Seminarski rad Lokalne raunarske mree

UVOD

Lokalna raunarska mrea ili LAN (engleski Local Area Network - LAN) je
skup raunara koji su povezani u jednu raunarsku mreu, na relativno malom prostoru, kao to
su kancelarija, vie kancelarija ili zgrada.
Ova mrea moe da broji dva i vie raunara koji su povezani na odreen nain. Neki
periferni ureaji kao to su tampai, modemi i sl., takoe se ubrajaju u ovu mreu. Glavna
karakteristika lokalnih mrea, po emu se one razlikuju od mrea na velikim podrujima (WAN)
jeste mnogo vea brzina prenosa podataka (reda 10 do 1000 MB/sec) i nepostojanje potrebe za
zakupljenim telekomunikacionim vodovima.
Najei metod povezivanja raunara u lokalnoj mrei jeste kablovima (eternet) ili
beina mrea. Lokalna mrea moe, najee preko nekog rutera, biti povezana sa drugim
mreama u veu WAN mreu ili direktno preko provajdera na Internet.

1
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

1.TA JE TO RAUNARSKA MREA

Poslednjih nekoliko decenija dogodile su se mnoge znaajne promene u komunikacionim

tehnologijama - u upotrebu su ule faks maine, mobilni telefoni, satelitske antene, sistemi sa
glasovnim porukama, kuni raunari koji se povezuju sa poslovnim mreama i Internetom.
Rezultat tesne veze raunarske i komunikacione tehnologije danas su telekomunikacije, tj.
elektronski prenos podataka svih vrsta - teksta, grafike, video, zvuka, preko razliitih
komunikacionih kanala kao to su javne telefonske mree, privatne kablovske linije,
mikrotalasne linije, satelitski prenos. Tako se dolazi do telekomunikacionih ili raunarskih
mrea. Veina preduzea postavila je svoje informatike resurse na mree, a sve vei deo
poslovanja, bankarstva, obrazovanja, obavlja se preko mrea.
Raunarska mrea je system koji se sastoji od skupa raunarskih
hardverskih komponenti, meusobno povezanih komunikacionom opremom (opremom za
povezivanje) preko komunikacionog kanala, i snabdeven odgovarajuim softverom kojim se
ostvaruje kontrola funkcionisanja sistema tako da je omoguen prenos podataka razliitih tipova,
kao i zajedniko korienje nekog ureaja.1
Osnovni tipovi raunarskih mrea su lokalne mree (Local Area Networks, LAN), koje
povezuju ureaje na relativno malim udaljenostima i globalne mree (Wide Area Networks,
WAN), koje pokrivaju ire geografsko podruje. Lokalne raunarske mree (LAN) povezuju
osnovne komponente raunarske mree u okviru ogranienog prostora, naprimer jedne firme.
Svaki ureaj u mrei ima mrenu karticu preko koje se prikljuuje na mreu. Globalne
raunarske mree mogu da koriste razliite komunikacione kanale, kao to su telefonske linije i
beini prenos. Pored ovih, postoji i tip gradske mree (Metropolitan Area Networks, MAN) koji
koristi specifine tehnologije.

1.1.Nain rada u mrei

Raunarski resursi (procesori, memorija, softver, itd.) u mrei mogu da budu rasporeeni
na razliite naine tako da obezbeuju razliite naine izvravanja poslova.

1
uri, B.,. M.,: Uvod u informacione sisteme i raunare, 1997.str.65.

2
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

Centralizovana obrada: svi poslovi se izvravaju na jednom (glavnom, matinom)

raunaru preduzea a ostali vorovi se koriste za unos podataka i prikazivanje rezultata.
Mrea ravnopravnih raunara (engleski peer to peer): raunari komuniciraju neposredno
jedan sa drugim, dele podatke i opremu (naprimer tampae) ali je komunikacija usporena pa se
koriste u malim preduzeima.
Klijent-server okruenje: jedan snaniji mikroraunar sa mrenim operativnim sistemom
upravlja mreom. To je server. Na njemu se obino nalaze podaci ( baze podataka) i aplikativni
softver, koje server stavlja na raspolaganje ostalim vorovima - klijentima - na njihov zahtev.
Server ima mogunost i da obavlja deo poslova koji zahtevaju vee resurse.

2.TA JE TO LOKALNA RAUNARSKA MREA

Local Area Networks (lokalne raunarske mree ili popularno LAN-ovi) nastale su
usled potrebe za brom i efikasnijom razmenom i raspodelom informacija i raunarskih resursa
(izvora) unutar preduzea i kompanija.
Investicija koja se vrlo brzo isplati kroz smanjenje utroenog vremena zaposlenih i
deljenja ureaja u okviru raunarske mree. Iz tog razloga teko je nai kompaniju koja nema ili
ne razmilja da uvede LAN.
LAN omoguava podelu resursa kao to su:2
- Dokumenti jedan od primarnih razloga za uspostavljanje mree je to dokument
uraen na bilo kom raunaru moe da se pregleda, ispravi, dopuni na drugom raunaru u mrei
bez kopiranja dokumenata na floppy, CD ili slino. Deljenje dokumenata e poveati
produktivnost i ubrzati pristup informacijama.
- tampai u situaciji kada raunari nisu umreeni a hoemo da odtampamo neki
dokument (na va raunar nije prikaen tampa) imamo dva reenja. Prvo je da prenesemo
ureaj na svoj raunar, instaliramo ga i odtampamo dokument, a zatim vratimo tampa odakle
smo ga uzeli (i tako svaki put kada hoemo neto da tampamo). Drugo reenje je da kopiramo
dokument na disketu, prekopiramo ga na raunar na kom je instaliran tampa i odtampamo ga

2
uri, B.,. M.,: Uvod u informacione sisteme i raunare, 1997.str.79.

