASTM 323.
odreuje se iz sledee jednaine:
n
RVP 1.25 vi RVPi1.25
i 1
g) toplotna vrednost (ranije nazivana kalorina mo) predstavlja koliinu toplote

koju oslobodi jedinica zapremine (za gasna) ili jedinica mase (za tena i vrsta
goriva).Ona za naftu iznosi izmedju 44000-48000 kJ/kg a za zemni gas 31000-
50000kJ/m3.Odredjuje se eksperimentalno u laboratoriji u kalorimetru ili se rauna na
osnovu hemijskog sastava nafte.
Poznavanje termikih osobina nafte je neophodno zbog spreavanja pojave poara i
eksplozija.
2. Gasovita goriva naftnog porekla
U grupu gasovitih goriva naftnog porekla spadaju naftni gasovi - prirodni i
rafinerijski.
Prirodni naftni gasovi (Natural gas NG), po novoj definiciji nazvani Gasoviti
petroleum, dobijajaju se iz gasnih, gasno-kondenzatnih i gasno-naftnih leita
(buotina).
Rafinerijski gasovi sporedni su proizvodi atmosferske destilacije nafte i niza procesa
termike i katalitike prerade razliitih naftnih frakcia. Sve vie se koriste kao gasovito
gorivo ali i kao sirovine za hemijsku i petrohemijsku industriju.
Odgovarajuom obradom - preiavanjem i destilacijom - prirodnih i rafinerijskih
gasova dobija se Teni naftni gas -TNG (Liquefied Petroleum Gas LPG), koji se ve
godinama koristi kao gorivo za domainstva i u industriji; u novije vreme sve ee i kao
gorivo za benzinske motore i kao sirovina za petrohemijsku industriju.
U drugoj polovini 20 veka i prirodni naftni gasovi prevode se u teno stanje
(Liquefied Natural Gas LNG). To se ini zbog transporta do udaljenih potroaa
specijalnim brodovima - cisternama, koji ga uglavnom koriste kao gorivo ili kao
petrohemijsku sirovinu, a u novije vreme i za pogon motora SUS. U Rusiji i nekim
drugim zemljama ve se koristi u gasovitom stanju za pogon motora velikih transportnih
vozila.
Prednosti i nedostaci naftnih gasova
Naftni gasovi su najpogodnije gorivo za domainstva i toplane u velikim gradovima.

Potpunije sagorevaju od tenih goriva naftnog porekla i od ugljeva. Iskorienje energije
znatno je bolje. Budui da su oieni od neeljenih primesa i kontaminanata i da ne
sadre vodoniksulfid i merkaptane, ekoloki su prihvatljiviji od drugih goriva.
Energija tenih goriva naftnog porekla, hidroenergija, nuklearna energija i energija

razliitih alternativnioh goriva, mora se prvo transformisati u druge oblike - pogodnije
za korienje.To podrazumeva izgradnju odgovarajuih postrojenja, velike investicije i
odreene gubitke energije tokom prenosa.
Upotreba PNG kao goriva u domainstvima, u industriji cementa, cigle, crepa, keramike,
stakla, u prehrambenoj industriji i metalurgiji, podrazumeva izgradnju gasovodne i
distributivne mree, kao i odgovarajue instalacije. To utie na cenu gasa. Meutim, te
investicije su znatno manje od ulaganja u velike toplane, toplovode, elektrine centrale,
dalekovode itd.
Jedan od nedostataka PNG je skuplji transport u poreenju sa ugljem, naftom i
derivatima nafte. Meutim, sa energetskog aspekta prednosti su toliko velike da se ipak
isplati transportovati ga cevovodima ili brodovima u tenom stanju preko itavih
kontinenata i mora, to se sve ee i ini.
Drugi nedostatak PNG u poreenju sa tenim naftnim gorivima je to bi se kod motornih
vozila morali koristiti veliki i specijalni rezervoari. Meutim, treba rei da ve postoje i
takva reenja.
Prirodni naftni gas
U toku nove naftne ere, u devetnaestom i poetkom dvadesetog veka, PNG je
smatran manje vrednim proizvodom u proizvodnji i preradi nafte pa je od nje odvajan i
uglavnom spaljivan na naftnim poljima. Praktina upotreba, za zagrevanje stanova,
poela je krajem 19. veka u SAD u Fredoniji, mestu u dravi Njujork. Vea potronja
PNG za osvetljenje i za grejanje zapoinje 1884. godine u Pittsburg-u. Tada je izgraen i
prvi gasovod dug 23 km. Od tada pa sve do poetka pedesetih godina 20. veka, SAD su
bile i najvei svetski proizvoa i najvei potroa PNG. Godine 1929. SAD su u svetskoj
proizvodnji PNG uestvovale sa 93,5 %. Krajem osamdesetih godina 20. veka uee u
potronji svela se na samo 30%. Meutim te promene nisu bile posledica pada
proizvodnje i potronje u SAD, ve su nastale zbog otkrivanja novih leita, stalnog rasta
proizvodnje i potronje PNG u drugim delovima sveta.
Poreklo, geneza i tipovi leita PNG

