Fridrih Nie

VOLJA ZA MO
POKUAJ PREVREDNOVANJA SVIH VREDNOSTI

PREDGOVOR

O Velikim stvarima ovek treba ili da uti ili da govori uzvieno: uzvieno to e rei
ciniki i nevino.

Ovo to iznosim pretstavlja istoriju sledea dva veka. Ja opisujem ono to dolazi, to ne
moe vie druke biti: pobedu nihilizma. Ova se istorija ve sada moe izloiti: jer sama
nunost tu dejstvuje da tako bude. Ovu budunost nagoveuju ve stotine znakova; ova
sudbina najavljuje svoj dolazak na sve strane; sve su ui ve nauljene da uju ovu muziku
budunosti. Cela naa evropska kultura ve se odavno kree u agoniji napetosti, koja iz
decenije u deceniju biva sve vea, kao da oekuje katastrofu: ona je nemirna, mahnita, nagla;
kao bujica koja hita kraju, koja vie ne premilja, koja se boji doi k sebi.

Pisac ovih redova meutim nita drugo dosada nije inio nego premiljao i pribirao se:
kao filosof i pustinjak po instinktu, koji je naao svoju dobit u usamljenosti, u ostajanju po
strani, u strpljenju, oklevanju, u sporosti, kao kakav duh mera i kua, koji je jednom ve
zalutao u svaki lavirint budunosti; kao duh augur koji gleda unazad kad objavljuje
budunost; kao prvi savreni evropski nihilist, koji je, pak, iiveo nihilizam u sopstvenoj dui
koji ga je ostavio za sobom, savladao ga i iziao iz njega.

italac ne treba da se vara u pogledu smisla naziva koji je dan ovom jevanelju
budunosti. Volja za mo. Pokuaj preocene svih vrednosti. Sa ovom formulom
dolazi do izraza jedan protiv-pokret u pogledu na princip i zadatak, pokret koji e u tako
dalekoj budunosti zameniti onaj potpuni nihilizam, koji opet pretpostavlja, logiki i
psiholoki, koji nikako druke i ne moe doi nego preko njega i iz njega. Jer zato je sada
pobeda nihilizma nuna? Zato to nae dananje vrednosti u njemu nalaze svoj zavretak, to
je nihilizam krajnji logiki izvod iz naih velikih vrednosti i ideala jer mi moramo najpre
doiveti nihilizam da bi nam moglo postati jasno kakva je zapravo vrednost tih vrednosti...
Pre ili posle nama e biti nune nove vrednosti...
 Knjiga prva

EVROPSKI NIHILIZAM

PLAN

1. Nihilizam nam je pred vratima: otkuda nam dolazi taj najstraniji od sviju gostiju
Pre svega zabluda je ukazivati na drutvena zla, ili na fizioloku degeneraciju ili ak i
korupciju kao na uzrok nihilizma. Ovo je vreme najasnije i najboleivije. Zlo, bilo duhovno,
fiziko ili intelektualno, po sebi nije sposobno da izazove nihilizam (to jest, potpuno
odbacivanje vrednosti, smisla, eljivosti). Oba se zla mogu jo na sasvim drugi nain
protumaiti. Ali u jednom sasvim odreenom tumaenju, hriansko-moralnom, duboko je
usaen nihilizam.

2. Propast hrianstva od njegovoga morala (koji je nerazdvojan), koji se najzad obre

protiv hrianskoga Boga (smisao za istinu, koji je hrianstvo jako razvilo, postaje prezrenje
prema lai i lanosti svih hrianskih tumaenja sveta i istorije. Obrt od Bog je istina u
fanatiku veru: Sve je la. Budizam dela...).

3. Sumnja u moral je odluujui faktor. Propast moralnog tumaenja sveta, koji vie
nema autoriteta, poto je ve pokuao da se sakrije u transcendentalnom svetu svrava se
nihilizmom. Nita vie nema smisla (neizvodljivost jednoga tumaenja sveta, kome su ljudi
posvetili ogromne energije pobuuje sumnju da nisu moda sva tumaenja lana).
Budistika crta: enja za nebiem. (Indiski budizam nema za sobom neki bitno moralni
razvitak; zbog toga u njegovom sluaju nihilizam znai nesavladani moral: ivot kao kazna,
ivot shvaen kao zabluda; zabluda dakle kao kazna to je moralna ocena.) Filosofski
pokuaji da se prevazie moralni Bog (Hegel, panteizam); pobeda narodnih ideala: mudrac;
svetitelj, pesnik. Sukob izmeu istinitog, i lepog, i dobrog...

4. Protiv besmislenosti s jedne strane, protiv moralnih merila s druge: u kojoj je meri
dosada sva nauka i filosofija stajala pod uticajem moralnih sudova? I da li nismo stekli
neprijateljstvo nauke uz to kao pride? Ili predrasudu protiv nauke? Kritika spinozizma.
Hrianska shvatanja vrednosti svuda prisutna kao ostaci u socijalistikim i pozitivistikim
sistemima. Nedostaje kritika hrianskog morala.

5. Nihilistike posledice dananje prirodne nauke (pored njenoga pokuaja da se sakrije

u natprirodnom). Bavljenje naukom donosi na kraju samounitenje, okretanje protiv samoga
sebe, antinaunost. Od Kopernika ovek se kotrlja od centra ka x.

6. Nihilistike posledice politikog i politiko-ekonomskog naina miljenja, gde sva

naela na kraju postaju obojena atmosferom pozornice: dah mediokritetstva, beznaajnost,
nepotenje, itd. Nacionalizam. Anarhija itd. Kazna. Svuda nedostaje iskupitelj, opravdalac
bilo kao stale bilo kao pojedinac.

7. Nihilistike posledice istorije i praktinih istoriara, to jest romantiara. Stav

umetnosti je potpuno neoriginalan u modernom svetu. Njena sumornost. Geteov takozvani
olimpizam.

8. Umetnost i pripremanje nihilizma. Romantizam (zavretak Vagnerovih Nibelunga).

I NIHILIZAM

NIHILIZAM KAO POSLEDICA DOSADANJEG TUMAENJA VREDNOSTI

ta znai nihilizam? Da najvie vrednosti gube svoju vrednost. Nedostaje cilj;

nedostaje odgovor na pitanje zato.

3
Radikalni nihilizam jeste uverenje o potpunoj neodrljivosti ivota, u odnosu na najvie
dosada priznate vrednosti; on tako isto obuhvata gledite da nemamo nikakva prava
pretpostaviti postojanje apsolutne prirode stvari i neto s onu stranu naega sveta to bi bilo
boansko, otelovljeni moral.
Ovo gledite je posledica potpuno razvijene ljubavi prema istini: zbog toga je ono
samo posledica vere u moral.

Kakva su preimustva hrianske moralne hipoteze?

1.Ona je pripisala oveku apsolutnu vrednost, nasuprot njegovoj malenosti i sluajnosti
u reci veitoga postajanja i nestajanja.
2. Ona je sluila bojim advokatima, ukoliko je ostavila svetu karakter savrenstva
uprkos stradanju i zlu raunajui tu i slobodu te se zlo uinilo puno smisla;
3. Ona je naturila uverenje da ovek moe imati znanje o apsolutnim vrednostima i time
mu je dala adekvatno saznanje o najvanijim stvarima;
4. Ona je sauvala oveka od preziranja sebe samoga kao oveka, da se ne okrene
protiv ivota i ne padne u oajanje poznanjem: ona je bila sredstvo za odranje.
Jednom reju: moral je bio veliki lek protiv praktinog i teoretskog nihilizma.

5
Ali meu silama koje je moral odnjihao nalazila se i ljubav prema istini: ona se najzad
okree protiv morala razgoliuje njegovu teleologiju, njegovu zainteresovanost i sada
saznanje ove lai koja je tako dugo bila utelovljena, za koju smo oajavali da li emo je se
osloboditi, dejstvuje kao stimulant. Mi opaamo sada potrebe u sebi, usaene dugotrajnim
moralnim tumaenjem stvari, koje nam se sada javljaju kao potrebe za neistinom: s druge
strane, ini se da ba od tih potreba zavise najvie vrednosti zahvaljujui kojima mi snosimo
ivot.
Mi smo prestali da cenimo ono to znamo,i ne usuujemo se vie da pridajemo vrednost
onome ime bi rado sebe obmanuli: iz toga sukoba proistie proces raspada.
6
Ovo je antinomija:
Ukoliko verujemo u moral, mi osuujemo ivot.

Najvie vrednosti, u ijoj je slubi ovek bio duan iveti, naroito kad su ga pritiskale i
sputavale te socijalne vrednosti, zarad toga da im se pojaa ton, bile su postavljane nad
ljudima, kao da su boja zapovest, stvarnost, ili istinski svet, nada i budui svet. Sada
kad je neznatno poreklo tih vrednosti postalo poznato,ini nam se kao da je i cela vaseljena
izgubila vrednost, postala besmislena ali to je samo prelazno stanje.

8
Posledica nihilizma (neverovanje u vrednosti) kao rezultat moralnog ocenjivanja stvari:
mi smo prestali da marimo egoizam (ak iako smo uvideli da je altruizam nemoguan); nama
je obljutavilo ono to je neophodno (premda, smo uvideli da je nemoguna slobodna volja i
inteligibilna slobod). Mi opaamo da ne dostiemo do oblasti u koju smo stavili svoje
vrednosti a meutim sfera u kojoj ivimo nije time niukoliko dobila u vrednosti; naprotiv,
mi smo premoreni, jer smo izgubili glavni nagon za ivot. Sve je dosada bilo uzalud!
9
Pesimizam kao pripremno stanje za nihilizam.

10

A. Pesimizam kao jaina u kom smislu? U smislu energije njegove logike, kao
anarhizam i nihilizam, kao analiza.
B. Pesimizam kao slom u kom pogledu? U pogledu njegova ublaavajuega dejstva,
kosmopolitskog oseanja, u smislu tout comprendre i istorizma.
Kritika nategnutost: krajnosti izlaze na povrinu i preovlauju.

11
Logika pesimizma vodi u nihilizam: ta je na to tera? Pojam bezvrednosti,
besmislenosti: ukoliko se moralne vrednosti kriju iza svih ostalih visokih vrednosti.
Rezultat: moralne ocene vrednosti su osude, odricanja; moral je okretanje od volje za
ivotom.

12
SLOM KOSMOLOKIH VREDNOSTI

Nihilizam e se manifestovati u svemu kao psiholoko stanje, na prvom mestu kad

budemo traili u svemu to se zbiva smisao koga u njemu nema: tako da e trailac na kraju
izgubiti hrabrost. Nihilizam je stoga osveenje o uzaludnom dugom traenju snage, agonija
zbog bespredmetnosti, neizvesnost, nemanje prilike za kakvu bilo mu drago vrstu
oporavljenja ili za dostizanje stanja mira u pogledu na ta bilo stid pred samim sobom kao
da je ovek odvek dugo varao sama sebe... Gorepomenuti smisao mogao bi se postii: u
obliku ostvarenja jednog najvieg zakona morala u svima pojavama, moralnog poretka
vaseljene; ili u obliku porasta ljubavi i harmonije u odnosima oveanstva; ili u veem
priblienju stanju opte sree; ili ak u srljanju u opte nebie cilj je uvek neki smisao.
Opti faktor svima ovim idejama je da e se neto dostii, pomou procesa: a sada mi
shvatamo da bivanje ne cilja niemu, da se njim nita ne dostie. Otuda razoarenje u pogledu
na takozvani cilj ivota, kao uzrok nihilizma; bilo da se ono odnosi na vrlo odreen smer ili da
je u tome uopteno priznanje da su nedovoljne sve hipoteze o cilju ivota, koje se odnose na
itavu evoluciju (ovek nije vie ni saradnik, a da ne govorimo ve o sreditu evolucionog
procesa). Nihilizam e se manifestovati kao psiholoko stanje, na drugom mestu, kad ovek
stavi celinu, sistematizaciju, ak i organizaciju u i iza svih fenomena: tako da dua edna
potovanja i divljenja pliva u optoj ideji najvie upravne i administrativne vlasti (ako je to
dua logiara, doslednost i savreno umovanje bie dovoljni da sve pomire...). Neko
jedinstvo, neki oblik monizma: i usled ove vere oveka obuzima oseanje duboke
relativnosti i zavisnosti u prisustvu celine koja je beskrajno via od njega, neka vrsta
boanstva... Opte dobro zahteva potinjenje pojedinca... ali gle, takvo opte dobro ne
postoji! U sutini, ovek gubi veru u svoju vrednost kada se nikakvo beskrajno dragoceno
celo ne otkriva kroz njega: to jest, on je doao na misao o takvom svebiu, da bi bio u stanju
da veruje u sopstvenu vrednost. Nihilizam, kao psiholoko stanje, ima i trei, poslednji oblik.
Ako se dopuste ove dve stvari: da se bivanju ne moe pripisati nikakav smer, i da ne upravlja
iza svega bivanja nikakvo veliko jedinstvo u kome bi se pojedinac mogao izgubiti kao u
elementu od vie vrednosti; ostaje jo jedno pribeite, da se osudi svet bivanja kao iluzija, i
otkrije svet koji bi leao iza njega, i koji bi bio istinski svet. Ali onog trenutka kad ovek
primeti da je takav svet skrojen samo u cilju da zadovolji izvesne psiholoke potrebe, i da na
njega nema ba nikakva prava, javlja se krajnji oblik nihilizma, koji sadri u sebi neverovanje
u metafiziki svet, i sebi uskrauje svaku veru u istinski svet. Sa toga gledita stvarnost
bivanja je jedina doputena stvarnost: naputaju se sve staze to vode lanim bogovima i
drugim svetovima ali ovaj svet postaje oveku nepodnoljiv, premda niko ne eli da ga
odbaci...
ta se desilo ustvari? Oseanje bezvredice postalo je jasno kada se pojmilo da se ni
pojam cilja, ni pojam jedinstva, niti pak istine ne mogu uzeti da protumae opti
karakter ivota. Nita se time ne postie niti dobija; jedinstvo to uestvuje u mnotvu
zbivanja tu nedostaje potpuno: karakter ivota nije istinit, nego je laan... Posigurno nema
vie nikakvoga razloga verovati u neki istinski svet... Ukratko reeno: kategorije cilja,
jedinstva, bia pomou kojih smo pozajmili izvesnu vrednost ivotu, mi smo jo
jedanput odvojili od ivota i svet nam se sada prikazuje bez vrednosti...

Ako dopustimo da smo priznali nemogunost tumaenja sveta pomou ove tri
kategorije, i da nam sa toga gledita svet poinje bivati bez vrednosti onda se zapitajmo
otkuda smo crpli veru u ove tri kategorije. Da vidimo moe li se odbaciti vera u njih. Ako im
moemo oduzeti vrednost, dokaz da se ne mogu vie primeniti na svet, ne bi vie bio dovoljan
razlog da se svet lii svoje vrednosti.
Rezultat: vera u kategorije razuma uzrok je nihilizma mi smo merili vrednost sveta
prema kategorijama koje se mogu samo primeniti na isto fiktivan svet.
Zakljuak: Sve vrednosti sa kojima smo dosada pokuali da svetu pridamo izvesnu
vrednost, s naega gledita, i sa kojima smo ga zbog toga liili svake vrednosti (kad se jednom
pokazalo da su te vrednosti neprimenljive) sve su te vrednosti, psiholoki rasmatrane,
rezultati izvesnih shvatanja korisnosti, utvrene u cilju odranja i poveanja moi izvesnih
vladajuih zajednica: ali pogreno prenesene na sutinu stvari. Uvek je preterana naivnost
ovekova da sebe smatra smislom i merom svih stvari.

13

Nihilizam pretstavlja prelazno patoloko stanje (patoloko je tu ogromno uoptavanje,

zakljuak da ni u emu nema nikakvoga smisla): bilo da produktivne sile nisu jo dovoljno
jake bilo da dekadencija jo okleva i nije jo pronala sebi pomona sredstva.
Osnovi ove hipoteze: da nema istine uopte; da nema nikakvog apsolutnog karaktera
stvari, nikakve stvari po sebi. Ovo je ve po sebi nihilizam, i to krajnje vrste. On vidi
vrednost stvari u tome ba da tim vrednostima ne odgovara niti je to odgovaralo u stvarnosti,
nego da su one samo simptom snage odreivaa vrednosti, uproavanje koje slui cilju
ivota.
 14

Vrednosti i njihove promene stoje u odnosu prema porastu moi onoga ko ih odreuje.
Mera neverovanja, doputene slobode duha... kao izraz porasta moi.
Nihilizam kao ideal najvie duhovne moi, prebogatoga ivota, delom razoran delom
ironian.

15

ta je vera? Kako se ona raa? Svaka je vera smatranje neega istinitim.

Krajnji oblik nihilizma bilo bi miljenje: da je svaka vera, svako dranje neega za
istinito po nunosti lano jer ne postoji istinski svet. Dakle: prividnost u perspektivi, ije je
poreklo u nama (ukoliko nam je stalno potreban jedan ui, skraeni, uproeni svet).
Mera je nae snage dokle mi smemo sebi priznati prividnost, nunost lai, a da pritom
ne odemo u propast.
Utoliko bi nihilizam, kao odricanje istinskoga sveta, bia, mogao biti boanski pogled
na svet.

16

Ako smo razoarani, nismo razoarani u ivot: nego to su nam se otvorile oi u

pogledu raznih eljivosti. S podrugljivom srdbom posmatramo ono to se zove ideal: mi
samo preziremo sebe to nismo uvek bili u stanju da uvek, svakog asa, drimo u rukama onu
besmislenu emociju koja se naziva idealizam. Maenje pomou ideala je jae negoli srdba
razoaranaga oveka.

17

U kojoj je meri openhauerov nihilizam jo uvek posledica istoga ideala koji je uslovio
hrianski teizam? Stepen sigurnosti u pogledu najvie eljivosti, najvie vrednosti,
najviega savrenstva, bio je tako veliki da su filosofi poli od nje kao da je a priori to
apsolutna injenica: Bog na vrhu kao dana istina. Postati ravan Bogu, ieznuti u
Bogu bile su kroz tisue godina najnaivnije i najubedljivije eljivosti (ali jedna stvar koja
ubeuje nije jo zbog toga istinita: ona je prosto ubedljiva. Napomena za magarce).
LJudi su se oduili da toj smesi od ideala pripiu i lino bie; postali su ateisti. Ali da li
su se odista i odrekli samog ideala? Najnoviji metafiziari trae u osnovi jo uvek u njemu
pravu stvarnost, stvar po sebi u odnosu prema emu je sveostalo samo privid. Njihova je
dogma da ovaj na svet pojava nije istinski, poto oevidno nije izraz onoga ideala i u
osnovi i ne vodi nas do onog metafizikog sveta kao svoje osnove. Za bezuslovno, ukoliko to
pretstavlja najvie savrenstvo, nemoguno je da bude razlog svega uslovnoga. openhaueru,
koji je eleo da to druke bude, bilo je potrebno da tu metafiziaku osnovu misli kao neto:
suprotno idealu, kao zlu, slepu volju: tako je ona mogla biti ono to se javlja, to sebe
otkriva u svetu pojava. Ali ni na taj nain nije se sasvim odrekao apsolutnog ideala nego se
samo provukao neopaeno...
(Kantu se uinila potrebna hipoteza o inteligibilnoj slobodi, da bi sa ens rerfectum
mogao sakinuti odgovornost za svet ovakav kakav je; jednom reju, da bi objasnio zlo:
skandalozna logika kod jednog filosofa...)

18
 Najoptiji znak modernoga vremena: u svojim sopstvenim oima ovek je izgubio
neverovatno mnogo u dostojanstvu. Dugo vremena on je bio sredite i tragetski junak ivota
uopte; potom se upinjao da dokae bar svoju srodnost s bitnom i punom vrednosti stranom
ivota kako to ine svi metafiziari, koji hoe da odre dostojanstvo ovekovo, sa svojom
verom da su moralne vrednosti kardinalne vrednosti. Ko se Boga odree, dri se utoliko
vre vere u moral.

19

Svako isto moralno merenje vrednosti (kao to je, na primer, budistiko) zavrava se
nihilizmom: Evropa mora oekivati isto! Pretpostavlja se da se moe proi sa moralom bez
religiozne podloge; ali u tom pravcu i vodi put u nihilizam. Nema niega u religiji to nas
nagoni da sebe gledamo kao bia koja odreuju vrednosti.

20

Pitanje koje nihilizam postavlja ega radi? potie od dosadanje navike da se cilj
smatra kao neto utvreno, dano, i nametnuto spolja to jest od strane kakvog
natoveanskog autoriteta. Kad su se ljudi jednom oduili da u to veruju, trae po staroj
navici drugi autoritet koji bi znao kako se govori bezuslovno i koji bi im mogao odreivati
ciljeve i zadatke. Autoritet savesti sada zauzima prvo mesto to se moral vie emancipuje od
teologije, to postaje imperativniji kao naknada za lini autoritet. Ili autoritet razuma. Ili
socijalni instinkt (stado). Ili istorija sa imanentnim duhom, koja ima svoj cilj u sebi, i kome se
ovek moe poveriti. Htelo bi se da se izbegne volja, kaogod i hotenje cilja i rizika u
postavljanju cilja sebi. Htelo bi se da se izbegne odgovornost (prihvatio bi se fatalizam).
Najzad: srea i, sa izvesnim licemerstvom, srea najveega broja.
Kae se:
1. Odreen cilj nije uopte potreban;
2. on se ne moe unapred predvideti.
Ba sada, kad je volja u svojoj najveoj sili nuna, ona biva najslabija i najmalodunija.
Apsolutno nepoverenje prema organizatorskoj sili volje za celinu.

21

Savreni nihilist. Oko nihilista idealizuje u pravcu rugobe, neverno je prema svojim
uspomenama: ono ih puta da se izgube i blede: ono ih ne titi od samrtnike boje, kojom
slabost boji sve to je daleko i prolo. Ono to on ne ini prema sebi, ne ini ni prema celoj
ljudskoj prolosti on je puta da se izgubi.

22

Nihilizam. Ima dva znaenja:

A. Nihilizam kao znak poveane duhovne snage: aktivni nihilizam.
B. Nihilizam kao znak propadanja i opadanja duhovne snage: pasivni nihilizam.

23
 Nihilizam kao normalno stanje.
On moe biti znak snage, sila duha moe porasti do te mere da joj se dotadanji ciljevi
(ubeenja, lanovi vere) mogu pokazati nepodesni (jer vera uopte izraava pritisak uslova
ivota, potinjenje autoritetu jednoga poretka stvari koji vodi blagostanju, napredovanju,
zadobijanju moi jednoga ivoga bia...). S druge strane, on moe biti znak nedovoljne snage
da se plodno opet postavi sebi cilj, smisao, vera.
Svoj maksimum relativne snage on postie kao velika razorna sila, u obliku aktivnog
nihilizma.
Njegova protivnost bio bi umorni nihilizam, koji vie ne napada; njegov najuveniji
oblik je budizam: kao pasivni nihilizam, kao znak slabosti: duhovna snaga moe biti
zamorena, iscrpljena, tako da joj vie ne odgovaraju dotadanji ciljevi i vrednosti i da im se
vie ne veruje tako da se raspada sinteza vrednosti i ciljeva (na kojima poiva svaka jaka
kultura) i pojedinane vrednosti ratuju meu sobom: raspad to e rei sve to oivljuje, vida,
umiruje, tupi, stupa napred, u razliitom ruhu, religioznom ili moralnom, ili politikom ili
estetskom itd.

24

Nihilizam nije samo razmiljanje o uzaludnosti, i nije samo vera da sve zasluuje da
propadne; nego tu ovek sam uzima stvar u ruke, sam razara... To je, ako se ba hoe,
nelogino: ali nihilist ne veruje u potrebu da bude logian... To je stanje jakih duhova i volja;
a takvima je nemoguno da se zadovolje negativnim sudom: negacija delom potie iz njihove
prirode. Unitenje sudom potvruje unitenje rukom.

25

O poreklu nihilista. Smelost za sve ono to ovek odista zna dolazi pozno. Ja sam
sebi tek nedavno priznao da sam bio nihilist od glave do pete. Energija i radikalizam s kojim
sam iao napred kao nihilist obmanuli su me u pogledu ove osnovne injenice. Kada ovek
ide ka nekom cilju, izgleda nemoguno da mu besciljnost po sebi bude glavno pravilo vere.

26

Pesimizam jakih priroda: ega radi? i posle uasne borbe, pa i pobede. Da je neto
stotinu puta vanije od pitanja da li se oseamo dobro ili ravo: to je osnovni instinkt jakih
priroda pa prema tome i da li se drugi oseaju dobro ili ravo. Jednom reju, da imamo cilj
kome ne bi oklevali da rtvujemo ljude, da inimo najvee rizike i da budemo gotovi da
primimo na sebe ravo i najgore: to je velika strast.

DALJI UZROCI NIHILIZMA

27

Uzroci nihilizma:
1. Nedostaje vie vrste, to jest vrste ija bi neiscrpna plodnost i mo podravala veru u
oveka. (Valja se samo setiti koliko se duguje Napoleonu skoro za sve vie nade ovoga
veka).
2. Nia vrsta (stado, masa, drutvo) zaboravlja na skromnost i naduvava svoje
potrebe do kosmikih i metafizikih vrednosti. Na taj se nain vulgarizira ceo ivot: jer
ukoliko masa gospodari, ona tiranie izuzetke, tako da ovi gube veru u sebe i postaju nihilisti.
 Svi pokuaji da se izmisle vie vrste nisu uspeli ( romantizam; umetnik, filosof; protiv
Karlajlovog pokuaja da im se pripiu najvie moralne vrednosti).
Posledica toga je otpor prema viim tipovima.
Propadanje i nesigurnost svih viih tipova. Borba protiv genija (narodna poezija itd.).
Saaljenje prema niima i paenicima kao merilo uzvienosti due.
Nedostaje filosof, tuma dela, ne samo njegov pesnik.

28

Nepotpuni nihilizam, njegove forme: mi ivimo usred njih.

Svi pokuaji da se izbegne nihilizam, bez preokreta postojeih vrednosti: samo
pogoravaju stvar, pootravaju problem.

29

Vrste samootupljenja. Na dnu due: ne znati, kuda? Pustota. Pokuaj da se iz toga

izie emocijonalnim opijanjem: u obliku muzike, svireposti u traginom uivanju zbog
propadanja najplemenitijih, emocijonalnim pijanstvom kao slepim zanoenjem pojedinim
ovekom ili vremenom (u obliku mrnje itd.) Pokuaj slepo raditi, kao orue nauke:
motriti marljivo na mnogobrojna mala zadovoljstva, kao istraiva, na primer (skromnost
prema sebi samom); skromnost nad sobom uoptiti do patosa; mistika, strasno uivanje u
veitoj praznini; umetnost radi same umetnosti (fakt), isto saznanje, kao narkoza od
gaenja nad samim sobom; kakav bilo neprekidan rad, kakav bilo mali glupi fanatizam; zbrka
svih sredstava, bolest kao posledica opte neumerenosti (razuzdanost ubija uivanje).
1. Slaba volja, kao posledica.
2. Preterana gordost i ponienje sitnih slabosti oseaju se kao kontrast.

30

Ide vreme kad emo imati da platimo to smo dve hiljade godina bili hriani: mi
gubimo ravnoteu koja nas je osposobljavala da ivimo. Zadugo neemo znati kojim emo
putem. Mi se strmoglavce bacamo u suprotne ocene vrednosti, sa onom merom energije, koju
ba raa toliko preterano precenjivanje oveka u oveku.
Sad je sve skroz i skroz lano, re, zbrka, slabo ili odve nategnuto:
a) Danas se trai neko zemaljsko reenje problema ivota, ali u smislu krajnjeg triumfa
istine, ljubavi, pravde (socijalizam: jednakost lica).
b) Pokuava se tako isto da se ostane tvrdo na moralnom idealu (sa altruizmom,
samoportvovanjem, odricanjem volje u prvom redu).
v) Pokuava se ak da se vrsto drimo i natprirodnog sveta: makar to samo bilo i
antilogino x: ali se odmah taj svet tako tumai da se iz njega moe izvlaiti jedna vrsta
metafizike utehe u starom stilu.
g) Pokuava se tako isto da se fenomena ivota tako itaju da se doe do boanskog
vodstva u starom stilu, koje nagrauje, kanjava, vaspitava i vodi poredak stvari neem
boljem.
d) Ljudi veruju i sada kao i pre u dobro i zlo: tako da se pobeda dobra i unitenje zla
osea kao zadatak (to je engleski i tipino je za onoga tupoglavca, Dona Stjuarta Mila).
 ) Preziranje prirodnosti, poude, Ja: pokuaj da se i najvia duhovnost i umetnost
shvata kao posledica obezlienja i nepristrasnosti.
e) Doputa se crkvi da se jo uvek mea u sve bitne doivljaje i glavne momente u
ivotu pojedinca, da bi se osujetili i dobili vii smisao: mi jo uvek imamo hriansku
dravu i hrianski brak

31

Bilo je misaonijih i razornije misaonih vremena nego to je nae: vreme kao to je ono
kad se Buda pojavio, na primer, kad je ak i narod, posle vekovnih sektakih raspri utonuo
tako duboko u bezdan filosofskih dogmi, kao to su na vreme i evropski narodi to inili u
pogledu finesa religiozne dogme. Literatura i tampa bile bi poslednje to bi zavelo oveka
na visoko miljenje o duhu naega vremena: milioni spiritista i hrianstvo s onako
strahovito runim gimnastikim vebama karakteristinim za sve engleske pronalaske, bacaju
vie svetlosti na njega.
Evropski je pesimizam jo u povoju to je injenica koja govori protiv njega on jo
nije doao do one strane, enjive koenosti pogleda, do koje se jednom izdigao u Indiji i u
kome se nita ogleda. Ima jo odve mnogo gotovoga i nedovoljno stvorenoga u
njegovom sastavu, odve mnogo uenoga i pesnikoga pesimizma; hou da kaem da je,
znatan deo njegov pronaen, izmiljen i stvoren, ali nije uzrok pesimizma.

32

Kritika dosadanjega pesimizma. Odbrana od evdemonolokog gledita kao

poslednje svoenje na pitanje: kakav je smisao toga? Smanjenje mranosti.
Na pesimizam: svet nema vrednost koju smo verovali da ima, naa je vera dotle razbila
nae nagone za saznanjem, da to danas moramo rei. Na prvom mestu on nam se ini da vredi
manje: isprva ga oseamo tako samo u tom smislu smo mi pesimisti to e rei, s voljom
da sebi bez okolienja priznamo ovaj preokret vrednosti i da sebe ne laemo po starom i ne
pevamo staru pesmu.
Ba na taj nain nalazimo patos koji nas tera da traimo nove vrednosti. Ukratko: svet
bi mogao vredeti mnogo vie no to smo mi verovali, mi moramo zagledati iza naivnosti
naih ideala, jer je mogue da smo u naporu da mu damo najvie tumaenje, propustili da
naem ljudskom ivotu pripiemo ak i umerenu vrednost.
ta je obogotvoreno ? Instinkti vrednosti kod zajednice (ono, to e omoguiti njeno
samoodranje).
ta je oklevetano? Ono, to je dvojilo viega oveka od niega, nagoni koji stvaraju
jaz.

33

Uzroci pobede pesimizma:

1. to su najsnaniji instinkti i oni koji su najvie obeavali za budunost dosada bili
klevetani, tako da ivot nosi prokletstvo na sebi;
2. Sve vea hrabrost i asnost i sve smelije nepoverenje ovekovo navelo ga je da shvati
da se ovi instinkti ne mogu odvojiti od ivota, pa se okree protiv ivota;
 3. to samo najproseniji, koji taj sukob ni najmanje ne oseaju,uspevaju; via vrsta ne
uspeva i kao proizvod degeneracije sklona je da sve okrene protiv sebe to s druge strane,
izaziva protest, to proseni postavljaju sebe kao cilj i smisao te niko vie ne moe odgovoriti
na pitanje ega radi ?
4. to omalovaavanje, osetljivost na bol, nemir, urba, pometnja sve vie raste, to
konkretiziranje svih tih tendencija, koje se nazivaju civilizacijom postaje sve lake, tako da
pojedinac pred tom udovinom mainerijom oajava i polae oruje.

34

Moderni pesimizam je izraz beskorisnosti modernoga sveta, ne sveta i ivota kao

takvih.

35

Pretenost bola nad zadovoljstvom ili obrnuto (hedonizam): oba ova uenja ve su
putokazi u nihilizam...
Jer se ovde u oba sluaja ne postavlja nikakav drugi krajnji smisao negoli pojava
zadovoljstva ili bola.
Ali tako govori samo ovek koji se vie ne usuuje da ispolji volju, smer, smisao: za
svaku zdraviju vrstu oveka vrednost ivota se ne meri nikako prema ovim sporednim
stvarima. Bol moe pretegnuti, pa ipak, uprkos tome moguna je jaka volja, primanje ivota,
priznanje nunosti da bol prevagne.
ivot se ne isplauje, rezignacija; emu suze?... To je slabiski i sentimentalan
stav. Un monstre gai vaut mieux qu'un sentimental ennuyeux.

36

Filosofski nihilist je ubeen da je sve to se zbiva besmisleno i uzaludno; a ne bi trebalo

da postoji besmisleno i uzaludno bie. Ali otkuda potie ovo ne bi trebalo? Otkuda potie
ovaj smisao, ova mera? U sutini nihilist misli da prizor takvog pustog, beskorisnog bia
ne zadovoljava filosofa i puni ga oajem i pustotom. Posmatranje stvari s te strane protivrei
naoj utananoj osetljivosti filosofa. Ono vodi na apsurdan zakljuak da karakter ivota mora
pruati zadovoljstva filosofu, ako bi ivot hteo pravo na postojanje...
Meutim lako je pojmiti da zadovoljstvo i bol u krilu zbivanja mogu jedino imati
smisao sredstava: ostaje jo da se odgovori na pitanje, da li e uopte biti nama moguno da
vidimo smisao, cilj, da li nije izvan nae moi pitanje besmislenosti ili smisla.

37

Razvitak nihilizma iz pesimizma, gubitak prirodnog karaktera vrednosti.

Sholasticizam vrednosti. Vrednosti izolovane, idealistike, mesto da upravljaju akcijom
okreu se protiv nje i osuuju je.
Suprotnosti stavljene na mesto prirodnih stupnjeva i vrsta. Mrnja protiv svrstavanja.
Suprotnosti bolje odgovaraju jednom plebejskom vremenu, jer ih je lake shvatiti.
Odbaeni svet se protivstavlja jednom vetaki izraenom svetu istinskom, od
vrednosti. Na kraju: mi otkrivamo od kakvog je materijala sagraen taj istinski svet: i sada
nam jedino ostaje onaj odbaeni i nae najvee razoaranje mi dodajemo raunu naih
razloga za njegovo odbacivanje.
S tim dolazimo do nihilizma: vrednosti koje odreuju pravac sadrane su i nita
vie! To daje povoda pojavi pitanja jaine i slabosti!
1. Slabi se tu slamaju.
2. Jaki razaraju to se samo nije slomilo.
3. Najjai savlauju vrednosti koje odreuju pravac.
Sve to skupa sainjava tragino doba.

NIHILISTIKI POKRET KAO IZRAZ DEKADENCIJE

38

U poslednje vreme mnogo je zloupotrebe injeno sa jednom sluajnom i u svakom

pogledu nepodesnom rei: svuda se govori o pesimizmu i vodi se borba oko pitanja, na koje
mora biti odgovora, ta je u pravu pesimizam ili optimizam?
Ljudi jo ne uviaju ono to se skoro da rukama opipati: da pesimizam nije nikakav
problem, nego simptom da ovu re treba zameniti reju nihilizam, da je pitanje, da li je
nebie bolje od bia, po sebi bolest, znak degeneracije, idiosinkrazije.
Nihilistiki pokret je samo izraz fizioloke dekadencije.

39
Shvatiti da je propadanje i obolenje svake vrste bez prestanka uticalo na opte
sudove o vrednostima: da je u gospodareim sudovima o vrednosti dekadencija prevagnula:
da mi imamo da se borimo ne samo sa uslovima koje je izazvala postojea beda degeneracije;
nego da je sva dosadanja dekadencija ostala meu nama kao iva sila. Takva opta
zabludelost oveanstva od njegovih osnovnih instikata, takva opta dekadencija u sudovima
o vrednosti jeste upitni znak po preimustvu, prava zagonetka, koju ivotinjska fela ovek
postavlja filosofu.
40
Pojam dekadencije Raspad, propadanje, rastur po sebi nisu izloeni zamerkama;
to su prirodne posledice ivota i ivotnog raenja. Pojava dekadencije je isto tako potrebna
ivotu kao to je napredovanje i progres: mi nismo u poloaju koji bi nam omoguio da to
iskljuimo. Naprotiv, razum zahteva da dekadencija sauva svoja prava.
Stidno je od strane socijalistikih teoretiara to tvrde da se mogu stvoriti takve prilike i
drutveni poredak koji bi uinili kraj poroku, bolesti, zloinu, prostituciji i sirotinji... Ali to
znai isto to i osuditi sam ivot, jedno drutvo nema slobode da ostane mlado. ak i u svojoj
prvoj mladosti ono proizvodi smrad i izmet. to energinije i smelije ide napred, to e biti
bogatije neuspesima i nakazama, a blie svome padu. Starost se ne odgaa pomou ustanova.
Ni bolest. Ni porok.

41
 Osnovna misao o prirodi dekadencije: to se do sada smatralo kao uzrok jeste posledica
dekadencije.
Time se menja itava perspektiva moralnih problema.
Celokupna borba morala protiv poroka, luksuza, zloina, pa ak i protiv bolesti, izgleda
kao naivnost, kao izlina stvar: ne postoji popravka (protiv kajanja).
Dekadencija nije neto protiv ega se ovek moe boriti: ona je apsolutno potrebna i
svojstvena svim vremenima i svim narodima. Treba se boriti svom snagom protiv irenja
zaraze u zdrave delove organizma.
Da li se to ini? ini se neto obratno. Zbog toga ba ulae se trud na strani humanosti.
Kako stoje dosadanje najvie vrednosti prema ovom osnovnom pitanju biologije?
Filosofija, religija, moral, umetnost itd. (Lek: na primer militarizam, nadalje od Napoleona,
koji je civilizaciju smatrao svojim prirodnim neprijateljem.)

42
Sve to se dosada smatralo uzrokom degeneracije, u stvari je posledica degeneracije.
Ali i ono to se smatralo lekom protiv degeneracije samo su paliativi protiv izvesnih
uticaja degeneracije: izleeni pretstavljaju samo izvestan tip degenerika.
Posledice degeneracije: porok-poronost; bolest-bolesnost; prestup-zloinstvo; celibat-
sterilnost; histerija-slaba volja; alkoholizam; pesimizam; anarhizam; raspusnitvo (i duhovno).
Klevetnici, podrivai, sumnjala, ruioci.

43
Uz pojam dekadencije:
1. Skepsa je posledica dekadencije: isto kao i raspusnitvo duha.
2. Kvare morala je posledica dekadencije (slabost volje, potreba za jakim
nadraajima).
3. Lekovi, bilo psiholoki, bilo moralni, ne menjaju tok dekadencije, ne zadravaju,
fizioloki ne znae nita:
Saznanje potpune nitavnosti ovih nazovi reakcija; to su forme narkotiziranja protiv
izvesnih kobnih pojava koje su posledice postojeih prilika; one ne iskorenjuju bolesni
elemenat; one su esto herojski pokuaj da nestane dekadent, da se njegov tetni uticaj svede
na najmanju meru.
4. Nihilizam nije uzrok nego samo logika dekadencije.
5. Dobar i rav samo su dva tipa dekadencije: oni idu zajedno u svima osnovnim
pojavama.
6. Socijalno pitanje je posledica dekadencije.
7. Bolesti, pre svega bolesti nerava i glave, znak su da nedostaje odbranbena snaga jake
prirode; dokaz za to je razdraljivost usled koje zadovoljstvo i bol postaju problemi prvoga
reda.

44
Najpoznatije vrste dekadencije:
1. U uverenju da se biraju lekovi uzimaju se sredstva koja ubrzavaju iscrpelost takav
je sluaj sa hrianstvom (da navedemo najznaajniji primer pogrenog instikta); isti je takav
sluaj i sa progresom
2. Gubi se otporna snaga protiv nadraaja sluaj postaje gospodar: doivljaji se
ogrubljuju i naduvavaju do udovinosti... vri se obezlienje, rastvaranje volje u vezi s tim
stoji itava jedna vrsta morala, altruistiki, onaj to ne puta saaljenje iz usta, kod kojeg je
bitna crta slabost linosti, tako da se ona odziva i podrhtava kao preterano osetljiva ica...
Krajnja razdraljivost...
 3. Uzrok i posledica se brkaju: dekadencija se ne shvata kao fizioloka pojava u
njenim posledicama nalaze se uzroci ravoga stanja tu spada ceo religiozni moral...
4. ezne se za stanjem u kome se vie nee patiti: ivot se stvarno osea kao uzrok svih
zala, stanja nesvesnosti (san, nesvest) smatraju se neuporedivo viim od stanja svesti;
otuda naroite metodike...

45
Oko higijene slabih. Sve to se uini u slabosti, zavruje neuspehom. Otuda
moral: ne ini nita. Najgore je samo to pod uticajem slabosti najbolesnija postaje upravo
snaga potrebna za obustavljanje delanja, nereagiranje: to ovek nikada ne reagira bre, ni
zaslepljenije nego li kad ne bi trebalo uopte da reagira...
Snaga jedne prirode pokazuje se u odlaganju reakcije: njoj je isto tako svojstvena
izvesna ravnodunost kao to je slabosti svojstvena nesloboda u reagovanju, nenadnost i
osustvo uzdravanja u radu... Volja je slaba a recept za uvanje od ludosti je: imati jaku
bolju i ne raditi nita... Kontradikcija... Neka vrsta samounitenja, instinkt samoodranja je
kompromitovan... Slabi sam sebe teti... To je tip dekadencije...
U stvari nailazimo na itavo brdo premiljanja o tome kako bi se dolo do
nepomuenosti. Instinkt je utoliko na dobrom putu, ukoliko je korisnije ne raditi nita, nego
neto raditi...
Sva vebanja monakih redova, usamljenih filosofa, fakira polaze od tane ocene, da
izvesna vrsta ljudi sebi najvie koristi kada sebe to vie moe spreava u delatnosti.
Sredstvo za olakanje: apsolutna poslunost, mehanika aktivnost, odvajanje od ljudi i
stvari koje bi mogle nametati neposrednu odluku i rad.

46
Slabost volje: to je simbol koji moe odvesti na stranputicom. Jer volje nema, pa prema
tome ne moe biti ni jake ni slabe volje; mnotvo i raspad nagona, otsustvo sistema meu
njima ima za posledicu slabu volju; njihova koordinacija, pod vlau jednoga jedinoga
sainjava jaku volju; u prvom sluaju opaa se kolebanje i otsustvo ravnotee; u drugom
preciznost i odreen pravac.

47
Ne nasleuje se bolest nego sklonost ka bolesti: otsustvo otporne snage protiv tetnih
uticaja spolja itd. Slomljena otporna snaga; moralnim jezikom reeno: rezignacija i poniznost
pred neprijateljem.
esto sam sebe pitao, da li ne bi bilo moguno sve te najvie vrednosti dosadanje
filosofije, morala i religije staviti u isti red sa vrednostima slabih umobolnih i nevrastepika: u
blaoj formi oni pretstavljaju ista zla...
Vrednost svih bolesnih stanja sastoji se u tome to ona pokazuju kroz uveliavajue
staklo stanja koja su normalna, ali bi se teko videla u normalnim prilikama...
Zdravlje i bolest nisu nita tako bitno razliiti, kako su to verovali stari doktori i kako
jo danas veruju neki lekari. Oni se ne smeju zamisliti kao dva razliita tela ili sutastva koja
se bore oko ivog organizma i prave od njega bojno polje. To je besmislica i prazno brbljanje,
koje vie ne vredi nita. U stvari, izmeu ove dve vrste ivota postoji samo razlika u stepenu:
preteranost, nesrazmera... Otsustvo sklada meu normalnim pojavama, sainjava bolesno
stanje (Klod Bernar).
Kao to se zlo moe posmatrati kao preteranost, disharmonija, disproporcija, tako se
dobro moe posmatrati kao odbranbena dijeta protiv opasnosti od preteranosti,
disharmonije i disproporcije.
Nasledna slabost kao glavno oseanje: uzrok najviih vrednosti.
 Uzgred: slabost se trai: zato?... Veinom zato to su ljudi po nunosti slabi.
Slabljenjekao dunost: slabljenje elja, oseanja zadovoljstva i bola, volje za mo, za
ponositou, za svojinom i za to vie svojine; slabljenje u obliku smernosti; slabljenje kao
vera; slabljenje kao stid i odvratnost prema svemu to je prirodno, kao odricanje ivota, kao
bolest i hronina slabost... Slabljenje kao odricanje od osvete, otpora, neprijateljstva i srdbe.
Pogreke u leenju: slabost se ne lei pomou nekoga sistema za jaanje, nego pomou
neke vrste opravdanja i moralisanja: to jest pomou tumaenja stvari...
Brkanje dvaju potpuno razliitih stanja: na primer mirovanja sa jainom, koje je u
sutini uzdravanje od reagiranja (i tipino za bogove, koje nita ne pokree), mirovanja sa
iscrpelou, obamrlou do anestezije. Sve filosofsko-asketske metode leenja tee ovom
drugom, a u stvari misle na prvo... jer pripisuju dostignutom stanju takve atribute kakvi bi bili
u skladu samo sa boanskim stanjem.

48
Vrlo opasan nesporozum. Postoji jedan pojam koji oevidno ne doputa nikakvu
zbrku ni dvosmislenost: to je pojam iscrpelosti. Ona se moe naslediti, moe se zadobiti. U
svakom sluaju menja izgled stvari, vrednost stvari...
Nasuprot onome koji nehotimice daje od obilja koje osea i pretstavlja, stvarima oko
sebe, i koji ih vidi potpunije, monije, sa vie nade na njih koji u svakom sluaju moe
darivati, iscrpeli umanjuje vrednost i kvari sa svoje nespretnosti sve to vidi i ubija vrednost:
on je tetan...
U tom pogledu ne moe biti nikakve pogreke: pa ipak istorija sadri stranu injenicu
da su iscrpeli uvek bili brkani s ljudima punim snage, a ovi pak sa onima koji su bili od
najvee tete.
Siromah po ivotnoj snazi, slabi, siromai i sam ivot: bogat ivotom, jak ovek,
obogauje ivot... Prvi je parazit na ivotu: drugi je darodavac... Kako je tu moguna
pometnja?...
Kada se iscrpeli ponaa kao vrlo energian aktivan ovek (kada degeneracija povue sa
sobom izvesnu prekomernost duhovnog ili nervoznog odliva) onda se on brka sa bogatim...
On uliva strah. Kult ludaka je uvek kult silnoga oveka punoga ivotne snage. Fanatik, ovek
posednut neistom silom, religiozni eptileptiar, svi ekcentrini ljudi smatrani su za ljude od
najvee moi i kao boanstva.
Ova vrsta jaine, koja uliva strah, inila se ponajpre boanstvena: to je polazna taka
autoriteta; tu se mudrost tumaila sluala, traila... Iz toga se razvila skoro svuda volja za
oboenjem, to jest za tipinom degeneracijoma duha, tela, nerava: pokuaj da se nae put u
ovu viu vrstu bia. Nainiti se bolesnim ili ludim, izazvati simptome ozbiljnih poremeaja
znailo je postati jai, nadoveanskiji, straniji, mudriji. Ljudi su verovali da e na taj nain
doi do tako velike moi, da e biti u stanju da je daju drugima. Gdegod je bilo molitava
traio se neko ko bi mogao dahtati.
Iskustvo pri opijenosti ovde je zavelo na stranputicom. Opijenost poviava u velikoj
meri oseanje moi, pa prema tome po naivnom shvatanju, i samu mo. Na najviem
stupnju moi mora stajati najpijaniji ovek; ovek u ekstazi. (Postoje dva uzroka opijenosti:
preveliko obilje ivotne snage i bolesna ishrana mozga.)

49
Steena, ne nasleena iscrpelost: 1) nedovoljna ishrana, esto posledica neznanja u
pogledu dijete, kao to je, na primer, kod naunika; 2) erotina prerana zrelost: prokletstvo
koje naroito prati francusku mlade u prvom redu parisku: koja izlazi iz liceja u svet ve
uprljana i upropaena i koja se ne moe osloboditi lanca sklonosti dostojnih prezrenja,
koja je ironina prema sebi i podrugljiva roblje na galiji u prkos svoj utananosti
(uostalom, u veini sluajeva, ve simptom rasne i porodine dekadencije, kakva je svaka
preterana nadraljivost; tako isto i kao zaraza sredine: dekadentna je crta i biti podloan
uticaju okoline); 3) alkoholizam, ne instinkt nego navika, glupo podraavanje, kukavino ili
sujetno prilagoavanje gospodareoj modi: kakav je blagoslov Jevrejin meu Nemcima!
Koliko tuposti, koliko je zarobljena glava, kako su plave oi; otsustvo duha na licu, u rei, u
dranju; lenjo protezanje, nemaka potreba za odmaranjem koja ne potie od prekomernoga
rada, nego od odvratnog prenadraavanja alkoholom...

50
Teorija iscrpelosti. Porok, umobolnici (tako isto i umetnici... ) zloinci, anarhisti
to nisu podjarmljene klase, nego izmet dosadanjega drutva svih klasa...
Uviajui da su svi nai drutveni redovi proeti ovim elementima, mi smo razumeli da
moderno drutvo nije nikakvo drutvo, nikakvo telo, nego bolestan konglomerat od
andala drutvo koje vie nema snage da izbacuje izmet.
Ukoliko je vekovni zajedniki ivot udubio bolesno stanje:
moderna vrlina
}
moderna duhovnost kao oblici bolesti.
naa nauka

51

Stanje kvarei. Valjalo bi shvatiti uzajamnu vezu svih oblika kvarei; pritom ne bi
trebalo zaboraviti na njen hrianski oblik (Paskal kao tip); tako isto socijalistiko-
komunistiku kvare (posledicu hrianske; s gledita prirodnih nauka, najvia ideja drutva
prema socijalistikom shvatanju, najnia je po rangu meu drutvima); kvare pomou pojma
drugi svet: kao da izvan sveta bivanja postoji svet bia.
Ovde ne sme biti nikakog kompromisa: tu se mora istiti, nititi, ratovati; hriansko
nihilistiko merilo vrednosti mora se izbei iz svega i mora se voditi borba protiv njega u
svanom ruhu... na primer, iz dananje sociologije, iz dananje muzike, iz dananjeg
pesimizma, (sve su to oblici hrianskog ideala vrednosti).
Ili jedna stvar ili druga je istina: istina, to e ovde rei, ono to uzdie oveka...
Svetenik, duebrinik, kao oblici ivota koje valja odbaciti. Celokupno dosadanje
vaspitanje dosada je bilo bespomono, bez krme, bez tee, zaraeno protivrenou vrednosti

52
Ako priroda nema samilosti prema degenericima, nije stoga nemoralna: porast
fiziolokih i moralnih neduga u ljudskoj rasi pre je posledica bolesnog i neprirodnog morala.
Osetljivost veine ljudi je bolesna i neprirodna.
Otkuda to da je oveanstvo iskvareno u moralnom i fiziolokom smislu? Telo propada
ako jedan organ nije zdrav. Pravo na altruizam ne moe se izvesti iz fiziologije, kaogod ni
pravo na pomo i na jednakost sudbine: to su sve premije za degenerike i zlosrenike.
Ne moe biti nikakve solidarnosti u jednom drutvu koje sadri neplodne,
neproduktivne i razorne lanove: koji uostalom moraju imati potomstvo jo degenerisanije no
to su oni sami.

53
Dekadencija vri dubok i sasvim nesvestan uticaj i na ideale nauke: cela naa
sociologija je dokaz za to. Njoj ima jo da se zameri, to je sticala iskustva samo s drutvom
koje se nalazi u procesu raspadanja, i to neizostavno uzima sopstvene instinkte raspadanja
kao pravilo za socioloke sudove.
Opadajui vitalitet u dananjoj Evropi formulie svoje socijalne ideale u njima: a oni
tako mnogo lie na ideale starih preivelih rasa da se mogu pobrkati...
Instinkt stada, koji je sada suverena sila, jeste neto u osnovi razliito od instinkta
jednog aristokratskog drutva, a vrednost zbira zavisi od vrednosti jedinica koje ga
sainjavaju... Cela naa sociologija ne zna ni za koji drugi instinkt sem za instinkt stada, to
jest, sabranih nula, gde svaka nula ima jednaka prava. gde je vrlina biti nula...
Ocena vrednosti, kojom se danas cene razliite forme drutva, potpuno je istovetna sa
onom koja miru pripisuje veu vrednost nego ratu: meutim ovakav sud je antibioloki i
jednostavno je rezultat dekadencije ivota... ivot je posledica rata, i samo drutvo je sredstvo
za rat... Gospodin Herbert Spenser je dekadent kao biolog, on je to i kao moralist, (on vidi u
pobedi altruizma neto to bi bilo eljivo !!!).

54
Posle itavih hiljada godina zabluda i lutanja moja je srea to sam ponovo naao put
koji vodi jednom da i jednom ne.
Ja uim ljude da kau ne svemu to slabi, to iscrpljuje.
Ja uim ljude da kau da svemu to jaa, to podrava snagu, to pravda oseanje
snage.
Dosada niko jo nije uio ni jedno ni drugo: nego su uili vrlini, nesebinosti,
saaljenju, pa ak i odricanju ivota. A sve su to vrednosti iscrpelih.
Posle dugoga razmiljanja o fiziologiji iscrpelosti nametnulo mi se pitanje, do koje su
mere sudovi iscrpelih prodrli u svet vrednosti.
Rezultat do koga sam doao bio je do skrajnosti poraavajui, ak i za mene koji sam se
svikao u mnogom neobinom svetu: ja sam naao da sve najvie ocene vrednosti, sve koje su
zagospodarile oveanstvom, u najmanju ruku iznad njegovoga pitomijega dela, imaju svoj
izbor u sudovima iscrpelih.
Pod velom najsvetijih imena, otkrio sam najrazornije tendencije; ljudi su Bogom
nazvali sve to slabi, to ui slabosti, to zaraava slabou... Ja sam otkrio da je dobar
ovek forma kojom dekadencija afirmira samu sebe.
U onoj vrlini za koju je jo openhauer uio, da je najvia i jedina osnova sviju vrlina; u
onom saaljenju, ja sam ba prepoznao neto opasnije od svakog poroka. Namerno spreavati
odabiranje kod vrste i upotrebu sredstava za njeno ienje od zakrljalih lanova to se
dosada smatralo najviom vrlinom...
Treba pokazivati potovanje prema sudbini, prema sudbini koja slabom dovikuje:
propadni!
Opiranje ovoj fatalnosti, upropaavanje i kvarenje oveanstva nazvano je Bog... Ne bi
trebalo upotrebljavati ime boje uzalud...
Rasa je iskvarena ne porokom nego neznanjem svojim: ona je iskvarena jer nije
pojmila da je iscrpelost iscrpelost: fizioloke zbrke su koren svega zla...
Vrlina je na najvei nesporazum.
Problem: kako su iscrpeli doli do toga da propisuju zakone vrednosti? Drugim reima:
kako su doli do moi oni to su poslednji?... Kako je instinkt ivotinjske fele oveka doao
dotle da dubi na glavi?...
KRIZA: NIHILIZAM I IDEJA VRAANJA

55
 Krajnosti se ne ublauju odmerenou nego suprotnostima postojeih krajnosti. Tako je
isto vera u apsolutnu nemoralnost prirode, u otsustvo cilja i smisla psiholoki nuna strast,
kada se vie ne moe odrati vera u Boga i u bitno moralni poredak stvari. Nihilizam se sada
pojavljuje, ne zato to je manje volje za ivotom no to je pre bilo, nego to su ljudi uopte
postali nepoverljivi prema smislu koji se moe pripisati zlu, pa i samom ivotu. Jedno
tumaenje je odbaeno: ali kako se ono smatralo za jedino, to se ini kao da ivot nema
nikakvoga smisla, kao da je sve uzalud.

Ostaje da se dokae da ovo uzalud! sainjava karakter dananjeg nihilizma.

Nepoverenje prema naim ranijim ocenama vrednosti poraslo je do te mere, da je dovelo do
pitanja: nisu li sve vrednosti samo mamac, kojim se komedija produava, ma da se time ne
dolazi blie raspletu? To dugo vreme sa jednim uzalud, bez cilja i smera, misao je koja
najtee paralie, naroito kada ovek uvidi da je namagaren a ipak nema moi da se tome
otme.

*
Mislimo ovu misao u njenoj najstranijoj formi: ivot ovakav kakav je, bez smera i bez
cilja, ali da se neizbeno vraa, bez kraja u niemu: veito vraanje.
To je najkrajniji oblik nihilizma: veito (besmisleno) nita!
Evropski tip budizma: energija znanja i snage tera nas u takvu veru. To je najnaunija
od svih hipoteza. Mi odriemo krajnje ciljeve: kad bi ivot imao krajnji cilj, on bi ga
dostigao.
*
Valja shvatiti da se ovde tei protivstati panteizmu: jer sve savreno, boanstveno,
veito, tako isto nagoni na veru u veito vraane. Pitanje: je li moral onemoguio i ovo
panteistiko pozitivno dranje prema svima stvarima? U sutini prevazila se samo moralna
ideja Boga. Ima li kakvog smisla zamisliti jednoga Boga s onu stranu dobra i zla? Da li bi
panteizam u ovom smislu bio moguan? Da li mi otklanjamo iz procesa ideju cilja, pa ipak
potvrujemo postojanje procesa? To bi bio sluaj, kad bi se u samom procesu svakoga
trenutka neto postizalo i to uvek isto. Spinoza je doao do pozitivnoga stava te vrste, u
koliko svaki trenutak ima logiku nunost za njega: i sa svojim bitno logikim instinktom on
je triumfovao nad takvom prirodom sveta.
*
Ali je njegov sluaj izuzetan. Kad bi svaku osnovnu crtu karaktera, koja lei u osnovi
svake pojave i nalazi izraza u svakoj pojavi, pojedinac osetio kao osnovnu crtu svoga
karaktera, on bi bio prinuen da svaki trenutaka svega ivota uopte pobedonosno prima. Bilo
bi jednostavno potrebno da se ta osnovna crta karaktera oseti kao neto dobro, prijatno i od
vrednosti.

Meutim moral je spasao ivot od oajanja i od skoka u nita kod ljudi i drutvenih
klasa koje su ljudi pritiskali i kinjili: jer najvee ogorenje prema ivotu ne raa nemo prema
prirodi nego nemo prema ljudima. Moral se drao prema silnima, nasilnicima,
gospodarima uopte, kao prema neprijateljima od kojih se prosean ovek mora odbraniti,
to jest okuraiti, ojaati. Moral je sledstveno propovedao najdublji mrnju i preziranje prema
osnovnoj crti karaktera u gospodara: njihovoj volji za mo. Ukloniti, odrei, razviti ovaj
moral: znailo bi ovaj najomrznutiji nagon posmatrati sa obrnutim oseanjem i ocenom. Kad
bi stradalnik i potiteni izgubio veru u pravo na preziranje volje za mo, on bi uao u fazu
beznadenog oajanja. To bi u stvari bio sluaj, kad bi ova crta bila bitna po ivot, kad bi se
pokazalo da je u toj volji za moralom prikrivena oba volja za mo, i da je i ta mrnja i
preziranje samo volja za mo. Onda bi potiteni uvideo, da sa silnikom stoji na istom zemljitu
i da nema nikakvo pravo prvenstva, niti vii rang od njega.

Naprotiv! Nema niega kod ivota to bi moglo imati vrednosti, osim stepena moi
razume se, ako se pretpostavi da je sam ivot volja za mo. Moral je sauvao zlosrenike,
siroad ivota, od nihilizma, na taj nain to im je svakom od njih pridao beskrajnu vrednost,
metafiziku vrednost, i uvrstio ih u jedan red koji nije bio u skladu sa svetskom moi i
svrstavanjem po rangu: on je propovedao pokoravanje, poniznost itd. Ako se uzme da vera u
ovaj moral propada, ovi zlosrenici ne bi vie imali nikakve utehe, i propali bi i sami.

Ovo propadanje javlja se kao samounitenje, kao instinktivno odabiranje onoga to se

mora razruiti. Simptomi ovoga samorazruenja kod zlosrenika: vivisekcija sebe samoga,
trovanje, opijanje, romantizam, a iznad svega, instinktivno prinuavanje na postupke koji
mone ine smrtnim neprijateljima (obuavajui, tako rei, svoje sopstvene delate), volja va
unitenjem kao volja jednoga jo dubljega instinkta, instinkta za samounitenjem, volje za
niim.

Nihilizam je simptom da zlosrenici nemaju vie nikakve utehe: da oni unitavaju da bi

sami bili uniteni, da lieni morala, oni nemaju vie nikakva razloga da sebe rtvuju, da se
stavljaju na zemljite suprotnoga naela i da oni sa svoje strane hoe mo, time to nateruju
mone da budu njihovi delati.To je evropski oblik budizma, aktivnog odridanja, poto je
sav ivot izgubio svani smisao.

*
Ne treba misliti da je beda postala vea: naprotiv! Bog, moral, portvovanje bili su
lek strahovito dubokim stupnjevima mizerije: aktivni nihilizam pojavljuje se pri srazmerno
mnogo povoljnijim prilikama. Sama injenica to se smatra da se izilo iz morala,
pretpostavlja izvestan stepen duhovne kulture; a oba opet izvesno blagostanje. Izvestan
duhovni zamor, koji je izazvala dugotrajna borba izmeu filosofskih miljenja i odvela u
beznadean skepticizam prema filosofiji, pokazuje da ti nihilisti ni u kom sluaju ne stoje na
niem stupnju. Valja se samo setiti prilika u kojima se Buda pojavio. Uenje o veitom
vraanju imalo bi uene hipoteze za sobom (kao to ih je imala Budina nauka, na primer
pojam uzronosti itd.)

ta danas znai zlosrean? Pre svega, fizioloki: ne vie politiki. Najnezdravija vrsta
ljudi u Evropi (u svima klasama) jeste zemljite ovoga nihilizma: ona bi veru u veito
vraanje smatrala kao prokletstvo, i ako bi ga ono jednom pogodilo, ona se vie ne bi uzdrala
ni od kakve akcije: ona se ne bi pasivno ugasila, nego e initi da se ugasi sve to je
besmisleno i besciljno u istoj meri: mada je to samo trzanje, slepo besnilo pred izvesnou da
je sve od venosti postojalo ak i ovaj trenutak nihilizama i ei za unitenjem. Vrednost
takve krize je u tome to ona oiava, to ujedinjuje srodne elemente i ini da se uzajamno
kvare, to ljudima suprotnih mentaliteta ukazuje na zajednike dunosti, i meu njima iznosi
slabije i nesigurnije na videlo i na taj nain ini prvi korak ka odreivanju ranga snaga sa
gledita zdravlja: priznajui zapovednike za zapovednike i potinjene za potinjene. Razume
se nezavisno od svih postojeih drutvenih oblika.

*
Koja e se klasa pokazati tu kao najjaa? Najumereniji, oni kojima ne treba nikakva
krajnost u verovanju, oni koji ne samo da doputaju nego i vole dobar deo sluaja i
besmislice, oni koji o ljudima mogu misliti mislei sasvim skromno o njihovoj vrednosti, a da
zbog toga ne postanu mali i slabi: najbogatiji zdravljem, koji su dorasli za najvee nevolje, i
koji se zbog toga ne plae nevolje tako mnogo ljudi, sigurni u svoju mo i koji silu koju je
ovek dostigao pretstavljaju sa svesnim ponosom.

Kako bi takav ovek mislio o veitom vraanju?

56
PERIODE EVROPSKOG NIHILIZMA

Period nejasnosti, svakojakih pokuaja da se ouva staro i da se ne dopusti novo.

Period jasnosti: ljudi uviaju da su staro i novo suprotnosti: stare vrednosti se raaju iz
ivota koji opada, a nove iz ivota koji se die , da su svi stari ideali neprijatelji ivota (oni
su porod dekadencije i odreuju dekadenciju ma koliko bili obueni u praznino ruho
morala). Mi razumemo staro, ali nismo jo ni priblino dovoljno jaki za neto novo.
Period triju velikih strasti: preziranja, saaljenja, unitenja.
Period katastrofe: pojava uenja, koje e prosejati oveanstvo... koje nagoni na odluku
i slabe i jake

II ZA ISTORIJU EVROPSKOG NIHILIZMA

MODERNA SUMORNOST

57

Prijatelji moji, kao mladii imali smo teak ivot: mi smo patili od mladosti kao da je to
neka teka boljka. To je dolazilo od veka u koji smo bili baeni veka ogromnog unutarnjeg
raspadanja i dizintegracije, koji se protivi duhu mladosti sa svima svojim slabostima pa i
svojom najboljom snagom. Dizintegracija, to jest, neizvesnost, svojstvena je ovom veku: nita
ne stoji na sigurnim nogama i tvrdoj veri u sebe: ivi se za sutra, jer je prekosutra sumnjivo.
Sve je klizavo i opasno na naem putu, a uz to se jo veoma otanjio led na kome stojimo: svi
oseamo kako die topao, koban jug gde mi jo sada gazimo doskora nee niko vie moi
nogom stati.

58
Ako ovo doba nije doba propadanja i opadanja ivotne snage, ono je u najmanju ruku
doba nepromiljenog i proizvoljnog eksperimentisanja: i verovatno je, da se od preterano
mnogo neuspelih eksperimenata stie opti utisak o propadanju: a moe biti, da se stie i samo
propadanje.
ZA ISTORIJU MODERNE SUMORNOSTI

59

Dravni nomadi (inovnici itd.): bez zaviaja Propast porodice.

Dobar ovek kao simptom iscrpelosti.
Pravda kao volja za mo (disciplina).
unost i nervoza.
Anarhist. Crna muzika: gde je dobra?
Preziranje ljudi, odvratnost.
Najdublja odlika: da li glad ili sitost biva stvaralaka? Glad raa ideale romantizma.
Severnjaka neprirodnost.
Potrebe za alkoholom: radnika beda.
Filosofski nihilizam.

60

Lagano napredovanje i uzdizanje srednje i nie klase (raunajui tu i niu vrstu duha i
tela) koje je jo i pre francuske revolucije uzimalo maha i koje bi i bez revolucije isto tako
krilo sebi put, ukratko reeno, nadmonost stada nad svima pastirima i voama donosi sa
sobom:
1. Sumornost duha (stavljanje stoike i frivolne prividnosti sree zajedno, kako je to
svojstveno otmenim kulturama, nalazi se u opadanju; mnoga patnja se sad puta da se vidi i
uje dok se pre snosila i krila);
2. Moralnu hipokriziju (nain za odlikovanje sebe sama pomou morala, samo kroz
vrline stada: saaljenje, staranje za druge, umerenost koje se ne priznaju i ne cene izvan
sfere moi stada);
3. Uistinu velika koliina simpatije u alosti i u radosti (zadovoljstvo od oseanja da se
pripada velikoj zajednici, koje imaju sve ivotinje koje ive u stadu opti duh, zaviaj,
sve ono u emu se pojedinac ne uzima u obzir).

61

Nae doba, sa svojom tenjom da ublai sluajne nevolje, da ih sprei, a da se bori

unapred protiv neprijatnih mogunosti, jeste doba siromaha. Nai bogatai su
najsiromaniji! Pravi cilj bogatstva je zaboravljen.

62

Kritika modernoga oveka: Dobar ovek, ali iskvaren i zaveden ravim institucijama
(tiranima i svetenicima); razum dignut na stupanj autoriteta; istorija kao savlaivanje
zabluda; budunost kao progres; hrianska drava (Bog nad vojskama); hrianski polni
odnosi (ili brak): carstvo pravde (kult oveanstva); sloboda.
Romantine poze modernoga oveka: plemenit ovek (Bajron, Viktor Igo, or Sand);
plemenita srdba; osveenje strau (kao istinska priroda); zalaganje za potitene i
zlosrenike: moto istoriara i romansijera; stoici dunosti; nesebinost kao umetnost i
saznanje; altruizam, kao jedan od najlaljivijih oblika egoizma (utilitarizam)
najsentimentalniji egoizam.
Sve je to osamnaesti vek. Od njega se naprotiv nije nasledila: bezbrinost, vedrina,
elegancija, duhovna jasnoa. Tempo duha se izmenio; uivanje u duhovnoj utananosti,
jasnosti, ustupilo je mesto uivanju u boji, harmoniji, stvarnosti, masi, itd. Senzualizam u
duhovnim stvarima. Jednom reju, to je osamnaesti vek Rusoa.

63

Sve u svemu kad se uzme u obzir, u dananjem oveanstvu postignuta je ogromna

koliina ovenosti. to se to uopte ne osea, upravo je tome dokaz: mi smo postali tako
osetljivi za male nevolje, da neopravdano previamo to je dostignuto.
Ovde moramo voditi rauna o injenici da ima mnogo dekadencije, i da na svet, gledan
takvim oima, mora izgledati rav i jadan. Ali takve oi su isto videle u sva vremena:
1. Izvesnu preteranu nadraljivost i u moralnom oseanju.
2. Koliinu gorine i sumornosti koje pesimizam unosi u svoja suenja: to obadvoje
doprinelo je zajedniki da prevagne suprotno gledite: kako stvar ne stoji dobro sa naim
moralom.
3. Fakt o kreditu, svetskoj trgovini, saobraajnim sredstvima jeste izraz vanredno
blagog poverenja u ljude... Tome isto tako doprinosi:
4. Oslobaanje nauke od moralnih i religioznih smerova: vrlo dobar znak, premda je
veinom pogreno shvaen.
Ja pokuavam da opravdam istoriju na svoj nain.

64

Drugi budizam. Nihilistika katastrofa, koja je uinila kraj indijskoj kulturi. NJen
predznak: prevaga saaljenja. Duhovna iznurenost. Svoenje problema na pitanje
zadovoljstva i bola. Ratna slava koja izaziva protivudar. Ba kao to otro nacionalno
razgraniavanje izaziva protiv-pokret, najsrdanije bratstvo. Nemogunost da religija dalje
vri svoj posao sa dogmama i bajkama.

65

Danas je najvie izloen udarcima instinkt i volja za tradicijom: sve institucije koje
imaju da zahvale za svoje postojanje ovome instinktu, idu protiv ukusa modernoga duha... U
osnovi ne misli se i ne radi nita to ne bi bilo sraunato da iupa iz korena ovaj smisao za
tradiciju. Na tradiciju se gleda kao na fatalnost; nju prouavaju, ona se priznaje (kao
naslednost), ali se ona nee. Protezanje jedne volje preko dugih perioda vremena, izbor
stanja i ocena vrednosti koje omoguuju da se vekovi budunosti unapred odrede to je ba
antimoderno u najveoj meri. Iz ega sledi da dezorganizatorska naela daju naem vremenu
specijalan karakter.

66

Budite jednostavni to je zahtev koji je prosta glupost kad se upuuje nama

neshvatljivim i sloenim ispitivaima utroba... Budite prirodni: ali kako, ako smo upravo
neprirodni?...

67
 Dosadanja sredstva kojima su se postizali jednoobrazni, trajni tipovi kroz mnoge
generacije: neotuiv zemljini posed, potovanje starijih (poreklo verovanja u bogove i heroje
kao pretke).
Sada deoba zemljinog poseda pripada suprotnoj tendenciji: novine (mesto dnevne
molitve), eleznica, telegraf. Centralisanje ogromnog mnotva razliitih interesa u jednoj dui:
koja uz to mora biti veoma jaka i promenljiva.

68

Zato je sve postalo gluma. Modernom oveku nedostaje: nepogrean instinkt (to je
posledica dugotrajne jednoobrazne aktivnosti istog oblika u jednoj vrsti ljudi); nesposobnost
da d neto savreno od sebe, prosto je posledica toga: pojedinac nije u stanju da
nadoknadi ono to mu je kola trebalo da prui.
Ono to stvara jedan moral, jedan zakon, jeste dubok instinkt, da tek automat
omoguuje savrenstvo u ivotu i u stvaranju.
Ali sada smo doli do suprotne take, mi smo zapravo tamo hteli do krajnje svesti,
do samorasmatranja oveka i istorije: s tim smo ustvari najdalje od savrenstva u biu,
delanju i hotenju: naa elja, naa volja za saznanjem simptom su ogromne dekadencije. Mi
teimo neem to je taman suprotno onome to hoe jake rase i jake prirode, razumevanje
je kraj...
to je moguna nauka u smislu, u kome se danas praktikuje, dokaz je da su van dejstva
svi elementarni instinkti koji brane i tite ivot. Mi vie ne stiemo, mi rasipamo kapitale
svojih predaka, i nainom na koji saznajemo

69

Nihilistika crta
a) u prirodnim naukama: (besmislenost); kauzalizam, mehanizam. Zakonomernost
je interval, ostatak.
b) Tako isto u politici: oveku nedostaj vera u svoje pravo, nevinost; gospodari la i
sluenje momentu.
v) Tako isto u narodnoj ekonomiji: ukidanje ropstva: otsustvo stalea iskupitelja, onoga
koji opravdava napredovanje anarhizma. Prosveta?.
g) Tako isto u istoriji: fatalizam, darvinizam, neuspeh poslednjih pokuaja da se u njoj
otkrije razum i boanstvo. Sentimentalnost prema prolosti; biografije se ne trpe!
(fenomenalizam i tu: karakter kao maska, ne postoje nikakve injenice).
d) Tako isto u umetnosti: romantizam i antiromantizam (neraspoloenje prema
romantinim idealima i laima). Ovo poslednje moralno, kao smisao za veu istinitost, ali
pesimistino. isti artisti (ravnoduni i prema sadrini). Psihologija ispovednika i
psihologija puritanska, to su dva oblika psiholokog romantizma: ali jo i protivpredlog prema
njima, pokuaj isto umetnikog stava prema ljudima ali ni tu se nije pokazala potrebna
odvanost za obrnutim ocenama vrednosti!

70

Protiv uenja o uticaju sredine i spoljanjim uzrocima: unutranja sila je beskonano

nadmonija: mnogo ta, to se ini da je uticaj spolja, u stvari je prilagoavanje spoljanjeg
unutranjem. Sasvim ista sredina moe se protumaiti i iskoristiti u suprotnom smislu:
injenice ne postoje. Genije se ne moe objasniti takvim uslovima postanka.
 71

Moderno doba posmatrano u svetlosti ishrane i varenja. Osetljivost beskrajno

akutnija (pod moralistikim ruhom: porast saaljenja); obilje razliitih utisaka vee nego
ikada: kosmopolitizam u jelu, knjievnosti, novinama, formama, ukusima, pa ak i
predelima. Tempo ovih priliva je prestissimo; utisci se briu; ljudi se instinktivno uvaju da
neto ne prime u sebe, da neto prime ozbiljno, da neto svare; otuda slabljenje varenja. Tu
sada nastaje izvesno prilagoavanje ovoj nagomilanosti utisaka: ovek se oduava dejstva i
jo samo reagira na spoljanje nadraaje. On troi svoju snagu delom na prilagoavanje,
delom na odbranu, delom na reakciju na nadraaje. Duboko slabljenje spontanosti:
istoriar, kritiar, analitiar, tuma, posmatra, skuplja, italac sve sami reaktivni talenti
sve nauka!
Vetako doterivanje svoje sopstvene prirode prema ogledalu; ovek se interesuje, ali
samo povrno: sistematska hladnoa, ravnotea, stalno niska temperatura ispod same tanke
povrine, na kojoj ima toplote, pokreta, bure, igre talasa.
Suprotnost izmeu spoljanje pokretljivosti i izvesne mrtvake teine i zamora.

72

Kuda spada na moderni svet: u iscrpelost ili u osvit? NJegova mnogovrsnost i

nemir uslovljeni su najviim oblikom samosvesti.

73

Pekomeran rad, radoznalost i simpatija nai moderni poroci.

74

Za karakteristiku modernog duha. Preteran razvoj prelaznih forama; zakrljalost

tipova; kidanje s tradicijama, kolama; prevlast instinkata (filosofski pripremljena: nesvesno
ima vie vrednosti) posle pojave slabljenja jaine volje i hotenja cilja i sredstava.

75

Sposoban zanatlija ili naunik izgleda dobar kad se ponosi svojom vetinom i kad gleda
na ivot zadovoljno i skromno. S druge strane, nema alosnijeg prizora od krpe ili uitelja koji
se s muenikim izrazom na licu vajka, kako je roen za neto bolje. Nema niega boljeg, od
dobroga! A to je: imati izvesnu sposobnost i sluiti se njom. To je vrlina u smislu talijanskog
renesansa.
Danas kad drava ima preterano veliki trbuh, na svima poljima i poslovima, pored
pravih radnika, postoje i zastupnici: na primer, pored naunika postoje i literati, pored
patnikih narodnih slojeva, postoji masa brbljivaca i ni za ta dobro sposobnih, koji tu patnju
zastupaju da ne govorim o profesionalnim politiarima, kojima je dobro i koji zastupaju
bedu pred parlamentom busajui se u prsa. Na moderni ivot preskupo staje zahvaljujui
broju posrednika; u antikom gradu, i u nekim gradovima panije i Italije, gde jo traje eho
starog duha, ovek je sam za sebe istupao i nije imao potrebe za modernim posrednikom i
pretstavnikom izuzev samo da mu da uku!

76
 Prevaga trgovca i posrednika i u oblasti duha: literat, tuma, istoriar (kao mea
prolosti i sadanjosti), egzotiar i kosmopolita, posrednici izmeu prirodnih nauka i
filozofije, polu-teolozi.

77

Ja sam oseao najveu odvratnost prema parazitima duha: oni se ve mogu nai svuda u
naoj nezdravoj Evropi i savest im je potpuno ista. Oni mogu biti po malo sumorni i donekle
pesimistinog izgleda, ali su uglavnom prodrljivci, prljavci, ljudi koji prljaju druge, lisice,
podlaci, lopue, ugavci i nevinaca kao to su svi sitni grenici i mikrobi. Oni ive od toga
to drugi ljudi imaju duha i daju ga slobodno: oni ne znaju da je u prirodi bogatoga duha da
ivi bezbrino, bez sitnih briga za sutranjicu, pa da ak svoje bogatstvo i rasipa. Jer je duh
slab domain i ne poklanja ni najmanje panje injenici da sve od njega ivi i hrani se.

78

GLUMA

arenolikost modernog oveka i njena dra. U sutini maska i dosaivanje.

Literat.
Politiar (u nacionalnoj prevari).
Afektacija u umetnosti:
Nedostatak potenja u pripremanju i obuci (Fromanten);
Romantiari (otsustvo filosofije i nauke i preterano mnogo literature);
Romanopisci (Valter Skot, ali isto tako i udovita Nibelunga, sa prekomerno nervoznom
muzikom);
Liriari.
Naunost
Virtuozi (Jevreji).
Narodni ideali kao neto iz ega se izalo, ali jo ne pred narodom:
Svetitelj, mudrac, prorok.
79

Raspojasanost u modernom duhu skrivena je pod svakojakom moralnom politurom.

Rei kojima se moderni duh ukraava jesu: tolerancija (za nesposobnost za da i ne); irina
simpatije (=jedna treina ravnodunosti, jedna treina radoznalosti, jedna treina bolesne
uzbudljivosti); objektivnost (= nedostatak linosti, nedostatak volje, nesposobnost za
ljubav); sloboda u odnosu prema pravilu (romantizam); istina nasuprot lai i laganju
(naturalizam); nauni duh (ljudski dokumenat): ili prostim jezikom reeno, roman u
sveskama i dodavanje mesto kompozicije; strast mesto nereda i neumerenosti; dubina
mesto zbrke i haosa od simbola.

80

Kritika krupnih rei. Ja sam pun nepoverenja i zle volje prema onome, to se naziva
idealom: u tome se sastoji moj pesimizam, to sam poznao, do koje su mere uzviena
oseanja izvor zla, to e rei: umanjavanja i uniavanja ovekove vrednosti.
ovek se uvek vara, kadgod oekuje napredak od nekog ideala; pobeda ideala dosada
je uvek bila nazadnjaki pokret.
Hrianstvo, revolucija, ukidanje ropstva, jednaka prava, filantropija, miroljublje,
pravda, istina: sve ove velike rei imaju vrednost jedino u borbi, kao zastave: ne kao
stvarnosti nego kao ukrasi za neto sasvim drugo (upravo suprotno!).

81

Postoji tip oveka koji se zaljubio u misao tout comprendre cest tout pardonner. To su
slabii, to su pre svega razoarani: ako u svemu ima neto za pratanje, onda ima u svemu i
neto za preziranje! To se filosofija razoarenja tako humano uvija u saaljenje i slatko gleda.
To su romantiari ija se vera isparila: sada bi bar hteli posmatrati kako sve iezava i
nestaje. Oni to zovu lart pour lart, objektivnost, itd.

82

Glavni simptomi pesimizma: veere kod Manji-a; ruski pesimizam (Tolstoj,

Dostojevski), estetski pesimizam, lart pour lart, opisivanje (romantiki i antiromantiki
pesimizam); pesimizam teorije saznanja (openhauer; fenomenalizam); anarhistiki
pesimizam; religija saaljenja, pretea budizma; kulturni pesimizam (egzotizam,
kosmopolitizam); moralni pesimizam: ja sm.

83

Bez hrianske vere, rekao je Paskal, bili bi i sami, kaogod i priroda i istorija,
udovite i haos. Mi smo ispunili ovo prorotvo: poto je slabako-optimistiki osamnaesti
vek ulepao i racionalizirao oveka.
openhauer i Paskal. U jednom bitnom smislu, openhauer je prvi produio
Paskalov pokret: ako je svet udovite i haos, znai onda da je neto to treba odbaciti...
Istoriju, prirodu, samog oveka!
Naa nesposobnost da poznamo istinu, posledica je iskvarenosti, naeg moralnog
propadanja: tako veli Paskal. openhauer u sutini kae isto. to je dublja iskvarenost
razuma u toliko je nunije uenje o spasenju ili, kako bi openhauer rekao, odricanje.