3
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

(pod uslovom da na tom raunaru imamo instaliran program u kom je dokument uraen). Ako su
raunari umreeni, potrebno je samo da selektujemo tampa na svom raunaru i poaljemo
dokument na tampu kliknuvi na dugme Print.
- Internet ako su raunari umreeni Internet veza moe da se deli izmeu tih
raunara
- Fax serveri bilo koji raunar u mrei moe da alje i prima faksove

Lokalne mree povezuju dva ili vie raunara (ali i drugih ureaja) u ogranienoj
geografskoj oblasti. To je najei nain organizovanja raunarske mree u okviru jedne firme,
kole ili neke druge ustanove. Brzina prenosa informacija je vrlo velika (vea od ostalih tipova
mrea), a rastojanja izmeu ureaja se kreu od nekoliko metara do nekoliko kilometara.

Slika 1. Lokalne raunarske mree

Beine lokalne mree su lokalne mree kod kojih raunari ne moraju kablovima biti
povezani na mreu. Brzine prenosa podataka su znaajno nie od ianih lokalnih mrea, ali zato
omoguuju mobilnost korisnika. U objektima koji ne dozvoljavaju sprovoenje kablova,

4
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

kopanje zidova" ili je potrebno brzo i uz to manje angaovanja omoguiti korisnicima

prikljuivanje na mreu, beine mree su odlino reenje.

Slika 2. Beine lokalne raunarske mree

3.ISTORIJA

Poto je veina univerziteta i istraivakih laboratorija tokom kasnih 1960-ih dobilo vie
kompjutera, pojavio se sve vei pritisak da se obezbedi brza interkonekcija izmeu kompjutera.
Izvetaj iz 1970 iz laboratorije aerodroma Lorens detaljno opisuje rast njihove mree
Oktapus3 to je dobar pokazitelj situacije. Kembrid prsten je razvijen 1974 na Univerzitetu u
Kembridu4, ali se nikad nije razvio u uspean komercijalni proizvod. Eternet je razvijen u
Ziroks parku 1973-19755, i dokumentovane u US Patent 4.063.220. Godine 1976, nakon to je

3
sr.wikipedia.org/sr-el/Lokalna_raunarska_mrea, pristup sajtu 26.01.2011, vreme pristupa 23:05:00.
4
sr.wikipedia.org/sr-el/Lokalna_raunarska_mrea, pristup sajtu 26.01.2011, vreme pristupa 23:05:00.
5
sr.wikipedia.org/sr-el/Lokalna_raunarska_mrea, pristup sajtu 26.01.2011, vreme pristupa 23:05:00.

5
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

sistem bio rasporeen u parku, Metkalf i Bogs su objavili knjigu: Eternet: Distributirani paket-
Prebacivanje za lokalne raunarske mree.6 ARCnet je razvijen od strane Dejtapoint
korporaciji 1976. i objavljen u 19777. To je prva komercijalna instalacija u decembru 1977
u engl. Chase Manhattan Bank u Njujorku.8

4.PRENOSNI MEDIJI

U lokalnim mreama se koriste etiri osnovna prenosna medija: koaksijalni

kabl, upredena parica, optiki kabl i beini prenos.9 Svaki od ovih medija ima svoje prednosti,
kao i mane u smislu cene, brzine i mogunosti irenja mree. U veini prvih lokalnih mrea
koristili su se koaksijalni kablovi. Koaksijalni kabl se sastoji od jedne ili dve provodne ice
enkapsulirane u nekoliko slojeva za izolaciju i zatitu. Koaksijalni kablovi omoguavaju veliku
brzinu prenosa sa niskim stopama greki. Upredene parice (telefonska parica) je jeftinija od
koaksijalnog kabla, moe odrati brzine prenosa uobiajene za veinu linih raunara i lako se
instalira. Optiki kabl je prenosni medij koji se bira za mree u kojima je potrebno odrati velike
brzine prenosa, poev od 100 megabita u sekundi. 10
Za predstavljanje podataka optiki kabl
koristi svetlosne impulse. Poto svetlosni signali nisu iskrivljeni elektrinim i magnetnim
poljima, nude veliku toleranciju na greke. Nedostaci optikih kablova su njihova visoka cena i
tekoe prilikom dodavanja i uklanjanja radnih stanica iz mree. U beinim lokalnim mreama
poruke se prenose kroz vazduh kao radio talasi. Lokalne beine mree je vrlo lako proirivati.