Poev od geneze, preko migracija, do akumulacija u kojima se nalazi i iz kojih se
dobija, prirodni naftni gas (PNG) stalni je pratilac nafte. I za PNG, kao i za naftu, jo
nisu potpuno pouzdano utvreni poreklo i geneza, kao ni nain formiranja akumulacija.
Uglavnom preovladava miljenje strunjaka da je i PNG organskog porekla, a da je
geneza bila slina genezi nafte. To miljenje zasniva se na injenici da je PNG redovni
pratilac nafte u leitaima.
Tano je da se akumulacije nafte i prirodnog naftnog gasa uglavnom nalaze u
sedimentnim stenama, u podzemnim rezervoarima kakvi su formirani u svim geolokim
periodama, na dubinama od svega hekoliko desetina do nekoliko hiljada metara.
Meutim, treba rei da su pronaeni tragovi ugljovodonika (preteno metana) i u
eruptivnim stenama i u granitnim masivima, u kojima, zna se, nije bilo organskog
materijala. Zbog toga se ne sme potpuno odbaciti ni hipoteza o neorganskom poreklu
PNG. Uz to treba rei da je najnovijim istraivanjima dokazano prisustvo tenog metana
na nekim planetnim satelitima, na kojima sigurno nema organskog materila ni ivota.
To bi moglo biti potvrda hipoteze o direktnoj sisntezi ugljovodonika iz ugljenika i
vodonika.
Klasifikacija leita prirodnog naftnog gasa

Klasifikacija leita vri se zbog naina razrade, reima i tehnologije proizvodnje, a
kriterijumi za klasifikaciju su fizike i termodinamike osobine fluida. Najvanije
osobine - gustina, kompresibilnost i viskoznost - zavise od PVT uslova, tj. od odnosa
pritiska, zapremine i temperature gasa.
Prema nekim autorima u prirodi postoje tri tipa leita: izolovana gasna, gasno-
naftna i gasno-kondenzatna Drugi ih dele na leita suvog gasa, vlanog gasa, gasnog
kondenzata i isparive nafte. Meutim, esto se istie da je nekada teko razlikovati
gasno- kondenzatna leita od leita vlanoga gasa, a naroito od leita isparive nafte.
Stoga je prva podela moda i jednostavnija i prirodnija.
Izolovana gasna leita. U izolovanim gasnim leitima nalazi se tzv. suvi ili
siromani PNG bez viih ugljovodonika. Te vrste nalazita obino nisu u neposrednoj
vezi sa naftom. Od ugljovodonika u njima dominatan je metan, a etan, propan i butani,
nalaze se u promenljivim i uglavnom malim koliinama. Pritisak u takvim leitima
moe biti i do 100 bara (10 MPa).
Gasno-naftna leita U leitima ovoga tipa PNG je u kontaktu sa naftom. Pored
metana u takvom gasu nalaze se znatno vee koliine etana, propana i butana, pa i viih
ugljovodonika. Zbog toga je uslovno nazvan "vlanim", bogatim ili masnim naftnim
gasom naftnog porekla.
Kod gasno-naftnih leita postoje dve mogunosti: Da gas prati naftu ili da nafta
prati gas. U oba sluaja deo gasa je rastvoren u nafti, a slobodni deo se nalazi iznad nje u
tzv. gasnoj kapi. Taj deo svrstava se u grupu prirodnih naftnih gasova, a deo gasa koji se
nalazi rastvoren u nafti, naziva se prateim ili kaptanim naftnim gasom.
Za svako leite ove vrste odreuje se tzv. gasni faktor. On je definisan brojem
standardnih kubnih metara gasa ( Sm3) koji se mogu dobiti iz jednog kubnog metra
tenosti (nafte ili kondenzata) i izraava se kao Sm3/m3. (Sm3 oznaka je za kubni metar
gasa pri atmosferskom pritisku i na 15C).
Zavisno od uslova u leitu i od stepena promena koje su se deavale tokom geneze i
migracije, veliina gasnog faktora moe da varira u irokim granicama. od 900 do 18.000
Sm3/m3 kod gasno-kondenzatnih leita, od 5 do 500 Sm3/m3 kod gasno-naftnih i ispod 20
Sm3/m3 kod leita tekih nafti.
Visoke vrednosti gasnog faktora karakteristin su za leita jako transformisane
parafinske nafte, a niske za manje transformisane naftenske nafte. Inae gasni faktor
opada tokom eksploatacije leita srazmerno stepenu iskorienja.
Gasno-kondenzatna leita Karakteriu ih visoki pritisci (iznad 3 x 107 Pa = 30
MPa, = 300 bara = 306 atm), i visoke temperature (80 - 100C i vie). U tim uslovima u
gasno stanje prelaze i ugljovodonici C5 pa i znatno vii.
Zbog sadraja viih ugljovodonika ti gasovi su nazvani vlanim, masnim ili bogatim
Po tome su slini gasovima iz gasno-naftnih leita.
Vii ugljovodonici se pri snienju temperature kondenzuju, ponovo prelaze u teno
stanje u prirodni gazolin (smeu ugljovodonika od C5 do C10), ili u kondenzat (smeu
ugljovodonika od C5 do C35.)
Koliine kondenzata mogu da se kreu od 100 do 500 cm3/m3 prirodnog gasa. Ovakvi
kondenzati mogu se preraivati istim redosledom kao nafta. Laki destilati mogu biti
sirovine za izomerizaciju, katalitiki reforming ili komponente motornih benzina; esto
ih na naftnim poljima meaju sa sirovom naftom kojoj se tako poveava cena.
Poreklo, geneza i tipovi leita PNG

Poev od geneze, preko migracija, do akumulacija u kojima se nalazi i iz kojih se
dobija, prirodni naftni gas (PNG) stalni je pratilac nafte. I za PNG, kao i za naftu, jo
nisu potpuno pouzdano utvreni poreklo i geneza, kao ni nain formiranja akumulacija.
Uglavnom preovladava miljenje strurrjaka da je i PNG organskog porekla, a da je
geneza bila slina genezi nafte. To miljenje zasniva se na injenici da je PNG redovni
pratilac nafte u leitaima.
Tano je da se akumulacije nafte i prirodnog naftnog gasa uglavnom nalaze u
sedimentnim stenama, u podzemnim rezervoarima kakvi su formirani u svim geolokim
periodama, na dubinama od svega hekoliko desetina do nekoliko hiljada metara.
Meutim, treba rei da su pronaeni tragovi ugljovodonika (preteno metana) i u
eruptivnim stenama i u granitnim masivima, u kojima, zna se, nije bilo organskog
materijala. Zbog toga se ne sme potpuno odbaciti ni hipoteza o neorganskom poreklu
PNG. Uz to treba rei da je najnovijim istraivanjima dokazano prisustvo tenog metana
na nekim planetnim satelitima, na kojima sigurno nema organskog materila ni ivota.
To bi moglo biti potvrda hipoteze o direktnoj sisntezi ugljovodonika iz ugljenika i
vodonika.
Klasifikacija leita prirodnog naftnog gasa