84
 openhauer kao epigon (prilike pre revolucije): saaljenje, ulnost, umetnost,
slabost volje, katolicizam duhovnih strasti to je u sutini dobar osamnaesti vek.
Iz osnova pogreno shvatanje volje kod openhauera (kao da je nagon, instinkt, pohota
bitno kod volje) tipino je: to je umanjavanje vrednosti volje do prepoznavanja. Tako isto
mrnja prema hotenju; pokuaj da se vidi neto vie, ak i sama via vrednost, u nehotenju
niega vie, u biu subjekta bez cilja i smera (u istom subjektu slobodne volje). Veliki
simptom zamora ili slabe volje: jer volja ustvari gleda na strasti kao gospodar i odreuje im
put i meru...

85

Neko je napravio nedostojan pokuaj da openhauera i Vagnera gleda kao tip duhovno
poremeenih ljudi: neuporedivo bi se bitnije oni shvatili, kad bi se nauno odredio tip
dekadencije, koji obojica sobom pretstavljaju.

86

Henrik Ibsen postao mi je vrlo jasan. Uza sav svoj snaan idealizam i volju za
istinom nije se usuivao da se oslobodi moralnog iluzionizma, koji kae re sloboda a
nee sebi da prizna ta je sloboda: to je drugi stupanj u metamorfozi volje za mo kod onih
koji nemaju moi. Na prvom stupnju zahteva se pravinost od onih koji imaju mo. Na
drugom stupnju kae se sloboda, to jest ovek eli da se oslobodi onih koji imaju mo. Na
treem stupnju govori se o jednakim pravima to jest, ovek eli, ukoliko sam jo nema
prevage, da sprei svoje takmace da porastu u moi.

87

Propadanje protestantizma: teoretski i istoriski shvaen kao polutanstvo. Stvarna

prevaga katolicizma; protestantsko oseanje ugaeno do te mere da se i najjai
antiprotestantski pokreti (na primer Vagnerov Parsifal) vie ne smatraju takvima. Svi vii
duhovni redovi u Francuskoj katoliki su po instinktu. Bizmark je pojmio da protestantizma
uopte vie nema.

88

Protestantizam, taj duhovno neist i dosadan oblik dekadencije, u kome se hrianstvo

umelo sauvati na mediokritetskom Severu: kao neto polutansko i sloeno on je koristan za
saznanje, ukoliko je bio u stanju da smesti u iste glave iskustva razliite vrste i porekla.
 89

ta je nemaki duh napravio od hrianstva! I da se zadrim na protestantizmu: koliko

je jo mnogo piva u protestantskom hrianstvu! Je li moguna duhovno dosadnija,
nemoralnija i trulija forma hrianske vere od prosenog protestanta?... To ja nazivam uistini
skromnim hrianstvom! To ja nazivam homeopatijom hrianstva! Mene potseaju da danas
postoji i jedan bestidniji oblik protestantizma: dvorskih propovednika i antisemitskih
spekulanata: ali jo nije niko ustvrdio da nad tim vodama lebdi kakav bilo duh... To je samo
nedostojniji, ali nikako ne shvatljiviji oblik hrianske vere...

90

Progres. Da se samo ne varamo! Vreme juri napred mi bismo hteli verovati da i

sve to je u njemu juri napred ? da razvitak znai napredovanje... To je privid koji i
najobazrivije vara. Ali devetnaesti vek nije nikakav progres prema esnaestom: a nemaki duh
iz 1888 godine je nazadnjaki prema nemakom duhu od 1788... oveanstvo ne ide
napred, ono ak i ne postoji. Opti izgled svega nalik je na neku ogromnu eksperimentalnu
radionicu, gde poneto uspe u svima vekovima a bezbroj stvari ne uspeva, gde nedostaje
svakog reda, logike, veze i obaveze. Kako se usuujemo prevideti, da je trijumf hrianstva
dekadentski pokret?... Da je nemaka reformacija povampirenje hrianskog varvarstva?... Da
je revolucija unitila instinkt za veliku organizaciju drutva?... ovek ne pretstavlja nikakav
progres prema ivotinji: kulturni mekuac je nedonoe u poreenju sa Arapinom ili
Korzikancem: Kinez je uspeliji tip, to e rei dugoveniji, od Evropljanina...

POSLEDNJA STOLEA

91

Sumornost i naginjanje pesimizmu po nunosti prate doba prosveenosti. Oko 1770

godine zapazilo se opadanje veselosti; ene su sa onim svojim instinktom to uvek staje na
stranu vrline, mislile da je tome kriv nemoral. Galiani je pogodio u centar. On citira Volterov
stih:

Un monstre gai vaut mieux

Qu un sentimental ennuyeux.
(veselo udovite vredi vie od dosadnog sentimentalca).

Ako sada tvrdim da sam od Voltera i Galiania koji je bio neto mnogo dublje
odmakao za jedno dva veka u prosveenosti: koliko duboko onda mora da sam zapao u
sumornost! I to je istina: i ja sam na vreme sa izvesnim aljenjem pokazao obazrivost prema
nemakoj i hrianskoj tesnogrudosti i nedoslednosti openhauerovog i ak Leopardijevog
pesimizma i potraio najglavnije oblike (Azija). Ali da bih mogao podneti taj krajnji
pesimizam (kako izbija ovde-onde u mome Roenju tragedije), bez boga i morala sam
iveti, morao sam izmisliti protivsredstvo. Moda ja najbolje znam zato se jedino ovek
smeje: samo on toliko duboko pati, da je morao izmisliti smejanje. Kao to se moe misliti,
najnesrenija i najmelanholinija ivotinja jeste i najveselija.

92

U pogledu nemake kulture ja sam uvek imao oseanje propadanja. To me je esto

inilo nepravinim prema itavoj evropskoj kulturi, jer sam je upoznao u propadanju. Nemci
uvek dolaze docnije: oni uvek nose neto u dubini, na primer:
Zavisnost od stranaca: na primer Kant Ruso, sensualisti, Hjum, Svedenberg.
openhauer Indijanci i romantizam, Volter.
Vagner francuski kult stranoga i velike opere, Pariz i begstvo u prvobitno
varvarstvo (brak sa sestrom).
Zakon onih koji kasaju za drugim (provincija za Parizom, Nemaka za Francuskom).
Ali kako to da su ba Nemci otkrili antiki svet: to se jedan instinkt jae razvija u toliko
oveka vie vue da se baci u suprotno.
Muzika je kraj.

93

Renesans i reformacija. ta dokazuje renesans? Da carstvo individue moe biti

samo kratka veka. Rasipanje je odve veliko: ne postoji ak ni mogunost za sticanje,
kapitalisanje i iscrpelost prati u stopu. To su vremena kada se sve rasipa, kad se rasipa i sama
snaga s kojom se stie, kapitalizuje, gomila bogatstvo na bogatstvo... ak i protivnici takvih
pokreta oseaju se prinueni na besmisleno rasipanje snage; i oni se ubrzo iscrpljuju, troe,
venu.
U reformaciji imamo divljanu i plebejsku suprotnost talijanskom renesansu, poniklu iz
srodnih nagona, samo to su se u zaostalom i vulgarnom ostalom Severu morali obui u
religiozno ruho tamo se pojam o viem ivotu nije jo oslobodio pojma o religioznom
ivotu.
I u reformaciji individua tei slobodi; svaki sam sebi svetenik jeste isto tako samo
formula za raspojasanost naravi. Vaistinu bila je dovoljna jedna re evaneljska sloboda
i svi instinkti, koji su imali razloga da ostanu skriveni pohrlili su kao divlji psi,
najbrutalnije potrebe odjednom su dobile hrabrost da se pokau, sve se inilo opravdano...
Izbegavalo se da se blie odredi vrsta slobode na koju se mislilo, nego su se rae zatvarale oi
pred sobom. Ali to to su se oi drale zatvorene i usta penuila od sanjarskih govorancija,
nije smetalo da se ruke dokopaju ega su se samo mogle dokopati, da trbuh postane bog
slobodnoga evanelja, da se u nezajaljivom besu pusti na volju svima strastima za
osvetom i mrnjom...
To je trajalo neko vreme: posle je nastala iscrpelost sasvim slina onoj to je nastala na jugu
Evrope; i ovde opet to je bila jedna prostaka vrsta iscrpelosti, neko opte ruere in servitum...
Nastao je neprilini vek Nemake...

94

Vitetvo kao zadobiveni poloaj moi: njegovo postepeno raspadanje (i delimian

prelaz u ire, buroazijske sfere). Kod Larofukoa nalazimo svest o specijalnim impulsima
otmenosti po dui i hrianski pomraenu ocenu tih impulsa.
Produetak hrianstva preko francuske revolucije. Zavodnik je Ruso: on ponovo
oslobaa enu, koja se otada uvek pretstavlja sve interesantnijom stradalnicom. Onda
dolaze robovi i gospoa Bier-Stov. Onda sirotinja i radnici. Onda poronici i bolesnici, sve
se to stavlja u prvi red (ak da bi prema geniju stvorili raspoloenje kod naroda) od pre pet
stotina godina nisu ga znali drukije pretstaviti nego kao velikoga strastotrpca!). Onda dolazi
prokletstvo pohote (Bodler i openhauer); nepokolebljivo uverenje da je vlastoljublje najvei
porok; savreno uverenje da su moral i samoportvovanje istovetni; da je srea sviju cilj
dostojan da mu se tei (to jest carstvo nebesko Hristovo.) Mi smo na najboljem putu: nastalo
je nebesko carstvo siromanih duhom. Meu-stupnjevi: buroa (kao posledica
novobogatstva) i radnik (kao posledica maine).
Poreenje grke kulture i francuske iz doba Luja XIV. Nepokolebiva vera u sebe sama.
Klasa materijalno obezbeenih koja sebi pravi tekoe i pokazuje mnogo samosavlaivanja.
Mo forme, volja da sebe ovek formira. Srea priznata kao cilj. Mnogo sile i energije iza
svih formalnosti. Uivanje u ivotu koji se ini tako lak. Grci su se Francuzima inili kao
deca.

95

TRI STOLEA

NJihova razliita osetljivost najbolje bi se ovako izrazila:

Aristokratizam: Dekart, gospodstvo razuma, svedoanstvo suverenosti volje.
Feminizam: Ruso, gospodstvo oseanja, svedoanstvo suverenosti ula, izgubljen u
lai.
Animalizam: openhauer, gospodstvo strasti, svedoanstvo suverenosti ivotinjskih
instinkata, poteniji ali sumorniji.
Sedamnaesti vek je aristokratski, on zavodi red, prezire sve to je animalno, strog je
prema srcu, suh, ak i bez duevnosti Gemuet nenemaki, stran prirodnom i
burlesknom, uoptava i svisoka gleda na prolost, jer veruje u sebe. U osnovi on ima u sebi
mnogo ta od ptice grabljivice, upranjava isposnitvo da bi ostao gospodar. To je vek jake
volje; i vek jakih strasti.
Osamnaesti vek nalazi se u znaku ene, sanjari, duhovit je i plitak, ali mu je duh u
slubi eljivosti srca, bez uzdranosti u zadovoljstvima duha, podriva svaki autoritet; on je
pijan, veseo, jasan, human, laan pred samim sobom i u osnovi mnogo za preziranje,
drutven...
Devetnaesti vek je vie animalan, podzeman, rugobniji, realistiniji, plebejskiji, ali ba
zato bolji, asniji, on se pregiba pred stvarnou svake vrste, istinitiji je; ali je
slabovoljan i sumoran, mutnih nagona i fatalistiki. On niti se kloni niti pada niice ni pred
razumom ni pred srcem; on je potpuno uveren u gospodstvo strasti (openhauer je to
nazvao voljom: ali nita nije karakteristinije za njegovu filozofiju od otsustva stvarnog
hotenja u njoj). ak je i moral sveden na instinkt (saaljenje).
Ogist Kont je produetak osamnaestog veka (gospodstvo srca nad glavom, senzualizam
u teoriji saznanja, altruistike sanjarije).
injenica da danas nauka gospodari do te mere, svedoi kako se devetnaesti vek
emancipovao gospodstva ideala. Tek izvesno otsustvo potrebe za eljama omoguuje nau
naunu radoznalost i strogost to je primer vrline kakve mi imamo...
Romantizam je naknadni udarac osamnaestog veka; neka vrsta nagomilane enje za
njegovim sanjarenjem u velikom stilu (u stvari, dobrim delom pomean sa farisejstvom i
samoobmanom: elelo se da se pretstavi jaka priroda, velika strast).
Devetnaesti vek instinktivno istrauje teorije kojima bi opravdao svoje fatalistiko
potinjavanje sili fakata. Hegelov uspeh protiv oseajnosti i romantikog idealizma
poivao je na fatalistikoj tendenciji njegovog naina miljenja, na njegovoj veri da vii
razum ide zajedno s pobednikom stranom, na njegovom opravdanju postojee drave
(mesto oveanstva itd.) Za openhauera mi smo neto suludo i, u najboljem sluaju, mi
odbacujemo sami sebe. Uspeh determinizma, geneolokog izvoenja obaveza koje su ranije
vaile kao apsolutne, uenje o sredini i prilagoavanju, svoenje volje na refleksne pokrete,
odricanje volje kao stvarnog uzroka; tako da najzad nastaje pravo prekrtavanje: tako se malo
bolje opaa da re volja postaje slobodna da poslui za neto drugo. Dalje teorije: uenje o
objektivnosti, bezvoljnom posmatranju kao jedinom putu ka istini; pa i ka lepoti (tako isto i
vera u genija, da bi se imalo pravo na potinjavanje): mehanizam, proraunljiva utvrenost
i neizmenljivost mehanikog procesa; takozvani naturalizam, eliminisanje subjekta koji
bira, upravlja, tumai, kao principa
Kant sa svojim praktinim umom, sa svojim moralnim fanatizmom potpuno je u duhu
osamnaestog veka; jo potpuno izvan istoriskoga pokreta; bez ikakva saznanja o stvarnosti
svoga vremena, na primer o revoluciji; netaknut grkom filosofijom, fanatik pojma o
dunosti; sensualist sa potajnom sklonou ka preteranom dogmatizmu.
Vraanje Kantu u naem veku znai vraanje u osamnaesti vek; ljudi trae da stvore
sebi prava na stare ideale i stara sanjarenja otuda teorija saznanja, koja postavlja
granice, to jest doputa da se pretstavi, ako se eli, neto to lei izvan domaaja razuma...
Hegelov nain miljenja nije tako razliit od Geteovog: valja uti kako Gete govori o
Spinozi, o volji za oboenjem svega i ivota, da bi se naao mir i srea u kontemplaciji
njihovoj; Hegel svuda trai razum pred razumom se smemo smiriti i biti krotki. U Geteu
nalazimo izvesnu vrstu fatalizma koji nas ne buni i ne raslabljava nego je skoro radostan i
samopouzdan, koji tei da izvue totalitet iz samoga sebe, u veri da jedino u totalitetu stvari
sve izgleda opravdano i dobro i sve se iskupljuje.

96

Vek prosveenosti a za njim vek sentimentalnosti. U kojoj meri openhauer spada

pod sentimentalnost? (Hegel pod spiritualnost).

97

Sedamnaesti vek pati od oveka kao od zbira protivrenosti (lamas de

contradictions, kao to smo mi); on ide za tim da otkrije oveka, da ga postavi u red, otkopa:
dok osamnaesti vek gleda da zaboravi sve to zna o prirodi oveka, da bi ga prilagodio svojoj
utopiji. Povrno, blago, oveno sanjari o oveku
Sedamnaesti vek gleda da utre tragove individue, da delo bude to je moguno vie
nalik na ivot. Osamnaesti vek tei da stvori interesovanje za pisce pomou dela. Sedamnaesti
vek trai u umetnosti umetnost, kulturu; osamnaesti vodi pomou umetnosti propagandu za
drutvene i politike reforme.
Utopiju, idealnog oveka, oboavanje prirode, sujetu u postavljanju sama sebe u
centar panje, podreivanje propagandi drutvenih ciljeva, arlatanstvo to nam je dao
osamnaesti vek.
Stil sedamnaestog veka: propre, exact et libre (ist, taan i slobodan).
Jaka individua, sama sebi dovoljna, ili koja arko vapije Bogu i ono nametanje i
istraivanje modernih pisaca to su suprotnosti. Pokazivanje samog sebe kakav
kontrast prema naunicima iz Por-Rojala!
Alfieri je imao smisla za veliki stil.
Mrnja prema burleski (nedostojanstvenosti), nedostatak smisla za prirodu pripada
sedamnaestom veku.
 98

Protiv Rusoa. Na alost ovek nije vie dovoljno zao; Rusovljevi protivnici koji
kau ovek je divlja zver, na alost nemaju prava. Prokletstvo nije kvare oveka nego
njegovo mekanje i moralizovanje. U sferi, koju je Ruso najunije napadao, nalazila se jo
relativno jaka i uspela vrsta oveka (ovek koji je imao jo nenaete velike strasti: volju za
mo, volju za uivanje, volju i sposobnost da zapoveda). ovek osamnaestog veka mora se
porediti sa ovekom renesansa (kaogod i sa ovekom sedamnaestog veka u Francuskoj), da bi
se naslutilo o emu se radi: Ruso je simptom samoprezira i uspaljene tatine a to je
obadvoje znak da nema volje koja je gospodar: on moralie i kao osvetoljubiv ovek trai
uzrok svoje bede u vladajuim klasama.

99

Volter-Ruso. Prirodno stanje je strano, ovek je divlja zver; naa civilizacija ne

neuven triumf nad tom prirodom divlje zveri: tako je mislio Volter. On je imao smisla za
blagost, utananost, duhovne radosti civilizovanog ivota; on je prezirao nedotupavost, ak i u
ruhu vrline, i otsustvo delikatnosti i kod isposnika i kaluera.
Moralno nitavilo ovekovo izgleda da je naroito zanimalo Rusoa; s reima
nepravedan, svirep mogu se najbolje raspaliti instinkti potitenih, koji se inae nalaze
pod zabranom i u nemilosti: tako da se njihova sopstvena savest opire svakoj buntovnoj elji.
Ti emancipatori pre svega trae jedno: da svojoj stranci dadu velike naglaske i stav vie
prirode.

100

Ruso: pravilo zasnovano na oseanju; priroda kao izvor pravde: ovek se usavrava po
meri svoga priblienja prirodi (po Volteru, po meri svoga udaljenja od prirode). Iste epohe
jednom slue za dokaz napretka humanosti dok su drugom dokaz porasta nepravde i
nejednakosti.
Volter, koji je jo shvatao humanizam u smislu renesansa, kaogod i vrlinu (kao viu
kulturu), bori se za stvar honnetes gens i de la bonne compaignie, za stvar ukusa, nauke,
progresa i civilizacije.
Bitka je poela oko 1760 g.: sa jedne strane graanin eneve, sa druge gospodar od
Ferneja. Tek otada Volter postaje ovek svoga veka, filosof, pobornik trpeljivosti i
neverovanja (dotle je on bio samo bel espirit). Zavist i mrnja prema Rusovljevom uspjehu
terali su ga napred, u visinu.
Pour la canaille un dieu rmunrateur et vengeur [Za olo je potreban jedan Bog koji
nagrauje i koji se sveti.] veli Volter.
Kritika oba stanovita s gledita vrednosti civilizacije. Volteru se ini da nema niega
lepega od pronalaska drutva: nema veega cilja od toga da se ono odrava i usavrava;
potenje i jeste u tome, da se potuju drutveni obiaji: vrlina je poslunost prema izvesnim
nunim predrasudama zarad odranja drutva. Kulturni misionar, aristokrata, pretstavnik
pobedonosnih, vladajuih klasa i njihovih ocena vrednosti. Ali je Ruso ostao plebejac i kao
knjievnik, to je bilo neuveno; njegovo bestidno preziranje svega to nije on sm.
Kod Rusoa su se najvie divili i podraavali onome to je u njemu bilo bolesno (Lord
Bajron mu je srodan; i on je sebe navijao na otmene poze i osvetniki bes to je znak
prostatva; docnije, kad mu je Venecija povratila ravnoteu, shvatio je da bezbrinost vie
olakava i bolje godi).
Uprkos svom poreklu Ruso se ponosi sobom; ali on biva van sebe kad ga potsete na
njegovo poreklo...
Kod Rusoa je bez sumnje bilo nekog duevnog poremeaja dok je Volter uivao
neobino zdravlje i lakou. Osvetoljubivost bolesnoga; periodi njegova ludila bili su i periodi
preziranja ljudi i nepoverenja.
Odbrana provienja kod Rusoa (protiv Volterovog pesimizma): njemu je bio potreban
Bog da bi mogao baciti anatemu na drutvo i civilizaciju; sve je moralo biti dobro po sebi
poto ga je Bog stvorio; samo je ovek iskvario oveka. Dobar ovek kao edo prirode bio
je ista fantazija; ali sa dogmom o njemu kao delu bojem postao je neto verovatno i ne bez
osnova.
Romantizam la Ruso: strast (suvereno pravo strasti) prirodnost; arolija ludila
(ludost shvaena kao veliina); besmislena sujeta slaboga; osvetoljubivost gomile kao sudije
(u politici su do pre stotinu godina uzimali bolesnika za vou).

101

Kant omoguuje Nemcima gnoseoloki skepticizam Engleza:

1. Na taj nain to je za nj zainteresovao moralne i religiozne potrebe Nemaca: kao to
su iz istih razloga noviji akademiari iskoristili skepsu kao pripremu za platonizam (vide
Avgustin); kao to je Paskal iskoristio ak i moralni skepticizam da bi probudio (opravdao)
potrebu za verom;
2. Na taj nain to ga je komplikovao i sholastiki zapleo i tako ga uinio prijemljivijim
nemakom naunom ukusu za formom (jer su Lok i Hjum bili odve jasni i glasni, to e rei
odve povrni prema nemakom instinktu za vrednosti).
Kant: slab psiholog i znalac ljudske prirode; pravio je grube omake u odnosu prema
velikim istoriskim vrednostima (francuska revolucija); moralni fanatik la Ruso; sa
podzemnom strujom hrianskih vrednosti; dogmatiar skroz i skroz, ali muen tekom
dosadom zbog te sklonosti, do elje da je tiranie, ali se i skepticizam brzo zamara; jo
netaknut dahom kosmopolitskog ukusa i antike lepote... Oklevalo i posrednik, nita
originalno (kao to je Lajbnic izmeu mehanizma i spiritualizma, kao to je Gete izmeu
ukusa osamnaestog veka i istoriskoga smisla [koji je u sutini smisao za egzotiku], kao to
je nemaka muzika prelaz izmeu francuske i talijanske muzike, kao to je Karlo Veliki
posredovao i gradio mostove izmeu imperium Romanum i nacionalizma oklevala po
preimustvu).

102

U kojoj su meri hrianska stolea sa njihovim pesimizmom bila jaa od osamnaestog

veka i odgovarala traginom dobu Grka?
Devetnaesti protiv osamnaestog veka. U emu mu je naslednik; u emu nazadak prema
osamnaestom (manje duha i ukusa), u emu pretstavlja progres prema njemu (sumorniji,
realistiniji, jai).

103

ta znai to to imamo neto zajedniko sa Campagna romana? I sa visokim

planinama?
U jednom pismu gospodinu od Fontana od 1803 atobrijan daje prve utiske Campagna
romana.
Pretsednik de Bros kae za Campagna romana: il fallait que Romulus ft ivre, quand il
songea btir une ville dans un terrain aussi laid [Romul je sigurno morao biti pijan kad je
sanjao da podigne grad na tako runom zemljitu].
Ni Deklaroa nije nikako mario za Rim, on mu je ulevao strah. On je sanjao o Veneciji
kao to je ekspir, kao to je Bajron, kao to je or Sandova. Isto tako nije mario Rim ni
Teofil Gotije, kao god ni Rihard Vagner.
Lamartin ima rei za Sorent i Pozilipo
Viktor Igo hvali paniju, parce que aucune autre nation n'a moins emprunt
l'antiquit, parce qu' elle n'a subi aucune influence classique [Jer nije nita pozajmila od
antikog sveta, niti je pretrpela makakav klasian uticaj.].

104

Dva velika pokuaja koja su bila napravljena da se prevazie osamnaesti vek:

Napoleon, time to je ponovo oiveo oveka, vojnika i veliku borbu za mo i imao
ideju Evrope kao jedinstvene politike sile;
Gete, time to je imao ideju evropske kulture, koja bi se sastojala od celokupnoga
naslea onoga to je oveanstvo dotle postiglo.
Nemaka kultura devetnaestog veka izaziva nepoverenje u muzici nedostaje Gete
kao onaj puni elemenat to oslobaa i spaja.

105

Prevaga muzike kod romantiara tridesetih i etrdesetih godina prologa veka.

Delakroa. Engr, strastan muziar (divljenje za Gluka, Hajdna, Betovena, Mocarta) rekao je
svojim uenicima u Rimu: Si je pouvais vous rendre tous musiciens, vous y gagneriez
comme peintres [Kad bih vas mogao sve nainiti muziarima, vi biste time dobili kao
slikari]; isto tako Oras Verne, koji je naroito voleo Don Huana (kao to svedoi
Mendelson 1831 godine); isto tako Standal, koji kae za sebe: Combien de lieues ne ferais-je
pas pied, et combien de jours de prison ne me soumettrais-je pas pour entendre Don Juan
ou le Matrimonio sergeto; et je ne sais pour quelle autre chose je ferais cet effort [Ne znam
koliko bih milja bio u stanju da preem peice i na koliko bih dana tamnice pristao samo da
ujem Don Huana ili Tajni brak i ne znam za ta drugo bih uinio taj napor].
Tada mu je bilo 56 godina.
Pozajmljeni oblici, na primer Brams kao tipini epigon, isto tako Mendelsonov
prosveeni protestantizam (podraava se jedna ranija dua...)
Moralne i pesnike zamene kod Vagnera, jedna umetnost kao pomono sredstvo za
nedostatke u drugima;
Istoriski smisao, nadahnue pesmama, sagama;
Onaj tipini preobraaj, za koji je Gistav Flober meu Francuzima i Rihard Vagner
meu Nemcima najbolji primer kako se romantika vera u ljubav i u budunost menja u
udnju za nebiem, 1830 u 1850.

106

Zato nemaka muzika dostie vrhunac u vreme nemakog romantizma? Zato nema
Getea u nemakoj muzici? Koliko je naprotiv ilera, ili tanije, koliko je mnogo Tekle u
Betovenu!
uman ima Ajhendorfa, Ulanda, Hajnea, Hofmana, Tika u sebi. Rihard Vagner ima
slobodnog strelca, Hofmana, Grima, romantinu sagu, mistini katolicizam instinkata,
simbolizam, slobodoumlje strasti (Rusoov smer). Holananin lutalica mirie na Francusku,
gde je le tnbreux 1830 godine bio tip zavodnika.
 Kult muzike, revolucionarnog romantizma oblika. Vagner sintezira romantizam,
nemaki i francuski

107

S gledita njegove vrednosti za Nemaku i nemaku kulturu samo, Rihard Vagner

ostaje veliki znak pitanja, nemaka nedaa moda, u svakom sluaju sudbina: ali ta je s tim?
Nije li on neto mnogo vie od prosto nemakog dogaaja? Meni se ta vie ini da on niemu
manje ne pripada nego Nemakoj; nita u Nemakoj nije pripremilo njega, ceo njegov tip stoji
prosto meu Nemcima tu, udnovat, neshvaen, neshvatljiv. Ali ljudi paze da to ne odadu:
za to su odve dobroduni, odve jednostavni, odve Nemci. Credo quia absurdus est: tako
je nemaki duh hteo da bude i u ovom sluaju te zato u meuvremenu veruje u sve, u ta je
Vagner hteo da mu se veruje. Nemakom duhu je uvek nedostajalo utananosti i sposobnosti
za odgonetanje u psiholokim stvarima. Nalazei se pod visokim pritiskom patriotskog zanosa
i samooboenja, on danas deblja i grubi na nae oi: kako bi onda mogao da bude dorastao
problemu Vagnera!

108

Nemci nisu jo nita, ali oni postaju neto; prema tome oni nemaju jo kulture, prema
tome ne mogu jo imati nikakve kulture! To je moj osnovni stav: kome to nije u volji neka se
ljuti. Oni nisu jo nita: to jest, oni su svata. Oni postaju neto: to jest oni e jednom prestati
da da budu svata. Ovo poslednje je u osnovi samo elja, jedva jo nada; na sreu to je elja sa
kojom se moe iveti. Stvar volje, rada, discipline, odgoja, isto kaogod i znak nezadovoljstva,
udnje, oskudice, nelagodnosti, ak i ogorenosti ukratko reeno mi Nemci hoemo neto
od sebe to se od nas jo nije htelo hoemo neto vie!
Da ovom Nemcu, kakav jo nije pripada neto bolje nego to je dananja nemaka
prosveenost; da se svi koji ele da postanu neto bolje, moraju rasrditi kad tu primete
zadovoljstvo, bestidnu raskomoenost ili kaenje pred samim sobom: to je moj drugi osnovni
stav, u odnosu prema kome tako isto nisam nauio neto novo.

ZNACI PORASTA SNAGE

109

Osnovna teza: ima neega degenerinog u svemu to se odnosi na modernog oveka, ali
ispod tankog sloja bolesti lee znaci netaknute snage i duevne moi. Isti uzroci koji izazivaju
umanjenje vrednosti oveka, potstiu jae i ree ljude na veliinu.

110

Opti pogled: dvosmisleni karakter naeg modernog sveta sasvim isti simptomi
mogli bi se protumaiti i kao propadanje i kao jaina. I znaci jaine, postignute zrelosti mogli
bi se na osnovu tradicionalnih (zaostalih) ocena oseanja pogreno protumaiti kao slabost.
Ukratko reeno, oseanje, kao oseanje vrednosti, nije na visini vremena.
Uopteno: svako oseanje vrednosti uvek je zaostalo, ono izraava uslove
samoodranja i napretka iz mnogo ranijeg vremena: ono se bori protiv novih ivotnih uslova,
iz kojih nije samo izraslo i koje po nunosti pogreno shvata: ono smeta i pobuuje
podozrenje prema novom...
 111

Problem devetnaestog veka. Iznai da li njegova slaba i njegova jaka strana idu jedna s
drugom? Da li su iseene iz istog komada? Da li razliitosti njegovih ideala i njegove
protivrenosti uslovljavaju neki vii cilj: kao neto vie? Jer moe biti da je preduslov veliine
da u ovoj meri raste usred silne napetosti. Nezadovoljstvo, nihilizam mogao bi biti dobar
znak.

112

Opti pogled: Ustvari svako veliko rastenje povlai za sobom naporedo isto tako
ogromno raspadanje i ieznue: stradanje i simptomi propadanja pripadaju vremenima
ogromnog progresa; svaki plodan i snaan pokret u oveanstvu izazivao je uvek
jednovremeno nihilistiki pokret. Pod izvesnim uslovima pojava krajnjeg pesimizma i
pravoga nihilizma mogla bi biti znak radikalnoga vrlo bitnoga rastenja i prelaska oveanstva
u sasvim nove ivotne uslove. To sam ja razumeo.

113

Polazei od potpuno smele ocene naega dananjega oveanstva: ne smemo

dopustiti da nas izgled stvari vara: ovo oveanstvo je manje privlano, ali ono daje sasvim
druge garantije trajne snage, njegov tempo je laki, ali mu je ritam bogatiji. Zdravlje se
poveava, stvarni uslovi zdravoga tela se uviaju i postepeno stvaraju, na asketizam se
gleda sa ironijom. Beanje od krajnosti, izvesno poverenje u pravi put, otsustvo sanjarenja;
povremeno samouivljavanje u vrednosti ue vrste (kao to je otadbina, kao to je
nauka itd.).
Ali bi itava slika jo uvek bila dvosmislena: to bi moglo biti kretanje kojim se ivot ili
poveava ili opada.

Vera u progres u nioj sferi inteligencije pojavljuje se kao znak napredovanja

ivota: ali to je samoobmana;
u vioj sferi inteligencije kao znak opadanja ivota.
Opis simptoma.
Jedinstvo gledita: neizvesnost u pogledu merila vrednosti.
Strah od jednoga optega uzalud.
Nihilizam.

114

Ustvari nama nije vie tako nuno neko protivsredstvo protiv prvog nihilizma: ivot
vie nije toliko neizvesan, sluajan i besmislen u naoj Evropi. Danas vie nije potrebno tako
preterano isticanje vrednosti oveka, vrednosti zla itd. Mi moemo da podnesemo znaajno
smanjenje te vrednosti i da trpimo mnogo besmislice i sluajnosti: zadobivena mo oveku
doputa sada poputanje u oruima discipline, meu kojima je moralno tumaenje sveta bilo
najjae. Bog je odve ekstremna hipoteza.
 115

Ako ita pokazuje da nae civilizovanje pretstavlja istinski stvaran progres, to pokazuje
injenica to nam vie nisu potrebne preterane suprotnosti, to nam suprotnosti nisu uopte
vie potrebne...
Mi imamo prava na sve ono to je dosada najee klevetano.

116

Izvrtanje reda u rangu. Ti poboni krivotvorci, svetenici, postaju andala meu

nama: oni zauzimaju mesto arlatana, nadrilekara, krivotvoraca, maioniara: mi ih smatramo
za kvaritelje volje, za velike klevetnike ivota i osvetoljupce i za buntovnike meu
zlosrenicima. Od klase posluitelja, udra, mi smo stvorili svoju srednju klasu, svoj narod,
ono, od ega zavisi politika mo.
S druge strane, andala preanjih vremena je gospodar: bogohulnici, imoralisti,
svakojaki slobodnjaci, umetnici, Jevreji, svirai u osnovi sve klase rave reputacije.
Mi smo sebe uzvisili do asnih misli, jo vie, mi odreujemo ta je ast na zemlji,
otmenost... Mi smo svi danas advokati ivota. Mi imoralisti smo danas najvea sila: druge
velike sile nas trebaju... Mi gradimo svet po svojoj slici i prilici.
Mi smo preneli pojam andala na svetenike, propovednike i uitelje drugoga sveta i
na hriansko drutvo, koje je sa njima sraslo, zajedno sa onima koji su im istorodni, na
pesimiste, nihiliste, romantiare, saaljenja, zloince, porone ljude u celu oblast gde se
Bog zamilja kao spasitelj...
Mi smo ponosni to vie nismo prinueni da laemo, da klevetamo i sumnjiimo ivot...

117

Progres devetnaestog veka prema osamnaestom (u sutini mi dobri Evropljani vodimo

rat protiv osamnaestog veka):
1. Vraanje prirodi sve odlunije e imati da se shvati u obrnutom smislu od onoga u
kome ga je Ruso razumeo; dalje od idile i opere!
2. Sve odlunije antiidealistiki, konkretniji, neustraiviji, radniji, umereniji,
nepoverljiviji prema naglim menama, antirevolucionaran;
3. Pitanje zdravlja tela sve se odlunije postavlja na mesto zdravlja due: poslednje
se smatra kao stanje koje je posledica prvoga, a telesno zdravlje, u najmanju ruku, kao
preduslov duevnoga zdravlja.

118

Ako se ta postiglo postiglo se bezazlenije dranje prema ulima, radosniji i

blagonaklonjeniji odnos prema ulnosti, vie Geteovski; tako isto ponositije oseanje prema
poznanju: tako da ista budala [Ove su rei aluzija na jedno lice iz Vagnerovog Parsifala]
nailazi na malo vere.

119

Mi objektivni. Ne otvara nam saaljenje vrata za najudaljenije i najudnije vrste

ivota i kulture; nego naa pristupanost i nepristrasnost, koja upravo ne sauestvuje nego
naprotiv uiva u stotini stvari, koje su dotle priinjavale bol (koje su nas vreale ili pogaale,
ili inile neprijateljima ili ravnodunima). Patnja u svima niansama sada nas zanima: zbog
toga mi nismo boleiviji, makar nas patnja potresala do dna bia i dirala do suza: mi zbog
toga prosto nismo postali milostiviji.
U ovoj dobrovoljnoj elji da gledamo svaku patnju i pogreku mi smo jai i snaniji no
to je bio osamnaesti vek; ona je dokaz porasta nae snage (mi smo se pribliili esnaestom i
sedamnaestom veku). Ali sasvim je pogreno gledati na na romantizam kao na dokaz naih
ulepanih dua. Mi hoemo jae utiske, kao to ih hoe sva grublja vremena i narodni
slojevi. (Ova se injenica ne sme brkati sa potrebama nervno bolesnih i dekadenata; oni eznu
za biberom, pa ak i za svirepou).
Mi svi traimo stanja, u kojima smo osloboeni buroaskog a jo vie svetenikog
shvatanja morala (svaka knjiga koja nam mirie na popovtinu i teologiju stvara utisak
nedotupavosti i bede dostojne saaljenja). Dobro drutvo je upravo ono koje ne zanima u
sutini nita to u buroaskom drutvu ne bi bilo zabranjeno i uivalo rav glas: isto tako stoji
s knjigama, s muzikom, s politikom, sa shvatanjem ene.

120

Uproenje oveka u 19 veku (18 vek bio je vek elegancije, prefinjenosti i velikodunih
oseanja). Ne vraanje prirodi: jer nikada nije bilo prirodnoga oveanstva. Stolastika
neprirodnih i protivprirodnih vrednosti je pravilo, poetak; ovek dolazi do prirode posle duge
borbe, on se nikada njoj ne vraa... Priroda: to e rei, smeti nemoralan biti kao to je sama
priroda.
Mi smo grublji, neposredniji, puniji ironije prema velikodunim oseanjima, ak i kad
im se podajemo.
Nae vie drutvo, sastavljeno od bogataa i materijalno obezbeenih, prirodnije je:
ljudi love jedan drugoga, polna ljubav je vrsta sporta u kome je brak i prepreka i dra; oni se
zabavljaju i ive iznad uivanja; telesna preimustva stavljaju se na prvo mesto, ljudi su
radoznali i smeli.
Nae dranje prema saznanju je prirodnije, mi smo nevini u svojoj raspojasanosti duha,
mi mrzimo patetine i svetenike manire, mi uivamo u onome to je najstroije zabranjeno,
mi bi se jedva interesovali za saznanje kad bi se dosaivali stiui ga.
Nae dranje prema moralu je prirodnije. Principi su postali smeni; niko se vie ne
usuuje da govori o svojoj dunosti bez ironije. Ali se visoko ceni blagonaklono, milostivo
raspoloenje (moral se vidi u instinktu a ostalo se prezire. Van toga ima samo jo jedno dve
stvari koje ulaze u pojam asti).
Nae dranje prema politici je prirodnije: mi vidimo probleme moi, jedne koliine
moi protiv druge koliine moi. Mi ne verujemo da bi se moglo odrati pravo koje ne poiva
na sili: mi oseamo sva prava kao zavojevanja.
Naa ocena velikih ljudi i stvari prirodnija je: mi raunamo strast kao preimustvo, mi
ne smatramo nita velikim ako se pod tim ne podrazumeva i kakav veliki prestup; mi
poimamo veliinu kao da ona nosi sa sobom stajanje po strani (van) morala.
Nae dranje prema prirodi prirodnije je: mi je vie ne volimo zbog njene
bezgrenosti, razuma, lepote. Mi smo je divno poavolili i poglupili. Ali mesto da je
zbog toga preziremo, oseamo joj se blii i srodniji. Ona ne pretenduje na vrlinu: i mi je zbog
toga potujemo.
Nae dranje prema umetnosti je prirodnije: mi ne zahtevamo od nje lepe, prazne lai
itd.: u njoj vlada brutalan pozitivizam koji konstatuje stvari savreno mirno.
Ukratko reeno: ima znakova da se Evropljanin devetnaestoga veka manje stidi svojih
instinkata; on je dosta otiao daleko u priznanju svoje bezuslovne prirodnosti, to e rei svoje
nemoralnosti, bez ogorenosti: on je, naprotiv, dovoljno jak da izdri sam za sebe ovo
gledite.
 U nekim uima ovo e zvuati kao da je kvare uzeo maha: i izvesno je da se ovek nije
pribliio onoj prirodi o kojoj Ruso govori, nego je napravio korak napred u civilizaciji, koje
se Ruso uasavao. Mi smo ojaali, mi smo prili blie sedamnaestom veku, naroito ukusu
koji je vladao krajem toga veka. (Dankur, Lesa, Renjar).

121

Kultura protiv civilizacije. Vrhunci kulture i civilizacije lee odvojeno: ovek se ne

sme zavesti na kriv put u pitanju fundamentalne oprenosti izmeu kulture i civilizacije. S
moralnog gledita, velike epohe u istoriji kulture uvek su bile epohe kvarei; dok su sa druge
strane epohe u kojima je ovek hotimino i silom ukroavan kao zver (civilizacija) bile
uvek epohe netrpeljivosti prema najduhovitijim i najodvanijim ljudima. Civilizacija hoe
neto drugo nego kultura: moe biti neto obrnuto...

122

Na ta opominjem da se pazi: da se ne brkaju dekadentski instinkti s humanou;

Da se ne brkaju sredstva koja neophodno vode raspadu civilizacije i dekadenciji sa
kulturom;
Da se ne brka raspojasanost, naelo laisser-aller, s voljom za mo (ona je naelo
suprotno raspojasanosti).

123

Nereeni problemi koje ja ponova postavljam: problem civilizacije, borba izmeu

Rusoa i Voltera oko 1760. ovek postaje dublji, nepoverljiviji, nemoralniji, jai,
samopouzdaniji, i utoliko prirodniji: to je progres. Pritom se izdvajaju, preko neke vrste
podele rada, slojevi koji nose vie zla u sebi od pitomijih i blaih: tako da se opte injenice
ne vide na prvi pogled... Znak je jaine, samodiscipline i ari jaine, to ti jai slojevi vladaju
vetinom da za svoju veu mo zla stvore oseanje neega vieg. Svaki progres povlai za
sobom pretumaenje pojaanih elemenata u dobre.

124

oveku se mora povratiti smelost za prirodne instinkte

NJegovo potcenjivanje sebe sama mora se unititi (ne oveka kao pojedinca, nego
oveka kao prirode...)
Suprotnosti se moraju izbaciti iz stvari, poto je pojmljivo, da smo ih mi sami uneli u
njih.
Drutvene idiosinkrazije moraju se takoe iskoreniti iz ivota (prestup, kazna, pravda,
ponienje, sloboda, ljubav itd.)

125

Socijalizam kao do kraja smiljena tiranija najniih i najglupljih, to jest povrnih,

zavidljivaca i glumaca na tri etvrtine, u stvari je logiki zakljuak modernih ideja i njihove
latentne anarhinosti: ali u mlakoj atmosferi demokratskog blagostanja paralisana je
sposobnost za donoenje odluka ili ak za dolaenje do kraja. LJudi prate, ali ne izvode
zakljuak. Zbog toga je socijalizam u celini beznadeno nakisela stvar: nema nieg veselijeg
nego posmatrati protivrenosti izmeu zatrovanih i oajnih lica dananjih socijalista i kako
njihov stil otkriva! bedna i besmislena oseanja i detinjaste sree jaganjaca njihovih nada i
elja. Pa ipak moe na mnogim mestima u Evropi doi do tue i prepada sa njihove strane:
dvadeseti vek e verovatno doiveti potrese na vie mesta, i Pariska komuna, koja je nala
branioce i advokate i u Nemakoj, inie se kao mali poremeaj stomaka u poreenju sa onim
to e doi. Ali kako mu drago, bie uvek odve mnogo imunih ljudi da bi socijalizam ikada
mogao znaiti to vie od epidemije jedne bolesti: a ti imuni ljudi su kao jedna dua jedne
vere ovek mora imati neto, da bi bio neko. A to je najstariji i najzdraviji od svih
instinkata: ja bih hteo da dodam ovek mora eleti, da ima vie nego to ima, da bi postao
neto vie. Jer tako glasi nauka koju sam ivot propoveda svemu ivom: moral razvitka.
Imati i eleti da se vie ima, jednom reju, porast to je sm ivot. U socijalistikom uenju
skriva se volja za odricanjem ivota, i to ne ba veto; morali su biti neuspeli ljudi i rase
koje su izmislile takvu nauku. Ustvari, ja bih eleo da se sa nekoliko velikih pokuaja dokae,
da u socijalistikom drutvu ivot negira sebe sama, da sam sebi potseca ile. Zemlja je
dovoljno velika i ovek je jo dovoljno neiscrpljen za praktinu lekciju ove vrste i svoenja
do apsurda ak i ako bi se ona morala izvesti po cenu mnogih ivota, da mi se takva proba
ini vredna. Zato opet socijalizam, kao nemiran crv pod osnovima jednoga drutva koje je
zapenuilo od gluposti, morao bi biti neto korisno i spasonosno: on odlae mir na zemlji i
ceo proces mekanja karaktera oveka iz demokratske mase, on prinuava Evropljane da
sauvaju to vie duha, to jest lukavosti i obazrivosti, i spreava ih da sasvim napuste muke i
ratnike vrline, i da zadre za sebe dovoljno duha, jasnosti, suhosti i hladnoe duha, on uva
Evropu za trenutak od feministikog marazma koji joj preti.

126

Najpovoljnije prepreke i lekovi od moderizna:

1. opta vojna obaveza s pravim ratovima, gde nema ale.
2. Nacionalna ogranienost (koja uproava i koncentrie).
3. Bolja ishrana (meso).
4. Vea istoa i zdraviji stanovi.
5. Prevlaivanje fiziologije nad teologijom, moralom, ekonomijom i politikom.
6. Vojnika disciplina u traenju i vrenju svoje dunosti (vie nema pohvala...).

127

Ja se radujem militaristikom razvitku Evrope, kaogod i unutranjim anarhinim

prilikama: prolo je doba mira i kinetva koje je Galiani prorekao devetnaestom veku. Line
muke sposobnosti, telesna sposobnost povraa svoju vrednost, ocene postaju vie fizike,
ishrana sadri sve vie mesa. Naoiti ljudi postali su opet moguni. Beskrvni licemeri (s
mandarinima na elu, kako je to Kont zamislio) iezli su. Varvarin je dobio priznanje u
svakome od nas, kaogod i divlja zver. I ba zbog toga filosofima e se dati bolja prilika.
Kant je kretalica, nekada!

128

Jo nisam naao nikakva razloga za obeshrabrenje. Ko je zadobio i uva za sebe jaku

volju, pored irokoga duha, ima sada bolju priliku nego ikada pre. Jer je u ovoj demokratskoj
Evropi ovek postao vrlo plastian materijal; ljudi koji lako ue, koji se lako prilagoavaju,
sainjavaju pravilo: tako se priprema tip iz stada, premda visoke inteligencije. Ko moe da
zapoveda, nalazi one, koji moraju sluati: ovde mislim na Napoleone i Bizmarka, na primer.
Utakmica sa jakom i neinteligentnom voljom, koja sainjava najveu prepreku, malena je. Ko
ne bi bio u stanju da poobara gospodu objektivne sa slabom voljom, kao to je Ranke i
Renan!

129

Prosveenost je sigurno sredstvo da ovek postane nesigurniji, slabovoljniji, da osea

vie potrebe za pomou i osloncem, jednom reju da se u njemu razviju instinkti stada: zbog
toga su se dosada svi veliki majstori u vladanju ljudima (Kongfuce u Kini, Rimska Imperija,
Napoleon, papstvo u vreme kad je mislilo na vlast a ne na svet), u kojima su dostigli svoj
vrhunac gospodarei instinkti koji su dotle preovlaivali, sluili i prosveenou, ili su joj bar
putali da caruje (kao pape iz doba renesansa). Samoobmana masa u tom pogledu, na primer u
svakoj demokratiji, ima vrlo veliku vrednost: tei se za svim onim to umanjuje oveka i to
ini da se njim lake upravlja kao za progresom!

130

Najvia pravinost i blagost kao uslov slabljenja. (Novi zavet i prvobitna hrianska
optina pokazuju se kao krajna glupost kod Engleza, Darvina, Volesa). Vaa pravda, vi vii
ljudi, tera vas u opte pravo glasa itd., vaa ovenost u blagost prema zloinu i gluposti.
Vremenom ete na taj nain dovesti glupost i naivnost do pobede: zadovoljstvo i glupost kao
centar.

131

Bezbroj pojedinaca vie vrste danas propadaju: ali ko se propasti spase, jak je kao avo.
Slino kao u doba renesansa.

132

ta nas ovako dobre Evropljane odvaja od patriota? U prvom redu mi smo ateisti i
imoralisti, ali mi uz to pomaemo religije i morale instinkta stada: oni naime pripremaju jednu
vrstu oveka, koji jednom mora pasti u nae ruke, koji upravo mora eznuti za naim rukama.
Mi smo s onu stranu dobra i zla ali mi zahtevamo bezuslovno uvanje morala stada.
Mi sebi zadravamo pravo na mnogo vrsta filosofija koje je potrebno nauiti: pod
izvesnim okolnostima, pesimistiku filosofiju, kao malj; moe biti da bi bio neophodan jedan
evropski budizam.
Mi verovatno pomaemo razvitak i sazrevanje demokratskih tendencija: one stvaraju
slabu volju. U socijalizmu mi gledamo aoku, koja brani od udobnog ivota.
Stav prema narodima. Nae predilekcije; mi vodimo raun o rezultatima ukrtanja.
Nezavisan, imuan, jak: ironija prema tampi i njenoj kulturi. Naa briga, da nauni
duhovi ne postanu literati. Mi preziremo svaku kulturu koja se meri itanjem novina i
pisanjem u njima.
od svih sluajnih stavova (slino Geteu, Standalu), svojih doivljaja mi pravimo bedem
i podvlaimo ih, da bi mogli obmanuti o svojoj pozadini. Mi sami ekamo i uvamo se da u
njih unesemo svoje srce. Oni nam slue kao sklonite kakvo moe biti potrebno putniku da se
poslui, ali se uvamo da se u njima oseamo kod kue.
Prema ostalim ljudima mi imamo preimustvo u disciplini volje. Sva snaga ide na
razvitak silne volje, jedne umetnosti koja nam doputa nositi maske, jedne umetnosti
razumevanja s onu stranu strasti (isto tako nadevropski misliti, za vreme).
Ovo slui kao nae pripremanje za postanak zakonodavaca budunosti, gospodara
zemlje, u najmanju ruku nae dece.
Glavna panja na braku.

133

Dvadeseti vek. Opat Galiani kae na jednom mestu: La prvoyance est la cause des
guerrers actuelles de l' Europe. Si l'on voulait se donner la peine de ne rien prvoir, tout le
monde serait tranquille, et je ne crois pas qu' on serait plus malheureux parce qu' on ne ferait
pas la guerre [Predvianje je uzrok dananjih ratova u Evropi. Kad se ljudi ne bi trudili da
nita predvide, ceo bi svet bio miran i ja ne verujem da bi ljudi bili nesreniji kad ne bi
ratovali]. Poto niukoliko ne delim neratoborne poglede svoga pokojnog prijatelja Galianija,
ja se ninajmanje ne bojim rei neto unapred da tako po mogunosti na taj nain kao
maioniar izazovem uzroke ratova.
Ogromno osveavanje, posle uasnoga zemljotresa: s novim pitanjima.

134

Ovo je trenutak velikoga podneva, stranoga rasvita; moj pesimizam: velika polazna
taka.
I Osnovna protivrenost izmeu civilizacije i uzvienja ovekova.
II Moralne procene vrednosti kao istorija lai i klevetnike vetine u slubi jedne volje
za mo (volje stada, koja se die protiv volje jaih ljudi).
III Uslovi, koji odreuju svaki napredak kulture (omoguavanje odabiranja na raun
gomile) jesu uslovi svakog napretka.
IV Mnogoznaajnost sveta kao pitanje sile koja vidi sve stvari s gledita njihovoga
napredovanja. Moralno hrianske vrednosti kao pobuna robova i robovska laljivost
(protiv aristokratskih vrednosti antikoga sveta).

Knjiga druga

KRITIKA NAJVIIH DOSADANJIH VREDNOSTI

KRITIKA RELIGIJE

Ja u traiti da se vrati oveku kao njegova svojina i njegova tvorevina sva lepota i
uzvienost koju smo pozajmili stvarnom i zamiljenom svetu: kao njegova najlepa apologija.
ovek kao pesnik, kao mislilac, kao bog, kao ljubav, kao mo. O, da kraljevske dareljivosti
kojom je obasuo stvari da bi sebe osiromaio i osetio se bedan! Dosada je bila njegova
najvea nesebinost, to se divio i klanjao se i molio se i znao da od sebe sakrije, da je on bio
taj koji je stvorio ono emu se divio.

OKO POREKLA RELIGIJA

135

O Poreklu religije: Kao to neobrazovan ovek danas veruje da je njegova ljutina

razlog to se ljuti, da je njegov um uzrok njegove misli a dua njegovih oseanja, jednom
reju, kao to se masa psiholokih bia nepromiljeno postavlja kao uzrok: tako je ovek u jo
naivnije doba iste pojave objanjavao pomou linih bia. Duevna stanja, koja su mu se
inila neobina, nadmona i zanosna, on je sebi tumaio kao napast i maiju neke linosti.
(Tako hrianin, najdetinjastiji i najnazadniji tip oveka u dananje doba, vezuje nadu, mir i
oseanje iskupljenja za psiholoko nadahnue boje: njemu, koji je po prirodi stradalnik i
uznemiren, stanja sree, mira i predanosti ine se strana i kao da im treba objanjenja). Kod
inteligentnih, snanih i jakih rasa, epileptiar je najveim delom uzrok verovanju u postojanje
neke strane sile, ali i svaka druga slina zavisnost kao to je, na primer dranje oduevljenog
oveka, pesnika, velikog zloinca, ili strasti, kao to su ljubav i osveta sluila je izmiljanju
natprirodnih sila. Izvesno se stanje konkretizira u jednu linost: pa se onda tvrdi da je ta
linost uzrok toga stanja kada koga ono snae. Drugim reima: u psiholokom pojmu Boga,
izvesno se stanje personificira kao uzrok, da bi moglo biti posledica.
Psiholoka logika je sledea: kada oseanje moi odjednom obuzme oveka, to je
sluaj kod svih velikih strasti, u njemu se javlja sumnja u pogledu njegove spostvene linosti:
on se ne usuuje da misli na sebe kao na uzrok toga neobinog oseanja nego odreuje
neku jau linost, neko boanstvo, za ovaj sluaj.
Ukratko reeno: poreklo religije lei u krajnjim oseanjima moi, koja kao strana
obuzimaju iznenada oveka: i kao to bolesnik, koji osea da mu je druga noga neobino
teka, zakljuuje da mu neko drugi sedi na nozi, tako dovitljivi religiozni ovek, deli sebe na
vie linosti. Religija je primer promene linosti. Neka vrsta straha i oseanja uasa pred
samim sobom... Ali je tako isto i oseanje neumerenoga zanosa i ushienja. Meu bolesnima,
oseanje zdravlja dovoljno je da probudi veru u bliskost boju.

136

Rudimentarna psihologija religioznoga oveka: Sve su promene posledice; sve su

posledice dejstva volje (nedostaje pojam priroda, prirodni zakon); sve posledice moraju
imati uzronika. Rudimentarna psihologija: ovek je sam uzrok samo onda kad zna da je neto
hteo.
Rezultat: stanja moi nameu oveku oseanje, da im on nije uzrok, da nije odgovoran
za njih: ona dolaze iako ih on nije hteo: prema tome, mi nismo njihovi prouzrokovai :
volja koja nije slobodna (to jest svest o promeni kod nas koju mi nismo hteli) zahteva tuu
volju.
Zakljuak: ovek se nije usuivao da sebi pripie svoja jaka i neobina raspoloenja,
nego ih je uvek shvatio kao pasivna, kao nametnuta spolja : religija je proizvod sumnje
u jedinstvo linosti, to je promena linosti ; ukoliko je ovek sve veliko i jako pojmio kao
natoveansko, kao neto to dolazi van njega, utoliko se ovek umanjio on je rastavio dve
strane, jednu vrlo jadnu i slabaku i jednu vrlo jaku i neobinu, u dve sfere, pa prvu nazvao
ovek, a drugu Bog.
On je u svemu ostao takav; u vremenu moralne idiosinkrazije on svoja visoka i
uzviena moralna stanja nije tumaio kao plod svoje volje, kao delo linosti. ak i
hrianin deli svoju linost u dva dela, jedan siuan i slab, koji naziva ovek, i drugi koji
naziva Bog (iskupitelj, spasitelj)
Religija je unizila pojam ovek; njen krajnji zakljuak je da je sve dobro, veliko,
istinito natoveansko, i da se daruje samo kao milost boja...

137

Jedan nain podizanja oveka iz njegovog unienja, koje je donelo sa sobom gubitak
shvatanja da se visoka i jaka duevna stanja smatraju stranima, pretstavlja teorija srodstva.
Ova se uzviena i jaka stanja mogu u najmanju ruku protumaiti kao uticaj naih predaka; mi
smo pripadali jedni drugima, solidarno, mi rastemo u sopstvenim oima, upravljajui se
prema nama poznatoj normi.
Pokuaj otmenih porodica da izjednae religiju sa svojim oseanjem ponosa. Isto
ine pesnici i vizionari; oni se oseaju ponosni to su bili dostojni i izabrani za takve svrhe
oni naroito podvlae da ne dolaze u obzir kao pojedinci, nego prosto kao zastupnici (Homer).
ovek postepeno uzima u svoje ruke svoja uzviena i gorda stanja, kaogod i svoje
postupke i dela. Ranije se smatralo za najveu ast kad ovek odrekne sebi odgovornost za
svoja najvea dela, nego ih pripie Bogu. Volja koja nije slobodna pridavala je veu vrednost
postupku: u ono vreme od Boga je nainjen uzrok dela...

138

Svetenici su glumci neega to je natoveansko, emu oni imaju dati verovatnou, pa

bili to ideali, bogovi ili spasitelji: u tome oni nalaze svoj poziv, to je smer njihovih instinkata;
da bi to uinili to verovatnije, oni se moraju napregnuti to vie mogu u vetini glumljenja da
bi slinost bila to vea; njihova glumaka pamet mora im pre svega pruiti istu savest,
pomou koje se tek mogu uspeno zadobiti drugi da poveruju...

139

Svetenik eli utvrditi uverenje da je on najvii tip oveka, da on gospodari i onima

ak koji dre vlast u rukama, da je svetinja i nepodlean napadu da je on najvea sila u
drutvu, koja se nikako ne moe zameniti niti potceniti.
Sredstvo: samo je on znalac; on je samo ovek od vrline; samo on potpuno sobom
vlada; samo je on bog u izvesnom smislu, i vraa se u boanstvo; samo je on posrednik
izmeu Boga i ostalih ljudi; Bog kanjava svaku tetu, svaku pomisao uperenu protiv
svetenika.
Sredstvo: istina postoji. Postoji samo jedan nain da se ona postigne: da se postane
svetenik. Sve to je dobro, u poretku stvari, u prirodi, u predanju, stoji u vezi sa mudrou
svetenika. Sveta knjiga je njihovo delo. Cela je priroda izvoenje stavova iz nje. Nema
nikakvoga drugoga izvora dobra sem svetenika. Svaka druga vrsta odlike, na primer
ratnika, razliita je po rangu od svetenike.
Zakljuak: ako je svetenik najvii tip, onda stupnjevi njegovih vrlina moraju biti
stepeni vrednosti ljudi. Studija, osloboenje od materijalnih stvari, neaktivnost,
nepomuenost, bestrasnost, sveanost; tome suprotno: najnia vrsta oveka.
Svetenik je propovedao jednu vrstu morala, da bi ga smatrali najviim tipom oveka.
On ima ideju o suprotnom tipu: andali. Pravei andalu to prezrivijim, on pridaje izvesnu
snagu kastama. Krajnji strah sveteniki od sensualnosti potie od shvatanja da je u tome
najvea opasnost po kaste (to jest po red uopte)... Svaka slobodna tendencija doslovce
baca u prah zakon o braku

140

Filosof kao evolucija svetenikog tipa: on ima sveteniko naslee u svojoj krvi;
i kao takmac prinuen je da se bori istim oruem kojim se bori svetenik njegova vremena
oko istoga; on udi za najviim autoritetom.
ta daje autoritet, kad se nema u rukama fizika sila (ni vojska, ni oruje...)? Kako se
zadobija autoritet nad onima koji imaju i fiziku silu i autoritet? (Oni se takmie u
strahopotovanju sa prinevima, pobedonosnim zavojevaima i mudrim dravnicima.)
Oni to mogu initi samo pobuujui veru da u rukama imaju viu i jau silu Boga.
Nita nije dovoljno jako: svima je potrebno posrednitvo i sluba svetenika. Oni se
postavljaju kao neophodni zastupnici... Za njihov opstanak potrebno je: 1) da se veruje u
apsolutnu nadmo njihovog Boga, da se veruje u njihovoga Boga; 2) da nema nikakvih
drugih, nikakvih direktnih prilaza Bogu. Drugi uslov tek stvara pojam heterodoksije, a
prvi pojam nevernika (to jest oveka koji veruje u drugoga boga).

141

Kritika svete lai. Da je la doputena u svete svrhe to je princip sviju svetenikih

teorija i cilj nam je na ovom mestu da utvrdimo do koje mere oni praktikuju ovo naelo.
Ali i filosofi, kad god su imali nameru da uzmu u svoje ruke vostvo oveanstva sa
svetenikim zadnjim namerama, odmah su za sebe pridravali i pravo na la: Platon pre
sviju. Ali najvelianstvenija od sviju lai je dvostruka la, koju su razradili tipini arijski
filosofi Vedante: dva sistema koji se iskljuuju u svima glavnim takama svojim, ali koji su
opet zamenljivi, koji se dopunjuju i uzajamno objanjavaju, kad su vaspitni ciljevi u pitanju.
La jednoga ima da stvori stanje u kome istina drugoga jedino moe postati razumljiva...
Dokle ide sveta la svetenika i filozofa? Pitanje je ovde, kakvim se hipotezama oni
slue u pogledu vaspitanja, i kakve su dogme prinueni da izmisle da bi opravdali svoje
hipoteze?
Prvo: oni moraju imati na svojoj strani mo, autoritet, bezuslovnu verodostojnost.
Drugo: oni moraju imati u rukama ceo tok prirode, tako da se sve to dodiruje pojedinca
javlja kao da je uslovljeno njihovim zakonom.
Tree: njihova sfera moi mora biti vrlo obimna, tako da ih ne mogu kontrolisati oni
koji su im potinjeni: da znaju kaznene propise ivota iza groba posle smrti kaogod i
sredstva za put koji vodi blaenstvu.
Oni imaju da uklone pojam o prirodnom toku stvari: ali kako su to inteligentni i
obazrivi ljudi, oni su u stanju obeati masu posledica, za koje oni prirodno kau da su
uslovljene molitvom ili tanim vrenjem njihovoga zakona. Uz to oni mogu propisati veliki
broj stvari koje su potpuno razumne ali samo ne smeju ukazati na iskustvo, na empiriju kao
na izvor svoje mudrosti, nego na otkrovljenje ili na plodove vrlo surove pokajnike
discipline.
Sveta la odnosi se, dakle, naelno: na cilj postupka ( prirodni cilj, razum, postao je
nevidljiv: moralni cilj, izvrenje zakona, sluenje Bogu javlja se kao cilj ); na posledicu
postupka ( prirodna posledica tumai se kao natprirodna, i da bi bili na sigurnijem
zemljitu, stavljaju se u izgled druge posledice, koje se ne mogu kontrolisati i koje su
natprirodne).
Na taj nain stvara se pojam dobra i zla, koji je potpuno nezavisan od prirodnih
pojmova: koristan, tetan, ivotodavni, tetan po ivot ukoliko je drugi jedan
ivot izmiljen, on moe tavie postati neprijatelj prirodnoga pojma dobra i zla.
Na taj nain stvara se naposletku uveni pojam savesti: jedan unutranji glas, koji
premda se uje kod svakog postupka, ne meri vrednost postupka prema posledicama nego
prema njihovom skladu odnosno neskladu sa zakonom.
Sveta la je, dakle, izmislila: 1. Boga koji kanjava i nagrauje, koji se marljivo dri
svetenikog zakonika, i koji naroito ne zaboravlja da ih poalje u svet kao svoje glasnike i
punomonike; 2. zagrobni ivot, u kome tek velika kaznena maina radi punom parom
radi ega je izmiljena besmrtnost due; 3. savest u oveku, kao svest o tome da su dobro i
zlo nepromenljivi da sam Bog kroz njih govori, kad god su saveti savesti u skladu sa
svetenikim propisima; 4. moral kao odricanje svih prirodnih procesa, kao podreenost
svih fenomena moralnom poretku, kao tumaenje svih fenomena kao posledice moralnog
poretka stvari (to jest, pojma nagrade i kazne), kao jedina sila i jedini tvorac svih mena; 5.
istina kao dana, otkrivena, i istovetna s uenjem svetenika: kao uslov svega spasenja i sree u
ovom ivotu i onom.
Ukratko: ime se plaa za moralnu popravku? Dezorganizacijom razuma, svoenjem
svih motiva na strah i nadu (kaznu i nagradu); zavisnou od starateljstva svetenika i od
formularne tanosti, koja pretenduje da izraava boju volju; usaivanjem savesti koja
stavlja lanu nauku na mesto iskustva i opita: kao da je ve unapred odreeno sve to ovek
ima ili nema initi nekom vrstom kopljenja istraivakog i naprednog duha; jednom
reju: najgorim sakaenjem oveka koje se moe zamisliti, a pri tom se tvrdi da je to dobri
ovek.
Ustvari ceo razum, celo naslee inteligencije, utananosti, obazrivosti, koji su
preduslov svetenikog zakona, proizvoljno se docnije svode na prost mehanizam, sklad sa
zakonom postaje cilj za sebe, najvii cilj; ivot vie ne sadri nikakve probleme; celo
shvatanje sveta je uprljano idejom kazne; sam ivot, usled toga to se sveteniki ivot
postavlja kao vrhunac savrenstva, pretvara se u klevetu i prljanje ivota; pojam Bog
pretstavlja okretanje od ivota; istina se pretvara u sveteniku la, tenja za istinom u
izuavanje svetih knjiga, u sredstvo da se postane teolog...

142

Kritika Zakonika Manu. Cela knjiga poiva na svetoj lai. Je li blagostanje

oveanstva nadahnulo ceo ovaj sistem? Je li ovek, koji veruje u zainteresovanost svakog
postupka, bio zainteresovan ili ne u uspeh ovog sistema? ta je nadahnulo elju za
popravljanjem oveka? Otkuda je uzet pojam popravljanja?
Mi nalazimo jedan red, sveteniki, koji sebe smatra najviim uzorom, vrhuncem,
najviim izrazom tipa oveka: prema sebi on odreuje pojam popravljanja. On veruje u
svoju nadmonost, on je hoe i na delu: uzrok svete lai je u volji za mo...
Vaspostavljanje vlasti: radi toga preovlauju ideje koje daju svetenicima najveu mo.
Mo pomou lai obzirom na injenicu da se nije imala fizika, vojnika... La kao dopuna
moi nov pojam istine.
Pogreno je misliti da se ovde radi o nesvesnom i naivnom razvoju, o nekoj vrsti
samoobmane. Fanatici nisu pronalazai tako iscrpnoga sistema tlaenja... Ovde je morala
dejstvovati hladnokrvna smiljenost; ista onakva vrsta smiljenosti kakvu je pokazao Platon,
kad je smiljao svoju dravu. Ko hoe cilj mora hteti i sredstva. U pogledu ove
politike maksime svi su zakonodavci bili naisto.
Mi imamo klasian uzor, koji je specifino arijski: mi stoga moemo najdarovitiji i
najsvesniji tip oveka smatrati odgovornim za najsistematskiju la koja je ikada bila
izreena... NJu su podravali skoro svuda: arijski uticaj iskvario je ceo svet...

143

Danas se mnogo govori o semitskom duhu Novoga zaveta: ali ono to se tim zove
jednostavno je sveteniki duh i u najistijem primeru arijskog zakonika, u Manu, ova
vrsta semitizma, to jest sveteniki duh, gori je nego igde.
Razvitak jevrejske svetenike drave nije originalan: oni su se upoznali sa shemom u
Vavilonu: shema je arijska. Kad je docnije ona ponovo zagospodarila u Evropi, usled prevage
germanske krvi, to je bilo u skladu s duhom gospodaree rase: veliki atavizam. Germanski
srednji vek teio je za obnovom arijskog kastinskog ureenja.
Muhamedanstvo je opet nauilo od hrianstva: iskorienje drugog sveta kao orua
kazne.
Shema jedne nepromenljive zajednice, sa svetenicima na elu taj najraniji veliki
kulturni proizvod Azije u oblasti organizacije prirodno je izazvala na razmiljanje i
podraavanje u svakom pogledu. Jo Platon: ali pre svega Egipani.

144

Morali i religije su glavna sredstva pomou kojih se od oveka moe stvoriti ono to se
eli: pod uslovom da se ima u izobilju stvaralaka snaga i da se sopstvena volja moe
nametnuti kroz dovoljno duge periode vremena.

145

Ako ko eli videti kako izgleda jedna pozitivna arijska religija, koja je proizvod
vladajue klase, neka ita Zakonik Manu (oboenje oseanja moi kod bramana: interesantno
je da je ono poniklo u ratnikoj kasti, pa je posle preneseno na svetenike).
Ako ko eli videti kako izgleda jedna pozitivna semitska religija, koja je proizvod
vladajue klase, neka ita Koran ili starije delove Starog zaveta. (Muhamedanstvo, kao
religija za ljude, ima duboko preziranje prema sentimentalnosti i laljivosti hrianstva... te
religije za ene, kako ga osea muhamedanstvo .)
Ako ko eli videti kako izgleda jedna negativna semitska religija, koja je proizvod
potitenih klasa, neka ita Novi zavet (koji je prema indisko-arijskim pojmovima religija
andala).
Ako ko eli videti kako izgleda jedna negativna arijska religija, koja je proizvod
gospodareih klasa, neka prouava budizam.
Sasvim je u skladu s prirodom stvari to nemamo religije potitenih arijskih rasa: jer je
to protivrenost: rasa gospodara ili gospodari ili ide doavola.

146

Po sebi, jedna religija nema nita s moralom: ali oba izdanka jevrejske religije bitno su
moralne religije koje propisuju pravila ivota i nateruju na poslunost pomou nagrade i
kazne.

147

Paganski-hrianski. Pagansko je pozitivno dranje prema prirodi, nevinost u

prirodnosti, prirodnost. Hriansko je negativno dranje prema prirodi, oseanje
nedostojanstvenosti prirodnoga, antagonizam prema prirodi.
Nevin je na primer Petronije: jedan hrianin, u poreenju sa ovim srenim ovekom,
izgubio je nevinost za svagda. Ali kako i hriansko stanje na kraju krajeva mora biti prirodno
stanje, koje se samo ne sme tako shvatiti, izraz hriansko poinje znaiti lanu monetu
psiholoke interpretacije koja je uzdignuta do principa...

148

Hrianski svetenik je od poetka smrtni neprijatelj ulnosti: ne moe se zamisliti vei

kontrast negoli to je nevino i puno strahopotovanja i sveano dranje, na primer, u
najdostojanstvenijim enskim kultovima u Atini u prisustvu polnih simbola. Akt raanja je
tajna u svima neasketskim religijama: neka vrsta simbola ostvarenja i tajanstvenoga smera
budunosti: preporoda, besmrtnosti.
 149

Vera u nas same je najjai okov i najvea iba i najjae krilo. Da je hrianstvo
proglasilo bezgrenost oveka za lan vere ljudi bi postali bogovi: tada bi se jo moglo
verovati.

150

Velika la u istoriji: kao da je kvarenje neznabotva pripremilo put hrianstvu! A

upravo je to uinilo slabljenje i moralizovanje antikog oveka! Pretumaavanje prirodnih
nagona u porok poelo je bilo ve ranije!

151

Religije propadaju zbog vere u moral. Hrianska ideja moralnoga Boga je neodrljiva:
otuda ateizam kao da ne bi moglo biti nikakvih drugih bogova.
Tako isto propada kultura zbog vere u moral. Jer kad se otkriju nuni uslovi, koji joj
jedino uslovljuju napredak, onda je vie niko nee (budizam).

152

Fiziologija nihilistikih religija. Skupa uzeto, nihilistike religije su sistematizovane

istorije bolesti pod religiozno-moralnom nomenklaturom.
U paganskim kultovima vera se okree oko tumaenja velikih godinjih doba. U
hrianskom kultu ona se okree oko jednog kruga paralitikih pojava...

153

Ova nihilistika religija skuplja sve dekadentne elemente i stvari sline vrste koje moe
nai u starini; na primer:
a) slabe i ravo upuene (otpatke staroga sveta; ono to je stari svet najee gurao od
sebe);
b) preterano moralizovane ljude i protivnike paganstva;
v) politiki premorene i ravnodune (blazirane Rimljane...), denacionalizovane, koji ne
znaju ta su;
g) ljude presite samih sebe koji bi rado uestvovali u kakvoj podzemnoj zaveri

154

Buda protiv Hrista. Meu nihilistikim religijama potrebno je hrianstvo i budizam

otro razlikovati. Budizam izraava lepo vee, punu sladost i blagost to je zahvalnost
prema svemu to lei s druge strane; raunajui tu i ono to nedostaje: gorinu, razoarenje,
srdbu; najzad visoku duhovnu ljubav; on je ostavio za sobom prefinjenost filosofskih
kontradikcija i odmara se od njih: premda od njih jo ima svoju duhovnu slavu i sjaj suneva
zalaska (on je ponikao iz najviih kasta).
Hrianstvo je dekadentski pokret sastavljen od svakojakih otpadaka i izmeta: ono ne
izraava propast jedne rase nego je od poetka konglomerat od svih morbidnih elemenata koji
se uzajamno privlae i trae... Ono nije uslovljeno nacionalno, niti rasno: ono se obraa
ugnjetanima na sve strane; ono nosi u sebi srdbu protiv svega to je uspelo i to gospodari:
njemu treba simbol koji pretstavlja prokletstvo svega to je uspelo i to gospodari... Ono se
protivi i svakom duhovnom pokretu, svakoj filosofiji: ono staje na stranu idiota i anatemie
duh. Mrnja protiv obdarenih, uenih, duhovno-nezavisnih: kod sviju njih ono podozreva
uspeo ivot i duh gospodara.

155

U budizmu prevlauje ova misao: Sve strasti, sve to sainjava strast, krv, vodi u
delo do te mere budizam predoava zlo. Jer delatnost nema nikakva smisla, ona nas samo
vee za ivot: meutim, ceo ivot nema nikakva smisla. Zlo je nagon za neim neloginim: za
primanjem sredstava za iji se cilj odbacuje. Poto se trai put u nebie, gleda se sa uasom na
sve emocionalne pobude. Na primer: nikada se ne sveti! nikada ne budi neprijatelj!
Hedonizam premorenih nalazi ovde svoj najvii izraz. Nita nije jednom budisti dalje od
jevrejskog fanatizma jednog Pavla. Nita nije u veoj suprotnosti sa njegovim instinktom
negoli ova napetost, plamen religioznoga oveka, a iznad svega onaj oblik ulnosti koji je
hrianstvo osvetalo imenom ljubav. Uz to, obrazovani i intelektualno vii redovi nalaze u
budizmu sebi odgovor: rasa zamorena i preiena vekovima filosofskih prepiraka, ali koja
nije ispod svih kultura, kao to su slojevi iz kojih je hrianstvo poniklo...
U budistikom idealu postoji i osloboenje od dobra i zla kao neto bitno: u njemu je
izveden vrlo utanan sistem s onu stranu morala, koji se poklapa sa sutinom savrenstva
pod pretpostavkom da su i dobra dela potrebna samo privremeno, jednostavno kao sredstva, to
jest za osloboenje od svake akcije.

156

Vrlo je udnovato videti kako se jedna nihilistika religija, kao to je hrianstvo, koje
je poteklo i odgovara starakom i oronulom narodu, koji je preiveo sve jake instinkte, korak
po korak prenosi u druge sredine, kako najzad ulazi u mlade narode, koji jo nisu ni iveli!
Varvarima, Germancima propoveda se jedno sutonsko, veernje, bukoliko blaenstvo!
Koliko se sve to moralo najpre germanizirati, varvarizirati! Onima koji su snevali o Valhali:
koji su svu sreu polagali u rat! propoveda se jedna nadnacionalna religija usred haosa,
kad jo nije bilo nijedne nacije...

157

Jedino sredstvo za opovrgavanje svetenika i religije jeste uvek: pokazati da njihove

zablude nisu vie blagotvorne da one vie tete, jednom reju da se vie ne moe odrati
njihov sopstveni dokaz sile...

ZA ISTORIJU HRIANSTVA

158

Hrianstvo kao istoriska stvarnost ne treba da se brka sa korenom na koji potsea

njegovo ime. Drugi korenovi iz kojih je poniklo mnogo zu vaniji. Neverovatna je
zloupotreba to se takve pojave kao to je hrianska crkva, hrianska vera i hrianski
ivot oznaavaju onim svetim imenom. ta je Hristos odbacio? Sve to se danas
hrianskim naziva.

159
 Celo hriansko uenje o tome ta treba verovati, cela hrianska istina ba je
suprotna onome to je izazvalo pojavu hrianskog pokreta.
Ono ba to je hriansko u crkvenom smislu antihriansko je od samog poetka:
stvari i lica na mesto simbola, istorija na mesto veitih fakata, formule, obredi, dogme na
mesto voenja ivota. Hrianska je potpuna ravnodunost prema dogmama, kultu,
svetenicima, crkvi, teologiji.
Upranjavanje hrianstva nije nikakva fantazija, kao to nije ni upranjavanje
budizma: to je sredstvo za dostizanje sree...

160

Isus ide pravo glavnoj stvari, carstvu bojem u srcu, i ne nalazi sredstva za to u
jevrejskoj crkvi; on ak ni u ta ne rauna stvarnost judejstva (njegovu potrebu da se odri);
njega se tie samo unutranji ovek.
Tako isto on malo uzima u obzir sve grube formule u odnosu sa Bogom: on se protivi
itavom uenju o pokajanju i iskupljenju; on ukazuje kako ovek treba da ivi, da se osea
oboen i kako se kajanjem i pokajnitvom ne moe postii takav ivot: njegovo je
glavno stanovite da se greh ne rauna ni u ta.
Greh, kajanje, oprotaj sve to ne pripada Hristu... to je judaizam koji se tu umeao,
ili paganizam.

161

Carstvo nebesko je stanje srca (za decu je kazano jer je njihovo carstvo nebesko): to
nije nita to bi bilo nadzemaljsko. Carstvo boje ne dolazi hronoloki ili istoriski, ne
prema kalendaru; kao neto to je tu bilo reenoga dana, a pre toga nije ga bilo: to je
promena oseanja u pojedincu, neto to uvek moe doi i uvek ga moe jo tu ne biti...

162

Razbojnik na krstu: kada sm razbojnik koji podnosi teku smrt kae: Ovako kako
ovaj Isus strada i umire, bez pogovora i bez bune ili neprijateljstva, dobroudno, pokorno,
tako jedino valja mreti, on time usvaja evanelje: i time je u raju...

163

Isus zapoveda: ne opiri se ni delom, ni srcem onome koji ti zlo ini.

Ne sme se priznati nikakav razlog za odvajanje od ene.
Ne sme se praviti nikakva razlika izmeu stranca i svojih zemljaka, tuina i
sunarodnika.
Ne sme se srditi ni protiv koga, niti se ko sme omalovaavati. Dajte milostinju tajno. Ne
sme se eleti bogatstvo. Ne sme se kleti. Ne sme se suditi. Valja se miriti, valja pratati. Ne
molite se javno.
Blaenstvo nije nita obeano: ono je tu, kad ovek tako i tako ivi i radi.

164

Pozniji dodaci. itav proroki i udotvoraki stav, srdba, prizivanje Stranoga

suda, odvratno je kvarenje (na primer Evanelje po Marku 6, 11: I ko vas ne primi... zaista
vam kaem: lake e biti Sodomu i Gomori itd.). Smokva (Evanelje po Mateju 21, 18): I
ujutru vraajui se u grad ogladne. I ugledavi smokvu jednu kraj puta doe k njoj, i ne nae
nita na njoj do lie samo i ree joj: da nikada na tebi ne bude roda do veka. I odmah usahnu
smokva.

165

Na sasvim apsurdan nain pomealo se uenje o nagradi i kazni sa hrianstvom: tako

je sve pokvareno.
Isto tako praksa prve borbene crkve, apostola Pavla i njegovo dranje pretstavlja se na
sasvim laan nain kao da je takva zapovest dana i kao da je unapred tako utvreno...
Potonje velianje stvarnoga ivota i uenja prvih hriana: kao da je sve tako bilo
unapred propisano pa se samo izvrilo.
ak i kod ispunjenja prorotva: ta se sve tu patvorilo i doterivalo!

166

Isus je suprotstavio pravi ivot, ivot uistini, obinom ivotu: nita nije dalje od njega
od nezgrapne besmislice o veitom Petru, veitom linom ivotu. On se ba bori protiv
preterane vanosti linosti: kako moe hteti da nju ovekovei?
On se tako isto bori protiv hijerarhije u zajednici; on ne obeava nikakvu srazmeru
nagrade prema zaslugama: kako je on mogao misliti na kaznu i nagradu posle smrti!

167

Hrianstvo je naivan pokuaj stvaranja budistikog pokreta za mir, koji potie iz

samog ognjita osvetoljubivosti masa... ali koji je Pavle preokrenuo u pagansku misteriju,
koja je najzad nauila sporazumeti se s celom dravnom organizacijom... i vodi ratove,
osuuje, baca na muke, proklinje, mui.
Pavle polazi od potrebe za misterijom kod velike mase religiozno nastrojene: on trai
rtvu, krvavu fantazmagoriju, koja bi izdrala borbu sa slikama iz mistikih verovanja: Bog
na krstu, pijenje krvi, mistiko ujedinjenje sa rtvom.
On trai drugi ivot (blaeni, iskupljeni drugi ivot pojedinane due) da dovede kao
vaskrsenje u uzronu vezu sa onom rtvom ( po ugledu na Dionisa, Mitru, Ozirisa).
NJemu je potrebno da pojam o grehu i zloinu satvi u prvi red, ne nov nain ivota (kao
to je to sam Isus pokazao i uio) nego novi kult, novu veru u udesan preobraaj
(iskupljenje verom).
On je razumeo veliku potrebu paganskog sveta i nainio sasvim proizvoljan izbor iz
fakata Hristova ivota i smrti, sve iznova podvukao, svuda promenio teite... on je naelno
pretvorio ni u ta prvobitno hrianstvo...
Zahvaljujui Pavlu, atentat na svetenike i teologe zavrio se jednim novim
svetenstvom i teologijom jednom novom vladajuom klasom, pa i crkvom.
Atentat na preterano precenjivanje vrednosti linosti zavrio se verom u venu
linost, u brigu za veno spasenje... u najparadoksalnije preterivanje u individualnom
egoizmu.
To je humor ove stvari, tragini humor: Pavle je vaspostavio u velikim dimenzijama
ono to je Hristos ponitio svojim ivotom. Naposletku, kad je crkva bila gotova, ona
sankcionie ak i postojanje drave.