5.LOKALNE RAUNARSKE MREE

Pojavom na tritu jeftinih i monih mikroprocesora, sve vie postoji izraena tendencija
da se umesto velikih centralizovanih raunara koriste mali decentralizovani. Sa druge strane, sve
ee korienje malih autonomnih maina namee potrebu za njihovim meusobnim

6
sr.wikipedia.org/sr-el/Lokalna_raunarska_mrea, pristup sajtu 26.01.2011, vreme pristupa 23:05:00.
7
sr.wikipedia.org/sr-el/Lokalna_raunarska_mrea, pristup sajtu 26.01.2011, vreme pristupa 23:05:00.
8
sr.wikipedia.org/sr-el/Lokalna_raunarska_mrea, pristup sajtu 26.01.2011, vreme pristupa 23:05:00.
9
Braika, N.,ivadinovi. J.,: Poslovni i finansijski informacioni sistemi , VP aak, 2006.str.91.
10
Braika, N.,ivadinovi. J.,: Poslovni i finansijski informacioni sistemi , VP aak, 2006.str.91.

6
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

povezivanjem. Danas, raunarskim mreama ostvaruje se meusobno povezivanje kako razliitih

raunara tako i perifernih ureaja (kakvi su tampai, ureaji za masobno memorisanje). Ovim se
obezbeuje nesmetano korienje prvo deljive informacije, a zatim i skupih resursa. Lokalne
raunarske mree (Local Area Network- LAN) obezbeuju ove mogunosti u okviru ograniene
geografske oblasti.

5.1.ta je to LAN ?

LAN je komunikaciona mrea koja ostvaruje meusobno povezivanje razliitih ureaja

kakvi su raunari, terminali, i periferni ureaji u okviru ograniene geografske oblasti. Kljune
karakteristike LAN-ova su sledee:11
- ostvaruje se veza na kraa rastojanjaobezbeena je komunikacija u okviru
zgrade, ili kompleksa zgrada na povrini od nekoliko kilometara.
- karakterie ih velika brzina kod prenosa podatakaLAN-ovi obino koriste znatno
velike brzine kod prenosa podataka (od 10 Mbps do 10 Gbps).
- mali je broj greaka u prenosuprocenat greaka u prenosu je reda 108 do 10-11
u poreenju sa WAN gde je 10-5 do 10-7.
- jednostavno rutiranjekod velikog broja LAN-ova koriste se samo broadcast
poruke pa zbog toga nema potrebe za korienjem algoritama za rutiranje poruka.
- vlasnik LAN-a je jedna organizacijaimajui u vidu ogranienu geografsku
pokrivenost obino svaka organizacija ima svoju LAN mreu ime se znaajno smanjuje cena
administriranja i odravanja.
- nia cena komuniciranjanii procenat greaka kod prenosa podataka,
jednostavnost (ili odsustvo) algoritama za rutiranje, kao i nia cena za administriranje i
odravanje mree ukazuju da je celokupna komunikaciona cena LAN-a znatno nia od WAN-a.

11
Braika, N.,ivadinovi. J.,: Poslovni i finansijski informacioni sistemi , VP aak, 2006.str.91.

7
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

5.2.Standardi kod LAN-ova

Jedan od glavnih ciljeva donoenja standarda je taj da se ostvari kompatibilnost u radu

izmeu ureaja razliitih proizvoaa. Tako na primer, na nivou IEEE Project 802 Februara
1980 godine strandardizovana, su kod LAN-ova, sledea tri protokola za pristup medijumu:12
- CSMA/CD Carrier Sense Multiple Access with Collision Detect;
- Token Bus;
- Token Ring.
Pored IEEE organizacije postoje i druge institucije koje se danas bave donoenjem
mrenih standarda. To su pre svega American National Standard Institute (ANSI), ITU-T
(poznata ranije kao Consultative Committee for Internatinal Telephone and Telgraph CCITT),
European Computer Manufacturers Association (ECMA), International Standards
Organiziation (ISO) National Institute for Sandards in Technologies (NIST) i druge.
ISO i IEEE se bave donoenjem standarda kojima se, kada se govori o mrenoj opremi,
specificiraju pre svega specifinosti raunarske opreme, dok ITU-T (tj. CCITT) razmatra
specifinosti standarda sa aspekta povezivanja opreme razliitih tipova nacionalnih i
internacionalnih PTT mrea. Kako sve vie dolazi do izraaja preklapanje interesa izmeu
proizvodjaa raunarske i telekomunikacione opreme tako se sve vie namee potreba za
poveani nivo saradnje i dogovora.
ISO referentni model predstavlja polaznu osnovu za defniciju standarda kod povezivanja
heterogenih raunarskih sistema. Ovaj model obezbeuje bazu za povezivanje otvorenih sistema
kod aplikacija distribuiranog procesiranja (termin otvoreni se pre svega odnosi na povezivanje
bilo koja dva sistema izmeu kojih postoji slaganje u pogledu referentnog modela i pridruenih
standarda).13 Na Slici 3. prikazan je odnos izmeu IEEE 802 LAN referentnog modela i ISO-OSI
referentnog modela.