Klasifikacija leita vri se zbog naina razrade, reima i tehnologije proizvodnje, a
kriterijumi za klasifikaciju su fizike i termodinamike osobine fluida. Najvanije
osobine - gustina, kompresibilnost i viskoznost - zavise od PVT uslova, tj. od odnosa
pritiska, zapremine i temperature gasa.
Prema nekim autorima u prirodi postoje tri tipa leita: izolovana gasna, gasno-
naftna i gasno-kondenzatna Drugi ih dele na leita suvog gasa, vlanog gasa, gasnog
kondenzata i isparive nafte. Meutim, esto se istie da je nekada teko razlikovati
gasno- kondenzatna leita od leita vlanoga gasa, a naroito od leita isparive nafte.
Stoga je prva podela moda i jednostavnija i prirodnija.
Izolovana gasna leita. U izolovanim gasnim leitima nalazi se tzv. suvi ili
siromani PNG bez viih ugljovodonika. Te vrste nalazita obino nisu u neposrednoj
vezi sa naftom. Od ugljovodonika u njima dominatan je metan, a etan, propan i butani,
nalaze se u promenljivim i uglavnom malim koliinama. Pritisak u takvim leitima
moe biti i do 100 bara (10 MPa).
Gasno-naftna leita U leitima ovoga tipa PNG je u kontaktu sa naftom. Pored
metana u takvom gasu nalaze se znatno vee koliine etana, propana i butana, pa i viih
ugljovodonika. Zbog toga je uslovno nazvan "vlanim", bogatim ili masnim naftnim
gasom naftnog porekla.
Kod gasno-naftnih leita postoje dve mogunosti: Da gas prati naftu ili da nafta
prati gas. U oba sluaja deo gasa je rastvoren u nafti, a slobodni deo se nalazi iznad nje u
tzv. gasnoj kapi. Taj deo svrstava se u grupu prirodnih naftnih gasova, a deo gasa koji se
nalazi rastvoren u nafti, naziva se prateim ili kaptanim naftnim gasom.
Za svako leite ove vrste odreuje se tzv. gasni faktor. On je definisan brojem
standardnih kubnih metara gasa ( Sm3) koji se mogu dobiti iz jednog kubnog metra
tenosti (nafte ili kondenzata) i izraava se kao Sm3/m3. (Sm3 oznaka je za kubni metar
gasa pri atmosferskom pritisku i na 15C).
Zavisno od uslova u leitu i od stepena promena koje su se deavale tokom geneze i
migracije, veliina gasnog faktora moe da varira u irokim granicama. od 900 do 18.000
Sm3/m3 kod gasno-kondenzatnih leita, od 5 do 500 Sm3/m3 kod gasno-naftnih i ispod
20 Sm3/m3 kod leita tekih nafti.
Visoke vrednosti gasnog faktora karakteristine su za leita jako transformisane
parafinske nafte, a niske za manje transformisane naftenske nafte. Inae gasni faktor
opada tokom eksploatacije leita srazmerno stepenu iskorienja.
Gasno-kondenzatna leita Karakteriu ih visoki pritisci (iznad 3 x 107 Pa = 30
MPa, = 300 bara = 306 atm), i visoke temperature (80 - 100C i vie). U tim uslovima u
gasno stanje prelaze i ugljovodonici C5 pa i znatno vii.
Zbog sadraja viih ugljovodonika ti gasovi su nazvani vlanim, masnim ili bogatim
Po tome su slini gasovima iz gasno-naftnih leita.
Vii ugljovodonici se pri snienju temperature kondenzuju, ponovo prelaze u teno
stanje u prirodni gazolin (smeu ugljovodonika od C5 do C10), ili u kondenzat (smeu
ugljovodonika od C5 do C35.)
Koliine kondenzata mogu da se kreu od 100 do 500 cm3/m3 prirodnog gasa. Ovakvi
kondenzati mogu se preraivati istim redosledom kao nafta. Laki destilati mogu biti
sirovine za izomerizaciju, katalitiki reforming ili komponente motornih benzina; esto
ih na naftnim poljima meaju sa sirovom naftom kojoj se tako poveava cena.
Terminologija
Na 11. Svetskom kongresu za naftu i gas, 1983. god. u Londonu, imenovana
Studijska grupa predloila je univerzalni nomenklaturni sistem. Za sve prirodne
meavine ugljovodonika koje se nalaze u podzemnim leitima, u razliitim geolokim
strukturama i na razliitim dubinama, bez obzira na agregatno stanje, usvojen je opti
naziv petroleum. Shodno tome prirodni naftni gas (Natural Gas) gasoviti deo petroleuma.
U zapadnoj strunoj literaturi koriste se i dodatni nazivi kojima se blie ukazuje na
osobine PNG, zavisno od tipa leita i od stepena obrade, odnosno, od pripreme za
upotrebu. Evo nekih od tih naziva.:
Natural Gas (NG) - prirodni naftni gas (PNG) - naziv je za onaj deo petroleuma koji
se u prirodnim podzemnim rezervoarima, u leinim uslovima, (pri odreenom pritisku i
odreenoj temepraturi) nalazi u gasovitom stanju i koji u takvom stanju ostaje i po
izlasku iz buotine, tj. pri atmosferskom pritisku i na temperaturi okoline. Uz to treba
rei da, zavisno ot tipa leita, deo PNG moe biti rastvoren u sirovoj nafti.
Non Associated Gas - naziv je za prirodni naftni gas iz izolovanog gasnog leita, koji
nije u kontaktu sa tenom naftom.
Associated Gas Gas Cap i Solution Gas - naziv je za prirodni naftni gas koji je u