168
 Crkva je upravo ono protiv ega je propovedao Isus i protiv ega je uio svoje
uenike da se bore.

169

Bog koji je umro za nae grehe; spasenje verom; vaskrsenje posle smrti sve je to
lana moneta samoga hrianstva, za koju se Pavle mora smatrati odgovornim.
Uzoran ivot sastoji se u ljubavi i smirenosti, u punoi srca, koja ne iskljuuje ak ni
one poslednje; u formalnom odricanju od svojih prava na odbranu, na pobedu u smislu linog
trijumfa, u veri u blaenstvo ovde, na zemlji, uprkos nevolji, otporu i smrti; u opratanju i
otsustvu srdbe, preziranja; u netraenju nagrade; u odbijanju biti vezan za ma koga; duhovno
i intelektualno ne pripadati nikome; vrlo ponosan ivot pod vlau volje za ivotom sluenja
drugima i siromatva.
Poto je crkva prihvatila itavu hriansku praksu, naroito ivot u dravi, oni vrstu
ivota protiv koje se Isus borio i koju je osudio, morala je staviti smisao hrianstva u neto
drugo: u veru u neverovatne stvari, u ceremonial koji se sastoji od molitava, slubi, praznika
itd. Pojmovi greh, oprotaj, kazna, nagrada sve ono ustvari to nije imalo nita
zajedniko, i ega nije bilo u prvom hrianstvu sada dolazi u prvi red.
To je strahovita papazjanija od grke filosofije i judejstva; asketizam; neprekidno
suenje i osuivanje; odreivanje ranga itd.

170

Hrianstvo je od samog poetka prevratilo simbole u grubu stvarnost:

1. Antiteza pravi ivot i laan ivot prevraena je u ivot na zemlji i ivot za
grobom.
2. Pojam veni ivot nasuprot linom ivotu, koji je prolazan, pretvoren je u linu
besmrtnost.
3. Bratimljenje putem zajednikoga jela i pia po jevrejsko-arapskom obiaju
protumaeno je kao udo transupstancijacije.
4. Vaskrsenje koje je imalo znaiti ulazak u pravi ivot, u novo roenje
postalo je istoriska mogunost koja moe nastati kada bilo posle smrti.
5. Uenje o sinu ovejem kao sinu bojem, ivotni odnos izmeu oveka i Boga,
pretvorilo se u drugo lice boanstva koje se ba likvidira sinovljim odnosom svakoga, pa
i najniega oveka, prema Bogu.
6. Spasenje verom (to jest da nema drugoga puta bogosinovstvu od ivota kakvom je
Hristos uio) pretvorilo se u veru da postoji neki udesni nain plaanja za grehe, koji se ne
vri preko oveka nego preko dela Hristovog.
Radi toga svega Hristos na krstu morao se iznova protumaiti. Ova smrt ne bi po sebi
svakako bila glavni dogaaj... ona je bila samo jedan znak vie kako se treba drati prema
vlastima i zakonima sveta ne protiviti se... U tome je bio uzor.

171

Za psihologiju apostola Pavla. Glavna injenica je smrt Hristova. Ona se ima

protumaiti. Da moe biti istine i zablude u tumaenju, takvim ljudima nikada nije palo na
um: jednoga dana doe im na um jedna uzviena mogunost njegova smrt mogla bi
znaiti to i to i ona odmah postaje to! Jedna hipoteza dokazuje se uzvienim arom kojim
zagreva svoga tvorca...
Dokaz sile: to jest, jedna misao dokazuje se svojim posledicama (po plodovima
njihovim, kako to biblija naivno kae); ono to oduevljava mora biti istinito ono za to
ovek lije svoju krv mora biti istinito
Svuda se ovde neoekivano oseanje moi, koje jedna misao pobudi u onome iji je
proizvod, pripisuje samoj misli u vrednost: i kako se ne zna za drugi nain izraavanja
potovanja prema jednoj misli, nego da se nazove istinskom, prvi atribut koji joj se pridaje
jeste da je istinita... Kako bi inae mogla uticati? NJu je zamislila neka sila: kad ne bi bila
istinita, ne bi mogla imati dejstva... Zato se misao shvata kao nadahnuta: uticaj koji ona vri
ima neto od sile demonskog uticaja
Misao kojoj se jedan takav dekadent nije mogao opreti i pred kojom je pao dokazuj
se na taj nain kao istinita !!!
Svi ti sveti epileptiari i vidovnjaci nisu imali ni hiljaditi deo onoga potenja u
samokritici s kojim danas jedan filolog ita jedan tekst, ili ispituje istonitost jednog istoriskog
dogaaja... U poreenju s nama to su moralni kreteni...

172

Da nije glavno da li je neto istina, nego kako dejstvuje : to je potpuno otsustvo

intelektualnog potenja. Sve je dobro, la, kleveta, bestidno nametanje, kada slui da se
stepen toplote popne dotle da se veruje
Prava kola za uenje sredstava kojima se navodi na verovanje: naelno preziranje
sfera iz kojih bi mogla doi protivrenost ( razuma, filosofije i mudrosti, nepoverenja,
obazrivosti); bestidno hvaljenje i velianje uenja sa stalnim pozivanjem na to kako ga je Bog
dao kako apostol ne znai nita kako se tu nema nita kritikovati, nego se samo ima
verovati, primiti; kako je neobina milost i srea primiti takvo uenje o spasenju; kako to
uenje treba primiti sa oseanjem najdublje zahvalnosti i smernosti...
Stalno se pravi raun od ei za osvetom koju oni to su dole oseaju prema svemu to
je gore: da prime ovo uenje njih mami injenica to im se ono prikazuje kao suprotnost
mudrosti ovoga sveta, moi sveta. Ono ubeuje ispale iz drutvenih redova i pastorad ivota
svake vrste; ono obeava blaenstvo, dobit, privilegiju najbeznaajnijim i najsmernijim; ono
fanatizuje siromane, male, luckaste glave do besmislene sujete da su tobo oni smisao i so
zemlje
Sve to, jo jednom, ne moe se dovoljno prezirati. Mi uteujemo sebi kritiku uenja;
dovoljno je uoiti sredstva kojima se slui, da bismo znali s im imamo posla. Ono se sloilo
s vrlinom, ono je bestidno prisvojilo samo sebi svu oaravajuu silu vrline... Ono se sloilo sa
mou paradoksa, sa potrebom starih civilizacija za biberom i besmislicom; ono je
zadivljavalo, podizalo protiv sebe, izazivalo na gonjenje i zlostavljanje
Ono je ista vrsta smiljenog nitavila s kojim je jevrejsko svetenstvo vaspostavilo
svoju mo s kojim je i podignuta jevrejska crkva...
Valja razlikovati: 1. onu toplinu strasti ljubavi (koja poiva na bazi vatrene ulnosti);
2. potpunu neotmenost hrianstva: stalno preterivanje i brbljivost; nedostatak
hladnokrvnoga duha i ironije; nevojniki karakter svih instinkata; svetenike
predrasude protiv mukog ponosa, protiv ulnosti, nauka, umetnosti.

173

Pavle: trai mo protiv jevrejskih upravljaa njegov pokret je odve slab... Obrtanje
vrednosti pojma Jevrejin: rasa se stavlja ustranu : ali to je znailo odricati temelj.
Muenik, fanatik, vrednost svake jake vere...
Hrianstvo je forma raspada staroga sveta na najniem stupnju, tako da u prvi red
dolaze najbolesniji i najnezdraviji slojevi i potrebe.
 Prema tome, morali su drugi instinkti doi napred, da bi stvorili celinu, silu koja moe
braniti samu sebe jednom reju, bila je potrebna neka vrsta velike nevolje, kao to je bila
ona iz koje su Jevreji izvukli svoj instinkt za samoodranjem...
Za tu svrhu gonjenje hriana bilo je od neocenjive koristi zajednica u opasnosti,
obraanje u masama kao jedino sredstvo da se uini kraj gonjenju pojedinaca ( pojam o
obraanju usled toga postaje mu to je moguno laki ).

174

Hriansko-judejski ivot: tu osvetoljublje nije preovladalo. Tek su velika gonjenja

mogla dotle doterati strasti kako ar ljubavi tako isto i oganj mrnje.
Kad ovek vidi kako se njegovi najmiliji rtvuju za njegovu veru, on postaje agresivan:
za pobedu hrianstva ima se zahvaliti njegovim goniocima.
Asketizam nije specifino hrianski: to openhauer nije razumeo. On urasta u
hrianstvo: tamo gde bi postojao i bez njega.
Melanholino hrianstvo, muenje i gria savesti, pretstavlja naroito svojstvo
naroitoga zemljita, u kome su hrianske vrednosti uhvatile koren: to nije samo hrianstvo.
Hrianstvo je primilo u sebe sve vrste bolesti koje uspevaju na bolesnom zemljitu: moglo bi
mu se jedino to zameriti to se nije umelo odupreti nikakvoj zarazi. Ali, u tome je ba njegova
sutina: hrianstvo je tip dekadencije.

175

Stvarnost na kojoj je hrianstvo bilo u stanju da sagradi svoju mo sastojala se od

malih jevrejskih porodica rasutih po Imperiji, s njihovom toplinom, nenou i njihovom
naroitom gotovou da priteknu u pomo jedan drugom, koja je neuvena bila u celoj
Rimskoj Imperiji i moda bila najnepojmljivija; s njihovom skrivenom i u smirenosti
prikrivenoj gordosti to su izabrani narod, s njihovim iskrenim negiranjem bez zavisti svega
to je gore i ima sjaj i mo. Priznati to za mo, smatrati to blaeno stanje za neto to se moe
preneti na druge, to zavodi, to zarazno dejstvuje i na pagance: u tome se sastojao genije
apostola Pavla. Iskoristiti blago latentne energije i mudre sree u svrhu jedne jevrejske crkve
slobodne veroispovesti i celo jevrejsko iskustvo i vetinu samoodranja zajednice, pod
tuom vlau, i jevrejsku propagandu to je on shvatio kao svoj zadatak. On je pronaao
onu apsolutno nepolitiku vrstu sitnih ljudi koji su stajali postrani: s njihovom vetinom da se
probiju i nametnu pomou bezbroja steenih vrlina, koje su udeen da pretstavljaju jedini
oblik vrline (mere za samoodranje i orue uspeha jedne odreene vrste ljudi).
Naelo ljubavi potie iz male jevrejske zajednice: tu jedna vrlo strasna dua sija pod
pepelom smernosti i bede: ona nije ni grka, ni indiska, ni germanska. Himna ljubavi koju je
Pavl napisao nije hrianska: to je jevrejski otsjaj veitoga plamena, koji je semitski. Ako je
hrianstvo uinilo neto bitno u psiholokom smislu, onda je to povienje temperature due
kod onih hladnijih i otmenijih rasa koje su dotle stajale na elu stvari, otkrie da najjadniji
ivot moe postati bogat i dragocen pomou povienja temperature due...
Razume se po sebi da se takvo irenje ne moe vriti kod gospodareih klasa: Jevrejima
i hrianima njihovi ravi maniri bili su smetnja a duhovna jaina i strast odbijaju i
izazivaju odvratnost kad ih prate ravi maniri ( ja ih vidim kad itam novi zavet). Bila je
potrebna srodnost ovom tipu niega sloja u niskosti i bedi da bi ovek mogao oseati neku
privlanost... Dranje prema Novom zavetu pretstavlja probu da li ovek ima u sebi to od
klasinog ukusa (poredi Tacita); ko se tu ne buni, ko tu ne osea poteno i duboko neto od
foeda superstitio, da se nalazi u prisustvu neega od ega tre ruku da je ne uprlja: taj ne zna
ta je antiki duh. ovek mora oseati prema krstu ono to je oseao Gete
 176

Reakcija malih ljudi: ljubav prua oseanje najvee moi. Valja pojmiti do koje
mere ovde govori ne ovek uopte, nego naroita vrsta oveka.
Mi smo boanski u ljubavi, mi postajemo "deca boja"; Bog nas ljubi i ne trai od nas
nita drugo sem ljubavi; to jest: sav moral, poslunost i delatnost ne pruaju ono oseanje
moi i slobode koje prua ljubav; jedan ovek ne ini nita zlo iz ljubavi, nego ini mnogo
vie negoli to bi inio iz poslunosti i vrline.
Tu imamo blaenstvo stada, oseaj zajednice u velikim stvarima i u malim, ivo
oseanje jedinstva kao zbir oseanja ivota. Pomaganje, staranje, korisnost, stalno pobuuju
oseanje moi; vidan uspeh, izraz radosti podvlai oseanje moi; ni ponos tu ne manjka,
nego se osea kao zajednica, dom boji, kao izabrani narod.
Ustvari, ovek je jo jedanput doiveo promenu linosti: ovaj put on je svoje oseanje
ljubavi nazvao Bog. ovek mora sebi naslikati buenje toga oseanja; to je neka vrsta
ekstaze, strani jezik, evanelje ova novina nije oveku doputala da sebi pripie ljubav
: on je mislio da ga Bog vodi i u njemu se ivotvori.
Bog silazi meu ljude, blinji se preobraava u Boga (ukoliko se na njega izliva
oseaj ljubavi) Isus je blinji, koji se u misli preobraa u uzrok koji pobuuje oseanje moi,
kao to se blinji preobraava u boanstvo.

177

Verni su svesni da za vrlo mnogo toga imaju zahvaliti hrianstvu, pa iz toga izvode
zakljuak o visokoj vrednosti njegova osnivaa... Ovaj zakljuak je laan, ali je tipian za
verne. Objektivno posmatrano, u prvom redu, moguno je da se oni varaju u pogledu
vrednosti onoga za to imaju zahvaliti hrianstvu: ubeenja ne dokazuju nita o stvari u koju
je ovek ubeen, a kod religija ona jo pre izazivaju sumnju... Drugo, moguno je da dug
hrianstvu nije samo dug njegovom osnivau, nego itavoj gotovoj graevini, celini, crkvi
itd. Pojam osniva je tako neodreen da moe znaiti samo sluajan povod za jedan pokret:
lik osnivaa je uveliavan srazmerno prema napredovanju crkve; ali ak i ovaj proces
potovanja doputa zakljuak da je kada bilo osniva bio neto vrlo nesigurno i neodreeno
u poetku... Valja pomisliti kako olako Pavle tretira problem linosti Isusove, kako se
skoro titra njime: neko: neko ko je umro, koga su opet videli posle smrti, neko koga su Jevreji
predali da se na smrt osudi sve je to samo tema: Pavl je napisao muziku za nju...

178

Osniva jedne religije moe biti beznaajan palidrvce i nita vie.

179

Oko psiholokog problema hrianstva. Dinamika ostaje: osvetoljubivost, narodna

buna, pobuna zlosrenika i zalutalih. ( S budizmom druke stoji: on se ne raa iz
osvetoljublja. On se protiv njega bori, jer ga nagoni na delo.)
Ova stranka mira shvata da je odricanje od neprijateljstva u misli i delu uslov
samoodranja i odlikovanja. U tome lei psiholoka tekoa koja je smetala da se hrianstvo
pojmi: nagon koji ga je stvorio prinuava na borbu protiv sebe sama.
Samo kao stranka mira i bezgrenosti ovaj ustaniki pokret ima mogunost da uspe:
ona mora pobediti krajnom blagou, ljupkou, milokrvnou, njen instinkt shvata to.
Vetina: sam nagon, iji je ona izraz, odricati, osuditi, a reju i delom stalno pokazivati nagon
koji je njegova protivnost

180

Tobonja mladost. Pogreno je kad se zamilja da se s hrianstvom jedan naivan i

mlad narod digao protiv jedne stare kulture; postoji praznoverica da se izbili dublji izvori
ivota iz tih najniih narodnih slojeva, u kojima je hrianstvo izraslo i uhvatilo korena: ko
smatra da je hrianstvo izraz oivele mladosti jednog naroda i obnovljene snage rase, ne
razume nita u psihologiji hrianskog duha: to je tipian sluaj dekadencije, moralnog
omekavanja i histerije u jednoj zbrci stanovnitva koje je izgubilo svaki cilj, premorilo se i
bolesno je. To udno drutvo koje se sabralo oko ovog arhizavodnika mase naroito bi bilo na
mestu u nekom ruskom romanu: sve nervne bolesti tu su se susrele... otsustvo zadataka,
instinkt da je sve dolo do kraja, da se vie nita ne isplauj, uivanje u dolce far niente.
Mo i sigurnost u pogledu budunosti kod jevrejskog instinkta, njegova udovina volja
za ivotom i smru lei u njegovim vladajuim klasama; slojevi koje je podiglo mlado
hrianstvo najbolje se raspoznaju po iscrpljenosti njihovih instinkata. S jedne strane, oni su
siti svega; s druge oni su zadovoljni sobom, u sebi, za sebe.

181

Hrianstvo kao emancipovano judejstvo (kao to se domaa i rasna otmenost najzad

emancipuje od svojih uslova i trai srodne elemente...).
1. Kao crkva (optina) na teritoriji drave, kao nepolitika ustanova.
2. Kao ivot, odgoj, praksa, vetina ivljenja.
3. Kao religija greha (greha protiv Bogakao jedine vrste greha, kao jedinog uzroka
svega stradanja uopte), sa sveoptim lekom od greha. Postoji samo greh protiv Boga; to se
zgrei protiv oveka, ovek ne sme suditi, niti traiti raun, sem u boje ime. Isto tako sve
zapovesti (ljubav): sve je vezano za Boga, i vri se Boga radi prema ljudima. U tome lei
velika mudrost ( ivot u velikoj skuenosti kakav vode Eskimi moe se podneti samo ako
su ljudi vrlo miroljubivi i puni obzira; judejsko-hrianska dogma uperena je protiv greha na
dobro grenika ).

182

Jevrejsko svetenstvo znalo je da pretstavi kao boju zapovest i poslunost prema bojoj
zapovesti sve to mu je trebalo... isto tako sve to je sluilo odranju Izrailja i omoguavalo
da njegov ivot (na primer: veliki broj dela: obrezanje, prinoenje rtve kao centar nacionalne
svesti) uvede ne kao prirodu, nego kao Boga. Ovaj proces se nastavlja: u okviru
judejstva, gde se nije oseala potreba za delima (to e rei kao sredstvom za razlikovanje
od drugih), mogla se zamisliti jedna svetenika vrsta ljudi koja se dri kao otmena priroda
prema aristokratiji; jedno spontano svetenstvo due van kasta, koje sada ne pridaje vrednost
delima, nego mislima srca, da bi to jae istaklo ono to mu je suprotno...
U osnovi opet se radilo o tome kako e se nametnuti jedna odreena vrsta due: isto
tako kako e se izvesti narodna buna usred jednog svetenikog naroda jedan pijetistiki
pokret odozdo (grenici, carinici, ene, bolesni). Isus iz Nazareta bio je znak po kome su se
poznavali. I opet, da bi verovali u sebe, potrebno im je bilo teoloko preobraenje: njima nita
manje nije potrebno od Sina bojeg, da bi stvorili veru u sebe... I isto onako kao to je
svetenstvo patvorilo celu istoriju Izrailja, tako se jo jednom ovde nainio pokuaj da se cela
istorija oveanstva patvori u cilju da se hrianstvo moe pokazati kao najvaniji dogaaj u
njoj. Ovaj pokret mogao je ponii samo na zemljitu judejstva: ije je glavno delo bilo to je
pobrkalo prestup s nesreom i svelo sav prestup na prestup protiv Boga: hrianstvo je drugi
stupanj moi svega toga.

183

Hrianski simbolizam zasniva se na jevrejskom, koji je ve preobrazio celu stvarnost

(istoriju, prirodu) u svetu neprirodnost i nestvarnost... koji vie nije hteo da zna za pravu
istoriju koji se vie nije interesovao za prirodni tok stvari

184

Jevreji pokuavaju da se nametnu poto su dve njihove kaste: ratnici i zemljoradnici,

propale.
U ovom smislu oni su obrezani: oni imaju svetenike i odmah do njih andala...
Kako lako kod njih dolazi do kidanja, do pobune andala: poreklo hrianstva.
Usled toga to su oni ratnike znali samo kao svoje gospodare, oni su uneli u svoju
religiju neprijateljstvo prema otmenima, prema plemenitima, prema moi, prema
upravljaima , oni su pesimisti iz srdbe...
Na taj nain oni su stvorili nov vaan poloaj: svetenik na elu andala protiv
otmenih klasa...
Hrianstvo je izvuklo krajnji zakljuak iz ovoga pokreta: i u jevrejskom svetenstvu
ono je osealo kastu, privilegovane, otmene zato je zbrisalo svetenika
Hrianin je andala koji odbacuje svetenika... andala koji sam sebe iskupljuje...
Zbog toga je Francuska revolucija ki i sledbenica hrianstva... njen je instinkt uperen
protiv kaste, protiv otmenih, protiv poslednjih privilegija

185

Hrianski ideal: jevrejski veto stavljen na pozornicu. Osnovni psiholoki nagoni,

njegova priroda:
pobuna protiv postojee duhovne vlasti;
pokuaj da se od vrlina koje omoguuju sreu najniih naini merilo svih vrednosti
da se to nazove Bogom: instinkt za samoodranjem u slojevima s najmanje ivotne snage;
apsolutno uzdravanje od rata i otpor da se opravda idealom tako isto poslunost:
ljubav jednoga prema drugom kao posledica ljubavi prema Bogu.
Majstorija: odricati sve prirodne pobude i obraati ih u duhovni svet na nebu... potpuno
iskoristiti vrlinu i potovanje vrline za svoj raun i postepeno je odrei svemu nehrianskom.

186

Duboko preziranje to ga je antiki svet, koji je jo sauvao svoju otmenost, ispoljavao

prema hrianima pripada istoj kategoriji kojoj danas pripadaju instinktivna odvratnost prema
Jevrejima: to je mrnja slobodnih i samosvesnih klasa protiv onih koji ele da se probiju i koji
kombinuju nespretno dranje sa besmislenim samozadovoljstvom.
Novi zavet je jevanelje jedne savreno neotmene klase ljudi; njegovo polaganje prava
na najvie vrednosti, upravo na svu vrednost, jo i danas ima ustvari neto to buni oveka.

187
 Kako malo predmet znai ! Duh je onaj koji oivljava ! Koliko okuenog i zaguljivog
vazduha sred sveg uzbudljivog prianja o iskupljenju, ljubavi, blaenstvu, veri, istini,
venom ivotu. Uzmimo samo u ruke jednu pravu pagansku knjigu pa je uporedimo s tim,
na primer Petronija, gde nita nije uinjeno, reeno, eljeno i cenjeno to po hriansko-
hipokratskom merilu nije greh, pa ak i smrtni greh. Pa ipak kako je ovek srean u istom
vazduhu, u nadmonosti duha, brem koraku, osloboenoj i preobilnoj snazi sigurnoj u
budunost! U celom Novom Zavetu nema ni jedne jedine ale: ali to je dosta za odbacivanje
jedne knjige...

188

Duboko otsustvo dostojanstva s kojim se osuuje sav ivot izvan hrianskoga: nije im
dosta to misle nisko o svojim stvarnim protivnicima, njima ne treba nita manje od opteg
klevetanja svega to nisu oni sami... Sa arogantnou svetosti najbolje se slae niska, lukava
dua: svedoanstvo prvih hriana.
Budunost: oni vode brigu da im se dobro plati za to... To je najneistija vrsta duha to
postoji. Ceo ivot Hristov tako je pretstavljen da potvrdi prorotva: on postupa tako da njima
da za pravo...

189

Laovsko tumaenje rei, dranja i stanja umiruih: strah od smrti, na primer, tu se brka
iz osnova sa strahom od onoga to e biti posle smrti...

190

Hriani su uinili isto ono to i Jevreji. I oni su stavili svome uitelju u usta i utisnuli u
njegov ivot ono to su oseali kao uslov svoga ivota i novinu. Isto tako oni su mu pripisali
itavu poslovinu mudrost : ukratko reeno, oni su pretstavili svoj svakidanji ivot i rad kao
poslunost i na taj nain osvetali za svoju propagandu.
Od ega sve to zavisi, vidi se kod Pavla: to je neto malo. Ostalo je obrazovanje tipa
svetitelja od onoga to su sami smatrali svetim.
Celo uenje o udima, zajedno s vaskrsenjem, posledica je samovelianja hrianske
optine, koja je pripisala svome uitelju u veoj meri one osobine koje je pripisala sebi (ili,
bolje reeno, svoju snagu dovodila do njega...)

191

Hriani nikada nisu iveli onako kako im je Isus nalagao, i bestidna pria o
opravdanju verom i njenom jedinstvenom i najviem znaaju samo je posledica otsustva
hrabrosti i volje crkve da se prihvati dela koja je Isus zapovedao da se ine.
Budist se ponaa druke negoli nebudist; hrianin se ponaa kako se ponaa ceo svet i
ima jedno hrianstvo ceremonija i raspoloenja.
Duboka i prezrenja dostojna laljivost hrianstva u Evropi : mi smo doista postali
prezrenje Arapa, Hindusa, Kineza... Neka svak uje rei prvoga nemakoga dravnika o tome
ime je upravo bila zauzeta Evropa za etrdeset godina... neka uje jezik, licemerstvo
dvorskog propovednika.

192
 Vera ili dela? Ali da se uz dela, uz naviku na odreena dela, obrazuje jedno
odreeno shvatanje, ocena vrednosti i najzad duh, isto je tako prirodno kao to je neprirodno
da dela slede iz jednostavne ocene vrednosti. ovek se mora uiti, ne da pojaa oseanje
vrednosti, nego da dela; mora najpre neto moi... Hrianski diletantizam Luterov. Vera je
magarei most. Pozadina je pak u dubokom uverenju Lutera i njemu ravnih o njihovoj
nesposobnosti za hrianska dela, jedna lina injenica, prikrivena krajnjom sumnjom u to,
nije li svako delo uopte greh i od avola: tako da vredost ivota pada na pojedinana veoma
napeta stanja nedelanja (molitva, izliv oseanja itd.). Naposletku imao bi on pravo:
instinkti koji se ispoljuju u itavom delanju reformatora najbrutalniji su od sviju to postoje.
Samo u potpunom odvraanju od sebe, u poniranju u ono to je suprotno njima, samo kao
iluziju (vera) oni su mogli podneti ivot.

193

ta valja initi, da bi smo verovali? apsurdno je pitanje. Nedostatak hrianstva

jeste u tome to ono ne ini nita to je Hristos zapovedio da se ini.
To je nizak ivot, ali gledan okom prezira.

194

Ulazak u istinski ivot ovek spasava svoj lini ivot od smrti ivei optim ivotom

195

Hrianstvo je postalo neto u osnovi razliito od onoga to je njegov osniva hteo da

ono bude. To je veliki antipaganski pokret starog doba, koji je formulisan pomou ivota,
uenja i rei osnivaa hrianstva, ali savreno proizvoljno protumaenih, prema jednom
planu potpuno razliitih potreba: preveden na jezik svih ve postojeih podzemnih religija
To je nastupanje pesimizma (dok je Isus hteo doneti mir i sreu jaganjaca): i to
pesimizma slabih, niih, patnika, potitenih.
NJegov je smrtni neprijatelj: 1) mo, u obliku karaktera, duha i ukusa; svetovnost; 2)
klasina srea, otmena lakoa i skepticizam, veliki ponos, preterana rasipnost, i hladna
samodovoljnost mudraca, grka utananost u dranju, u rei i formu. NJegov smrtni
neprijatelj je Grk i Rimljanin podjednako.
Pokuaj antipaganstva da sebe postavi na filozofsku osnovu i omogui sebe: ono ide za
dvosmislenim pojavama antike kulture, u prvom redu za Platonom, tim anti-Helenom i
Semitom po instinktu... Ono tako isto ide za stoicizmom, koji je u sutini delo Semita (
dostojanstvo shvaeno kao strogost, zakon, vrlina kao veliina, lina odgovornost, autoritet,
kao najvea lina vlast nad samim sobom to je semitsko. Stoik je arapski eik uvijen u
grku togu i grke pojmove).

196

Hrianstvo samo nastavlja borbu koja se vodila protiv klasinog ideala i otmene
religije.
Ustvari, itav je ovaj preobraaj u prilagoavanju potrebama i inteligenciji tadanjih
religioznih masa: onih masa koje su verovale u Izidu, Mitru, Dionisa, veliku mater, i koje
su od religije zahtevale: 1. nadu u drugi svet; 2. krvavu fantasmagoriju rtvene ivotinje
(misterija); 3. iskupiteljsko delo, svetu legendu; 4. asketizam, odricanje sveta, sujeverno
oienje; 5. hijerarhiju, vrstu obrazovanja zajednice. Ukratko reeno: hrianstvo se svuda
prilagouje ve ukorenjenom antipaganstvu, verovanjima protiv kojih se Epikur borio...
tanije reeno, religijama nie mase, ena, robova i prezrenih redova.
Otuda su potekli sledei nesporazumi:
1. besmrtnost linosti;
2. hipoteza o drugom svetu;
3. apsurd ideje o kazni i ispatanju u centrima tumaenja ivota;
4. razboenje oveka mesto njegovog oboenja, kopanje najdubljeg jaza koji jedino
moe premostiti udo, padanje u prah i najvee preziranje samoga sebe;
5. ceo svet iskvarene imaginacije i bolesne strasti, umesto jednostavnog ivota punog
ljubavi, umesto jedne budistike sree dostine na zemlji;
6. crkveni poredak sa svetenstvom, teologijom, kultom, tajnama, jednom reju sve ono
protiv ega se borio Isus iz Nazareta;
7. udo u svemu i svaemu, sujeverje: dok je meutim odlika judejstva i prvoga
hrianstva to su tui udu i relativno racionalni.

197

Psiholoki preduslov: neznanje i nekulturnost, neznalatvo koje je izgubilo svaki obraz:

valja samo zamisliti ove svetitelje bez stida u Atini;
jevrejski instinkt o izabranom narodu: oni bez daljega prisvajaju sve vrline i ponaaju
se prema ostalom svetu kao prema suprotnosti; dubok znak prostake due;
potpuno otsustvo stvarnih ciljeva, stvarnih zadataka, za koje bi bile potrebne i druge
vrline sem bigotskih drava je preuzela na sebe taj posao: bestidni narod ponaao se
uprkos tome kao da mu ona nije potrebna...
Ako ne postanete kao deca : o kako smo daleko od ove psiholoke naivnosti!

198

Osniva hrianstva morao je mnogo ispatati to se obratio najniem sloju jevrejskog

drutva i inteligencije. Ona ga je shvatila prema duhu koji je razumela... Prava je sramota to
se isfabrikovala istorija spasenja, lini bog, lini skupitelj, lina besmrtnost, i zadralo sve
sitniarstvo linosti i istorije iz uenja koje je odricalo svaku linu i istorisku stvarnost...
Legenda o spasenju mesto simbolikog sada i svagda, ovde i svuda; udo mesto
psiholokog simbola.

199

Nita nije manje nevino od Novog zaveta. Znamo na kom je zemljitu izrastao. Ovaj
narod, sa nesalomljivom voljom za afirmacijom, koji se, poto je izgubio svaki uticaj na ivot
i odavno izgubio svako pravo na ivot, ipak umeo probiti pomou hipoteza koje su bile koliko
neprirodne toliko imaginarne (kao izabrani narod, kao optina svetih, kao obeani narod, kao
crkva): ovaj narod tako se veto sluio svetom laju i sa istom saveu do te mere da ne
moemo biti odve predostroni, kad nam on propoveda moral. Kad se Jevreji pojavljuju kao
olienje bezgrenosti, opasnost mora biti velika: kad ovek ita Novi zavet, mora uvek imati
pri ruci svoju malu rezervu inteligencije, nepoverenja i pakosti.
LJudi najniega porekla, delom ljam, izmet ne samo iz dobrog drutva, nego i iz
drutva dostojnog potovanja, odrasli daleko od atmosfere kulture, bez discipline, bez znanja,
bez trunke nasluivanja da moe biti savesti u stvarima duha, upravo Jevreji: instinktivno
veti da izvuku korist i zavedu na krivi put ak i pomou neznanja i svake sujeverne
pretpostavke.

200

Ja smatram hrianstvo najfatalnijom i najzavodnikijom laju koje je ikada dosada

bilo, onom velikom besvetom laju: ja izvlaim izdanak i ogranke njegovog ideala iz svih
moguih naska, ja odbijam svaki kompromis i laan odnos prema njemu ja nagonim na rat
s njim.
Moral sitnih ljudi kao mera stvari: to je najodvratnija degeneracija koju je kultura do
sada pokazala. I ova vrsta ideala jo visi nad oveanstvom kao Bog!!

201

Ma kako skromnih zahteva bio ovek u pogledu intelektualne istoe, ne moe se

otresti neiskazanoga oseanja nelagodnosti pri dodiru s Novim zavetom: jer beskrajna drskost
sa kojom najnepozvaniji hoe da dou do rei u najveim problemima, pa ak i da polau
pravo da budu sudije u takvim stvarima, prevruje svaku meru. Bestidna lakoa s kojom se
ovde govori o najzamrenijim problemima (ivot, svet, Bog, cilj ivota), kao da to i nisu
nikakvi problemi, nego jednostavne stvari koje ovi mali bojaci znaju!

202

Hrianstvo je bilo najfatalnija od svih megalomanija koja je ikada postojala na zemlji:

kad je ova laljiva, siuna, bojaka nedonoad poela sebi prisvajati rei Bog, strani
sud, istina, ljubav, mudrost, sveti duh, da na taj nain sebe ogranii od sveta,
kad su takvi ljudi poeli obrtati vrednosti prema sebi, kao da su oni smisao, so, mera i teite
svega ostaloga: trebalo je za njih podii ludnice i nita drugo. Proganjanje je bilo krupna
budalatina antikog doba: na taj nain oni su uzeti odve ozbiljno, i od njih je nainjena
ozbiljna stvar.
Cela fatalnost je postala moguna time to je u svetu ve postojala slina vrsta
megalomanije, jevrejska ( kad se jednom napravio jaz izmeu Jevreja i judeo-hriana,
morali su se judeo-hriani posluiti slinim sredstvima za svoje samoodranje u pojaanoj
meri, sredstvima koja je pronaao jevrejski instinkt ); s druge strane, jo i time to je grka
moralna filosofija uinila sve moguno da pripremi put za moralni fanatizam ak i meu
Grcima i Rimljanima, i da ga uini privlanim... Platon, veliki uvoznik kvarei, koji je najpre
odbio da vidi prirodu u moralu, koji je svojim pojmom dobra gotovo liio grke bogove
svake vrednosti, koji je ve bio zapaen jevrejskim bigotizmom (u Egiptu?).

203

Ove male vrline stada ne vode ni najmanje u veni ivot: izneti ih na pozornicu na
takav nain, i sebe zajedno s njima, moe biti vrlo mudro, ali za oveka koji ovde dri oi
otvorene to ostaje, uprkos svemu, najsmeniji prizor. ovek ne zasluuje ni najmanje
preimustvo na zemlji i na nebu zato to je u ponaanju postigao savrenstvo dobroudne
ovice: u najboljem sluaju takav ovek ostaje mala, ljupka, apsurdna ovca s rogovima pod
uslovom da se ne naduje od sujete i ne sablanjava stavom vrhovnoga sudije.
Strahovito osvetljavanje boja kojim se ovde osvetljuju male vrline kao da su otsjaj
boanskih osobina!
Prirodna namera i korist od svake vrline preutkuje se sistematski; ona ima vrednost
samo obzirom na neku boansku zapovest ili uzor, samo obzirom na nebeska i duhovna dobra
(divota: kao da se radi o spasenju due; ali je to bilo sredstvo da se ovde izdri sa to je
moguno vie lepih oseanja).

204

Zakon, koji je bitno realistika formula izvesnih uslova samoodranja jedne zajednice,
zabranjuje izvesne postupke u odreenom smeru, ukoliko su upereni protiv zajednice: on ne
zabranjuje duh iz koga potiu ti postupci jer su mu oni potrebni u drugom smeru, protiv
neprijatelja zajednice. Sad izlazi moralni idealist i kae: Bog vidi srca: sam postupak nije
nita; mora se iskoreniti duh iz koga potie... U normalnim prilikama ljudi se tome smeju;
samo kad se jedna zajednica nalazi potpuno van nude da vodi borbu za svoj ivot, sluaju se
takve stvari. Kad se ne uvia korist od jednog stava, onda se on naputa.
Tako je bilo, na primer, prilikom pojave Bude, u vrlo mirnom i duhovno premorenom
drutvu.
To je bio sluaj i kod prvih hrianskih optina (kaogod i jevrejskih) iji je preduslov
bio potpuno nepolitiko jevrejsko drutvo. Hrianstvo je moglo rasti samo na zemljitu
judejstva, to e rei u jednom narodu koji se ve odrekao politikog ivota i iveo u rimskom
poretku stvari nekom vrstom parazitskog ivota. Hrianstvo ide korak napred: ono doputa
da ljudi jo vie obezmuavaju, to doputaju prilike. Kad se kae: LJubite svoje
neprijatelje, onda se iz morala izgoni priroda: jer je sada priroda ljubi svoga blinjeg, mrzi
svoga neprijatelja u zakonu (u instinktu) postala besmislena; sad se mora i ljubav prema
blinjem najpre zasnovati na novom naelu (kao neka vrsta ljubavi prema Bogu). Bog se
svuda uvlai, gura, a korist se izvlai; svuda se odrie ono iz ega upravo izvire sav moral:
potovanje prirode, koje lei u priznanju prirodnoga morala, niti se u korenu...
Otkuda dolazi zavodnika ar takvog obezmualoga ideala oveanstva? Zato nam
nije odvratna kao to nam je odvratna misao o ukopljeniku?... Odgovor je jasan: nije nam
odvratan ni glas ukopljenikov, uprkos stranom unakaenju koje ga je uslovilo; on je postao
slai... I upravo zato to su muki organi otseeni iz vrline, u vrlinu je unesen sada jedan
enski ton, koji ranije nije imala.
S druge strane, ako mislimo o stranim tekoama, opasnosti i neizvesnosti, koje
povlai ivot mukih vrlina ivot jednog Korzikanca jo danas ili neznaboca Arapina (koji
do tanina nalii na ivot Korzikanca: pesme bi im mogli Korzikanci spevati) onda emo
pojmiti kako je ovaj snani tip bio opinjen i dirnut strasnou zvuka te dobrote, istote...
Pastirska melodija... idila... dobri ovek: tako to dejstvuje najvie u vremena kad tragedija
ide trkom kroz ulice.

S tim nam je postalo jasno i ukoliko idealist (ukopljenik ideala) polazi od izvesne
sasvim odreene stvarnosti i nije jednostavno fantast... On je doao do saznanja da za njegovu
vrstu stvarnosti tako gruba zabrana odreenih postupaka nema nikakva smisla (jer je oslabio
instinkt koji ga je na njih potsticao usled dugog nevebanja i nedostatka potrebe za
vebanjem). Ukopljenik propisuje niz mera za samoodranje ljudi jedne sasvim odreene
vrste: u tome je on realist. NJegova zakonodavna sredstva ista su kao to su bila ona ranijih
zakonodavstava: pozivanje na svakovrstan autoritet, na Boga, upotreba pojma prestup i
kazna to e rei on se koristi svim sredstvima ranijega ideala: samo im daje novo
tumaenje, kazna na primer dobija vie unutarnji smisao (otprilike kao gria savesti).
U praksi ova vrsta ljudi propada, im nestane izuzetnih uslova za njihov ivot neka
vrsta Tahiti i ostrvske sree, kakav je bio ivot malih Jevreja u provinciji. NJihov jedini
prirodni neprijatelj je zemljite iz koga su ponikli: oni se moraju boriti protiv njega i jo
jednom dati maha svojim napadnim i odbranbenim afektima; njihovi protivnici su pristalice
staroga ideala (ovu vrstu neprijateljstva pokazao je u velikim srazmerama Pavle u odnosu
prema judejstvu i Luter u odnosu prema svetenikom asketskom idealu). Najblai oblik ovog
protivnitva pretstavljaju svakako prvi budisti: moe biti da se ni na ta drugo nije utroilo
toliko mnogo truda koliko na slabljenje i otklanjanje neprijateljskih oseanja. Borba protiv
osvetoljublja javlja se gotovo kao prva dunost budista: tek tim se obezbeuje svoj duevni
mir. Osamiti se, ali bez gorine: to u svakom sluaju pretpostavlja postojanje jedne
neverovatno blage i slatke vrste ljudi svetitelja...

Otroumlje moralnog ukopljenitva. Kako se ratuje protiv mukih strasti i ocena

vrednosti? Ne postoje fizika nasilna sredstva za to, moe se voditi rat samo pomou
lukavstva, arolije, lai, ukratko duha.
Prvi recept: vrlina se prisvaja sebi i svom idealu; stariji ideal se porie i pokazuje kao
protivnost svakom idealu. Za to je potrebna vetina u klevetanju.
Drugi recept: svoj tip se postavlja kao opte merilo; on se projicira u stvari, iza stvari,
za sudbinom stvari kao Bog.
Trei recept: protivnici svog ideala prikazuju se kao boji protivnici; iznalazi se pravo
na veliki patos, na mo, pravo na proklinjanje i blagosiljanje.
etvrti recept: sve stradanje, sve to je strahovito, uasno i kobno u ivotu tumai se
kao posledica protivnosti ovome idealu: sve stradanje dolazi kao kazna ak i meu
sledbenicima (sem ako nije iskuenje itd.).
Peti recept: ide se tako daleko da se priroda smatra suprotnou sopstvenog ideal:
smatra se velikom kunjom u strpljenju, kao neka vrsta muenitva, izdrati tako dugo u
prirodnom poretku stvari; ovek se veba u preziranju dranjem i postupcima u odnosu prema
svima prirodnim stvarima.
esti recept: pobeda protivprirodnosti, idealnog ukopljenitva, pobeda sveta istih,
dobrih, bezgrenih, blaenih projicira se u budunost, kao kraj, zavretak, velika nada, kao
dolazak carstva bojeg.
Nadam se da se ovek jo moe smejati ovome naprezanju jedne male vrste da se
digne do visine apsolutnog merila stvari?...

205

Nikako mi se ne svia to je onaj Isus iz Nazareta ili njegov uenik Pavle toliko
napunio glavu malim ljudima kao da njihove skromne vrline toliko mnogo znae. Za to se
moralo preskupo platiti: jer su oni izneli na rav glas via svojstva vrline i oveka, oni su
zavadili neistu savest i oseanje samopouzdanja, oni su zaveli na kriv put hrabre,
velikodune, smele, preterane sklonosti jake due: do samorazorenja...

206

U Novom zavetu, naroito u Evaneljima, ne prepoznajem uopte nikakav boanski

glas: nego pre jednu posrednu formu najpaklenijega klevetnikog i unitilakog besnila
jedan od najneasnijih oblika mrnje. Nedostaje mu svako poznanje svojstava jedne vie
prirode. Bestidna zloupotreba svakovrsnog potenjatva; iskoriuje se i prisvaja itavo blago
poslovica; je li nuno bilo da doe jedan Bog da ba carinicima kae itd.
Nita nije obinije od ove borbe protiv fariseja pomou jedne apsurdne i nepravine
moralne proizvoljnosti; mase su uvek uivale u takvim tour de force. Prebacivanje
hipokrizije, sa tih usana! Nita nije obinije od takvoga postupanja s protivnicima to je
najprimamljiviji znak otmenosti ili neotmenosti...

207

Prvobitno hrianstvo je ukidanje drave: ono zabranjuje zakletvu, vojnu obavezu,

sudove, samoodbranu i odbranu koje bilo cjeline, odbacuje razliku izmeu sunarodnika i
tuina, kaogod i kaste.
Hristov primer: On se ne opire onima koji mu zlo ine; on se ne brani; on ini vie: on
okree levi obraz (na pitanje jesi li ti Hristos? on odgovara: otsada ete videti sina
ovejega gde sedi s desne strane i dolazi u oblacima nebesnim). On zabranjuje svojim
uenicima da ga brane; on im skree panju da moe dobiti pomo, ali on to nee.
Hrianstvo znai tako isto ukidanje drutva: ono ceni sve to je drutvo potcenjivalo,
ono uzrasta meu odbaenima i osuenima, meu okuenima svake vrste, grenicima,
carinicima, bludnicima, najglupljima (ribarima); ono prezire bogate, uene, otmene,
vrle i bez zamerke...

208

Rat protiv otmenih i monih, kako ga Novi zavet vodi, potsea na rat lisca Rajneke i
njegove metode: samo sa svetenikim uljem i odlunim odbijanjem priznanja svoga
sopstvenoga lukavstva.

209

Evanelje je vest da je siromanima i potitenima otvoren put ka srei da ovek ima

samo da se oslobodi sviju institucija, tradicija i tutorstva viih klasa: utoliko pobeda
hrianstva nije nita drugo do tipino socijalistiko uenje.
Privatna svojina, zarada, otadbina, poloaj i red, sudovi, policija, drava, crkva,
prosveta, umetnost, vojska: sve su to prepreke srei, zablude, zamke, avolove klopke, koje
evanelje osuuje sve je to tipino za socijalistiko uenje.
Iza svega toga nalazi se eksplozija nagomilane mrnje protiv gospodara, instinkt koji
pokazuje koliko jo moe biti mnogo sree u oseanju slobode posle tako dugotrajne tiranije...
(To je najveim delom simptom da se prema niim klasama postupalo odve oveno, da one
skoro oseaju na jeziku sreu koja im je bila zabranjena... Revolucija ne izaziva glad, nego
injenica da se kod mase apetit razbudio jedenjem...)

210

Valja samo itati Novi zavet kao knjigu krivoputnu: on akaparie za sebe vrlinu, iz
instinkta da se pomou nje zadobije za sebe javno mnenje i to najskromniju vrlinu koja
priznaje idealnu ovcu u stadu i nita drugo (raunajui tu i ovara ): malu, nenu,
dobronamernu, milostivu i romantino zadovoljnu vrstu vrline, koja nema nikakvih pretenzija
u spoljanjem svetu, i koja svet deli potpuno od sebe. To je najbesmislenija nadutost koja
zamilja da se sudbina oveanstva okree oko nje do te mere da zajednica vernih pretstavlja
ono to je istinsko i pravo, a svet na drugoj ono to je la, za veita vremena odbaeno i
ravo. Najbesmislenija mrnja prema svemu to je u moi: ali je se nikad ne dotie! Jedna
vrsta unutarnjeg osloboenja koja spolja ostavlja sve po starom (pokornost, servilnost i
ropstvo; i znanje kako od svega nainiti sredstva slube Bogu i vrlini).
 211

Hrianstvo je moguno kao savreno privatan oblik ivota; ono pretpostavlja jedno
tesnogrudo, izolovano, potpuno nepolitiko drutvo ono pripada malom manastiru. S druge
strane, hrianska drava i hrianska politika jesu bestidnost, la, kao to je hriansko
vojskovostvo, koje je naposletku dolo dotle da Boga nad vojskama smatra kao efa
generaltaba. ak ni papstvu nije polazilo za rukom nikako da vodi hriansku politiku...; a
kada reformatori vode politiku, kao to je inio Luter, zna se da su to isto takvi sledbenici
Makiavelijevi kao to su koji mu drago imoralisti ili tirani.

212

Hrianstvo je jo moguno svakog trenutka. Ono nije vezano ni za jednu od dogmi

koje su se zakitile njegovim imenom: njemu nije potrebno ni uenje o linom Bogu, ni o
grehu, ni o besmrtnosti, ni o iskupljenju, ni o veri; njemu nije potrebna apsolutno nikakva
metafizika, a jo manje asketizam ili hrianske prirodne nauke. Hrianstvo je jedan
sistem ivljenja, ne sistem vere. Ono nam govori kako da postupamo, a ne u ta da verujemo.
Hrianin je onaj koji danas kae: Neu da sluim vojsku, nije mi stalo do sudova,
neu da se koristim slubom policije, neu initi nita to bi naruilo mir u meni: i ako
zbog toga moram patiti, nita nee tako dobro sauvati moj mir kao stradanje.

213

Za istoriju hrianstva. Stalna promena sredine: hrianska nauka na taj nain stalno
menja svoje teite. Podravanje neznatnih i malih... Negovanje milosra... Tim hrianin
postepeno usvaja sve to je prvobitno odbacivao (dok je u odbacivanju svega toga bio njegov
smisao). Hrianin postaje graanin, vojnik, sudija, radnik, trgovac, naunik, teolog,
svetenik, filozof, zemljodelac, umetnik, patriot, politiar, knez... on ulazi u sve profesije
koje je ranije odbacivao (samoodbrana, suenje, kanjavanje, zakletva, razlikovanje izmeu
naroda i naroda, potcenjivanje, srdba...). Ceo ivot hrianina je najzad ba onakav od
kakvog je Hristos propovedao osloboenje...
Crkva isto toliko pripada pobedi anti-hrianskoga duha koliko moderna drava i
moderni nacionalizam... Crkva je varvarizovanje hrianstva.

214

Hrianstvom su zagospodarili: judejstvo (Pavle); platonizam (Avgustin); misterije

(uenje o iskupljenju, simbol krsta); asketizam (neprijateljstvo prema prirodi, razumu,
ulima Istok...).

215

Hrianstvo kao nedostatak prirodnosti kod morala stada: pod apsolutno pogrenim
shvatanjem i samoobmanom.
Demokratisanje je prirodniji oblik njegov, i manje laan.
injenica: potiteni, nii, itave mase robova i polurobova hoe da dou do moi.
Prvi stupanj: oni se oslobaaju oni se dree, isprva samo u mati; oni se uzajamno
raspoznaju oni izbijaju na povrinu
Drugi stupanj: oni stupaju u borbu, hoe priznanje, jednaka prava, pravdu.
Trei stupanj: oni hoe privilegije (oni privlae na svoju stranu pretstavnike moi).
 etvrti stupanj: oni hoe da sami imaju mo, i oni je imaju...
U hrianstvu valja razlikovati tri elementa: a) svakojake potitene; b) prosene svake
vrste; v) nezadovoljne i bolesne svake vrste. S prvim elementom hrianstvo se bori protiv
politiki otmenih i njihova ideala; s drugim elementom protiv izuzetaka i privilegovanih
(duhovno, fiziki) svake vrste; s treim elementom protiv prirodnog instinkta zdravih i
srenih.
Kada hrianstvo pobedi, onda drugi elemenat dolazi i prvi red; jer je tada zdrave i
srene zadobilo za sebe (kao borce za svoju stvar), isto tako i mone ( kao zainteresovane za
prevlast mase) i sada preko hrianstva dobija svoju najviu sankciju instinkt stada i
prosena priroda koja je od vrednosti u svakom pogledu. Ova prosena priroda naposletku
postaje do te mere samosvesna ( stie hrabrost za sebe ) da sebi priznaje mo i politiki...
Demokratija je hrianstvo nainila prirodnim: neka vrsta vraanja prirodi, poto su ga
mogla pobediti suprotna shvatanja vrednosti usled njegove krajnje protivprirodnosti. Rezultat:
aristokratski ideal sada gubi svoj prirodni karakter (vii ovek, otmen, umetnik,
strast, saznanje; romantizam kao kult izuzetaka, genija itd.).

216

Kad mogu i gospodari postati hriani. U prirodi je jedne zajednice (rase, roda,
stada, plemena) da smatra uslove i tenje kojima ima zahvaliti za svoje odranje kao vrednosti
po sebi; kao na primer: poslunost, uzajamnu pomo, potu, umerenost, saaljenje isto tako
da istisne sve to tome stoji na putu.
Tako isto u prirodi gospodara (bili to pojedinci ili klase) da titi i odlikuje vrline koje
potinjene ine pokornima i odanima (stanja i strasti koje mogu biti savreno razliite od
gospodarskih).
Instinkt gomile i instinkt gospodara ponekad se slau u pohvali izvesnih osobina i stanja
ali iz razliitih motiva: gomila to ini iz neposredne sebinosti, a gospodari iz posredne.
Gospodarske rase potinjavale su se hrianstvu u sutini usled toga to su dolazile do
uverenja da je hrianstvo religija stada, da ono ui poslunosti: jednom reju, da je lake
upravljati hrianima, nego nehrianima. Sa slinim nagovetajem papa jo i danas
preporuuje kineskom imperatoru hriansku propagandu.
Valja tako isto dodati da zavodnika mo hrianskog ideala najjae dejstvuje na
prirode koje vole opasnost, doivljaje i kontraste; koje vole sve to povlai rizik, ali to prua
maksimum oseanja moi. Valja se setiti svete Tereze usred herojskih instinkata njene brae:
hrianstvo se tu javlja kao rasipanje volje, jaine volje, kao donkihotstvo herojstva...

HRIANSKI IDEALI

217

Rat protiv hrianskog ideala, protiv uenja o blaenstvu i o spasenju kao cilju
ivota, protiv suprematije budala, istih srcem, stradalnika i zlosrenika.
Kada i gde li je to neki ovek od nekoga znaaja naliio tome hrianskom idealu? U
najmanju ruku u oima kakve mora imati jedan psiholog i ispitiva utrobe! Treba prelistati
sve Plutarhove junake.

218
 Nae preimustvo: mi ivimo u veku poreenja; mi smo u stanju da proraunavamo
kako ljudi nisu nikad raunali: mi smo uopte samosvest istorije. Mi uivamo na drugi nain i
trpimo na drugi nain: na instinktivni posao je da poredimo bezbroj stvari. Mi sve
razumemo; mi sve doivljujemo, u nama vie nema neprijateljskog oseanja. Ma kako se
ravo mi sami pri svem tom proveli, naa iva i skoro nena radoznalost navaljuje na
najopasnije predmete...
Sve je dobro nama priinjava bol rei ne ma emu. Mi patimo kad osetimo da
smo dovoljno ludi da se emu bilo odluno odupremo... Ustvari, mi naunici danas
ispunjujemo Hristovu nauku u najveoj meri

219

Ironija prema onima koji veruju da e pobediti hrianstvo pomou modernih prirodnih
nauka. Time se nipoto ne pobeuju hrianska shvatanja vrednosti. Hristos na krstu je jo
uvek najuzvieniji simbol.

220

Dva velika nihilistika pokreta: a) budizam; b) hrianstvo. Ovo poslednje je tek sada
dolo otprilike do jednog stanja kulture u kome moe ispuniti svoju prvobitnu namenu
dostiglo svoj nivo u kome se moe pokazati isto.

221

Mi smo vaspostavili hrianski ideal: da mu se odredi vrednost.

1. Koje vrednosti on odrie? ta pretstavlja ideal koji mu je suprotan? Ponos, patos
distancije, veliku odgovornost, razdraganost, divnu animalnost, ratnike i osvajake instinkte,
oboenje strasti, osvete, lukavstva, srdbe, sladostraa, elje za doivljajima, saznanja; on
odrie otmeni ideal: lepotu, mudrost, mo, divotu i opasnost tipa ovek, onoga koji postavlja
ciljeve, buduega oveka ( ovde se hrianski duh pokazuje kao logina posledica
judejstva ).
2. Moe li se ostvariti? Da, ipak je hrianski ideal klimatski uslovljen, slino
indiskom idealu. I jednom i drugom nedostaje rad. On izdvaja iz naroda, drave,
civilizovane zajednice, jurisdikcije; on odbacuje nastavu, znanje, negovanje dobrih manira,
sticanje, trgovinu... on ostavlja sve to sainjava korist i vrednost oveka on ga izdvaja
pomou idiosinkrazije oseanja. Nepolitian, antinacionalan, ni agresivan ni defanzivan
jedino moguan u okviru strogo ureene drave i ureenog drutvenog ivota koji doputa tim
svetim parazitima da napreduju na opti raun...
3. On je ostao samo volja za zadovoljstvom i nita drugo. Blaenstvo je neto to
je samo sebi dokaz, emu ne treba nikakva opravdanja sve ostalo (u neku ruku: ivi i daj
drugom da ivi) samo je sredstvo za taj cilj...
Ali to pretstavlja nizak red misli: strah od bola, od prljanja, od kvarenja, dovoljan je
razlog da se dignu ruke od svega... To je bedan nain miljenja... Znak malaksale rase... Ne
treba se varati. (Budite kao deca Srodna priroda: Franja Asiski, nevrotik, epileptiar,
vizionar, slino Isusu).

222

Vii ovek razlikuje se od niega svojom neustraljivou i gotovou da se ponese sa

nedaom: kada evdemonistika merila ponu prevlaivati, onda je to znak dekadencije
(fizioloki zamor i slabljenje jaine volje). Hrianstvo sa svojim izgledima na blaenstvo
tipian je nain shvatanja osirotelih i paenika. Puna snaga hoe da stvara, da strada, da
propadne: biogotizam hrianskog spasenja njoj para ui i sveteno dranje izaziva dosadu.

223

Siromatvo, smernost i ednost opasni i klevetniki ideali, ali korisni lekovi, kao
otrovi u izvesnim bolestima, na primer u doba rimskih cezara.
Svi ideali su opasni: jer oni unizuju i igou stvarnost; svi otrovi, ali su neophodni kao
privremeni lek.

224

Bog je stvorio oveka srena, bezbrina, bezgrena, nevina i besmrtna: na ivot je

laan, otpadniki, grean, kazna... Stradanje, borba, rad i smrt istiu se kao prepreke i sumnje
u ivot, kao neto neprirodno, neto to ne treba da traje, protiv ega su potrebni lekovi i
od ega leka ima!...
oveanstvo se od Adama nalazi u nenormalnom stanju: Bog je dao svoga sina za
Adamov greh, da bi uinio kraj tome nenormalnom stanju; prirodno stanje ivota je
prokletstvo; Hristos vraa normalno stanje onome ko u njega veruje: on ga ini srenim,
bezbrinim i bezgrenim. Ali zemlja nije postala plodna bez rada; ene ne raaju decu bez
bola; bolest nije iezla; u tom pogledu verni prolazi isto tako ravo kao i neverni. Ali da se
samo ovek oslobodio smrti i greha tvrenja su koja se ne mogu proveriti, to je crkva
utoliko vie istakla. On je slobodan od greha ne svojim trudom, ne svojom upornom
borbom nego je iskupljen delom iskupljenja prema tome je savren, bezgrean kao u
raju.
Stvarni ivot nije nita drugo do iluzija (samoobmana, ludost). Sva borba i huka
stvarnoga ivota, punog svetlosti i tame, rav je i laan ivot: cilje je osloboditi ga se.
ovek bezgrean, bezbrian, besmrtan, srean ovo shvatanje najvie eljivosti
mora se najpre podvri kritici. Zato su greh, rad, smrt, bol (i, s hrianskog stanovita,
saznanje...) protivni najviim eljama?... pustim hrianskim pojmovima o blaenstvu,
bezgrenosti, besmrtnosti.

225

Nedostaje ekscentrini pojam svetosti Bog i ovek nisu izdvojeni jedan od

drugoga. Nema uda te oblasti uopte nema: jedina koja dolazi u obzir jeste duhovna
(to jest simbolino-psiholoka). Kao dekadencija: duplikat epikurejstva... Raj, prema
grkom pojmu, samo je Epikurov vrt.
Takvom ivotu nedostaje zadatak: on nee nita; neka forma epikurejskih
bogova; ne postoji nikakav razlog da se jo i ciljevi postavljaju da se deca raaju: sve
je postignuto.

226

Oni su prezirali telo, oni ga nisu uzimali u obzir: jo vie, oni su postupali s njim kao s
neprijateljem. NJihovo je ludilo bilo to su verovali da se lepa dua moe nositi u telu koje
bi bilo leinska nakaza... I da bi to uinili pristupanim drugima, bilo im je nuno da pretstave
pojam lepe due na drugi nain, da preobrnu prirodnu vrednost, dok se najzad ne oseti
jedno bledunjavo, boleljivo, idiotski egzaltirano bie kao savrenstvo, kao neto englisch,
kao preobraaj: kao vii ovek.

227

Neznanje psiholokih predmeta hrianin nema nervnog sistema; preziranje i

svojevoljno okretanje pogleda sa zahteva tela, sa svesti o telu; pretpostavka da je to u skladu s
viom prirodom ovekovom da e to neophodno biti na dobro due; sistematsko svoenje
svih funkcija tela na moralne vrednosti; i bolest se smatrala uslovljenom moralom, kao kazna
ili kao iskuenje, ili kao stanje spasenja u kome ovek postaje savreniji negoli to bi mogao
biti zdrav (Paskalova misao); u izvesnim prilikama, dragovoljno teranje u bolest samog sebe

228

ta upravo ima da znai ova borba hrianina protiv prirode? Razume se, nas nee
obmanuti njegove rei i objanjenja! To je priroda protiv neega to je opet priroda. Kod
mnogih to je strah; kod nekih je preziranje; kod nekih opet izvesna duhovnost, ljubav prema
jednom idealu beskrvnom i bestrasnom: a kod najviih to je ljubav prema apstraktnoj
prirodi i oni se trude da ive prema svome idealu. Razume se da smernost namesto
samopouzdanja, brina obazrivost prema pohotama, osloboenje od obinih dunosti (to
stvara vii pojamo rangu), potsticaj na stalnu borbu oko ogromnih pitanja, navika na izlive
oseanja sve to doprinosi da se obrazuje jedan tip; u njemu prevlauje osetljivost jednog
zakrljalog tela, ali se nervoza i njeno nadahnue tu tumae na drugi nain. Ukus ovoga tipa
ljudi sklon je 1) suptilnosti, 2) arenilu, 3) krajnostima u oseanjima prirodne sklonosti
nalaze zadovoljenja, ali se tumae na nov nain, na primer kao opravdanje pred bogom,
iskupljenje blagodau, (svako neosporno oseanje zadovoljstva tumai se na slian nain!),
ponos, strast itd. Opti problem: ta biva od oveka koji kalja i stvarno odrie i umanjuje
sve to je prirodno? Ustvari hrianin pretstavlja primer preterane samodiscipline: da bi
ukrotio svoje strasti, ini se da mu je potrebno da sebe uniti ili raspne.

229

ovek fizioloki sebe nije znao kroz itave milenije: on ne zna sebe ni danas jo. Znati,
na primer, da ima nervni sistem ( ali ne duu ) jo uvek ostaje privilegija
najupuenijih. Ali se ovek ne zadovoljava time da tu ne zna. On mora biti vrlo human, da bi
mogao rei: ja to ne znam, da dopusti sebi neznanje.
Ako pati ili je dobro raspoloen, on ne sumnja da moe nai uzrok, ako ga samo trai. I
on ga trai... Uistinu, on uzrok ne moe nai, jer i ne sluti gde bi ga morao traiti... ta biva?...
On uzima izvesnu posledicu svoga stanja za uzrok, na primer ako uspe neki posao koji je
preduzeo u dobrom raspoloenju (istinski preduzeo, jer mu je dobro raspoloenje dalo
hrabrosti za to): gle, posao je uzrok dobroga raspoloenja... Ustvari, uspeh je bio opet
uslovljen onim istim to je uslovilo dobro raspoloenje srenom koordinacijom fiziolokih
sila i sistema.
On se osea ravo: i usled toga ne moe svriti s nekom brigom, skrupulom,
samokritikom... Uistinu, ovek veruje da je njegovo stanje posledica njegove skrupule,
njegovih grehova, njegove samokritike...
Ali posle duboke iscrpelosti i nemoi nastaje stanje ozdravljenja... Kako je moguno
da se oseam tako slobodan, tako srean? To je pravo udo; to je samo Bog mogao uiniti sa
mnom. Zakljuak: On mi je oprostio grehe...
 Iz toga sledi ovakva praksa: da bi se probudila oseanja greha i pripremio skrhan duh,
mora se telo dovesti u bolesno i nervozno stanje. Metod je poznat. Razume se, niko ne sluti
uzronu logiku injenice: muenje tela tumai se u religioznom smislu, ono se prikazuje kao
cilj po sebi, dok je ono samo sredstvo da se omogui ono bolesno ravo varenje to se zove
kajanje (ide fixe greha, hipnotisanje kokoi pomou linije greh).
Zloupotreba tela priprema zemljite za niz oseanja grenosti, to jest za opte stanje
stradanja, koje trai objanjenje...
S druge strane, i metod spasenja postie se na isti nain: izaziva se svako stanje
rasipanja oseanja pomou molitve, pokreta, dranja ili zakletve iznurenost nastaje, esto
akutna, esto u epileptinom obliku. I iza stanja duboke sanjivosti privia se ozdravljenje
ili religioznim jezikom reeno: spasenje.

230

Ranije su se stanja i posledice fizioloke iznurenosti smatrala za vanija od zdravih

stanja i njihovih posledica, usled njihove iznenadnosti, strahovitosti, nejasnosti i
tajanstvenosti. ovek se plaio sebe: pa je onda pretpostavio jedan vii svet. LJudi su pripisali
poreklo ideje o dva sveta jednog s ove strane groba, a drugog s one snu i snovima,
senkama noi i strahu od prirode: ali treba najpre rasmotriti simptome fizioloke iznurenosti.
Stare religije imaju naroite metode kojima vebaju verne da dou do stanja iznurenosti, u
kome moraju doiveti takve pojave... Verovalo se da se na taj nain ulazi u jedan vii poredak
stvari gde sve prestaje biti poznato. Prividnost vie sile...

231

San kao posledica svake iznurenosti, iznurenost kao posledica svakog prekomernog
nadraaja...
Potreba za snom, oboenje i oboavanje pojma sna u svima pesimistikim religijama
i filosofijama
U ovom sluaju iznurenost je rasnog karaktera; san, psiholoki rasmatran, samo je
simbol mnogo dublje i mnogo due nunosti mirovanja... Ustvari, smrt je ta koja ovde
gospodari u zavodnikom obliju svoga brata, sna.

232

Celo hriansko vebanje u pokajanju i spasenju moe se smatrati kao proizvoljno

izazvana folie circulaire: razume se, ona se moe izazvati samo u ve predodreenim licima,
naklonjenim morbidnosti.

233

Protiv pokajanja i isto psiholokog postupanja njim. Kad ovek ne moe svriti s
jednim doivljajem, onda je to ve znak dekadencije. Ovo otvaranje starih rana, valjanje u
samopreziranju i potitenosti, jedna je bolest vie iz koje ne moe nikada doi spasenje
due, nego samo jedan nov oblik bolesti...
Ova stanja spasenja kod hriana jednostavno su mene jednog istog bolesnog stanja
objanjenje epileptine krize pomou naroite formule, koju ne prua nauka ve religiozno
ludilo.
Kad je ovek bolestan, on je dobar na bolestan nain... Mi danas raunamo u histeriju i
epilepsiju najvei deo psiholokog aparata kojim se hrianstvo slui.
 Ceo proces duevnog leenja mora se vratiti na fizioloku osnovu: gria savesti kao
takva prepreka je ozdravljenju mora se sve prevagnuti pomou novih dela, da bi se spasli
bolesti samomuenja... Mora se isto psiholoka praksa crkve i sekta ozloglasiti kao opasna
po zdravlje. Bolesnik se ne lei molitvom i izgonjenjem zlih duhova; stanja mira koja
dolaze pod uticajem takvih sredstava daleko su od toga da pobuuju poverenje u psiholokom
smislu...
ovek je zdrav kad moe zbijati alu sa svojom ozbiljnou i sa arom kojim ga je bilo
koja pojedinost naega ivota do te mere hipnotisala, kad mu je gria savesti to i kamenu
ujed psa kad se stidi svoga pokajanja.
Dosadanja isto psiholoka i religiozna praksa vodila je samo do promene simptoma:
ona je smatrala jednoga oveka izleenim ako se klanja pred krstom i zarie da e ubudue
biti dobar ovek... Ali zloinac koji se sa izvesnom turobnom ozbiljnou vrsto dri svoje
sudbine i odbija da posle ina kleveta svoje delo ima vie duevnog zdravlja... Zloinci s
kojima je Dostojevski iveo u tamnici bili su svi bez izuzetka neslomljene prirode nisu li
oni sto puta vee vrednosti od slomljenog hrianina?
(Preporuujem da se gria savesti lei Mielovim lekom).

234

Gria savesti: znak da karakter nije dorastao delu. Postoji gria savesti i zbog dobrih
dela: kad su neobina te nisu u skladu sa starom sredinom.

235

Protiv kajanja. Ja ne volim ovu vrstu kukaviluka prema sopstvenom delu; ovek ne
treba da ostavi sam sebe na cedilu pred navalom neoekivanog srama i nevolje. Tu je pre na
mestu prekomerna gordost. Naposletku, emu sve ovo? Kajanjem se ne brie ono to je
uinjeno; kaogod ni time to je oproteno ili ispatano. ovek mora biti teolog pa da
veruje u mo koja brie grehe: mi imoralisti pretpostavljamo da u prestup ne verujemo. Mi
drimo da su sva dela u korenu ista po vrednosti isto kao to dela koja su uperena protiv
nas mogu jo uvek, s ekonomskog gledita, biti korisna i biti dela eljiva uopte. U
pojedinanim sluajevima mi emo priznati da bismo izvesnog dela mogli biti poteeni da
na nas okolnosti nisu uticale da ga uinimo. Ko od nas ne bi poinio svaki zloin, kad bi
prilike bile pogodne?... Zato ovek ne sme nikad rei: To i to ne bih smeo initi, nego uvek
samo: udnovato da to nisam uinio ve stotinu puta! Naposletku, vrlo mali broj
postupaka je tipian i rezime jednog lica; a kako je vrlo malo linosti meu ljudima, retko se
deava da pojedino delo karakterie jednog oveka. Postupci su proizvod prilika, povrni
refleksi i odgovor na nadraaje, i to mnogo pre nego to se taknu dubine naega bia i ono ih
uzme u obzir. Jedan nastup, jedan udarac, jedan ubod noem: ega tu ima od linosti! Delo
vrlo esto povlai sobom neku vrstu zanemelosti i vezanosti: tako da se delatelj osea kao da
je opinjen seanjem na nj i kao da mu je ono prosto neki pridodatak. Duevnom poremeaju,
jednoj vrsti hipnotisanja, moramo se odupreti pre svega: jedno jedino delo, ma koje da je, u
poreenju sa svim to ovek ini, ipak je ravno nuli i moe se iskljuiti iz rauna a da raun
ne bude pogrean. Nepravian interes koji drutvo moe imati da ceo na ivot kontrolie
samo u jednom pravcu, kao da mu je smisao u tome da istera jedno jedino delo, ne sme
zaraziti delatelja: naalost, to se skoro stalno deava. Tome je razlog to svakom delu s
neobinim posledicama sledi duevni poremeaj: svejedno da li su posledice dobre ili rave.
Valja videti zaljubljenoga koji je dobio obeanje; pesnika kome publika pljeska: ukoliko se
tie duevne bunovnosti, oni se ni po emu ne razlikuju od anarhiste kod koga policija
iznenada vri pretres.
 Ima dela koja su nas nedostojna: dela koja bi nas stavila u niu klasu ljudi, ako bi se
smatrala tipinim. Ovde valja izbei samo pogreku da se smatraju kao tipina. Postoji druga
vrsta dela kojih mi nismo dostojni; izuzeci koji se raaju iz obilja sree i zdravlja, najvii
talasi nae proletnje klime, koje na najveu visinu gura bura ili sluaj: takvi postupci i dela
isto tako nisu tipini. Umetnika ne treba nikada meriti merom njegovih dela.

236

A. Utoliko se danas hrianstvo jo ini potrebno, ukoliko je ovek jo divlji i fatalan...

B. U drugom smislu ono ne samo da nije potrebno, nego je do krajnosti tetno, premda
privlai i mami, jer odgovara morbidnom karakteru itavih slojeva i itavih tipova dananjega
oveanstva... Oni idu za svojim sklonostima kad tee hrianstvu to su dekadenti svake
vrste.
Izmeu A i B mora se praviti jasna razlika. U sluaju A hrianstvo je lek, ili u
krajnjem sluaju sredstvo za ukroavanje (pod izvesnim okolnostima ono slui da ljudi obole:
a to je katkad korisno kao sredstvo da se svladaju divlje i sirove prirode). U sluaju B
hrianstvo je samo simptom bolesti, ono poveava dekadenciju; ono se opire sistemu leenja
koji snai, ono je ovde bolesniki instinkt protiv onoga to bi mu bilo spasonosno.

237

Na jednoj strani stranka ozbiljnih, dostojanstvenih, obazrivih: na drugoj divlja, neista,

neodgovorna bestija: prosto pitanje kroenja ivotinja pri emu ukrotitelj mora biti surov,
straan i ulevati strah svojim ivotinjama.
Svi bitni zahtevi moraju se postaviti sa brutalnom jasnoom, to e rei u hiljadu puta
preteranom obliku:
A ispunjenje zahteva mora se postaviti to grublje, tako da ulije strahopotovanje, kao
to je na primer u osloboenju od ula kod bramana.

Borba s oloem i marvom. Kad se dostigne izvesna mera ukroenosti i reda, onda se
mora iskopati to dublji jaz izmeu oienih i preporoenih i ostalih...
Ovaj jaz poveava kod viih kasta samouvaenje i veru u ono to pretstavljaju otuda
andala. Preziranje i preterivanje u tome psiholoki je potpuno pravilno, to e rei: sto puta
preterano da bi se uopte moglo osetiti.

238

Borba protiv brutalnih instinkata neto je drugo od borbe protiv bolesnih instinkata; ona
moe biti i sredstvo za savlaivanje brutalnosti, za oboljenje brutalnih. Psihiko leenje u
hrianstvu esto nije nita drugo do preobraanje marve u bolesnu, pa prema tome u pitomu
ivotinju.
Borba protiv sirovih i divljanih priroda mora se voditi oruima koja imaju dejstva:
praznoverice kao sredstvo su nezamenljive i neophodne...

239
 Nae doba je u izvesnom smislu zrelo (to e rei: dekadentsko) kao to je doba Bude
bilo... Zbog toga je moguno hrianstvo bez hrianskih dogmi (najodvratnijih izdanaka
antikog hibridizma).

240

Pod pretpostavkom da se hrianstvo ne bi moglo opovrgnuti, Paskal je mislio da je u

najveem stepenu mudro biti hrianin obzirom na strahovitu mogunost da je ipak istinito.
Kao znak koliko je hrianstvo izgubilo od svoje strahovitosti, danas nailazimo na drugi
pokuaj njegova opravdanja, koji je u tome to, ak ako bi i bilo zabluda, ono ipak svojim
sledbenicima prua tolike koristi i zadovoljstva celoga ivota: ini se, dakle, da bi ovu veru
valjalo odrati ba zarad njenoga blagotvornog dejstva dakle, ne iz straha od jedne opasne
mogunosti, nego pre iz straha od ivota koji je izgubio svoju dra. Ovaj hedonistiki obrt,
koji nalazi dokaz u srei, simptom je opadanja: on zamenjuje dokaz po sili, po onome to je
najstranije u hrianskoj ideji, po strahu. Sa ovakvim novim tumaenjem hrianstvo se
stvarno blii iscrpelosti: ljudi se zadovoljavaju jednim opiumskim hrianstvom, jer nemaju
snage za traenje, za borbu, za smelost, za samopouzdanje, niti je imaju za paskalizam, za ono
njegovo sumorno preziranje sebe sama, za veru u ovekovu nedostojnost, za strah da mogu
biti osueni. Ali onom hrianstvu koje u prvom redu ima da umiruje bolesne nerve nije
uopte potrebno ono strahovito reenje s Bogom na krstu: zbog toga budizam polako osvaja
zemljite u Evropi.

241

Humor evropske kulture: jedno se smatra istinom, a drugo se ini. Na primer, kakva je
korist od sve vetine itanja i kritike, kada se kao i pre odrava crkveno tumaenje Biblije,
kako katoliko tako i protestantsko!

242

Mi nismo dovoljno svesni u kakvom varvarstvu pojmova mi Evropljani jo ivimo.

Kako se moglo verovati da spas due zavisi od jedne knjige!... A kau mi da se u to veruje
jo i danas.
ta pomae sve nauno vaspitanje, sva kritika i sva hermeneutika, kad naa tela nisu za
veita vremena porumenela od stida zbog onakvoga tumaenja Biblije kakvo daje crkva?

243

Za razmiljanje: Do koje mere se jo uvek dri vera u boansko provienje, ta

najfatalnija vrsta vere i za ruku i za razum; do koje mere hrianska hipoteza i tumaenje
ivota ivi u formulama kao to su priroda, progres, usavravanje, darvinizam, pod
praznovericom da postoji izvestan odnos izmeu sree i vrline, nesree i greha? Ona apsurdna
vera u tok stvari, u ivot, u instinkt ivotni, ona potenjaka rezignacija koja potie od
shvatanja da e sve ii dobro ako svaki ini svoju dunost sve to ima smisla samo pod
pretpostavkom da neko vodi stvari sub specie boni. ak i fatalizam, taj na dananji oblik
filosofske osetljivosti, posledica je vekovne vere u boje vostvo, nesvesna posledica: kao da
to nije na posao kako idu stvari ( kao da bismo mogli pustiti da stvari idu svojim tokom:
poto je pojedinac samo modus apsolutne stvarnosti ).

244
 Vrhunac je psiholoke varljivosti ovekove to jedno bie zamilja kao poetak i kao
neto apsolutno prema svome skuenom shvatanju onoga to upravo njemu izgleda dobro,
mudro, mono, dragoceno i to pri tom i ne pomilja da postoji itav sistem uzroka, na
osnovu koga postoji i ima vrednost svaka dobrota, svaka mudrost, svaka mo uopte. Ukratko
reeno, elementi najskorijega i najuslovljenijega porekla kao da nisu postali, nego se
postavljaju kao da su po sebi, pa ak kao da su i uzrok sviju stvari uopte... Ako poemo od
iskustva, od svakoga sluaja kad se jedan ovek preko mere digao iznad proseno ljudskoga,
onda vidimo da svaki vii stupanj moi nosi sa sobom slobodu od dobra i zla, kaogod i od
lai i istine, i ono to dobrota hoe on ne moe uzeti u raun; isto tako vai i za svaki vii
stepen mudrosti u njoj je dobrota ukinuta isto tako kao istinitost, pravednost, vrlina i druge
popularne udi pri odreivanju vrednosti. Najzad i svaki vii stepen dobrote: nije li jasno da
on pretpostavlja skoro duhovno slepilo i krutost, kaogod i nesposobnost za razlikovanje
izmeu istine i lai, izmeu koristi i tete na velikoj daljini, a da i ne govorimo o tome da bi
visok stepen moi mogao dovesti do najteih posledica u rukama najvee dobrote
(iskorenjenje zla)? Valja upravo samo pogledati kakve tenje uliva Bog ljubavi
svojim vernim: oni upropauju svet u korist dobrih ljudi. Na delu, ovaj isti Bog pokazao se
u pogledu poretka u svetu kao Bog najvee kratkovidosti, avolstva i nemoi; iz toga se moe
zakljuiti koliko vredi njegova zamisao.
Po sebi znanje i mudrost nemaju nikakve vrednosti; kaogod ni dobrota: oni moraju uvek
najpre imati cilj, koji im odreuje vrednost ili nevrednost moe se imati cilj za koji bi
znanje bilo od velike tete (kao kad bi potpuna obmana pretstavljala uslov napredovanja
ivota; isto tako kad bi dobrota mogla paralisati i obeshrabriti glavne izvore velikih strasti)...
Za na ljudski ivot, ovakav kakav je, pokazalo se dosada da je sva istina, sva
dobrota, sva svetost, sva boanstvenost u hrianskom smislu velika opasnost jo
danas je oveanstvo u opasnosti da propadne zbog jednog ideala koji je neprijatelj ivota.

245

Neka svaki razmisli o teti koju trpe sve oveanske ustanove kad se uopte pretpostavi
jedna boanska, nadzemaljska via sfera, koja tek sankcionie te ustanove. Navikavajui se da
im tada vrednost vidimo u ovoj sankciji (na primer u braku), mi umanjujemo njihovo prirodno
dostojanstvo, a u izvesnim okolnostima i odriemo ga... Priroda se nepovoljno sudi srazmerno
prema potovanju koje se odaje protivprirodnosti u ideji Boga. Priroda tada postaje neto
prezrivo, ravo...
Kobnost verovanja u realnost najviih moralnih kvaliteta kao u Boga: time su se
porekle sve stvarne vrednosti i sistematski shvatile kao bezvredica. Tako se protivprirodnost
popela na presto. Sa neumoljivom logikom dolo se dotle da se negacija prirode stavlja kao
apsolutan zahtev.

246

Usled toga to je hrianstvo izguralo u prvi red uenje o nesebinosti i ljubavi, ono nije
bilo u stanju da uzdigne interese vrste iznad interesa pojedinca. NJegov uticaj, njegov fatalni
uticaj ostaje upravo poveanje egoizma, individualnog egoizma do preko svake mere (do
individualne besmrtnosti). Hrianstvo je pojedinca shvatilo tako vanim, tako apsolutnim, da
se vie ne moe rtvovati: ali vrsta se odrava ljudskim rtvama... Pred Bogom su sve due
jednake: ali, to je najopasnija od svih ocena vrednosti! Ako su pojedinci jednaki, onda se
dovodi vrsta u pitanje i pomae praksa koja e naposletku upropastiti vrstu: hrianstvo je
naelo suprotno selekciji. Ako degenerisani i bolesni (hrianin) treba da ima istu vrednost
koju i zdravi (paganac) ili ak jo i veu, prema Paskalovom sudu o bolesti i zdravlju,onda
je prepreen prirodni tok razvitka i od neprirodnosti napravljen zakon... Ova opta oveanska
ljubav na delu pretstavlja povlaivanje svih paenika, zlosrenika, degenerika: ona je snizila i
oslabila odgovornost i visoku dunost rtvovanja ljudi. Prema hrianskoj shemi vrednosti
jedino je jo ostalo samoportvovanje: ali ovaj ostatak ljudske rtve, koju je hrianstvo
dopustilo pa i preporuilo, nema nikakva smisla sa stanovita odgoja cele vrste. Za
blagostanje vrste sasvim je svejedno da li koji bilo pojedinac sebe prinosi na rtvu (bilo na
monaki ili asketski nain, bilo pomou krstova, lomaa, giljotine, kao muenik zablude).
Vrsti je nuno propadanje neuspelih, slabih, degenerika: a hrianstvo se ba njima obratilo
kao sila odranja; ono je jo vie pojaalo ve i bez toga jaki instinkt slabih da sebe tede, da
se odravaju i uzajamno pomau. ta je vrlina i oveanska ljubav u hrianstvu ako nije
ova uzajamnost u odravanju, ova solidarnost slabih, ovo spreavanje odabiranja? ta je
hrianski altruizam ako nije egoizam mase slabih, koji nazire da e se svaki pojedinac
najdue odrati i sauvati ako se svi brinu jedan za drugoga?... Ako ovek ne osea takav duh
kao neto do krajnosti nemoralno, kao zloin prema ivotu, onda i sam pripada bolesnoj
gomili i nosi njene instinkte u sebi... Prava oveanska ljubav zahteva rtvovanje dobru vrste
ona je surova, ona je puna samosavlaivanja, samodiscipline, jer su joj nune ljudske
rtve. A hrianstvo sa svojim pseudohumanizmom hoe da zavede red da se niko ne rtvuje...