12
Braika, N.,ivadinovi. J.,: Poslovni i finansijski informacioni sistemi , VP aak, 2006.str.95.
13
Braika, N.,ivadinovi. J.,: Poslovni i finansijski informacioni sistemi , VP aak, 2006.str.95.

8
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

ISO-OSI referentni mode

aplikacioni

prezentacioni

sesije

transportni
nivoi

mreni LLC

veze MAC

fiziki PS

Slika 3. Odnos izmeu ISO-OSI i LAN referentnih model

LLC logical link control;

MAC - medium access control;
PS physical signaling.
Kao to se vidi sa slike 3., nivo-veze (data link) i fiziki-nivo (physical layer) ISO-OSI
modela preslikavaju se u sledea tri nivoa kod IEEE 802 LAN modela:14
A. LLC (Logical Link Control)zaduen je za uspostavljanje, odravanje i raskidanje
logike veze izmeu LLC korisnika. LLC specificira mehanizme za adresiranje stanica
prikljuenih na prenosnom medijumu kao i upravljanje razmenom podataka izmedju dva

14
Haykin, S., Moher,M.,: Modern Wireless Communications, Pearson Prentice Hall, 2005.str.78.

9
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

korisnika. Princip rada i format standarda se zasniva na HDLC-u. Ureajima koji koriste LLC
stoje na raspolaganju sledea tri tipa servisa:15
- unacknowledged connectionless serviceovaj servis je datagramski-stil servisa. To je
jednostavan servis koji ne obezbeuje mehanizme za regulisani tok prenosa podataka kao i
kontrolu greaka kod prenosa podataka. To znai da se sigurna isporuka podataka ne garantuje.16
Ipak kod najveeg broja ureaja, softver na viim nivoima protokola je taj koji je zaduen za
pouzdan prenos. Tako na primer, TCP ili ISO transportni protokol je taj koji obezbeuje
mehanizam za pouzdan prenos podataka. Ovaj tip servisa karakteristian je za ureaje koji se
koriste za prikupljanje podataka od raznih senzora ili samo-testirajuih raporta od nekih ureaja
koji nadgledaju rad mrenih komponenti. Kod monitoring aplikacija, gubitak nekih podataka
nee izazvati krah rada sistema, jer, u principu, novi raport e uskoro ponovo doi;
- connection-mode serviceovaj servis slian je onom koji se nudi od strane HDLC-a.
No treba naglasiti da prvo treba da se uspostavi logika veza izmeu dva korisnika koji
meusobno razmenjuju podatke, a zatim se dogovorom na nivou protokola definie nain u
razmene podataka, format podataka, kao i kontrola greaka u prenosu podataka. Ovaj tip servisa
karakteristian je za rad ureaja kakav je terminal-kontrolera;
- acknowledged connectionless service predstavlja kombinaciju prethodna dva servisa.
Prenos podataka je datagramski, ali se prijem podataka potvruje, no potvrda se ne ostvaruje pre
nego to se uspostavi logika veza. Tipian primer ovih servisa sreemo kod sistema za
automatsko upravljanje procesom proizvodnje gde centralni raunar komunicira sa veim
brojem procesora ili programibilnih kontrolera. Naime veoma esto se javlja potreba, pre nego
to se preduzme odgovarajua akcija, za pouzdan prenos vremensko-kritinih podataka kao i
predalarmnih i alarmnih informacija/statusa.
B. MAC (Media Access Control) nivosve mree tipa LAN ine skup ureaja koji dele
prenosni kapacitet mree. To znai da kontrola pristupa prenosnog medijuma, sa ciljem da se
maksimalno iskoristi prenosni kapacitet mree, mora biti regulisana na jedan korektan i efikasan
nain. Upravo je ovo funkcija MAC protokola, tj MAC kontrolie pristup medijumu kada
nekoliko stanica pokuava da istovremeno obavi predaju, pri emu se samo jednom predajniku

15
Haykin, S., Moher,M.,: Modern Wireless Communications, Pearson Prentice Hall, 2005.str.79.
16
Haykin, S., Moher,M.,: Modern Wireless Communications, Pearson Prentice Hall, 2005.str.79.