leitu u kontaktu sa tenom naftom i koji je delom rastvoren u njoj, to zavisi od
leinih uslova.
Raw Natural Gas - naziv je za sirovi PNG, kakav je izaao iz buotine i koji nije
osloboen eventualno prisutnih - azota, ugljendioksida, vodoniksulfida i drugih neistoa
i primesa.
Marketable natural Gas - naziv je za PNG koji je osloboen tetnih primesa i
pripremljen za upotrebu u domainstvu ili u industriji.
Wet (Rich) Gas - naziv je za "vlani" ili masni PNG koji, osim metana, sadri i
odreene komercijalne koliine ugljovodonika viih molekulskih masa.
Dry (Lean) Gas - naziv je za "suv ili "mravi PNG, koji se preteno sastoji od
metana i ne sadri komercijalne koliine ugljovodonika viih molekulskih masa.
Sweet Natural Gas - naziv je za PNG koji ne sadri jedinjenja sumpora.
Sour Natural Gas - naziv je za PNG koji sadri vee koliine kiselih jedinjenja
sumpora ili ugljendioksida.
Liquefield Natural Gas (LNG)- naziv je za teni PNG (teni prirodni naftni gas -
TPNG), koji se posebnim postupkom (likvefakcijom) prevodi u teno stanje. U novije
vreme TPNG se sve vie transportuje specijalnim brodovima - tankerima.
Liquefield Petroleum Gas (LPG)- naziv je za teni naftni gas -TNG. To je obino
meavina propana i butana u tenom stanju, moe sadrati i neto propena i butena, ako
im se dodaju i olefini iz rafinerijskih procesa. Koristi se kao gorivo za domainstvo i u
industriji, a u novije vreme i kao gorivo za*pogon motora SUS.
Condensate - kondenzat - naziv je za laki prirodni gazolin koji se dobija iz tzv. gasno-
kondenzatnih leita. On sadri visok procenat pentana i viih ugljovodonika. Poto kao
takav nije pogodan za proizvodnju motornih benzina, njime se obino obogauje sirova
nafta, koja se prodaje po vioj ceni.
Sastav PNG
Pirodni gas je najistije fosilno gorivo, koje se sastoji se uglavnom od metana (CH4)
koji je najjednostavniji ugljovodonik i teih sloenijih ugljovodonika kao to su etan
(C2H6), propan (C3H8) i butan (C4H10). Gas koji se koristi kao gas za kunu upotrebu,
trgovini i industriji ustvari je gotovo isti metan. Vrednost prirodnog gasaizraava se
prema gorivim karakteristikama metana, koji je bez boje i bez mirisa, a kad se zapali
gori svjetlim i slabo sjajnim plamenom. Miris prirodnom gasa se vetaki dodaje
(odorisanje).
Prirodni gas esto sadri neistoe, kao to su ugljen dioksid, sumporovodonik i voda,
zatim azot, helijum i ostali gasovi u tragovima. Kako ugljen dioksid ne gori, smanjuje
time gorivu vrednost prirodnom gasu. Meutim, ugljen dioksid moe se utiskivati u
naftna leita za poveanje proizvodnje, tako da se ponekad izdvaja iz prirodnog gasa i
prodaje kao nus produkt. Azot se takoe koristi kao gas za utiskivanje u leita, dok je
helijum vredan u elektronskoj industriji i za punjenje balona.
U prirodnom gasu su prisutne i neistoe: vrste (pesak) i tene (nafta, voda). U
dole navedenoj tabeli prikazan je sastav prirodnog gasa:
Tabela 1. Sastav prirodnog gasa
Komnponenta Mas. %
Metan (CH4) 70-90
Etan (C2H6) 5-15
Propan (C3H8) i butan (C4H10) 5
CO2, N2, H2S i dr. U malim koliinama
Propan i butan izdvajaju se iz prirodnog gasa i prodaju odvojeno. Teni naftni gas
(TNG, LPG), (ukapljeni) koji je uglavnom propan, uobiajena je zamena za prirodni gas u
ruralnim podrujima gdje nema direktnegasne mree.
Sumporovodonik je jako otrovan, korozivan i opasan u vrlo malim koncentracijama s
mirisom na trula jaja. Zbog svoje korozivnosti uzrokuje velika oteenja u
gasnimbuotinama, na uzlaznim cevima, ventilima i spojevima, tako da se mora
odstraniti iz prirodnog gasa pre nego se transportuje u cevovode. Pored izdvojenog
sumporovodonika i ugljen dioksida, dehidracijom se tae ekstrahuje voda pre nego to se
gas transportuje u cevovode.
isti metan razvija se i u rudnicima uglja, jer ugalj ima takvu hemijsku strukturu
koja razvija samo metan. Gas je adsorbovan uz povrinu uglja du prirodnih pukotina,
koje prvo proizvode vodu a nakon toga oslobaa se metan. Zato su ugljenokopi opasni,
zbog opasnosti od eksplozije metana. Glavni uslov za pretvaranje organskog materijala u
naftu i gas je temperatura. U relativno plitkim naslagama gde temperatura nije bila
dovoljno visoka za pretvaranje u naftu, brzom bakterijskom akcijom proizvodi se
organski (biogeni) gas koji je gotovo isti metan, poznat kao movarni ili barski gas.
Najvee gasno leite na svetu biogenog porekla je Urengoj u Sibiru sa zalihama od 8
milijardi kubnih metara , gde je gas zarobljen ispod stalno zamrznute zemlje
Osobine prirodnih naftnih gasova