247

Nita ne bi bilo korisnije i ne bi zasluivalo vie da se pomae od sistematskog

nihilizma dela. Prema onome kako ja razumem sve fenomene hrianstva i pesimizma, evo
ta oni izraavaju: Mi smo sazreli za nebie, za nas je razumno ne postojati. Ovaj
nagovetaj od strane razuma u ovom sluaju bio bi i glas prirodnog odabiranja.
S druge strane, dvosmisleni karakter i kukaviko polutanstvo religije kao to je
hrianstvo, ili, bolje, crkve, zasluuje najveu osudu: ona mesto da propoveda smrt i
samounitenje, titi bolesne i nedonoad i bodri ih da se mnoe.
Problem: kojim bi se sredstvima moglo doi do strogog oblika velikog zaraznog
nihilizma, koji bi propovedao i upranjavao dobrovoljnu smrt s naunom savesnou (a ne
slabo vegetiranje u varljivoj nadi na ivot posle smrti)?
Hrianstvo se ne moe dovoljno osuditi to je tako veliki nihilistiki istilaki pokret,
koji se verovatno pripremao, liilo vrednosti uenjem o besmrtnosti pojedinca i nadom na
vaskrsenje: to jest uzdravanjem od nihilizma na delu, od samoubistva... Ono ga je zamenilo
postepenim samoubistvom: postepeno sitnim, ali trajnim ivotom; postepeno sasvim obinim,
buroaskim, osrednjim ivotom itd.

248

Hrianski nadri-moral. Saaljenje i preziranje smenjuju se brzo, i oni me katkad

bune kao kakav grozan zloin. Tu je zabluda postala dunost, omaka je postala
majstorija, ruilaki instinkt sistem iskupljenja; tu svaka operacija stvara ranu, znai
otsecanje organa ija je energija uslov ozdravljenja. I u najboljem sluaju ne postie se
izleenje, nego se jedan niz ravih simptoma zamenjuje drugim... I ova tetna besmislica, ovaj
sistem beaenja i kopljenja ivota smatra se svetim i neprikosnovenim; biti u slubi toga
sistema, biti orue ove vetine leenja, biti svetenik, znai izdvojiti se, uivati potovanje,
biti svet i neprikosnoven. Samo boanstvo moe biti tvorac ove najvie vetine leenja:
iskupljenje je jedino shvatljivo kao otkrovenje, kao akt milosti, kao nezaslueni dar koji se
stvorenju ini.
Prvi stav: duevno zdravlje smatra se kao bolest i izaziva nepoverenje...
Drugi stav: uslovi snanog i naprednog ivota, snane elje i strasti, smatraju se kao
dokaz protiv snanog i obilnog ivota.
Trei stav: sve od ega oveku preti opasnost i to njim moe ovladati i upropastiti ga,
zlo je i tetno mora se iskoreniti iz njegove due.
etvrti stav: ovek, nainjen bezopasan i za sebe i za druge, slab, slomljen u smirenosti
i krotosti, svestan svoje slabosti, grenik to je idealan tip, koji se moe i izleiti sa neto
duevne hirurgije...

249

Protiv ega ja diem svoj glas? Protiv toga to se kao neto visoko, pa ak i kao merilo
ovekovo, uzimaju ove malene mirne prosenosti, ove ravnotee jedne due koja ne zna za
velike nagone velikih sredita sila.
Bekon Verulamski kae: Infimarum virtutum apud vulgus laus est, mediarum
admiratio, supremarum sensus nullus. Ali hrianstvo, kao religija, pripada gomili; ono nema
nikakva smisla za najvii rod vrline.

250

Pogledajmo ta ini pravi hrianin sa svim onim to mu njegov instinkt brani: on

kalja i sumnjii lepotu, sjaj, bogatstvo, ponos, samouverenost, saznanje, mo jednom reju,
celu kulturu: njegov cilj je da je lii iste savesti...

251

Hrianstvo su dosada napadali uvek pogreno i vie nego bojaljivo. Sve dok se
hrianski moral ne smatra kao smrtni zloin protiv ivota, njegovim braniocima lako je da ga
brane. Pitanje o samoj istini hrianstva bilo u pogledu na postojanje njegova Boga ili na
istorinost njegova postanka, da ne govorimo ve o njegovoj astronomiji i prirodnim naukama
sasvim je sporednog znaaja sve dok se ne dotakne pitanje vrednosti hrianskog morala.
Vredi li ta hrianski moral, ili je on beaenje i sramota uprkos svoj svetosti zavodnikih
vetina? Postoji skriveni izlaz od svake ruke za pitanje istine hrianstva; i najusrdniji
sledbenici mogu se najzad posluiti logikom najusrdnijih nevernika, da steknu pravo za sebe
da izvesne stvari smatraju nepobitnim to e rei van domaaja svakog pobijanja (danas se
ovaj trik naziva Kantov kriticizam).

252

Hrianstvu ne bi trebalo nikada oprostiti to je upropastilo ljude kao to je bio Paskal.

A kod hrianstva ba ovu njegovu volju da lomi najjae i najplemenitije due treba uzeti na
nian. Ne bismo smeli ni za trenutak stati dok se iz korena ne iupa ideal oveanstva koji
hrianstvo propoveda, kao i njegovi zahtevi koje stavlja oveku, i njegovo da i ne u odnosu
prema oveku. Sve ostalo u njemu nas nita ne zanima; neka bi hrianski pojmovi bili i
hiljadu puta apsurdniji, mi ne bismo prstom mrdnuli protiv njih. Ali se borimo protiv onoga
ideala koji, hvala budi njegovoj morbidnoj lepoti i enskoj privlanosti, hvala budi njegovoj
govornikoj i klevetnikoj vetini, mami sve kukaviluke i sujete premorenih dua a i
najjai imaju asove zamora kao da je sve to nam se u takvim trenucima ini moda
najkorisnije i dobrodolo: poverenje, jednostavnost, skromnost, strpljenje, ljubav prema sebi
ravnima, predanost, uzdanje u Boga, neka vrsta povlaenja i abdikacije celoga svoga ja
najkorisnije i dobrodolo u apsolutnom smislu; kao da sitno, malo, duevno nedonoe,
prosean tip pun vrlina i domaa ivotinja, ne samo da ima preimustvo pred jaom,
neustraljivijom, ljuom, stroijom i rasipnijom vrstom ljudi, nego ustvari pretstavlja ideal
oveka uopte, cilj, meru, najveu eljivost. Stvaranje ovakvoga ideala pretstavlja najstranije
iskuenje koje je ikada stavljeno pred oveka; jer je s time zapretila nesrea jaim i srenijim
izuzecima, u kojima je volja za mo i za napredovanje koraknula napred u odnosu prema
itavoj vrsti. Svojim vrednostima taj ideal imao je da u korenu presee napredovanje ove vie
vrste ljudi, koji su gotovi da prime ivot u opasnosti zarad svojih viih zahteva i zadataka
(ekonomskim jezikom reeno, to je sluaj porasta trokova preduzea naporedo sa veom
mogunou neuspeha). Protiv ega se mi borimo kod hrianstva? Protiv njegove namere da
slomije jake, da skrha njihov duh, da iskoristi njihove trenutke slabosti i zamora, da okrene
njihovu ponosnu sigurnost u brigu i nemir savesti; protiv njegove vetine da zatruje i zarazi
otmene instinkte do te mere da se njihova snaga, njihova volja za mo, okrene unutra, protiv
njih samih, te jaki propadnu od prekomernog samopreziranja i samomuenja: na onako
strahotan nain kako je propao Paskal, koji je za to najbolji primer.

II KRITIKA MORALA

POREKLO MORALNIH OCENA VREDNOSTI

253

Ovo je pokuaj da se o moralu misli bez stajanja pod uticajem njegove ari i ne bez
izvesnog nepoverenja prema primamljivoj lepoti njegova dranja i izgleda. Svet kome se
moemo diviti, koji je u skladu s naim religioznim nagonima koji sebe dokazuje bez
prestanka u rukovoenju pojedincem i optim: to je hrianski pogled na svet, opti koren
svima nama.
Ali usled poveanja nae strogosti, nepoverenja i naeg naunog duha (takoe usled
razvijenijeg instinkta za istinu, to je opet pod uticajem anti-hrianstva), ovo tumaenje se
sve manje i manje moe za nas odrati.
Najvetiji izlaz: Kantov kriticizam. Intelekt ne samo da odrie sebi pravo da na takav
nain tumai stvari nego jo i da odbacuje tumaenje koje je jednom dano. LJudi se
zadovoljavaju kad se od njih trai vie lakovernosti i vere, s odricanjem od svih prava na
razum u pogledu dokaza njihovih verovanja, sa nepojmljivim i viim idealom (Bogom) kao
popunom praznine.
Hegelijanski izlaz pretstavlja nadovezivanje na Platona, to je romantizam i reakcija, i u
isti mah simptom istoriskog smisla, jedne nove sile: duh je ideal koji se samootkriva i
samorealizuje: mi verujemo da se u procesu, u postajanju, sve vei deo ovog ideala
manifestuje dakle ideal se ostvaruje, vera se polae u budunost u kojoj i duh moe klanjati
i sluiti prema svojim uzvienim potrebama. Jednom reju:
1. Bog je nama nepoznat i mi ga ne moemo dokazati (to je skriveni smisao celoga
epistemolokoga pokreta);
2. Bog se moe dokazati, ali kao neto to evoluira, i mi smo deo toga, i to s naom
udnjom za idealom; (to je skriveni smisao istoriskog pokreta).
Valja primetiti da nikada kritika nije uperena protiv ideala, nego samo protiv problema
koji daje povoda diskusiji oko ideala to jest, zato nije ideal jo ostvaren, ili zato se ne
moe dokazati u malim stvarima kao u velikim.

*
 Vrlo je vana razlika: da li ovek dolazi do saznanja o ovom kritinom stanju usled
neke strasti ili udnje u njemu, ili mu se ono javlja kao problem do koga je doao naporom
svojih misaonih sila i izvesnom snagom istoriske imaginacije.
Izvan filosofskih i religioznih stanovita nalazimo iste pojave: utilitarizam (socijalizam
i demokratija) kritikuje poreklo moralnih ocena vrednosti, premda veruje u njih isto toliko
koliko i hrianin. (NJegova naivnost! Kao da se moral moe odrati kad vie nema boanstva
koje ga ozakonjuje! Vera u transcendentalno je apsolutno nuna da bi se odrala vera u
moral.)
Osnovni problem: otkuda ova svemo vere? Vere u moral? Tu veru odaje i to to se i
osnovni ivotni uslovi krivo tumae u prilog morala: uprkos naem znanju o biljkama i
ivotinjama. Samoodranje: to je darvinov pokuaj izmirenja altruistikih i egoistikih
principa.

254

Ispitivanje porekla naih moralnih ocena vrednosti i tablica zakona nema apsolutno
nikakve veze sa kritikom tih vrednosti, premda ljudi ostaju uporno na gleditu da ima; ove
dve stvari su potpuno odelite, bez obzira na to to znanje o pudenda orgio o stidnom
poreklu stvari smanjuje njenu vanost i utire put za kritian stav i kritian duh prema njoj
zbog takvog njenog porekla.
Kakva je stvarna vrednost naih ocena i tablica moralnih zakona? ta je rezultat njihove
prevlasti? Za koga? U odnosu na ta? Odgovor: za ivot. Ali ta je ivot? Ovde je potreban
nov i odreeniji pojam ivota. Moja formula za ovaj pojam glasi: ivot je volja za mo.
Kakav je smisao samoga akta ocenjivanja vrednosti? Da li ono ukazuje na drugi,
metafiziki svet (kao to je verovao Kant, koji je iveo u doba koje je prethodilo velikom
istoriskom pokretu)? Jednom reju: koje je njegovo poreklo? Ili ono nije ljudskoga porekla?
Odgovor: moralno ocenjivanje je vrsta objanjenja, ono sainjava metod tumaenja. Samo
tumaenje je simptom odreenih fiziolokih prilika, kaogod i odreenog duhovnog nivoa
gospodareih sudova. Ko to tumai? Nae strasti.

255

Sve vrline valja shvatiti kao fizioloka stanja: naroito glavne organske funkcije valja
shvatiti nunim i dobrim. Sve vrline su ustvari sublimirane strasti i uzviena fizioloka stanja.
Saaljenje i ovekoljublje mogu se posmatrati kao razvitak seksualnog nagona
pravda kao razvitak strasti za osvetom vrlina kao ljubav prema otporu, volja za mo
ast kao priznanje jednakosti i podjednako velike sile.

256

Pod moralom ja podrazumevam sistem ocena vrednosti koje dodiruju ivotne uslove
jednoga bia.

257

Ranije se govorilo o svakom moralu: Poznaete ga po plodovima njegovim. Ja kaem

o svakom moralu: To je plod po kome poznajem zemljite na kome je izrastao.

258
 Ja sam pokuao da shvatim moralne sudove kao simptome i govor znakova u kojima se
otkrivaju procesi fiziolokog napredovanja ili opadanja, kaogod i svest o uslovima odranja ili
raenja. To je nain tumaenja ravan po vrednosti astrologiji, to su predrasude kojima
instinkti doaptavaju (specifine rasama, zajednicama, raznim stupnjevima kao to su mladost
ili venjenje itd.).
Ako se ovo naelo primeni specijalno na moral hrianske Evrope, videe se da su nai
moralni sudovi znaci propadanja, neverovanja u ivot, priprema za pesimizam.
Moj glavni stav: ne postoje moralni fenomeni, nego samo moralna interpretacija ovih
fenomena. Sama ova interpretacija poreklom je iz vanmoralne oblasti.
Kakav je smisao u tome to smo ivotu pripisali protivrenost? To je od ogromne
vanosti: iza sviju drugih ocena vrednosti stoje zapovedniki ove moralne ocene. Ako njih
nestane, prema emu bismo onda merili? I onda kakvu bi vrednost imalo saznanje itd..??

259

Jedno gledite: u svima odreivanjima vrednosti postoji odreen smer: odranje

porodice, zajednice, rase, drave, crkve, vere, ili jedne kulture. Zahvaljujui injenici to
ljudi zaboravljaju da svaka ocena vrednosti ima izvestan smer, jedno isto lice moe iveti u
raju kontradiktornih ocena, pa prema tome i u raju kontradiktornih impulsa. To je izraz bolesti
u oveku nasuprot zdravlju kod ivotinja, gde svi instinkti odgovaraju izvesnom, odreenom
smeru.
Ovaj stvor pun protivrenosti ima u svom biu, meutim, jedan velianstven metod
saznanja: on osea za i protiv razloge, on se uzviava do pravde, to e rei do obavetenja o
principima s onu stranu ocene dobra i zla.
Najmudriji bi prema tome bio najbogatiji protivrenostima, on bi tako isto bio obdaren
ulima dodira pomou kojih bi razumeo svakovrsne ljude, i sa svim tim on bi imao svoje
velike trenutke, kad bi sve strune njegova bia treperile u skladu to se ak i nama deava,
samo vrlo retko! To je neka vrsta planetarnog kretanja.

260

Hteti znai hteti neki cilj. Ali cilj kao ideja ukljuuje ocenu vrednosti. Odakle
potiu ocene vrednosti? Je li permanentna norma prijatan-bolan osnovica ocene vrednosti?
Ali u bezbroj sluajeva mi jednu stvar napravimo bolnom time to joj ubrizgavamo
nau ocenu vrednosti.
Opseg moralnih ocena vrednosti: one igraju ulogu u skoro svakom ulnom utisku. Za
nas je svet obojen njima.
Mi smo izmislili smer i vrednost sviju stvari; usled toga vladamo ogromnom latentnom
snagom: ali izuavanje uporednih vrednosti ui nas da su se vrednosti koje su stvarno bile
suprotne visoko cenile i da je postojalo mnogo tablica zakona (one stoga ne bi mogle vredeti
apsolutno).
Analiza pojedinanih tablica zakona otkrila je da su bile sklopljene (esto vrlo ravo)
kao uslovi ivota za ograniene grupe ljudi, da bi obezbedile njihovo odranje.
Ispitavi sadanjega oveka, nali smo u njemu veliki broj vrlo razliitih vrednosti koje
vie nemaju nikakve stvaralake moi osnovno naelo: uslov ivota sada je potpuno
odvojen od moralnih vrednosti. One su mnogo izlinije i ni izbliza onako mune. One su
postale proizvoljna stvar. Haos.
Ko stvara cilj koji stoji iznad oveanstva i iznad pojedinaca? Ranije je moral bio mera
za samoodranje. Ali, sada niko ne eli da se to odri, nema nita vie da se odri. Tako se
svodimo na opitan moral, gde svak mora odreivati sam sebi cilj.
 261

ta je kriterium moralne delatnosti? 1) nekoristoljublje, 2) opta saglasnost. Ali to je

moral budoara. Rase se moraju prouavati i posmatrati, i u svakom sluaju mora se otkriti
kriterium, kaogod i ono to on izraava: verovanje da takvo naroito dranje ili ponaanje
pripada glavnom uslovu naega ivota. Nemoralno znai ono to donosi propast.
Meutim, sva drutva u kojima su naeni ovi principi doivela su svoju propast: neka od ovih
naela upotrebljavana su opet i opet, jer su bila potrebna novostvorenim zajednicama; takav je
sluaj, na primer, sa zapoveu: Ne ukradi. U vremena kad se od ljudi nije moglo oekivati
da ispolje drutvene instinkte u znatnijoj meri (kao na primer u vreme Rimske Imperije)
drutveni instinkt bio je upuen na ideju spasenja due: ili, filosofskim jezikom reeno, na
najveu meru sree. Jer ak ni grki filosofi nisu vie oseali sa svojim gradom.

262

Potreba lanih vrednosti. Izvestan sud moe se odbaciti, kad se pokae da je bio
uslovljen: ali time se ne potire potreba da se on zadri. Razlozi nisu u stanju da dublje
iskorene lane vrednosti negoli to mogu promeniti astigmatizam u ovekovom oku.
Mora se razumeti potreba njihova postojanja: one su proizvod uzroka koji nemaju
nikakve veze s dovoljnim razlozima.

263

Videti i pokazati problem morala meni se ini da je nov zadatak i glavna stvar. Ja
odriem da se to uradilo u dosadanjoj moralnoj filosofiji.

264

Kako je lano i varljivo bilo uvek oveanstvo u pitanju glavnih injenica svoga
unutarnjega sveta! Ovde nemati oiju, ovde drati jezik za zube i otvoriti usta...

265

Izgleda da ne postoji nikakvo saznanje ili svest o mnogobrojnim revolucijama kroz koje
su proli moralni sudovi i o broju sluajeva kad je zlo ozbiljno i iskreno prekrteno u
dobro i obrnuto. Ja sam sa svoje strane ukazao na jednu takvu transformaciju reima
moralnost naravi. ak i svest je promenila svoju oblast: ranije je postojala gria savesti
kod stada.

266

A. Moral kao delo nemorala.

1. Da bi moralne vrednosti zagospodarile, moraju im pritei u pomo isto nemoralne
sile i afekti.
2. Pojava moralnih vrednosti je delo nemoralnih strasti i obzira.
B. Moral kao delo zablude.
V. Moral postepeno u opreci sam sa sobom.
Obraun. Istinitost, sumnja, , sud. Nemoralnost verovanja u moral.
Stupnjevi:
1. Apsolutno carstvo morala: sve bioloke pojave mere se i sude prema njemu.
 2. Pokuaj identifikovanja ivota i morala (simptom probuenog skepticizma: moral se
vie ne sme oseati kao neto opreno ivotu); vie sredstava, ak i jedan transcendentalni
put.
3. Suprotstavljanje ivota i morala: ivot sudi i osuuje moral.
G. U kojoj je meri moral tetan po ivot:
a) po uivanje ivota, zahvalnost za ivot itd.
b) lepanje, oplemenjivanje ivota
v) saznanje ivota
g) po razvoj ivota, ukoliko je iao za tim da razdeli najvie pojave ivota.
D. Druga strana rauna: korist morala po ivot.
1. Moral kao naelo odranja vee celine, kao ograniavanje pojedinih lanova:
koristan za orue.
2. Moral kao naelo odranja u odnosu prema unutarnjem dovoenju oveka u opasnost
zbog strasti: koristan za prosene.
3. Moral kao naelo odranja protiv unitilakog dejstva velike bede i nevolje: koristan
za patnike.
4. Moral kao protivdejstvo protiv stranih eksplozija silnih: koristan za nie.

267

Vrlo je dobra stvar kad se ovek moe posluiti izrazima pravo, krivo u
odreenom, uskom, buroaskom smislu, kao na primer u izreci: ini pravo pa se ne boj
nikoga; to jest ini svoju dunost prema shemi ivota u ijim granicama postoji jedna
zajednica.
Ne nipodatavajmo dejstvo dve hiljade godina morala na na duh!

268

Dve vrste morala ne smeju se brkati: moral s kojim se brani od zaetka dekadencije
instinkt koji je ostao zdrav, i moral pomou koga ta dekadencija sebe formulie, pravda i vodi
nanie.
Prva vrsta morala je stoika, kruta, tiranska (sam stoicizam je bio primer takvoga
morala to lance nosi); druga vrsta je sentimentalna, puna tajni: ona ima ene i lepa
oseanja na svojoj strani (prvobitno hrianstvo je bilo primer takvog morala).

269

Pokuau da celokupno moralisanje obuhvatim jednim pogledom, kao fenomen i kao

zagonetku. Moralni fenomeni zanimali su me kao da su zagonetke. Danas u biti u
mogunosti da odgovorim na pitanje: ta znai to da bi dobro moga blinjega za mene bilo od
vee vrednosti negoli moje sopstveno? Otkuda to da moj blinji valja da ceni svoje dobro
druke negoli to bih ga ja cenio to jest, zato bi ba moje dobro stajalo na prvom mestu u
njegovoj misli? Kakav je smisao ovoga ti treba koje ak i filosofi smatraju kao da se nalazi
van diskusije?
Na izgled potpuno nenormalna ideja da ovek treba da ceni vie ono to ini za druge
negoli ono to ini za sebe, i da i taj drugi treba da postupa isto tako (da se imaju smatrati
dobrima samo ona dela koja se ine obzirom na blinjega i njegovo dobro) ima svoga razloga
kao proizvod drutvenog instinkta, koji poiva na shvatanju da pojedinac malo znai, premda
kolektivno pojedinci imaju vrlo veliku vanost. To, razume se, pretpostavlja da oni
sainjavaju jednu zajednicu jedinstvenim oseanjem i jedinstvenom saveu. Stoga je to
vebanje u dranju oiju u izvesnom pravcu; to je volja za jednim gledanjem koje
onemoguuje da sebe vidimo.
Moja misao: nedostaju ciljevi, a to moraju biti pojedinci. Mi vidimo opti pravac: svaki
se pojedinac rtvuje i slui kao orue. Neka svaki ide ulicom otvorenih oiju: nije li svak koga
vidi rob? emu? ta je smer svega toga?

270

Kako je moguno da ovek moe sebe potovati jedino obzirom na moralne vrednosti,
da podreuje i prezire sve u prilog dobra, zla, poboljanja, duhovnog spasenja itd.? Kao na
primer Anri Amiel. Kakav je smisao moralne idiosinkrazije? Mislim i psiholoke i fizioloke,
kakva je bila kod Paskala, na primer. U sluajevima gde postoje i druge velike osobine; pa
ak i kod openhauera, koji je oevidno cenio ono to nije niti je mogao imati... Nije li ona
proizvod isto mehanikog moralnog tumaenja stvarnih stanja bola i nezadovoljstva? Nije li
ona osetljivost naroite vrste koja sluajno ne poima uzrok svojih mnogobrojnih oseanja
bola, nego misli da ih objasni moralnim hipotezama? Na taj nain se sluajno oseanje snage i
zadovoljstva uvek javlja pod vidom iste savesti oblivene svetlou blizosti boje i sveu o
spasenju... Tako moralni idiosinkrazist ili je stekao svoju pravu vrednost pribliavanjem
drutvenom uzoru vrloga oveka: on je poten, pravian srednje stanje dostojno
visokog potovanja; u svakoj moi prosean, ali u svakom hotenju astan, savestan, vrst,
uvaen, pouzdan; ili zamilja da je zadobio tu vrednost prosto zato to na drugi nain nije u
mogunosti da razume sva svoja stanja on je sam sebi nepoznat; zbog toga sebe tumai na
ovaj nain. Moral je jedina shema tumaenja pomou koje ovaj tip oveka moe sebe
podneti: je li to neka vrsta gordosti?...

271

Prevaga moralnih vrednosti. Posledica te prevage: kvarenje psihologije itd.,

fatalnost koja je svuda s tim vezana. Kakav je smisao ove prevage? Na ta ona ukazuje? Na
izvesnu veu hitnost da se rekne da ili ne odluno u ovim stvarima. Svakojaki imperativi
upotrebljavani su da bi moralne vrednosti mogle izgledati kao da su utvrene za navek:
one su vladale najdue vremena; skoro se ini kao da su instinktivne, kao zapovest iznutra.
One su izraz drutvenih mera za odranje, po tome to ih ljudi oseaju kao da su van
diskusije. Praksa: to e rei korist od saglasnosti u pogledu viih vrednosti, dostigla je u ovom
pogledu do neke vrste sankcije. Mi vidimo da se ini sve moguno da se razmiljanje i kritika
paraliu u ovoj oblasti: pogledajte samo Kantov stav! Da ne govorimo o onima koji misle
da je nemoralno vriti istraivanja u ovim stvarima.

272

Moja namera je da pokaem apsolutnu homogenost sviju pojava i primenu moralnih

razlikovanja kao stvar uslovljenu perspektivom; da pokaem da je sve to se hvali kao
moralno u sutini jednako sa svim to je nemoralno i da je postalo moguno pomou
nemoralnih sredstava za nemoralne svrhe, kao to je sluaj sa svakim moralnim razvitkom;
i obrnuto, da je sve to je ozloglaeno kao nemoralno, s gledita ekonomije, vie i bitnije, i da
razvitak jo veeg obilja ivota neophodno donosi sa sobom i napredak nemorala. Istina je
stupanj do koga sebi doputamo da to shvatimo.

273
 Ali, moemo biti bez brige: ustvari, potrebno je vrlo mnogo morala da bismo bili
nemoralni na ovaj utananiji nain; ja u se posluiti jednim poreenjem:
Fiziolog koji se interesuje jednom boleu, i bolesnik koji bi hteo da se od nje izlei,
nemaju isti interes. Uzmimo da je ta bolest moral jer moral jeste bolest i da smo
bolesnici mi Evropljani: koliko e tu biti muenja i tekoa kad smo mi Evropljani u isto
vreme svoji sopstveni radoznali posmatrai i fiziolozi! Da li bismo u takvim prilikama
ozbiljno eleli da se oslobodimo morala? Da li emo mi to hteti? Nezavisno od pitanja da li
mi to moemo? Da li mi moemo biti izleeni.?

STADO

274

ija je volja za mo moral? Pokuaj da se moralne vrednosti postave za gospodare

svih drugih vrednosti, tako da ne budu samo vo i sudija ivota, nego i saznanje, umetnost,
politike i drutvene tenje, pretstavlja optu injenicu u istoriji Evrope od Sokrata.
Poboljanje shvaeno kao jedina dunost, a sve ostalo upotrebljeno kao sredstvo za to (ili
kao smetnja, brana, opasnost, pa joj se stoga mora pokazati i otpor i mora se unititi...).
Slian pokret moe se primetiti u Indiji i Kini.
Kakav je smisao ove volje za mo od strane moralnih vrednosti, te volje koja je igrala
tako veliku ulogu u ogromnim revolucijama sveta?
Odgovor: tri sile su skrivene iza nje: 1. instinkt stada protiv jakih i nezavisnih; 2.
instinkt svih stradalnika i siroadi protiv srenih i 3. instinkt prosenih protiv izuzetaka.
Ogromna dobit od ovoga pokreta, uprkos surovosti, lai, tesnogrudosti koja mu je bila od
pomoi (jer je istorija borbe morala protiv osnovnih instinkata ivota ve po sebi najvei
nemoral za koji je ikada znao svet...).

275

Najmanji broj uspeva da u onome u emu ivimo, na ta smo se svikli od davnina, vidi
problem nae oko nije za to udeeno: to mi se naroito ini da je sluaj s naim moralom.
Problem svaki ovek kao predmet za druge zasluuje najviu ast: za samog sebe
ne!
Problem ti treba: sklonost koja, slino polnom nagonu, nije u stanju da sebe sama
objasni ne sme da se osudi zajedno sa nagonima; naprotiv, mora da im bude merilo i
sudija!
Problem jednakosti dok svi eznemo za odlikama: ovde upravo valja da ba sebi
postavljamo zahteve kakve postavljamo drugima. To je tako neukusno i oevidno ludo: ali
to se osea kao neto sveto i viega reda, opreka s razumom jedva se i primeuje.
Samoportvovanje i samoodricanje smatraju se kao odlike, bezuslovna poslunost
moralu i vera da smo svima ravni pred njim.
Naputanje i odricanje od blagostanja i ivota kao odlika, potpuno odricanje od
sopstvenog odreivanja vrednosti, i strog zahtev da svak uini to isto. Vrednost dela je
odreena: svaki pojedinac pokorava se toj oceni.
Mi vidimo: autoritet govori ko govori? Mora se ljudskom ponosu gledati kroz
prste to je taj autoritet traio da bude to vii, da se to je moguno manje osea ponien pod
njim. Stoga Bog govori!
Bog je bio nuan, kao bezuslovni zakon iznad koga nema nita vie, kao kategoriki
imperator : ili, ukoliko su ljudi verovali u autoritet razuma, bila im je potrebna jedna
metafizika jedinstva, koja je to inila loginim.
Ako sada pretpostavimo da je svreno s verom u Boga, onda se iznova namee pitanje:
ko govori? Moj odgovor, koji ne uzimam iz metafizike, nego iz ivotinjske fiziologije,
glasi: govori instinkt stada. On eli da postane gospodar: otuda njegovo ti treba! On
doputa pojedincu da postoji samo kao deo celine, na dobro celine, on mrzi one koji se
izdvajaju od celine on upravlja mrnju sviju pojedinaca na njega.

276

Ceo evropski moral zasniva se na vrednostima koje su od koristi stadu: nevolja sviju
viih i izuzetnih ljudi objanjava se time to sve ono to ih izdvaja od ostalih dopire do
njihove svesti u obliku oseanja njihove malenosti i omalovaavanja. Snaga modernoga
oveka uzrok je pesimistike turobnosti: prosean ovek, kaogod i masa, ne mui se mnogo
pitanjima ili saveu on je veseo. (Meu turobnim jakim ljudima nalaze se Paskal i
openhauer kao primer).
to se jedna osobina ini opasnija po stado, to je stado ee osuuje.

277

Moral iskrenosti u stadu. Mora se lako poznati, tvoje unutarnje bie mora
izraavati jasnim i stalnim znacima inae si opasan: i kad si zao, tvoja sposobnost da se
prikrije najgore je neto za stado. Mi preziremo potajne i teko znane. Prema tome, ti
mora smatrati samoga sebe znanim, ti ne sme biti sam sebi skriven, ti ne sme verovati u
tvoje menjanje. Dakle: zahtevanje iskrenosti poiva na saznatljivosti i stalnosti linosti.
Ustvari, o tome se brine vaspitanje da uputi svakog lana stada u odreenu veru o prirodi
ovekovoj: ono najpre stvara tu veru, pa posle zahteva na osnovu toga iskrenost.

278

U okviru stada, svake zajednice, dakle meu ravnima, precenjivanje iskrenosti ima
dobrog razloga. Ne dopustiti da te ko vara pa prema tome i sam ne varati, kao lini moral!
Uzajamna obaveza meu ravnima! U odnosu prema svetu spolja, obazrivost i opasnost nalau
da se uvamo prevare: za takav stav psiholoki je preduslov isto takvo dranje unutra.
Nepoverenje kao izvor iskrenosti.

279

Kritika vrlin stada. Inercija se manifestuje: 1. u poverenju, jer nepoverenje iziskuje

napetost, premiljanje i posmatranje; 2. u potovanju, gde je velika razlika u moi i gde je
potinjenost nuna: tu se svaki trudi da voli i ceni, da bi nestalo straha, a razlika u moi
tumai se kao razlika u vrednosti: na taj nain odnos prema monima vie ne buni; 3. u
smislu za istinu. ta je istina? Istina je ono objanjenje stvari koje kod nas zahteva najmanji
umni napor (osim toga laganje je vrlo zamorno); 4. u simpatiji. Nama je lake kad znamo
da smo na ravnoj nozi sa svima: kad oseamo kako svi oseaju, i kad primamo veru koja je
ve primljena; simpatija je neto pasivno prema aktivnosti, koja sebi prisvaja i stalno
privodi u delo najlinija prava na ocenu vrednosti (inei to bez predaha); 5. u
nepristrasnosti i hladnom rasuivanju: ljudi izbegavaju napor koji bi izazvali afekti i radije bi
da su neutralni i objektivni; 6. u ispravnosti: ljudi radije vre ve postojei zakon negoli
to grade nov ili to zapovedaju sebi i drugima: strah od zapovedanja bolje je potiniti se
negoli buniti se; 7. u toleranciji: strah od upotrebe prava ili od suenja.

280

Instinkt stada ceni sredinu i proseno kao neto najvie i najdragocenije: mesto na
kome se nalazi veina; nain na koji se tu nalazi. Na taj nain on je protivnik svake hijerarhije
i gleda na podizanje odozdo prema gore na isti nain kako gleda na sputanje s veine u
manjinu. Stado osea izuzetak, kako ispod sebe tako nad sobom, kao neto upereno i opasno
po sebe. U odnosu prema izuzecina mad njim, prema jaim, monijim, mudrijim, plodnijim,
njegov strah je u tome da ih nagovori da postanu njegovi pastiri, uvari, straari da mu
budu prve sluge: na taj nain ono je okrenulo opasnost u korist. U sredini nestaje straha: tu
ovek nije sam ni s im; tu je malo mesta za nesporazum; tu postoji jednakost; tu pojedinac ne
osea svoj ivot kao prekor, nego kao pravi ivot; tu vlada zadovoljstvo. Nepoverenje postoji
samo prema izuzecima; biti izuzetan smatra se za prestup.

281

Kada, polazei od instinkta zajednice, pravimo propise i zabranjujemo izvesne

postupke, ne zabranjujemo, kao to je razumno, izvesnu vrstu bia, niti izvestan duh,
nego izvestan odreeni pravac i iskoriavanje ovoga bia i duha. Ali, tu dolazi ideolog
vrline, moralist, i kae: Bog vidi srce! ta ima u tome to se uzdravate od izvesnih
postupaka: vi time niste bolji! Odgovor: Gospodine dugouhi i Vrli, mi uopte neemo da
budemo bolji, mi smo vrlo zadovoljni sobom, mi samo neemo da jedan drugom inimo zlo i
zbog toga zabranjujemo izvesne postupke u odreenom smeru, to e rei obzirom na nas;
meutim, mi te iste postupke cenimo vrlo visoko kada su upereni protiv neprijatelja nae
zajednice, na primer protiv vas. Mi vaspitavamo svoju decu za to: mi ih disciplinujemo do
krajnje ere. Kad bismo mi bili od onoga bogougodnoga radikalizma koji preporuuje vae
sveto ludilo, kad bismo bili toliko utokljuni da sa tim postupcima osudimo njihov izvor,
srce, duh, onda bi to znailo da osuujemo s tim i svoj ivot i s njim njegov najvii
preduslov duh, srce, strast, koje potujemo iz sve due. Svojim propisima spreavamo da
takvo raspoloenje izbije besciljno i sebi trai put mi smo promuurni kad sebi
propisujemo takve zakone, a isto tako smo s tim i moralni... Ne nasluujete li makar izdaleka,
koliko nas rtava to staje, koliko je za to potrebno discipline, samosavlaivanja,
nemilosrdnosti prema sebi? Mi smo plahoviti u svojim poudama, ima trenutaka kad bismo se
mogli prodirati... Ali duh zajednice postaje nam gospodar: primeujete li da je to gotovo
definicija morala.

282

Slabost ivotinje iz stada raa sasvim slian moral kao i slabost dekadenta: oni se
razumeju, oni se udruuju (velike dekadentne religije uvek raunaju na potporu stada). Po
sebi, na ivotinji iz stada nema niega bolesnoga, ona je dragocena; ali nesposobna da sebe
vodi, njoj je potreban pastir to shvataju svetenici... Drava nije dovoljno utanana ni
poverljiva; njoj ne polazi za rukom da rukovodi saveu. Kako ivotinju iz stada svetenik
napravi bolesnom?

283

Mrnja prema povlaenima duhom i telom: bunt runih, nakaznih dua protiv lepih,
ponositih, radosnih. Orua za to: sumnjienje lepote, ponosa, radosti: zasluga ne postoji,
opasnost je ogromna: ovek mora strepiti i oseati se ravo, prirodnost je zlo; pravilno je
opirati se prirodi. Isto tako razumu (protivprirodnost kao neto vie).
Opet su svetenici ti koji iskoriuju ovo stanje i pridobijaju narod za sebe.
Grenik kome se bog vie raduje negoli pravedniku. To je borba protiv paganstva
(gria savesti kao sredstvo da se narui duevna harmonija).
Mrnja prosenih prema izuzecima, stada prema nezavisnima (naravi shvaene upravo
kao moral). Otpor prema egoizmu: samo ono vredi to je uinjeno za drugoga. Mi
smo svi jednaki; bunt protiv vlastoljublja, protiv gospodarenja uopte; protiv
privilegije; protiv sektaa, slobodoumnika, skeptika; protiv filosofije (kao neto to je
protiv mehanikih i automatskih instinkata); kod samih filosofa: kategoriki imperativ,
sutina moralnoga naela optega i univerzalnoga.

284

Hvaljena stanja i sklonosti: mirnoa, pravinost, umerenost, skromnost,

strahopotovanje, uviavnost, hrabrost, istota, potanja, poverenje, ispravnost, pouzdanost,
portvovanje, sauee, samarianstvo, savesnost, jednostavnost, blagost, pravednost,
velikodunost, obzir, poslunost, nesebinost, nezavidljivost, dobroudnost, vrednoa.
Moramo utvrditi do koje su mere takva svojstva uslovljena kao sredstvo jedne odreene
volje i cilja (esto nekog zlog cilja); ili kao prirodna posledica kojeg gospodareeg afekta
(na primer duhovnosti); ili izraz nunosti, to e rei: kao ivotni uslov (na primer graanin,
rob, ena, itd).
Ukratko reeno: nijedno se od njih ne smatra dobrim po sebi, nego prema zahtevima
drutva, stada, kao sredstvo za njihove ciljeve, kao potreba za njihovo odranje i
napredak, kao posledica isto tako pravog instinkta stada u pojedincu: sledstveno u slubi
instinkata koji je bitno razliit od ovih stanja vrline. Jer je stado neprijatelj, samoivo i
nemilosrdno prema svetu spolja, i puno vlastoljublja, nepoverenja itd.
Kod pastira taj antagonizam izbija na povrinu: on mora imati svojstva koja su
suprotna svojstvima stada.
Smrtno neprijateljstvo stada protiv hijerarhije: njegov instinkt ide u prilog boraca za
izjednaenje (Hristos). Protiv jakih pojedinaca (suverena) stado je neprijateljski raspoloeno,
nepravino, neumereno, neskromno, drsko, bezobzirno, kukavino, laljivo, nemilosrdno,
podmuklo, zavidljivo, osvetoljubivo.

285

Ja uim: stado se stara da sauva i odri jedan tip i brani na sve strane, kako od onih
koji od njega otstupaju (zloinci itd.), tako i od onih koji se diu iznad njega. Stado tei
postojanosti i odranju, u njemu nema niega stvaralakoga.
Prijatna oseanja koja nam uliva dobar, dobronameran, pravedan ovek (nasuprot
oseanju napetosti, straha, koje izaziva veliki, novi ovek), to su naa lina oseanja
sigurnosti i jednakosti: ivotinja iz stada tu velia duh stada i onda se dobro osea. Ovaj sud
koji izrie lagodnost krije se lepim reima tako nie moral. Ali, valja posmatrati
mrnju stada prema iskrenima.

286

Ne varajmo se u pogledu samih nas! Kada neki ovek uje apat moralnog imperativa u
svojoj dui, kao to altruizam eli da ga uje, on time pokazuje da pripada stadu. Kad je jedan
ovek svestan suprotnih oseanja, to jest kad vidi opasnost i zlo svoje u nepristrasnim i
nesebinim postupcima onda on ne pripada stadu.
 287

Moja filosofija tei novom odreivanju ranga. Ona nije individualistiki moral. Duh
stada neka gospodari u stadu, ali ne van njega: voima stada potrebna je sasvim razliita
ocena vrednosti njihovih postupaka, kao to je potrebna i samostalnim ljudima, ili divljim
zverima itd.

OPTA MORALNA RASMATRANJA

288

Moral posmatran kao pokuaj da se vaspostavi ljudska gordost. Teorija o

slobodnoj volji je antireligiozna. Ona bi htela da oveku podari pravo da sebe smatra
uzrokom svojih najviih stanja i postupaka: to je jedan oblik porasta oseanja gordosti.
ovek osea svoju mo, svoju sreu, kako to kau: mora biti bolje iza ovih stanja,
inae ne pripadaju njemu. Vrlina je pokuaj da se pretpostavi neka vrsta volje, prole ili
sadanje, kao nuan preduslov svakog uzvienog ili jakog oseanja sree: ako je volja za
izvesnim postupcima po pravilu prisutna u svesti, oseanje moi moe se protumaiti kao njen
proizvod. Ovo je isto psiholoko stanovite, koje se zasniva na pogrenoj pretpostavci da
nita nama ne pripada to nismo svesno hteli. itavo uenje o odgovornosti oslanja se na ovu
naivnu psihologiju po kojoj je volja jedini uzrok, i ovek mora biti svestan da je hteo, da bi
mogao sam sebe smatrati uzrokom...
Tada dolazi protivpokret pokret moralnih filosofa. Ti ljudi jo se mue pod
obmanom da je ovek odgovoran samo za ono to je on hteo. Vrednost ovekova se na taj
nain postavlja kao moralna vrednost: tako moral postaje prvi uzrok. Zato mora biti u oveku
neka vrsta naela, slobodna volja kao prvi uzrok. Zadnja misao je uvek ova: ako ovek
nije prvi uzrok preko svoje volje, on mora biti neodgovoran, zato ne potpada u tom sluaju
pod vlast morala vrlina ili porok bili bi automatski i mehaniki.
Jednom reju: da bi ovek mogao sebe potovati, mora biti sposoban da postane i zao.

289

Izvetaenost kao posledica morala slobodne volje. Korak napred u razvitku oseanja
moi jeste shvatanje da je ovek sm uzrok svojih uzvienih stanja (svoga savrenstva) na
osnovu ega se odmah izveo zakljuak da ih je on hteo...
(Kritika: svako savreno delo vie je nesvesno, a ne upravo voljno; svest je izraz nednog
nepotpunoga, esto bolesnoga stanja linosti. Lino savrenstvo shvaeno kao uslovljeno
voljom, kao svesnost, kao razum s dialektikom, jeste karikatura i neka vrsta
samoprotivrenosti... Stupanj svesnosti upravo onemoguuje savrenstvo... Jedna vrsta
izvetaenosti.)

290

Moralna hipoteza, postavljena u nameri opravdanja Boga, glasi: zlo mora biti
dobrovoljno (prosto zato da bi se moglo verovati u dobrovljnost dobrote); i jo: sve zlo i
stradanje ima za cilj spasenje.
Pojam krivice smatra se da je bez ikakve veze s krajnjim uzrokom ivota, i pojam
kazne smatra se vaspitnim i blagotvornim inom, sledstveno kao akt koji potie od dobroga
Boga.
Apsolutna prevlast moralnih ocena vrednosti nad svima ostalima: niko nije sumnjao u
to da Bog ne moe biti zao i da ne moe nita uiniti zlo to jest, savrenstvo se shvatalo
kao moralno savrenstvo.

291

Kako je pogrena pretpostavka da izvestan moralni postupak mora zavisiti od onoga to

mu je prethodilo u svesti! A moral se merio u svetlosti ove pretpostavke, kaogod i
zloinstvo...
Vrednost jednoga dela mora se meriti prema plodovima, kau utilitaristi: ako se meri
prema poreklu, onda to ukljuuje jednu nemogunost, naime poznanje njegova porekla.
Ali, da li mu mi znamo plodove? Moda pet koraka napred. Ko moe rei ta sve jedno
delo izaziva i stavlja u pokret? Kao potstrek? Kao varnica koja pali barutanu?... Utilitaristi
nisu naivine... I naposletku, morali bismo najpre znati ta je korisno: i tu njihov pogled moe
sagledati pet koraka ispred sebe... Oni nemaju nikakva pojma o velikoj ekonomiji, koja ne
moe bez zla.
Mi ne znamo ni poreklo posledice: da li u tom sluaju izvesno delo ima kakve
vrednosti?
Ostaje nam jo da rasmotrimo smo delo, stanje svesti koje ga prati, da ili ne koje
sledi za njim: da li vrednost jednoga dela lei u subjektivnim stanjima koja ga prate? U tom
sluaju vrednost muzike merila bi se prema uivanju ili neprijatnosti koju prua
kompozitoru... Oevidno moraju ga pratiti oseanja vrednosti, oseanja prinude, moi ili
nemoi na primer, sloboda ili lakoa. Ili druke reeno: moe li se vrednost jednog dela
svesti na fizioloke vrednosti? Moe li ona biti izraz potpuno slobodnog ili skuenog
ivota? Moe biti da se njegova bioloka vrednost izraava na taj nain...
Ako se onda jedno delo ne moe suditi ni u svetlosti svoga porekla, ni prema
posledicama, ni prema pojavama koje ga prate, onda je njegova vrednost x, nepoznata...

292

Odvojiti delo od oveka; upraviti mrnju ili preziranje protiv greha; verovati da ima
dela koja su po sebi dobra ili rava, znai isto to i liiti moral njegova prirodnoga karaktera.
Vaspostavljanje prirode: jedno delo je po sebi sasvim lieno vrednosti: celo pitanje, ko
ga je uinio? Jedan isti zloin moe u jednom sluaju biti najvee preimustvo, a u drugom
ig. Ustvari, sebinost sudija daje tumaenje jednom delu, odnosno delatelju, prema tome da
li je njima korisno ili tetno (ili prema slinosti ili razliitosti njegovoj od njih).

293

Pojam rav postupak stvara nam tekoe. Ne moe se uopte nita osuditi od onoga
to se deava: jer se ovek ne bi smeo odvaiti da to ukloni: jer je sve vezano sa svim, na takav
nain da iskljuiti ma ta znai hteti iskljuiti sve. Jedan postupak za osudu znai: jedan svet
za odbacivanje uopte...
Pa ak i onda: u odbaenom svetu imalo bi i odbacivanje da bude za osudu... I
posledica takvog stava koji sve odbacuje bilo bi odobravanje svega u praksi... Ako je
postajanje jedan veliki beoug, onda je sve u njemu podjednake vrednosti, veito, nuno.
U svakom povezivanju da i ne, voljenja i odbijanja, ljubavi i mrnje, izraava se samo
perspektiva, interes odreenoga tipa ivota: po sebi, sve to postoji kae da.
 294

Kritika subjektivnih oseanja vrednosti. Savest. Ranije su ljudi umovali: savest

osuuje ovo delo, dakle: ono je za osudu. Ali, u samoj stvari, savest osuuje jedno delo jer je
osuivano dugo vremena. Ona prosto ponavlja, ona ne stvara vrednosti. Ono to je najpre
odvelo do osude izvesnih dela nije bilo savest nego saznanje (ili predrasuda) o posledicama
izvesnog dela... Odobravanje savesti, oseanje lagodnosti, unutranjeg mira... pripada istom
poretku emocije kome pripada i umetnikova radost u svome delu: ono ne dokazuje nita...
Zadovoljstvo sobom ne ide jae u prilog onome to mu je povod negoli to otsustvo
zadovoljstva moe ma ta bilo dokazati protiv vrednosti izvesne stvari koja ga ne prua. Mi
smo odve neupueni da bismo mogli suditi o vrednosti svojih dela: nama tu nedostaje
sposobnost da stvari posmatramo objektivno. ak i kad osuujemo izvestan postupak, mi to
ne inimo kao sudije, nego kao stranka... Kada uzviena oseanja prate izvesno delo, ona ne
dokazuju nita njemu u prilog: jedan umetnik moe dati sasvim beznaajno delo, mada je za
vreme stvaranja bio u stanju najveeg patosa. Bilo bi pametnije gledati na ova oseanja kao na
nepouzdanog vou: ona odvlae nae oi i nau energiju to dalje od kritike, obazrivosti i
sumnjienja, te usled toga sami inimo glupost. Ustvari, ona nas ine glupim

295

Mi smo naslednici vivisekcije savesti i dvehiljadugodinjega raspinjanja; u tome lei

moda na najdui napor u samousavravanju, moda nae majstorstvo i svakako naa
suptilnost; mi smo zbratimili prirodne prohteve sa zlom saveu.
Moda bi bio moguan jedan pokret u suprotnom pravcu: da se zbratime s neistom
saveu neprirodni prohtevi, mislim tu na tenju za natprirodnim svetom, koji ide protiv ula,
misli, prirode. Jednom reju, da se dosadanji ideali koji su svi skupa klevetali svet zbratime sa
neistom saveu.

296

Veliki zloini u psihologiji:

1. to je svem bolu i nesrei dat laan karakter vezivanjem za nepravdu (prestup). Tako
je bolu oduzeta njegova bezgrenost;
2. to su sva jaka oseanja zadovoljstva (razdraganost, pohota, likovanje, gordost,
smelost, saznanje, sigurnost u sebe i srea sa sobom) igosana kao grena, zavodnika i kao
sumnjiva;
3. to su sva oseanja slabosti, unutranji kukaviluk, otsustvo line hrabrosti,
pokrivana najlepim reima, i to su se irila kao da su do najvee mere dostojna da se poele;
4.to se veliini u oveku dao smisao nesebinosti, portvovanja za neto drugo, za
druge; to se ak i kod umetnika i naunika otklanjanje sopstvene individualnosti pretstavlja
kao uzrok najveega saznanja i sposobnosti;
5. to se ljubav iskrivila toliko da znai predanost (i altruizam), dok je ona ustvari akt
prisvajanja ili darivanja od obilja bogatstva jedne linosti. Samo celosni ljudi mogu voleti;
nepristrasni, objektivni ljudi najgori su ljubavnici (pitajte o tome ene!). Ovo naelo vredi i
za ljubav prema Bogu ili prema otadbini: ovek mora biti u stanju da se potpuno osloni na
sama sebe (egoizam kao egotiziranje, pretvaranje u nae ja, a altruizam kao pretvaranje u
druge).
6. ivot shvaen kao kazna (srea kao iskuenje): strasti shvaene kao delo avolovo;
pouzdanje u sebe kao bezbonitvo.
Cela ova psihologija je psihologija prepreka, neka vrsta zaziivanja iz straha: jednom
e se masa (zlosrenici i proseni) njome braniti od jakih (i nititi ih u njihovu razvitku...); na
drugoj strani, sve instinkte s kojima ove klase najbolje napreduju one e znati kako da
osvetaju i jedino njima pribave potovanje. Neka se poredi jevrejsko svetenstvo u tu svrhu.

297

Ostaci obezvreenja prirode zbog transcendentnosti morala: vrednost samopregora,

kult altruizma; verovanje u nagradu u okviru igre posledica; verovanje u dobrotu, u samoga
genija, kao da je i jedno i drugo posledica nesebinosti; neprekidnost crkvene sankcije
graanskog ivota; potpuno hotimino pogreno shvatanje istorije (kao vaspitaice u moralu)
ili pesimizam u stavu prema istoriji (to je isto toliko posledica obezvreenja prirode koliko je
to pseudopravdanje, odbijanje da se vidi ono to vidi pesimist).

298

Moral radi morala to je vaan korak u procesu otpriroavanja morala: po sebi se

on javlja kao zavrna vrednost. Na ovom stupnju religija se javlja presiena njime: kao to je,
na primer, sluaj kod judaizma. On takoe prolazi kroz jednu fazu u kojoj odvaja sebe od
religije i u kojoj mu nijedan Bog nije dovoljno moralan. Zato pretpostavlja bezlian ideal...
Eto kako danas stoji stvar.
Umetnost radi umetnosti to je isto tako opasno naelo; na taj nain stvari se lano
protivstavljaju i na kraju dolazi se do klevetanja stvarnosti (idealizovanje u runom).
Kad se izvestan ideal odvoji od stvarnosti, stvarnost se izgoni, siromai i kleveta. Lepota radi
lepote, istina radi istine, dobro radi dobra: to su tri oblika zlih oiju za stvarnost.
Umetnost, poznanje i moral su sredstva: mesto da se u njima vidi namera da se pomae
napredovanju ivota, vezuju se s onim to je u opreci sa ivotom s Bogom i isto tako
se smatraju kao otkrovenje jednoga viega sveta koji kroz njih ovda-onda probija...
Lep i ruan, istinit i laan: to su razlikovanja i sukobi koji odaju uslove
samoodranja i napretka ivota, ne iskljuivo ovekovog nego i sviju sigurnih i trajnih
organizama koji zauzimaju odreen stav protiv svojih protivnika. Rat koji tako nastupa bitna
je injenica: on je sredstvo za izdvajanje stvari i vodi jaoj osami...

299

Moralistiki naturalizam: svoenje na izgled nezavisnih i natprirodnih vrednosti na

njihovu pravu prirodu to e rei na prirodni nemoral, prirodnu korisnost itd.
Moda bih tendenciju svojih rasmatranja mogao nazvati moralistiki naturalizam: moj
je zadatak da moralne vrednosti koje su prividno postale nezavisne i neprirodne vratim
njihovoj pravoj prirodi to jest prirodnoj nemoralnosti.
Nota bene. Poreenje sa jevrejskom svetou i njenom prirodnom osnovicom: isti
je sluaj i sa moralnim zakonom koji je postao suveren, koji je odvojen od svoje prirode (
do suprotnosti s prirodom ).
Faze kroz koje je prolo otpriroenje morala (takozvana idealizacija):
kao put ka individualnoj srei,
kao plod saznanja,
kao kategoriki imperativ,
kao put ka svetosti,
kao odricanje volje za ivotom.
(postepen porast neprijateljstva morala prema ivotu)

300
 Uguena i odbaena jeres u moralu. Pojmovi: paganski, moral gospodara, virt.

301

Moj problem: kakvu je tetu oveanstvo pretrpelo do sada od morala i od svoje

moralnosti? tetu po duh itd.

302

Neka se ljudske vrednosti jednom opet stave u oak na koji jedino imaju pravo kao
vrednosti koje su za oak. Mnoge ivotinjske vrste ve su izumrle; kad bi i ovek izumro, ne
bi ipak nita nedostajalo na zemlji. ovek treba da je dovoljno filosof da se divi ak i tome
nita ( Nil admirari).

303

ovek je mala vrsta vrlo uzbudljivih ivotinja koja, na sreu, ima svoj kraj: i sav ivot
na zemlji je stvar trenutka, sluajnost, izuzetak bez posledica, neto to je bez ikakve vanosti
po optu prirodu zemlje. A zemlja je, kao svaka zvezda, zev izmeu dva nebia, dogaaj bez
plana, bez razuma, volje, ili samosvesti najgora vrsta nunosti glupa nunost... Neto se
u nama buni protiv ovog shvatanja; guja tatine apue naem srcu: Sve ovo mora biti lano,
jer se nae bie buni... Ne bi li sve to moglo biti privid? A ovek, uprkos svemu, da se
posluimo Kantovim reima
KAKO VRLINA POSTAJE GOSPODAR

304

O idealu moralista. Na ovom mestu elimo govoriti o velikoj politici vrline. Mi to

inimo zarad onih kojima mora biti stalo da naue, ne kako se postaje vrlim ovekom, nego
kako se drugi stvaraju vrlim kako vrlina postaje gospodar. Ja ak nameravam dokazati da
se vrlina mora izbegavati potpuno ako se eli vaspostaviti njena vlast; to jest, ovek se mora
odrei svake nade da lino postane pun vrline. To je velika rtva: ali je takav cilj moda
dovoljna naknada za takvu rtvu. I za vee rtve!... A neki veoma uveni moralisti
podnosili su tolike rtve. Jer su oni ve prepoznali i naslutili istinu koja se u ovom delu ima da
otkrije prvi put: da se vlada vrline moe postii iskljuivo upotrebom sredstava kojima se
postie svaka druga vlast, u svakom sluaju ne pomou same vrline...
Kao to rekoh, ovaj traktat govori o politici vrline: on odreuje ideal te politike; on ga
opisuje kakav treba da bude, ako ita moe biti savreno na ovoj zemlji. Meutim, nema
filosofa koji je u nedoumici ta pretstavlja tip savrenstva u politici; to je, razume se,
makiavelizam... Ali, makiavelizam ist, bez primesa, sirov, zelen, u svoj svojoj snazi, sa svom
svojom jainom i oporou, natoveanski je, boanski, transcendentalan, i ovek ga nikada
ne moe ostvariti, on do njega samo moe dosezati u najboljem sluaju. ak i u ovoj uoj
vrsti politike, u politici vrline, izgleda da se ideal jo nikada nije ostvario. I Platon je doao
tek do ivice njegove.
Ako ovek ima oi za skrivene stvari, moe otkriti ak i kod najnepristrasnijih i
najsvesnijih moralista (a tako se uistinu zovu ovi politiari morala i osnivai svih novijih
moralnih sila) tragove koji pokazuju da su i oni platili svoj danak ljudskoj slabosti. Oni su svi
teili vrlini za svoj raun bar u trenucima svoje zamorenosti; a to je glavna i najkrupnija
greka svakog moraliste ija je dunost da bude imoralist dela. Da se ne sme ba takvim
pokazivati, to je druga stvar. Ili bolje, to nije druga stvar: sistematsko samoodricanje ove vrste
(ili moralno reeno: pretvaranje) pripada i sastavni je deo zakona moralista i njegovih
najbitnijih dunosti: bez toga on ne moe nikada postii onu njemu svojstvenu savrenost.
Sloboda od morala, pa ak i od istine, kada to nalae cilj koji naknauje svaku rtvu: da
bi moral zagospodario to je taj zakon. Moralistima je potrebno da se ponaaju kao ljudi
puni vrline; isto tako i kao ljudi od istine; njihova greka nastaje kad se podaju vrlini, kad
izgube kontrolu nad njom, kad sami postanu moralni i istiniti. Jedan veliki moralist je, pored
ostaloga, i veliki glumac: samo je opasnost po njega da njegova poza nesvesno ne postane
njegova druga priroda, ba kao to je i njegov ideal u tome da na boanstven nain dri
odvojeno svoje bie od svoje delatnosti: sve to ini mora biti uinjeno pod vidom dobra
jednog uzvienog, dalekog, pretencioznog ideala! Boanskog ideala! I, ustvari, kau da se
moralist u tome ugleda na model koji nije niko drugi do sam Bog...

305

Carstvo vrline ne zasniva se vrlinom; s vrlinom se ovek odrie moi, gubi volju za
mo.

306

Pobeda jednog moralnog ideala zadobija se istim onakvim nemoralnim sredstvima

kakvima se zadobija svaka pobeda: nasiljem, laju, klevetom, nepravdom.

307

Ko zna kako se stie svaka slava bie nepoverljiv i prema slavi koju vrlina uiva.

308

Moral je upravo isto toliko nemoralan koliko i sve drugo na zemlji; sam je moral
oblik nemorala.
Veliko osloboenje koje ovo shvatanje donosi. Protivrenost se otklanja iz stvari,
spasava se jednoobraznost u svima pojavama.

309

Postoje ljudi koji trae gde ta ima nemoralno. Kada kau: to je nepravda, veruju da
se to mora otkloniti i promeniti. Obrnuto, ja ne nalazim mira dok mi ne bude jasan nemoral
izvesne stvari. Kada to pronaem, onda mi se povraa ravnotea.

310

A. Putevi koji vode ka moi: uvoenje jedne nove vrline pod starim imenom buenje
interesovanja za nju (srea kao posledica vrline i obrnuto) njena vetina u klevetanju
svega to joj se opire iskoriavanje pogodnih prilika i sluajeva u nameri da se velia i
slavi stvaranje fanatika od njenih sledbenika pomou rtve i izdvajanja: simbolika velikih
razmera.
B. Dosegnuta mo: 1. prinudna sredstva vrline; 2. njena sredstva zavoenja na kriv put;
3. etikecija (dvorska svita) vrline.

311
 Na koji nain izvesna vrlina dolazi do moi? Na potpuno isti nain na koji dolazi
jedna politika stranka: klevetanjem, sumnjienjem, podrivanjem vrlina sumnjienjem,
podrivanjem vrlina suprotnih tendencija koje su se zadesile na vlasti, prekrtavanjem svoga
imena, sistematskim proganjanjem i preziranjem. Jednom reju: pomou nedvosmislenog
nemorala.
Kako se izvesna elja ponaa prema sebi samoj da bi postala vrlina? Ona to ini
procesom prekrtavanja, naelnog odricanja svojih namera, vebom u nerazumevanju sebe
same; savezom sa utvrenim i priznatim vrlinama; otvorenim neprijateljstvom prema svojim
protivnicima. A, ako je moguno, mora se zadobiti i zatita sila koje osvetavaju; ljudi se
moraju zaneti, opiti i odueviti; mora se upotrebiti idealistiko licemerstvo; mora se zadobiti
stranka, koja ili s njom pobeuje ili propada... mora se postati nesvestan i naivan.

312

Svirepost se preobratila i uzdigla u tragino saaljenje, tako da se odrie kao takva. To

se isto desilo sa ljubavlju meu polovima, koja je postala ljubav-strast; ropsko dranje duha
javlja se kao hrianska poslunost; mizerija kao smernost; oboljenje nervus sympathicus-a,
na primer, slavi se kao pesimizam, paskalizam ili karlajlizam itd.

313

Mi bismo poeli sumnjati u oveka, kad bismo uli kako su mu potrebni razlozi da bi
bio pristojan: svakako bismo izbegavali njegovo drutvo. Reca jer kompromituje u
izvesnim sluajevima; katkad je dovoljno samo jedno jer da oveka pobije. Ako bismo
docnije uli kako je takav kandidat vrline smatrao nunim rave razloge da ostane dostojan
ugleda, to nee biti povod da nae potovanje prema njemu poraste. Ali on ide dalje, on nam
dolazi i kae nam u lice: Vi remetite moj moral svojim neverovanjem, gospodine nevernie;
sve dok ne poverujete u moje rave razloge, to e rei u Boga, u nebesku kaznu, u slobodu
volje, stvarate smetnje mojoj vrlini... Moral: nevernike valja ukloniti: oni ometaju
moralizovanje masa.

314

Naa najsvetija ubeenja, ona koja su stalna u nama u pogledu najviih vrednosti, jesu
sudovi naih miia.

315

Moral u oceni rasa i klasa. Usled toga to afekti i osnovni instinkti u svakoj rasi i
svakoj klasi izraavaju sredstva pomou kojih se one odravaju (ili bar sredstva koja su ih
osposobila da najdue ive), zahtevanje da budu vrle ustvari znai:
da menjaju svoj karakter, svlae svoju kou i briu svoju prolost:
to znai da imaju prestati da se razlikuju od drugih:
to znai da imaju naliiti jedno na drugo po svojim potrebama i tenjama, ili, tanije, da
moraju propadati.
To pokazuje da je volja za izvesnim tipom morala prosto tiranija one vrste koja je
skrojena tano prema tom tipu morala mimo ostalih vrsta: to znai proces unitenja ili opte
nivelacije u prilog gospodaree vrste (bilo da se ona druga uini bezopasnom, bilo da se
iskoristi). Ukidanje ropstva tobonji danak ljudskom dostojanstvu; uistini, unitenje
jedne bitno razliite vrste ( podrivanje njenih vrednosti i njene sree ).
Osobine koje sainjavaju jainu protivnike rase ili klase nazivaju se njenim najgorim i
najopakojim osobinama: jer nam time ona kodi (njene vrline se klevetaju i prekrtavaju).
Mi protestujemo protiv oveka i naroda ako nam kode; ali s njihovoga gledita mi smo
im po udi, jer se iz nas moe izvui korist.
Propovedanje humanosti (koje sasvim naivno veruje da zna ta je oveansko?)
jeste licemerstvo ispod koga jedna sasvim odreena vrsta ljudi gleda da doe do vlasti: ili
tanije, jedna naroita vrsta instinkta instinkt stada. LJudska jednakost: eto ta je
skriveno iza tendencije da se ljudi kao ljudi naine sve vie nalik jedni na druge.
Zainteresovanost u odnosu na opti moral. (Velika vetina je pokazana u tome to su
se velike strasti: pohlepljivost i vlastoljublje, postavile kao zatitnice vrline).
Do koje mere svi poslovni ljudi i pohlepljivci na novac svi koji daju i uzimaju kredit
smatraju za potrebno da nastojavaju na ujednaenju sviju karaktera i pojmova vrednosti:
svetska trgovina i svakovrsna razmena prinuuje i kupuje sebi tako isto vrlinu.
Tako isto drava i svaka vlast u odnosu prema inovnicima i vojnicima; tako isto
postupa nauka da bi mogla raditi u sigurnosti i tedeti svoje sile. Tako isto svetenstvo.
Tu se opti moral natura, jer je od koristi; da bi mu se obezbedila pobeda, vodi se rat i
vri nasilje protiv nemorala po kom pravu? Ni po kom: nego po instinktu za
samoodranjem. Iste klase slue se nemoralom, gde im to koristi.

316

Hipokritska boja kojom su obojene sve graanske institucije, kao da su izdanak morala
na primer brak; rad; poziv; otadbina; porodica; poredak; pravo. Ali, kako su sve one
skupa zasnovane na najprosenijem tipu oveka, u odbranu od izuzetaka i izuzetnih potreba,
ne sme se ovek uditi kad u njima nae mnogo lai.

317

Vrlina se mora braniti od propovednika vrline: oni su njeni najvei neprijatelji. Jer oni
propovedaju vrlinu kao ideal za sve; oni joj oduzimaju ar retkosti, jedinstvenosti, izuzetnosti
i neprosenosti njenu aristokratsku ar. Tako se isto mora ustati protiv onih zatucanih
idealista koji grozniavo kucaju sve lonce i zadovoljni su kad zvone kao da su prazni: kakva
naivnost zahtevati velike i retke stvari, a kad ih nema, sa srdbom i preziranjem ljudi to
konstatovati! Oigledno je, na primer, da jedan brak vredi onoliko koliko vrede oni koji u
njega stupaju, to jest, da e, uopte uzeto, to biti neto bedno i nepristojno: nikakav svetenik
ni gradonaelnik tu ne moe izmeniti stvari.
Vrlina ima protiv sebe sve instinkte prosenih ljudi: ona nije probitana, nije
promuurna i usamljuje; ona je srodna strasti i teko dostupna razumu; ona kvari karakter,
glavu, ula ako se samo meri srednjom merom oveka; ona izaziva neprijateljstvo protiv
poretka, protiv lai koja lei skrivena u svakoj ustanovi, poretku, stvarnosti ona je najei
porok kada se posmatra u svetlosti njenoga tetnoga uticaja na druge.
Ja poznajem vrlinu po tome to: 1. ona ne eli da se pozna; 2. ona ne pretpostavlja da
svuda postoji vrlina, nego ba neto drugo; 3. ona ne trpi zbog otsustva vrline, nego to
naprotiv posmatra kao odnos distance, na osnovu ega vrlina zasluuje potovanje; ona sebe
ne saoptava; 4. ona ne pravi propagandu; 5. ona ne doputa nikome da se pravi sudijom, jer
je ona uvek vrlina za sebe; 6. ona ini ba sve ono to je inae zabranjeno: vrlina, kako je ja
shvatam, pretstavlja ba onaj vetitum, ono to je zabranjeno u zakonodavstvu stada; 7. ukratko
reeno, ona je vrlina u smislu renesansa, slobodna od svega moralizatorskog...

318
 Pre svega, vrla gospodo, vi nemate nikakva preimustva nad nama; mi bismo hteli da
vas navedemo da uzmete skromnost malo vie k srcu: alostan lini interes i lukavost savetuju
vam vau vrlinu. I kad biste imali vie snage i sranosti u telu, ne biste se srozali do takvog
vrlog nitavila. Vi pravite od sebe ta moete: delom ta morate na to vas nagone vae
okolnosti delom ta vam ini zadovoljstvo, delom opet ta vam se ini korisno. Ali, kad
inite ono to odgovara samo vaim sklonostima, ili to od vas trai vaa nunost, ili to vam
koristi, onda se ne smete time ni hvaliti, niti putati da vas drugi hvale!... ovek koji je pun
samo vrline tip je sasvim male vrste: tu nita ne sme da nas vara! LJudi koji su uopte neto
znaili nisu nikada bili na tako magarei nain puni vrline: u tome nije naao svoj raun bitni
instinkt njihova kvantuma moi: dok se vama s vaim minimumom moi ini da nita nije
mudrije od vrline. Ali, vi imate veinu sa sobom: i ukoliko nas tiraniete, boriemo se protiv
vas...

319

ovek pun vrline i po tome je ve nia vrsta ljudi jer nije linost, nego dobija
vrednost po tome to odgovara izvesnoj shemi oveka, koja je jednom zauvek odreena. On
nema nikakve nezavisne vrednosti: on se moe porediti; on ima sebi ravne, on ne sme biti
izuzetak...
Ako rasmotrimo osobine dobroga oveka, po emu su nam one po udi? Po tome to
nas ne teraju na rat, to ne izazivaju nepoverenje, opreznost, prikupljanje snage ni strogost:
naa lenost, dobroudnost, lakomislenost dobro se pri tom provode. I ovo nae ugodno
oseanje mi projiciramo u dobroga oveka i pripisujemo ga njemu kao osobinu, kao vrednost.

320

U izvesnim prilikama vrlina je naprosto astan oblik gluposti: ko bi se za to mogao

ljutiti? I ta vrsta vrline postoji jo i danas. Jedna vrsta potene seljake prostote, koja je
moguna u svima slojevima i koju ovek mora sretati s potovanjem i osmehom, jo i danas
veruje da je sve u dobrim rukama, to e rei u bojoj ruci: i kada ona to tvrdi sa onako
jednostavnom sigurnou sa kakvom bi tvrdila da je dvaput dva etiri, onda emo se mi ostali
uvati da ne protivreimo. Rata alostiti ovu istu ludost? Rata je alostiti naim brigama o
oveku, narodu, cilju, budunosti? I kad bismo to hteli, ne bismo mogli. U svima stvarima oni
vide sliku svoje sopstvene dostojanstvene gluposti i dobrote (u njima jo ivi stari Bog
deus myops!); mi vidimo neto drugo u stvarima: svoju zagonetnu prirodu, svoje
protivrenosti, svoju dublju, bolniju, nepoverljiviju mudrost.

321

Kome je vrlina laka stvar, on joj se naposletku smeje. Ozbiljnost u vrlini ne moe se
odrati: kad je ovek dostigne, iskae iz nje u ta? u avolstvo.
Meutim, kako su postale otroumne sve nae rave sklonosti i tenje! Koliko ih
nauno ljubopitstvo mui! Prave udice saznanja!

322

Vezati porok s neim izriito munim, tako da ovek najzad bei od poroka, da bi se
oslobodio onoga to je s porokom vezano. To je uveni sluaj Tanhojzera. Tanhojzer,
doveden Vagnerovom muzikom do kraja strpljenja, ne moe vie izdrati ni u drutvu
gospoe Venus: najedanput vrlina dobija drai; jedna tirinka devojka dobija na ceni; i to je
jo najgore, njemu se sviaju ak i rei i muzika Volframa od Eenbaha...
 323

Zatitnici vrline. Gramzivost, vlastoljublje, lenost, prostota, strah: sve je to

zainteresovano vrlinom: zbog toga ona stoji tako vrsto.

324

U vrlinu se vie ne veruje; njena privlana snaga je iezla; morao bi onda neko umeti
da je ponovo iznese na trite u obliku neke neobine avanture i rasipnitva. Ona zahteva
odve mnogo ekstravagancije i ogranienost od svojih sledbenika, tako da bi danas savest bila
protiv nje. Svakako za ljude bez savesti i obzira u tome bi joj mogla ba biti njena nova dra:
ona je sada ono to nije jo nikada bila porok.

325

Vrlina je jo uvek najskuplji porok: ona treba to i da ostane!

326

Vrline su isto toliko opasne koliko i poroci, ukoliko ih putamo da nad nama gospodare
kao autoritet i zakon, a ne kao svojstva koja potiu iz nas samih, kao to je pravilno, kao naa
najlinija orua odbrane i nude, kao upravo uslov naeg ivota i napretka, koji mi poznajemo
i priznajemo nezavisno od toga da li i drugi s nama napreduju pod istim uslovima ili pod
razliitim. Ovaj stav o opasnosti bezlino shvaene objektivne vrline vai i za skromnost: sa
nje propadaju mnogi najodabraniji duhovi. Moral skromnosti je najgore raslabljavanje za one
due kojima je jedino potrebno da blagovremeno ovrsnu.

327

Oblast morala se mora korak po korak suavati i ograniavati: moraju se imena

instinkata koji su upravo tu u dejstvu izneti na svetlost da im se oda poast, poto su sve
vreme leali skriveni pod hipokritskim imenima vrline; od stida pred svojim potenjem
koje nam govori sve zapovednikijim glasom, moramo zaboraviti na stid koji bi hteo da
porekne i objasni prirodne instinkte. Koliko ovek moe bez vrline merilo je njegove
snage: mogla bi se zamisliti visina na kojoj bi se pojam vrline tako shvatio da zvui kao
virt, vrlina u duhu renesansa, slobodna od moralne kiseline. Ali, u ovom asu kako smo
daleko jo od toga ideala!
Suavanje oblasti morala: to je znak njegova progresa. Svuda gde ovek nije bio u
stanju da misli kauzalno mislio je moralno.

328

Naposletku, ta sam postigao? Nemojmo skrivati od oiju ovaj divan rezultat: ja sam
dao vrlini novu dra ona dejstvuje kao neto zabranjeno. Protiv nje je nae najtananije
potenje, ona je zasoljena cum grano salis naune grie savesti; ona je staromodna i
antikvarna po zadahu, tako da najzad poinje privlaiti utanane duhove i buditi njihovu
radoznalost; ukratko, ona dejstvuje kao porok. Tek poto smo otkrili da je sve la i privid,
zadrali smo ponovo dozvolu za ovu najlepu la koja se zove vrlina. Ne postoji vie nikakva
vlast koja bi nam je smela zabraniti: tek poto smo pokazali da je vrlina jedan oblik nemorala,
mi smo je opravdali ona je uvrtena u red i izjednaena u pogledu njenih bitnih crta sa
optom nemoralnou svega ivota u kojoj uestvuje kao vrsta prvoklasnoga luksuza,
najnaduvenija, najgluplja i najrea forma poroka. Mi smo joj smakli masku i razderali veo, mi
smo je oslobodili nasrtljivosti maske, mi smo je liili glupave ukoenosti, tupog pogleda,
krute lane kose, svetenikih miica.

329

Da li sam time naneo tetu vrlini?... Isto onoliko malo koliko i anarhisti vladarima: tek
poto je izvren atentat na njih, sede opet vrsto na svome prestolu... Jer je tako uvek bilo i
uvek e biti: jednoj stvari se ne moe uiniti vea usluga nego da se proganja i die hajka na
nju... Ja sam to uinio.

5. Moralni ideal

A. KRITKA IDEALA

330

Ovu kritiku poeti s tim to e se odbaciti re ideal; kritika eljivosti.

331

Vrlo mali broj ljudi meu nama je svestan ta u sebi sadri stav eljivosti, svako tako
bi trebalo da je, ali nije, ili pak tako bi trebalo da je bilo: takvi sudovi sadre osudu
itavog toka stvari. Jer u svetu nema niega izdvojenoga: najmanja stvar nosi celinu na svojim
leima; na tvojoj maloj nepravdi poiva itava zgrada budunosti, celina se osuuje pri svakoj
kritici i najmanjega dela. Pretpostavimo sada da se moralna norma, kako je sam Kant shvatio,
nikada nije potpuno ispunila i da ostaje kao neka vrsta transcendentalnoga nad stvarnou, a
da pri tom nikada u nju ne sie: onda bi moral sadrao u sebi sud o celini, koji bi ipak
doputao pitanje: otkuda mu pravo na to put odavde? Put od stvarnosti? ak i veito
nezadovoljstvo? Je li eljivost moda pokretaka sila sviju stvari? Je li ona ? Na koji nain
deo dolazi do toga da se javlja kao sudija celine? I ako je, kao to neki tvrde, ova moralna
osuda i nezadovoljstvo stvarnou neiskorenjivi instinkt, nije li moda moguno da ovaj
instinkt pripada neiskorenjivim glupostima, pa ak i bezobzirnostima nae vrste? Ali,
govorei to, mi inimo ba ono to osuujemo; gledite eljivosti, nepozvanoga suenja,
sastavni je deo itavoga karaktera toka stvari kaogod i svaka nepravda i nesavrenstvo na
pojam savrenstva nikako ne nalazi svoje puno zadovoljenje. Svaki nagon koji trai
zadovoljenje izraava svoje nezadovoljstvo sa sadanjim stanjem stvari: kako? je li moda
celina sastavljena samo od nezadovoljnih delova, koji svi skupa imaju razne elje u glavama?
Je li tok stvari moda Bog?

Meni se ini da je od bitne vanosti da raskrstimo s pojmom celine, jedinstva i svake

vrste sile ili apsolutnoga; jer se neemo moi da oslobodimo iskuenja da to ne nazovemo
najviim biem i ne krstimo Bogom. Celina se mora rasparati; mi moramo zaboraviti na
potovanje koje smo joj ukazivali; a ono to smo dali nepoznatom i celini, moramo da
uzmemo natrag za najblie, nae.
Onde gde Kant na primer kae: Dve su stvari veito dostojne potovanja (na kraju
Kritike praktinog razuma) danas bismo mi radije rekli: Varenje je jo dostojnije
potovanja. Pojam svega, celine, uvek e izazivati stare probleme kao to je: Kako je zlo
moguno? itd. Zato sve, celina, ne postoji, niti postoji kakav veliki nervni centar, ni
inventar, niti pak skladite sile.
 332

ovek kakav treba da je: to nam zvui isto tako neukusno kao: drvo kakvo treba da
je.

333

Etika: ili filosofija eljivosti. Trebalo bi da je druke, treba da bude druke:

nezadovoljstvo se ini kao da je sr etike.
ovek bi mogao da se spase toga stanja: prvo, birajui stanja u kojima je slobodan od
tih oseanja; drugo, shvatajui njihovu drskost i glupost: jer eleti da neto druke bude negoli
to je, znai eleti da sve druke bude znai odbacivati celinu. Ali sam ivot je jedna takva
elja!
Utvrditi ta postoji, kakvo je to to postoji, ini se bezmerno vie, ozbiljnije od svakoga
tako bi trebalo da je, jer je ovo poslednje kao ljudska kritika i pretencioznost unapred
osueno da bude smeno. Tu se izraava potreba koja eli da poredak u svetu bude u skladu s
naim blagostanjem; i koja upuuje nau volju da doprinese to vie moe tome cilju.
S druge strane, samo ova elja tako bi trebalo da je izazvala je drugu elju: da
saznamo ta jeste? Saznanje o tome ta jeste ve je posledica pitanja kako? je li to moguno?
zato ba tako? Nae uenje zbog nesklada izmeu naih elja i toka stvari u svetu dovelo
nas je do poznanja toka stvari. Moda stvar stoji i druke: moda je ono tako bi trebalo da
je samo naa elja da savladamo svet.

334

Danas, kad nam svako zahtevanje da ovek treba da je takav i takav izaziva malu
ironiju na usnama, kad se vrsto drimo miljenja da ovek, uprkos svemu, postaje samo ono
to jeste (uprkos svemu: to e rei vaspitanju, obuci, sredini, sluajevima i nesreama) u
stvarima morala mi smo se nauili zaudo da izokrenemo odnos izmeu uzroka i posledice
nita nas moda ne razlikuje dublje od starih sledbenika morala. Mi, na primer, ne kaemo
vie: Porok je uzrok to jedan ovek propada i fizioloki; isto tako mi ne kaemo: ovek
ne napreduje vrlinom, ona mu donosi dug ivot i sreu. Nae je miljenje pre da porok i
vrlina nisu nikakvi uzroci, nego samo posledice. ovek biva pristojan ovek zato to jeste
takav: to e rei jer je roen kao kapitalist s dobrim instinktima i uspenim odnosima... Ako
ovek doe na svet kao siromah, od roditelja koji su u svemu samo troili, a nisu nita sticali,
onda je on nepopravljiv, to e rei sposoban za tamnicu i ludnicu... Danas mi nismo vie u
stanju da delimo moralnu degeneraciju od fizioloke: moralna degeneracija je prosto splet
simptoma fizioloke; ovek je po nunosti rav, kao to je po nunosti bolestan... Rav: ova
re na ovome mestu izraava izvesnu nemo, koja je fizioloki vezana s tipom degeneracije:
na primer slabost volje, nesigurnost, pa ak i mnotvo linosti, nemanje moi za
uzdravanje od reagiranja na nadraaj i za vladanje nad sobom, sputanost pred svakom
vrstom sugestije neije tue volje. Porok nije nikakav uzrok; porok je posledica... Porok je
prilino proizvoljni rezime izvesnih posledica fizioloke degeneracije. Jedan opti stav,
ovek je rav, kao to to ui hrianstvo, bio bi opravdan, kad bi bilo opravdano smatrati
tip degenerika normalnim tipom oveka. Ali to je moda preterano. Svakako, ovaj stav vai
svuda gde je hrianstvo napredovalo i preovladalo; jer se time dokazuje postojanje bolesnog
zemljita, oblasti za degeneraciju.