10
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

prua mogunost da uzme pravo upravljanja nad deljivim medijumom. Dve tehnike koje se
standardno koriste za prenos podataka su CSMA/CD i token-passing.17
Da bi se shvatio odnos izmeu LLC i MAC protokola neophodno je prvo sagledati
formate prenosa kod oba protokola. LLC protokol prihvata formatirane podatke od viih nivoa
(recimo mreni nivo). Na nivou LLC protokola ovi podaci se pakuju u blokove podataka koje
nazivamo PDU (protocol data unit). PDU se zatim predaje MAC nivou koji formira MAC okvir.
Taan format MAC nivoa zavisi od tipa MAC protokola koji se aktuelno koristi. Ali, u
principu, svi MAC okviri imaju format slian onom prikazan na Slici 4. Polja u okviru okvira
su:18
- MAC control ovo polje sadri upravljaku informaciju protokola koja je neophodna za
korektno funkcionisanje MAC protokola. Tako na primer, nivo protokola se definie ovim
poljem;
- odredina MAC adresaukazuje na odredinu fiziku prikljunu taku LAN-a za ovaj
okvir;
- izvorinu MAC adresuizvorinu fiziku prikljunu taku LAN-a za ovaj okvir;
- LLC PDUpodaci koji su prihvaeni (preneti) od vieg nivoa protokola. Tu spadaju
korisniki podaci (polje promenljive duine), plus izvorini i odredini SAP (service access
point), kao i LLC control polje;
- CRCcikliki redundantno polje provere, tj. informacija na osnovu koje se proverava
ispravan prenos prenete poruke.
Kod najveeg broja protokola na nivou veze (data link control protocol), protokol je taj
koji je zaduen za:
- detekciju greaka kod prenosa podataka (koristei CRC); i
- retransmisiju oteenih okvira.
Kod LAN protokol arhitekture, ove dve funkcije su podeljene izmeu MAC i LLC nivoa.
MAC nivo je odgovoran za detekciju greaka i izbacivanje okvira sa grekom, dok LLC nivo
vodi rauna (uva trag) o ispravno primljenim okvirima i izdaje zahtev za retransmisiju okvira
koji su primljeni sa grekom.19

17
Haykin, S., Moher,M.,: Modern Wireless Communications, Pearson Prentice Hall, 2005.str.82.
18
Haykin, S., Moher,M.,: Modern Wireless Communications, Pearson Prentice Hall, 2005.str.82-83.
19
Haykin, S., Moher,M.,: Modern Wireless Communications, Pearson Prentice Hall, 2005.str.83.

11
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

Prenos podataka Lokalne raunarske mree

MAC MAC Odredina Izvorina LLC PDU CRC

okvir control MAC adresa MAC adresa

control

LLC DSAP SSAP LLC informacija

PDU control

LLC adresna polja I/G DSAP vrednost C/R SSAP vrednost

Slika 4. Struktura LLC PDU kod opteg MAC okvira

DSAP (SSAP) destination (source) access point

C. PS nivo (physical signaling level)funkcije ovog nivoa tiu se fizikih i elektrinih
karakteristika fizikog nivoa ISO-OSI modela. Funkcije koje su pridruene ovom nivou su:20
- kodiranje i dekodiranje signala,
- generisanje preambule sa ciljem da se ostvari korektna sinhronizacija
prijemnika,otklanjanje preambule,
- predaja-prijem informacije na nivou bita.

20
Haykin, S., Moher,M.,: Modern Wireless Communications, Pearson Prentice Hall, 2005.str.84.

12
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

6.MERE ZA OCENU PERFOMANSI LAN-ova

Za ocenu performansi LAN-ova koriste se razliite mere. Tri najee koriene

performansne mere su:21
- informaciona propusnost (information throughput)definie se kao ukupan broj
prenetih informacionih bitova u jedinici vremena. Nezavisno od toga to se pored informacionih
bitova prenosi i odreeni broj dodatnih bitova koji se odnose na adresiranje, provere da li je
dolo do greke u prenosu, potrebe za administriranjem, i dr., ove reijske bitove ne uzimamo u
obzir kada se procenjuje informaciona propusnost.
- iskorienost kanala (channel utilization) definie se kao deo vremena koji se troi za
predaju informacionih bitova u odnosu na ukupno vreme koje se troi za predaju informacionih i
reijskih bitova. Sa ciljem da se ostvari velika iskorienost kanala, reijska informacija
(overhead) koja se pridruuje prenosu informacionih bitova treba da bude mala. Ovo reijsko
vreme ine (ukljuuje) vreme ekanja potrebno da se dobije pravo pristupa nad medijumom radi
uspenog prenosa paketa, prenos preambule koja je neophodna za sinhronizaciju rada
prijemnika, vreme potrebno da se prenese informacija o adresi i informacija o greci, kao i ostala
upravljaka informacija koja zavisi od tipa protokola.
- (razliiti oblici) kanjenja (delay)u zavisnosti od trenutka kada poinje merenje,
kanjenjem se definiu razliite forme kanjenja. Jedna od mera je srednje proseno vreme
prenosa (mean transfer time) paketa. Ovo kanjenje se definie kao proseni vremenski period
od trenutka generisanja paketa na predajnoj strani do zavretka prijema na odredinoj strani.

6.1.Faktori koji utiu na performanse LAN-a

Kod brzih LAN-ova vreme predaje paketa T, komparativno posmatrano, moe biti
kratko, prvenstveno zbog velike brzine prenosa podataka kroz kanal. ta vie, i za pakete velikog
obima mogue je da T bude istog reda veliine kao i propagaciono kanjenje kanala . Ako a
definiemo kao odnos izmeu propagacionog kanjenja kanala od kraja do kraja u odnosu na

21
Vuji,S.D., Duki,L., M., :Wi-Fi i WiMAX, tehnologije i primene, TELFOR 2006, Beograd, 2006 .str.111.

13
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

vreme prenosa paketa (tj. normalizovano propagaciono kanjenje kanala), dobiemo da je

veliina a bliska jedinici ili neto vea. Tako na primer, za paket obima 2000 bitova pri brzini
prenosa od 100 Mbps, vreme prenosa paketa