Glavni i najkorisniji konstituenti prirodnih naftnih gasova su parafinski
ugljovodonici (alkani) najniih molekulskih masa. Sporedne komponente ili pratee
primese, mogu biti gasoviti neugljovodonici razliitih struktura i osobina. Njihova
masena zastupljenost moe da varira u dosta irokim granicama.
Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima

Glavnu masu PNG ine prvi lanovi parafinskog ili metanovog niza- alkani.
Dominantan je metan (CH4), a u manjim i promenljivim koliinama nalaze se etan
(CH3CH3), propan (CH3CH2CH3), n-butan (CH3CH2 CH2CH3) i iso-butan ((CH3)2 CHCH3).
U znatno manjim koliinama, zavisno od tipa leita, i leinih uslova, mogu biti prisutni
pentani, heksani i ugljovodonici viih molekulskih masa (Tabele 1-3, 6).
Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima

Neugljovodonici su nepoeljni pratioci, primese ili kontaminanti PNG. To mogu biti
ugljendioksid (CO2) azot (N2), vodoniksulfid (H2S), merkaptani (RSH), vodena para, a
nekada helijum (He), neon (Ne) i argon (Ar), a nekada i ivina para (Hg). Poreklo, vrsta i
udeo tih primesa u prirodnim naftnim gasovima zavise od vrste matinih stena, od
razliitih procesa koji su se milionima godina odvijali u litosferi, od migracija i od samih
leita iz kojih se dobijaju.
Sadraji neugljovodonika u PNG promenljivi su i kreu se od tragova do nekoliko
procenata. Od tih primesa zavisi komercijalna vrednost i leita i PNG, bilo da se PNG
koristi kao gorivo ili kao sirovina za petrohemijsku industriju.
Tabela 1 Hemijski sastav PNG iz razliitih tipova leita (sadraj komponenata PNG je
u %)
Gasno-kondenzatna Gasno-naftna
Naziv gasa Gasna leita
leita leita
Metan (CH4) 994,50 85,00 70,30
Etan (C2H6) 11,44 4,10 7,40
Propan (C3H8) 00,34 3,37 6,20
Butani (C4H10) 00,20 1,40 4,10
Pentani(C5H12) 0,14 0,80 3,20
Heksani (C6H14) 00,08 0,60 3,00
Heptani i vii (C7+) 00,40 3,40 2,00
Azot (N2) 00,30 0,81 1,79
Ugljendioksid (CO2) 22,60 0,50 1,90
Vodoniksulfid (H2S) - 0,02 0,11
Izvor.Grupa autora: Prirodni plin, Zagreb, 1989.goriva naftnog porekla
to je primesa u gasu manje, komercijalna vrednost leita i PNG vea je. Radi
poboljanja toplotne, odnosno, ogrevne vrednosti PNG, neugljovodonici se njaee
moraju odvajati posebnim tehnolokim postupcima.
Tabela 2.. Hemijski sastav PNG iz nekih leita u Vojvodini (Sadraj komponenata PNG
je u %)
Vojvodina CH4 C2H6 C3H8 C4H10 C5 N2 CO2

Velika Greda 91-98 0,6-2,5 0,3-1,1 0,5 0,2 1,0-4,5 -
Jermenovci (ka) 90-95 2,3-6,4 0,9-1,1 1,5-1,8 0,5 -
Elemir (kapt.) 57-79 8,0-14,0 6,0-12,0 3-7 1,5-3,0 1,9-2,0 4,5
Kikinda F (ka) 72-86 5,0-8,0 4,0-7,0 2,5-5,5 1,2-2,0 1,3-4,0 0,6-1
Kikinda 75- 89 4,5- 8,0 1,5-5,0 1,0-2,5 0,4-1,0 2,0-6,0 0,5-2,2
Kik. Varo (k) 70,3 14,5 6,5 4,3 1,6 2,8 -
Mokrin 79-89 5,0-8,0 1,2-4,0 1,0-2,0 0,4-1,0 3,0-5,0 0,2-0,8
Plandite 80-86 1,4-4,0 - - - 12-16 -
Izvor: Aksin, V., Geologija nafte, Novi Sad, 1967. str. 49
Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih leita

Posle odvajanja PNG od kondenzata, hemijski sastav slian je gasu iz isto gasnih
leita; razlika je samo u masenoj zastupljenosti pojedinih gasovitih ugljovodonika.
Sadraj metana je redovno nii, a sadraji etana, propana i drugih ugljovodnika je vii.
Hemijski sastav kondenzata menja se i zavisi od reima eksploatacije leita. Pri
stalnom pritisku sastav kondenzata je konstantan. Sa padom pritiska sastav kondenzata
se menja. Kod nekih stabilizovanih kondenzata sadraj parafinskih ugljovodonika kretao
se u granicama 30-70%, naftenskih 30-50%, a aromatinih 5-30%.
Hemijski sastav kaptanih naftnih gasova

Pod pojmom pratei ili kaptani naftni gas podrazumeva se samo onaj deo gasa u
gasno-naftnom ili naftnom leitu koji je rastvoren u nafti i koji se iz nje mora izdvojiti
posebnim tretmanom po izlasku iz buotine. Na taj nain se nestabilna nafta stabilizuje i
priprema za bezbedniji transport.
Gasovi osloboeni iz nafte ne razlikuju se od prirodnih po vrsti prisutnih
ugljovodnika, ve samo po njihovom sadraju. Sadraj metana u kaptanim gasovima
moe da se kree u granicama od 30 do 60%, ree iznad toga, ali su znatno vii sadraji:
etana 5-14%, propana 3 - 18%, butana 2-8%, a viih ugljovodonika moe biti u granicama
1 - 6%. Zbog toga se kaptani gasovi svrstavaju u grupu bogatih ili masnih.
Za razliku od veine PNG, u kojima sadraj benzinskih para moe biti u granicama
50-100 g/m3 gasa, u kaptanim se moe nai i preko 750 g/m3.
Istraivanjima je utvreno da hemijski sastav kaptanih gasova zavisi od starosti i
sastava kolektorskih stena ali i od dubine naftnog leita. Iz gornjih horizonata npr.
dobijaju se siromaniji gasovi, a iz dubljih leita gasovi su bogatiji viim
ugljovodonicima. Meutim, zanimljivo je i teko objanjivo to to ovi gasovi sadre vee
koliine CO2 i N2.
Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG

Ugljendioksid je skoro u svim leitima redovni pratilac PNG. Postao je tokom
preobraaja primarnog organskog materijala od kojeg su postali i ugljovodonici.
Sadraj ugljendioksida u prirodno naftnom gasu nii je nego to bi se moglo
oekivati ako bi se sudilo po mehanizmima hemijskih promena koje su se deavale na
biljnim i ivotinjskim ostacima.
Meutim, treba imati u vidu da je ugljendioksid hemijski aktivan, da se rastvara u
leinim vodama i da gradi rastvorne bikarbonate.
Smatra se da se njegov sadraj u prirodnim gasovima, zbog hemijske aktivnosti,
kree najee oko 2,5%. Meutim, u nekim leitima PNG naeno je 10-15%, pa i znatno
vie ugljendioksida.
Visok sadraj ugljendioksida umanjuje toplotnu i komercijalnu vrednost PNG pa se
esto mora odvajati. Meutim, postoje leita i kod nas i u svetu u kojima se nalazi preko
80% ugljendioksida. U takvim sluajevima eksploatacija leita vri se ba zbog njega, a
koristi se za gaziranje pia i u drugim granama industrije.
Treba istai da ugljendioksid u prisustvu vode i u uslovima visokih pritisaka i
temperatura, izaziva intenzivnu koroziju na opremi. To je tzv. rupiasta ili takasta
korozija, koja je naroito intenzivna na temperaturama iznad 65C.
Voda. U prirodnim gasovima voda se pojavljuje kao kondenzat vodene pare koja
potie iz leine vode. Sa tom vodom ugljendioksid gradi ugljenu kiselinu, koja stupa u
hemijske reakcije sa gvoem kako sledi:
CO2 + H2O H2CO3
Fe + H2CO3 FeCO3 + H2
Pri velikim brzinama protoka gasa kroz cevi, posebno ako je i pritisak visok,
ugljendioksid dejstvuje razornije nego u miru jer se kombinuju erozija i korozija.
Intenzivna korozija javlja se pri brzinama proticanja od 10 do 15 m/s i pri parcijalnom
pritisku iznad 0,2 MPa.
Ugljena kiselina moe reagovati i sa zemnoalkalnim hloridima koji se redovno
nalaze u leinim vodama. U tom sluaju sniava se pH, a oslobaa se hemijski veoma
aktivan i korozivan hlorovodnik iji su negativni efekti prikazani sledeim reakcijama:
CaCl2 + H2CO3 CaCO3 + 2HCl
2HCl + Fe FeCl2 + H2
FeCl2 + H2CO3 FeCO3 + 2HCl
Vodoniksulfid. lako je u nekim prirodnim naftnim gasovima naeno i vie od 2,5%