335
 Nismo u stanju da dovoljno izrazimo potovanje prema oveku, kad ga vidimo kako se
razume u vetini probijanja kroz ivot, u istrajnosti, iskoriavanju prilika, zbacivanju
protivnika; ali ako ga gledamo u svetlosti njegovih elja, on je najapsurdnija ivotinja... To je
isto kao kad bi mu bio potreban mane za kukaviluk, lenost, slabost, sladunjavost, pokornost,
kao oporavilite od njegovih jakih i mukih vrlina: pogledajte ljudske elje, njihove ideale.
Kad ovek ima elje, onda se odmara od onoga to je od najvee vrednosti u njemu, od svoga
delanja: pomou nitavnog, apsurdnog, bezvrednosnog, detinjastog. Duhovno siromatvo i
nedovitljivost ove dovitljive ivotinje pronalazakoga duha prosto je strahovito. Ideal je u
neku ruku odmazda koju ovek plaa za ogromni izdatak koji mora da snosi u svima stvarima
i neodlonim dunostima. Kad prestane stvarnost, onda dolazi san, zamor, slabost: ideal je
upravo oblik sna, zamora, slabosti, nemoi... Najjae prirode postaju ravne najslabijim kad na
njih naie ovo stanje: one oboavaju prestanak rada, borbe, strasti, napetosti, suprotnosti,
ukratko stvarnosti... borbe za saznanjem, napora za saznanjem.
Bezgrenost: tako se naziva idealno stanje zaglupljenosti; blaenstvo: idealno
stanje lenosti; ljubav: idealno stanje ivotinje iz stada, koja vie nee da ima nikakvog
neprijatelja. Na taj nain je uzdignuto do ideala sve ono to oveka unizuje i umanjuje.

336

udnja uveava ono to se eli imati; ona sama raste od neispunjenja najvee su one
ideje koje je stvorila najea i najdua udnja. Ukoliko naa udnja za stvarima raste, utoliko
postaje vea vrednost tih stvari: ako su moralne vrednosti postale najvie vrednosti, onda to
znai da je moralni ideal bio najmanje ostvaren (i utoliko je on pretstavljao neto
transcendentalno svemu stradanju, kao sredstvo blaenstva). oveanstvo je sa sve veim
arom samo oblake grlilo: ono je najzad svoje oajanje, svoju nemo, nazvalo Bogom...

337

Kolika je naivnost sviju poslednjih eljivosti kad se ne zna ni ovekovo zato.

338

ta je laan novac morala? Moral pretenduje da neto zna, naime da zna ta je

dobro i zlo. A to znai znati zato je ovek ovde na zemlji, kakav mu je cilj, kakvo
odreenje. A to opet znai znati da ovek uistinu ima cilj i odreenje.

339

Da oveanstvo ima da rei neki opti zadatak, da ono kao celina ide nekom odreenom
cilju, ovo nejasno i proizvoljno shvatanje jo je vrlo mlado. Moda emo ga se otresti pre
negoli to postane ide fixe... oveanstvo, meutim, nije nikakva celina: ono je
nerazdeljivo mnotvo ivotnih procesa koji se diu i padaju ono nema mladosti, niti ima
zrelosti, niti najzad starosti. Nego su slojevi izmeani i nabacani preko reda, i kroz nekoliko
tisua godina moe biti jo mlaih tipova oveka negoli to ih ima danas. S druge strane,
dekadencija pripada svima periodima ljudske istorije: svuda ima otpadaka i raspadanja, i
otklanjanje elemenata propadanja i neuspelih i suvinih tvorevina sainjava sutinu ivotnog
procesa.

Pod vlau hrianske predrasude ovo pitanje nije se ni postavljalo: smisao ivota
sastojao se u spasavanju individualne due; pitanje da li e oveanstvo trajati vie ili manje
nije se uzimalo u obzir. Najbolji hriani udeli su da kraj doe to pre; u pogledu potreba
pojedinca nije postojala nikakva sumnja... Zadatak svakog pojedinca u sadanjosti bio je
istovetan sa zadatkom ma koga oveka u budunosti: vrednost, smisao, opseg vrednosti bio je
utvren, bezuslovan, veit, jedno s Bogom... to je otstupalo od ovog veitog tipa bilo je
greno, avolje, osueno...
Teite vrednosti za svaku duu lealo je u njoj samoj: spasenje ili prokletstvo!
Spasenje veite due! Krajnji oblik afirmacije jastva. Za svaku duu postojalo je samo jedno
savrenstvo; samo jedan ideal; samo jedan put spasenju... Krajnji oblik naela jednakih prava,
u zajednici sa optikim uvelianjem sopstvene vanosti, doveden do besmislenosti... Nita
drugo sem besmisleno vanih dua koje se vrte oko sebe sa neiskazanim strahom...

Niko ne veruje vie u ovo apsurdno vanianje: mi smo svoju mudrost prosejali kroz
sito preziranja. Pa ipak stoji nepokolebljivo optika navika traenja vrednosti oveka u
njegovom priblienju idealnom oveku: u osnovi, ovek se dri misli o afirmaciji jastva isto
tako vrsto kao to se dri jednakosti prava pred idealom. Jednom reju: ljudi veruju da im je
poznata najvia eljivost u pogledu idealnog oveka...
Ovo verovanje je prosto rezultat ogromnog tetnog uticaja hrianskog ideala, to moe
svako utvrditi za sebe ako briljivo ispituje idealan tip. Na prvom mestu, veruje se da se zna
da je idealan tip neto to treba eleti; drugo, da se zna koji je to tip: tree, da je svako
otstupanje od ovog idealnog tipa nazadnjaki pokret, da koi duh progresa, da je gubitak sile i
moi u oveku... Sanjati o stanju u kome e ovaj savreni ovek biti u ogromnoj veini: preko
toga nisu ili ni nai socijalisti ni gospoda utilitarci. Na taj nain izgleda da je u razvitak
oveanstva uao izvestan cilj: u svakom sluaju, verovanje u izvesno pribliavanje idealu
jeste jedini oblik u kome se danas zamilja izvestan cilj u istoriji oveanstva. Jednom reju:
dolazak carstva Bojeg stavljen je u budunost, na zemlju, i dan mu je oveanski smisao
ali je ovek ostao u osnovi vrsto pri veri u stari ideal...

340

Prikriveniji oblici kulta hrianskog moralnog ideala: Slabiki i maloduni pojam

prirode, koji su izmislili fanatici prirode (po strani od svih instinkata za strano, neumitno i
ciniko: kaogod i od njenih najlepih strana), pretstavlja neku vrstu pokuaja pronalaenja
moralnih hrianskih elemenata ovenosti u njoj. Rusoov pojam prirode, kao da je
priroda sloboda, dobrota, bezgrenost, potenje, pravinost, idila jo uvek je u osnovi
samo kult hrianskog morala. Valjalo bi pokupiti mesta da se vidi emu su se upravo
pesnici divili, recimo na visokim planinama. ta je Getea tu zanimalo zato se divio
Spinozi. Potpuno neznanje razloga ovoga kulta...
Slabiki i maloduni pojam oveka la Kont i Stjuart Mil, po mogustvu ak i predmet
kulta... Sve je to samo kult hrianskog morala pod novim imenom... Slobodni mislioci, na
primer Gijo.
Slabiki i maloduan pojam umetnosti kao saaljenja prema svima stradalnicima,
zlosrenicima (ak i u istoriji, na primer kod Tjeria): to je jo uvek samo kult hrianskog
moralnog ideala.
I ceo socijalistiki ideal nije nita drugo do tupoglavo pogreno shvatanje hrianskog
moralnog ideala.

341
 Poreklo ideala. Ispitivanje zemljita na kome uspeva.
A. Polazei od estetskih stanja, u kojima svet izgleda puniji, obliji, savreniji:
paganski ideal u kome afirmacija jastva preovlauje (ljudi daju od obilja). Najvii tip: klasini
ideal kao izraz blagostanja sviju glavnih instinkata. U njemu opet nalazimo najvii stil:
veliki stil. Izraz same volje za mo. Instinkt koji uliva najvie straha ima smelosti da sebe
samog otkrije.
B. Polazei od stanja u kojima svet izgleda prazniji, blei, mraviji, gde
oduhotvorenje i neulnost imaju rang savrenstva, gde se najvie izbegava ono to je
brutalno, ivotinjski-spontano ( ljudi odraunavaju, biraju ): mudrac, aneo,
sveteniki = devianski = neznalaki, fizioloka karakteristika takvih idealista: anemini
ideal. Pod izvesnim okolnostima ovaj ideal moe biti ideal priroda koje pretstavljaju
paganizam (tako Gete vidi u Spinozi svoga svetitelja).
V. Polazei od stanja u kojima oseamo da je svet suvie besmislen, zao, bedan, varljiv,
da bismo mogli u njemu pomosliti ili poeleti kakav ideal (ovek tu odrie, unitava):
prenoenje ideala u oblast jednoga protivprirodnog, protivstvarnog, protivlogikog sveta;
duevno stanje oveka koji tako sudi (osirotelost sveta kao posledica stradanja: ovek samo
prima, ne daje vie nita ): to je protivprirodni ideal.
(Hrianski ideal je na sredini izmeu drugoga i treega i u njemu preovlauje as
jedan, as drugi tip.)
Tri ideala: A. Ili snaenje ivota (paganizam), ili B. osirotelost ivota (anemija), ili V.
odricanje ivota (protivprirodnost). Bogotvorenje se osea: u najveem obilju, u
najutananijem odabiranju u preziranju i unitenju ivota.

342

A. Dosledni tip. Ovde se shvata da se ni zlo ne sme mrziti, da mu se ne sme opirati, da

se protiv njega ne sme ni borba voditi; da se ne samo prima stradanje koje takvo postupanje
donosi sa sobom; da se ivi potpuno u pozitivnim oseanjima; da se staje na stranu
protivnikovu reju i delom; da se prezasienjem mirnih, dobroudnih, pomirljivih,
samarianskih i punih ljubavi stanja posni zemljite za druga stanja... da je stalna praksa
potrebna. ta se time postie? Budistiki tip ili savrena krava.
Ovo stanovite je moguno samo kad ne vlada moralni fanatizam to e rei kad se
zlo ne mrzi zarad samog zla, nego samo zbog toga to otvara put stanjima koja nam nanose
bol (nemir, rad, brigu, zaplet, zavisnost).
To je budistiko stanovite: tu se ne mrzi greh, tu nema pojma greha.

B. Nedosledni tip. Vodi se rat protiv zla veruje se da rat radi dobra nema onih
moralnih posledica koje obino povlai rat za sobom niti deluje na karakter (usled ega ga se
ljudi gnuaju kao zla). U samoj stvari, jedan takav rat protiv zla kvari mnogo temeljnije negoli
ma kakvo neprijateljstvo izmeu lica i lica; i obino nekakvo lice bar u mati zauzima
mesto protivnika (avo, zli dusi itd.). Neprijateljsko posmatranje, ponaanje, uhoenje svega
onoga to je u nama ravo, i to bi moglo poticati iz ravoga izvora, zavruje se najmunijim i
najbrinijim stanjem: tako da sada zaelimo udo, nagradu, ekstazu, reenje zagonetke u
drugom svetu... To je hrianski tip: ili savreni bojak.

*
 V. Stoiki tip. vrstina, samokontrola, nepokolebljivost, mir kao nesalomljivost
dugotrajne volje duboka mirnoa, odbranbeni stav, tvrava, ratniko nepoverenje
vrstina naela; jedinstvo volje i znanja; samopotovanje. Pustinjaki tip. Savreni rogonja.

343

Ideal koji eli da preovlada i da se afirmie tei da se osloni a) na patvoreno poreklo, b)

na prividnu srodnost, sa ve postojeim monim idealima, v) na stravu od tajne, kao da kroz
nju govori neka neosporna sila, g) na klevetanje protivnikih ideala, d) na laljivo uenje o
koristi koju sa sobom donosi, na primer sreu, duevni mir ili ak pomo nekog silnog Boga
itd. Za psihologiju idealista: Karlajl, iler, Mile.
Ako bi se otkrila sva orua odbrane i zatite, pomou kojih se jedan ideal dri, da li bi
time on bio opovrgnut? On je upotrebio sredstva pomou kojih ivi i napreduje sve ivo
ona su sva nemoralna.
Moje gledite: na sve sile i nagone koji su izvor ivota i napredovanja moral je bacio
anatemu: moral kao instinkt odricanja ivota. Moral se mora unititi da bi se oslobodio ivot.

344

Ne znati sebe sama: to je mudrost idealista. Idealist je bie koje ima razloga da ostane u
mraku u pogledu samoga sebe, i koje je dovoljno pametno da ostane u mraku i u pogledu ovih
razloga.

345

Tendencija moralnog razvitka. Svako eli da ne zavlada nijedno drugo uenje i

ocenjivanje vrednosti stvari osim onog pomou koga on sam prolazi dobro. Prema tome, od
iskona je bila tendencija slabih i prosenih da oslabe jake i da ih svedu na nivo slabih: njihovo
glavno orue u tome bilo je moralni sud. Dranje jakih prema slabima igosano je; via stanja
jaega dobivaju pogrdne nadimke.
Borba mnogih protiv retkih, obinih protiv izuzetaka, slabih protiv jakih: jedan od
najfinijih prekida u ovoj borbi susree se u injenici da izuzeci, probirai, finiji duhovi
pretstavljaju sebe kao slabe i odbacuju grublja orua moi.

346

1. Takozvani isti nagon za saznanjem sviju filosofa nalau im njihove moralne istine
on je samo prividno nezavisan.
2. Moralne istine: tako treba postupati, prosta su stanja svesti jednog zamorenog
instinkta: tako i tako se kod nas postupa. Ideal treba da pojaa i vaspostavi jedan instinkt;
oveku laska biti posluan tamo gde je samo automat.

347

Moral kao sredstvo moralne kvarei. Priroda je dobra, jer je njen uzrok jedan
mudar i dobar Bog. Na koga onda pada krivica za kvare oveka? Na vas tirane i
zavodnike, na vladajue klase moraju se one unititi : to je Rusoova logika (uporedi
Paskalovu logiku, koji reenje nalazi u prvorodnom grehu).
Valja uporediti Luterovu logiku, koja je slina. U oba sluaja trai se izgovor da se
uvede nezasitljiva e za osvetom kao moralna i religiozna dunost. Mrnja protiv vladajue
klase tei da osveta sebe samu... (grenost Izrailja: osnovica za mo svetenika).
Valja uporediti ovo s Pavlovom logikom, koja je slina. Ove reakcije uvek se pojavljuju
pod titom boje stvari, stvari prava, ovenosti itd. U sluaju s Hristom likovanje naroda
javlja se kao uzrok njegove osude; to je bio od poetka antisveteniki pokret. I kod
antisemita nailazimo uvek na isti trik: navaliti na protivnika moralnim osudama, a za sebe
zadrati ulogu pravde koja kanjava.

348

Posledica borbe: Borac pokuava da svoga protivnika preobrati u neto sebi sasvim
suprotno razume se u mati. On tei da u sebe veruje do te mere, da moe imati potrebne
hrabrosti za dobru stvar (kao da je on sam ta dobra stvar); kao da se njegov protivnik bori
protiv razuma, ukusa i vrline... Kao najjae odbranbeno i napadako orue njemu je potrebna
vera u sama sebe, koju on, meutim, ume da krivo protumai kao veru u Boga: on nikada
ne slika sebi dobiti i koristi od pobede, nego uvek pobedu zarad same pobede, kao boju
pobedu . Svaka mala zajednica (pa ak i pojedinci) koja je upletena u borbu pokuava da
sebe uveri: Na naoj strani su dobar ukus, dobar sud i vrlina... Borba tera ljude na
preterano samouvaavanje.

349

Ma kako nastran ideal ovek imao (bilo kao hrianin, slobodan duh, imoralist,
ili nemaki imperijalist), ne bi trebalo da zahteva da njegov ideal postane jedini ideal: jer se
na taj nain idealu oduzima karakter privilegije, preimustva. Ideal treba imati radi toga da se
ovek njime odlikuje od drugih, ne da se izjednai.
Otkuda dolazi to da veina idealista odmah vre propagandu za svoj ideal, kao da ne bi
imali nikakva prava na ideal, kad ga ne bi svi priznali? Tako postupaju, na primer, sve one
odvane devojke koje uzimaju sebi slobodu da ue latinski i matematiku. to ih na to sili?
Bojim se instinkt stada, i strah od njega: one se bore za emancipaciju ene jer pod formom
velikodune delatnosti, pod zastavom za druge, one najbolje sprovode svoj sitni lini
separatizam.
Vetina idealista da se pokazuju samo kao pobornici i pretstavnici jednoga ideala: na
taj nain oni se preobrauju u oima onih koji jo veruju u nesebinost i herojstvo. Meutim,
pravo herojstvo ne sastoji se u tome da se ovek bori pod zastavom portvovanja, predanosti i
nesebinosti, nego da se uopte ne bori... Takav sam; takav u biti: a vas neka avo nosi!

350

Svaki ideal pretpostavlja ljubav i mrnju, potovanje i preziranje. Ili je pozitivno

oseanje ptvi potstrek ili negativno. Mrnja i preziranje prvi su potstrek, na primer, kod sviju
ideala koji se osnivaju na osvetoljublju.
B. KRITIKA DOBROGA OVEKA, SVECA ITD.

351

Dobar ovek. Ili: hemiplegija vrline. U svakog jakog i prirodnog oveka susreu
se ljubav i mrnja, zahvalnost i osveta, dobrota i srdba, pozitivna i negativna delatnost.
ovek je dobar po cenu da zna biti i zao: ovek je zao, jer inae ne bi umeo biti dobar. Otkuda
potie morbidnost i ideoloka neprirodnost, koja odbacuje tu dvojnost koja ui da je
jednostrana umenost neto vie? Otkuda hemiplegija vrline, izmiljanje dobroga oveka?...
Zahtev se izgleda postavlja da ovek amputira instinkte, koji ga osposobljuju da bude
neprijatelj, da bude od tete, da se srdi, da trai osvetu... Ova neprirodnost odgovara
dualistikom shvatanju da postoji neko potpuno dobro i neko potpuno zlo bie (Bog, duh,
ovek), koje nosi u sebi u prvom sluaju sve pozitivne, u drugom sve negativne sile, smerove
i stanja. Takva ocena stvari smatra sebe idealistikom; ona ne sumnja ni najmanje da je u
ideji dobra nala ono to se najvie moe poeleti. Na svom vrhuncu ona zamilja stanje u
kome je zlo potpuno iezlo, u kome su samo dobra bia ostala u istini. Ona stoga nikako ne
smatra uzajamnu zavisnost dobra i zla za dokazanu; nego naprotiv tvrdi da zlo mora ieznuti,
a ostati sme samo dobro; zlo ne bi trebalo uopte da postoji, samo dobro ima pravo na ivot.
ta je ustvari razlog da se da se neto tako eli?
U sva vremena, naroito u hrianska, mnogo je truda ulagano da se ovekove osobine
prepolove i da se on svede na dobroga oveka : jo i danas meu ljudima koje je crkva
deformisala i raslabila smatra se da se ovaj pojam o dobrom oveku poklapa sa
ooveenjem uopte ili s bojom voljom ili spasenjem due. Tu se stavlja kao bitan
uslov da ovek ne ini nita zlo, da ne nanosi tetu nikome ni u kakvim prilikama, niti da tako
ta hoe. Da bi se to moglo postii, treba presei svaku mogunost neprijateljstva, potisnuti
sve instinkte koji trae osvetu i vaspostaviti duevni mir kao hroninu bolest.
Ovakav stav, za koji se vaspitava jedan odreen tip oveka, polazi od jedne apsurdne
pretpostavke: gleda se na dobro i zlo kao na stvarnosti koje stoje u protivrenosti (ne kao na
dopunske pojmove vrednosti, kao to je uistini sluaj). LJudima se savetuje da stanu na stranu
dobra, i nastojava se na tome da se dobar ovek do kraja odree zla i da se protiv njega bori
i na taj nain se ustvari odrie ivot, koji u svima svojim nagonima nosi pozitivno i
negativno. Ali ljudi koji se dre ovog stava ne pojimaju to; naprotiv, oni sanjaju da e ih on
odvesti u celost, jedinstvo i jainu ivota: on im se priinjava kao stanje blaenstva u kome e
se sopstvena unutranja anarhija i nemir, kao posledica oprenih vrednosti nagona, privesti
kraju. Moda nije dosada bilo opasnije ideologije, niti je bilo veega zla u oblasti
psihologije, negoli to je ova volja za dobrom: na taj nain je odgajen najodvratniji tip oveka,
neslobodan ovek, bojak; uilo se da ovek moe ii putem koji vodi Bogu samo kao bojak;
da samo bojaki ivot pretstavlja ivot u Bogu.
Pa ak i ovde ivot uva svoje pravo ivot koji ne zna kako da odvoji da od ne: koja
je dobit objaviti iz sve snage da je rat zlo, da se ne sme nikome nanositi teta, da se ne sme
negativno drati! ovek ipak vodi rat! On uopte ne moe druke! Dobar ovek, koji se
odrekao zla, koga je, onoliko koliko je eleo, pogodila hemiplegija vrline, niukoliko ne
prestaje voditi rat, imati neprijatelje, negirati reju, negirati delom. Hrianin na primer mrzi
greh! a ta sve on na zemlji ne naziva grehom! Ba usled te njegove vere u moralnu
oprenost dobra i zla, svet mu je postao prepun mrskosti i predmeta protiv kojih se mora
veito ratovati. Dobar ovek vidi sebe okruena zlom i pod neprekidnom navalom zla,
njegovo oko se izotrava, on pronalazi zlo u svakoj misli i elji. Zbog toga zavruje time, a
to je opet sasvim logino, da prirodu smatra za zlo, oveka za iskvarena, i dobro dri za milost
(to jest da je samome oveku za sebe nemoguno biti dobar). Jednom reju: on odrie ivot,
on pojima kako dobro kao najvia vrednost osuuje ivot. Na taj nain bi se njegova
ideologija dobra i zla imala smatrati opovrgnutom. Ali bolest se ne moe opovrgavati. Zbog
toga on stvara ideju o drugom ivotu!...

352

U ideji moi, bilo u ideji moi jednoga boga ili jednoga oveka, uvek se podrazumeva
sposobnost da se koristi i sposobnost da se kodi. Tako je kod Arapa: tako je kod Jevreja.
Tako je kod sviju snano sazdanih rasa.
Dualistiko odvajanje sposobnosti za jedno od sposobnost za drugo pretstavlja fatalan
korak... Na taj nain moral postaje trova ivota...
 353

Za kritiku dobroga oveka. Potenje, dostojanstvo, svest o dunosti, pravinost,

ovenost, ispravnost, asnost, ista savest da li se zaista ovim zvunim reima odobravaju
i sankcioniu izvesna svojstva zarad njih samih? Ili se ovde svojstva i stanja, koja su kao
vrednost po sebi bezrazlina, posmatraju sa izvesnog gledita koje im daje vrednost? Da li
vrednost ovih svojstava lei u njima samima, ili u koristi, dobiti koja od njih dolazi (ili koja se
ini da dolazi, koja se oekuje da od njih doe)?
Ja, prirodno, ovde ne mislim na suprotnost izmeu ego i alter u suenju: pitanje je u
tome, jesu li to posledice, bilo po nosioca ovih svojstava, bilo po okolinu, drutvo,
oveanstvo, zbog kojih bi ta svojstva morala imati vrednosti: ili ona imaju vrednost po
sebi... Drugim reima: da li korist nagoni ljude da osuuju suprotna svojstva, da se bore protiv
njih i da ih odriu ( nepouzdanje, la, nastranost, otsustvo samopouzdanja, neovenost
)? Da li se osuuje sutina takvih svojstava ili samo posledice takvih svojstava? Drugim
reima: da li bi se smatralo eljivim da ne postoje ljudi sa svojstvima ove druge vrste? U
svakom sluaju to se veruje... Ali tu lei zabluda, kratkovidost, ogranienost tesnogrude
sebinosti.
Na drugi nain reeno: da li bi bilo eljivo da se stvore stanja u kojima bi sva korist bila
na strani pravednih tako da bi se suprotne prirode i instinkti obeshrabrili i postepeno
izumrli?
U osnovi, ovo je pitanje ukusa i estetike: da li se eli da se odri najuglednija, to e
rei najdosadnija vrsta oveka? Pravougli, vrli, dobronamerni, potenjaci, rogonje?
Ako ovek zamisli ieznue ogromnog broja onih drugih: onda ni pravednik nema
vie prava na postojanje: on vie nije potreban i ovde se vidi da je samo gruba korist mogla
dii do asti jednu takvu nepodnoljivu vrlinu.
Moglo bi se moda upravo poeleti ono to je na drugoj strani: da se stvore prilike u
kojima bi se poten ovek sveo na skroman poloaj korisnog orua kao idealan lan
stada, u najboljem sluaju pastir: ukratko reeno, prilike u kojima on vie ne bi imao da stoji u
prvom redu: jer ovaj zahteva druge osobine.

354

Dobar ovek kao tiranin. oveanstvo je uvek ponavljalo istu pogreku: to je

uvek pretvaralo sredstva u merilo ivota: mesto da trai merilo u najviem porastu ivota, u
problemu napredovanja i iscrpljenja, ono je sredstva za jedan sasvim odreen ivot upotrebilo
za iskljuenje svih ostalih oblika ivota, za kritiku i odabiranje. To jest, ovek najzad
zaboravlja da su sredstva sredstva, i poinje ih voleti radi njih samih: ona mu sada ulaze u
svest kao ciljevi, kao merila ciljeva... to jest, jedna izvesna vrsta ljudi smatra svoje ivotne
uslove kao jedine zakonite uslove, kao istinu, dobro, savrenstvo: ona tiranie... Oblik
je vere, instinkta, to izvesna vrsta ljudi ne opaa svoju uslovnost, to ne shvata svoju
relativnost u odnosu prema drugim vrstama. U svakom sluaju, svaka vrsta ljudi (narod, rasa)
izgleda da je svrila svoje im postane tolerantna, im doputa jednaka prava i ne eli vie da
bude gospodar.

355

Svi su dobri ljudi slabi: oni su dobri, jer nisu dovoljno jaki da budu zli, rekao je
latuki poglavica Komoro Bekeru.

*
 Za slaba srca nema nesree glasi jedna ruska poslovica.

356

Skroman, priljean, dobronameran, umeren: takav biste hteli da je ovek, dobar ovek?
Ali takvog oveka mogu zamisliti samo kao idealnog roba, roba budunosti.

357

Metamorfoze ropstva; prikrivanje ropstva pod religiozno ruho; njegov preobraaj

pomou morala.

358

Idealni rob (dobar ovek). Ko ne moe sebe postaviti kao cilj, niti moe uopte
postavljati kakav cilj polazei od sebe, taj instinktivno ukazuje poast moralu odricanja od
sebe, taj instinktivno ukazuje poast moralu odricanja od sebe sama. Na to ga navodi sve:
njegova uviavnost, njegovo iskustvo, njegova sujeta. ak i vera je jedan oblik odricanja od
sebe sama.

Atavizam: radosno oseanje to jednom ovek moe bezuslovno sluati.

Marljivost, skromnost, dobronamernost, umerenost nisu drugo do prepreke na putu

suverenih oseanja, velikih stvaralakih moi, herojskoga smeranja, otmenoga ivota za sebe.

Ne radi se o tome da ovek prednjai (tu je ovek samo pastir u najboljem sluaju, tj.
najvea nuda stada), nego se radi o sposobnosti ii sam za sebe, moi biti drugo.

359

Mora se sraunati ta se sve nagomilalo kao posledica najvieg moralnog idealizma:

kako su se skoro sve druge vrednosti kristalisale oko njega. To dokazuje da se taj ideal eleo
najdue i najjae da on nije dostignut: inae bi razoarao svakoga (to e rei, njega bi
cenili umerenijom merom).
Svetitelj kao najmonija vrsta oveka : ideal svetosti podigao je vrlo visoko vrednost
moralnog savrenstva. ovek mora misliti da se celokupno saznanje trudilo da dokae kako je
moralan ovek najmoniji, najboanstveniji. Prevlast ula i udnja sve je ulevalo strah:
neprirodno se ljudima inilo natprirodno, transcendentalno...

360

Franja Asiski: zaljubljen, popularan, pesnik, bori se protiv odreivanja ranga meu
duama, u prilog najniih. On odrie hijerarhiju dua pred Bogom su svi ravni.
Narodni ideali: dobar ovek, nesebinjak, svetitelj, mudrac, pravednik. O Marko
Aurelije!
 361

Ja sam objavio rat aneminom hrianskom idealu (zajedno sa onim to mu stoji vrlo
blizu), ne u nameri da ga unitim, nego da uinim kraj njegovoj tiraniji i nainim mesta za
nove ideale, za snanije ideale... Opstanak hrianskog ideala treba eleti u najveoj meri: ve
i radi ideala koji bi eleli da se s njim stave u isti red i moda iznad njega, koji moraju imati
protivnike, jake protivnike, da bi sami postali jaki. Zbog toga je nama imoralistima
potrebna mo morala: na nagon za samoodranjem nalae da nai protivnici sauvaju svoje
sile on samo hoe da bude gospodar nad njima.
V. O KLEVETANJU TAKOZVANIH RAVIH OSOBINA

362

Egoizam i njegov problem! Hrianska sumornost kod Larofukoa, koji ga je pronaao

u svemu i verovao da je time umanjio vrednost stvari i vrlina! NJemu nasuprot ja sam
pokuao da pre svega dokaem da niega drugoga ne moe ni biti sem egoizma da je u
ljudi, kod kojih je ego postalo tanko i slabo, oslabila i snaga za veliku ljubav da su ljudi
koji imaju najveu ljubav takvi pre svega zbog jaine njihovoga ego da je ljubav izraz
egoizma itd. Pogrena ocena vrednosti svakako cilja na interes 1. onih, kojima se koristi,
kojima se pomae, dakle na interes stada; 2. ona sadri pesimistiko nepoverenje prema
osnovi ivota; 3. ona bi rado odbacila najdivnije i najsrenije sazdane ljude; strah; 4. ona bi
pomogla pobeenima da nadjaaju pobednike; 5. ona sa sobom donosi optu neasnost,
naroito kod ljudi od najvee vrednosti.

363

ovek je prosean egoist: i najumeniji smatra svoje navike vanijim od svoje dobiti.

364

Egoizam! Ali jo niko ne zapita: kakvo ego? ve nenamerno smatra svako ego ravnim
svakom drugom. To su posledice robovske teorije o optem pravu glasa i jednakosti.

365

Ponaanje viega oveka posledica je neizrecivo sloenih motiva: rei kao to je

saaljenje, na primer, ne odaju ba nita od njegove sloenosti. Najglavnija je stvar
oseanje ko sam ja, ko je taj drugi u odnosu prema meni? Ocenjivanje vrednosti biva
postojano aktivno.

366

Da se istorija sviju moralnih pojava moe uprostiti, do te mere kako je to verovao

openhauer, naime: da se saaljenje pronalazi u osnovi sviju postojeih moralnih pobuda
do te mere besmislice i naivnosti mogao je doi samo mislilac koji je lien sviju istoriskih
instinkata i koji je na najudnovatiji nain izbegao da proe kroz strogu istorisku disciplinu,
kroz koju su proli Nemci od Herdera do Hegela.

367
 Moje shvatanje saaljenja. Za ovo oseanje ne mogu nai pravo ime: ja to
oseanje imam kad vidim rasipanje dragocenih sposobnosti, kad na primer posmatram Lutera:
kakva snaga i kakvi neukusni problemi (u vreme kad je smeli i vedri skepticizam jednog
Montenja bio moguan ve u Francuskoj). Ili kada vidim nekoga gde, zahvaljujui uticaju
sasvim besmislenih sluajnosti, zaostaje iza onoga to je mogao postati. Ili ak kada, s milju
o sudbini oveanstva u duhu, posmatram sa strahom i prezirom dananju evropsku politiku,
koja takoe pod svima pod svima okolnostima, snuje tkivo celokupne budunosti
oveanstva. Da, ta bi sve moglo postati od oveka kad bi ! To je moje shvatanje
saaljenja; premda nema jo nijednoga paenika s kojim ja saoseam na ovaj nain).

368

Saaljenje je rasipanje oseanja, parazit tetan po moralno zdravlje, stav: nemoguno

je da je dunost poveavati zlo u svetu. Kad ovek ini dobro iz saaljenja, onda on ini
dobro upravo sebi, a ne drugom. Saaljenje ne poiva na maksimama, nego na afektima; ono
je patoloko. Tue stradanje nas zaraava, saaljenje je zaraza.

369

Nema uopte egoizma koji bi se zadrao u svojim granicama i koji se ne bi prebacio

prema tome, uopte ne postoji onaj doputeni, moralno indiferentni egoizam o kome
govorite.
ovek podie svoje ja stalno na raun tuega ja; ivot uvek ivi na raun tuega
ivota ko to ne shvata, taj nije sam jo napravio ni prvi korak ka potenju u obraunu sa
sobom.

370

Subjekt je samo fikcija: ego o kome se govori, kada se kudi egoizam, uopte ne
postoji.

371

Ja koje nije jedno s jedinstvenom upravnom silom naega bia! nije nita drugo
do pojmovna sinteza prema tome, ne moe biti nikakvih postupaka iz egoizma.

372

Kako je svaki nagon bez inteligencije, korist ne moe za njega pretstavljati nikakvo
gledite. Svaki nagon, dok je u dejstvu, rtvuje snagu i druge nagone: najzad ga zaustavljaju;
inae bi sve upropastio rasipanjem. Prema tome: ono to je nesebino, samoportvovano i
nepametno nije nita naroito opte je svima nagonima oni ne misle na korist celoga
ego (jer oni uopte ne misle), oni rade protiv nae koristi, protiv ego: i esto za ego rade
neduno u oba sluaja!

373

Poreklo moralnih vrednosti. Egoizam vredi onoliko koliko fizioloki vredi onaj koji
ga ima.
Svaki pojedinac pretstavlja celu liniju razvia (i nije, kao to to ui moral, samo neto to
poinje sa svojim roenjem). Ako on pretstavlja napredovanje linije, onda je njegova vrednost
uistinu vrlo velika; i staranje o njegovu odranju i napredovanju sme biti vrlo veliko. (Staranje
o budunosti, koju nam obeava njegova pojava, daje tome sreno sazdanom pojedincu pravo
na egoizam.) Ako pretstavlja liniju opadanja, raspad ili hronino oboljenje, onda ima malo
vrednosti: i najosnovnije potenje nalae da od srenih oduzima to manje mesta, snage i
sunca. U tom sluaju dunost je drutva da otkloni egoizam (koji se katkad manifestuje na
apsurdan, bolestan i buntovan nain): bilo da je u pitanju opadanje i iezavanje pojedinaca ili
itavih klasa. Jedno uenje i religija ljubavi; guenje svoje linosti, strpljenja, uzajamnosti
pomaganja, u rei i delu, mogu biti od najvee vrednosti u okviru takvih klasa, ak i u oima
gospodara: jer to sputava oseanja rivalstva, srdbe, zavisti, koja su sasvim prirodna u
zlosrenika. Takvo uenje ak pod idealom smernosti i pokornosti uzdie za njih do neeg
boanskog robovanje, podjarmljenost, sirotovanje, bolovanje, prezrenost. Ovim se objanjava
zato su gospodaree klase (ili rase) i pojedinci sviju vremena uvek podravali kult
nesebinosti, evanelje unienih, Boga na krstu.
Preovlaivanje altruistikog ocenjivanja vrednosti posledica je instinkta o tome da je
izvestan ovek promaio... Na najniem stupnju ovakvoga gledita ocena vrednosti glasi: Ja
ne vredim mnogo: a to je prosto fizioloka ocena; jo jasnije: to je oseanje nemoi, otsustvo
velikih afirmativnih oseanja moi (u miiima, nervima, lezdama). Ovakvo ocenjivanje
vrednosti prevodi sebe, prema stepenu kulture ovih klasa, u moralno ili religiozno naelo
(prevlast religioznih i moralnih sudova uvek je znak nie kulture): ono pokuava da sebe
opravda u oblastima otkuda, ukoliko je ono u pitanju, njemu dolazi pojam vredosti.
Tumaenje pomou koga hrianski grenik pokuava da sebe shvati pretstavlja pokuaj da
opravda otsustvo moi i samopouzdanja u sebe: on vie voli da se osea kao grenik negoli da
se ravo osea bez razloga: kad nastane potreba takvih tumaenja, onda je to po sebi ve znak
dekadencije. U nekim sluajevima zlosrenik ne trai razlog za svoje stanje u svome grehu
(kao to to ini hrianin), nego u drutvu: kad socijalist, anarhist i nihilist oseaju svoj ivot
kao neto zato neko mora biti kriv, oni su u tome vrlo bliski roaci hrianina, koji tako isto
veruje da lake moe podneti svoju nevolju i svoj neuspeh kada nae nekoga koga bi za to
mogao smatrati odgovornim. Instinkt osvete i osvetoljublja u oba sluaja ovde se javlja kao
sredstvo da se ivot izdri, kao instinkt samoodranja: onako isto kao to se vie od svega ceni
altruistika teorija i praksa. Mrnja prema egoizmu, bilo sopstvenom (kao to je to sluaj kod
hrianina), bilo tuem (kao to je to sluaj kod socijalista), na taj nain se pokazuje kao
ocena vrednosti do koje se dolazi pod dojmom osvete; a tako isto i kao akt mudrosti
samoodranja lica koja stradaju, koja se manifestuje u obliku porasta njihovih oseanja
uzajamnosti i solidarnosti... Naposletku, kao to sam ve naglasio, i izliv osvetoljublja u
osudi, odbacivanju i kanjavanju egoizma (sopstvenoga ili tuega) jo uvek je instinkt za
samoodranjem u zlosrenika. Jednom reju: kult altruizma je naroiti oblik egoizma, koji se
po pravilu javlja pod izvesnim odreenim fiziolokim uslovima.
Kada socijalist s plemenitom srdbom vapije za pravdom, pravom, jednakou,
to samo pokazuje da ga titi njegova nedovoljna kultura, koja nije u stanju da shvati zato on
pati: s druge stranee: s druge strane, on, sebi time ini zadovoljstvo; kad bi se bolje oseao,
on bi dobro pazio da tako ne vapije: on bi onda nalazio svoje zadovoljstvo u neem drugom.
To isto vai i za hrianina: on proklinje, osuuje, kleveta svet i ne pravi ni sa sobom
izuzetak. Ali, to nije nikakav razlog da mi njegovu viku uzmemo ozbiljno. U oba sluaja mi
se nalazimo meu bolesnicima, kojima ini dobro kad viu, i kojima je lake kada klevetaju.

374

Svako drutvo ima tendenciju da svoje protivnike naini karikaturama bar u svojoj
mati isto tako da ih nagna na gladovanje. Takva karikatura je, na primer, na zloinac.
Sred rimsko-aristokratskog reda vrednosti Jevrejin je postao karikatura. Meu umetnicima
potenjak i buroa; meu pobonima bezbonik; meu aristokratima plebejac. Meu
imoralistima karikatura je moralist: Platon je kod mene, na primer, postao karikatura.

375

Svi nagoni i sile koje moral hvali, meni se ine kao da su u sutini jednaki sa onima
koje on kleveta i odbacuje: na primer pravinost kao volja za mo, volja za istinom kao orue
volje za mo.

376

Stvaranje unutranjeg ivota u ovkeku. Ovaj proces nastaje kada se, sa zavoenjem
mira i drutva, snani nagoni spree da se izliju i tee da se odre unutra kao bezopasni, u vezi
sa imaginacijom. Potreba za neprijateljstvom, svirepou, osvetom, nasiljem obre se unutra,
uzmie; u ei za saznanjem lei gramljivost i otmica; u umetniku izbija na povrinu
potisnuta mo pretvaranja i lai; nagoni se pretvaraju u demone, s kojima se vodi borba itd.

377

Lanost. Svaki suvereni instinkt slui se drugima kao svojim oruem, svitom,
laskavcima: on nikada ne doputa da ga nazovu njegovim nunim imenom: i ne doputa
nikakve izraze pohvale, ako se posredno ne odnose na njega. Oko svakoga suverenoga
instinkta kristalie se sva hvala i pokuda uopte u strog poredak i etikeciju. To je jedan
uzrok lai.
Svaki instinkt koji tei za gospodarenjem, ali se nalazi pod jarmom, upotrebljuje sva
lepa imena i priznate vrednosti, da potpomognu njegovu gordost i samouverenost i da ga
ojaaju: tako da se on po pravilu usuuje da istupi pod imenom onog gospodara protiv koga
se bori, koga bi hteo da se oslobodi (na primer, pod vlau hrianskih vrednosti telesne elje
ili udnja za mo). To je drugi uzrok lai.
U oba sluaja caruje savrena naivnost: la ne dolazi do svesti. Znak je skrhanoga
instinkta kad ovek vidi odvojeno pokretaku silu i njen izraz (masku) to je znak
unutranje protivrenosti, koji je mnogo manje pobedniki. Apsolutna nevinost u dranju, u
rei, u afektu, ista savest u lai, sigurnost s kojom se hvata najveih i najepih rei i mesta
sve je to potrebno za pobedu.
U drugom sluaju: pri krajnjoj jasnosti pogleda, za pobedu je potreban genije glumca i
ogromna disciplina u samosavlaivanju. Zbog toga su svetenici najvetini svesni licemeri; pa
onda kneevi, koji izvesni svoj glumaki dar duguju svome poloaju i poreklu. Na tree mesto
dolaze drutveni ljudi, diplomate. Na etvrto ene.
Osnovna misao: la se ini tako duboka, tako svestrana, volja je do te mere upravljena
protiv neposrednog samosaznanja i nazivanja po imenu, da vrlo mnogo verovatnoe postoji za
sumnju: nisu li istina, volja za istinom, upravo neto drugo i samo koprena. (Potreba za verom
najvea je brana istinitosti i iskrenosti).

378

Ne sme lagati: zahteva se istinitost. Ali priznavanje injenica (nedoputanje prevare

u odnosu na sebe) bilo je najvee ba kod laova: oni su poznali isto tako i nestvarnost ove
popularne istinitosti. Stalno se govori ili odve mnogo ili odve malo: traiti od oveka da
se otkrije u svakoj rei koju kae, pretstavlja naivnost.
ovek kae ta misli, on je iskren samo pod izvesnim uslovima: pod uslovom, naime,
da bude shvaen (inter pares), i to da bude s dobrom voljom (jo jednom inter pares). ovek
se skriva pred stranim, i onaj koji hoe da neto postigne kae ono to bi hteo da se o njemu
misli, a ne ono to sam misli (moan ovek je uvek laac).

379

Veliko nihilistiko patvorstvo skriveno veto zloupotrebom moralnih vrednosti:

a) LJubav kao obezlienje; isto tako saaljenje.
b) Samo obezlieni intelekt (filosof) poznaje istinu, pravu sutinu i bie stvari.
v) Genije, veliki ljudi su veliki, jer ne trae sebe i svoje interese: ovekova vrednost je
srazmerna njegovu samoodricanju.
g) Umetnost kao delo istoga subjekta slobodnoga od volje; pogreno shvatanje
objektivnosti.
d) Srea kao cilj ivota; vrlina kao sredstvo za cilj ivota; vrlina kao sredstvo za cilj.
Pesimistika osuda ivota kod openhauera moralna je. Prenaanje merila stada u
metafiziku.
Individua je bez smisla; prema tome, njeno poreklo mora se staviti u svet stvari po
sebi a njen ivot mora imati znaenje zablude; roditelji samo kao sluajni uzroci.
Sveti se to nauka nije shvatila individuu: ona je ceo dosadanji ivot u jednoj liniji a ne
rezultat ivota.

380

1. Naelno falsifikovanje istorije; da bi pretstavljala dokaz za moralno ocenjivanje:

a) propast jednog naroda i korupcija;
b) napredak jednog naroda i vrlina;
v) vrhunac jednog naroda (njegova kultura) kao posledica moralne visine.
2. Naelno falsifikovanje velikih ljudi, velikih tvoraca i velikih epoha:
eli se da vera bude karakteristika velikih ljudi: meutim, bezbrinost, sumnja,
nemoral, pravo da se ovek oslobodi jedne vere, pripada veliini (Cezar, Fridrih Veliki,
Napoleon; ali i Homer, Aristofan, Leonardo, Gete). Glavna injenica, njihova sloboda
volje, uvek se preutkuje.

381

Jedna velika la u istoriji: kao da je korupcija crkve bila uzrok reformacije! To je bio
samo izgovor i samoobmana od strane njenih agitatora posredi su bile vrlo jake potrebe,
iju je brutalnost trebalo neophodno prikriti duhovnim ruhom.

382

openhauer je visoku misaonost protumaio kao emancipaciju od volje; on nije hteo

priznati slobodu od moralnih predrasuda, koja lei u emancipaciji velikog duha, za tipinu
imoralnost genija; on je vetaki postavio ono to je jedino on potovao, moralnu vrednost
osloboenja od svoga ja, kao uslov duhovne delatnosti, objektivnoga posmatranja.
Istina, i u umetnosti, pokazuje se tek posle povlaenja volje...
Kroz sve moralne idiosinkrazije ja gledam iz osnova razliitu ocenu vrednosti: takva
apsurdna razlikovanja izmeu genija i sveta volje morala i imorala ja ne znam. Moralan
ovek je nia ivotinjska vrsta od nemoralnog, i slabija; zaista on je moral po izvesnom
uzoru, ali ne svoj sopstveni uzor; kopija, dobra kopija u najboljem sluaju ali mera njegove
vrednosti lei izvan njega. Ja cenim oveka po kvantumu moi i punoi njegove volje: ne po
slabljenju i umiranju njenu; ja smatram filosofiju koja ui odricanju volje za nauku pogubnu i
klevetniku... Ja cenim mo jedne volje po tome koliko moe izdrati otpora, bola, muenja, i
sve to koliko ume da okrene sebi na dobro; zlo i bol ivota ja ivotu ne pripisujem u manu,
nego se nadam da e postati jo vie zao i bolniji negoli to je dosad bio.
Vrhunac duha po openhaueru jeste saznanje da nita nema smisla, ukratko: saznati
ono to dobar ovek ve ini... On odrie da moe biti viih vrsta intelekta on smatra svoje
gledite za non plus ultra. On misaonost stavlja daleko ispod dobrote; njena bi najvia
vrednost (kao u umetnosti na primer) bila da savetuje usvajanje moralnih vrednosti i da ga
priprema: to je apsolutno gospodstvo moralnih vrednosti.
Pored openhauera hou sada Kanta da okarakteriem: u Kantu nije bilo nieg
antikog; on je bio apsolutno antiistoriski duh (njegove rei o francuskoj revoluciji) i moralni
fanatik (Geteove rei o radikalnom zlu u ljudskoj prirodi). Svetost se i kod njega nazire u
zaleu...
Potrebna mi je kritika svetitelja...
Hegelova vrednost... Strast.
epenaka filozofija Herberta Spensera: potpuno otsustvo ideala van ideala prosenog
oveka.
Instinktivno naelo sviju filosofa i istoriara i psihologa: sve to je od vrednosti u
oveanstvu, umetnosti, istoriji, nauci, religiji, tehnici mora se dokazati da je moralne
vrednosti i moralno uslovljeno, po cilju, sredstvima i rezultatu. Gledati na sve u svetlu ove
najvie vrednosti: na primer, Rusoovo pitanje o civilizaciji postaje li ovek bolji usled
civilizacije? smeno je pitanje, jer je ba suprotno tome oigledno, i upravo pretstavlja
elemenat koji govori u prilog civilizacije.

383

Religiozni moral. Afekt, veliku poudu, strasti za moi, ljubavlju, osvetom,

svojinom: moralisti bi hteli da ih ugase, iskorene, da oiste duu od njih.
Logika: poude esto donose veliku nesreu; prema tome su zle i za osudu. ovek ih
se mora osloboditi: inae ne moe biti dobar ovek...
To je ista logika kao to je i ona: Ako te sablanjava tvoj ud, otseci ga. U tom
naroitom sluaju, kao to je ona opasna pastirska nevinost, kad je osniva hrianstva
preporuio svojim uenicima izvestan nain postupanja u sluaju polnog nadraaja, rezultat bi
bio, naalost, ne samo gubitak izvesnoga organa, nego bi se ukopio karakter ovekov... To
isto vredi i za ludilo moralista, koje zahteva iskorenjivanje strasti mesto njihovog ukroivanja.
NJihov je zakljuak uvek isti: tek je ukopljenik dobar ovek.
Mesto sluenja i ekonomisanja velikim izvorima snage, oni bujicama due koje su esto
tako opasne, plahovite i bujne, ova najkratkovidija i najzlokobnija pamet, moralistika pamet,
hoe da ih sasui.

384

Savlaivanje afekata? Ne, ako to treba da znai njihovo slabljenje i unitenje. Nego
stavljanje u slubu: to moe da povue za sobom dugo tiranisanje afekata (ne najpre od strane
pojedinca, nego od zajednice, rase itd.). Naposletku im se s poverenjem povraa sloboda: oni
nas vole kao to nas vole dobre sluge, i idu dragovoljno tamo gde su nai najbolji interesi.

385

Netrpeljivost morala je izraz ovekove slabosti: on se boji svoga nemorala, on mora

odbaciti svoje najjae nagone, jer jo ne za kako da se njima slui. Na taj nain ostaju najdue
neobraena najplodnija polja na zemlji: nedostaje sila koja bi tu postala gospodar...
 386

Ima sasvim naivnih naroda i ljudi, koji veruju da bi neprekidno lepo vreme bilo
poeljno: oni jo danas veruju u moralnim stvarima da je jedino dobar ovek i nita drugo
do dobar ovek neto to bi trebalo eleti, i da e krajnji cilj evolucije ovekove biti u tome
da na zemlji ostanu samo dobri ljudi (i da u tome pravcu treba uputiti sve napore). To je
neekonomina misao u najveoj meri i, kao to smo ve naglasili, to je vrhunac naivnosti, i
nita drugo do izraz prijatnosti koju dobar ovek iri oko sebe (on ne budi strah, on doputa
predah, on daje ono to se moe uzeti).
ovek snanijeg stava eli ba obrnuto sve veu vlast zla, sve veu emancipaciju
ovekovu od tekih i munih uz morala, porast snage, kako bi ovek mogao staviti u slubu
najvee prirodne sile afekte.

387

itava misao o hijerarhiji strasti: kao da je pravilno i normalno da razum nama upravlja
dok su strasti neto nemoralno, opasno, poluivotinjsko, a uz to jo, po svome cilju, nita
drugo do udnja za uivanjem...
Strast liena dostojanstva 1) kao da je ona pokretna sila samo na nepristojan nain, a ne
po nunosti i uvek; 2) ukoliko ona cilja na neto to nema nikakve visoke vrednosti, na
zadovoljstvo...
Pogreno shvatanje strasti i razuma, kao da je razum bie za sebe, a ne daleko pre stanje
odnosa razliitih strasti i udnji; i kao da svaka strast ne poseduje u sebi svoj deo razuma...

388

Kako je dolo do toga da su se, pod pritiskom asketskog morala odricanja od svoga ja,
strasti kao to je ljubav, dobrota, saaljenje, pa i pravinost, velikodunost, heroizam, morale
ravo da razumeju?
Bogatstvo linosti, punoa njena, njena presipanja i dareljivost, njeno instinktivno
oseanje zadovoljstva i pozitivan stav prema sebi, stvaraju velike rtve i veliku ljubav: ove
strasti rastu iz jake i boanske individualnosti isto onako kao to iz nje potie elja da se bude
gospodar, da ovek nadmai sebe, unutranje pouzdanje u svoje pravo na sve. Suprotni
pogledi prema opte primljenim pojmovima, naprotiv su jedan jedini pogled; i ako ovek ne
stoji vrsto na svojim nogama, onda on nema nita da daje, niti ruke da prua, niti nekome da
slui kao zatita i oslonac...
Kako je bilo moguno preobraziti ove instinkte do te mere, da ovek oseti kao vrednost
ono to je upereno protiv njegovoga ja, kada svoje ja podreuje drugome ja? O, da psiholoke
mizerije i lagarije, koja je dosad vodila prvu re u crkvi i filozofiji koju je crkva zarazila.
Ako je ovek do dna grenik, on sebe samo moe mrziti. U sutini on ne bi smeo da
posmatra ni druge ljude druke negoli sebe; ljubav prema ljudima zahtevala je opravdanje,
koje je u tome to je Bog tako zapovedio. Iz ovoga sleduje da se svi prirodni instinkti
ovekovi (kao to je ljubav i drugi) njemu javljaju kao nedoputeni po sebi i on dobija, na
osnovu poslunosti prema Bogu, ponovo pravo na njih tek poto ih se odrekao... Paskal, taj
vanredni logiar hrianstva, iao je tako daleko! Treba samo rasmotriti njegov odnos prema
roenoj sestri. Ne nainiti od sebe predmet ljubavi njemu se inilo da je hrianski.

389
 Rasmotrimo kako se skupo mora platiti takav moralni kanon (ideal). (NJegovi su
neprijatelji ko? Egoisti.)
Melanholina otroumnost samounienja u Evropi (Paskal, Larofuko) duevno
slabljenje, obeshrabrenje, nagrizanje samoga sebe kod ivotinja koje nisu iz stada
postojano isticanje prosenih osobina kao neega najdostojnijeg (smernost, svrstavanje,
priroda kao orue)
gria savesti upletena u sve to je originalno i suvereno:
onda bol: a to e rei sumornost jae sazdanih!
svest stada prenesena u filosofiju i religiju: isto tako i njegov nemir.
Ostavimo na stranu psiholoku nemogunost isto nesebinog postupanja!

390

Moj je krajnji zakljuak: da realni ovek pretstavlja mnogo veu vrednost od

eljivog oveka ma koga ideala koji je dosad postojao; da su sve eljivosti u pogledu na
oveka bile apsurdna i opasna rasipanja pomou kojih je jedna jedina vrsta oveka htela da
nametne oveanstvu svoje sopstvene uslove samoodranja i napretka kao zakon za sve; da je
svaka eljivost ove vrste, ako je zagospodarila, umanjila vrednost ovekovu, njegovu snagu
i njegovo pouzdanje u budunost; da se beda i intelektualna prosenost ovekova najbolje
otkriva i danas kad izraava svoje elje; da je sposobnost ovekova da odreuje vrednosti
odve slabo razvijena da bi bila pravina ne samo prema eljivim vrednostima nego i
prema stvarnim vrednostima ovekovim; da je ideal dosad pretstavljao uistinu silu koja je
zapravo klevetala oveka i svet, da je ideal bio otrovni dim nad stvarnou: on je zaveo
oveka do najvee mere da ezne za nebiem...

G. KRITIKA REI: POPRAVKA, USAVRAVANJE, UZDIZANJE

391

Merilo po kome e se odrediti vrednost moralnih ocena vrednosti.

Previa se glavna injenica: protivrenost izmeu sve veeg moralizovanja i
uzdizanja i snaenja tipa oveka.
Homo natura. Volja za mo.

392

Moralne vrednosti kao prividne vrednosti u poreenju s fiziolokim.

393

Razmiljanje o najoptijem uvek je u zastoju: poslednje eljivosti o oveku na primer

filosofi nisu nikada ustvari uzimali kao problem. Popravljanje oveka oni svi naivno
postavljaju, kao da nam neka intuicija pomae da se podignemo iznad pitanja: zato ba
popravljanje? Ukoliko je eljivo da ovek postane vrliji? ili pametniji? ili sreniji? Ako
pretpostavimo da se jo uopte ne zna cilj ovekov, onda sve te takve elje nemaju nikakva
smisla; i kada se jedno hoe ko zna? moda se ne sme drugo hteti? Da li je porast vrline
u skladu s porastom pameti i razumevanja? Sumnjam; imau isuvie prilike da suprotno
dokaem. Nije li vrlina kao cilj u strogom smislu dosad ustvari bila u protivrenosti sa
sreom? Nije li joj s druge strane potrebna nesrea, nevolja i samozlostavljanje kao nuno
sredstvo? I kad bi cilj bio da se postigne najvie razumevanje, saznanje, ne bi li bilo potrebno
s tim odrei se porasta sree i izabrati opasnost, pustolovinu, nepoverenje, sablazan kao put
razumevanju?... A ako ovek hoe sreu, onda se mora moda pridruiti siromanima
duhom.

394

Opta obmana i prevara u oblasti takozvane moralne popravke. Mi ne verujemo da

ovek moe postati drugi, ako to ve nije; to e rei: ako ve nijm kao to se esto deava zbir
lica, ili u najmanju ruku delova za lica. U tom sluaju postie se da u prvi plan doe druga
uloga, da se stari ovek potisne... Izgled je promenjen, ali bie ne. to neko prestaje initi
to je inio, to je prosto fatum brutum koji se moe protumaiti na najrazliitije naine. Ne
postie se time uvek ak ni to da nestane navike za vrenje izvesnoga dela, ni da se izgube
krajnji razlozi za nj. Onaj ko je zloinac po fatalnosti i sposobnosti, ne zaboravlja nita, nego
ui jo vie: i dugotrajno uzdravanje dejstvuje kao neka vrsta okrepljujueg napitka za
njegov talenat... Za drutvo je svakako jedino vano to neko ne ini vie izvesna dela: ono ga
izvlai radi toga iz prilika u kojima on moe vriti izvesna dela: to je u svakom sluaju
pametnije negoli da pokuava ono to je nemoguno: da slomije fatalnost koja ga je nainila
onakvim kakav je. Crkva, koja nije nita drugo uinila doli to to je u tome zamenila antiku
filosofiju i uzela je u naslee, polazei od drugog merila i hotei da spase duu i spasenje
due, veruje u iskupilaku silu kazne i zatim u mo zaborava koja donosi oprotenje: i jedno i
drugo je varka religioznih predrasuda kaznom se ne okajava nita, oprotajem se nita ne
brie, to je uinjeno ne moe se rainiti. Time to neko neto prata, nije ni izdaleka
dokazano, da to vie ne postoji... Jedno delo povlai posledice u oveku i van oveka bez
obzira da li se smatra kanjenim, okajanim, oprotenim i zaboravljenim; bez obzira
da li je crkva u meuvremenu njegovoga izvrioca proglasila svecem. Crkva veruje u stvari
koje ne postoje, u due; ona veruje u uticaje koji ne postoje, u boanske uticaje; ona veruje
u stanja koja ne postoje, u greh, u iskupljenje, u spasenje due: ona se svuda zadrava na
povrini, na znacima, dranju, reima, kojima daje proizvoljno tumaenje. Ona ima do kraja
smiljeni metod psiholokog patvorstva.

395

Bolest ini oveka boljim: ovo uveno tvrenje, koje se susree kroz sve vekove, u
ustima mudraca kaogod u ustima i u gubici naroda, nateruje oveka na razmiljanje. U vezi sa
pitanjem o tanosti ovoga tvrenja oveku bi se moglo dopustiti da zapita: ne postoji li moda
uzrona veza izmeu morala i bolesti uopte? Posmatrana u celini, ne bi li se moda
popravka oveka na primer neosporno ublaavanje, oblagoroavanje, ooveenje
Evropljanina u poslednjih hiljadu godina mogla shvatiti kao posledica dugog, potajnog i
paklenog stradanja, neuspeha, oskudevanja, krljanja? Je li bolest nainila Evropljanina
boljim? Ili, drugim reima, nije li na moral, na neni evropski moral, koji bi se mogao
porediti s kineskim moda izraz fiziolokog nazadovanja?... Ne bi se moglo odrei da, gde
god nam istorija pokazuje oveka u naroitom sjaju i moi tipa, u isti mah nam ga pokazuje
kao opasna, nagla, eruptivna po karakteru, kod koga se humanost ravo provodi; a moda i u
sluajevima gde se to druke pretstavlja nedostaje samo hrabrosti i utananosti da se dovoljno
duboko zagleda u psiholoke stvari i u njima otkrije glavna teza: ukoliko je jedan ovek
zdraviji, bogatiji, plodniji, preduzimljiviji, utoliko biva nemoralniji. To je muna misao kojoj
se niukom sluaju ne sme pustiti na volju. Ali, ako ovek potri s njom za trenutak napred,
kako e zadivljeno gledati u budunost! ta bi se onda na zemlji skuplje platilo negoli to se
plaa ono ba to se mi svim silama trudimo da omoguimo humanizovanje,
poboljanje, sve vee civilizovanje oveka? Nita ne bi bilo skuplje od vrline: jer bi
pomou nje svet na kraju bio pretvoren u bolnicu: i krajnji zakljuak mudrosti bi bio da svak
svakom mora biti bolniar. Tada bismo zacelo postigli onaj mnogoeljeni mir na zemlji!
ali, kako bismo malo zadovoljstva nali u meusobnom druenju! Kako malo lepote,
oholosti, odvanosti, opasnosti! Tako bi malo bilo dela zarad kojih bi se vredelo iveti na
zemlji! I nikakvih radova vie! Ali, zar nisu svi veliki radovi i dela koji su ostali svei u
ljudskom seanju i koji su izdrali zub vremena, bili velike nemoralnosti u najdubljem
znaenju ove rei?

396

Svetenici a s njima polusvetenici, filosofi u sva vremena smatrali su jedno

uenje istinitim ije je vaspitno dejstvo bilo blagotvorno, ili se inilo blagotvornim koje je
popravljalo. Oni lie na nekog naivnog narodnog vraa i udotvorca, koji tvrdi da izvesni
otrov nije otrov, zato to ga je oprobao kao lek... Po plodovima njihovim poznaete ih to
e rei nae istine: tako sve do danas misle svetenici. Oni su dosta kobno utroili svoju
otroumnost na to da dadu dokazu sile (ili po plodovima) prvo mesto, pa ak da on bude
sudija svih drugih vrsta dokaza. to dobro ini, mora biti dobro; to je dobro, ne moe
lagati tako oni zakljuuju neumoljivo : to donosi dobre plodove, mora ve samim tim
biti istina: ne postoji nikakav kriterij istine...
Ukoliko pak popravljanje vai kao dokaz, mora pogoravanje vaiti kao
opovrgnue. Zabluda se dokazuje da je zabluda ispitivanjem ivota onih koji je pretstavljaju:
jedan pogrean korak, jedan porok opovrgava!.. Ova najnepristojnija vrsta protivnitva, koja
dolazi odozdo i slea, ova psea vrsta, isto tako nije izumrla: svetenici: ukoliko su psiholozi,
nisu nikada pronali nita zabavnije nego da pijuniraju potajne poroke svojih protivnika
oni dokazuju svoje hrianstvo time to trae prljavtinu sveta. Naroito meu velikanima
sveta, meu genijima: valja se setiti kako je Gete bio napadan u NJemakoj u svakoj prilici
(Kloptok i Herder prednjaili su tu dobrim primerom svaka ptica svome jatu).

397

ovek mora biti vrlo nemoralan, da delom naini ljude moralnim... Sredstva moralista
najstrahovitija su od sviju sredstava kojih je ikada bilo; onaj ko nema hrabrosti za nemoral u
delu, dobar je za sve drugo, samo nije za moralista.
Moral je jedan zverinjak; on pretpostavlja da gvozdene poluge mogu biti korisnije od
slobode, ak i za zver u kavezu; on isto tako pretpostavlja da ima ukrotitelja koji se ne boje
strahovitih sredstava koji znaju rukovati usijanim gvoem. Ova strahovita fela, koja se
uputa u borbu sa divljom zveri, naziva sebe svetenikom.

oveka, zatvorena u gvozden kavez zabluda, koji je postao karikatura od oveka,

bolestan, kenjkav, zlovoljan prema samom sebi, pun mrnje prema ivotnim nagonima, pun
nepoverenja prema svemu to je lepo i sreno u ivotu, teturava beda: ovo vetako,
proizvoljno, zadocnelo nedonoe, koga su svetenici odgajili na svom zemljitu, grenika:
kako emo uspeti da ovu pojavu opravdamo uprkos svemu?

Da bismo kako valja mislili o moralu, moramo staviti dva zooloka pojma na njegovo
mesto: kroenje zveri i odgoj jedne odreene vrste.
Svetenici su u sva vremena tvrdili da oni hoe da popravljaju... Ali mi se smejemo
kada ukrotitelj ivotinja hoe da govori o svojim popravljenim ivotinjama. Ukroavanje
zveri u najviem broju sluajeva postie se oteivanjem zveri: i moralni ovek nije bolji
ovek, nego samo slabiji. Ali je manje kodljiv...

398

Ja sam iz sve svoje snage hteo da razjasnim:

a) da nema gorega brkanja od brkanja odgoja i kroenja: a to se radilo... Odgoj je, kako
ga ja razumem, jedno ogromno sredstvo pribiranja snage oveanstva, tako da pokolenja
mogu zidati na temelju rada svojih predaka ne samo spolja, nego i iznutra, izrastajui iz
njih organski, u veu mo...
b) da postoji neobino velika opasnost od verovanja da oveanstvo kao celina
napreduje i postaje jae, dok pojedinci postaju slabiji, proseniji i ujednaeniji... oveanstvo
je apstrakcija: cilj odgoja moe ak i u najpojedinanijim sluajevima biti jedino jai ovek
(nedisciplinovan ovek je slab, nepostojan, rasipan).
ZAVRNE NAPOMENE ZA KRITIKU MORALA

399

Tri stvari zahtevam od vas ma kako vam ravo zvuale u uima: da podvrgnete
kritici ak i moralne ocene vrednosti. Da zaustavite svoj instinktivni moralni impuls, koji u
ovom sluaju zahteva pokornost a ne kritiku, pitanjem: Zato pokornost? Da ovu elju za
traenjem uzroka, za kritikom morala, smatrate za svoj sadanji moral, za najuzvieniju vrstu
morala, koja vama i vaem vremenu ini ast. Da vae potenje, vaa volja da se ne
obmanjujete, mora poloiti rauna o sebi: zato ne? Pred kojim forumom?

400

Tri tvrenja:
Neotmeno pretstavlja neto vie (protest prostoga oveka);
Protivprirodno pretstavlja neto vie (protest zlosrenika);
Proseno pretstavlja neto vie (protest gomile, prosenih);
U istoriji morala izraava se dakle volja za mo preko koje as robovi i potlaeni, as
neuspeli i stradalnici od samih sebe, as proseni pokuavaju da nametnu ocene vrednosti
koje su najpovoljnije po njih.
Utoliko je moral kao pojava vredan najvee panje s gledita biologije. Moral je dosada
napredovao na raun: gospodaree klase i njihovih specifinih instinkata, naprednih i lepih
priroda, nezavisnih i privilegisanih u ma kome smislu.
Moral je dakle reakcija protiv napora prirode, koja bi htela da omogui jedan vii tip
oveka. Posledica toga je: nepoverenje prema ivotu uopte (ukoliko se tendencije njegove
oseaju kao neto nemoralno) besmislenost, nedotupavost (ukoliko se najvie vrednosti
oseaju kao da su suprotne najviim instinktima) degeneracija i samounitenje viih
priroda, jer je u njima sukob svestan.

401

KOJE SU VREDNOSTI DOSAD PREOVLADJIVALE

Moral kao najvia vrednost u svima fazama filosofije (ak i kod skeptika). Rezultat:
ovaj svet ne vredi nita, mora postojati istinski svet.
 ta ovde upravo odreuje najviu vrednost? ta je upravo moral? Instinkt dekadencije,
iznureni i lieni naslea su ti koji se na ovaj nain svete i prave gospodarima.
Istoriski dokaz: filosofi uvek dekadenti, uvek u slubi nihilistikih religija.
Instinkt dekadencije koji se javlja kao volja za mo. Uvoenje njegovoga sistema
orua: apsolutna nemoralnost orua.
Opti pogled: dosadanje najvie vrednosti pretstavljaju specijalan sluaj volje za mo; a
sam moral je specijalan sluaj nemorala.

ZATO SU PROTIVNIKE VREDNOSTI UVEK PODLEGALE

1. Kako je to upravo bilo moguno? Pitanje: zato je svuda podlegao ivot i sa njim svi
koji su fizioloki uspeli? Zato nije bilo nikakve pozitivne filozofije i pozitivne religije?
Istoriski znaci takvih pokreta: paganska religija. Dionis protiv Raspetoga. Renesans.
Umetnost.
2. Jaki i slabi: zdravi i bolesni; izuzetak i pravilo. Nema nikakve sumnje ko je jai...
Opti pogled na istoriju: je li ovek s tim izuzetak u istoriji ivota? Primedba na
darvinizam. Orua slabih za odranje postali su instinkti, ovenost, ustanove...
3. Dokaz ovog gospodstva u naim politikim instinktima, u naim socijalnim ocenama
vrednosti, u naim umetnostima, i u naoj nauci.

Instinkti dekadencije postali su gospodari nad instinktima procvata... Volja za nebiem

postala je gospodar nad voljom za ivotom!
Je li to istina? nema li moda vee garantije ivota, vrste, u ovoj pobedi slabih i
prosenih? Nije li to moda samo sredstvo u optem toku ivota, usporavanje hoda,
odbranbeno sredstvo protiv neega jo goreg?
Ako pretpostavimo da jaki postanu gospodari u svemu, pa i u ocenama vrednosti:
onda moemo izvui zakljuak kako bi oni mislili o bolesti, stradanju, rtvi! Posledica bi bila
samopreziranje slabih; oni bi teili da ieznu i da ih nestane. A da li bi se to moda moglo
poeleti? Da li bi nam bio po volji jedan svet kome bi nedostajale posledice slabih, njihova
utananost, obazrivost, duh, gipkost?...

Mi smo videli dve volje za mo kako se bore (u ovom specijalnom sluaju mi smo
imali kao naelo: da se sloimo sa onom koja je dosad podlegla, i da ne samo za pravo onoj
koja je dosada pobeivala): mi smo pokazali da je istinski svet izlagani svet, a moral da
je jednan oblik nemorala. Mi ne kaemo: jai nema prava.
Mi smo shvatili ta je dosad odreivalo najviu vrednost i zato je to postalo gospodar
nad protivnikim ocenama vrednosti: bilo je brojno jae.
Oistimo sada protivnike ocene od zaraze i polutanstva, od degeneracije, kako su nam
svima poznate.
Vaspostavljanje prirode, slobodne od moralne kiseline.

402
 Moral je korisna zabluda, ili jasnije reeno: jedna nuno smiljena la, s obzirom na
njegove najvee i najslobodoumnije protagoniste.

403

ovek sme pred sobom istinu da prizna utoliko ukoliko se ve dovoljno uzdigao da mu
vie nije potrebna prinudna disciplina moralne zablude. Kad ovek ivot sudi moralno,
onda mu postaje odvratan.
Ne bi trebalo izmiljati lana lica; na primer, ne bi trebalo govoriti priroda je surova.
Kad ovek uvidi da ne postoji takva centralna kontrolna i odgovorna sila, onda mu biva
lake!
Razvoj oveanstva. A. ovek je pokuao da zadobije mo nad prirodom i uz to izvesnu
mo nad sobom. (Moral je bio potreban da bi ovek mogao triumfovati u borbi protiv prirode
i divlje zveri.) B. Kad je dostigao vlast nad prirodom, onda je moe iskoristiti za svoj dalji
slobodan razvitak: volja za mo kao uzvienje i jaanje sebe samoga.

404

Moral kao iluzija vrste, da bi se pojedinac naveo da sebe rtvuje budunosti, prividno
pripisujui pojedincu beskonanu vrednost: ovek sa takvom samosveu tiranie druge strane
svoga bia, i dri ih u kripcu, i teko moe da bude zadovoljan sa samim sobom.
Mi dugujemo najdublju zahvalnost moralu za ono to je dosad uinio: ali sada je to
samo teret, koji bi mogao postati kob! Sam nas moral sili pod vidom potenja da negiramo
moral.

405

U kojoj je meri samounitenje morala jo delo njegove sopstvene snage. Mi Evropljani

imamo u sebi krv ljudi koji su umirali za svoju veru; mi smo moral shvatili strahovito i
ozbiljno, i nema te stvari pod suncem koju mu nismo na ma koji nain rtvovali. S druge
strane, naa duhovna utananost postignuta je u sutini pomou vivisekcije savesti. Mi jo ne
znamo to kuda ka kome urimo, poto smo ve napustili tle naih predaka. Ali, na tom tlu
mi smo stekli snagu koja nas sada goni iz naih kua u daljinu, u pustolovinu, snagu koja nas
baca na puinu sred neoprobanih mogunosti i neotkrivenoga sveta mi nemamo ta vie da
biramo, mi moramo biti osvajai, poto nemamo zemlje u kojoj bismo se oseali kao kod kue
i u kojoj bismo se mogli odrati. Jedno prikriveno da goni nas tamo, i ono je jae od
sviju naih ne. Ni naa snaga vie nas ne podnosi u staroj movari; mi se usuujemo da
poemo u beli svet, mi se usuujemo na pregalatvo: svet je jo bogat i neispitan, i bolje je
propasti negoli biti polutan, zatrovan. Naa sopstvena snaga goni nas na otvoreno more, tamo
gde su dosad sva sunca zalazila: mi znamo za jednu novu zemlju...

III KRITIKA FILOZOFIJE

OPTA RASMATRANJA

406

Odbacimo od sebe izvesne praznoverice, koje su dosad vladale meu nama filosofima!

407
 Filosofi imaju predrasude protiv izgleda stvari, promene, bola, smrti, telesnoga, ula,
sudbine, sputanosti i besciljnosti.
Oni na prvom mestu veruju: 1. u apsolutno saznanje, 2. u saznanje radi saznanja, 3. u
povezanost sree i vrline, 4. da se ljudski postupci mogu poznati. NJih vode instinktivna
shvatanja vrednosti, u kojima se ogledaju ranije kulture (opasnije).

408

ta je nedostajalo filosofima? 1. istoriski smisao, 2. poznavanje fiziologije, 3. cilj u

budunosti. Kritikovati bez ikakve ironije i moralne osude.

409

Filosofi su imali: 1. od nezapamenih vremena udnu sposobnost za contradictio in

adjecto; 2. oni su verovali bezuslovno pojmovima u istoj meri u kojoj nisu verovali ulima:
njima kao da nikada nije padalo na um da su pojmovi i rei nae naslee iz vremena kad je u
glavama jo sve bilo vrlo mutno i bez nekih prohteva.
Filosofima poslednje pada na um: da ne smeju dopustiti da im se poklanjaju gotovi
pojmovi, niti da ih samo iste i glaaju, nego da ih moraju najpre praviti, stvarati, iznositi ih i
navoditi ljude da ih prime. Dosad su ljudi svoje pojmove primali uopte s poverenjem, kao da
su im to darovi iz nekog arobnog sveta: meutim, oni su nasleeni od naih najdaljih
predaka, od najglupljih kao i od najpametnijih u isti mah.
Ovaj pijetet prema onome to se ve nalazi u nama pripada moda moralnom elementu
saznanja. Naa je najprea potreba da budemo apsolutno skeptini prema svima tradicijom
nasleenim pojmovima (kao to je to, moda, bio ve jednom jedan filosof Platon, razume
se jer je on uio suprotno).

410

Duboko nepoverljiv prema dogmama teorije saznanja, ja sam voleo gledati as kroz
jedan as kroz drugi prozor, uvajui se da nigde ne ostanem zauvek: smatrao sam ih za tetne
i naposletku: je li verovatno da orue moe kritikovati svoju sopstvenu podesnost? Ja
sam zapravo najpre primetio da nije bilo nijednog gnoseolokog skepticizma ili dogmatizma
slobodnog od svake zadnje misli da on ima tek drugostepenu vrednost, im se otkrije ta je
u sutini gonilo na ovakav stav.
Osnovni pogled: i Kantov, i Hegelov, i openhauerov stav kako skeptiko-
epohistiki, tako isto i istoriski, i pesimistiki moralnog su porekla. Nisam naao nikoga ko
bi se usudio podvrgnuti kritici morala oseanja vrednosti, i brzo sam okrenuo lea slabakim
pokuajima da se izradi istorija razvia ovih oseanja (kako engleskih tako i nemakih
darvinista).
Kako se moe objasniti Spinozin stav, njegovo odricanje i odbacivanje moralnih ocena
vrednosti? (On je bio posledica njegove teodiceje!).

411

Moral kao najvia procena. Na svet je ili delo i izraz (modus) boji: u tom sluaju
mora biti savren u najveoj meri (Lajbnicov zakljuak...) a niko nije sumnjao da zna ta je
zapravo savrenstvo i onda sve zlo moe biti samo prividno (Spinoza je radikalniji, on to
kae i o zlu i o dobru), ili mora biti deo bojeg najvieg smera (u obliku posledice naroite
blagonaklonosti Boga, koji doputa izbor izmeu dobra i zla: privilegija da se ne bude
automat; sloboda po cenu da se ovek prevari i da uini pogrean izbor... na primer kod
Simplicija u komentaru na Epikteta).
Ili je na svet nesavren, zlo i greh su stvarni, odreeni, apsolutno su sastavni deo bia
sveta; u tom sluaju to ne moe biti istinski svet: pa je prema tome i saznanje samo put ka
odricanju sveta, poto je svet zabluda, koja se kao takva moe poznati. Ovo je openhauerovo
shvatanje na osnovu Kantovih pretpostavki. Paskal je jo oajniji: on je razumeo da u tom
sluaju i znanje mora biti iskvareno i lano da je otkrovenje nuno, makar samo radi toga
da ovek shvati da se svet ima odbaciti...

412

Usled navike da verujemo u bezuslovne autoritete mi smo stekli potrebu za

bezuslovnim autoritetima: ona je tako jaka da se i u kritiko doba, kao to je Kantovo,
pokazala da stoji iznad potrebe za kritikom, i, u izvesnom smislu, umela je da sebi podredi
itav rad kritikog razuma i da ga iskoristi. Ta potreba pokazala je jo jednom svoju
nadmonost u narednom pokolenju, koje je, usled svog istoriskog instinkta, bilo sklono da
shvata svaki autoritet kao neto relativno, kad je sebi stavila u slubu i Hegelovu filosofiju
razvia, istoriju pokrtenu u filosofiju, i pretstavila istoriju kao progresivno samootkrivenje i
samoprevazilaenje moralnih ideja. Filosofija se nalazila pod vlau morala od vremena
Platona. ak i kod njegovih prethodnika moralna tumaenja igraju odlunu ulogu
(Anaksimander tvrdi da sve stvari propadaju za kaznu to se oslobaaju od istog bia; kod
Heraklita zakonomernost fenomena je dokaz moralno-zakonskog karaktera bivanja uopte).

413

Progres filosofije dosad je najvie koen zbog moralnih zadnjih smerova.

414

U sva vremena lepa oseanja smatrana su za dokaze, grudi koje se nadimaju za

mehove boanstva, ubeenje za kriterijum istine, potreba za protivnikom kao znak pitanja
stavljen na mudrost: ova la i falsifikat provlai se kroz celu istoriju filosofije. Izuzev svega
nekoliko skeptika dostojnih potovanja nigde se vie ne moe nai instinkt za intelektualno
potenje. Najzad je Kant sasvim naivno pokuao da d nauni karakter ovom izopaavanju
jednog mislioca pomou pojma praktian razum. On je izriito pronaao razum za sluajeve
u kojima se ne moramo patiti oko razuma: naime, kad ima re potreba srca, moral,
dunost.

415

Hegel: njegovu popularnu stranu pretstavlja uenje o ratu i velikim ljudima. Pravo je na
strani pobednika: on pretstavlja napredak oveanstva. Pokuaj da se dokae gospodstvo
morala pomou istorije.
Kant: carstvo moralnih vrednosti odvojeno od nas, nevidljivo, realno.
Hegel: razvie koje se moe dokazati, obelodanjenje carstva morala.
Mi neemo sebe obmanuti ni na Kantov ni na Hegelov nain: mi vie ne verujemo u
moral kao oni, pa nam zato nije ni potrebno zasnivati nikakve filosofije radi opravdanja
morala. Ni kriticizam ni istoricizam nemaju za nas nikakve drai s te strane: a kakve onda
imaju?

416
 Znaaj nemake filosofije (Hegel): izmudrovati jedan panteizam, u kome zlo, zabluda i
stradanje nisu dokazi protiv boanstva. Ovu grandioznu inicijativu zloupotrebile su postojee
sile (drava i dr.) kao da se time sankcionie razumnost poretka koji vlada.
openhauer se naprotiv javlja kao uporni ovek morala, koji, da bi svojim moralnim
ocenama dao za pravo, najzad postaje negator sveta. Naposletku on postaje mistik.
Ja sam i sm pokuao nai estetsko opravdanje: kako je rugoba sveta uopte moguna?
Ja sam shvatio volju za lepotom, za ostajanjem u istim oblicima, kao privremeno orue
samoodranja i ozdravljenja: meutim, e za stvaranjem kao i veiti nagon za ruenjem meni
se inilo da su u sutini vezani s bolom. Runo je onaj oblik stvari koji one dobijaju kad ih
posmatramo s voljom da unesemo neki smisao, neki nov smisao u ono to je postalo
besmisleno: nagomilana snaga, koja prisiljava stvaraoca da dosadanje oseti kao neodrivo,
neuspelo, dostojno odbacivanja, kao runo!

417

Moje prvo reenje problema: dioniziska mudrost. Radost zbog unitavanja

najplemenitijeg i pri posmatranju njegovog postepenog propadanja: kao radost zbog idueg,
budueg, koje likuje nad postojeim, ma kako dobro bilo. Dioniziski: privremeno
identifikovanje s principom ivota (podrazumevajui tu i strasnost muenikovu).
Moja novaenja. Dalje razvie pesimizma: pesimizam uma; moralna kritika,
ieznue poslednje utehe. Saznanje kao znak propadanja: ono pomou iluzije obavija velom
svaki snaan korak; kultura izdvaja, nepravina je i time jaka.
1. Moja borba protiv propadanja i sve veeg slabljenja linosti. Ja sam traio nov
centar.
2. Saznanje o nemogunosti ove tenje.
3. Stoga sam poao dalje putem raspadanja i na njemu sam naao nove izvore snage
za pojedince. Mi moramo biti ruioci! Ja sam uvideo da je raspadanje u kome pojedinana
bia mogu dostii do izvesnoga savrenstva koje nije nikada pre bilo moguno slika i
pojedinaan sluaj ivota uopte. Nasuprot oseanju optega raspadanja i nesavrenstva ja
sam istavio veito vraanje.