T = 2000 / 100 *106 = 20 *106 = 20 s22

Ako usvojimo da je brzina propagacije signala kroz medijum za prenos 2*108 m/s tada za
deonicu LAN-a od 5000 m imaemo da je propagaciono kanjenje od kraja do kraja =
5000/2*108 = 25 s. Za konkretni sluaj imamo da je a = 25/20 = 1,25. Sa druge strane za
deonicu LAN-a od 10 000 m imaemo da je = 50 s i a = 2,5. Moemo sada veliinu a
posmatrati kao maksimalan broj paketa koji mogu u datom trenutku biti u tranzitu preko
prenosnog kanala. Ukazaemo sada na efekat veliine a na performanse LAN-a. Kada je
veliina a mala (znatno manje od 1) vreme predaje paketa je dominantno u odnosu na
propagaciono kanjenje siganala kroz medijum. Zbog toga deo vremena koji se troi za prenos
signala je dosta veliki u odnosu na ukupno vreme ukljuujui tu i reijsko vreme.23 Kod najveeg
broja protokola za pristup medijumu, imaemo da se visok stepen iskorienosti kanala i malo
kanjenje dobija kada je a malo.
Sa druge strane kada je a veliko (blisko ili vee od 1), propagaciono kanjenje signala
kroz medijum postaje dominantni faktor u odnosu na vreme potrebno za prenos paketa. Zbog
toga deo vremena potreban za prenos informacije je znatno manji. Kao rezultat, vei udeo
reijskog vremena uslovljen propagacionim kanjenjem rezultirae brzoj degradaciji performansi
sa poveanjem a. Da bi ukazali na ovaj efekat analiziraemo CSMA-CD protokol. Kod ovog
protokola stanica koja eli da obavi predaju prvo oslukuje medijum (carrier sensing) sa ciljem
da utvrdi da li je neki drugi prenos u toku. Ako je medijum pasivan (idle) prenos moe da pone.
Ali pri ovome moe da se desi da dve ili vei broj stanica istovremeno nadgleda medium za
stanje pasivno kao i da pokua sa istovremenom predajom.
Kljuni elementi LAN-ova su:24
- Topologija magistrala, prsten, zvezda;

22
Vuji,S.D., Duki,L., M., :Wi-Fi i WiMAX, tehnologije i primene, TELFOR 2006, Beograd, 2006.str.111.
23
Vuji,S.D., Duki,L., M., :Wi-Fi i WiMAX, tehnologije i primene, TELFOR 2006, Beograd, 2006.str.112.
24
Vuji,S.D., Duki,L., M., :Wi-Fi i WiMAX, tehnologije i primene, TELFOR 2006, Beograd, 2006.str.112.

14
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

- Prenosni medijum upredeni par ica, koaksijalni kabl, optiki kabl;

- Layout- linearni ili zvezda;
- MAC- CSMA/CD, ili token passing.
Svi ovi elementi ne odreuju samo cenu i kapacitet LAN-a nego i tip podataka koji se
prenosi, brzinu i efikasnot komunikacije, kao i tip aplikacije koji se podrava. U tabeli 1. dat je
pregled ovih elemenata.

element opcija ogranienja komentari

magistrala-stablo optiko vlakno nije jeftino ne postoje aktivni elementi

prsten ne CSMA-CD ili podravaju opticko vlakn

Topologija irokopojasn

zvezda - u saglasnosti sa
standardima za icano
povezivanj
neirmovani ogranicenje tipa brzina- jeftino: podlono
upredeni kabl rastojanj smetnjam
Prenosni
medijum baseband - opada popularnost
koaksijalni kabl
opticki kabl nije tako jeftin veoma veliki kapacitet
i siguran prenos
linearni - kabl minimalne duine

Layout zvezda - jednostavno povezivanje

CSMA-CD ne kod prstena jednostavna: nairoko

implementirana
MAC
token passin - velika propusnost:
prioritet

Tabela1. Tehnoloki elementi LAN-ova

15
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

7.TOPOLOGIJE

U kontekstu komunikaciona mrea, termin topologija se odnosi na nain kako su krajnje

take ili stanice, prisutne u mrei, medjusobno povezane. Standardne toplogije kod LAN-ova su
magistrala (bus), stablo (tree), prsten (ring) i zvezda (star). Magistrala je specijalan sluaj stabla
i to sa jednim krakom bez grananja.

tap deonica zavrna

tok podataka impedansa

a) magistrala

...

headend

...

b) stablo

16
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

repetitor

stanica

c) prsten

Centralni hub
switch ili repetitor

d) zvezda

Slika 5. Topologije LAN mrea

7.1.Topologije magistrala i stablo

Obe topologije karakterie korienje vietakastog (multipoint) medijuma.25 Kod

magistrale, sve stanice su direktno prikljuene na linearni prenosni medijum ili magistralu preko

25
www.tutoriali.org/.../Mreze_i_Umrezavanje/Medjuumrezavanje.pdf,pristup sajtu 27.01.2011, vreme pristupa
23:45:00.