H2S, on ne spada u njihove redovne pratioce. Njegovo prisustvo u PNG dovodi se u vezu
sa nekim stenama. Primeeno je da vodoniksulfid sadre gasovi koji su bili u kontaktu sa
sulfatnim stenama (gipsom) ili sa sulfidima kao to je npr. pirit i njemu slini.
Kiselim i korozivnim smatra se PNG koji sadri vodoniksulfid iznad 0,01%.
Meutim, postoje nalazita PNG sa sadrajem H2S i oko 45%. Razume se, takav gas se
koristi za proizvodnju elementarnog sumpora, vane sirovine za hemijsku industriju.
Prema vaeim standardima vodoniksulfid se mora odstraniti iz PNG pre njegove
upotrebe. Neprijatanog je mirisa (mirie na pokvarena jaja)} izaziva koroziju na opremi i
veoma je toksian - spada u grupu akumulativnih otrova.
Treba rei da se CO2 i H2S esto mogu nai u litosferi kao metamorfni ili magmatski
gasovi. Neki autori misle da su ti gasovi mogli postati i u toku vulkanskih aktivnosti ili u
reakcijama izmeu sulfata i niih ugljovdonika prema sledeim rekacijama:
COSO4 + CH4 CaS + CO2 + 2H2O
CaS + H2O + CO2 CaCO3 + H2S
Osim toga smatra se da CO2 i H2S mogu postati i dejstvom anaerobnih bakterija na
ugljovodonike C1 do C5 u vodom zasienim anhidritnim stenama.
Vodoniksulfid izaziva tri tipa korozije na opremi:
1. kiselu ili sulfidnu u prisustvu vode,
2. vodonikovu krtost,
3. naponsku koroziju.
Kisela ili sulfidna korozija ima za posledicu stvaranje sulfida gvoa. Idealni uslovi
za sulfidnu koroziju su kada je pH rastvora ispod 6.0. Ako je pH u intervalu od 6.0 do 9,5
oteenja na opremi retko se deavaju, a u sluajevima kada je pH iznad 9,5 korozija nije
zapaena. Na temperaturama iznad 80C proces sulfidne korozije je znatno manjeg
intenziteta.
Vodonikova krtost. U reakciji H2S sa gvoem oslobaa se vodonik koji se dalje
ugrauje u strukturu metala, gradei hidride, koji metale ine krtim. Ova vrsta korozije
skrauje vek opreme i predstavlja potencijalnu opasnost za korisnike. Treba naglasiti da
se sa poveanjem temperature ova vrsta korozije smanjuje. Utvreno je da se nakon
svakog poveanja temperature za 100C, pokretljivost vodonika udvostruava ali da se
istovremno poveava i njegova difuzija i koncentracija u metalu. Meutim, poveanje
pokretljivosti vodonika ima za posledicu ubrzan izlazak iz metala. Poveanom difuzijom i
promenom dinamike ravnotee objanjava se manje korozivno / razorno dejstvo
vodonika na povienim temperaturama. Neki autori tvrde da na temperaturama iznad
150C nije zabeleano oteenje metala prodorom vodonika u njihovu strukturu. Ipak,
treba imati u vidu da na temperaturama iznad 220C vodonik moe stupati u reakciju sa
karbidom gvoa pri emu postaje metan. To je proces dekarbonizacije. Posledica toga je
smanjenje vrstoe elika, a stvaranjem i oslobaanjem metana nastaju pukotine u
njemu.
Naponska korozija dosta je sloena i nepoptuno prouena. Utvreno je samo da
stepen korozije zavisi od parcijalnog pritiska vodoniksulfida i od temeprature.
Merkaptani. U PNG se najee sreu kao alifatini tioli normalne i razgranate
strukture, a znatno ree kao ciklina jedinjenja. I jedne i druge karakterie neprijatan
miris koji se osea i u veoma malim koncentracijama.
Etilmerkaptan (CH3CH2SH) osea se ve u koncentracijama od 0,03 - 0,07 ppm.
Zbog toga se moraju odstranjivati iz PNG posebnim tehnolokim postupcima.
iva Ne nalazi se esto u PNG. Prvi put je naana u vulkanskom gasu sa Kamatke
(0,075 mg/m3). Poetkom sedamdesetih godina otkrivena je u prirodnim gasovima iz
provincije Groningen (Groningen) u Holandiji (1,18 mg/m3), zatim iz podruja Salzwedel-
Peckenzen u bivoj Istonoj Nemakoj (2 mg/m3). U periodu 1973-75. god. iva je naena
i u gasovima na irem podruju Poznanja u Poljskoj (0,2 -2.0 mg/m3), 1983.godine u gasu
iz Podravine gde se u toku petogodinjeg praenja sadraji ive kretao od 0,55 do 0,80
mg/m3.
Azot. est je pratilac prirodnih naftnih gasova u leitima. Sadraj takoe moe da
varira u irim granicama, od 0 do 12%. Smatra se da je postao raspadom belanevina iz
biljnih i ivotinjskih ostataka to je verovatnije i prlhvatljivije, nego da je u leite na
neki nain dospeo vazduh.
Plemeniti gasovi. Sadraji helijuma, argona i neona u PNG mogu da se kreu od
0,005 do 0,1%, ali je naeno i oko 1,2% helijuma. Takvi prirodni gasovi mogu biti
posebno interesantni i za komercijalnu proizvodnju, budui da se koriste u tehnici.
Tabela 5 .Maksimalno doputene primese u PNG zavise od namene
Za iroku potronju Za proizvodnju
petrohemikalija
Ugljendioksid , ppm 1 -3 50- 100
Vodoniksulfid, ppm 3 3
iva, mikrograma / m3 10 10
Taka rose vode C -15 do -25 -70
Taka rose ugljovodonika -2 -2
C
Izvor. Grupa autora, Prirodniplin, INA Naftaplin, Zagreb 1987.
Literatura:
1. Dr Peruni M., Tehnologija prerade nafte- primeri i zadaci, Tehnoloki Fakultet
Univerzitet u Novom Sadu; Novi Sad, 1983.
2. Dr Ceri E., Tehnologija nafte, kolska knjiga, Zagreb, 1984.
3. Dr Nei M.S., Hemija nafte sa osnovama prerade, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-
geoloki fakultet, Beograd, 1991.
4. Dr Bebi D.O., Bogdanovi S., Bosiok M., Bogdan A., "Planiranje prinosa i kvaliteta
kljunih proizvoda primarne prerade Rafinerije nafte Panevo na osnovu randman
analiza istih domaih nafti" , Rafinerija nafte Panevo, 1993.
5. Jones D.S.J., "Elements of petroleum procesing ", Calgary, Canada.
6. Dr. sc. Katica Serti-Bionda, Procesi prerade nafte, Sveuilite u Zagrebu, Fakultet
kemijskog inenjerstva i tehnologije, Zavod za tehnologiju nafte i petrokemiju, Zagreb,
2006.
7. Emirdanov R.T., "Primeri rasetov neftezavodskih procesov i aparatov" , Aznefteizdat,
Baku, 1957.
8. Hobson., "Modern Petroleum Technology" , London, 1984.
9. http://home.earthlink.net/~villalanti/GVMFeed.pdf
10. http://www.emis.platts.com/thezone/guides/platts/oil/productspecs.html
11. http://www.chevron.com/
12. http://www.hpiconsultants.com/index.html
13. http://www.petrotechintel.com/pti/index.html
14. Wauquier J.-P., "Petroleum products- process flowsheets", Institut Francias du Petrole,
Paris, 1995.
15. March, Jerry (1992). Advanced organic chemistry : reactions, mechanisms, and
structure (4th iz.). New York: Wiley. ISBN 0-471-60180-2.
16. "Virtual Textbook of Organic Chemistry: Aromaticity". Michigan State
University. http://www2.chemistry.msu.edu/faculty/reusch/VirtTxtJml/react3.htm
17. Hrvatska enciklopedija, Broj 6 (Sl-To), str. 758.. Za izdavaa: Leksikografski zavod
Miroslav Krlea, Zagreb 2008.g. ISBN 978-953-6036-40-0
18. Carl R. Noller; Kemija organskih spojeva. Glavni urednik: Zvonko Vistrika. Izdava:
Tehnika knjiga, listopad 1968.g.. Zagreb. Str. 274 i 275
19. Cacchi, S.; Fabrizi, G. (2005). "Synthesis and Functionalization of Indoles Through
Palladium-catalyzed Reactions". Chem. Rev. 105 (7):
2873. doi:10.1021/cr040639b. PMID 16011327.
20. Humphrey, G. R.; Kuethe, J. T. (2006). "Practical Methodologies for the Synthesis of
Indoles". Chem. Rev. 106 (7): 2875. doi:10.1021/cr0505270. PMID 16836303.
21. Gerd Collin and Hartmut Hke Indole Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry
2002, Wiley-VCH, Weinheim. DOI:10.1002/14356007.a14_167.
22. Katritzky A.R., Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry. Academic
Press. ISBN 0080429882.
23. W. Borsche (1908). "Ueber Tetra- und Hexahydrocarbazolverbindungen und eine neue
Carbazolsynthese. (Mitbearbeitet von. A. Witte und W. Bothe.)". Justus Liebig's Annalen
der Chemie 359 (1-2): 4980. doi:10.1002/jlac.19083590103.
24. E. Drechsel (1888). "Ueber Elektrolyse des Phenols mit Wechselstrmen". Journal fr
praktische Chemie 38 (1): 6574. doi:10.1002/prac.18880380105.
25. Organic Syntheses, Coll. Vol. 4, pp. 884 (1963); Vol. 30, pp. 90 (1950). Link
26. http://www.petrotechintel.com/pti/sampleassay.html
27. https://www.quora.com/What-are-the-additives-used-in-increasing-the-octane-number-of-
petrol