418

LJudi trae sliku sveta u filosofiji u kojoj su najslobodniji; to e rei: koja daje
slobodno polje delatnosti naem najjaem nagonu. Takav e sluaj biti sa mnom!

419

Nemaka filosofija kao celina Lajbnic, Kant, Hegel, openhauer, da pomenemo

najvee pretstavlja najdosledniji oblik romantizma i enje za zaviajem koji je ikada
postojao: udnju za najboljim od svega to je ikada bilo. ovek se vie nigde ne osea svoj,
nego najzad udi natrag tamo gde bi se nekako mogao osetiti svoj, jer bi samo tamo mogao da
bude svoj: a to je grki svet! Ali ba na toj strani svi mostovi su porueni izuzev duge od
pojmova! A oni vode svuda, u sve domovine i zaviaje, u kojima je ikada bilo grkih dua!
Zacelo: ovek mora biti vrlo majuan, lak, vrlo tanan, da bi mogao prei preko ovih mostova!
Ali koliko sree lei i u ovoj elji za duhovnou, skoro za utvarama! Kako smo s tim daleko
od pritiska i odboja, od mehanike trapavosti prirodnih nauka, od vaarske galame
modernih ideja! ovek hoe natrag Grcima, preko crkvenih otaca, sa severa na jug, od
formula u forme; u hrianstvu, izlasku iz antike, uiva se kao u pristupu u antiku, kao u delu
samoga staroga sveta, kao u svetlucavom mozaiku starih pojmova i starih ocena vrednosti.
Arabeske, svitci, rokoko sholastikih apstrakcija uvek su bolji, to jest finiji, tananiji, od
seljake i plebejske stvarnosti severne Evrope, jo uvek su protest vie duhovnosti protiv
seljakog rata i plebejske bune, koji su zagospodarili duhovnim ukusom severne Evrope i
kojima je bio vo Luter, veliki neduhovni ovek: u ovom smislu nemaka filosofija
pripada protiv-reformaciji, pa bi se mogla ak smatrati da pripada renesansu ili bar volji za
renesansom, volji za napredovanjem u otkriu klasike, u otkopavanju antike filosofije, u
prvom redu one pre Sokrata tome najvie zatrpanom grkom hramu. Moda e se posle
nekoliko stolea misliti da je odistinsko dostojanstvo nemake filosofije u tome to je korak
po korak osvajala antiko zemljite i da svaka pretenzija na originalnost izgleda sitniarska
i smena u poreenju s onom viom pretenzijom koju imaju Nemci: da su ponovo uspostavili
vezu koja se inila raskinuta vezu s Grcima, najviim tipom oveka koji je dosad dostignut.
Danas se ponovo pribliujemo svima onim osnovnim oblicima shvatanja sveta koje je grki
duh otkrio u Anaksimanderu, Heraklitu, Parmenidu, Empedoklu, Demokritu, Anaksagori
mi postajemo iz dana u dan grkiji; najpre, kao to je prirodno, u pojmovima i ocenama
vrednosti, lebdei kao kakve helenizatorske utvare zasada, ali u nadi da emo jednom tamo
biti i telom! Tu lei (i uvek je tu leala) moja nada u nemaki narod.

420

Ja neu nikoga zadobijati za filosofiju: potrebno je, a moda je i eljivo, da filosof bude
retka biljka. Nita mi nije manje po udi od uenog velianja filosofije, kao to to ine Seneka
i Ciceron. Filosofija ima malo zajednikog s vrlinom. Neka mi je doputeno da je i nauni tip
oveka neto bitno razliito od filosofa. to ja elim jeste: da pravi pojam filosofa ne
propadne potpuno u Nemakoj. Postoji u Nemakoj toliko mnogo polutana svake ruke, koji bi
rado da skriju svoju nepodobnost pod tako plemenito ime.

421

Ja moram postaviti najtei ideal filosofa. Uenje to ne ini! Naunik je ovca u carstvu
saznanja on istrauje jer mu je nareeno da to ini, i tako se inilo pre njega.

422

Praznoverica u pogledu filosofa: brkanje s naunicima. Kao da je vrednost u samim

stvarima i kao da ih se samo treba vrsto drati! Do koje su mere u svojim istraivanjima pod
uticajem ve postojeih vrednosti (njihova mrnja prema spoljanjem izgledu, telu itd.).
openhauer u pogledu morala (preziranje utilitarizma). Naposletku brkanje ide tako daleko
da se darvinizam tretira kao filosofija: i tako su danas naunici gospodari. ak i Francuzi kao
to je Ten istrauju ili nameravaju istraivati, mada nemaju jo merilo vrednosti u rukama.
Padanje niice pred faktima, jedna vrsta kulta. Ustvari, oni nite postojee ocene vrednosti.
Objanjenje ovog nesporazuma. Zapovednik je retka pojava: on sam sebe pogreno
tumai. ovek hoe poto poto da se odrekne autoriteta i da sve pripie okolnostima. U
Nemakoj kritiareva ocena pripada istoriji probuenog ovetva. Lesing itd. (Napoleon o
Geteu). U samoj stvari ovaj pokret je postao reakcionaran zahvaljujui nemakom
romantizmu: i glasovitost nemake filosofije oslanja se na nj, kao da je romantizam otklonio
opasnost od skepse, i mogao dokazati veru. Obe tendencije dostiu kulminaciju u Hegelu: u
osnovi on je uoptio injenicu nemakog kriticizma i injenicu nemakog romantizma
neka vrsta dijalektikog fatalizma, ali u slavu duha; u samoj stvari potinjuje se filosof
stvarnosti. Kritiar utire put: nita vie.
Sa openhauerom najavljuje se misija filosofa: ona je u tome da se odrede vrednosti:
jo uvek pod vlau evdemonizma. Ideal pesimizma.
 423

Teorija i praksa. Ovo je razlikovanje fatalno: kao da postoji neki naroiti nagon za
saznanjem, koji slepo juria na istinu, bez obzira na pitanje koristi i tete: i onda, od njega
odvojen, ceo svet praktinih interesa...
Nasuprot tome, ja se trudim pokazati koji instinkti dejstvuju iza svih tih istih
teoretiara i kako oni svi skupa pod vlau svojih instinkata fatalistiki navaljuju na neto
to je za njih istina, za njih i samo za njih. Borba sistema, skupa sa borbom gnoseolokih
skrupula, jeste borba sasvim odreenih instinkata (oblik vitalnosti, propadanja, klasa, rasa
itd.).
Takozvana e za saznanjem moe se svesti na nagon za prisvajanjem i osvajanjem: u
skladu sa ovim nagonom razvila su se ula, pamenje, instinkti itd. Najbre moguno
smanjivanje pojava, ekonomija, gomilanje steenoga bogatstva u saznanju (to jest
prisvojenoga i pod ruku stavljenoga dela sveta)...
Moral je zbog toga udnovata nauka, jer je do krajnje mere praktian: tako da se isto
nauni stav, nauna savesnost, naputaju odmah, im moral zatrai odgovor. Moral kae:
meni su potrebni neki odgovori, razlozi, dokazi; savesnost moe doi docnije, ili i ne doi.
Kako valja postupati? Ako promislimo da je re o jednom suvereno razvijenom
tipu, koji je kroz bezbroj tisua godina bio predmet naroitog postupka, te je sve u njemu
postalo instinkt, celishodnost, automatizam, fatalnost, onda se hitnost ovog moralnog pitanja
oveku ini ak smenom.
Kako valja postupati? Moral je uvek bio nesporazum: ustvari jedna vrsta, koja je u
svom telu nosila nunost da postupa na izvestan nain, htela je da se opravda time to je htela
nainiti od svoje norme opti zakon...
Kako valja postupati? nije uzrok, nego posledica. Moral sledi, ideal dolazi na kraju.
S druge strane, pojava moralne savesnosti (drugim reima reeno: svest o vrednostima
prema kojima se postupa) odaje izvesno bolesno stanje; jaka vremena i narodi ne premiljaju
o svom pravu, o naelima svoje delatnosti, o instinktu i razumu. Osveavanje je znak da
moral u pravom smislu, to e rei sigurnost instinkata u delanju, ide doavola... Moralisti su
znak oteenja, osiromaenja, dezorganizacije u svakoj prilici kad se stvara neki novi svet
svesti. Duboko instinktivni ljudi klone se logiziranja dunosti: meu njima nailazimo na
pironistike protivnike dijalektike i poznatljivosti uopte... Jednim jer negira se vrlina...
Teza: pojava moralista pada u vremena kada se s moralom dolo do kraja.
Teza: moralist rui moralne instinkte, ma koliko on verovao da je njihov vaspostavlja.
Teza: moralista ne kreu stvarno napred moralni instinkti, nego instinkt dekadencije
prevedeni u formule morala ( on osea porast nesigurnosti u instinktima kao kvare).
Teza: instinkti dekadencije, koji bi preko moralista hteli postati gospodari instinktivnog
morala jaih rasa i vremena, jesu:
1. instinkti slabih i zlosrenika;
2. instinkti izuzetaka, pustinjaka, izmuenih; nedonoadi u velikom i malom;
3. instinkti paenika kojima je potrebno neko plemenito objanjenje njihovoga stanja, te
zbog toga smeju biti to manje fiziolozi.

424

Licemerstvo naunoga duha. ovek ne bi trebalo da paradira s naunim duhom kad

jo nije dolo vreme da bude nauan; ali i pravi istraiva mora se okaniti tatine, da paradira
s jednom vrstom metoda kojoj ustvari jo nije dolo vreme. Tako isto ne bi smeo stvari i
misli, do kojih je doao na drugi nain, falsifikovati pomou jednog lanog rasporeda i
udeavanja dedukcije i dijalektike. Na taj nain Kant falsifikuje u svome moralu svoju
unutranju sklonost prema psihologiji; etika Herberta Spensera pretstavlja noviji sluaj iste
stvari. ovek ne bi trebalo ni da prikrije ni da lano pretstavi injenicu kako su mu dole
misli. Najdublje i najneiscrpnije knjige imae svakako uvek neto od aforistikoga i
neoekivanoga duha Paskalovih Misli. Pogonske sile i ocene vrednosti dugo su leale ispod
povrine; ono to izbija napolje jesu posledice.
Ja se uvam od svakojakog licemerstva lanog naunog duha:
1. u pogledu izlaganja, ako to ne odgovara genezi misli;
2. u pogledu zahteva prema metodima koji moda nisu uopte moguni u izvesno
odreeno vreme nauke;
3. u pogledu zahteva prema objektivnosti, hladnoj bezlinosti, gde, kao to je sluaj kod
svih ocena vrednosti, opisujemo sebe i svoje unutranje doivljaje sa dve rei. Ima smenih
oblika sujete, kao to je u Sent-Beva. On se celog ivota jedio to je ovde onde pokazivao
izvesnu toplinu i strast bilo za bilo protiv, i ne znam ta bi dao da je pomou lai mogao
to da otkloni iz svoga ivota.

425

Objektivnost u filosofa: moralna ravnodunost prema sebi, slepilo prema dobrim i

ravim posledicama: neobazrivost u sluenju opasnim sredstvima; perverznost i sloenost
karaktera smatrana i iskoriena kao preimustvo.
Moja duboka ravnodunost prema sebi samom: ja neu nikakve dobiti od svog
saznanja, a ne beim ni od tete koju ono sa sobom donosi. Tu ubrajam i ono to bi se
moglo nazvati kvarenjem karaktera; ova misao ne dolazi u obzir: ja se sluim svojim
karakterom, ali niti mislim da ga razumem, niti da ga menjam lini proraun vrline nije mi
ni za trenutak pao na um. Meni se ini da ovek zatvara vrata saznanju im se interesuje za
svoj sopstveni sluaj ili ak i za spas svoje due!... ovek ne treba da precenjuje vanost
svoga morala i ne bi trebalo da sebi oduzme skromno pravo na ono to je moralu suprotno...
Ovde se, moda, pretpostavlja neka vrsta bogatog naslea morala: ovek oseada se
mnogo od toga moe potroiti i baciti kroz prozor, a da zbog toga ne osiromai. Ne oseati
nikad iskuenje da se divimo lepim duama; znati uvek da smo nad njima. udovita vrline
presretati s unutranjim prezirom; dniaiser la vertu kao potajno zadovoljstvo.
Okretati se oko sebe; nemati nikakve elje da postanemo bolji ili uopte samo
druki. Odve zainteresovani da bismo propustili da putamo pipke ili mree svakoga
morala prema stvarima.

426

O psihologiji psihologa. Psiholozi, kakvi su moguni tek od devetnaestoga veka: ne

vie hamali, koji vide pred sobom na tri etiri koraka i skoro su zadovoljni da po sebi riju. Mi
psiholozi budunosti imamo malo dobre volje za samoposmatranje: mi smatramo skoro
znakom degeneracije kad neko orue pokuava da pozna samoga sebe: mi smo orue
saznanja i mi bismo rado hteli da imamo svu jednostavnost i tanost jednog orua; prema
tome, mi ne smemo sebe analizirati ni poznati. Prvi znak instinkta za samoodravanje kod
velikog psihologa: on sebe nikad ne trai. On nema oiju, ni interesa, ni radoznalosti za sebe...
Veliki egoizam nae gospodaree volje nalae nam da naprosto zatvorimo oi pred sobom da
se moramo pokazati bezlini, nepristrasni, objektivni! O, do koje smo samo mere
mi neto suprotno od toga! Samo zbog toga to smo do preteranosti psiholozi.
Mi nismo Paskali, nas naroito ne zanima spasenje due, sopstvena srea, sopstvena
vrlina. Mi nemamo ni vremena ni radoznalosti dovoljno da se na takav nain vrtimo sami
oko sebe. Ako dublje zagledamo, onda stvar stoji ak i druke: mi smo nepoverljivi prema
ljudima koji meditiraju gledajui u svoj pupak, jer smatramo samoposmatranje vrstom
degeneracije psiholokog genija., kao znak pitanja nad instinktom psihologa: kao to je
degenerisano slikarsko oko, koje rukovodi volja da vidi radi samoga vienja.

ZA KRITIKU GRKE FILOZOFIJE

427

Pojava grkih filosofa od vremena Sokrata simptom je dekadencije; antihelenski

instinkti preovlauju...
Sofist je sasvim helenski kaogod to su i Anaksagora, Demokrit i veliki jonski
filosofi; ali samo kao prelazan oblik. Polis grad gubi svoju veru u jedinstvenost svoje
kulture i u svoje pravo da gospodari svakim drugim gradom... Vri se razmena kultura, to jest
bogova i pritom se gubi vera u iskljuive prerogative domoroca boga. Meaju se dobro i
zlo razliitih porekla: granice koje dele dobro od zla postepeno iezavaju... To je sofist...
Filosof je naprotiv reakcija: on hoe staru vrlinu. On vidi razloge propadanja u
propadanju institucija, on hoe stare institucije; on vidi propadanje u propadanju autoriteta:
on trai nove autoritete (putovanje na stranu, u tue knjievnosti, u egzotine religije...); on
bi hteo da osnuje idealan grad, poto se preiveo pojam grada (otprilike kao to su se
Jevreji vrsto drali kao narod poto su pali u ropstvo). NJega zanimaju svi tirani: njegova
elja je da vaspostavi stare vrline pomou force majeure.
Postepeno se sve uistini helensko ini odgovornim za propadanje (i Platon je isto tako
nezahvalan Periklu, Homeru, tragediji, retorici, kao to su proroci Davidu i Saulu). Propast
Grke uzima se kao zamerka osnovnim naelima helenske kulture: to je osnovna zabluda
filosofa. Zakljuak: grki svet propada. Uzrok: Homer, mit, antiki moral itd.
Antihelensko razvie filosofskih ocena vrednosti: egipatski uticaj (ivot posle
smrti kao sud...); semitski uticaj (dostojanstvo mudraca, eik); pitagorejci,
podzemne religije, utanje, sredstva za zastraivanje pomou zagrobnog sveta, matematika:
religiozno ocenjivanje vrednosti, kao neka vrsta odnosa sa svemirom; sveteniki, asketski,
transcendentni uticaj; dijalektika moje je miljenje da ak i Platon pokazuje u svojim
pojmovima sitniarstvo koje je pedantsko i odbija. Propadanje dobrog duhovnog ukusa:
vie se skoro ne osea rugoba i tlapnja direktne dijalektike svake vrste.
Obe dekadentske tendencije i krajnosti idu paralelno: a) bogata dekadencija, ljupko-
vragolasta, nakinurena i ljubiteljka umetnosti i b) morbidna dekadencija religiozno-
moralnoga patosa, stoika otvrdlost, platonska mrnja prema ulima, pripremanje zemljita za
hrianstvo.

428

Do koje je mere psihologe iskvarila moralna idiosinkrazija: nijedan stari filosof nije
imao hrabrosti da se zalae za teoriju o neslobodnoj volji (to e rei za teoriju koja odrie
moral); niko nije imao hrabrosti da tipino svojstvo zadovoljstva, svake vrste zadovoljstva
(sreu) definie kao oseanje moi: jer je uivanje u moi smatrano nemoralnim; niko
nije imao smelosti da vrlinu shvati kao posledicu nemorala (volje za mo) u slubi vrste (ili
rase ili grada), jer se volja za mo smatrala nemoralom.
U celom razvitku morala nema nijedne istine: svi su pojmovni elementi, s kojima se
manipulie, fikcije; sve su psiholoke injenice, do kojih se dri, patvorene; svi su oblici
logike, uvueni u ovo carstvo lai, sofizmi. Ono to odlikuje moralne filosofe jeste potpuno
otsustvo svake istote, svake samodiscipline intelekta: oni dre lepa oseanja za dokaze:
svoja nadimana prsa oni smatraju mehovima boanstva... Moralna filosofija je najmuniji
period u istoriji duha.
Prvi veliki primer: u ime morala i pod njegovom zatitom uinjeno je veliko zlo, ustvari
dekadencija u svakom pogledu. Ne moe se dovoljno podvui da veliki grki filosofi
pretstavljaju dekadenciju svake grke vrline i ine je zaraznom... Ova vrlina, koja je
nainjena potpuno apstraktnom, bila je najvea sablazan oveku da naini apstraktnim samog
sebe: to e rei da sebe odvoji od sveta.
Trenutak je vrlo znaajan: sofisti se dotiu prve kritike morala, stiu prvi uvid u moral:
oni svrstavaju veinu (lokalnu uslovnost) moralnih ocena vrednosti; oni stavljaju do
znanja da se svaki moral da opravdati dijalektiki: to e rei, oni naziru kako po nunosti
mora biti sofistiko svako obrazloenje jednoga morala stav koji su posle dokazali u
velikom stilu antiki filosofi od Platona pa dalje (do Kanta); oni ustanovljuju prvu istinu,
da ne postoji moral po sebi, dobro po sebi, da je to obmana ako se govori o nekoj istini
u tom smislu.
Gde je u to vreme bilo intelektualno potenje?
Grka kultura sofista izrasla je iz svih grkih instinkata; ona pripada kulturi Periklova
doba, onako nuno kao to joj Platon ne pripada: ona ima svoje prethodnike u Heraklitu, u
Demokritu, u naunim tipovima stare filosofije; ona ima svoj izraz, na primer, u visokoj
kulturi Tukididovoj. I ona je, najzad, imala pravo: svaki korak napred u gnoseolokom i
moralistikom saznanju vaspostavio je sofiste... Na dananji nain miljenja u velikoj je meri
heraklitski, demokritski i protagorski... Bilo bi dovoljno rei da je protagorski: jer je
Protagora sintetizovao u sebi Heraklita i Demoktira.
(Platon: jedan veliki Kaljostro valja pomisliti kako je Epikur sudio o njemu; kako je
sudio o njemu Timon, Pironov prijatelj. Je li Platonova estitost izvan sumnje moda? Ali
mi znamo u najmanju ruku da je on uio kao apsolutnoj istini neto to nije ak smatrao
uslovno ni za sebe istinom: naime posebnom postojanju i pojedinanoj besmrtnosti du).

429

Sofisti nisu nita drugo nego realisti: oni sve vrednosti i obiaje koji su postali opti
podiu na stepen vrednosti... Oni imaju smelosti koju imaju svi jaki duhovi, da znaju svoj
nemoral...
Da li se moda ne veruje da su svim onim malim grkim nezavisnim gradovima, koji bi
rado jedan drugog prodrali od gneva i surevnjivosti, rukovodili principi humanosti i
potenja? Zamera li se, moda, Tukididu za rei koje stavlja u usta atinskim poslanicima pri
pregovaranju s Melianima oko propasti ili pokorenja?
Samo bi pravi licemeri mogli govoriti o vrlini usred takve strane napetosti ili
pustinjaci, ljudi to stoje po strani, izgnanici, begunci iz stvarnosti... sve sami ljudi koji su
odricali stvari da bi samo mogli iveti.
Sofisti su bili Grci: kad su Platon i Sokrat stali na stranu vrline i pravednosti, oni su bili
Jevreji ili ne znam ta. Grot je imao ravu taktiku branei sofiste: on je hteo da ih uzdigne
na stepen ljudi od asti i zastave morala ali je njihova ast bila u tome to nisu hteli
nikakvu podvalu pod vidom velikih rei i vrlina...

430

Velika razumnost svakog moralnog vaspitanja bila je uvek u tome to se njime teilo da
se dostigne sigurnost jednoga instinkta: tako da ni dobra namera ni dobra sredstva kao takva
nisu najpre imala da kao takva uu u svest. Kao to vojnik veba, tako bi trebalo da se ovek
naui da postupa. U samoj stvari, ova nesvesnost pripada svakom savrenstvu: ak i
matematiar pravi svoje kombinacije nesvesno...
ta onda znai reakcija Sokratova, koji je preporuivao dijalektiku kao put u vrlinu i
veselio se kad se moral nije mogao logiki opravdati? Ali i to pokazuje preimustvo morala
bez nesvesnosti on ne vredi nita!
Kad se dokaznost postavlja kao prvi uslov line valjanosti u vrlini, onda to ustvari znai
raspad antikih instinkata. Svi ti ljudi od velikih vrlina i velika priala jesu i sami tipovi
raspada.
U praksi to znai da su moralni sudovi otrgnuti od uslova pod kojima su rasli i pod
kojima jedino imaju nekog smisla, da su iupani iz svoga grkoga i grko-politikoga tla, i
da su postali neprirodni pod platom sublimiranja. Veliki pojmovi dobar, pravedan,
odvajaju se od pogodaba pod kojima postoje, i kao slobodne ideje postaju predmet
dijalektike. Iza njih se trai izvesna istina; one se smatraju kao sutastva ili kao simboli za
sutastva: izmilja se jedan svet, u kome su one kod svoje kue, iz koga proistiu...
Ukratko reeno: skandal dostie vrhunac ve kod Platona... Pa je onda postalo potrebno
da se izmisli i apstraktno savren ovek: dobar, pravedan, mudar, dijalektiar jednom
reju, strailo antikog filosofa: biljka bez korena; ovetvo bez ikakvih odreenih kontrolnih
instinkata; vrlina koja sebe pravda razlozima. Savreno apsurdni individuum po sebi!
Krajnja izvetaenost...
Ukratko reeno: gubljenje prirodnog karaktera kod moralnih vrednosti imalo je za
posledicu stvaranje jednog degenerisanog tipa oveka dobroga, srenoga, mudroga
oveka. Sokrat pretstavlja momenat najdublje perverzije u istoriji vrednosti.

431

Sokrat. Ova promena ukusa u prilog dijalektike veliki je znak pitanja. ta se upravo
desilo? Sokrat, ovek prosta porekla, koji je sproveo tu promenu, na taj nain likovao je
nad jednim otmenijim ukusom, nad ukusom otmenih; s dijalektikom pobedila je gomila.
Pre Sokrata svako dobro drutvo odbacivalo je dijalektiki nain miljenja; verovalo se da
dijalektika kompromituje; omladini su injene da je se uva. emu ovo izlaganje uzroka?
emu upravo dokazivati? Protiv drugih mogao se upotrebiti autoritet. Zapovedalo se: to je
bilo dovoljno. Meu svojima, inter pares, tu je tradicija, isto tako i autoritet: i, na kraju, ljudi
su se razumevali! Za dijalektiku nije bilo mesta. A i imali su nepoverenja prema tako
otvorenom izlaganju svojih dokaza. Sve potene stvari ne nose svoje razloge tako na dlanu.
Ima neega nepristojnoga u pokazivanju svih pet prstiju u isti mah. Ono to se moe
dokazati male je vrednosti. Da dijalektika pobuuje nepoverenje, da ona malo ubeuje,
to uostalom zna instinkt govornika sviju stranaka. Nita se lake ne izbrie od utiska jednog
dijalektiara. Dijalektika moe biti samo poslednje orue. ovek mora biti u nevolji; mora na
silu doi do svojih prava: inae se ne slui dijalektikom. Zbog toga su Jevreji bili dijalektiari,
bio je to lisac Rajneke, bio je to Sokrat. Ona je nepotedno orue u ruci. NJom se moe
tiranisati. ovek njom kompromituje pobeujui. On ostavlja svome protivniku da dokae da
nije idiot. Ovaj besni i bespomoan je, dok dijalektiar ostaje hladna, pobedonosna razumnost
koja paralie inteligenciju svoga protivnika. Ironija dijalektiara je jedan oblik osvete
gomile: svirepost potitenih lei u hladnim ubodima silogizma...
Kod Platona, kao oveka prekomerne ulnosti i mate, ar pojma je bila tako velika da
je nehotimino potovao i oboavao pojam kao neki idealni oblik. Dijalektika opijenost: kao
svest da ovek pomou nje gospodari sobom kao orue volje za mo.

432

Problem Sokrata. Dve antiteze: tragini i sokratski duh mereni prema zakonu
ivota.
Do koje je mere sokratski duh dekadentska pojava: a u kojoj se meri opet veliko
zdravlje i snaga pokazuju u itavom dranju, u dijalektici i sposobnosti, u strogosti oveka
naunika (zdravlje plebejca; njegovu pakost, otroumlje, espirit frondeur, canaille au fond,
dri u rukama njegova promuurnost; ceo tip je ruan).
Porunjavanje: samoismevanje, dijalektika suhost, promuurnost kao tiranin protiv
tiranina (instinkt). Kod Sokrata je sve preterano, ekscentrino, karikatura; on je komedija sa
instinktima jednog Voltera u svome telu. On pronalazi novu vrstu borbe; on je prvi uitelj
maevanja u otmenim atinskim krugovima; on se zalae samo za okretnost najvieg stepena:
on to naziva vrlinom ( on je smatra za sredstvo spasenja: nije do njega stalo hoe li biti
mudar, nego je to bilo po neophodnosti ); drati sebe u rukama tako da se ovek bori s
razlozima a ne sa strastima ( Spinozina taktika obelodanjavanje pogreaka afekata);
otkriti kako se svak uhvati kad ga ponese strast, otkriti kako afekat nelogino postupa;
samoismevanje se upranjava da bi se u korenu podgrizlo oseanje srdbe.
Moja je elja da pojmim od kojih deliminih i idiosinkratinih stanja potie problem
Sokrata: njegovo izjednaenje razuma, vrline i sree. Ovim apsurdnim uenjem o njihovoj
istovetnosti on je uspeo da oara svet: antika filosofija nije se mogla nikada njega
osloboditi...
Apsolutno otsustvo objektivnog interesa: mrnja prema nauci: idiosinkrazija, to
smatranje sebe kao svoj problem. Akustine halucinacije kod Sokrata: morbidna crta. Kad je
duh bogat i nezavisan, on se najvie protivi da se bavi moralom. Otkuda to da je Sokrat
moralni manijak? U vreme bede praktina filosofija odmah istupa napred. Moral i
religija priznaci su bede kada zauzimaju prvo mesto u interesovanju.

433

Inteligencija, jasnoa, tvrdoa i loginost kao orua protiv divljine instinkata. Oni
moraju biti opasni i pretiti propau, inae ne bi sluilo niemu da razvijamo inteligenciju do
ovoga stupnja tiranije. Da bi se od inteligencije nainio tiranin, morali bi se instinkti najpre
pokazati kao tirani. To je problem. On je bio sasvim umestan u ono vreme. Razum je
postao ravan vrlini, a vrlina ravna srei.
Reenje: Grki filosofi stoje na istoj osnovnoj injenici svoga unutranjega iskustva
kaogod i Sokrat: pet koraka daleko od ekscesa, od anarhije, od raspusnitva sve sami
dekadenti. Oni gledaju u njega kao u lekara: logika kao volja za mo, kao vlast nad samim
sobom, kao volja za sreom. Divljanost i anarhija instinkata kod Sokrata je simptom
dekadencije, kao to je to i hipertrofija logike i jasnost umovanja. Oboje je abnormalno i ide
jedno s drugim.
Kritika. Dekadencija se pokazuje u brizi oko sree (to jest spasenja due, to jest
oseanja opasnosti svoga stanja). NJeno fanatino interesovanje za sreu otkriva patoloko
stanje potsvesnoga ja: to je ivotno interesovanje. Ili propasti ili biti razuman bila je
alternativa pred kojom su svi stajali. Moralizam grke filosofije pokazuje da su se oseali u
opasnosti.

434

Zato je sve ispalo kao glumljenje. Rudimentarna psihologija, koja je raunala samo
svesne momente ovekove (kao uzroke), koja je svesnost smatrala kao atribut due, koja je
volju (to e rei nameru) traila iza svakoga delanja: ona je imala samo potrebu da na prvo
pitanje: ta hoe ovek? odgovori: sreu (nije se smelo rei mo, jer bi to bilo nemoralno);
prema tome, u svima ovekovim postupcima postoji namera da se pomou njih dospe do
sree. Drugo pitanje: kad ovek stvarno ne dospe do sree, otkuda to dolazi? Od pogrene
upotrebe sredstava. Koje je nepogreno sredstvo da se doe do sree? Odgovor: vrlina?
Zato vrlina? Jer je ona najvia razumnost, a razumnost onemoguuje pogreke pri biranju
sredstava: kao razum vrlina je put ka srei. Dijalektika je stalni zanat vrline, jer ona otklanja
svaki poremeaj intelekta i sve afekte.
Ustvari, ovek ne trai sreu. Zadovoljstvo je oseanje moi: ako iskljuimo afekte,
onda iskljuujemo stanja koja u najveoj meri daju oseanje moi, to e rei zadovoljstvo.
Najvia razumnost je jedno hladno, jasno stanje, koje je daleko od toga da prui ono oseanje
sree koju sa sobom donosi opijenost svake vrste...
Antiki filosofi borili su se protiv svega to opija to remeti apsolutnu hladnou i
ravnodunost svesnosti... Oni su, na osnovu svoje pogrene pretpostavke, bili dosledni u
verovanju da je svest visoko, najvie stanje, preduslov za savrenstvo dok istina lei ba u
suprotnom.
Ne postoji savrenstvo u bilo kakvom delanju ukoliko se ono hoe, ukoliko je ono
svesno. Antiki filosofi bili su najvei smetenjaci u praksi, jer su sebe osudili teoretski na
smetenjatvo... U praksi sve je ispalo kao neko glumljenje: i onaj ko je prozreo stvar, kao
Piron na primer, prosuivao je kao i svaki drugi, to e rei: da mali ljudi daleko prevazilaze
filosofe u dobroti i potenju.
Sve dublje prirode Starog doba oseale su odvratnost prema filosofima vrline: u njima
su gledali glumce i svaalice. (Tako su o Platonu sudili Epikur i Piron.)
Rezultat: U praktinom ivotu, u strpljenju, dobroti i uzajamnom pomaganju mali ljudi
stoje iznad njih: to je otprilike miljenje koje su Dostojevski i Tolstoj imali o svojim
muicima: oni su vei filosofi u praksi, oni su sraniji u obraunavanju sa onim to ivot
namee...

435

Za kritiku filosofa. Filosof i moralist obmanjuju sami sebe kad misle da se spasavaju
dekadencije time to se bore protiv nje. To je izvan njihove volje: i ma kako teko oni to
priznavali, docnije se pokazuje da su oni bili najjai pobornici dekadencije.
Uzmimo filosofe Grke, Platona na primer. On je odvojio instinkte od grada (polis), od
utakmice, od vojnike sposobnosti, od umetnosti i lepote, od misterij, od vere u tradiciju i u
pretke... On je bio zavodnik aristokrat: njega samog zaveo je gejak Sokrat... On je odbacivao
sve uslove otmenog Grka staroga kova; uneo je dijalektiku u svakidanji ivot, pravio
zavere sa tiranima, vodio politiku budunosti i bio primer najpotpunijeg osloboenja instinkta
od tradicije. On je dubok, strastan, u svemu to je antihelensko...
Ovi veliki filosofi pretstavljaju sve tipine oblike dekadencije redom: moralno-
religioznu idiosinkraziju, anarhizam, nihilizam (), cinizam, otupelost, hedonizam,
reakcionizam.
Pitanje sree, vrline, spasenja due, izraz je fizioloke protivrenosti u ovim
dekadentnim prirodama: njihovi instinkti nemaju teine, smera.

436

U kojoj se meri dijalektika i vera u razum oslanjaju na moralne predrasude? Kod

Platona mi kao negdanji stanovnici inteligibilnog sveta dobra jo imamo u rukama jedan
legat iz onog doba: boanska dijalektika, potiui iz dobra, vodi svakom dobru ( dakle kao
da vodi natrag ). ak je i Dekart imao pojam o tome da u hriansko-moralnom nainu
miljenja, koje veruje u jednoga dobroga Boga kao tvorca stvari, tek istinitost boja slui kao
garantija sudova naih ula. Izvan ove religiozne sankcije i jemstva naih ula i razuma
otkuda bismo crpili pravo na poverenje prema ivotu? Da je misao mera stvarnosti da ono
to ne moe biti predmet misli ne postoji jeste jedno nezgrapno non plus ultra
moralistikog slepog poverenja (u bitni princip istine u osnovi stvari), to je po sebi luda
pretpostavka koju nae iskustvo demantuje na svakom koraku. Mi ne moemo apsolutno nita
misliti, ukoliko ono jest...
 437

Pravi filosofi Grke jesu oni pre Sokrata (sa Sokratom neto se menja). To su sve
otmene linosti koje se dre odvojeno od naroda i obiaja, koje su mnogo putovale, linosti
ozbiljne do suhosti, mirna pogleda, koje nisu strane dravnim poslovima i diplomatiji. One su
anticipirale sve velike ideje mudraca o stvarima: one su ih same sebi pretstavljale, one su
nainile sisteme od sebe. Nita ne daje vii pojam o grkom duhu negoli ovo naglo obilje
tipova, negoli ova nehotimina potpunost u izlaganju svih velikih mogunosti filosofskoga
ideala. Vidim samo jo jednu originalnu pojavu meu onima koji su posle doli: jednog
zakasnelog ali neminovno poslednjeg nihilista Pirona. NJegov instinkt vodio ga je protiv
gospodareih uticaja njegova doba: Sokratovaca, Platona, Heraklitova umetnikog optimizma.
(Piron se naslanja na Demokrita preko Protagore...)

Mudar umor: Piron. iveti smerno meu smernima. Bez gordosti. iveti prosto;
potovati i verovati u to svaki veruje. Biti na oprezu od nauke i duha, i od svega to nadima
oveka... Biti prosto trpeljiv do krajnosti, bezbrian i blag; ili, bolje jo, .
Budist za Grku, koji je odrastao sred graje kola; odve kasno roen; umoran; protest
zamorenoga protiv revnosti dijalektiara; neverovanje zamorenoga oveka u vanost svih
stvari. On je video Aleksandra. On je video indiske askete. Tako pozne cvetove i prefinjene
duhove mami pa ak i zavodi sve to je nisko, bedno i idiotsko. To ih opija: to utie da
otpoinu (Paskal). S druge strane, meajui se s gomilom i sa svakim, oni oseaju malo
toplote. Ovim zamorenim ljudima treba toplote... Svladati protivrenost; raistiti s
utakmicom; nemati volje za odlikovanje: odricati grke instinkte (Piron je iveo zajedno sa
svojom sestrom koja je bila babica). Preruiti mudrost tako da vie ne odlikuje; ogrnuti je
platom bede i nematine; vriti najnie funkcije: ii na trg i prodavati prasad... sladost;
jasnoa, ravnodunost; bez vrlina kojima je potrebna poza: izjednaiti sebe i u vrlini: to je
krajnji stupanj pobede nad samim sobom, krajnja ravnodunost.
Piron i Epikur: dve vrste grke dekadencije: oni su srodni po mrnji prema dijalektici i
svima teatralnim vrlinama, to se onda sve skupa nazivalo filosofijom; Piron i Epikur
namerno su malo cenili ono to su voleli; oni su mu davali obina pa ak i prezriva imena, i
oni su pretstavljali stanje u kome ovek nije ni bolestan, ni zdrav, ni iv, ni mrtav... Epikur je
bio naivniji, idiliniji, zahvalniji: Piron iskusniji, vie je putovao, vie nihilist... NJegov ivot
bio je protest protiv velikog uenja o identinosti (srea = vrlina = saznanje). Pravi ivot ne
unapreuje nauka: mudrost ne ini mudrim... Pravi ivot ne eli sreu, ne obraa panju na
nju...

438

Borba protiv stare vere, kako ju je vodio Epikur, bila je, u strogom smislu rei, borba
protiv hrianstva pre Hrista borba protiv staroga sveta koji je ve bio postao sumoran,
moralizovan, prokisao od oseanja greha, star i bolestan.
Nije moralna iskvarenost staroga veka bila preduslov koji je omoguio hrianstvu da
nad njim zagospodari, nego ba njegovo moralizovanje. Moralni fanatizam (jednom reju:
Platon) razruio je paganstvo, izmenio njegove vrednosti i dao njegovoj bezgrenosti da pije
otrov. Mi bismo morali naposletku shvatiti da je ono to je tu bilo razrueno bilo neto vie
od onoga to je zagospodarilo! Hrianstvo, izraslo iz psiholoke kvarei, uhvatilo je
korena samo na trulom zemljitu.
 439

Uenost: kao dresura ili kao instinkt. Kod grkih filosofa ja vidim opadanje
instinkata: inae ne bi mogli napraviti tako krupnu greku da svesna stanja smatraju za neto
od vee vrednosti. Intenzitet svesti stoji u obrnutoj srazmeri prema lakoi i brzini modanih
prenoenja. Grka filosofija drala se suprotnog gledita o instinktu, to je uvek znak
oslabelih instinkata.
Mi stoga moramo traiti savren ivot tamo gde je najmanje svestan (to jest, gde je
najmanje svestan svoje logike, svojih razloga, svojih sredstava, svojih namera i svoje koristi).
Vraanje injenicama zdravog razuma, obinih ljudi i malih ljudi svake vrste. Potenje i
inteligencija nakupljeni kroz generacije, koje nisu nikad svesne svojih principa, i koje se, ta
vie, donekle plae principa. Nije razumno traiti vrlinu koja rezonuje... Takva elja
kompromituje filosofa.

440

Kad je vebanjem itavih generacija moral to e rei: utananost, obazrivost,

hrabrost i pravinost naslagan, celokupna snaga ove nagomilane vrline zrai ak i u oblast
gde je potenje najrea stvar, u oblast duha. U svakom osveenju dolazi do izraza
nelagodnost organizma; neto novo mora se nai, organizam nije zadovoljan, on je na muci, u
napetosti, odve nadraen a to sve ba i jeste osveenje... Genije lei u instinktu; dobrota
tako isto. ovek dela savreno samo kad dela instinktivno. ak i s moralnog stanovita
miljenje koje je samosvesno pretstavlja jednostavno samo pokuaj, i u najveem broju
sluajeva je protivnost moralu; nauno potenje rtvuje se uvek kad mislilac pone
rezonovati: neka se pokua sledee: neka se najvei mudrac stavi na zlatne terazije pa neka
pria o moralu...
Moe se dokazati da svako razmiljanje, koje svesno protie, pretstavlja i mnogo nii
stepen morala negoli to je misao koju vode instinkti.

441

Borba protiv Sokrata, Platona i cele Sokratove kole potie od dubokog instinkta, da
ovek ne postaje boljim kad mu se pokae da se vrlina moe dokazati i da joj treba razloga...
Naposletku, nitavna je injenica da je borbeni instinkt prinudio sve ove roene dijalektiare
da svoju linu sposobnost veliaju kao najviu osobinu i da svaku drugu formu dobrote
pretstave kao neto uslovljeno njome. Antinauni duh itave te filosofije: ona hoe da do
kraja bude u pravu.

442

udnovato. Od najranijih vremena grka filosofija vodi borbu protiv nauke pomou
teorije saznanja, naroito skepse: a u koju svrhu? Uvek u prilog morala... (Mrnja protiv
fiziara i lekara). Sokrat, Aristip, megarska kola, cinici, Epikur, Piron opti napad na
saznanje za raun morala... (Mrnja i prema dijalektici). Ostaje jedan problem: oni se
pribliuju sofistici, da bi se oslobodili nauke. S druge strane, fiziari su svi potinjeni do te
mere da meu svoje prve principe ubrajaju teoriju istine i stvarnoga bia: na primer, atom,
etiri elementa (odnosni poloaj bia, da bi se objasnilo mnotvo i transformacije ).
Propoveda se preziranje objektivnosti u interesima: vraanje praktinom interesu i linoj
koristi svega saznanja...
Borba protiv nauke uperena je protiv: 1. njenoga patosa (objektivnosti); 2. njenih orua
(tj. njene korisnosti); 3. njenih rezultata (kao detinjarije).
 To je ona ista borba koju je docnije preuzela crkva u ime pobonosti: crkva je nasledila
ceo antiki ubojni arsenal. Teorija saznanja tu igra istu ulogu koju je igrala kod Kanta, kod
Indijaca... LJudi nee da se time uznemiruju, da se oko toga pate, nego trae slobodne ruke
za svoj put.
Od ega se oni upravo brane? Od obaveza, od zakonitosti, od nunosti da se ide ruku
pod ruku: mislim da se to naziva sloboda...
U tome se izraava dekadencija: instinkt solidarnosti toliko je degenerisan da se
solidarnost osea kao tiranija: oni nee nikakav autoritet, nikakvu solidarnost, nikakvo
svrstavanje u red i idenje beskrajno laganim korakom. Oni mrze postepenost, tempo nauke,
oni mrze ravnodunost naunika prema uspehu i dugom dahu.

443

U sutini, moral je neprijatelj nauke: jo Sokrat je to bio i to zato to nauka smatra

vanima stvari koje nemaju nikakve veze sa dobrim i zlim, pa prema tome umanjuje
vanost oseanja za dobro i zlo. Moral meutim hoe da mu ceo ovek slui sa svom
svojom snagom: moral smatra rasipanjem svoje snage kod nekoga ko nije dovoljno bogat za
rasipanje, kad se ovek brine ozbiljno za cvee i zvezde. Zato je nauni duh opao vrlo brzo u
Grkoj kad je Sokrat uvukao u nj bolest moralisanja; intelektualna visina do koje su se ispeli
jedan Demokrit, jedan Hipokrat, jedan Tukidid, nije se mogla dostii po drugi put.

444

Problem filosofa i naunika. Uticaj doba starosti; navike koje stvaraju depresiju
(sobni rad slian Kantovom; prekomeran rad; nedovoljna ishrana mozga; itanje). Jo vanije:
da li nije moda ve znak dekadencije kad miljenje ide za uoptavanjima; objektivnost kao
razlaganje volje ( ostati to je moguno nepristrasniji...). To pretpostavlja ogromnu
ravnodunost prema jakim nagonima: neku vrstu izdvajanja, izuzimanja, otpora prema
normalnim nagonima.
Tip: naputanje zaviaja; u sve dalje krugove; sve vei egzotizam; zanemelost starih
imperativa ; ak i stalno pitanje kuda? (srea) znak je oslobaanja od postojeih oblika
organizacije, kidanja.
Problem: da li nije naunik jo vie simptom dekadencije negoli filosof: u celosti
naunik nije odvojen od svega, samo jedan deo njega posveen je apsolutno saznanju,
izveban za naroito gledite i stav; i njemu su pritom potrebne sve vrline jedne jake rase i
zdravlja, velika strogost, mukost, mudrost. On je pre simptom velike mnogoobraznosti
kulture negoli njenog zamora. Dekadent-naunik je rav naunik. Meutim, dekadent-filosof
dosad se bar uvek smatrao kao tipian filosof.

445

Meu filosofima nita nije ree od intelektualnog potenja: moe biti da oni tvrde ba
suprotno, moe biti da ak i veruju u to. Ali sav njihov rad, sve njihovo delanje ima za
posledicu da oni priznaju samo izvesne, poneke, istine; oni znaju ta moraju dokazati; i po
tome to su jednoduni u pitanju tih istina, oni se uzajamno prepoznaju kao filosofi.
Postoje, na primer, moralne istine. Ali vera u moral nije jo nikakav dokaz morala: Ima
sluajeva a takav je sluaj s filosofima kad je takva vera prosto neto nemoralno.

446
 ta je onda nazadnjako kod filosofa? to ui da su njegove osobine nune i jedine za
dostizanje najviega dobra (na primer dijalektika, kao to je kod Platona). to on hoe da se
sve vrste ljudi postupno uspnu do njega kao najviega tipa. to potcenjuje ono to se inae
ceni to kopa jaz izmeu najviih svetenikih i svetovnih vrednosti. to on zna ta je
istina, ta je Bog, ta je cilj, ta je put... Tipini filosof je tu apsolutni dogmatiar; kad
osea potrebu za sumnjom, to je zbog toga da bi mogao govoriti dogmatski o svojoj glavnoj
stvari.

447

Kad se filosof nae prema svojim rivalima, na primer prema nauci, on postaje skeptik;
on sebi onda prisvaja jedan oblik saznanja koji inae osporava nauniku; on ide ruku pod ruku
sa svetenikom, da ga ne bi osumnjiili zbog ateizma i materijalizma; on smatra napad na
sebe kao napad na moral, religiju, vrlinu i poredak on zna kako e stvoriti rav glas svojim
protivnicima nazivajui ih zavodnicima i ruiocima: tu koraa on ruku pod ruku s vlau.
Filosof u borbi s drugim filosofima: on se trudi da ih nagna da se pokau kao anarhisti,
nevernici, protivnici vlasti. Jednom reju, kad se on bori, bori se ba kao svetenik i kao
svetenstvo.
ISTINA I ZABLUDA FILOZOFA

448

Kant je definisao filosofiju kao nauku o granicama razuma!

449

Po Aristotelu filosofija je umetnost otkrivanja istine. S druge strane epikurejci, koji su

se koristili Aristotelovom sensualistikom teorijom saznanja, odvraali su ironino i
negativno od traenja istine; filosofija kao umetnost ivota.

450

Tri velike naivnosti:

Saznanje kao sredstvo da se doe do sree (kao da...);
kao sredstvo da se doe do vrline (kao da...);
kao sredstvo da se doe do odricanja ivota ukoliko je ono sredstvo da se
doe do razoarenja (kao da...).

451

Da ima istine kojoj bi se moglo pribliiti

452

Zabluda i neznanje su kobni. Tvrenje da je istina tu i da ima kraja neznanju i

zabludi, jedna je od najveih sablazni sveta. Ako pretpostavimo da se u to veruje, onda se
time paralie volja za ispitivanjem, istraivanjem, obazrivou, kuanjem: ona se moe
smatrati ak i zloinakom, to e rei sumnjom u istinu...
Istina je prema tome kobnija od zablude i neznanja, jer ona podriva sile s kojima se
postie prosveenost i saznanje.
 Strast za lenou sada staje na stranu istine. (Razmiljanje je muka, beda!).
Tako isto red, pravilo, radost u posedovanju, gordost na svoju mudrost ukratko reeno,
tatina: ugodnije je sluati negoli ispitivati; oveku vie laska misliti: Ja imam istinu,
negoli videti oko sebe samo mrak... Pre svega to umiruje, uliva poverenje, olakava ivot
popravlja karakter, ukoliko smanjuje nepoverenje. Duevni mir, mirna savest: sve su
to izmiljotine koje su mogune pod pretpostavkom da je istina tu, gotova stvar. Po
plodovima njihovim poznaete ih... Istina je istina jer ljude ini boljim... Proces se
nastavlja: sve dobro, sve uspeno ima se staviti na raun istine.
To je dokaz pomou sile: srea, zadovoljstvo, blagostanje zajednice kaogod pojedinca,
otsad e se smatrati kao posledica vere u moral... I obrnuto: rav uspeh treba pripisati
otsustvu vere .

453

Uzroci zablude lee isto toliko u dobroj volji ovekovoj koliko u zloj : u hiljadu
sluajeva krije on stvarnost od sebe i patvori je, da ne bi patio zbog svoje dobre ili zle volje.
Bog na primer kao upravlja ljudske sudbine: ili tumaenje ovekove malene sudbine: kao da
je sve udeeno i smiljeno zarad spasenja due ovo otsustvo smisla za filologiju, koje
jedan tananiji um mora smatrati neistotom i patvorstvom, obino se ini pod nadahnuem
dobre volje. Dobra volja, plemenita oseanja, uzviena stanja po svojim sredstvima isto
su toliko obmana i la koliko i takozvane egoistine strasti: ljubav, mrnja, osveta, koje moral
odbacuje.
oveanstvo je najskuplje platilo svoje zablude: i, uopte uzev, najvie su mu tete
nanele zablude dobre volje. Iluzija, koja ini srenim, mnogo je kobnija od iluzije koja ima
neposredne rave posledice: ova poslednja otri, ini oveka nepoverljivim, isti razum
ona prva ga uspavljuje...
Lepa oseanja, uzviene emocije pripadaju, u fiziolokom smislu, narkotinim
sredstvima: zloupotreba ovih sredstava ima sasvim iste posledice kaogod i zloupotreba nekog
drugog opijuma slabost nerava...

454

Zabluda je najskupoceniji luksuz koji ovek moe sebi dopustiti; i kad je zabluda ak
fizioloke prirode, onda je opasna po ivot. ta je oveanstvo dosad najvie platilo, ta ga je
najskuplje stalo? Svoje istine: jer su sve one bile zablude u fiziologiji...

455

Psiholoke zbrke: elja za verom brka se sa voljom za istinom (na primer kod
Karlajla). Ali i elja za neverovanjem brkala se s voljom za istinom ( potreba za
osloboenjem od izvesnog verovanja iz stotinu razloga: da bi se imalo pravo protiv izvesnih
vernika). ta nadahnjuje skeptike? Mrnja protiv dogmatiara ili potreba za predahom,
zamor, kao to je kod Pirona.
Dobiti koje su se oekivale od istine bile su dobiti koje su poticale iz vere u nju: jer bi
istina po sebi mogla biti potpuno muna, tetna i kobna. I protiv istine se tako isto vodila
borba kad je pobeda nad njom obeavala koristi na primer osloboenje od vladajuih sila.
Metod istine ne zasniva se na motivima istnitosti, nego na motivima moi, na elji da se
bude superiorniji.
Kako se dokazuje istina? Pomou oseanja poveane moi pomou korisnosti
pomou neophodnosti ukratko reeno, pomou dobiti od nje (to jest, to su pretpostavke
kakva bi istina morala biti, da bismo je mi priznali). Ali to je predrasuda: to je znak da se tu
uopte i ne radi o istini...
ta znai, na primer, volja za istinom kod brae Gonkur? i kod naturalista? Kritika
objektivnosti.
Zato saznavati: zato ne radije varati se?... Uvek se ustvari elela vera, ne istina... Vera
se stvara pomou sredstava koja su sasvim suprotna metodi istraivanja: ona ta vie
iskljuuje ovo poslednje

456

Izvestan stepen vere dovoljan nam je danas kao prigovor protiv onoga to se veruje
jo vie kao znak pitanja nad duhovnim zdravljem vernika.

457

Muenici. Da bi se mogli boriti protiv svega to se zasniva na strahopotovanju,

protivnici moraju biti do izvesne mere smeli, bezobzirni, pa ak i bez skrupula... Ako se uzme
u obzir da je oveanstvo hiljadama godina osvetavalo samo zablude kao istine, da je i svaku
kritiku njihovu igosalo kao znak zlonamernosti, onda se sa aljenjem mora priznati da je
potreban bio dobar broj imoralista, da dadu inicijativu za napad, hou rei za razum. to su se
ti imoralisti uvek pretstavljali kao muenici za istinu, treba im to oprostiti: istina je,
meutim, da njih u negiranju nije rukovodio nagon za istinom, ve analiza, zloinaka
sumnja, elja za pustolovinama.
U drugom sluaju njih teraju u oblast problema line srdbe oni se bore protiv
problema, da bi bili do kraja u pravu protiv lic. Pre svega, pak, to je osveta koja je postala
nauno korisna osveta potitenih, takvih koje je gospodarea istina gurnula u stranu i
pritisla...
Istinu, to e rei naunu metodiku, prihvatili su i pomagali oni koji su u njoj nali orue
borbe orue unitenja... Da bi kao protivnici bili cenjeni, oni su uz to morali da se poslue
jednim aparatom slinim aparatu onih koje su napadali: oni su pojam istine istavili isto
onako bezuslovno kao i njihovi protivnici oni su postali fanatici u najmanju ruku po
dranju, jer se nikakvo drugo dranje nije uzimalo ozbiljno. Ostalo ve uinilo je gonjenje,
strast, nesigurnost progonjenog mrnja je rasla, a naposletku pretpostavka je slabila, da bi
se ostalo na naunom polju.
Oni su, naposletku, svi skupa hteli da budu u pravu na onako isti apsurdan nain kao i
njihovi protivnici... Re ubeenje, vera, ponoenje muenitvom sve je to vrlo
nepogodno za saznanje. Protivnici istine najzad su usvojili ceo subjektivni nain odluivanja o
istini, to e rei dranjem, rtvama, herojskim odlukama to e rei produili su carstvo
antinaunih metoda. Kao muenici oni su kompromitovali svoje sopstveno delo.

458

Opasno razlikovanje izmeu teoretskog i praktinog, na primer kod Kanta, pa i

kod starih: oni se ponaaju kao da im je ista duhovnost postavila probleme saznanja i
metafizike; oni se ponaaju kao da se o praksi ima dati sud prema sopstvenom merilu, ma
kakav bio odgovor teorije.
Protiv prve tendencije uperena je moja psihologija filosofa: njezin najudaljeniji raun i
njena duhovnost jo su uvek samo najblei otisak jedne fizioloke injenice; u njoj nema ni
traga dobrovoljnosti, sve je instinkt, sve je unapred upueno odreenim putem...
Protiv druge tendencije pitam ja da li znamo za koji drugi metod dobroga delanja, osim
uvek dobroga miljenja; ovo poslednje jeste delatnost, a prvo pretpostavlja razmiljanje.
Imamo li kakvih moi da sudimo o vrednosti jednoga naina ivljenja drugaije negoli to
sudimo o vrednosti jedne teorije: pomou indukcije, putem poreenja?... Naivni ljudi veruju
da smo mi bolji u tome, da mi znamo ta je dobro filosofi to ponavljaju. Mi izvodimo
zakljuak da je jedna vera tu prisutna, nita vie...
ovek mora raditi; prema tome potrebni su mu propisi govorili su i stari skeptici.
Hitnost jedne odluke kao dokaz da se ta bilo tu smatra istinitim!...
ovek ne sme raditi govorila su njihova doslednija braa, budisti, i smislili
pravilo o osloboenju od akcije...
Metnuti sebe u red, iveti kao to ivi obian ovek, smatrati pravim i dobrim ono to
on smatra dobrim i pravim: to je potinjavanje instinktu stada. ovek mora svoju hrabrost i
svoju strogost terati dotle da takvi potinjavanje oseti kao sramotu. ovek ne treba da ivi
prema dvostrukom merilu!... On ne sme deliti teoriju od prakse!...

459

Da nita nije istina od svega to se dosad dralo za istinito. Sve to se ranije

preziralo kao bezbono, zabranjeno, dostojno prezrenja, kobno sve to cvee danas cveta na
divnoj stazi istine.
Ceo taj stari moral nas se nita vie ne tie: on ne sadri nijedan pojam koji bi jo
zasluivao nae potovanje. Mi smo to preiveli mi nismo vie dovoljno ni grubi ni naivni
da se moemo na takav nain lagati. Utivije reeno: mi smo odve vrli za to... I, ako je istina
u starom smislu samo zato bila istina to je stari moral govorio njoj da: onda iz toga
sleduje da nam nije vie potrebna nijedna stara istina... Na kriterij istine nije nikako
moralnost: mi izvesno tvrenje negiramo time to dokazujemo da ono zavisi od morala, da je
nadahnuto plemenitim oseanjima.

460

Sve te vrednosti su empiriske i uslovljene. Onaj ko veruje u njih, ko ih potuje, ne

priznaje ba to u njima. Svi filosofi veruju u njih, i jedan od oblika toga potovanja pretstavlja
napor da se od njih naine istine a priori. Potovanje kao izvor varljivosti...
Potovanje je probni kamen intelektualnog potenja: ali u celoj istoriji filosofije nema
nikakvog intelektualnog potenja nego ljubavi prema dobru...
Potpuno otsustvo metoda u ispitivanju ovih vrednosti; drugo: otsustvo sklonosti da se
ove vrednosti ispitaju, da se smatraju uslovljenima. Svi su se antinauni instinkti okupili
oko moralnih vrednosti, da bi otuda iskljuili nauku...

ZAVRNE NAPOMENE ZA KRITIKU FILOSOFIJE

461

Zato su filosofi klevetnici. Zlobna i slepa mrnja filosofa protiv ula koliko ima
plebejskoga i malograanskoga u svoj toj mrnji!
Narod uvek smatra izvesnu zloupotrebu, ije rave posledice osea, dokazom protiv
onoga to je zloupotrebljeno: svi buntovniki pokreti protiv nael, bilo to u politici ili u
poljoprivredi, zaklanjajui se iza kakve zadnje misli, pravdaju se time da su zloupotrebe
neophodne naelima i da lee u samoj prirodi njihovoj.
alosna je to istorija: ovek trai naelo na osnovu koga bi mogao prezirati oveka
on izmilja jedan svet, da bi ovaj svet mogao oklevetati i uprljati: ustvari, on se svaki put
maa za nita i od toga nita pravi Boga, istinu, a u svakom sluaju sudiju i osuivaa
ovoga ivota...
Ako bismo eleli dokaz, koliko duboko i temeljno specifino varvarske potrebe
ovekove trae zadovoljenja ak u njegovom ukroavanju i njegovoj civilizaciji, onda nam
valja posmatrati osnovne motive celikupnoga razvitka filosofije: neka vrsta osvete na
stvarnosti, podmukloga ruenja vrednosti u kojima ovek ivi, jedna nemirna dua, koja
ukroavanje osea kao muenje, i koja sladostrasno uiva u kidanju svih veza koje je s njim
vezuju.
Istorija filosofije je potajan bes protiv preduslova ivota, protiv oseanja ivotnih
vrednosti, protiv pristrasnosti u korist ivota. Filosofi nikada nisu oklevali da prihvate jedan
svet, pod uslovom da on protivrei ovom svetu, da prua orue pomou koga se ovaj svet
moe ruiti. Dosad je to bilo velika kola klevetanja: ona je sebe tako dobro nametnula da je i
naa nauka, koja sebe izdaje za branioca ivota, prihvatila glavni stav klevete i smatra ovaj
svet prividnim, ovaj uzroni lanac prosto fenomenalnim. Ko tu upravo mrzi?...
Bojim se da je to jo uvek Kirka filozofa, taj moral koji im je uinio tu pakost da za sva
vremena filosofi moraju biti klevetnici... Oni su verovali u moralne istine, oni su u njima
nalazili najvie vrednosti ta im je onda drugo ostajalo do da negiraju ivot utoliko vie
ukoliko su ga vie poznavali?... Jer je ovaj ivot nemoralan... I ovaj ivot poiva na
nemoralnim osnovama: i sav moral odrie ivot.
Otklonimo istinski svet: da bismo to mogli, moramo ukloniti najvie dosadanje
vrednosti, moral... Dovoljno je pokazati da je i sam moral nemoralan u onom smislu u kome
se nemoralno dosad osuivalo. Ako je na taj nain slomljena tiranija dosadanjih vrednosti,
ako smo uklonili istinski svet, onda e jedan novi red vrednosti morati doi sam od sebe.
Prividni i izmiljeni svet to je protivrenost. Izmiljeni svet nazivao se dosad
istinskim svetom, istinom, Bogom. To mi imamo da odbacimo.
Logika moga shvatanja:
1. Moral kao najvia vrednost (gospodar nad svima fazama filosofije, ak i nad
skepticima). Rezultat: ovaj svet ne vredi nita, to nije istinski svet.
2. ta tu odreuje najviu vrednost? ta je upravo moral? Instinkt dekadencije; na taj
nain svete se iznureni i olo. Istoriski dokaz: filosofi su uvek dekadenti... u slubi
nihilistikih religija.
3. Instinkt dekadencije, koji se pojavljuje kao volja za mo. Dokaz: apsolutna
nemoralnost sredstava u celoj istoriji morala.
Opti stav: dosadanje najvie vrednosti pretstavljaju specijalan sluaj volje za mo;
sam moral je specijalan sluaj nemoralnosti.

462

Principijelne novine: Mesto moralnih vrednosti sve same naturalistike vrednosti.

Opriroenje morala.
Mesto sociologije uenje o stvaranju gospodara.
Mesto drutva kulturni kompleks, kao moj glavni interes (kako u celosti tako i u
delovima).
Mesto teorije saznanja uenje o vrednosti afekata u perspektivi (uz to ide
hijerarhija afekata: preobraenje afekata: njihov vii red, njihova duhovnost).
Mesto metafizike i religije uenje o venom vraanju (kao orue odgoja i
odabiranja).

463
 Moji prethodnici: openhauer: ukoliko sam produbio pesimizam i uinio ga sebi
potpuno jasnim pomou iznalaenja njemu suprotne krajnosti.
Zatim: idealni umetnici, narataj koji se javlja u doba napoleonovskih pokreta.
Zatim: Evropljani na viem stepenu obrazovanosti, prethodnici velike politike.
Zatim: Grci i njihovo postanje.

464

Pomenuo sam one koji su mi bili nesvesni saradnici i prethodnici. Gde bih pak smeo, s
izvesnom nadom koja je svojstvena meni kao filosofu, ili s obzirom na moje potrebe, traiti
nove filosofe? Samo tamo gde preovlauje otmeni nain miljenja, koji veruje u robovanje i
hijerarhiju kao preduslov svake vie kulture; gde preovlauje stvaralaki duh koji svetu ne
stavlja u izgled sreu u miru, subotu svih subota, ve koji ak i u miru ceni sredstvo za
nove ratove; duh koji propisuje zakone budunosti i koji postupa strogo i tiranski prema sebi i
svemu postojeem zarad budunosti; jedan smeo i nemoralan duh, koji bi eleo razviti i
dobre i rave osobine ovekove do krajnje mere, jer veruje u svoju mo da ih postavi na pravo
mesto na mesto gde bi bili jedno drugom potrebni. Ali kakve izglede ima onaj ko danas
trai filosofe da e ih i nai? Nije li verovatno da e uzalud lutati i danju i nou i s najboljim
Diogenovim fenjerom u ruci? Ovaj vek nosi protivrene instinkte: on na prvom mestu i pre
svega trai udobnost; na drugom, on trai reklamu, zaglunu viku glumakih glasova, onaj
veliki bubanj koji odgovara njegovom vaarskom ukusu; na treem on trai da se svaki povali
u prah u najdubljoj pokornosti pred najveom od svih lai ta la se zove ljudska
jednakost i da se odaje pota vrlinama koje ljude ine jednakima i ravnopravnima. Ali je
na taj nain savreno onemoguena pojava filosofa, onako kako ga ja shvatam premda se
sasvim iskreno moe verovati da su postojee tendencije povoljne za to. Ustvari, ceo svet
danas oplakuje kako su se filosofi muili u najranija vremena kad su bili pritenjeni izmeu
straha od lomae, grene savesti i pretenciozne mudrosti crkvenih otaca: ali je istina da su ti i
takvi uslovi bili kudikamo povoljniji za obrazovanje snanog, irokog, utananog i smelog
duha negoli to su prilike koje danas vladaju. Danas druga vrsta duha, duh demagoga, glumca,
moda i duh naunika podoban duhu mrava i dabra, nalazi za sebe povoljne uslove da se
razvija. Ali utoliko gore stoji stvar za umetnika vie vrste: jer ne propadaju li skoro svi usled
otsustva discipline duha? NJih vie ne tiranie neka spoljanja sila njih ne tiraniu vie
apsolutne tablice vrednosti crkve ili kneevskog dvora: zbog toga se oni i ne ue vie da
odgajaju svoga unutranjega tiranina, svoju volju!
A to je tano za umetnike, jo je u veoj i kobnijoj meri tano za filosofe. Gde su onda
danas slobodni duhovi? Neka mi se danas pokae jedan slobodan duh!

465

Pod slobodom duha ja podrazumevam neto sasvim odreeno: stanje u kome je

ovek za sto kopalja iznad filosofa i drugih apostola istine po svojoj strogosti prema samom
sebi, po svojoj istoti i smelosti, po svojoj bezuslovnoj volji da kae ne tamo gde je ne
opasno. Ja smatram dosadanje filosofe kao slobodoumnjake dostojne prezrenja, koji se
kriju pod kapuljaom ene istine.
 Knjiga trea

NAELO NOVOG ODREIVANJA VREDNOSTI

I VOLJA ZA MO KAO SAZNANJE

METOD IZUAVANJA

466

Specifina crta naeg devetnaestoga veka nije pobeda nauke, nego pobeda naunoga
metoda nad naukom.

467

Istoriju naunoga metoda Ogist Kont je smatrao skoro kao filosofiju.

468

Veliki metodolozi: Aristotel, Bekon, Dekart, Ogist Kont.

469

Najdragocenije saznanje stie se najkasnije: ali se najvanije saznanje sastoji u

metodima.
Svi metodi, sve hipoteze nae dananje nauke stoleima su bile izloene najveem
prezrenju: zbog njih su izbacivali ljude iz drutva asnih ljudi takve su smatrali
neprijateljima bojim, preziraima najviega ideala, ljudima u kojima je neista sila.
Mi smo imali sav patos oveanstva protiv sebe naa ideja o tome ta treba da bude
istina, ta treba da bude sluba istini, naa objektivnost, na metod, na miran, obazriv,
nepoverljiv nain postupanja, sve je to bilo potpuno prezreno... U osnovi oveanstvo je
najdue bilo ometeno estetskim ukusom: ono je verovalo u ivopisni uticaj istine, od naunika
se elelo da jako utie na matu.
Po tome se ini kao da se postiglo neto suprotno, kao da je napravljen skok: ustvari
disciplina pomou moralnih hiperbola postepeno je utrla put za onaj blai oblik patosa koji se
otelovio u naunom karakteru...
Savesnost u malim stvarima, samokontrola religioznoga oveka bila je pripremna kola
za nauni karakter: u prvom redu stav duha koji ozbiljno uzima probleme, bez obzira na to ta
od toga lino dobija...
POLAZNA TAKA TEORIJE SAZNANJA

470

Duboko otsustvo sklonosti da se zastane jednom za svagda kod ma kojega optega

pogleda na svet. ar suprotnoga naina miljenja: nedoputanje da se ispusti iz ruku
uzbuenje koje lei u zagonetnom.

471
 Hipoteza, po kojoj se u osnovi stvari zbiva sve na tako moralan nain da ljudski razum
mora imati pravo, prostoduna je lakovernost i posledica vere u boansku istinitost gde se
na Boga gleda kao na tvorca sviju stvari. Ovi pojmovi su naslee iz ranijeg ivota u
drugom svetu.

472

Otpor protiv takozvanih fakata svesti. Posmatranje je hiljadu puta tee, zabluda je
moe biti uslov posmatranja uopte.

473

Intelekt ne moe kritikovati sebe sama, prosto zato to se ne moe porediti ni sa

kakvom drugom vrstom intelekta, a isto tako i to bi njegova sposobnost saznanja ispoljila
sebe samo u prisustvu prave stvarnosti: to e rei, zato to, da bismo mogli kritikovati
intelekt, mi bismo morali biti via bia sa apsolutnim saznanjem. Time bi se pretpostavilo
postojanje neega, stvari po sebi, nezavisno od svake vrste posmatranja u perspektivi i
ulno-umne percepcije. Ali psiholoko poreklo verovanja u stvari zabranjuje nam da
govorimo o stvarima po sebi.

474

Ideja da postoji izmeu subjekta i objekta neka vrsta adekvatnog odnosa; da je objekt
neto to bi, gledano iznutra, bilo subjekt, dobronamerna je izmiljotina kojoj je, po mome
miljenju prolo vreme. Mera onoga ega smo uopte svesni potpuno zavisi od grube koristi
koju imamo od svesti: kako bi nam ovo gledanje pod uglom svesti u ma kojoj meri moglo
dozvoliti da o subjektu i objektu dajemo sudove kojim bi se dodirivala stvarnost!

475

Kritika nove filosofije: pogrena polazna taka, kao da postoje neke injenice svesti
i kao da nema nikakvoga fenomenalizma u samoposmatranju.

476

Svest do koje je mere ideja o pretstavi, predstava o volji ili ideja o oseanju (koje
je poznato jedino nama) potpuno povrna. Na unutranji svet je isto tako pojava!

477

Ja sam uveren vrsto u fenomenalan karakter unutranjega sveta: sve to dopre do nae
svesti potpuno je doterano, uproeno, shematizovano, protumaeno stvarni proces
unutranjeg opaaja, kauzalno jedinstvo izmeu misli, oseanja, elja, izmeu subjekta i
objekta, apsolutno je skriveno od nas i moda je isto imaginarno. Ovaj prividni
unutranji svet rasmatra se sa potpuno istim formama i procedurama kaogod i spoljanji
svet. Mi nigde ne nailazimo na injenice: zadovoljstvo i bol su pozniji intelektualni
fenomeni i dedukcije...
Kauzalitet nam izmie iz ruku; pretpostaviti da izmeu misli postoji neposredna,
uzrona sveza, kako to logika ini, to je posledica najgrubljega i najnespretnijeg naina
posmatranja. Izmeu dveju misli igraju svoju igru jo svi moguni afekti: ali je kretanje odve
brzo, zato ih ne zapaamo, zato ih odriemo...
 Miljenje, kako ga epistemolozi shvataju, nikako se ne javlja na taj nain: to je jedna
isto proizvoljna fikcija, do koje se dolazi na taj nain to se izdvojio jedan element iz procesa
i otklonili svi ostali, jedno vetako podeavanje u cilju postizanja razumljivosti...
Duh, neto to misli: katkad ak i duh apsolutan, ist ovaj pojam je druga
posledica izvedena iz pogrenoga samoposmatranja koje veruje u miljenje. Ovde je najpre
zamiljen izvestan akt koji se uopte ne deava, miljenje, pa je onda zamiljen subjekt kao
podloga iz koje potie svaki akt toga miljenja i nita drugo: to jest, izmiljeni su i inilac i
delo.

478

Fenomenalizam ne treba traiti na pogrenom mestu: nita nije toliko fenomenalno, ili,
tanije reeno, nita nije toliko varka koliko taj unutranji svet, koji opaamo uvenim
unutranjim ulom.
Nae verovanje da je volja uzrok bilo je tako veliko da smo prema svome linom
iskustvu uopte projicirali uzrok u sva zbivanja (to jest, postavljen je izvestan motiv kao uzrok
sviju zbivanja).
Mi verujemo da su misli, kako slede jedna za drugom u naem umu, povezane nekom
vrstom uzrone veze: logiar naroito, koji ustvari govori o masi afekata koji nisu nijedanput
bili opaeni u stvarnosti, navikao se na predrasudu da su misli uzrok misli.
Mi verujemo ak i nai filosofi to jo veruju da su zadovoljstvo i bol uzroci
reakcij, da je prava svrha zadovoljstva i bola da budu povod reakcijama. Kroz hiljade godina
zadovoljstvo i izbegavanje bola smatrani su za motive svakog postupka. Nakon izvesnog
razmiljanja, mi smo meutim prinueni priznati da bi se sve desilo potpuno na isti nain,
prema sasvim istom spletu uzroka i posledica, da ovih stanja zadovoljstva i bola uopte
nije ni bilo: i mi se prosto varamo kad verujemo da oni uistinu prouzrokuju ma ta: to su
popratne pojave, i imaju smer sasvim razliit od izazivanja reakcija: to su upravo posledice u
krilu procesa reakcije koja se deava.
Ukratko reeno: sve to postane svesno zavrna je pojava, zakljuak i nije uzrok
niega; sav tok pojava u svesti potpuno je atomistian. A mi smo pokuali da shvatimo
vaseljenu sa obrnutog stanovita kao da nita drugo ne deluje i nije stvarno sem miljenja,
oseanja, hotenja!...

479

Fenomenalizam unutranjeg sveta. Hronoloko obrtanje, tako da uzrok dolazi u svest

docnije od posledice. Mi smo uili da se bol projicira na jedno mesto na telu, a da mu tu
nije sedite mi smo uili da je ulni opaaj, koji se naivno smatra uslovljen spoljanjim
svetom, pre uslovljen unutranjim svetom: da specifina akcija spoljanjeg sveta uvek protie
nesvesno... Deo spoljanjeg sveta, koga postajemo svesni, raa se posle dejstva koje spolja
vri na nas, naknadno se projicira kao njegov uzrok...
U fenomenalizmu unutranjeg sveta mi izvremo hronologiju uzroka i posledice.
Osnovna je injenica unutranjeg iskustva da se uzrok zamisli tek poto je sledila
posledica... Isto to vai i za tok misli: mi traimo osnov za izvesnu misao pre negoli to
smo je svesni: i onda se najpre javlja u svesti razlog pa zatim njegova posledica... Celo nae
sanjanje je tumaenje zbira oseanja na osnovu moguih uzroka: i to tako da izvesnog stanja
bivamo svesni tek kada se u svesti nalazi uzroni lanac koji je toga radi izmiljen.
Celo unutranje iskustvo poiva na tome to se za izvestan nadraaj nervnih centara
trai i zamilja izvestan uzrok i to najpre naeni uzrok dolazi u svest: ovaj uzrok
apsolutno nije adekvatan stvarnom uzroku to je pipanje na osnovu ranijih unutranjih
iskustava, to jest pamenja. Pamenje meutim sadri i naviku na stara tumaenja, to jest na
pogrenu uzronost tako da unutranje iskustvo mora nositi u sebi i posledice sviju
preanjih kauzalnih fikcija. Na spoljni svet, kako ga svaki as projiciramo, nerazdvojno
je vezan za staru zabludu o uzroku: mi ga tumaimo po staroj shemi stvari itd.
Unutranje iskustvo dolazi u nau svest tek kad je nalo jezik koji pojedinac razume
to jest, to je prevod jednoga stanja na njemu poznatija stanja : razumeti, to znai
prosto naivno: neto novo moi izraziti jezikom neega staroga, poznatoga. Na primer:
oseam se ravo takav sud pretpostavlja veliku i poznu neutralnost posmatraevu:
naivan ovek uvek kae: to i to ini te se oseam ravo njemu je njegovo ravo stanje
jasno tek onda kad je video razlog to se ravo osea... Ja to zovem nedostatkom filologije;
itati jedan tekst kao tekst, a pritom ne meati tumaenje u itanje, jeste najnoviji oblik
unutranjeg iskustva moda jedva moguan...

480

Ne postoji ni duh, ni razum, ni miljenje, ni svest, ni dua, ni volja, ni istina: sve su to

neupotrebljive fikcije. Nije re o subjektu i objektu, nego o jednoj odreenoj ivotinjskoj
vrsti koja napreduje samo pri izvesnoj relativnoj tanosti, u prvom redu pri pravilnosti svojih
opaaja (tako da moe kapitalizirati iskustvo)...
Saznanje radi kao orue moi. Otuda je jasno da ono raste pri svakom porastu moi...
Smisao saznanja: i ovde se, kao i kod pojma dobar ili lep, ideja mora uzeti
strogo antropocentriki i bioloki. Da bi se jedna odreena vrsta odrala i rasla u moi, mora
svojom koncepcijom stvarnosti da obuhvati toliko mnogo stvari o kojima se moe dati rauna
i koje ostaju istovetne, da se na tome moe izgraditi shema njenog odnosa prema stvarnosti.
Korist za samoodranje a ne neka apstraktna teoretska potreba za istinom stoji kao
motiv iza razvitka organ saznanja... oni se tako razvijaju da je njihova aktivnost dovoljna za
nae samoodranje. Drugim reima: mera volje za saznanjem zavisi od mere porasta volje za
mo u vrste: jedna vrsta zahvata toliko stvarnosti da bi zagospodarila njom, da bi je stavila u
slubu.
VERA U JA SUBJEKT

481

Protiv pozitivizma, koji zastaje kod fenomena da postoje samo injenice, hteo bih
rei: ne, ba injenice ne postoje, nego samo tumaenja injenica. Mi ne moemo utvrditi
nijedan fakt po sebi: moda je besmislica hteti tako to.
Sve je subjektivno, kaete vi: ali i to je ve tumaenje. Subjekt nije nita dano,
nego neto matom nadometnuto, iza fakta potureno. Je li najzad nuno staviti tumaenje
iza tumaenja? I to je ve fantazija, hipoteza.
Ukoliko re saznanje uopte ima smisla, svet je dostupan saznanju: ali se on moe
tumaiti druke, svet nema nikakva odreena smisla iza sebe, nego bezbroj smislova. To je
perspektivizam.
Nae potrebe tumae nam svet; nai nagoni i njihovo za i protiv. Svaki nagon je neka
vrsta vlastoljublja, svaki ima svoju taku gledita, koju eli nametnuti svima ostalim
nagonima kao zakon.

482
 Tamo gde nae neznanje uistinu poinje, kod take odakle dalje ne moemo videti, mi
stavljamo jednu re, na primer re ja, re initi, re trpeti ovi pojmovi mogu biti
granina linija naeg saznanja, ali oni nisu nikakve istine.

483

Ja se stavlja zahvaljujui miljenju, ali sve dosad svi su verovali, kao to veruje prost
narod, da postoji neto neposredno izvesno u pojmu ja mislim, i da je po analogiji s naim
razumevanjem sviju drugih uzronih reakcija ovo ja dani uzrok miljenja. Ma koliko da
smo navikli na ovu fikciju i ma koliko da nam je neophodna postala, samo to ne dokazuje
nita protiv imaginarne prirode njena porekla; jedno verovanje moe ipak biti lano, iako je
uslov ivota.

484

Misli se: sledstveno postoji mislilac: na to se svodi Dekartova argumentacija. Ali to

znai pretpostaviti da je naa vera u ideju supstancije a priori istinita: da, kada mislimo,
mora biti neega to misli, prosto je formulisanje nae gramatike navike, koja stavlja
delatelja iza dela. Ukratko reeno, ovde je skoro nainjen jedan logiko-metafiziki postulat
a nije samo utvrena izvesna injenica... Putem kojim je iao Dekart ne dolazi se do neke
apsolutne izvesnosti, nego samo do fakata jedne vrlo jake vere.
Ako se stav svede na: misli se, dakle postoji misao, dobija se prosta tautologija: i ba
ono to je u pitanju, realnost miljenja, time se i ne dotie to znai da se u ovakvom
obliku ne moe porei prividnost miljenja. A Dekart je meutim hteo da misao ima ne
samo prividnu stvarnost, nego apsolutnu stvarnost.

485

Pojam supstancije je posledica pojma subjekta: a ne obrnuto! Ako se odreknemo due,

subjekta, onda uopte nedostaje razloga za supstanciju. Onda dobijamo stepene bia, a
gubi se samo bie.
Kritika stvarnosti: emu vodi vie ili manje stvarnosti, gradacija bia u koju
verujemo?
Na stepen oseanja ivota i moi (logika i jedinstvo doivljaja) daje nam meru bia,
stvarnosti, neprividnosti.
Subjekt: to je terminologija nae vere u izvesno jedinstvo izmeu sviju razliitih
momenata najviega oseanja stvarnosti: mi razumemo tu veru kao posledicu jednoga uzroka
mi toliko verujemo u svoju veru da nje radi zamiljamo istinu, stvarnost,
supstancijalnost. Subjekt je fikcija, kao da su mnoga istovetna stanja uticaj izvesnog
supstrata na nas: ali mi smo najpre stvorili istovetnost tih stanja; izjednaenje i podeavanje
tih stanja je injenica a ne istovetnost njihova ( koja se pre mora odrei ).

486

Moralo bi se znati ta je bie, da bi se moglo odluiti da li je ovo ili ono realno (na
primer injenice svesti); tako isto ta je izvesnost, ta je saznanje i tome slino. Ali kako to
ne znamo, kritika moi saznanja je besmislena: kako orue moe kritikovati sebe samo, kad
jedino sebe moe upotrebiti za kritiku? Ono ne moe sebe ni definisati!

487
 Nije li potrebno da svaka filosofija naposletku otkrije osnovne principe na kojima
poivaju procesi miljenja to e rei, nau veru u ja kao u supstanciju, kao jedinu
stvarnost na osnovu koje smo jedino u stanju da stvarima pripiemo realnost? Najstariji
realizam na kraju izlazi na videlo: istovremeno s priznanjem injenice od strane ovekove
da cela njegova religiozna istorija nije nita drugo do istorija praznoverica o dui. Tu lei
brana; smo nae miljenje ukljuuje tu veru (s njenim razlikovanjem supstancije,
akcidencije, dela, inioca itd.); napustiti tu veru znailo bi: prestati biti u stanju misliti.
Ali da izvesno verovanje, ma kako bilo korisno po odranje vrste, nema niega
zajednikog sa istinom, moe se videti na primer po tome to mi moramo verovati u vreme,
prostor i kretanje, a pritom se ne oseamo prinueni da ih smatramo za apsolutne stvarnosti.