17
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

odgovarajueg hardverskog interfejsa poznat kao tap. Tap omoguava da se ostvari veza izmeu
stanice i prenosnog medijuma (magistrala). Signal se du magistrale prostire u oba pravca. Na
oba kraja magistrale postoje zavrnice koje obezbeuju da ne dolazi do refleksije signala.
Topologija tipa stablo predstavlja generalizaciju topologije tipa magistrala. Prenosni medijum je
kabl koji se grana, ali ne postoji zatvorena petlja. Na poetku stabla nalazi se taka nazvana
headend. Od ove take moe da se grana jedan ili vei broj kablova, a svaki od kablova moe
ponovo da se grana. Signal generisan od strane jedne stanice prostire se kroz celu mreu i
primaju ga sve stanice. Obino stanice predaju podatke u manjim blokovima koje nazivamo
okvire (frames26). Svaki okvir sadri deo podataka koje stanica eli da preda plus zaglavlje koje
ukljuuje u sebi upravljaku informaciju. Svakoj stanici na magistralil se dodeljuje jedinstvena
adresa, ili identifikator. Okvir obino sadri izvorinu i odredinu adresu, tj. adresu stanice koja
alje podatke i adresu stanice koja treba da primi podatke. Svaka stanica prima poruku koja je
samo njoj upuena.

7.2.Topologija tipa prsten

Kod topologije tipa prsten (ring) mreu ini skup repetitora koji su meusobno povezani
na principu taka-ka-taki (point-to-point links) formirajui petlju. Repetitor je jednostavan
ureaj koji je sposoban da prima podatke po jednoj vezi i predaje ih bit-po-bit po drugoj vezi sa
istom brzinom sa kojom ih i prima bez mogunosti baferovanja.27 Veze su jednosmerne, tj
podaci se predaju samo u jednom smeru pri emu su sve veze orijentisane na isti nain. To znai
da podaci cirkuliu oko prstena u jednom smeru (u smeru kazaljke na satu ili suprotno). Svaka
stanica povezuje se na mreu preko repetitora, i moe da predaje podatke na mrei samo preko
repetitora. Podaci se prenose u malim blokovima koje nazivamo okvire. Kada se okvir preda na
mrei na svom krunom putu on prolazi kroz sve stanice, ali ga pri tome samo odredina stanica

26
www.tutoriali.org/.../Mreze_i_Umrezavanje/Medjuumrezavanje.pdf,pristup sajtu 27.01.2011, vreme pristupa
23:45:00.
27
www.tutoriali.org/.../Mreze_i_Umrezavanje/Medjuumrezavanje.pdf,pristup sajtu 27.01.2011, vreme pristupa
23:45:00.

18
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

prepoznaje i kopira u svoj lokalni bafer.28 Okvir produava da kruno putuje sve dok se ne vrati
do izvorine stanice gde se on prihvata i izbacuje. Imajui u vidu da vei broj stanica deli
(prikljuen je na) prsten, neophodno je uvesti neki mehanizam kojim e se regulisati pravo
pristupa medijumu za prenos. Ovaj mehanizam treba da odredi u kom e trenutku svaka od
stanica imati pravo pristupa medijumu za prenos. Ovakvim pristupom ostvaruje se korektno
insertovanje (tj. prenos) poruka.

7.3.Topologija tipa zvezda

Kod topologije tipa zvezda (star) svaka stanica je direktno povezana sa zajednikim
centralnim vorom. Obino svaka stanica se povezuje na centralni vor preko dve veze tipa
taka-na-taki. Po svakoj od veza prenosi se podatak u jednom smeru. Centralni vor moe da
radi na jedan od sledea dva naina. Prvi je tipa emisija-svima (broadcast). Prenos okvira od
jedne stanice ka centralnom voru se predaje po svim vezama.29 U ovom sluaju, i pored toga to
je fizika topologija tipa zvezda, logiki prenos podataka je isti kao kod magistrale. To znai da
se okvir predat od strane jedne stanice prima od strane svih stanica, ali ga prihvata samo jedna
(onaj kojoj je okvir namenjen). Kod drugog naina rada centralni vor se ponaa kao komutator
(switch).30 Obino dolazei okvir se baferuje u centralni vor, a nakon toga se predaje po
definisanoj vezi odredinoj stanici.

7.4.Izbor topologije

Izbor topologije zavisi od velikog broja faktora ukljuujui pouzdanost prenosa, cenu
mree, i performanse. Izbor topologije ukljuuje sveobuhvatne zahteve koji se odnose na
realizaciju projekta LAN-a. Ipak ukazaemo sada na neke osnovne smernice koje se tiu izbora

28
Veljovi,A.,: Razvoj informacionih sistema i baze podataka, Centar Informatikih Tehnologija, Beograd,
2004.str.134.
29
Veljovi,A.,: Razvoj informacionih sistema i baze podataka, Centar Informatikih Tehnologija, Beograd,
2004.str.134-135.
30
Veljovi,A.,: Razvoj informacionih sistema i baze podataka, Centar Informatikih Tehnologija, Beograd,
2004.str.135.