Gotova Skripta Hnig

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gotova Skripta Hnig

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1.UVOD .....................................................................................................................

2. HEMIJSKI SASTAV NAFTE .......................................................................... 10

2.1. Ugljovodonici ............................................................................................................................. 10

2.1.2. ACIKLINI UGLJOVODONICI ........................................................................................... 14

2.1.2. CIKLINI UGLJOVODONICI .............................................................................................. 26

ANALIZA NAFTE ................................................................................................. 56

KLASIFIKACIJA I KARAKTERIZACIJA NAFTI ....................................................................... 56

SVETSKO TRITE NAFTE I CENE ............................................................................................ 60

RANDMAN NAFTE .............................................................................................. 63

FIZIKE KARAKTERISTIKE NAFTNIH FRAKCIJA ................................... 69

Srednje temperature kljuanja ..................................................................................................... 69

Napon pare ......................................................................................................................................... 73

Molekulska masa .............................................................................................................................. 73

OKTANSKI BROJ (OB) .................................................................................................................... 74

CETANSKI BROJ .............................................................................................................................. 75

Sadraj sumpora .............................................................................................................................. 75

II.Termike osobine ......................................................................................................................... 75

2. Gasovita goriva naftnog porekla .............................................................................................. 78

Literatura: ........................................................................................................................................ 117

Kratak istorijski razvoj organske hemije

Po teoriji valentne veze, ova veza se objanjava preklapanjem atomskih orbitala iz

Primer nastajanja jedne jonske supstance:

Slika 1. Raspodela razliitih grupa ugljovodonlka u oblasti temperatura kljuanja

Tablica 1: Pregled razliitih struktura moguih sastojaka nafte

2.1.2. ACIKLINI UGLJOVODONICI

Alkan normalnog niza Ravasti alkan Ciklini alkan

CH3 CH2 CH2 CH2 CH3 CH3 CH3

CH3 C CH3 CH3 CH2 C H

2,2-dimetilpropan (neopentan) 2-metilbutan

Nazivi normalnih alkana, koji su

II) Nastavljanje reakcije, propagacija

3. Reakcije razgradnje Kreking

Ove reakcije imaju, takodje, praktinu primenu u sekundarnoj preradi nafte.

(C6H14 C6H12 + H2)

2.1.2.2. Alkeni (olefini)

H CH2CH3 H CH3 H3C CH3 H CH3

Molekulska formula Skraena strukturna Naziv po IUPAC-u Stari naziv

C4H8 CH2 =CHCH2CH3 strukturni 1-buten -butilen

CH3 CH3 Z-2-buten

H2C=CCH3 izomerija lanca metilpropen izo-butilen

CH2 CH2 + CH4

CH3 CH2 CH3 873 K

Krekovanje se deava u vie stepeni i reakcija je lanana.

CH3 CH2 CH2 + CH4

CH3 + CH3 CH2 CH3

CH3 CH CH3 + CH4

CH3 CH2 CH2 + CH3 CH3

CH3 CH2 + CH3 CH2 CH3

CH3 CH2 CH2 CH3 + CH2 CH2

2. Dobijanje alkena reakcijom eliminacije:

b. Dehidrohalogenovanje alkilhalogenida: Dejstvom jakih alkalija (KOH u etanolu)

U sluaju dehidrogenovanja 2-hlorbutana stvara se 4 puta vie 2-butena od 1-

Najznaajnije reakcije adicije su:

Pt, Pd ili Ni(kataliz.)

-adicija haligena pri kojoj nastaju halogeni derivati

CH2 =CHCH3 + Br2 CH2BrCHBrCH3

Lakoa adicije haloenovodoninih kiselina je po sledeem redosledu:

2.1.2. CIKLINI UGLJOVODONICI

ciklop ciklobutan ciklopentan cikloheksan

Jednovalentne grupe koje se izvode iz cikloalkana (bez bonih nizova) zamenom

Nomenklatura biciklinih ugljovodonika

Numerisanje C-atoma spiro-jedinjenja poinje od manjeg prstena, i to od atoma koji

Fuzike i hemijske osobine