488

Psiholoko poreklo nae vere u razum. Ideje: stvarnost, bie, potiu od naeg
oseanja subjekta.
Subjekt: mi smo ga tako protumaili da ja moe vaiti kao supstancija, kao uzrok
sve akcije, kao delatelj.
Metafiziko-logiki postulati, vera u supstanciju, akcident, atribut itd., dobijaju svoju
ubedljivost od nae navike da sva svoja dela smatramo kao posledicu svoje volje: tako da se
ja, kao supstancija, ne izgubi u mnotvu promena... Ali volja ne postoji.
Mi nemamo nikakvih kategorija koje bi nam dopustile da odvojimo svet kao stvar po
sebi od sveta pojava. Sve kategorije naega razuma ulnog su porekla: to su dedukcije iz
empirikog sveta. Dua, ja istorija ovih pojava pokazuje da je i ovde najstarije
razlikovanje (dah, ivot)...
Ako ne postoji nita materijalno, onda ne postoji nita ni nematerijalno. Taj pojam onda
ne znai vie nita.
Nema subjekata-atoma. Obim jednog subjekta poveava se ili smanjuje bez
prestanka, centar sistema se neprekidno pomera; na sluaj da sistem ne bude vie u stanju da
organizuje prisvojenu masu, deli se na dvoje. S druge strane, on je u stanju da slabiji subjekt
preobrazi u svoj organ, ne nitei ga pritom, i da do izvesne mere obrazuje novu celinu s njim.
Ne supstancija, nego pre neto to tei za sve veom snagom; i to tek posredno eli da se
odri (eli da prevazie sebe).

489

Sve to dolazi u svest kao jedinstvo ve je veoma sloeno: mi uvek tu dobijamo samo
privid jedinstva.
Telo je bogatija, shvatljivija, opipljivija pojava: njega treba metodiki isticati na prvo
mesto, a pritom nita ne odreivati o njegovom krajnjem znaenju.

490

Hipoteza o jednom jedinom subjektu moda nije potrebna; isto tako se moda sme
dopustiti da pretpostavimo mnotvo subjekata, ije uzajamno dejstvo i borba lee u osnovi
nae misli i nae svesti uopte? Neka vrsta aristokratije elija na kojima poiva vlast?
Razume se, jedna aristokratija ravnih meu sobom, koji su naviknuti da zajedniki vladaju, i
znaju kako se zapoveda?
Moje hipoteze: subjekt kao mnotvo.
Bol je projiciran, intelektualan i u zavisnosti od suda tetan.
Dejstvo je uvek nesvesno: deducirani i zamiljeni uzrok je projiciran, on sledi iz
dogaaja.
Zadovoljstvo je vrsta bola.
Jedina sila koja postoji istovetna je po prirodi sa silom volje: zapovedanje drugim
subjektima, koji se potom menjaju.
Neprekidna prolaznost i nepostojanost subjekta. Smrtna dua.
Broj kao oblik perspektive.

491

Vera u telo je neto osnovnije od vere u duu: vera u duu ponikla je iz nenaunog
posmatranja agonija tela (neto to ga naputa. Vera u istinitost snova ).

492

Telo i fiziologija kao polazna taka: zato? Mi dobijamo tanu sliku o vrsti jedinstva
naega subjekta, to e rei kao upravljaa na elu jedne zajednice (ne kao du ili ivotnih
sila), tako isto o zavisnosti ovih upravljaa od njihovih podanika i uslova za hijerarhiju i
podelu rada koji omoguuju pojedinca i celinu. Isto tako dobijamo jasnu pretstavu o tome
kako ive celine neprestano nastaju i nestaju, i kako subjektu ne pripada venost; tako isto
shvatamo da je borba sastavni deo ivota i da se ispoljava u sluanju i zapovedanju i da ivotu
pripada pokretno odreivanje granica moi. Relativno neznanje, u kome se odrava upravlja
u pogledu pojedinih funkcija i poremeaja u zajednici, spada u uslove pod kojima je
upravljanje moguno. Ukratko reeno, mi dobijamo ocenu i za neznanje, za posmatranje na
veliko i uopte za uproavanje i patvorenje, za perspektivu. Ali je najvanija stvar: to mi
razumemo da su upravlja i njegovi podanici iste vrste, svi oni oseaju, hoe, misle i to
svuda gde u telu vidimo ili slutimo kretanje mi zakljuujemo da mu pripada subjektivan
nevidljiv ivot. Kretanje je simbolika za oko; ono nagoveuje da se neto osealo, htelo,
mislilo.
Za direktno ispitivanje subjekta o subjektu i za svako samoogledanje duha opasnost lei
u tome to za njegovu delatnost moe biti vano i korisno da sebe krivo tumai. Zato mi
pitamo telo i odbacujemo svedoanstvo izotrenih ula: ili pak pokuavamo saznati da li
mogu doi u vezu s nama sami podanici.
BIOLOGIJA NAGONA ZA SAZNANJEM
PERSPEKTIVIZAM

493

Istina je vrsta zablude bez koje ne bi mogla iveti jedna odreena vrsta ivih bia.
Vanost po ivot ima odlunu re.

494

Neverovatno je da nae saznanje treba da se prua dalje negoli to je taman dovoljno

za odranje ivota. Morfologija nam pokazuje kako se ula i nervi, kaogod i mozak, razvijaju
srazmerno prema tekoi u ishrani.

495

Kad se odbaci moralnost formule: Ne sme lagati, onda se smisao za istinu mora
legitimisati pred nekim drugim forumom: kao sredstvo samoodranja ovekova, kao volja za
mo.
Tako isto naa ljubav za lepo: to je isto tako stvaralaka volja. Oba smisla nalaze se
jedan uz drugi; smisao za stvarnost je sredstvo da se dobije mo u ruke, da bi se stvarima
davalo oblije po naoj volji. Radost u stvaranju i preobliavanju stvari je iskonska radost. Mi
moemo pojmiti samo onaj svet koji smo mi sami stvorili.

496

O mnogovrsnosti saznanja. Otkrivanje odnosa saznanja (ili odnosa vrste) prema

mnogim drugim stvarima kako bi to moglo biti saznanje drugoga! Nain poznanja i
saznavanja pripada po sebi uslovima ivota: pritom je zakljuak, kako ne moe postojati
nikakva druga vrsta intelekta (za nas same) sem one koja slui naem samoodranju, veoma
prenagljen: ovaj na stvarni ivotni uslov moda je samo sluajan i moe biti da ni u kom
sluaju nije nuan.
Nae orue saznanja nije podeeno za saznanje.

497

Apriorne istine u koje se najvie veruje za mene su prosto pretpostavke koje su

primljene do daljega ispitivanja; na primer, zakon kauzaliteta je tako dobro usaena navika
verovanja, da bi na rod mogao propasti kad ne bi u njega verovao. Ali, jesu li to zbog toga
istine? Kakav zakljuak! Kao da bi se istina mogla dokazati time to se ovek odrava u
ivotu!

498

Do koje je mere na intelekt posledica ivotnih uslova : mi ga ne bismo imali, kad

nam ne bi bio neophodan, i ne bismo ga imali takvog kakav je, kad nam takav ne bi bio
neophodan, ak i kad bismo mogli iveti i na drugi nain.

499

Miljenje je u prvobitnom stanju (pre-organskom) stvaranje oblika, kao to je to

sluaj s kristalom. U naem miljenju bitno je sreivanje novog materijala u stare sheme
(=Prokrustova postelja), izjednaavanje novoga sa starim.

500

ulni opaaji projicirani napolje: unutranji i spoljanji da li tu zapoveda

telo?
Ista sila koja izjednauje i svrstava, koja gospodari u idioplazmi, gospodari i pri
utelovljenju spoljanjeg sveta: nai ulni opaaji su rezultat toga prispodobljavanja i
izjednaavanja u pogledu na celu prolost u nama; oni ne slede odmah iza utiska.

501

Sve miljenje, suenje, opaanje kao poreenje, ima za preduslov izvesno

izjednaenje, a pre toga jo i vrenje jednaenja. Vrenje jednaenja je isto to i utelovljenje
prisvojene materije u amebi.
Seanje je pozna pojava ukoliko je ovde nagon za izjednaenjem gotovo savladan:
razlika se uva. Seanje kao klasifikovanje i sreivanje u kartoteku: ko je tu aktivan?
 502

U odnosu na pamenje moramo se oduiti od mnogo ega: tu se sreemo s najveim

iskuenjem da pretpostavimo postojanje due, koja van vremena ponovo proizvodi i
prepoznaje itd. Ali doivljaj ivi u pamenju; ja nemam nita s tim kad on dolazi, moja
volja je tu neaktivna, kao to je pri dolaenju svake misli. Neto se zbiva ega postajem
svestan: sad dolazi neto slino ko ga je zvao? Ko ga je probudio?

503

Ceo aparat saznanja je aparat za apstrakciju i uproavanje on nije podeen prema

saznanju, nego prema savlaivanju stvari: cilj i sredstvo daleko su od sutine koliko i
pojmovi. Pomou cilja i sredstva mi gospodarimo procesom (pronalazimo proces koji
se moe shvatiti), dok pomou pojmova postajemo gospodari stvari koje sainjavaju
proces.

504

Svest poinje sasvim spolja, kao koordinacija i saznavanje utisaka i na poetku

ona je najdalje od biolokog centra individue; ali to je proces koji se produbljuje, koji postaje
sve vie unutranji, i stalno se pribliuje tom centru.

505

Nai opaaji kako ih mi razumemo: to je zbir sviju onih opaaja ije je dopiranje do
nae svesti bilo korisno i bitno po nas i po sve organske procese pre nas: dakle ne sviju
opaaja uopte (na primer ne elektrinih); to jest: mi imamo ula samo za izvesne opaaje
za one do kojih nam mora biti stalo obzirom na nae samoodranje. Svest je samo dotle tu
dokle je ona od koristi. Nema nikakve sumnje da su svi nai ulni opaaji skroz proeti
sudovima o vrednosti (koristan tetan dakle prijatan ili neprijatan). Svaka pojedina boja,
pored toga to je boja, izraava izvesnu vrednost za nas (premda mi to retko priznajemo, ili to
inimo tek ako je iskljuivo i dugo vremena uticala na nas, kao to je sluaj sa zatvorenicima
u tamnici ili ludacima). Isto tako insekti reagiraju razliito na razliite boje: jedni vole jednu,
drugi drugu, kao to je sluaj kod mrava, na primer.

506

Najpre slike mora se objasniti kako postaju slike u duhu. Onda rei, primenjene na
slike. Najzad pojmovi, koji su moguni tek poto postoje rei kao skup vie slika u jednu
celinu koja nije za oko nego za uho (re). Malo emocije, koju izaziva re pri posmatranju
slinih slika za koje postoji jedna re to neto malo emocije je opta injenica, osnova
pojma. Da se slabi oseaji smatraju za sline , za iste, osnovna je injenica. Otuda poinje
brkanje dvaju vrlo bliskih oseaja pri utvrivanju ovih oseaja; ali ko to ini? Vera je prvi
korak u svakom ulnom utisku: neka vrsta primanja stvari je prva umna delatnost. Dranje
stvari za istinitu na poetku! Treba dakle objasniti: kako je dolo do toga da se izvesna
stvar smatra istinitom! Kakva senzacija lei iza tvrdnje da je neto istinito?

507

Ocena verujem da je to i to tako kao sutina istine. U ocenama vrednosti dolaze do

izraza uslovi samoodranja i napredovanja. Svi nai organi i ula saznanja razvili su se
jedino obzirom na uslove odranja i napredovanja. Pouzdanje u razum i njegove kategorije,
pouzdanje u dijalektiku, kaogod i u logike ocene vrednosti, dokazuje samo da je oveka
iskustvo nauilo koristi koju ivot ima od njih: ne njihovoj istini.
Preduslov sviju ivih bia i njihova ivota jeste da mora biti mnotvo ver; da se izriu
sudovi; da ne postoji sumnja u pogledu na bitne vrednosti. Dakle, da se neto mora
smatrati istinitim, to je potrebno ali ne, da neto jeste istinito.
Istinski i prividni svet ovaj kontrast ja sam izveo iz odnosa meu vrednostima. Mi
smo svoje uslove odranja projicirali kao predikate bia uopte. Kako u svojoj veri moramo
biti stalni, da bismo napredovali, mi smo iz toga napravili da istinski svet nije ni svet
promena ni svet postajanja, nego svet bia.
POREKLO RAZUMA I LOGIKE

508

Prvobitno je postojao haos meu pretstavama. One koje su se povezale jedna s drugom
zadrale su se, dok ih je najvei broj propao i jo propada.

509

Carstvo elja iz koga je logika izrasla: instinkt stada u zaleu. Pretpostavka o

istovetnim sluajevima pretpostavlja istovetnu duu. U cilju sporazumevanja i vlasti.

510

Za poreklo logike. Osnovna sklonost da se stvari izjednae i da se vide kao jednake

stavlja se u pokret i kontrolie pomou koristi i tete, pomou uspeha: ona se prilagoava na
takav nain da se zadovolji u blaem obliku, a da se pritom ne negira ivot niti da se dovede u
opasnost. Celom ovom procesu potpuno odgovara onaj spoljanji mehaniki proces (koji je
njegov simbol) po kome plazma ono to uzme u sebe izjednai i podeava prema svojim
oblicima i zahtevima.

511

Jednakost i slinost.
1. Grublji organ vidi mnogu prividnu jednakost;
2. Duh hoe jednakost, tj. da izvestan ulni utisak podvede pod postojee vrste: isto
tako kao to telo asimiluje neorgansku materiju.
Za razumevanje logike:
Volja za jednakou je volja za mo vera da je neto tako i tako (to ini sutinu
suda) jeste posledica jedne volje koja hoe da bude po mogunosti to vie jednakosti.

512

Logika je vezana za uslov: pod pretpostavkom da postoje identini sluajevi. Ustvari,

da bi se moglo logiki misliti i zakljuivati, ovaj uslov se mora najpre zamisliti kao da je
ispunjen. To e rei: volja za logikom istinom moe se ispuniti tek poto se falsifikuju sve
pojave. Otuda potie da tu vlada instinkt, koji je sposoban da se slui sa oba sredstva: najpre
da izvri falsifikovanje, pa onda da sprovodi svoje gledite: logika ne potie iz volje za
istinom.

513
 Pronalazaka sila, koja je izmislila kategorije, radila je u slubi potrebe, naime potrebe
za sigurnou, brom razumljivou na osnovu znakova, zvukova i skraenica: nije re o
metafizikim istinama kod supstancije, subjekta, objekta, bia, bivanja. Moni su
od imena stvari nainili zakon, a meu monima su najvei vetaci za apstrakcije oni koji su
stvorili kategorije.

514

Jedan moral, jedan nain ivota koji je okuan dugim iskustvom i ispitivanjem, dolazi
najzad u svest kao zakon, kao gospodar... Zajedno s njim uvlai se u ivot itava grupa
srodnih vrednosti i stanja: ona postaje dostojanstvena, besprekorna, sveta, istinita; sastavni je
deo evolucije morala da se zaboravi na njegovo poreklo... To je znak da je postao gospodar.
Sasvim isto to moglo se desiti s kategorijama razuma: i one bi se mogle, posle
mnogoga pipanja i pokuaja, sauvati svojom relativnom korisnou... Nastao je bio momenat
kad su one uzete skupa, kad su ule u svest kao celina kad se nalagala vera u njih, to e rei
kad su one dejstvovale zapovedniki... Od toga trenutka one su se smatrale apriornim, izvan
iskustva, neophodnim. Pa ipak moda ne izraavaju nita drugo do odreenu celishodnost rase
i vrste njihova korisnost je jednostavno njihova istina .

515

Ne saznavati nego shematizovati nametnuti haosu onoliko pravilnosti i oblika

koliko je to dovoljno za nae praktine potrebe.
Pri formiranju razuma, logike, kategorije potreba je bila merodavna: ne potreba za
saznanjem, nego za pribiranjem, shematizovanjem, u cilju razumevanja, prorauna...
(Doterivanje, dovoenje do slinoga, jednakoga proces kroz koji prolazi svaki ulni utisak
pretstavlja proces razvitka razuma.) Tu nije dejstvovala neka ideja koja je prethodno
postojala: nego korisnost koja nas ui da samo kada vidimo stvari priblino ujednaene
moemo raunati s njima i rukovati... Finalnost u razumu je posledica a ne uzrok: ivot opada
kod svake druge vrste razuma, za koju uvek moe biti povoda on postaje odve
nepregledan odve nejednak.
Kategorije su istine samo u smislu da za nas uslovljavaju ivot: kao to je Euklidov
prostor takva uslovljavajua istina. (Meu nama reeno: poto niko nee tvrditi da su ljudi
apsolutno neophodni, razum kaogod i Euklidov prostor prosto su idiosinkrazija odreenih
ivotinjskih vrsta, i to jedna pored mnogih drugih...)
Subjektivna prinuda koja nas spreava da ovde protivreimo biolokog je karaktera;
instinkt korisnosti, koji nas navodi da zakljuujemo kako zakljuujemo, nama je u krvi, mi
smo skoro on sam... Ali kakva naivnost lei u pokuaju da se iz te injenice izvue dokaz da
time vladamo izvesnom istinom po sebi. Nemogunost protivrenosti dokazuje izvesnu
nesposobnost, a ne i istinu.

516

Mi nismo u mogunosti da jedno isto i potvrujemo i odriemo: to je princip

subjektivnog iskustva u kome se ne izraava nikakva nunost, nego samo nemogunost.
Ako je, po Aristotelu, naelo protivrenosti najizvesnije od sviju naela, ako je to
poslednje i osnovno na koje se svodi svako dokazivanje; ako naelo svih drugih aksioma lei
u njemu: onda utoliko stroije moramo ga analizirati da bi se moglo otkriti koje mu
pretpostavke lee u osnovi. S njime se ili tvrdi neto o stvarnosti i biu, kao da su bili poznati
u nekoj drugoj oblasti to e rei, kao da im se ne mogu pripisati suprotni atributi: ili taj
princip znai: da mu se suprotni atributi ne smeju pripisati. U tom sluaju logika bi bila
imperativ, koji nije upravljen na saznanje istine, nego na doterivanje i utvrivanje jednoga
sveta koji mora nama izgledati istinit.
Ukratko reeno, pitanje je sporno: jesu li logike aksiome adekvatne stvarnosti, ili su
one merila i sredstva pomou kojih mi tek stvaramo stvarnost, ili pojam stvarnost? Da
bismo ono prvo mogli tvrditi, morali bismo, kao to smo ve rekli, prethodno znati bie; to
jednostavno nije sluaj. Ovaj stav ne sadri dakle nikakav kriterij istine, nego imperativ o tom
ta se ima smatrati istinitim.
Ako uzmemo da ne postoji jedno takvo A koje je identino sa samim sobom, kako to
pretpostavlja svaki logiki (i matematiki) stav, i da je A po sebi prividno, logika bi u tom
sluaju imala kao svoju podlogu jedan isto prividan svet. Ustvari, mi verujemo u taj stav pod
utiskom beskrajne empirije, koja se ini da ga neprekidno potvruje. Stvar to je pravi
supstrat od A; naa vera u stvari je prvi uslov nae vere u logiku. A u logici je, kao atom,
naknadna konstrukcija stvari... Ne razumevajui to, i pravei od logike kriterij istinskoga
bia, mi smo ve na putu da sve one hipoteze: supstanciju, atribut, objekt, subjekt, akciju itd.
smatramo kao realnost: to e rei da stvorimo ideju jednog metafizikog sveta, to jest jednog
istinskog sveta (to je, meutim, opet prividan svet...).
Najprvobitnija akta miljenja, tvrenje i odricanje, dranje za istinito i dranje za
neistinito, ukoliko pretpostavljaju ne samo jednu naviku nego i pravo uopte drati ili ne
drati izvesnu stvar za istinitu, ve se nalaze pod vlau vere da za nas postoji saznanje, da
sud moe odista pogoditi istinu: ukratko, logika ne sumnja da moe govoriti o samoj istini
(to e rei, da se ne mogu istini pripisati suprotni atributi).
U ovom verovanju vlada sensualistika i gruba predrasuda da nam opaaji saoptavaju
istine o stvarima, da ja ne mogu u isti mah rei o jednoj istoj stvari: to je i tvrdo i meko.
(Instinktivni dokaz: Ne mogu imati u isti mah dva suprotna oseaja, sasvim je grub i laan.)
Zabrana svake protivrenosti u pojmovima posledica je verovanja da mi moemo
stvarati pojmove, da pojam ne samo oznaava sutinu izvesne stvari, nego da je izraava... U
samoj stvari, logika (kaogod i geometrija i aritmetika) vredi samo za fiktivna sutastva koja
smo mi stvorili. Logika pretstavlja pokuaj s nae strane da shvatimo stvarni svet prema
jednoj shemi bia koju smo mi sastavili: ili tanije, to je na pokuaj da ga omoguimo za
formulisanje i proraun...

517

Da bismo mogli misliti i stvarati zakljuke, potrebno je da pretpostavimo bie: logika

ima formule samo za stvari koje su konstantne. Zbog toga ova pretpostavka niukoliko ne
dokazuje stvarnost bia: bie pripada naoj optici. Ja kao bie ( na koje ne utie ni
bivanje ni razvitak).
Fiktivni svet subjekta, supstancije, razuma itd. potreban je : u nama ivi sila koja
ureuje, uprouje, falsifikuje, vetaki razdvaja. Istina je volja da se postane gospodar nad
mnotvom ulnih nadraaja: pojave se reaju prema odreenim kategorijama. Na taj nain
mi polazimo od vere u objektivnu prirodu stvari (mi posmatramo pojave kao neto realno).
Priroda sveta u procesu postajanja ne moe se formulisati: ona je lana i protivrei
samoj sebi. Saznanje i postajanje uzajamno se iskljuuju. Prema tome, saznanje mora biti
neto drugo: njemu mora prethoditi volja da se stvari uine dostupnim saznanju, neka vrsta
bivanja mora stvoriti iluziju bia.

518

Ako je nae ja za nas jedino bie, prema kome mi pravimo i razumemo sve bie: vrlo
dobro. Onda je veoma umesno sumnjati, da li tu nije posredi jedna iluzija u perspektivi
prividno jedinstvo u koje se sve stapa kao u liniji na horizontu. Ako nam telo slui kao vo i
merilo, sve se pokazuje kao ogromna mnogovrsnost; kao metod doputeno je da se radi boljeg
prouavanja posluimo bogatijom pojavom kao voom u razumevanju kakve jednostavnije
pojave. Naposletku: ako pretpostavimo da je sve bivanje, onda je saznanje moguno jedino na
osnovu vere u bie.

519

Ako postoji samo jedno bie, ja i ako su sva ostala bia nainjena po ugledu na nj
ako najzad vera u ja stoji i pada s verom u logiku, to jest u metafiziku istinu kategorija
razuma: ako se s druge strane ja pokazuje kao neto to postaje: onda

520

Postojani prelazi ne doputaju nam da govorimo o individui itd.; broj bia se stalno
menja. Mi ne bismo znali nita o vremenu niti ta o kretanju, kad ne bismo verovali, otprilike,
da vidimo pored stvari u pokretu i stvari u stanju mirovanja. Tako isto malo bismo znali o
uzroku i posledici, i bez pogrene ideje o praznom prostoru ne bismo nikada doli do ideje
o prostoru. Princip identiteta zasniva se na izgledu da postoje sline stvari. Svet koji se
nalazi u procesu postajanja ne moe se u strogom smislu pojmiti ni saznati; neto to se
zove saznanje postoji samo ukoliko intelekt koji razume i saznaje nalazi pred sobom
gotov jedan ve stvoren grub svet, sagraen od samih privida, ali permanentan; samo ukoliko
je ova vrsta prividne realnosti sauvala ivot samo do te mere je saznanje moguno: to
e rei, kao merenje ranijih i poznijih zabluda jedne prema drugoj.

521

O logikoj prividnosti. Pojmovi individue i vrste podjednako su lani i prosto

prividni. Vrsta samo izraava injenicu da se mnotvo slinih bia pojavljuje u isto vreme i
da je brzina njihovog daljeg napredovanja i transformisanja usporena za due vremena: tako
da se stvarne male promene i porast ne uzimaju mnogo u obzir (jedan stupanj razvitka u
kome razvijanje nije primetno, tako da se ini da je dostignuta izvesna ravnotea, i postaje
moguna pogrena pretstava da je postignut izvestan cilj i da je razvitak imao neki cilj...).
Oblik se smatra neim trajnim i stoga od vee vrednosti; ali oblik smo mi jednostavno
izmislili; i ma koliko puta isti oblik bio dostignut, to ne znai da je to uistinu isti oblik
jer se uvek javlja neto novo i samo mi, koji poredimo, raunamo to novo sa starim, ukoliko
lii na staro, pridajui im jedinstvo oblika. Kao da se imao postii izvestan tip koji je u
planu i prirodi procesa.
Oblik, vrsta, zakon, ideja, cilj ista pogreka pravi se kod sviju ovih pojmova, to se
jednoj fikciji pripisuje lana stvarnost: kao da zbivanje nosi neki zakon u sebi vetako
razlikovanje pravi se u zbivanju izmeu onoga to dejstvuje i onoga prema emu se upravlja
akcija (ali oba ova pojma unesena su samo iz obzira prema naoj metafiziko-logikoj
dogmatici: to nisu injenice).
Mi ne smemo nau nudu za stvaranjem pojmova, rodova, forma, ciljeva, zakona (svet
identinih sluajeva) shvatiti kao da smo u poloaju da konstruiemo istinski svet pomou
njih; nego kao nunost da podesimo svet tako da u njemu na ivot bude moguan: mi time
stvaramo svet koji moemo opredeliti za sebe, prouiti, uprostiti, pojmiti itd.
Istu tu nunost sreemo i u funkcijama ula, koje pomae razum putem
uproavanja, isticanja i udeavanja, na emu poiva celokupno prepoznavanje i
sposobnost da sebe drugima inimo razumljivim. Nae potrebe nainile su naa ula tako
preciznim da se isti svet pojava uvek ponovo javlja, usled ega je stekao izgled stvarnosti.
Naa subjektivna nunost da verujemo u logiku samo izraava da mi, dugo pre nego to
nam je logika ula u svest, nismo nita drugo radili nego unosili njene postulate u zbivanje:
sada je nalazimo u zbivanju mi vie ne moemo druke i rado bi da verujemo da ova
nuda krije u sebi neto od istine. Mi smo ti koji smo stvorili stvar, istu stvar, subjekt,
atribut, akciju, objekt, supstanciju, oblik, poto smo otili do krajnje granice sa
izjednaavanjem i uproavanjem stvari. Svet nam se ini logian, jer smo ga mi najpre
logicizirali.

522

Osnovno reenje. Mi verujemo u razum: to je meutim filozofija bezbojnih pojmova.

Jezik je izgraen na najnaivnijim predrasudama.
Sada mi nailazimo na nesklade i probleme u stvarima, jer mislimo samo jezikom mi
tako isto verujemo u venu istinu razuma (na primer subjekt, atribut itd.).
Mi prestajemo misliti kad to ne elimo initi pod kontrolom jezika; mi jedino moemo
jo toliko da sumnjamo da li je ovde granica uistinu granica.
Racionalno miljenje je proces tumaenja prema izvesnoj shemi, koju ne moemo
odbaciti.
SVEST

523

Nita nije pogrenije nego od psihikih i fizikih pojava praviti dva lica, dve
manifestacije jedne iste supstancije. Time se nita ne objanjava: pojam supstancije
potpuno je neupotrebljiv kao sredstvo za objanjenje. Svest je drugostepenog znaaja, skoro
bezlina, suvina, moda odreena da iezne i napravi mesto jednom savrenom
automatizmu.
Kad posmatramo samo unutranje pojave, mi smo onda nalik na gluvoneme, koji po
kretanju usana razumeju rei, premda ih ne uju. Mi iz pojava unutranjeg ivota izvodimo
zakljuak da postoje nevidljive i druge pojave, koje bismo mi opazili, kad bismo imali organe
za to, i koje zovemo nervna struja.
Za ovaj unutranji svet nama nedostaju svi finiji organi, tako da hiljadostruku sloenost
oseamo kao jedinstvo i izmiljamo izvestan uzroni proces tamo gde nam je nevidljiv svaki
osnov kretanja i promene jer logini tok misli i oseanja nije nita drugo nego njihova
vidljivost za svest. Da taj red ima neke veze s kakvim uzronim lancem, potpuno je
neverovatno: svest nam nikad ne saoptava neki primer uzroka i posledice.

524

Uloga svesti. Od bitnog je znaaja da se ne pravi pogreka u pogledu uloge koju

svest ima: ona se razvila u odnosu prema spoljanjem svetu. S druge strane, upravljanje,
to jest briga i kontrola u pogledu skladnog funkcionisanja telesnih organa, ne ulazi u nau
svest; kaogod to ne ulazi ni pribiraka delatnost naega duha; da postoji neka via kontrolna
sila koja dejstvuje u ovim stvarima u to ne moe biti sumnje: neka vrsta upravnog odbora,
u kome razni glavni nagoni diu svoj glas i pokazuju svoju mo. Zadovoljstvo i bol
nagovetaji su koji nam dolaze s te strane: tako isto akt volje: ideje tako isto.
Ukratko reeno: Ono to postaje svesno stoji u kauzalnim odnosima, koji su potpuno
skriveni od nas tok misli, oseanja, ideja u svesti ne govori nita o tome da je ovaj red
kauzalne prirode: ali je na izgled tako u najveoj meri. Na toj prividnosti mi smo zasnovali
itavo nae shvatanje duha, razuma, logike itd. ( svega toga nema: to su fiktivne sinteze i
jedinstva), pa to opet projicirali u stvari i iza njih!
 Obino se svest smatra za opti nervni centar i kao najvii forum; meutim, ona je samo
sredstvo za saoptavanje: ona se razvila u optenju i obzirom na interese optenja... Pod
optenjem ovde se podrazumevaju i utisci iz spoljanjeg sveta i potrebne reakcije s nae
strane; kaogod i na uticaj na spoljanji svet. To nije rukovodna sila nego njeno orue.

525

Moje naelo, saeto u formulu koja mirie na starinu, na hrianstvo, sholastiku i drugi
mous: u pojmu Bog je duh odrie se Bog kao savrenstvo...

526

Gde god postoji izvesno jedinstvo u grupisanju stvari, duh se uvek smatrao uzrokom te
koordinacije: nedostaje svaki razlog za to. Zato mora ideja jednog sloenog fakta biti jedan
od uslova toga fakta? Ili zato mora jednom sloenom faktu prethoditi pretstava kao njegov
uzrok?
Moramo se uvati da celishodnost ne objasnimo pomou duha: nema apsolutno nikakva
razloga pripisati duhu sposobnost za organizovanje i sistematizaciju. Nervni sistem ima
mnogo iru oblast: svet svesti je njemu pridodat. U optem procesu prilagoavanja i
sistematizacije svest ne igra nikakvu ulogu.

527

Fiziolozi kao i filosofi veruju da svest raste u vrednosti prema tome kako raste u
jasnosti: najjasnija svest i najloginija i najhladnija misao idu u prvi red. Meutim ta
odreuje ovu vrednost? U pogledu dejstvovanja volje najpovrnija, najuproenija misao
je najkorisnija ona bi stoga mogla itd. (jer joj preostaje malo motiva).
Preciznost u delatnosti stoji u opreci sa dalekovidom predostronou koja esto
nesigurno prosuuje: predostronost vode dublji instinkti.

528

Glavna zabluda psihologa: Oni smatraju nejasnu predstavu za niu vrstu predstave u
poreenju s jasnom: ali ono to se udaljuje iz nae svesti, pa stoga postaje nejasno, moe ipak
biti po sebi savreno jasno. injenica da izvesna stvar postaje nejasna pitanje je
perspektive svesti.

529

Ogromne pogreke:
1. Besmisleno precenjivanje svesti, uzdignute na stepen jedinstva, sutine: duha,
due, neega to osea, misli, hoe ;
2. Duh kao uzrok, naroito svuda gde se javlja celishodnost, sistem, koordinacija;
3. Svest kao najvii dostian oblik, kao najvia vrsta bia, kao Bog;
4. Volja unesena svuda gde postoji posledica;
5. Istinski svet kao duhovni svet, dostupan preko fakata svesti;
6. Saznanje apsolutno kao sposobnost svesti, gde god saznanja uopte ima.
Posledice:
Svaki napredak lei u napredovanju ka svesnosti, svaki nazadak znai vraanje u
nesvesnost; ( nesvesnost se smatra kao spadanje na strasti i ula kao poivotinjenost...).
 Preko dijalektike pribliujemo se stvarnosti, istinskom biu; od njega se udaljujemo
instinktima, ulima, mehanizmom...
Preobratiti oveka u duh, znailo bi nainiti ga Bogom: duhom, voljom, dobrom
jedno;
Sve dobro mora poticati iz duha, mora biti fakt svesti;
Svaki korak napred u poboljanju stvari moe biti samo napredak u svesnosti.

SUD ISTINIT - LAAN

530

Teoloka predrasuda kod Kanta, njegov nesvesni dogmatizam, njegova moralna

perspektiva koja njim gospodari, upravlja, zapoveda.
Prva la: kako je sama injenica saznanja moguna? Je li saznanje uopte injenica?
ta je saznanje? Ako ne znamo ta je saznanje, nemoguno nam je odgovoriti na pitanje ima li
saznanja. Vrlo lepo! Ali ako ve ne znam ima li saznanja, i da li ga uopte moe biti,
onda logino ne bih nikako mogao postaviti pitanje ta je saznanje. Kant veruje u injenicu
saznanja: naivnost je ono to on zahteva; saznanje saznanja!
Saznanje je sud! Ali sud je verovanje da je neto tako i tako! A ne saznanje! Sve
saznanje sastoji se od sintetikih sudova koji imaju karakter univerzalne vanosti (stvar stoji
tako u svakom sluaju i ne druke), karakter nunosti (suprotno tvrenje ne moe nikad biti
sluaj).
Legitimnost vere u saznanje uvek se pretpostavlja: kao to se pretpostavlja legitimnost
oseanja koje savest diktuje. Ovde je glavna predrasuda moralna ontologija.
Prema tome, zakljuak je ovaj:
1. ima tvrenja koja smatramo za optevaea i nuna;
2. karakter univerzalne vanosti i nunosti ne moe poticati iz iskustva;
3. prema tome mora se on zasnivati bez iskustva, na neemu drugom, i imati neki drugi
izvor saznanja!
(Kant zakljuuje: 1. postoje tvrenja koja vae samo pod izvesnim uslovom; 2. taj je
uslov da ne potiu iz iskustva, nego iz istog razuma).
Prema tome: pitanje je, na emu se zasniva naa vera u istinu takvih tvrenja? Ne, ta
je uzrok nae vere! Ali poreklo jedne vere, jednog snanog ubeenja, psiholoki je problem: i
neko vrlo ogranieno i uzano iskustvo esto donosi takvu veru! Ona ve pretpostavlja da ne
postoje samo data a posteriori ve data a priori, pre iskustva. Nunost i univerzalna
vanost ne mogu se nikako dati iskustvom: iz toga je onda jasno da su nam dati uopte bez
iskustva?
Ne postoje pojedinani sudovi!
Jedan jedini sud nije nikad istinit, nikada saznanje; tek u vezi sa mnogim sudovima i
u odnosu s njima stie on svoja graanska prava.
Po emu se razlikuje istinita vera od lane? ta je saznanje? On to zna, to je
boanstveno!
Nunost i univerzalna vanost ne mogu se nikad nai u iskustvu! Onda su one, znai,
nezavisne od iskustva, pre svakoga iskustva! Ono saznanje koje dolazi a priori, nezavisno
dakle od svakog iskustva iz samog razuma, isto saznanje!
Osnovni stavovi logike, naelo identiteta i protivrenosti, ista su saznanja, jer
prethode svakom iskustvu. Ali to uopte i nisu saznanja, nego lanovi vere koji imaju
regulativan karakter.
Da bi se utvrdila apriornost (ista razumnost) matematikih sudova, mora se prostor
shvatiti kao forma istog razuma.
Hjum je rekao: Ne postoje sintetiki sudovi a priori. Kant kae: ipak! Postoje
matematiki! A ako dakle postoje takvi sudovi, moda postoji i metafizika, saznanje stvari
pomou istog razuma!
Matematika je moguna pod uslovima pod kojima metafizika nije nikada moguna.
Svako ljudsko saznanje je ili iskustvo ili matematika.
Jedan sud je sintetiki: to jest, on vezuje razliite pretstave.
On je a priori: to e rei, ono povezivanje je opta i nuna istina koja nikada ne moe
biti data kroz ulne opaaje, ve jedino kroz ist razum.
Ako postoje sintetiki sudovi a priori, onda razum mora biti u stanju da povezuje:
povezivanje je forma. Razum mora imati mo davanja forme.

531

Izricanje suda naa je najstarija vera, to je naa najvea navika da neto smatramo
istinitim ili lanim, da neto potvrujemo ili odriemo, ubeenje da je neto tako a ne druke,
vera da tu doista saznajemo ta se u svima sudovima veruje da je istina?
ta su atributi? Promene na sebi nismo shvatili kao promene, nego kao stvari po
sebi, koje su nam strane i koje samo opaamo: i mi ih nismo uzeli kao zbivanje nego kao
bie, kao svojstvo i uz to izmislili jedno bie kome one pripadaju, tj. mi smo posledicu
shvatili kao uzronik i uzronik kao bie. Ali ak i ovako shvaena, posledica je neto
proizvoljno, jer u pogledu promena, koje se deavaju u nama i za koje smo tvrdo uvereni da
im mi sami nismo uzrok, mi izvodimo zakljuak da moraju biti posledice: prema zakljuku:
Svaka promena mora imati svoj uzrok; ali ovaj zakljuak je ve mitologija: on odvaja
uzronik od uzrokovanja. Kad kaem seva munja, onda jednom uzimam munju za radnju, a
drugi put za subjekt: tako se zbivanju pridodaje bie, koje nije jedno sa zbivanjem, nego
ostaje kakvo je, jeste a ne postaje. Nainiti od zbivanja dejstvovanje, i od posledice bie:
to je dvoguba zabluda, ili tumaenje za koje smo mi krivi.

532

Sud to je vera: To i to je tako. U sudu dakle lei priznanje da smo naili na

istovetan sluaj: on pretpostavlja dakle poreenje, uz pomo pamenja. Sud ne stvara ideju
da se ini kako tu postoji istovetan sluaj. On pre veruje da opaa tako neto; on dejstvuje pod
pretpostavkom da istovetni sluajevi zaista postoje. Ali kako se zove ona mnogo starija
funkcija, koja je morala biti u dejstvu mnogo pre, koja izjednauje i istovetuje nejednake
sluajeve? Kako se zove ona druga, koja na osnovu ove prve itd. Ono to izaziva istovetne
oseaje istovetno je: ali kako se zove ono to izjednauje oseaje, to ih smatra
jednakim? Ne bi moglo biti nikakvih sudova kad se u oseajima ne bi vrio proces
izjednaenja: pamenje je moguno samo sa stalnim naglaavanjem ve doivljenoga i
nauenoga. Pre negoli to se izrie sud, mora se izvesti proces asimilacije: dakle i ovde se
najpre deava izvestan intelektualni proces, koji ne ulazi u svest na nain na koji ulazi bol kao
posledica neke rane. Verovatno svima organskim funkcijama odgovaraju izvesne unutranje
pojave, to e rei asimilacija, odbacivanje, raenje itd.
Bitno je poi od tela i upotrebiti ga kao putokaz. Ono je mnogo bogatija pojava i
doputa tanije posmatranje. Vera u telo ima mnogo vie osnova negoli vera u duh. Ma kako
se vrsto verovalo u izvesnu stvar: vera nije kriterij istine. Ali ta je istina? Moda je to neka
vrsta vere, koja je postala uslov ivota? Onda bi zacelo jaina mogla bit takav kriterij, na
primer u pogledu kauzaliteta.
 533

Logina tanost, prozirnost kao kriterij istine (omne illud verum est, quod clare et
distincte percipitur Dekart): na taj nain se mehanika hipoteza o svetu eli i postaje
verovatna.
Ali to je gruba zbrka: kao to je simplex sigillum veri. Otkuda se zna da prava priroda
stvari stoji u takvom odnosu prema naem intelektu? Da li nije druke? Ne deava li se da
hipotezu, koja daje intelektu najjae oseanje moi i sigurnosti, intelekt pretpostavlja, ceni, pa
sledstveno oznaava kao istinitu? Intelekt odreuje svoju najslobodniju i najjau osobinu i
sposobnost kao kriterij najvee vrednosti, sledstveno istine...
Istina: s gledita oseanja: ono to najvie pobuuje oseanje (ja);
s gledita miljenja : ono to daje miljenju najvee oseanje snage;
s gledita pipanja, vida, sluha ono to omoguuje najvei otpor.
Prema tome, najvii stepeni aktivnosti bude veru u objekt, u pogledu njegove
istinitosti, to e rei stvarnosti. Oseanje snage, borbe, otpora uverava nas da postoji neto
emu se pokazuje otpor.

534

Kriterij istine lei u poveanju oseanja moi.

535

Istina: po mome shvatanju, ona ne znai neophodno neto suprotno zabludi, nego u
bitnim sluajevima samo uzajamni odnos raznih zabluda: tako jedna zabluda moe biti starija,
dublja od ostalih, pa ak moda neiskorenjiva, bez koje organska bia kao to smo mi ne bi
mogla iveti; dok nas druge zablude kao ivotni uslov ne tiraniu do te mere, nego se u
poreenju s takvim tiranima mogu tavie otstraniti i odbaciti.
Zato bi jedna pretpostavka koja se ne moe odbaciti morala zbog toga biti ve i
istinita? Ovaj stav moe ljutiti logiare koji svoje granice smatraju granicama stvari: ali ja
sam ve davno objavio rat ovome optimizmu logiara.

536

Sve to je jednostavno, prosto je imaginarno, nije istina. A ono to je stvarno, to je

istina niti je jedno, niti se pak moe svesti na jedno.

537

ta je istina? Inercija: hipoteza koja izaziva umirenje: najmanje troenje duevne

snage itd.

538

Prvi stav. Laki nain miljenja pobeuje tei; kao dogma: simplex sigillum veri.
Dico: da jasnost neto dokazuje za istinu, prava je detinjarija.
Drugi stav. Uenje o biu, o stvari, o sasvim utvrenim celinama sto puta je lake od
uenja o bivanju, o evoluciji...
Trei stav. Logika je imala za smer da olaka misli: kao sredstvo izraavanja ne kao
istina... Docnije je dejstvovala kao istina...
 539

Parmenid je rekao: O onome to ne postoji ne moe se misliti; mi se nalazimo na

suprotnoj krajnosti i kaemo: Ono to se moe misliti mora svakako biti fikcija.

540

Postoje razne vrste oiju. ak i sfinks ima oi prema tome, ima raznih vrsta istine:
prema tome, ne postoji istina.

541

NATPISI NAD JEDNOM MODERNOM LUDNICOM

Nunosti za misao jesu moralne nunosti.

Herbert Spenser
Krajnja proba istinitosti jednoga stava jeste nepojmljivost njegova odricanja.
Herbert Spenser
542

Kad bi karakter ivota bio laan a to bi bilo moguno ta bi onda bilo istina, sva
naa istina?... Jedno bestidno patvorenje lai? Jedan vii stupanj lai?...

543

U jednom svetu koji je u sutini laan istinitost bi bila neprirodna sklonost: ona bi
jedino imala smisla kao sredstvo da se dostigne vei stepen lanosti. Da bi se mogao izmisliti
svet istine i bia, morao bi se najpre stvoriti neko ko je istinit (pod pretpostavkom da on
veruje u svoju istinitost).
Prost, proziran, bez kontradikcije sa samim sobom, trajan, uvek sebi ravan, bez greaka,
naglih promena, prikrivenosti, oblika: tako ovek poima svet bia kao Boga po svojoj slici.
Da bi istinitost bila moguna, mora cela sfera u kojoj se ovek kree biti vrlo uredna,
mala i ugledna: dobit mora u svakom pogledu biti na strani onoga ko je veran istini. La,
trikovi, pretvaranje moraju izazivati uenje...

544

Pretvaranje raste prema rastu hijerarhije meu biima. U neorganskom svetu ini se
da njega nema tu je sila protiv sile u sirovom stanju u organskom svetu poinje
lukavstvo; biljke su ve u tome majstori. Najvei ljudi, kao to je Cezar, Napoleon
(Standalove rei o njemu). Tako isto vie rase (Talijani), Grci (Odisej); hiljadostruko
pretvaranje i lukavstvo pripada sutini napredovanja ovekova... Problem glumca. Moj
dioniziski ideal... Optika sviju organskih funkcija, sviju najjaih ivotnih instinkata: sila koja
hoe zabludu u svem ivotu; zabluda kao pretpostavka i same misli. Pre negoli to je dola
misao, mata je radila; zamiljanje istovetnih sluajeva, privida istovetnosti, prvobitnije je od
saznanja istovetnosti.
 PROTIV KAUZALITETA

545

Ja verujem u apsolutni prostor kao osnovicu sile: ona ograniava i uobliava. Vreme
veito. Ali prostor i vreme kao stvari po sebi ne postoje. Promene su samo pojave (ili ulni
procesi za nas); kad mi stavimo izmeu njih jo tako pravilno vraanje, mi time ne
dokazujemo nita drugo sem injenice da se uvek tako deavalo. Oseanje da je post hoc
ustvari propter hoc, moe se lako objasniti kao nesporazum; ono je pojmljivo. Ali pojave ne
mogu biti uzroci!

546

Tumaenje jedne pojave ili kao delanja ili kao trpljenja (prema emu je svako delanje
trpljenje) znai: svaka promena, svako menjanje, pretpostavlja uzronika i nekoga ko se
menja.

547

Psiholoka istorija pojma subjekta. Telo, stvar, celina koju oko stvara, pobuuje
misao da razlikuje delo od delatelja; delatelj, uzrok dela, poto se shvatao u sve utananijem
obliku, najzad je ostavio za sobom subjekt.

548

Naa je rava navika da izvestan mnemotian znak, formulu za skraivanje, smatramo

kao bie, i na kraju kao uzrok, na primer da za munju kaemo: ona seva. Ili ak reca ja.
Jedna vrsta perspektive u gledanju koja se postavlja kao uzrok gledanja: tom vetinom
pronaao se subjekt, ja!

549

Subjekt, objekt, atribut ova izdvajanja su izvrena i sada slue kao sheme da
se njima obuhvate sve prividne injenice. Pogreno je prvobitno zapaanje na osnovu koga ja
verujem kako sam to ja koji neto inim, neto trpim, neto imam, koji imam neku
osobinu.

550

U svakom sudu lei potpuna, duboka, vera u subjekt i atribut, ili u uzrok i posledicu (u
obliku tvrdnje da je svaka posledica akcija i da svaka akcija pretpostavlja delatelja); i ova
poslednja vera samo je pojedinaan sluaj one prve, tako da kao osnovno verovanje ostaje
vera: postoje subjekti, i sve to se dogaa vezano je za neki subjekt kao atribut.
Ja opaam neto i pokuavam nai razlog tome: to e prvobitno rei: ja traim neki
smer iza toga i, nada sve, ja traim onoga ko smera, traim subjekt, delatelja: sve zbivanje je
delanje ranije se smer video iza svega zbivanja, to nam je najstarija navika. Ima li i
ivotinja tu naviku? Kao ivo bie nije li i ona prinuena da prema sebi tumai stvari?
Pitanje zato? uvek je pitanje o causa finalis i cilju. Mi nemamo ula za causa
efficiens; Hjum ima tu pravo: navika (ali ne samo navika pojedinaca) doputa nam da
oekujemo da izvestan proces, koji smo esto posmatrali, sledi za drugim: nita drugo! Naa
neobino tvrda vera u kauzalitet nama ne dolazi od navike posmatranja toka procesa, nego od
naih nesposobnosti da izvesnu pojavu protumaimo druke negoli kao proizvod izvesnog
smera. To je vera u iva i misaona bia kao jedini uzronik u volju, smer to je vera da je
sve zbivanje neije delo, da svako delo pretpostavlja delatelja, to je vera u subjekt. Nije li ta
vera u pojam subjekta i atributa velika glupost?
Pitanje: je li smer uzrok izvesne pojave? Ili je to iluzija? Nije li sama pojava smer?

551

Kritika pojma uzroka. Mi nemamo apsolutno nikakva iskustva o uzroku;

psiholoki posmatrano, mi smo izveli ceo taj pojam iz subjektivnog uverenja da smo mi
uzrok, to e rei: da se ruka kree... Ali to je zabluda. Mi razlikujemo nas, delatelje, od dela, i
svuda upotrebljujemo ovu shemu mi se staramo da pronaemo uzronika svake pojave. ta
smo uinili? Mi smo pogreno shvatili oseanje snage, napona, otpora, ustvari oseanje
miia, koje je samo poetak dela, i uzeli ga za uzrok, ili razumeli kao uzrok volju da inimo
to i to, jer delo sledi iz toga.
Uzrok ne postoji: u pojedinim sluajevima, gde se inilo da nam je uzrok dat i gde
smo ga mi projicirali iz sebe da bismo razumeli pojave, mi smo dokazali da je to iluzija. Nae
razumevanje izvesne pojave sastojalo se u tome to smo pronali subjekt, koji bi bio
odgovoran to se neto desilo i kako se desilo. U naem pojmu uzroka mi smo obuhvatili
nae oseanje volje, nae oseanje slobode, nae oseanje odgovornosti i nae smeranje
izvesnog dela: causa efficiens i causa finalis su u osnovi isto.
Mi smo mislili, da je izvesna posledica objanjena kad moemo ukazati na izvesno
stanje kome je ona inherentna. U samoj svari mi pronalazimo sve uzroke prema shemi
posledice: ona nam je poznata... Naprotiv, mi nismo u stanju da reknemo kako e bilo koja
stvar dejstvovati. Stvar, subjekt, volja, smer sve je to inherentno pojmu uzroka. Mi
traimo stvari, da bismo objasnili zato se neto promenilo. ak je i atom takva jedna
izmiljena stvar i prasubjekt...
Naposletku, mi shvatamo da stvari pa prema tome i atomi nita ne prouzrokuju:
jer ih uopte nema da je pojam uzroka potpuno neupotrebljiv. Iz izvesnog nunog
sledovanja stanj ne sledi njihov uzroni odnos ( to e rei da se njihova aktivna mo
prenese od 1 na 2, na 3, na 4, na 5). Nema ni uzrok ni posledic. Jezino mi ne znamo kako
da se toga otresemo. Ali to nita ne znai. Ako u misli odvojim mii od njegovih
posledica, onda sam ga negirao... Ukratko reeno: jedna pojava niti je posledica dejstva,
niti je dejstvujua. Uzrok je sposobnost za dejstvo, koja se izmilja uz pojave...
Tumaenje kauzaliteta je jedna varka. Jedna stvar je zbir njenih dejstava, sintetiki
povezanih pomou jednog pojma, slika. Ustvari, nauka je liila pojam kauzaliteta njegove
sadrine i zadrala ga kao alegorinu formulu, kod koje je u osnovi svejedno na kojoj je strani
uzrok ili posledica. Tvrdi se da u dva sloena stanja (konstelacije sile) kvanta energije ostaju
ista.
Racionalnost izvesne pojave ne sastoji se u ispunjavanju izvesnog pravila, ili u
pokoravanju izvesnoj nunosti, ili u naem projiciranju zakona kauzaliteta u svaku pojavu:
ona lei u ponavljanju istovetnih sluajeva.
Ne postoji ulo i smisao za kauzalitet, kao to Kant misli. Mi smo iznenaeni,
uznemireni, hoemo neto to nam je poznato, na ta se moemo osloniti... im nam se u
novom pokae neto staro, mi se odmah umirimo. Takozvani instinkt kauzaliteta nije nita
drugo nego strah od neobinog i pokuaj da se u njemu otkrije neto poznato to je traenje
poznatoga, a ne traenje uzroka.
 552

Za borbu protiv determinizma i teleologije. Iz injenice da se neto dogaa pravilno,

i da se moe predvideti, ne sledi da se dogaa po nunosti. Ako se izvestan kvantum sile
odreuje i ponaa u svakom odreenom sluaju na jedan jedini nain, to ne dokazuje da nema
slobodne volje. Mehanika nunost nije nikakav fakt: mi smo je uneli u pojave. Mi smo
podobnost pojava da uu u formule protumaili kao posledicu nunosti koja caruje nad
pojavama. Ali iz toga to ja inim neto odreeno ne sledi nikako da to prinudno inim.
Prinuda se nikako ne moe dokazati u stvarima: pravilo samo dokazuje da jedna i ista pojava
nije i neka druga. Usled toga to smo zamislili da u stvarima postoje subjekti, inioci,
uinilo nam se da su sve pojave posledica prinudnog dejstva na subjekt ijeg dejstva?
opet dejstva izvesnog inioca. Pojam uzroka i posledice opasan je sve dokle ljudi veruju u
neto to prouzrokuje i u neto to se prouzrokuje.
a) Nunost nije nikakav fakt, nego tumaenje.

b) Ako smo razumeli da subjekt nije nita to dejstvuje, nego samo fikcija, onda
mnogo ta sledi iz toga.
Mi smo po ugledu na subjekt izmislili stvarnost i uneli je u zbrku od opaaja. Ako
prestanemo verovati u dejstvujui subjekt, gubi se onda i vera u dejstvujue stvari, u
uzajamno dejstvo, u uzrok i posledicu izmeu onih pojava koje nazivamo stvarima.
U tom sluaju nestaje i sveta dejstvujuih atoma: jer se pretpostavka o postojanju
atoma nainila u uverenju da su subjekti potrebni.
Naposletku nestaje i stvar po sebi: jer je to u osnovi koncepcija jednog subjekta po
sebi. Ali mi shvatamo da je subjekt fikcija. Antiteza stvari po sebi i pojave ne moe se
odrati; ali s tim iezava i pojam pojave.

v) Ako napustimo ideju dejstvujueg subjekta, mi naputamo i ideju objekta kao

predmeta dejstva. Trajanje, jednakost sa samim sobom, bie, sve to nije inherentno ni onome
to se zove subjekt, ni onome to se zove objekt: to su sloene pojave, u poreenju s drugim
pojavama na izgled trajne one se razlikuju, na primer, po tempu zbivanja (mirovanje
kretanje, vrst labav: to su sve suprotnosti koje ne postoje po sebi i s kojima se samo
izraavaju razlike u stepenu, koje s izvesnog ogranienog gledita mogu izgledati antiteze.
Antiteze ne postoje: pojam antiteze mi smo pozajmili iz logike i odatle pogreno preneli na
stvari).

g) Ako napustimo pojam subjekta i objekta, onda moramo isto tako napustiti
pojam supstancije pa sledstveno i njenih razliitih modifikacija, na primer materiju,
duh i druga hipotetina bia, venost i nepromenljivost materije itd. Mi se oslobaamo
materijalnosti.

S moralnog gledita, svet je laan. Ali ukoliko je i moral sastavni deo ovoga sveta,
laan je i moral.
 Volja za istinom je proces uvrivanja stvari, poistinjavanja stvari, davanja trajnosti,
otklanjanja ispred oiju onoga lanog karaktera stvari, preobraanja u bie. Istina nije neto
to bi tu bilo i to bi se imalo otkriti, nego neto to bi se imalo stvoriti i to daje svoje ime
jednom procesu, ili bolje jednoj volji za savlaivanjem, koja po sebi nema kraja: unoenje
istine kao beskonanog procesa, aktivnog odreivanja ne proces dolaenja do svesti o
neemu to bi po sebi bilo odreeno ili fiksirano. To je naziv za volju za mo.
ivot se zasniva na pretpostavci vere u trajno i pravilno vraanje stvari; to je ivot
moniji, utoliko mora biti obimniji lako odgonetljivi svet koji je u isti mah nainjen biem.
Logiciziranje, racionaliziranje, sistematizacija, kao pomona sredstva ivota.
ovek projicira svoj nagon za istinom, svoj cilj, do izvesne mere izvan sebe kao svet
bia, kao metafiziki svet, kao stvar po sebi, kao ve dati svet. NJegove potrebe kao tvorca
ine te izmilja svet u kome radi, on ga anticipira; ta anticipacija (vera u istinu) je njegov
oslonac.

Sve zbivanje, sve kretanje, sve postajanje kao utvrivanje odnosa stepena i snage, kao
borba...

im uobrazimo da je neko odgovoran to smo mi tako i tako itd. (Bog, priroda), dakle
njemu pripiemo svoj ivot, svoju sreu i svoju bedu kao smer, naruavamo bezgrenost
bivanja. Mi onda imamo nekoga ko eli da neto postigne pomou nas i s nama.

Blagostanje pojedinca je isto tako imaginarno kao to je blagostanje vrste: prvo se

ne rtvuje poslednjem: posmatrana izdaleka, vrsta je isto tako neto fluidno kao i pojedinac.
Odranje vrste je samo posledica napredovanja vrste, to jest prevazilaenja vrste na putu za
jednu jau vrstu.

Teze. Da je prividna celishodnost (celishodnost koja daleko prevazilazi svu

ljudsku umetnost) prosto posledica volje za mo, koja se manifestuje u svima pojavama
da jaanje povlai za sobom organizovanje koje moe liiti na pokuaj da se sredstva saobraze
cilju : da prividni ciljevi nisu namerni, ali im neka via sila nadjaa niu, koja sada
dejstvuje kao funkcija one jae, stvara se hijerarhija u organizaciji koja mora navesti na misao
da izmeu sredstva i cilja ima izvestan red.
Protiv prividne nunosti:
Ona je samo izraz za injenicu da jedna sila nije u isti mah i neto drugo.
Protiv prividne celishodnosti:
Ona je samo izraz za red izmeu sfera moi i njihovih uzajamnih odnosa.

STVAR PO SEBI I POJAVA

553
 Gruba mrlja na Kantovu kriticizmu postala je naposletku primetna i za neuke oi: Kant
nije vie imao nikakva prava na razlikovanje izmeu pojave i stvari po sebi on je sam
sebi oduzeo pravo da i dalje pravi razliku na ovaj stari uobiajeni nain, poto je odbacio kao
nedoputenu stvar da se na osnovu pojave izvodi zakljuak o uzroku pojave u skladu sa
svojim shvatanjem ideje kauzaliteta i njene vrednosti u okviru pojave: ovo shvatanje ve
unapred predoava ono razlikovanje, kao da stvar po sebi nije dobivena zakljuivanjem,
nego je stvarno data.

554

Jasno je da niti stvari po sebi, niti pojave, ne mogu stajati jedna prema drugoj u odnosu
uzroka i posledice: iz toga sledi da se pojam uzrok i posledica ne moe primeniti u filosofiji
koja veruje u stvari po sebi i pojave. Kantove pogreke... Ustvari, psiholoki posmatrano,
pojam uzroka i posledice potie iz shvatanja koje veruje da svud i uvek volja dejstvuje na
volju koje veruje samo u iva bia, i u osnovi samo u due (ne u stvari). U okviru
mehanistikog shvatanja sveta (a ono je logika i njena primena na prostor i vreme) taj pojam
svodi se na matematiku formulu s kojom se, kao to se to uvek mora podvui, nikada
nita nije razumelo, nego se samo neto oznailo i preinailo.

555

Od sviju bajki najvea je bajka o saznanju. Ljudi ele da znaju sastav stvari po sebi; ali
gle: stvari po sebi ne postoje! ak ako i pretpostavimo da postoji neto po sebi. neto
apsolutno, ono se ba zbog toga ne bi moglo saznati. Neto apsolutno ne moe se saznati:
inae ne bi bilo apsolutno! Saznavati znai dolaziti u odnos s neim ; takav saznatelj hteo
bi da mu predmet saznanja ne znai nita, i da to isto uopte ne znai nikome nita: usled ega
nastaje protivrenost u prvom redu, izmeu ove volje za saznanjem i ove elje da predmet
saznanja ne znai nita (emu onda tu saznanje?); i drugo, to neto to nije nikome nita ak i
ne postoji, i zato se ne moe saznati. Saznati znai: dolaziti u uslovnost prema neem,
oseati se neim uslovljen i sobom neto uslovljavati u svakom sluaju, dakle, to je proces
fiksiranja, karakterisanja, svesnosti o uslovima (ne proces ispitivanja bia, stvari, po sebi.

556

Stvar po sebi je isto tako apsurdna kao i smisao po sebi, znaenje po sebi. Ne
postoji injenica po sebi nego se uvek mora najpre dati smisao da bi injenica mogla
postojati.
Odgovor na pitanje ta je to ? jeste proces odreivanja smisla s drugog gledita.
Esencija, sutina, ima karakter perspektive i pretpostavlja mnotvo. U osnovi, pitanje je
uvek: ta je to meni (nama, svemu to ivi itd.)?
Jedna stvar bi bila definisana, kad bi joj sva bia postavila svoje pitanje ta je to ? i
odgovorila na njega. Ako bi nedostajalo samo jedno bie sa svojim sopstvenim odnosima i
perspektivama u pogledu sviju stvari, onda bi ta stvar jo uvek ostala nedefinisana.
Ukratko: sutina jedne stvari je isto tako samo jedno miljenje o toj stvari. Ili bolje
reeno: njena vanost je upravo sud o njenom postojanju, jedino ime se utvruje da jeste.
Ne sme se pitati: Ko onda tumai? jer postoji samo tumaenje, kao oblik volje za
mo (ali ne kao bie, nego kao proces, kao bivanje), kao afekt.
Poreklo svih stvari je potpuno delo onoga ko ih pretstavlja, misli, hoe, osea. Sam
pojam stvari kaogod i sva svojstva. I sam subjekt je neto tako napravljeno, stvar
kao i sve druge stvari: uproavanje u cilju opredeljenja sile koja odreuje, iznalazi, misli, kao
takve, za razliku od svakog pojedinanog odreivanja, iznalaenja, miljenja. To znai jedno
svojstvo okarakterisano kao neto razliito od svega pojedinanog: u osnovi, to znai delanje
u odnosu na sve delanje koje tek ima doi shvaeno kao celina. (Delanje i verovatnoa slinog
delanja.)

557

Svojstva jedne stvari su uticaji njeni na druge stvari;

Ako se zamisli da drugih stvari nema, onda ni izvesna stvar nema nikakvih
svojstava;
To znai: ne postoji nijedna stvar bez drugih stvari;
To znai: ne postoji stvar po sebi.

558

Stvar po sebi je besmislica. Kad otstranim sve odnose, sva svojstva, sva dejstva
jedne stvari, ne ostaje sama stvar: jer smo tek mi izmislili stvarnost, iz logikih potreba, dakle
u cilju definicije i razumevanja (da sjedinimo mnotvo odnosa, svojstava i akcija).

559

Stvari koje poseduju prirodu po sebi to je dogmatska pretstava, s kojom se

apsolutno mora raskinuti.

560

Da stvari imaju prirodu po sebi, sasvim nezavisno od tumaenja i subjektivnosti,

potpuno je proizvoljna hipoteza: to bi znailo da tumaenje i stanje subjektivnosti nije bitno,
da je jedna stvar van sviju svojih odnosa jo uvek stvar.
Obrnuto; prividno objektivni karakter stvari: nije li to moda naprosto razlika u stepenu
u samom subjektivnom ? da nam se moda ono to se lagano menja ne uini objektivno
kao neto trajno, bie, stvar po sebi nije li to objektivno samo pogrean nain shvatanja
stvari i kontrast u samom subjektivnom ?

561

A ako je sve jedinstvo samo kao organizacija jedinstvo? Ali stvar, u koju mi
verujemo, izmiljena je samo kao podloga razliitim atributima. Ako stvar dejstvuje, onda
to znai: mi smatramo sve ostale osobine, koje su jo tu na raspoloenju i trenutno latentne,
kao uzrok to se sad javlja jedna jedina osobina: to e rei mi smatramo zbir njenih
osobina x kao uzrok osobine x to je svakako sasvim besmisleno i glupo.
Sve jedinstvo postoji samo u smislu organizacije i zajednikog dejstva: na isti nain na
koji je jedna ljudska zajednica jedinstvo: to e rei kao suprotnost atomistikoj anarhiji, jedno
politiko telo koje jedno znai, ali nije jedno.

562
 U razvitku misli morao je nastupiti momenat kad je ovek postao svestan da su ono to
je smatrao svojstvima stvari oseaji subjekta koji osea: s tim su svojstva prestala da pripadaju
stvari. Ostala je stvar po sebi. Razlikovanje izmeu stvari po sebi i stvari za nas zasniva se
na starijem, naivnom opaaju koji je stvari pridavao energiju: ali analiza je pokazala da je
naa mata pripisala stvarima i silu kaogod i supstanciju. Stvar utie na subjekt ? Koren
ideje supstancije nalazi se u jeziku, ne u biu van nas! Stvar po sebi nije nikakav problem!
Bie se mora misliti kao oseaj, koji se ne zasniva ni na emu bezoseajnom.
U kretanju oseaj ne dobija nikakvu novu sadrinu. Bie ne moe biti sadrina kretanja:
dakle forma bia.
N. Z. Objanjenje zbivanja moe se pokuati: pomou pretstave o slikama zbivanja koje
mu prethode (ciljevi); drugo: pomou pretstave o pojavama koje mu slede (matematiko-
fiziko objanjenje).
Ova dva objanjenja ne smeju se meati. Dakle: fiziko objanjenje, koje je
simbolizacija sveta pomou oseaja i misli, ne moe deducirati oseaj i misao niti uticati da se
oseaj i misao pojave: fizika mora radije, dosledno sebi, da konstruie i oseajni svet bez
oseaja i cilja sve do najviega oveka. A teleoloko objanjenje je samo istorija ciljeva
koja nije nikada fizika!

563

Nae saznanje svodi se na utvrivanje kvantiteta; ali nita nas ne moe spreiti da
razlike u kvantitetu ne oseamo kao razlike u kvalitetu. Kvalitet je prosto relativna istina za
nas; nita to je po sebi.
Naa ula imaju izvestan odreen kvantum kao sredite u kome ona funkcioniu, to jest;
mi oseamo veliinu i malenost u odnosu prema uslovima svoga ivota. Kad bismo svoja ula
desetostruko izotrili ili otupeli, onda bismo propali; to jest, mi oseamo i odnose veliina
kao kvalitete obzirom na omoguavanje naega ivota.

564

Ali, ne bi li svi kvantiteti mogli da budu znaci kvaliteta ? Veoj moi odgovara druga
svest, oseanje, elja, drugi perspektivni pogled; i porast je elja da se bude neto vie; iz
izvesnog kvaliteta potie elja za veim kvantumom; u jednom isto kvantitativnom svetu,
sve bi bilo mrtvo, ukoeno, nepokretno. Svoenje svih kvaliteta na kvantitete besmislica
je: ustvari, pokazuje se da oni postoje jedno pored drugoga, jedna analogija.

565

Kvaliteti su nae nesavladljive granice; nita nas ne moe spreiti da ne oseamo proste
kvantitativne razlike kao neto to je iz osnova razliito od kvantiteta, to e rei kao kvalitete,
koji se vie ne mogu svesti na kvantitete. Ali sve, u odnosu na to re saznanje ima smisla
da se primeni, odnosi se na svet merenja, raunanja, brojanja, na kvantitet: dok obrnuto svi
nai oseaji vrednosti (to jest ba nai oseaji) pripadaju ba svetu kvaliteta, to jest onim
istinama koje pripadaju jedino nama i naem shvatanju istine, koje se apsolutno ne mogu
saznati. Jasno je da svako od nas razliito bie osea druge kvalitete i prema tome ivi u
svetu koji se razlikuje od naega. Kvaliteti su nama ljudima svojstvene idiosinkrazije: traiti
da ta naa ljudska tumaenja i vrednosti postanu opte vrednosti, pa moda da budu i sastavni
deo prirode, spada u nasledno ludilo ljudske gordosti.

566
 Ma kako se dosad shvatao pravi svet, uvek je to bio samo prividni svet.

567

Prividni svet, to jest svet posmatran u svetlosti vrednosti; ureen, odabran prema
vrednostima to e rei u ovom sluaju s gledita koristi, s gledita samoodranja, a
obzirom na porast moi jedne odreene ivotinjske fele.
Perspektiva, dakle, daje karakter prividnosti. Kao da bi jedan svet mogao preostati,
kad bi nestalo perspektive! Na taj nain nestalo bi i relativiteta!
Svaki centar energije ima svoju perspektivu za ceo ostali svet to jest, svoje sasvim
odreeno merilo vrednosti, svoj nain dejstva, svoj nain otpora. Prividni svet svodi se
dakle na naroitu vrstu akcije na svet polazei od jednog centra.
Ali ne postoji nikakva druga vrsta akcije: svet je samo re za ukupnu igru ovih
akcija. Stvarnost se sastoji tano u specijalnoj akciji i reakciji svakog pojedinca na celinu...
Ne ostaje ni truni od kakvog prava da ovde govorimo o prividnosti.
Specifini nain reagiranja jeste jedini nain reagiranja: mi ne znamo koliko ih i kakvih
ih sve ima.
Ali ne postoji nikakvo drugo, nikakvo istinsko, nikakvo esencijalno bie koje bi
izraavalo jedan svet bez akcije i reakcije...
Antiteza prividnog sveta i pravog sveta svodi se na antitezu: svet i nita.

568

Kritika pojma pravi i prividni svet. Od ova dva prvi je prosta fikcija, sastavljena
od samih imaginarnih stvari.
I prividnost pripada stvarnosti: ona je jedan oblik njenoga bia; to jest, u svetu gde
nema bia mora se izvestan merljiv svet istovetnih sluajeva najpre stvoriti pomou privida:
tempo u kome je zapaanje i poreenje moguno, i tako dalje.
Prividnost je podeen i uproen svet, na kome su saraivali nai praktini instinkti:
za nas je on potpuno istinit: jer mi ivimo u njemu, mi moemo u njemu iveti to je dokaz
njegove istine za nas...
Svet, izvan injenice da u njemu moramo iveti svet koji nismo sveli na svoje bie,
logiku i svoje psiholoke predrasude ne postoji kao svet po sebi; to je u sutini svet
odnosa: pod izvesnim okolnostima on ima drugi izgled sa svake druge take: on navaljuje na
svaku taku i opire mu se svaka taka i ovi kolektivni odnosi su u svakom sluaju van
sklada.
Mera moi odreuje koje bie poseduje drugu meru moi: u kom obliku, sa kakvom
silom, nunou, ono dejstvuje ili daje otpor.
Na sopstveni sluaj dosta je zanimljiv: mi smo stvorili jedno shvatanje, da bismo
mogli iveti u svetu, da bismo taman toliko opaali koliko je potrebno da izdrimo ivot..

569

Optiku nae psihologije odreuju injenice:

1. Saoptavanje je potrebno, za saoptavanje neto mora biti postojano, uproeno, to
se moe precizirati (nada sve u takozvanom istovetnom sluaju). Ali da bi se moglo saoptiti,
mora se osetiti kao neto podeeno, kao prepoznatljivo. Materijal ula to ga um podeava
svodi se na grube opte crte, ini slinim drugim stvarima, i pridruuje njemu slinim. Tako
se nejasnoa i haos ulnih utisaka u isti mah logiciziraju;
2. Svet pojava, fenomena, to je podeeni svet, koji mi oseamo kao realan.
Realnost lei u stalnom vraanju istih, poznatih, srodnih stvari, u njihovu logiciziranom
obliku, u veri da mi tu moemo raunati i ocenjivati;
3. Suprotnost ovom fenomenalnom svetu nije istinski svet nego bezoblini svet haosa
opaaja koji se ne da formulisati dakle jedna druga vrsta fenomenalnog sveta, koji je nama
nesaznatljiv ;
4. Na pitanje kako mogu postojati stvari po sebi, potpuno nezavisno od materijala
naih ula i aktivnosti naega uma, mora se odgovoriti drugim pitanjem: otkuda bismo mogli
znati da postoje stvari uopte ? Tek mi smo stvorili stvarnost. Pitanje je da li ne postoje jo
mnogi naini stvaranja takvog prividnog sveta i nije li to stvaranje, logiciziranje,
doterivanje, patvorenje, najbolje zagarantovana stvarnost: ukratko reeno, nije li ono to
odreuje stvari jedino realno: i nije li i dejstvo spoljanjega sveta na nas samo posledica
takvih subjekata hotenja... Druga bia dejstvuju na nas; na podeeni prividni svet je
podeavanje i savlaivanje njihovih dejstava: neka vrsta odbranbene mere. Jedino se subjekt
moe dokazati: hipoteza, da postoje samo subjekti da je objekt nain dejstva subjekta na
subjekt... modus subjekta.

METAFIZIKA POTREBA

570

Ako je ovek filosof kakvi su filosofi uvek bili, onda nema oiju za ono to je bilo, i
ono to postaje: on vidi samo bie. Ali kako bie ne postoji, filosofima je preostala samo
matarija kao njihov svet.

571

Tvrditi da uopte postoje stvari o kojima ba nita ne znamo, prosto zato jer nam je od
koristi to o njima nita ne moemo znati, bila je naivnost od strane Kanta, posledica
naknadnog dejstva izvesnih potreba, naroito moralno-metafizikih.

572

Umetnik ne moe izdrati nikakvu stvarnost; on se sklanja od nje i okree: njegovo je

ozbiljno miljenje da je vrednost jedne stvari u onom ostatku to je nalik na senku, koji
dobijamo iz boje, oblika, zvuka, misli; on veruje da ukoliko je utananija, tananija,
vazduastija jedna stvar, jedan ovek, utoliko im je vea vrednost; to su manje realni, to vie
vrede. To je platonizam: ali Platon je imao jo jednu smelost vie u obrtanju: on je merio
stepen stvarnosti prema stepenu vrednosti i rekao: ukoliko vie ideje, utoliko vie bia. On
je obrnuo pojam stvarnosti a rekao: To to vi smatrate stvarnou zabluda je, i to se
vie pribliujemo ideji, to smo blii istini. Da li se to razume? To je bilo najvee
prekrtavanje; a poto ga je hrianstvo prihvatilo, to ne vidimo ono ime zadivljuje. Platon
je, kao umetnik, u osnovi privid pretpostavio biu. Dakle la i fikciju istini, nerealno
konkretnom! Ali on je toliko bio ubeen u vrednost privida da mu je pripisao atribute
bia, uzronosti i dobrote, istine, jednom reju: pripisao mu sve ono emu se pridaje
vrednost.
Sam pojam vrednosti shvaen kao uzrok: prvo gledite. Ideal zamiljen sa svima atributima
koji ine ast drugo gledite.

573

Ideja istinskog sveta ili Boga kao apsolutno neulnog, duhovnog, dobrog,
pretstavlja nunu meru u srazmeri prema svemoi koju jo imaju suprotni instinkti...
Umerenost i dostignuta humanost pokazuju se ba u oplemenjivanju bogova: Grci
najjaeg doba, koji se niega kod sebe nisu plaili, nego su se radovali sebi, pribliili su sve
svoje bogove svima svojim afektima.
Zato je oduhotvorenje ideje Boga vrlo daleko od toga da znai napredak: to ovek svim
srcem osea kod Getea kako se tu iilenje Boga u vrlinu i duh osea kao nii stupanj...

574

Besmislenost svake metafizike kao izvoenja uslovnog iz bezuslovnog.

Prirodi miljenja pripada svojstvo da nadovee bezuslovno na uslovno, da ga izmisli:
kao to je nadovezalo i izmislilo ja, da bi obuhvatilo mnotvo svojih procesa; ono meri svet
prema merilima koja je prosto samo odredilo : prema svojim osnovnim fikcijama:
bezuslovnom, cilju i sredstvu, stvari, supstanciji, prema logikim zakonima,
brojevima i oblicima.
Ne bi bilo niega to bi se moglo nazvati saznanjem, kad miljenje ne bi prethodno na
taj nain preobrazilo svet u stvari, u neto ravno njemu samom. Tek preko miljenja ima
neistine.
Ne moe se utvrditi poreklo miljenja, kaogod ni oseaja: ali to jo nije nikakav dokaz
da je ono neto primarno i da je bie po sebi, nego samo pokazuje da mi ne moemo dalje
iza njih, jer nemamo nita drugo sem oseaja i miljenja.

575

Saznanje znai ukazivanje na neto to je bilo: po svojoj sutini to je regressus in

infinitum. Ono to zastaje (pred takozvanim causa prima, pred bezuslovnim itd.) jeste lenost,
zamorenost.

576

Za psihologiju metafizike. Uticaj straha.

Ono ega se ovek najvie bojao, to je bilo uzrok najveega stradanja (vlastoljublje,
pohota itd.), prema tome se ponaao s najveim neprijateljstvom i iskljuioga iz istinskog
sveta. Tako su ljudi zbrisali afekte korak po korak Boga stavili kao protivnost zlu, to e
rei: stvarnost preneliu negaciju elja i strasti (to jest upravo u nita). Isto tako su namrzli
iracionalno, proizvoljno, sluajno (kao uzrok bezbroja fizikih stradanja). Usled toga su
porekli ovaj elemenat u biu po sebi i shvatili ga kao apsolutnu razumnost i
celishodnost.
Isto tako su se bojali menjanja i prolaznosti: u tome se obelodanjuje potitena dua,
puna nepoverenja i ravoga iskustva (sluaj sa Spinozom: potpuno suprotna vrsta oveka u
tom menjanju nalazila bi drai).
Bia puna ivotne energije i razdragana smatrala bi ba afekte, iracionalno i menjanje
dobrim u evdemonistikom smislu, skupa sa njihovim posledicama: opasnou, kontrastom,
propadanjem itd.
 577

Protiv vrednosti veito istovetnoga (vidi Spinozinu naivnost, Dekartovu isto tako)
vrednost najkraega i najprolaznijega, zavodniki zlatni blesak na trbuhu zmije vita

578

Moralne vrednosti u samoj teoriji saznanja:

Vera u razum zato ne nepoverenje?
Istinski svet mora biti dobar svet zato?
Privid, promena, protivrenost, borba smatraju se nemoralnim: udnja za svetom u
kome svega toga nema;
Transcendentalni svet izmiljen da bi se tako nalo mesto za moralnu slobodu (kod
Kanta);
Dijalektika kao put vrlini (kod Platona i Sokrata, oevidno zbog toga to se sofistika
smatrala kao put u nemoral);
Vreme i prostor su idealni: prema tome, postoji jedinstvo u sutini stvari; prema
tome, nema greha, nema zla; nema nesavrenosti opravdanje Boga.
Epikur je odrekao mogunost saznanja: da bi moralnim (to e rei hedonistikim)
vrednostima sauvao najvie mesto. Isto to ini Avgustin, docnije Paskal (iskvareni razum),
u prilog hrianskih vrednosti;
Preziranje svega promenljivog od strane Dekarta; tako isto i od strane Spinoze.

579

Za psihologiju metafizike. Ovaj svet je prividan: prema tome, postoji istinski svet;
ovaj svet je uslovljen prema tome, postoji bezuslovni svet; ovaj svet je protivrean: prema
tome, postoji jedan svet slobodan od protivrenosti; ovaj svet postaje; prema tome, postoji
svet bia; to su sve pogreni zakljuci (slepo poverenje u razum: ako postoji A, onda mora
postojati i njegov suprotni pojam B). Na ove zakljuke navodi oveka stradanje: u sutini, to
su elje da postoji takav svet; tako isto se izraava tu mrnja protiv jednoga sveta koji stvara
stradanje, na taj nain to se zamilja jedan drugi svet, od vie vrednosti: srdba metafiziara
protiv stvarnosti ovde je stvaralaka.
Druga serija pitanja: emu slui stradanje ?... I tu se izvodi zakljuak o odnosu
istinskog sveta prema naem prividnom, promenljivom, stradalnikom, protivrenom svetu:
1. stradanje kao posledica zablude: kako je zabluda moguna?
2. stradanje kao posledica greha: kako je greh moguan ? ( sve sama iskustva iz oblasti
prirode ili drutva, uoptena i projicirana u svet po sebi). Ali ako je uslovni svet prvobitno
uslovljen bezuslovnim, onda s njim mora biti uslovljena i sloboda zablude i greha: i opet se
ovek pita: ega radi?... Svet privida, postajanja, protivrenosti, stradanja delo je, dakle,
neije volje; ega radi ?
Greka ovih zakljuaka: stvorena su dva suprotna pojma: poto jednom od njih
odgovara jedna stvarnost, mora isto tako i drugom odgovarati druga jedna stvarnost.
Otkuda bi se inae dobio njemu suprotni pojam ? Razum je dakle izbor otkrivenja o biu
po sebi.
Ali poreklo ovih suprotnosti ne mora neoihodno biti neki natprirodni izvor razuma:
dovoljno je suprotstaviti pravu genezu pojmova: ona potie iz praktine oblasti, iz oblasti
korisnosti, i otuda ba potie njena jaka vera. (ovek je osuen na propast ako mu zakljuci
nisu u skladu s ovim razumom: ali time nije dokazano ono to razum tvrdi.)
Prekomerno bavljenje metafiziara stradanjem sasvim je naivno. Veno blaenstvo:
psiholoka besmislica. Hrabriji i stvaralaki ljudi nikada ne smatraju zadovoljstvo i bol kao
poslednja pitalja vrednosti to su sekundarne pojave: mora se hteti obadvoje, ako se hoe
neto postii. Znak je zamorenosti i bolesti kod metafiziara i religioznih duhova to su im
problemi zadovoljstva i bola problemi prvoga reda. ak i moral za njih ima toliku vanost
samo stoga to se smatra bitnim uslovom za otklanjanje stradanja.
Isto tako stoji i sa prekomernim bavljenjem prividom i zabludom: uzrok stradanja,
praznoverica da je srea vezana sa istinom (zbrka: srea u izvesnosti, u veri).

580

U kojoj su meri pojedini epistemoloki stavovi (materijalizam, sensualizam, idealizam)

posledica ocena vrednosti: da izvor najviih oseanja zadovoljstva (oseanja vrednosti)
bude odluujui i u problemu realiteta!
Koliina pozitivnog znanja potpuno je sporedna, ili bez posledica: svedok razvitak
Indije.
Budistiko odricanje stvarnosti uopte (privid = stradanje) potpuno je dosledno:
nedokaznost, nepristupanost, otsustvo kategorija ne samo za svet po sebi, nego uvianje
da se dolo do itavog ovog pojma pogrenim procedurama. Apsolutna stvarnost, bie po
sebi, jeste protivrenost. U svetu postajanja stvarnost je uvek samo proenje radi
praktinih ciljeva, ili je razlika u tempu bivanja, ili je obmana usled nerazvijenih organa.
Logiko odricanje sveta i nihilizovanje potie otuda to moramo suprotstaviti bie
nebiu i to se odrie pojam postajanja (neto postaje).

581

Bie i postajanje. Razum razvijen na sensualistikoj osnovi, na predrasudama

ula, to jest verovanjem u istinu sudova ula.
Bie kao uoptavanje pojma ivota (disati), biti s duom, hteti, dejstvovati,
postajati.
Suprotnost tome: biti bez ive due, ne postajati, ne hteti. Prema tome: biu se
ne suprotstavlja nebie, privid, niti pak mrtvo (jer mrtvo moe biti samo neto to moe
biti i ivo).
Dua, ja, postavlja se kao primarna injenica: i unosi se svuda gde ima postajanja.