19
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

topologije. Kada je potrebno ostvariti prosene brzine u prenosu podataka tada su topologije tipa
magistrala-stablo najpogodniije.
Topologije tipa stablo su pogodne za instalaciju kod fizikih konfiguracija u razuenim
zgradama kada su grananja neophnodna.
Topologija tipa prsten se koristi kod ostvarivanja veze koja radi na veim brzinama.
Nedostatak ove topologije je taj to otkaz jedne veze ili repetitora dovodi do potpunog otkaza
operativnosti mree.
Topologija tipa zvezda je najbolja za kraa rastojanja jer podrava rad malog broja
uredjaja koji mogu prenositi podatke na velikim brzinama.

20
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

ZAKLJUAK

Bez obzira to nisu sve arhitekture lokalnih raunarskih mrea standardizovane od strane
tela za standardizaciju (ISO, IEEE, ANSI..), one su sastavljene od istih logikih komponenata.
Kada se opisuje odreena arhitektura lokalne raunarske mree potrebno je poznavati sledee:
- Metodologiju (metod) pristupa transmisionom medijumu;
- Logiku i fiziku topologiju;
- Vrstu transmisionog medijuma.
Ukoliko isti medijum treba da koristi (deli) vie radniih stanica neophodno je da postoji
nain koji regulie pristup vie stanica transmisionom medijumu. Postoje dva pristupa: statiki
(FDM-frekvencijiski multipleks, TDM-vremenski multipleks) i dinamiki (Aloha, CSMA, mree
sa etonom). U lokalnim raunarskim mreama najzastupljenije su etiri arhitekture: eternet,
magistrala sa etonom (token bus), prsten sa etonom (token ring)i FDDI (Fiber Distributed
Data Interface). Prve tri arhitekture su IEEE standardi i deo su projekta poznatog kao 802
projekat. FDDI je ANSI standard.
Poto postoji samo jedan kanal zajedniki za sve stanice u mrei, ako dve ili vie stanica
istovremeno emituju doi e do oteenja ramova prouzrokovanog njihovim deliminim illi
potpunim preklapanjem. Ova pojava se naziva kolizija.
Zajedniko za veinu lokalnih mrea danas je da su u najveem broju bazirane na Eternet
(Ethernet) standardima. Eternet je nastao kasnih 70-ih godina u saradnji firmi Xerox, Intel i
DEC, i u meuvremenu je potpuno potisnuo ostale standarde koriene u lokalnim raunarskim
mreama, kao to su Token Ring (Token Ring) ili Arc Net. Obuhvaen je IEEE 802.3 serijom
standarda, a bazira se na CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection)
pristupu, koji obezbeuje da vie stanica na mrei dele isti fiziki medijum. Od poetnih 1
megabit u sekundi (Mb/s), brzina pristupa je porasla i do vie od nekoliko desetina gigabita u
sekundi. Meutim, sve to, kao i rapidan rast broja umreenih raunara, kao i tenja da se
onimeusobno povezuju u sve ire regionalne veze, dovelo je i do razvoja brojnihtehnologija
koje imaju za cilj da omogue prevazilaenje svih ovih problema.

21
Seminarski rad Lokalne raunarske mree

LITERATURA

1.Arsovski. Z., :Informacioni sistemi, Univerzitetski udbenik, Ekonomski fakultet, Kragujevac,

2002.
2.Braika. N.,: Menadment informacioni sistemi, VP aak, 2007.
3.Braika, N.,ivadinovi. J.,: Poslovni i finansijski informacioni sistemi , VP aak, 2006.
4.uri, B.,. M.,: Uvod u informacione sisteme i raunare, 1997.
5.Haykin, S., Moher,M.,: Modern Wireless Communications, Pearson Prentice Hall, 2005.
6.Jokanovi. D.,: Poslovni informacioni sistem, Poslovna kola Megatrend, Beograd, 2001.
7.Veljovi,A.,: Razvoj informacionih sistema i baze podataka, Centar Informatikih Tehnologija,
Beograd, 2004.
9.Vuji,S.D., Duki,L., M., :Wi-Fi i WiMAX, tehnologije i primene, TELFOR 2006, Beograd,
2006.

Internet sajtovi:

10.racunarskemreze.forumotion.com/t3-lokalne-raunarske-mreze-local-area- network-lan,
pristup sajtu 25.01.2011, vreme pristupa 18:45:00.
11.www.elfak.ni.ac.rs/phptest/new/html/informacije/.../Pogl-11-LAN.pdf, pristup sajtu
26.01.2011., vreme pristupa 21:40:00.
12.www.linkpdf.com/download/dl/racunarske-mreze-.ppt, pristup sajtu 25.,01.2011, vreme
pristupa 22:15:00.
13.sr.wikipedia.org/sr-el/Lokalna_raunarska_mrea, pristup sajtu 26.01.2011, vreme pristupa
23:05:00.
14.www.tutoriali.org/.../Mreze_i_Umrezavanje/Medjuumrezavanje.pdf,pristup sajtu 27.01.2011,
vreme pristupa 23:45:00.

22