582

Bie. O njemu nemamo nikakve druge pretstave sem iveti. Kako onda moe
neto mrtvo biti ?

583

S uenjem gledam kako se danas nauka miri sa sudobinom da se bavi samo svetom
prividne stvarnosti: za istinski svet ma kakav on bio mi svakako nemamo nikakva orua
saznanja.
Na ovom mestu smemo ve zapitati: koje je orue saznanja odredilo ovu suprotnost?...
injenica da se svet koji je pristupaan naim organima smatra zavisnim od tih organa,
i da mi taj svet smatramo za subjektivno uslovljen, nije jo nikakav dokaz da je stvarno
moguan jedan objektivan svet. Ko nas prisiljava na miljenje da je subjektivnost realna,
esencijalna?
Po sebi, apsolutno, jeste besmislen pojam: priroda po sebi je besmislica: pojam
bia, stvari, uvek je samo relativan...
Nevolja je to se sa starom antitezom prividan i istinit rasprostranila odgovarajua
ocena vrednosti: male vrednosti i apsolutne vrednosti.
Svet prividne stvarnosti mi ne smatramo kao svet od vrednosti; privid nam je sud
protiv najvie vrednosti. Samo istinski svet moe imati vrednosti po sebi...
Predrasuda nad predrasudama! Na prvom mestu, sasvim je moguno da je prava
priroda stvari do te mere tetna po ivot, da je prividna stvarnost potrebna da bi se moglo
iveti... Takav je sluaj u mnogim prilikama: na primer u braku.
Na empiriski svet bio bi tako uslovljen ak i u granicama saznanja instinktima
samoodranja: mi smatramo za istinito, od vrednosti, za dobro, ono to godi samoodranju
vrste...
a) Mi nemamo nikakvih kategorija po kojima bismo smeli razlikovati pravi od
prividnog sveta. (Moe biti da postoji neki isto prividan svet, ali samo ne na prividni svet).
b) Ako bismo i primili pravi svet, moda bi ipak on imao manje vrednosti za nas: jer je
upravo moguno da koliina iluzije bude od veega znaaja po nas usled vrednosti za
samoodranje. (Osim ako prividnost ne bi bila dovoljan razlog za nas da neto odbacimo?)
v) Da postoji korelat izmeu stepena vrednosti i stepena stvarnosti (tako da bi najvie
vrednosti imale i najvie stvarnosti), to je metafiziki postulat koji polazi od hipoteze da mi
znamo hijerarhiju vrednosti: naime da je ta hijerarhija moralne prirode... Samo pod tom
pretpostavkom istina je nuna za definiciju sviju najviih vrednosti.

Od kardinalne je vanosti da se raisti s istinskim svetom. To je najvee sumnjalo i

umanjiva vrednosti sveta koji mi pretstavljamo: to je bio dosada na najopasniji atentat
protiv ivota.
Rat protiv sviju hipoteza po kojima se zamilja jedan istinski svet. Meu te hipoteze
dolazi i to da su moralne vrednosti najvie.
Preimustvo moralnih ocena vrednosti opovrglo bi se ako bi se moglo dokazati da su
one posledica nemoralnih ocena: da je to jedan specijalan sluaj pravog nemorala: one bi
same sebe time svele na privid, i kao privid ne bi imale vie nikakva prava da osuuju
prividnost.

Ovde bi se imala onda da ispita psiholoki volja za istinom: to nije nikakva moralna
sila, nego jedan oblik volje za mo. To bi se moglo time dokazati to se ona slui svim
moguim nemoralnim sredstvima; u prvom redu onim metafiziarskim .
Danas se nalazimo pred ispitivanjem tvrenja, da su moralne vrednosti najvie. Metod
izuavanja dostie se tek kad se svladaju sve moralne predrasude: on bi pretstavljao pobedu
nad moralom...

584

Zabluda filosofije poiva na tome to su, mesto da se u logici i u kategorijama razuma

priznaju sredstva za podeavanje sveta u korisne ciljeve (dakle, principijelno, za korisno
falsifikovanje), one bile smatrane kao kriterij istine odnosno stvarnosti... Kriterij istine
bila je ustvari jednostavno bioloka korist od jednog takvog sistema naelnoga falsifikovanja:
i poto jedna ivotinjska vrsta ne zna ni za ta vanije od svoga samoodranja, to se ovde
ustvari smelo govoriti o istini. Naivnost je nastala tek onda kad se antropocentrina
idiosinkrazija uzela za meru stvari, kao pravilo po kome se odreivalo realno i nerealno:
ukratko, kada se uslovno nainilo apsolutnim. I gle, odjedanput se svet raspao na realan i na
prividan: i ba onaj svet koji je razum pronaao za oveka, da u njemu ivi i da uredi ivot,
bio je za njega diskreditovan. Mesto da se formama sluimo jednostavno kao oruem da se
svet uini opipljivim, merljivim, uplela se ludost filosofa koja je nala da je u ovim
kategorijama dat pojam onog sveta kome ovaj svet u kome ivimo ne odgovara... Sredstva su
tu pogreno shvaena kao merila vrednosti i upotrebljena da se osudi prvobitan smer ...
A taj smer je bio da obmanemo sebe na koristan nain: sredstva za to bila su pronalazak
formula i znakova, pomou kojih se zapleteno mnotvo stvari svelo na celishodnu i pogodnu
shemu.
Ali avaj! Tu su upleli sad u igru jednu moralnu kategoriju: nijedno bie nee sebe
obmanjivati, nijedno bie ne sme obmanjivati prema tome, postoji samo volja za istinom.
ta je istina ?
Naelo protivrenosti pruilo je shemu: istinski svet, do koga se trai put, ne moe biti
u protivrenosti sa samim sobom, ne moe se menjati, ne moe postajati, nema ni poetka ni
kraja.
To je najvea zabluda koja je ikada poinjena, ona uistini kobna zabluda na zemlji:
verovalo se da se u formama razuma naao kriterij istine dok je ustvari njihov smer da
ovek postane gospodar nad stvarnou, da bi na mudar nain pogreno shvatio stvarnost...
I gle: svet je postao laan ba zbog onih osobina koje sainjavaju njegovu stvarnost:
zbog promene, postajanja, mnotva, suprotnosti, protivrenosti, rata. I tu je sada bila sva kob:
1. Kako se ovek oslobaa lanog i jednostavno prividnog sveta? (to je bio stvarni,
jedini svet);
2. Kako sm ovek postaje to je vie moguno antiteza prividne stvarnosti? (Pojam
savrenog bia kao neega suprotnog svakom realnom biu, tanije: kao protivrenost
ivotu....)
itav pravac vrednosti vodio je na klevetanje ivota; ljudi su napravili zbrku izmeu
idealnog dogmatizma i saznanja uopte: tako da je protivnika stranka poela sada odbacivati
i nauku sa uasom. '.
Tako je put ka nauci bio dvostruko zakren: najpre verom u istinski svet, pa onda
protivnicima te vere. Prirodna nauka, psihologija, bila je 1. osuena u svojim predmetima; 2.
piena svoje istote srca...
U realnom svetu, gde je apsolutno sve povezano i uslovljeno, osuditi i zamisliti da ne
postoji ma ta znai osuditi sve i zamisliti da ne postoji. Izraz to nije smelo biti, to ne bi
trebalo biti, komedija je... Kad ovek izmilja posledice, upropastie izvor ivota, ako bi
hteo zamisliti da ne postoji sve to je u kom bilo smislu tetno i razorno. Fiziologija to
dokazuje mnogo bolje.
Mi vidimo kako moral: a) truje celo shvatanje sveta; b) preseca put ka saznanju, ka
nauci; v) slabi i potkopava sve stvarne instinkte (uei da je njihov koren nemoralan).
Mi gledamo pred sobom jedno strahovito orue dekadencije na poslu, koje se dri
pomou najsvetijih imena i stavova.

585

Ogromno samoosveenje: osvestiti se ne kao pojedinac ve kao oveanstvo.

Razmiljajmo, mislimo unatrag: hajdemo uzanim i irokim drumovima!
 A

ovek trai istinu ; jedan svet koji sebi ne protivrei, ne vara, koji se ne menja, jedan
istinski svet jedan svet u kome se ne strada: protivrenost, varka, menjanje uzroci su
stradanja! On ne sumnja da postoji svet kakav treba da je on bi rado da nae put do njega.
(Indiska kritika: ak je i ja prividno, nerealno.
Otkuda tu oveku pojam realnosti ? Zato ba ovek izvodi poreklo stradanja iz
promene, varke, protivrenosti?
Zato ne svoju sreu?..
Preziranje, mrnja prema svemu to prolazi, to se menja: otkuda ovakvo
ocenjivanje postojanosti ? Oigledno je ovde volja za istinom naprosto udnja za
nepromenljivim svetom.
ula varaju, razum ispravlja pogreke: prema tome, zakljuuje se, razum je put ka
postojanom; najnematerijalnije ideje moraju biti najblie istinskom svetu. Od ula
dolazi najvei broj nesrea to su laovi, varalice, ruioci.
Srea moe leati jedino u biu: promena i srea iskljuuju se uzajamno. Najuzvienija
je elja prema tome da ovek postane jedno s biem. To je formula za put ka najvioj srei.
Ukratko reeno: svet kakav bi trebalo da je, postoji: ovaj svet, u kome ivimo, zabluda
je ovaj na svet ne bi trebalo da postoji.
Vera u bie pokazuje se samo kao posledica: pravi primum mobile je neverovanje u
postajanje, nepoverenje prema postajanju, potcenjivanje svega postajanja.
Koji tip oveka tako misli ? Neproduktivni, stradalniki tip, tip umoran od ivota. Ako
bismo zamislili suprotni tip oveka, onda bi to bio ovek kome ne bi bila potrebna vera u
bie; ta vie, on bi bie prezirao, kao neto mrtvo, dosadno, ravnoduno...
Vera da zaista postoji svet kakav bi trebalo da je to je vera neproduktivnih, koji nee
da stvore jedan svet kakav treba da je. Oni smatraju da on ve postoji, oni trae sredstva i
puteve da do njega dopru. Volja za istinom kao nemo volje za stvaranjem.

Antagonizam u
Saznati da je neto tako i tako:

Raditi da neto postane tako i tako: { stupnju sila

raznih priroda
Fikcija o jednom svetu koji odgovara naim eljama; psiholoke vetine i tumaenja, da
bi se sve to uvaavamo i oseamo kao prijatno povezalo s ovim istinskim svetom.
Volja za istinom na ovom stupnju je u sutini vetina tumaenja: uz nju jo uvek ide
sila tumaenja.
Ova ista ljudska vrsta, samo jo za jedan stepen siromanija, bez snage da dalje tumai,
da stvara fikcije, sainjava nihiliste. Nihilist je ovek koji o svetu kakav postoji kae da ne
treba da postoji, a o svetu kakav bi trebalo da bude kae da ne postoji. Prema tome ivot
(raditi, stradati, hteti, oseati) nema nikakvog smisla: patos uzaludnosti nihilistiki je patos
i uz to jo, kao patos, jedna nedoslednost nihilista.
Ko ne moe staviti svoju volju u stvari, ovek bez volje i snage, pridaje im bar jo neki
smisao, to jest on veruje da se u njima ve nalazi neka volja.
Jaina volje meri se po tome koliko ovek moe izdrati bez smisla stvari, koliko moe
izdrati u jednom svetu bez smisla: jer on sam organizuje jedan mali deo toga sveta.
Filosofsko objektivno posmatranje moe, prema tome, biti znak siromatva volje i
snage. Jer snaga organizuje njoj blie i najblie: saznatelji, koji samo hoe da utvrde ta
jeste, jesuti koji ne mogu nita postaviti kako treba da je.
Umetnici pretstavljaju prelaznu vrstu: oni bar postavljaju simbol onoga to treba da je
oni su produktivni ukoliko stvarno menjaju i preobrauju; oni nisu kao saznatelji, koji sve
ostavljaju kako je.
Veza izmeu filosofa i pesimistikih religija: ista ljudska vrsta ( oni pripisuju najvii
stepen realnosti stvarima koje su najvie vrednosti ).
Veza izmeu filosofa i moralnih ljudi i njihovih merila vrednosti ( moralno tumaenje
svega kao smisao sveta: posle propasti religioznog smisla).
Pobeda filosofa unitenjem sveta sainjenog od bia;
nihilizam kao prelazni period: pre negoli to se nae dovoljna snaga da se preokrenu vrednosti
i da se svet postajanja, prividni svet, obogotvori kao jedini i da se primi.
B

Nihilizam kao normalna pojava moe biti simptom: porasta snage ili porasta slabosti:
Delimino zato to je snaga za stvaranje i hotenje toliko porasla da joj vie nisu
potrebna ova opta tumaenja i unoenja smisla (blii zadaci, drava itd.);
Delimino zato to poputa stvaralaka snaga da se stvori smisao i to preovladava
razoarenje. Nesposobnost za veru u neki smisao, neverovanje.
ta znai nauka u odnosu prema obema ovim mogunostima?
1. kao znak snage i vladanja sobom, kao sposobnost da se ivi bez spasonosnih, utenih,
iluzornih svetova;
2. kao sila to podriva, secira, razoarava i slabi.

Vera u istinu, potreba da se ovek osloni na neto u to veruje da je istinito, psiholoka

redukcija nezavisno od svih dosadanjih oseanja vrednosti. Strah, lenost.
Isto tako je i neverovanje redukcija. Ukoliko ono stie novu vrednost, ako uopte nema
istinskog sveta ( na taj nain se ponovo oslobaaju oseanja vrednosti koja su se dotle
rasipala na svet bia.)

586

ISTINSKI I PRIVIDNI SVET

Pogreni pojmovi koji istiu iz ovog pojma trostruki su:

a) nepoznati svet: Mi smo avanturisti, radoznali poznato ini se da nas zamara
( opasnost od vog pojma lei u tome to nam potura misao da nam je ovaj svet poznat...);
b) drugi svet gde stvari druke stoje: Neto u nama pravi poreenje, nae spokojno
potinjenje, nae utanje gubi tu svoju vrednost moda e sve izii .na dobro, mi se nismo
uzalud nadali.... Svet gde stvari druke stoje, gde smo mi sami ko zna ? druki...
v) istinski svet: To je najneobiniji udar i nasrtaj na nas koji smo ikada doiveli;
mnogo to-ta utisnuto je u re istinit, i nehotice mi to dajemo istinskom svetu na poklon:
istinski svet mora biti i veran istini, svet koji nas ne vara, niti nas pravi ludima: verovati u
njega znai skoro biti prinuen verovati ( iz konvencionalnosti, kao to je to obiaj meu
biima dostojnim poverenja).
 *

Pojam nepoznati svet potura nam misao da nam je ovaj svet poznat (dosadan );
Pojam drugi svet potura nam misao da bi svet mogao biti drukiji otklanja nunost
i sudbinu ( uzaludno je potiniti mu se, prilagoditi se).
Pojam istinski svet potura nam misao da je ovaj na svet neistinski, laljiv, nepoten,
da nije pravi, niti bitan pa prema tome da nije ni podeen da nam bude od koristi ( nije
za preporuku da se ovek njemu prilagodi; bolje je odupreti mu se).

Mi se, dakle, povlaimo iz ovog sveta na tri naina:

a) svojom radoznalou kao da se interesantniji njegov deo nalazi negde drugde;
b) svojim potinjavanjem kao da nije potrebno da se potinjavamo kao da ovaj
svet nije nikakva poslednja nunost;
v) svojom simpatijom i potovanjem kao da ih ovaj svet ne zasluuje, kao da je nizak
i neastan prema nama...
Jednom reju: mi se bunimo na tri naina: mi smo nainili od x svoju kritiku poznatog
sveta.

Prvi korak ka urazumljenju: pojmiti do koje smo mere zavedeni jer bi moglo biti
sasvim suprotno:
a) nepoznati svet mogao bi biti tako sklopljen da nam da volju za ovaj svet kao za
jednu moda glupu i niu formu ivota;
b) drugi svet, vrlo daleko od toga da uzima u obzir nae elje koje ovde nisu nikad
zadovoljene, mogao bi biti deo onih stvari koje nam ovaj svet omoguuje: poznati ovaj svet,
moglo bi da bude sredstvo za nae zadovoljenje;
v) istinski svet: ali ko nam ba to veli da prividni svet mora vredeti manje od istinskog
sveta? Ne protivreili na instinkt ovom miljenju ? Nije li ovek veito zauzet stvaranjem
jednog fiktivnog sveta, jer bi hteo imati jedan bolji svet od stvarnosti ? Pre svega: otkuda mi
znamo da na svet nije istinski ? ... Jer je moguno da je drugi svet prividan (ustvari, Grci
su, na primer, zamislili carstvo seni; prividan ivot, pored pravog ivota ). I iajzad: ta nam
daje pravo da postavljamo kao neke stupnjeve stvarnosti ? To je neto drugo negoli to je
jedan nepoznat svet to je ve elja da se neto zna o nepoznatom. Drugi, nepoznati
svet lepo! Ali rei istinski svet znai znati neto o njemu to je suprotno
pretpostavci jednoga x- sveta...
Jednom reju: svet x moe u svakom pogledu biti dosadniji, neoveniji i nedostojniji
negoli to je ovaj svet.
Bilo bi sasvim neto drugo kad bi se tvrdilo da postoji x-svetova, to jest svaki moguni
svet pored ovoga naega. Ali to se nije nikad tvrdilo....

Problem: zato je pretstava o drugom svetu uvek ispadala na tetu to jest kao kritika
ovoga sveta na ta to ukazuje?
Naime: jedan narod koji je ponosit na sebe, iji je ivot u napredovanju, uvek misli da
je drukiji nain ivota neto nie, manje vredno od njegovog; on smatra tu, nepoznat svet za
svoga neprijatelja, za svoju suprotnost: on ne osea radoznalost, nego se pre tui
nepoznatoga... Jedan narod nee niada dopustiti da je neki drugi narod istinski narod...
Simptomatina je sama injenica da je takvo razlikovanje moguno, da se ovaj svet
smatra prividnim, a onaj drugi istinskim.
Kolevke pretstave o drugom svetu:

filosof koji izmilja jedan racionalan svet, u kome su razum i logike funkcije adekvatne:
tu je koren istinskog sveta; religiozni ovek, koji izmilja jedan boanski svet: tu je
koren otpriroenoga, protivprirodnoga sveta; moralni ovek, koji zamilja jedan slobodan
svet: tu je koren dobrog, savrenog, pravednog i svetog sveta.

Zajedniki faktor svima njima: psiholoka omaka, fizioloka zbrka.

Koji atributi karakteriu drugi svet onako kako se on stvarno javlja u istoriji?
Peati filosofske, religiozne i moralne predrasude.
Drugi svet, kakav se javlja u svetlosti ovih injenica, sinonim je ne-bia, ne-ivota,
volje za ne-ivotom...
Opti pogled: instinkt zamorenosti ivotom, a ne instinkt ivota, stvorio je drugi svet.
Posledica: filosofija, religija i moral simptomi su dekadencije.

BIOLOKA VREDNOST SAZNANjA

587

Moglo bi se uiniti kao da sam izbegao pitanje izvesnosti. Obrnuto je tano: ali,
postavljajui pitanje kriterija izvesnosti, ja sam eleo saznati prema kojim se merilima dosada
uopte merilo i pokazati da je pitanje o izvesnosti podreeno pitanje, pitanje drugog reda.

588

Pitanje vrednosti je fundamentalnije od pitanja izvesnosti: izvesnost dobija potrebnu

ozbiljnost tek pod uslovom da je pitanje vrednosti reeno.
Bie i privid, psiholoki posmatrani, ne pruaju nikakvo bie po sebi, nikakav kriterij
za stvarnost, nego samo za stepene prividnosti, merene prema jaini simpatije koju imamo
za izvestan privid.
Ne vodi se borba za opstanak izmeu pretstava i opaaja nego oko nadmonosti
pobeena ideja ne unitava se nego se samo gura u pozadinu ili potinjava. U oblasti duha ne
postoji unitenje...

589

Cilj i sredstvo
Uzrok i posledica { kao tumaenja (ne kao injenica) i
Subjekt i objekt u kojoj meri moda nuna
Delanje i trpljenje tumaenja? (kao mera za odranje)
Stvar po sebi i pojava sve u smislu jedne volje za mo.

590
 Nae vrednosti su tumaenja unesena u stvari.
Postoji li onda neki smisao u apsolutnom?
Nije li smisao, po neophodnosti, relativni smisao i perepektiva ?
Svaki smisao je volja za mo (svi relativni smisli mogu se svesti na nju).

591

elja za utvrenim injenicama teorija saznanja: koliko je u tome mnogo

pesimizma!

592

Antagonizam izmeu istinskog sveta, kako ga pesimizam slika, i jednog sveta u

kome se moe iveti: u tu svrhu se moraju ispitati prava istine. Potrebno je izmeriti na
ivotu smisao sviju tih idealnih nagona da bismo pojmili prirodu toga antagonizma: borba
bolesnog, oajnikog ivota, koji vapije za drugim svetom, sa zdravijim, glupljim, varljivijim,
bogatijim, celostnijim ivotom. Dakle nije istina u borbi sa ivotom, nego jedna vrsta
ivota u borbi s drugom vrstom. Ali ona prva htela bi da bude via vrsta. Ovde je
potrebno izneti dokaze da je hijerarhija potrebna da. je hajerarhija vrsta ivota prvi
problem.

593

Veru: to je tako i tako promeniti u volju tako i tako mora biti.

NAUKA

594

Nauka je dosad bila sredstvo za otklanjanje potpune zbrke stvari pomou hipoteza koje
sve objanjavaju dakle iz odvratnosti intelekta prema haosu. Ova ista odvratnost
obuzima me kad posmatram samog sebe: ja bih eleo da sebi pretstavim i svoj unutranji svet
pomou jedne sheme i tako da savladam intelektualnu zbrku. Moral je bio takvo uproenje:
on je uio da je ovek znan, poznat. Sada, poto smo unitili moral, mi smo sami sebi opet
postali potpuno nejasni. Znam da o sebi nita ne znam. Fizika se pokazuje kao blagodat za
duevno raspoloenje: nauka (kao put do saznanja) dobija novu dra poto je moral odbaen
i poto jedino tu nalazimo doslednost, mi moramo udesiti svo) ivot tako da je, sauvamo
za sebe. To nas dovodi do neke vrste praktinog razmiljanja o uslovima naeg ivota kao
organa saznanja.

595

Nae pretpostavke: nema Boga, nema cilja: sila je krajna. Mi emo se dobro uvati da
za nie od nas ne smiljamo pravac miljenja koji je njima potreban i da im ga ne
propisujemo.

596
 Nije moralno vaspitanje oveanstva potrebno nego popravilite za naune zablude,
jer nam istina bljutavi ivot i ini da ga ne marimo ako se ve ovek nije bespovratno
navezao na svoj put i ne snosi posledice svoga asnoga gledita s traginim ponosom.

597

Polazna taka naunog rada: vera u povezanost i kontinuitet naunog rada, tako da
pojedinac sme raditi na svakom mestu, ma kako ono bilo malo, uveren da ne radi uzalud.
Postoji jedna velika smetnja: uzalud raditi, uzalud se boriti.

Vremena nagomilavanja, kad se stie snaga i mo kojima e se budunost posluiti:

nauka kao sredokraa gde prosena, mnogostranija, sloenija bia dolaze do izraaja i .nalaze
zadovoljenja: svi oni kojima se akcija ne preporuuje.

598

Filosof obnavlja svoju snagu na drugi nain i drugim sredstvima: on je obnavlja, na

primer, nihilizmom. Vera da ne postoji istina, nihilistika vera, veliki je odmor za oveka koji
kao ratnik saznanja besprekidno ratuje s itavom najezdom runih istina. Jer je istina runa.

599

Besmislenost zbivanja: takvo verovanje je posledica shvatanja da su sva dosadanja

tumaenja sveta lana, to je uoptavanje obeshrabrenosti i slabosti, ali ne neophodna vera.
Otsustvo skromnosti kod oveka tamo gde on ne nalazi smisla, odrie da ga ima!

600

Beskonana mogunost razliitih tumaenja sveta: svako tumaenje je simptom

napredovanja ili opadanja.
Jedinstvo (monizam) je potreba za inercijom; mnotvo tumaenja je znak snage. ovek
ne bi trebalo da liava svet njegove zagonetne i obespokojavajue prirode.

601

Protiv elje za prmirljivou i miroljubljem. Tu spada i svaki pokuaj od strane

monizma.

602

Ovaj svet perspektive, ovaj svet za oko, dodir i uho, vrlo je laan, kad se poredi i sa
jednim mnogo osetljivijim ulnim aparatom. Ali njegova razumljivost, jasnost, praktinost,
njegova lepota poinju se gubiti, ako istanamo svoja ula: isto onako kao to se gubi lepota
kad razmiljamo o dogaajima istorije; postavljanje cilja ve je iluzija. Dosta nam je to da
nam se svet ini od vee vrednosti, odreeniji, lepi, znaajniji, to se povrnije i ovlanije
shvati. to se dublje u njega prodre pogledom, to se vie gubi naa ocena njegove vrednosti
i beznaajnost se pribliuje! Mi smo stvorili svet, koji ima vrednost! Priznajui to, mi time
priznajemo da je potovanje istine posledica jedne iluzije i da je mnogo potrebnije ceniti
formativnu, uproujuu, stvaralaku silu koja idealizuje.
Sve je lano! Sve je doputeno!
Tek: usled izvesne tuposti pogleda i elje za jednostavnou pojavljuje se lepo,
vrednost: po sebi, to je neto ne znam sam ta.

603

Mi znamo da se ruenjem jedne iluzije jo ne dobija istina, nego samo jo jedan komad
neznanja, proirenje naeg faznog prostora, porast nae pustinje

604

ta saznanje jedino moe biti? Tumaenje, unoenje smisla ne objanjenje

(u veini sluajeva jedno novo tumaenje nekog starog tumaenja koje je postalo
nerazumljivo i skoro sada samo jedan simbol). Ne postoje utvrena fakta, sve je u toku,
nedokuno, naa miljenja su jo najduega vea.

605

Utvrivanje istine i neistine, utvrivanje fakata uopte, bitno je razliito od

tvorake postavke, izgradnje, uobliavanja, savlaivanja, hotenja, koji lee u sutini filosofije.
Dati smisao stvarima to je dunost koja uvek preostaje, pod uslovom da u njima ne lei jo
nikakav smisao. To isto vai za tonove, kaogod i za sudbine naroda: oni se mogu tumaiti na
najrazliitije naine i mogu se upuivati na razliite pravce u razliite svrhe.
Jo je vii stupanj postaviti cilj, pa fakta podeavati prema njemu: dakle tumaenje dela,
a ne prosto preinaavanje pojmova.

606

Na kraju krajeva, ovek ne nalazi u stvarima nita drugom onoga to je u njih stavio:
to ponovno nalaenje zove se nauka, a stavljanje umetnost, religija, ljubav, ponos. I u
jednom i u drugom, ak i da su deja igra, ovek treba da pokae smelosti i slobodno da ide
napred, u prvom sluaju da ponovo nae, u drugom da unese smisao u stvari to je na
posao.

607

Nauka: njene dve strane:

u pogledu na pojedinca;
u pogledu na kulturne komplekse (nivo kulture);
Suprotne ocene vrednosti obzirom na jednu i na drugu stranu.

608

Razvitak nauke dovodi sve vie do toga da preobrati poznato u nepoznato: njen je
cilj, meutim, ba suprotan tome, jer ona polazi od instinkta da nepoznato svede na poznato.
Jednom reju, nauka priprema suvereno neznanje, oseanje da saznavanje uopte ne
postoji, da je neka vrsta naduvenosti sanjati o tome; jo vie, da mi nismo sauvali ni
najmanjeg pojma koji bi nam dopustio da saznavanje smatramo makar samo kao jednu
mogunost da je saznavanje protivrena ideja. Mi prevodimo jedan iskonski mit i sujetu
ljudsku u tvrda fakta: mi moemo dopustiti saznavanje po sebi kao pojam isto onako malo
kao to moemo dopustiti stvar po sebi. Krivopue broja i logike, krivopue zakona.
Mudrost kao pokuaj da se prevaziu ocene date s izvesnog gledita (to jest volja za
mo): to je naelo neprijatelj ivotu i razorno, simptom slabljenja moi prilagoavanja, kao
to je sluaj kod Indijanaca itd.

609

Nije dovoljno da vidi u kakvom neznanju ivi ovek i ivotinja: mora imati jo i volju
za neznanjem i nauiti se na to. Tebi je neophodno da pojmi da je bez ovoga neznanja
nemoguan i sam ivot; da je ono uslov pod kojim se sve ivo jedino odrava i napreduje:
jedan veliki, tvrdi bedem neznanja mora stajati oko tebe.

610

Nauka preobraenje prirode u pojmove u cilju ovlaivanja prirodom pripada

rubrici sredstva.
Ali cilj i volja ovekova moraju napredovati podjednako, upravljeni prema celini.

611

Misao je najjaa i neprekidno vrena funkcija na svima stupnjevima ivota ona je i u

svakom opaaju i prividnom trpljenju. Oevidno ona postaje time najmonija i
najpretencioznija od sviju funkcija i vremenom tiranie sve ostale sile. Na kraju ona postaje
strast po sebi, apsolutna.

612

Povratiti subjektu saznanja pravo na veliki afekt, poto su uguivanje sebe i kult
objektivnosti stvorili i ovde lanu hijerarhiju. Zabluda je dostigla svoj vrhunac kad je
openhauer uio: upravo u osloboenju od strasti, od volje, lei jedini put ka istini, ka
saznanju; intelekt osloboen volje ne moe nita drugo nego da vidi pravu prirodu stvari.
Ista zabluda u umetnosti: kao da sve postane lepo, im se posmatra bez uea volje.

613

Utakmica afekata i nadmonost jednog afekta nad intelektom.

614

Humanizovati svet, to e rei oseati se u njemu sve vie kao gospodar.

615

Kod jedne vie vrste bia saznanje e dobiti i nove oblike, koji sada jo nisu potrebni.

616

Da vrednost sveta lei u naim tumaenjima ( da su moda moguna negde jo neka

druga tumaenja, sem isto oveanskih ), da su dosadanja tumaenja ocene vrednosti sa
izvesnih gledita, pomou kojih se drimo u ivotu, to jest u volji za mo, za porastom moi;
da svako uzdizanje oveka povlai sa sobom savlaivanje uih tumaenja, da svako
postignuto jaanje i proirenje moi otvara nove perspektive; i zove na veru u nove horizonte
to se provlai kroz moje spise. Svet s kojim neto imamo laan je, nije nikakav fakt, nego
roman i uoptavanje na osnovu malog broja opaanja on je u toku, kao neto to postaje,
kao la koja se uvek pomera, koja nikad ne dolazi blie istini: jer istina ne postoji.

617

Rekapitulacija:
Postajanju dati peat bia to je najvii stupanj volje za mo.
Dvostruki falsifikat, od strane ula i od strane duha, u nameri da se odri svet bia,
mirovanja, ravnotee itd.
Da se sve vraa, to je najvee priblienje sveta postajanja svetu bia: vrhunac
rasmatranja.
Od vrednosti koje su pripisane biu potie osuda i nezadovoljstvo postajanjem: poto je
taj svet bia najpre izmiljen.
Metamorfoze bia (telo, Bog, ideje, prirodni zakoni, formule itd.).
Bie kao privid; izokretanje vrednosti: privid je dodeljivao vrednosti
Saznanje po sebi nemoguno je u postajanju: kako je dakle saznanje moguno ? Kao
zabluda o samom sebi, kao volja za mo, kao volja za opsenom.
Postajanje kao pronalaenje, hotenje, samoodricanje, samosavlaivanje: ne postoji
subjekt, nego tvorako delovanje i postavka stvari, nema uzroka ni posledica.
Umetnost kao volja za savlaivanjem postajanja, kao ovekoveenje, ali kratkovido,
prema perspektivi; ponavljanje tendencija celine u malom u isti mah.
Ono to ceo ivot pokazuje valja posmatrati kao skraenu formulu celokupne tendencije
ivota: otuda nove definicije pojma ivota kao volje za mo.
Mesto uzroka i posledice uzajamna borba faktora postajanja, to esto dovodi do
apsorbovanja protivnika; ne postoji stalan broj predmeta postajanja.
Neupotrebljivost starih ideala pri tumaenju celokupnoga zbivanja, poto se jednom
uvidelo njihovo ivotinjsko poreklo i korist; oni su, uz to, svi neprijatelji ivota.
Neupotrebljivost mehanikih teorija one daju utisak besmislenosti.
Sav idealizam dosadanjeg oveanstva nalazi se na putu da pree u nihilizam u veru
u apsolutnu bezvredicu, to e rei u besmislenost.
Unitenje ideala, nova pustinja; nove umetnosti koje e nam pomoi da mi, amfibije, to
izdrimo.
Osnovni uslov: hrabrost, strpljenje, ni vraanje niti mnogo ara za idenjem napred
(NZ. Zaratustra, koji se stalno drao podrugljivo prema svim ranijim vrednostima, usled obilja
snage u sebi.)

II VOLJA ZA MO U PRIRODI

MEHANIKO TUMAENjE SVETA

618
 Od sviju tumaenja sveta koja su dosada okuana, mehaniko izgleda da danas stoji
pobedonosno u prvom redu. Oevidno ono ima istu savest na svojoj strani; jer nijedna nauka
ne veruje u svoj progres i uspeh, ako do njega ne dolazi pomou mehanike procedure. Svaki
zna tu proceduru: razum i smer ostavljaju se po strani to je moguno vie; pokazuje se
da sve moe postati iz svega ako se da dovoljno vremena za to, i niko se ne trudi da sakrije
svoje pakosno zadovoljstvo, kada se prividan smer u sudbini jedne biljke ili jednoga
umanceta u jajetu objasni na osnovu pritiska i odboja: jednom reju, ljudi se od srca
raduju da odadu potovanje naelu najvee gluposti, ako mi se dopusti da uinim aljivu
napomenu u jednoj tako ozbiljnoj prilici. Meutim, meu najodabranijim duhovima, koji se
nalaze u ovom pokretu, opaa se izvesna slutnja, izvesna brinost, kao da teorija ima prodor,
koji pre ili posle moe postati njihov poslednji; mislim na onu vrstu prodora koji znai kraj
svih balona napunjenih slinim teorijama. Pritisak i odboj ne mogu se sami objasniti, mi se
ne moemo osloboditi od actio in distans: ljudi su izgubili veru u samu mogunost
objanjenja i dodaju kisela lica da je moguan opis a ne objanjenje, da e dinamiko
tumaenje sveta, sa njegovim odricanjem praznog prostora, sa konglomeratom atoma, kroz
kratko vreme pobediti fiziare: pri em se oigledno dinamici pridaje jo jedan unutranji
kvalitet.

619

Pobedonosni pojam sile, s kojim su nai fiziari stvorili Boga i svet, treba da se
dopuni: njemu se mora pripisati unutranja volja, koju ja nazivam voljom za mo to e
rei nenasitom udnjom za ispoljavanjem moi; ili za primenom, upotrebom moi, kao
tvorakog nagona itd. Fiziari se ne mogu osloboditi dejstva na daljinu u svojim
principima, kaogod ni odbojne sile (ili privlane). Tu nita ne pomae: svi pokreti, sve
pojave, svi zakoni moraju se shvatiti samo kao simptomi jednog unutranjeg zbivanja i mi
se moramo posluiti analogijom oveka u tu svrhu. Kod ivotinje moguno je objasniti sve
instinkte iz volje za mo; isto tako sve funkcije organskoga ivota iz toga jedinoga, izvora.

620

Je li iko ikada konstatovao silu ? Ne, nego dejstva prevedena na jedan sasvim stran
jezik. Pravilnost u sledovanju toliko nam je postala obina da nas udnovatost njena ne udi.

621

Sila koju nismo u stanju zamisliti prazna je re i ne sme imati nikakvih graanskih
prava u nauci: kao i takozvana isto mehanika sila privlaenja i odbijanja, koja bi htela da
nam da neku pretstavu o svetu, i nita drugo!

622

Odboj i pritisak neto su neverovatno pozno, izvedeno i neprvobitno. Oni ve

pretpostavljaju neto to dri stvari zajedno i to moe pritisnuti i odbiti. Ali ime to oni dre
zajedno ?

623

Nema niega nepromenljivoga u hemiji: to je samo prividnost, prosta kolska

predrasuda. Mi smo nepromenljivost uvukli iz metafizike, gospodo fiziari. Sasvim je naivno
posmatrano spolja, tvrditi da su grafit, dijamant i ugalj istovetni. Zato ? Prosto zato to se na
terazijama ne moe utvrditi gubitak supstancije. Lepo, oni bar imaju tu neto zajedniko; ali
rad molekula u procesu menjanja, koji mi ne moemo ni videti ni izmeriti, ba i stvara od
jedne iste materije neto drugo sa specifino drugim svojstvima.

624

Protiv fizikog atoma. Da bismo mogli razumeti svet, moramo biti u mogunosti da
ga merimo: da bismo ga mogli meriti, moramo imati stalne uzroke; kako u stvarnosti nemamo
takvih stalnih uzroka, mi onda izmiljamo neke atome. To je poreklo atomske teorije.
Mogunost merenja sveta, izraavanja sviju pojava u formulama je li to odista
razumevanje ? ta bismo od muzike razumeli, kad bismo sve to se u njoj moe meriti i
skratiti u formule izmerili ? Tako su ljudi stalne uzroke, stvari, supstancije, neto
bezuslovno dakle, izmislili a ta se time postiglo?

625

Mehaniki pojam kretanja ve je prevod originalnog procesa na jezik oka i dodira.

Pojam atoma, razlikovanje izmeu sedita pokretne sile i nje same, jeste jezik
simbola, poreklom iz naeg logiko-psihikog sveta.
Ne stoji nama na volju da menjamo svoja sredstva izraavanja: moguno je razumeti do
koje su mere to samo oznake. Besmisleno je zahtevati adekvatna sredstva za izraavanje: u
sutini jednoga jezika, jednoga sredstva za izraavanje, lei da izraava prosto odnos... Pojam
istine je besmislen. itava oblast istine lai odnosi se samo na odnose izmeu bia, ne
na bie po sebi. Bie po sebi ne postoji (odnosi tek sainjavaju bie ), kao to ni
saznanje po sebi ne moe postojati.

626

Oseaj sile ne moe poticati od kretanja: oseaj ne moe uopte poticati od kretanja.
ak i za to govori samo prividno iskustvo: u jednojsupstanciji (mozgu) oseaj se raa
prenoenjem kretanja (nadraajem). Zar se raa ? Da li se time dokazuje da oseaj tamo nije
uopte postojao? Tako da bi se njegova pojava morala shvatiti kao tvoraki akt nastaloga
kretanja ? Bezoseajno stanje ove supstancije samo je hipoteza. Ne iskustvo. Oseaj je,
dakle, svojstvo supstancije: postoje supstancije koje oseaju.
Da li nam izvesne supstancije pokazuju da one ne oseaju? Ne, mi samo ne doznajemo
imaju li kakve oseaje. Nemoguno je traiti poreklo oseaja u supstanciji koja ne osea.
O kakva prenagljenost!

627

Privlaenje i odbijanje u isto mehanikom smislu potpuna je fikcija: re. Mi ne

moemo zamisliti privlaenje bez smera. Volju da ovladamo jednom stvari ili da se borimo
protiv nje ili da je potiskujemo to razumemo; to bi bilo tumaenje koje bi nam moglo
biti potrebno.
Ukratko: Psiholoka nunost verovanja u kauzalitet potie iz nemogunosti da se
zamisli zbivanje bez smera: ali, razume se, sve to ne govori jo nita o istini ili neistini (o
opravdanosti takvog verovanja). Vera u uzroke pada s verom u 'geHt] (protiv Spinoze i
njegovoga kauzalizma.)
 628

Iluzija je pretpostaviti da je neto poznato kad smo nali matematiku formulu za ono
to se desilo: ono je samo okarakterisano, opisano: nita vie.

629

Ako izvesnu pojavu koja se ponavlja stavim u formulu, ja sam sebi skraivanjem
olakao trud oko karakterizacije cele pojave. Ali nisam time utvrdio nikakav zakon, nego
samo postavio pitanje: otkuda potie da se tu neto ponavlja; da formula odgovara kompleksu
stvarno nepoznatih sila i njenih izraaja, to je pretpostavka: mitologija je misliti da se te sile
vladaju po nekom zakonu, te da usled te njihove poslunosti mi uvek imamo istu pojavu.

630

Ja se uvam da ne govorim o hemiskim zakonima: to mirie na moral. Tu je,

meutim, mnogo vie pitanje apsolutnog utvrivanja odnosa snaga: jae postaje gospodar
slabijeg, ukoliko slabije nije u stanju da sauva svoju meru nezavisnosti tu nema nikakve
milosti, niti potede, a jo manje potovanja zakona.

631

Nepromenljivo sledovanje izvesnih pojava jedne za drugom nije dokaz nikakvoga

zakona nego odnosa moi izmeu dveju ili vie sila Rei: Ali ba taj odnos ostaje isti ne
znai nita drugo do: Jedna ista sila ne moe biti i jedna druga sila. Tu nije re o
sledovanju nego o uzajamnosti dejstva, o procesu u kome se pojedini momenti koji slede
jedan za drugim ne uslovljuju kao uzroci i posledice...
Odvajanje dela od delatelja pojave od uzroka koji pojavu izaziva; procesa od
neega to nije proces, nego je neto postojano, supstancija, stvar, telo, dua itd. pokuaj
da se zbivanje shvati kao neka vrsta pomeranja i menjanja mesta od strane bia
postojanoga: ta stara mitologija utvrdila je verovanje u uzrok i posledicu, poto je ovo
jednom ve nalo i dobilo stalnu formu u funkcijama govora i gramatik.

632

Pravilnost u sledovanju samo je metafora, ne fakt, kao da se ovde radi o sledovanju

pravilu. To isto vai i za zakonomernost. Mi nalazimo izvesnu formulu da njome izrazimo
izvesno stalno ponavljanje ali to ne pokazuje da smo otkrili kakav zakon a jo manje silu
koja bi bila uzrok ponavljanja posledica. Da se neto uvek deava tako i tako, ovde se tumai
kao da neko bie tako i tako postupa usled poslunosti prema izvesnom zakonu ili
zakonodavcu: dok bi, kad ne bi bilo zakona bilo slobodno i moglo druke da postupa. Ali
ba ta nemogunost da druke bude mogla bi poticati od samoga bia, koje ne bi tako
dejstvovalo iz obzira prema izvesnom zakonu, nego po svojoj prirodi. To bi jednostavno
znailo: da neto ne moe biti i neto drugo, ne moe initi najpre ovo, pa onda ono, nije ni
slobodno ni neslobodno nego ba takvo i takvo. Pogreka lei u zamiljanju subjekta u
stvarima.

633
 Pogreno je govoriti o dvama stanjima koja slede jedno za drugim, od kojih je jedno
uzrok, a drugo posledica. Prvo stanje nema nita da uzrokuje, a drugo nije nita
prouzrokovalo.
U pitanju je borba dvaju elemenata neravne moi: postie se nov raspored sila, prema
meri moi svakoga od njih. Drugo stanje je neto u osnovi razliito od prvog (ono nije
njegova posledica): bitno je to to inioci, koji se nalaze u borbi, izlaze iz nje s razliitim
koliinama moi.

634

Kritika mehanizma. Otklonimo dva popularna pojma, nunost i zakon: prvi

unosi lanu prinudu, a drugi lanu slobodu u svet. Stvari se ne ponaaju zakonomerno,
niti po nekom pravilu: stvari ne postoje ( to je naa fikcija) one se ne nalaze ni pod
pritiskom nunosti. Tu ne postoji poslunost: jer to je neto takvo kakvo je, toliko jako ili
toliko slabo, nije posledica pokornosti, niti pravila, niti prinude...
Stepen otpornosti i stepen nadmonosti: oko toga se sve okree u svetu zbivanja: ako
zarad svojih potreba u proraunu znamo kako da to izrazimo u formulama i zakonima,
utoliko bolje po nas... Ali mi nismo uneli u svet nikakvu moralnost time to smo svet
zamislili poslunim.
Zakon ne postoji: svaka mo izvlai svoje krajnje posledice svakog trenutka. Stvari su
dostupne proceni zato to ne postoji nikakva mogunost da budu druke negoli to su.
Koliinu moi odmerava dejstvo to ga mo vri i otpornost koju mo pokazuje.
Adiafore neutralnog stanja tu nema. To je u sutini volja za nasiljem i volja za
odbranom od nasilja. Ne samoodranje: svaki atom utie na sve bie ako ovek misli da
nema toga zraenja volje za mo, onda nema ni atoma. Zbog toga ja to nazivam kvantumom
volje za mo: time se izraava karakter koji se ne moe misleno otkloniti iz mehanikog
poretka, a da se sam taj poredak na isti nain ne zamisli da ne postoji.
Pojam kretanja pretstavlja prevod ovog sveta posledice u vidljivi svet svet za oko.
Ovde se uvek podrazumeva da neto biva pokrenuto tim se uvek misli na izvesnu stvar
koja dejstvuje, pa bilo to u fikciji konglomerata atoma ili u njegovoj apstrakciji, dinamikom
atomu to e rei da se mi jo nismo otresli navike u koju su nas odvukli jezik i ula.
Subjekt, objekt, delatelj uz delo, delo i ono to ga ini odvojeni: ne smemo zaboraviti da su
sve to samo oznake i nita stvarno. Mehanika kao uenje o kretanju ve je prevoenje
fenomena na jezik ljudskih ula.

635

Nama su jedinstva potrebna da bismo mogli raunati: iz toga se ne moe

pretpostaviti da ona stvarno postoje. Mi smo pozajmili pojam jedinstva od naeg pojma ja
toga naeg najstarijeg lana vere. Kad ne bismo sebe smatrali jedinstvom, ne bismo nikada
stvorili pojam stvari. Sada, to jest neto prilino kasno, mi smo se dovoljno uverili da nae
shvatanje pojma ja ne obezbeuje niim stvarno jedinstvo. Da bismo teoretski odrali
mehaniki svet, mi se moramo uvek ograivati da to inimo sa dve fikcije: s pojmom kretanja
koji smo uzeli od jezika naih ula) i s pojmom atoma (= jedinstva, koje potie iz naeg
psihikog iskustva): taj svet se zasniva na predrasudi ula i na psiholokoj predrasudi.
Mehanika formulie tok pojava, i to oznakama, pomou ulnih i psiholokih sredstava
izraavanja (da je svaka posledica kretanje da, gde ima kretanja, tu neto biva pokrenuto): ona
ne dodiruje uzronu silu.
Mehaniki svet zamiljen je onako kako ga samo oko i dodir mogu pretstaviti (kao
kretanje) tako da se moe Proraunati da su uzrona jedinstva izmiljene stvari
(atomi), iji je uticaj stalan ( prenoenje lanog pojma subjekta na pojam atoma).
Meanje pojma broja, pojma stvari (ideje subjekta), pojma delatnosti (odvajanja
uzronika od posledica), pojma kretanja (oka i dodira), sve su to fenomenalne stvari: nae oko
i naa psihologija jo su uvek u tome svemu.
Ako otklonimo ove pridodatke, onda nam ne preostaju stvari, nego dinamika kvanta u
odnosu napona prema svima ostalim dinamikim kvantima: ija je sutina u njihovom odnosu
prema svima drugim kvantima, u njihovom dejstvu na njih. Volja za mo nije bie, nije
postajanje, nego, patos to je elementarna injenica, iz koje tek potie postajanje, dejstvo...

636

Fiziari veruju u istinski svet na svoj nain: u jednu utvrenu sistematizaciju atoma u
nunom kretanju, jednaku za sva bia tako da se za njih prividni svet svodi na onu
stranu optega i opte nunoga bia koja je pristupana svakom biu prema njegovoj vrsti
(pristupana a uz to i prilagoena nainjena subjektivnom). Ali tu oni padaju u zabludu.
Do atoma, koji oni postavljaju, oni dolaze po logici te perspektive svesti zbog ega je i on
sam subjektivna fikcija. Ova slika sveta koju oni zamiljaju ni po emu se u sutini ne
razlikuje od subjektivne slike sveta: ona je sklopljena jedino sa proirenim ulima, ali je
potpuno delo naih ula... I naposletku oni su propustili neto u konstelaciji, ne znajui to: ba
taj nuni perspektivizam pomou koga svaki centar sile ne samo ovek konstruie ceo
svet prema sebi, to e rei meri ga prema svojoj sili, osea i stvara... Oni su zaboravili da kod
istinskog bia raunaju i sa ovom silom koja odreuje perspektive kolskim jezikom
reeno: subjekt. Oni misle da je subjekt evoluirao, pridoao; ali je on potreban ak i
hemiaru: to je specifinost koja prema prilikama odreuje akciju i reakciju.
Perspektivizam je samo sloen oblik. specifinosti. Moje je miljenje da svako
specifino telo tei da zagospodari itavim prostorom i rasprostre svoju silu ( svoju volju
za mo: ) i da sve potisne to se opire njegovu rasprostiranju. Ali u tome ono se sudara stalno
sa slinim tenjama drugih tela i zavruje time to se usklauje (ujedinjuje se) s onima koja
su mu dovoljno srodna: tako se onda zajedno bore za mo. I proces se nastavlja...

637

ak i u neorganskom svetu jedan atom sile interesuje se samo svojom okolinom: sile se
izjednauju u daljini. Tu lei sr perspektivizma i objanjenje zato je jedno ivo bie potpuno
egoistino.

638

Ako dopustimo da svetu stoji na raspoloenju izvestan kvantum sile, onda je jasno da
svako pomeranje moi na ma kome mestu dejstvuje na ceo sistem prema tome, pored
kauzaliteta u sukcesivnosti postojala bi zavisnost u poloaju stvari jedne pored druge i jedne s
drugom.

639

Jedini nain da se odri smisao za pojam Boga bio bi; da se Bog ne shvati kao
pokretaka sila nego kao maksimalno stanje, kao epoha : kao taka u razvitku volje za mo:
iz koje bi se isto tako objasnio potonji razvitak kao i prethodni, ono to je pre nje bilo.
S mehanikog stanovita, energija optega postajanja ostaje stalna; s ekonomskog
stanovita, ona se penje do vrha i ponovo opada u veitom krunom kretanju. Ova volja za
mo izraava se u tumaenju, u vrsti utroka sile: pretvaranje energije u ivot i ivota u
najviu potenciju otsada se javlja kao cilj. Isti kvantum energije ima razliito znaenje na
raznim stupnjevima razvia.
Ono to sainjava raenje u ivotu jeste sve vea i sraunatija ekonomija, koja postie
sve vie sa to manje sile ... Ideal je naelo najmanjega utroka ...
Da svet ne tei za nekim stanjem mirovanja, jedino je to je dokazano. Prema tome,
njegov vrhunac ne sme se tako zamisliti da pretstavlja stanje ravnotee...
Apsolutna nunost da se iste pojave deavaju u jednom svetskom procesu, kao i u svima
ostalima, nije veni determinizam nad zbivanjem, nego prosto izraz da nemoguno nije
moguno: da odreena sila ne moe biti neto drugo do ba ta odreena sila; da se ona ne
pokazuje na izvesnom kvantumu sile otpora druke negoli to odgovara njenoj jaini;
zbivanje i zbivanje po nunosti znai tautologiju.

2. Volja za mo kao ivot

ORGANSKI PROCES

640

ovek zamilja da prisustvuje raanju organizama:ta se tu moe opaziti pomou oiju

i dodirom? Koliko se od toga moe izraziti brojevima? Koja se pravila pokazuju u
kretanjima? Znai: ovek bi hteo da sve zbivanje tako uredi kao da je ono zbivanje za oko i za
ulo dodira, to e rei kao kretanje: on e otkriti formule kojima e uprostiti ogromnu
masu ovih iskustava. Svoenje svega zbivanja na nivo oveka od ula i matematiara. Re je
o pravljenju inventara ljudskog iskustva: pod pretpostavkom da su ovek ili bolje ljudsko oko
i umne sposobnosti bili veiti svedoci sviju stvari.

641

Mi zovemo ivotom mnotvo sila koje su spojene zajednikim procesom ishrane.

Ovome procesu ishrane pripada sve takozvano oseanje, pretstavljanje, miljenje kao sredstva
koja ga omoguuju; to e rei: 1. otpor prema svima drugim silama; 2. podeavanje njihovo
prema obliku i ritmu; 3. ocenjivanje u pogledu asimilacije i sekrecije.

642

Spona izmeu organskoga i neorganskoga sveta mora leati u odbojnoj sili koju ima
svaki atom energije. ivot
bi se mogao definisati kao trajna forma procesa uspostavljanja sile, u kome razliite bojne
sile nejednako napreduju. Do koje mere ima otpornosti i u poslunosti? Individualna mo time
se niukoliko ne gubi. Tako isto ima u zapovedanju priznanja da
apsolutna mo protivnikova nije pobeena, apsorbovana, rasturena. Poslunost i
zapovedanje jesu oblici ratne igre.

643
 Volja za mo tumai ( pri obrazovanju jednog organa radi se o jednom tumaenju):
ona razgraniava, odreuje stepene, razlike u moi. Same razlike u moi ne bi se kao takve
jo mogle opaziti: mora tu postojati neto to hoe da raste, koje svako drugo neto to hoe
da raste tumai prema toj njegovoj vrednosti. U tome su oni jednaki. Uistini, tumaenje je
samo sredstvo da se neim ovlada. (Neprekidno tumaenje je pretpostavka organskog
procesa.)

644

Vea sloenost, otre razlike, koegzistencija razvijenih organa i funkcija uz iezavanje

prelaznih organa ako je to savrenstvo, onda se u organskom procesu otkriva volja za mo,
pomou koje gospodarske, stvaralake, zapovednike sile sve vie ire oblast svoje moi i
sve vie uprouju stvari u njoj: imperativ raste.
Duh je samo sredstvo i orue u slubi viega ivota, uzdizanja ivota: a to se tie
dobra, kako ga je Platon (a za tim i
hrianstvo) shvatio, ini mi se da je ono princip opasan po ivot, princip koji ga kleveta i
odrie.

645

Naslee kao neto sasvim neobjanjeno ne moe se upotrebiti kao objanjenje, nego
samo kao naznaenje, odreenje jednog problema. To isto vai i za mo prilagoavanja.
Ustvari, morfoloko izlaganje injenica, ak i pod pretpostavkom da je potpuno, ne
objanjava nita, nego samo opisuje jednu ogromnu injenicu. Kako se izvestan organ moe
upotrebiti za koju bilo svrhu, to nije objanjeno. To se isto tako malo objanjava pomou
causae finales kaogod i pomou causae efficientes. Pojam uzroka samo je sredstvo za
izraavanje, nita vie; sredstvo za obeleavanje.

646

Postoje analogije: na primer, naem pamenju analogija je ono drugo pamenje koje se
opaa u nasleu, razvitku i oblicima. Naem pronalazatvu i eksperimentisanju analogija je
pronalazaka mo u upotrebi orua za nove svrhe itd.
Ono to mi nazivamo svojom sveu potpuno je neduno u pogledu sviju bitnih
procesa naega odranja i naega porasta; nema nijedne glave toliko vete da napravi neto
vie od maine a ovu nadmaa daleko svaki organski proces.

647

Protiv darvinizma. Korist od jednog organa ne objanjava njegovo poreklo,

naprotiv! Najvei deo vremena, potrebnog da se obrazuje izvesna osobina, ona ne pomae
odranju individue i ne koristi joj, a najmanje u borbi sa spoljanjim prilikama i
neprijateljima.
ta je naposletku korisno? Mora se pitati: Korisno emu? Na primer:ono to bi
koristilo trajanju individue moglo bi biti nepovoljno po njenu jainu i lepotu; ono to
odrava individuu moglo bi je isto tako ukoiti i zadrati u razvitku. S druge strane mogao
bi izvestan nedostatak, izvesna degeneracija biti od najvee dobiti ukoliko bi dejstvovala kao
potsticaj na druge organe.
Na isti nain mogla bi nedaa da bude ivotni uslov, ukoliko bi svodila individuu na meru
koja je dri i ne doputa joj da rasipa snagu. Sama individua je borba delova (oko hrane,
prostora itd.): njen razvitak je vezan za pobedu, nadmonost pojedinih
delova, zakrljalost i razvijanje u organe drugih.
Uticaj okoline kod Darvina besmisleno je preteran; u ivotnom procesu bitan je
faktor ba ona ogromna tvoraka sila koja stvara oblike iznutra, koja okolinu jednostavno
iskoriuje, eksploatie. Te nove forme izgraene iznutra nisu stvorene obzirom na neki
cilj; ali u borbi izmeu delova jedna nova forma ne ostaje dugo bez odnosa prema nekoj
deliminoj koristi, i onda se prema upotrebi sve vie usavrava.

648

Korisnost u pogledu ubrzanja koraka razvitka drukija je brsta korisnosti od one

koja se odnosi na najveu mogunu stabilnost i trajnost jednog razvijenog bia.

649

Koristan u smislu darvinistike biologije znai: ono to pomae izvesnom biu u

njegovoj borbi s drugima. Ali po mome miljenju stvarni napredak pretstavljaju oseanja
preobilja, oseanja porasta snage, sasvim nezavisno od koristi u borbi; iz ovih oseanja nie
tek volja za borbom.

650

Fiziolozi treba dobro da razmisle pre negoli to stave instinkt za samoodranjem kao
osnovni instinkt organskog bia. ivo bie nada sve trai da d oduku svojoj snazi:
odranje je samo jedna od posledica toga izliva. Valja se paziti suvinih teleolokih
naela! A ceo pojam nagona za odranjem od te je vrste.

651

Primarna i osnovna aktivnost jedne protoplazme ne moe se pripisati volji za

samoodranjem, jer ona uzima u sebe toliko materije da to nema nikakve srazmere sa njenom
potrebom za samoodranjem: i to je glavno, ona se time ne dri nego se raspada... Instinkt
koji tu gospodari imao bi da objasni ba to otsustvo volje za samoodranjem: glad je ve
tumaenje koje se zasniva na posmatranju nesrazmerno sloenih organizama ( glad je
specijalan i pozniji oblik instinkta, izraz podele rada, u slubi vieg instinkta, koji gospodari
nad tom podelom).

652

Nemoguno je glad smatrati kao primum mobile, kao to se takvim ne moe smatrati ni
samoodranje. Glad shvaena kao posledica slabe ishrane znai: glad kao posledica jedne
volje za mo koja vie ne moe da gospodari. Ne radi se ni u kom sluaju o naknadi izvesnog
gubitka tek docnije, usled podele rada, kad je volja za mo pronala sasvim druge puteve
da sebe zadovolji, potreba organizma za asimilacijom svela se na glad, na potrebu za
nadoknaivanjem izgubljenoga.

653

Potsmeh lanom altruizmu biologa: mnoenje kod ameba javlja se kao zbacivanje
tereta, kao ista dobit. To je izbacivanje nepotrebne materije.
 654

Podela protoplazme na dvoje nastaje kad joj nedostaje vie moi da savlada prisvojenu
materiju: raanje je posledica nemoi.
Kad mujaci trae enke od gladi i utonu u njima, raanje je posledica gladi.

655

Slabije nagoni na jae potreba za ishranom; ono eli da mu se poturi i, ako je moguno,
da se sjedini s njim. Jai se naprotiv brani, on nee da na taj nain propadne, nego se tavie u
raenju cepa na dvoje i na vie. to je vea tenja za jedinstvom, mora utoliko biti vie
slabosti; ukoliko je vie tenje za raznolikou, razlikom, unutranjim raspadom, utoliko je
vie sile tu prisutno.
Nagon da se emu priljubimo i nagon da neto odgurnemo to je beoug u
organskom kao i u neorganskom svetu. Celokupno razlikovanje samo je predrasuda.
Volja za mo u svakoj kombinaciji sile, koja se brani od jaega i nasre nemilosrdno
na slabije, tanije je shvatanje. NZ. Procesi kao bia.

656

Volja za mo moe se pokazati samo na otporu; ona dakle trai ono to joj se opire
to je prvobitna tendencija protoplazme, kada prua pseudopodije i njima pipa oko sebe.
Prisvajanje i asimilacija je pre svega posledica elje za savlaivanjem, formiranjem,
dodavanjem i preradom, dok naposletku savladani objekt ne padne potpuno pod vlast jaega i
ne povea njegovu mo. Ako ovaj proces asimilacije ne uspe, onda se organizam deli i
dvojstvo se javlja kao posledica volje za mo: da se ne bi upustilo ono to se zadobilo, volja za
mo istupa u dve volje odelito (ne gubei pritom potpuno vezu izmeu dveju volja u izvesnim
prilikama).
Glad je samo ui oblik prilagoavanja, poto je osnovni instinkt za mo dobio
duhovniji oblik.

657

ta je pasivan ? Biti spreen u kretanju napred; dakle delo otpornosti i reakcije.

ta je aktivan ? Posezanje za mo.
Hranjenje je derivativ; prvobitno je: hteti sve u sebe apsorbovati.
Raanje je derivativ; prvobitno: gde izvesna volja nije u stanju da organizuje sve to
je unela u sebe, javlja se sila suprotne volje, koja preuzima da izvri cepanje i stvaranje novog
centra organizacije, nakon borbe s prvobitnom voljom.
Zadovoljstvo kao oseanje moi (kojim se pretpostavlja postojanje bola).

658

1. Organske funkcije svedene na osnovnu volju, volju za mo i iz nje izdvojene.

2. Volja za mo specijalizira se kao volja za ishranom, za svojinom, za oruima, za
slugama (poslunou) i gospodarima: telo kao primer. Jaa volja upravlja slabijom. Nema
druge vrste kauzaliteta sem kauzaliteta koji vodi od jedne volje do druge. To se ne moe
objasniti mehaniki.
3. Miljenje, oseanje, hotenje u svemu ivom. ta je zadovoljstvo drugo do li draenje
oseanja moi preprekom (ono se drai jo jae ritmikim preprekama i otporima) tako da
nabuja usled njih. Prema tome, svako zadovoljstvo nosi u sebi bol. Ako bi zadovoljstvo imalo
da bude vrlo veliko, onda bi i bol morao biti dug i zatezanje luka vrlo veliko.
4. Duhovne funkcije. Volja za uobliavanjem, saobraanjem itd.

OVEK

659

Telo kao klju. Ako pretpostavimo da je dua bila privlana i tajanstvena misao,
od koje su se filosofi s pravom, protiv volje, odvojili moe biti da je ono ime su se otada
nauili da je zamenjuju jo privlanije, jo tajanstvenije. Ljudsko telo, u kome cela najdalja i
najblia prolost celokupnog organskog ivota oivljava jo jednom i postaje telesna, kroz
koje, iz koga i preko koga ini se da struji jedna ogromna neujna reka: telo je udnovatija
misao od stare due. U sva vremena bolje se verovalo u nae telo, kao nau najprisniju
svojinu, nae najizvesnije bie, jednom reju kao nae ja, negoli u duh (ili duu, ili
subjekt, kako danas kolski jezik kae mesto due). Nikome nikada nije na um palo da svoj
stomak shvati kao tu, moda i boanski: ali za sklonost i ukus ovekov da svoje misli shvati
kao ulivene, svoje ocene vrednosti kao nadahnute Bogom, svoje instinkte kao delatnost na
pomolu bilo je dokaza u svima vremenima oveanstva. Jo i danas, naroito meu
umetnicima, moe se u velikoj meri primetiti neka vrsta divljenja i poniznog oklevanja u
odluivanju, kad im se postavi pitanje, kako su izveli svoj najbolji pokuaj i iz koga im je
sveta dola stvaralaka misao: kad pitate na ovaj nain, njih obuzima neto nalik na nedunost
i deji stid, oni se jedva usuuju rei: Toje dolo od mene, moja ruka je kocku bacila.
Obrnuto, ak i oni filosofi i religiozni duhovi koji su u svojoj logici i pobonosti imali
najimperativniji razlog da svoje telo smatraju obmanom (i to obmanom savladanom i
likvidiranom) nisu mogli porei glupu injenicu da je telo jo uvek tu: o tome postoje
najneoekivaniji dokazi, delom kod Pavla, delom u filosofiji Vedanta. Ali, ta najzad znai
jaina vere? Jaka vera moe jo uvek biti vrlo glupa vera! O tome bi se moglo razmiljati:
I naposletku, ako je vera u telo samo posledica jednog zakljuka: ako pretpostavimo da
je zakljuak pogrean, kao to tvrde idealisti, ne postavlja li se pitanje verodostojnosti samoga
duha, to je na takav nain povod pogrenih zakljuaka? Ako pretpostavimo da su mnotvo, i
prostor i vreme i kretanje (i sve to bi moglo biti osnov verovanja u telo) zablude koliko bi
nepoverenja to izazvalo prema duhu koji nas je naveo na takve pretpostavke ? Neka je dosta
to je vera u telo bar zasada jo uvek jaa od vere u duh; i ko bi nju hteo da potkopa,
potkopava s tim potpuno i veru u autoritet duha!

660

TELO KAO SLIKA DRAVE

Aristokratija u telu, veina gospodara (borba elija i tkiva).

Robovanje i podela rada: vii tip je moguan samo ako se nii tip svede na jednu
funkciju.
Zadovoljstvo i bol nisu suprotnosti. Oseanje moi.
Hranjenje je samo posledica nenasite ei za prisvajanjem, volje za mo.
Raanje je raspad koji nastupa usled nemoi vladajuih elija da organizuju materijal
koji su unele u sebe.
 Stvaralaka sila trai stalno novu materiju (jo vie snagu) da ima na raspolaganju.
Majstorsko delo izgradnje organizma iz jajeta.
Mehaniko shvatanje: ono priznaje samo koliine: ali sila se krije u kvalitetu.
Mehanika moe jedino opisati procese, ali ne objasniti.
Cilj. Inteligencija biljaka kao polazna taka.
Pojam usavravanja: ne samo vea sloenost, nego vea i mo ( ne mora biti samo
vea masa ).
Zakljuak o razvitku oveanstva. Usavravanje se sastoji u stvaranju monih individua
kojima velike mase slue kao orue (i to najinteligentnije i najpokretljivije orue).

661
Zato je sva aktivnost, ak i aktivnost jednog ula, vezana za zadovoljstvo ? Da li zato
to je pre toga postojala brana, pritisak ? Ili pre zato to je sva akcija savlaivanje,
gospodarenje, i to daje poveanje oseanja moi ? Uivanje u miljenju. Najzad, nije
to samo oseanje moi, nego i uivanje u stvaranju i u stvorenom: jer nam sva delatnost dolazi
u svest kao svest o izvesnom delu.

662

Stvaranje je odabiranje i dovravanje odabranoga. (To je bitno kod svakog akta volje.)

663

Sve zbivanje po smeru moe se svesti na smer poveanja moi.

664

Kad neto inimo, onda se pojavljuje oseanje snage, esto i pre samog dela, pri
pomisli na ono to imamo da uinimo (kao, na primer, kad ugledamo neprijatelja, ili prepreku
kojoj verujemo da smo dorasli): to oseanje je uvek propratno. Mi instinktivno mislimo da je
ovo oseanje snage uzrok postupka, da je ono sila. Naa vera u kauzalitet je vera u silu i
njeno dejstvo; to je prevod naega doivljaja: pritom identifikujemo samu silu sa oseanjem
sile. Ali sila nigde ne pokree stvari; sila koju smo osetili ne stavlja miie u pokret. O
takvom procesu mi nemamo nikakva pojma, niti iskustva. Isto tako malo znamo nunost
izvesnoga kretanja kao to malo znamo silu kao pokretaa.
Sila treba da bude prinudno sredstvo! Sve to znamo jeste da jedna stvar sledi za
drugom; mi ne znamo nita bilo o prinudi bilo o proizvoljnosti zbog kojih jedna sledi. za
drugom. Kauzalitet je izmiljen na taj nain to je prinuda nakalemljena toku procesa.
Izvesno razumevanje javlja se usled toga, to e rei: mi smo proces podesili prema sebi,
nainili ga poznatim: a to poznato je i poznati fakt ljudske prinude koji poznajemo po
navici i koji je vezan s oseanjem snage.

665

Nameravam da ispruim ruku; ako pretpostavimo da znam isto toliko malo fiziologiju
ljudskoga tela i mehanike zakone njegova kretanja koliko ovek iz naroda, ta bi moglo biti
neodreenije, blee, neizvesnije od ove moje namere u poreenju s onim to iz nje sledi? A
ako pretpostavimo da sam jedan od najotroumnijih mehaniara i da sam naroito dobro
upuen u formule koje u ovom sluaju dolaze u primenu, neu stoga biti u stanju da svoju
ruku ispruim ni za dlaku bolje ili gore. Nae znanje i nae delanje u ovom sluaju lee
potpuno odvojeno jedno od drugoga: kao da su dve razliite oblasti. S druge strane:
Napoleon sprovodi plan jednog ratnog pohoda ta to znai? Tu je poznato sve to pripada
sprovoenju plana, jer se sve mora zapovediti; ali i ovde se pretpostavljaju potinjeni koji
primenjuju i prilagouju opti plan potrebama trenutka, stepenu sile itd.

666

Od pamtiveka mi smo pripisivali vrednost jednog postupka, karaktera, ivota nameri,

cilju, zbog koga se neto uini, postupi, ivi; ova iskonska idiosinkrazija ukusa dobija
naposletku opasan oblik pod pretpostavkom da otsustvo smera i cilja u prirodnim
pojavama sve vie izbija u svesti. S tim se ini da se priprema opte obescenjenje: Nita
nema smisla ova melanholina reenica znai: Sav smisao lei u nameri, i ako namere
uopte nema, onda nema uopte ni smisla. Prema toj oceni, ljudi su bili prinueni da prenesu
vrednost ivota u ivot posle smrti, ili u progresivan razvitak ideja ili oveanstva ili naroda
ili iznad oveka; ali se na ovaj nain dolo do beskonanog progresiranja cilja: stoga je najzad
bilo nuno da ovek sebi nae izvesno mesto u svetskom procesu (s nesrenom
perspektivom da taj proces moda vodi u nita).
Obzirom na to, cilj se mora podvri otrijoj kritici: mora se uvideti da cilj nikada ne
moe biti uzrok jednog postupka; da su cilj i sredstvo tumaenja, pomou kojih se izvesne
take jednog zbivanja podvlae i odabiraju, na raun drugih, i to najmnogobrojnijih; da, kad
god se neto ini u izvesnom cilju, deava se neto drugo to je u osnovi razliito; da u
pogledu delanja prema cilju stoji isto onako kao to stoji sa takozvanom celishodnou toplote
koju isputa sunce: najvei deo njen je baen; jedan njen deo, koji je jedva vredan panje, ima
cilj, ima smisao; da je cilj sa njegovim sredstvima do krajnosti neodreena skica,
koja kao propis, kao volja, moe i nareivati, ali pretpostavlja sistem poslunih i izvebanih
orua, koja na mesto neodreenoga stavljaju sasvim utvrene veliine (to e rei, mi
zamiljamo sistem umenijih ali ogranienijih intelekata koji postavljaju cilj i sredstva, kako
bismo bili u stanju da pripiemo svome jedino poznatom cilju ulogu uzroka jednog
postupka, na to mi zapravo nemamo nikakva prava: to bi znailo isto to i reiti izvestan
problem na taj nain to bi se reenje prenelo u jedan svet koji nije pristupaan naem
posmatranju.
Najzad: zato ne bi cilj mogao prosto biti propratna pojava u nizu promena meu
silama koje izazivaju celishodnu akciju bleda slika unapred ocrtana u svesti, koja nam slui
kao orijentacija u onome to se zbiva, kao simptom samog zbivanja, ne kao njegov uzrok?
Ali na taj naic mi podvrgavamo kritici samu volju: zar nije obmana smatrati uzrokom ono to
dolazi u svest kao akt volje? Zar nisu sve pojave u svesti samo krajnje pojave poslednji
beouzi jednoga lanca, koji se meutim prividno uslovljuju uzajamno u njihovom toku u
okviru plana svesti? To bi mogla biti iluzija.

667

Nauka ne pita ta nas nagoni na hotenje: ona pre odrie da hotenja ima, i misli da se
neto sasvim drugo deava jednom reju, da je vera u volju i cilj iluzija. Ona ne pita
za pobude postupka, kao da su nam se nalazile u svesti pre samog postupka: ona najpre deli
postupak na mehaniku grupu pojava i ispituje predistoriju ovoga mehanikog kretanja ali
ne u oseanju, opaaju, miljenju. S te strane ona nikada ne moe primiti objanjenje: opaaj
je upravo njen materijal, koji treba objasniti. Njen problem je upravo: objasniti svet ne
uzimajui opaaje za uzrok; jer bi to znailo: smatrati opaaje uzrokom opaaja. Time se njen
zadatak nikako ne reava.
 Prema tome: ili ne postoji volja, kao to pretpostavlja nauka ili postoji slobodna
volja. Ova poslednja pretpostavka preovlauje, mi se toga ne moemo osloboditi, ak kad bi
nauna hipoteza bila i dokazana.
Opte verovanje u uzrok i posledicu zasniva se na pretpostavci da je slobodna volja
uzrok svake posledice: tek tako dolazimo do oseanja kauzaliteta. A tu spada i oseanje da
svaki uzrok nije posledica, nego uvek najpre uzrok ako je volja uzrok. Akti nae volje
nisu nuni to lei u ideji volje. Nuno dolazi posledica posle uzroka tako mi
oseamo. Hipoteza je to da je i nae hotenje u svakom sluaju moranje.

668

Hteti ne znai eleti, teiti, udeti; od toga se ono razlikuje afektom zapovedanja.
Ne postoji prosto hotenje nego samo hotenje neega: cilj se tu ne sme odvojiti od
stanja kao to to ine gnoseolozi. Hotenja, kako ga oni shvataju, ima isto toliko malo
koliko i miljenja: to je ista fikcija.
Od hotenja je nerazdvojno da se neto zapoveda (time se, razume se, ne kae da se volja
izvruje).
Ono stanje opte napetosti pomou koga jedna sila trai izliva nije nikakvo
hotenje.

669

Bol i zadovoljstvo najgluplji su nain izraavanja suda; time se, prirodno, ne tvrdi
da i sudovi koji se na taj nain izriu moraju biti glupi. Otklanjanje svakog obrazloenja i
logike, jedno da ili ne u svoenju na strasnu elju za posedovanjem ili odbacivanjem,
imperativno skraivanje, ija je korisnost neosporna: to je bol i zadovoljstvo. Njihovo poreklo
je u centralnoj oblasti intelekta; njihov preduslov je beskrajno ubrzan proces opaanja,
ureivanja, koordinacije, prorauna, zakljuivanja: zadovoljstvo i bol su uvek zavrne pojave,
nikada uzroci.
to se tie pitanja ta izaziva zadovoljstvo i bol, odgovor zavisi od stepena moi; ono
to se pred malom moi moe uiniti opasnim i izazvati potrebu za hitnom odbranom moe
imati za posledicu oseanje zadovoljstva pred sveu o veoj moi, i biti strastan nadraaj.
Sva oseanja zadovoljstva i bola pretpostavljaju ve merenje prema optoj korisnosti i
optoj tetnosti; dakle jednu oblast u kojoj se deava hotenje izvesnog cilja (stanja) i izbor
sredstava za taj cilj. Zadovoljstvo i bol nisu nikada prvobitne injenice.
Oseanja zadovoljstva i bola jesu reakcije volje (afekti) u kojima intelektualni centar
utvruje vrednost izvesnih nastalih promena u optoj vrednosti, a isto tako i kao uvod u
protivakcije.

670

Vera u afekte. Afekti su proizvod intelekta, izmiljanje uzroka koji ne postoje. Sva
opta telesna oseanja koja ne razumemo tumae se na intelektualan nain, to jest trai se
razlog to se ovako ili onako oseamo meu linostima, doivljajima itd. Dakle neto tetno,
opasno, strano stavlja se kao da je uzrok naeg neraspoloenja; ustvari, ono se trai u
neraspoloenju, da bi se nae stanje moglo misliti. Velika navala krvi u mozak sa oseanjem
guenja tumai se kao srdba: lica i stvari koja izazivaju nau srdbu spadaju u red
sredstava za olakanje naeg fiziolokog stanja. Naknadno, posle duge navike, izvesni
procesi i opta oseanja bivaju povezani tako pravilno da pojava izvesnih procesa izaziva ono
opte oseanje i naroito donosi sa sobom onu navalu krvi, izbacivanje semena: dakle
blizinom. Tada mi kaemo da je afekt izazvan.
U zadovoljstvu i bolu ve se nalaze sudovi: nadraaji se razlikuju prema tome da li
se njima poveava ili umanjuje oseanje moi.
Vera u hotenje. Verovati da je misao uzrok jednog mehanikog pokreta, znai verovati
u udo. Doslednost nauke zahteva da, poto smo nainili svet pretstavljivim u slikama,
nainimo pretstavljivim isto tako afekte, elju, volju itd., to e rei da ih odreemo i
ponaamo se prema njima kao prema zabludama intelekta.

671

Neslobodna ili slobodna volja? Volja ne postoji: to je samo uproen pojam od

strane razuma, kao i materija. Svi postupci moraju se najpre pripremiti, omoguiti
mehaniki pre negoli to se mogu hteti. Ili: cilj ulazi u mozak u veini sluajeva tek onda
kad je pripremljeno sve to je potrebno da se on izvede. Cilj je unutranji nadraaj
nita vie.

672

Najblia predistorija jednog postupka odnosi se na taj postupak: ali dublje unazad lei
predistorija koja obuhvata ire polje: pojedinaan postupak je samo sastavni deo jedne mnogo
obimnije poznije injenice. Krai i dui. procesi nisu odeljeni.

673

Teorija sluaja. Dua je bie koje odabira i sebe hrani, koje je stalno do krajnosti
pametno i stvaralako (ova stvaralaka sila obino se previa i smatra da je prosto
pasivna).
Ja sam poznao aktivnu stvaralaku silu u sluajnosti: sam sluaj je samo sukob
stvaralakih impulsa.

674

U ogromnom mnotvu pojava koje se deavaju u organskom biu, deo koga bivamo
svesni jeste jednostavno sredstvo: i deli vrline, nesebinosti i slinih fikcija sve ostale
pojave zbivanja nazivaju na potpuno odluan nain laju. Uiniemo dobro, ako budemo
izuavali svoj organizam u njegovoj potpunoj nemoralnosti ...
ivotinjske funkcije su naelno bezbroj puta vanije negoli sva lepa stanja due i visine
svesti: ova stanja su suviak ukoliko nisu potrebna kao orua u slubi onih ivotinjskih
funkcija. Ceo svesni ivot, duh i dua, skupa sa srcem, skupa sa dobrotom, sa vrlinom: u ijoj
se slubi nalaze ? U slubi to vee usavrenosti sredstava (sredstava za ishranu i napredak)
glavnih ivotinjskih funkcija: iznad svega u slubi napretka ivota.
Neuporedivo je mnogo vanije ono to se zove telo, meso: ostalo je malen
pridodatak. Zadatak je u tome da se ceo lanac ivota i dalje plete, i to tako da postaje sve jai.
Ali gledajte kako srce, dua, vrlina, duh kuju zaveru da izvrnu ovaj prvobitni zadatak:
kao da su oni cilj!... Degeneracija ivota omoguuje se u sutini time to je svest neobino
sposobna da grei: nju instinkti najmanje uvaju, zbog toga ona pravi najvee i najozbiljnije
pogreke.
Moe li biti preteranije sujete od te da se vrednost ivota meri prema prijatnim i
neprijatnim oseanjima ove svesti ? Ona je bez sumnje samo sredstvo: a prijatna i
neprijatna oseanja takoe su nesumnjivo samo sredstva!
Prema emu se objektivno meri vrednost? Samo prema koliini poveane i
organizovane moi.

675

Vrednost sviju, ocena vrednosti. Moj je zahtev da se delatelj spoji opet sa svojim
delom, poto je iz njega pojamno izdvojen, te je delo tako ostalo prazno; da se pojam neto
initi, kao ideja cilja, smera, namere, vaspostavi u delu, poto je iz njega vetaki
odvojena i na taj nain delo ostalo prazno.
Svi smerovi, ciljevi smislovi samo su naini izraavanja i metamorfoze jedne
volje inherentne svemu zbivanju: volje za mo. Imati namere, ciljeve, smerove, hotenje
uopte isto je to i hteti biti jai, hteti rasti i hteti uz to i sredstva za to.
Najoptiji i najosnovniji instinkt u svemu delanju i hotenju zbog toga je ostao
najnepoznatiji i najskriveniji, jer u praksi mi uvek sluamo njegove zapovesti, prosto zato to
smo mi ta zapovest...
Sve ocene vrednosti samo su posledice i ue perspektive u slubi te jedne jedine volje:
ocenjivanje vrednosti po sebi je samo ta volja za mo.
Kritika bia s gledita ma koje od ovih vrednosti neto je besmisleno i nesporazum.
Ako pretpostavimo ak da se time poinje proces propadanja, onda je i taj proces jo u slubi
te volje...
Oceniti samo bie! Alisamo ocenjivanje je jo to bie! I kad kaemo ne, mi jo uvek
inimo ono to jesmo.
Mora se uvideti besmislenost ove poze suenja ivota, pa zatim pokuati da se jo
pronaeta se upravo tu deava. To je simptomatino.

676

O POREKLU NAIH OCENA VREDNOSTI

Mi moemo ralaniti svoje telo u prostoru i na taj nain dobiti o njemu istu pretstavu
kao o zvezdanom sistemu, i razlika izmeu organskog i neorganskog vie ne pada u oi.
Ranije su objanjavali kretanja zvezda kao dejstvo bia koja imaju svestan cilj: to danas vie
nije potrebno, pa ak i u pogledu telesnog kretanja i promena njegovih davno se vie ne veruje
da se ono moe objasniti pomou svesti koja sebi postavlja cilj. Najvei broj pokreta nema
uopte nikakve veze sa sveu: niti pak sa opaajem. Opaaji i misli su neto beskrajno
maleno i retko u poreenju sa beskrajnim pojavama koje se deavaju svakog asa.
S druge strane, mi opaamo da celishodnost vlada i u najmanjim pojavama, za koju nije
doraslo ni nae najbolje znanje: izvesna predohrana, odabiranje, koordinacija, ispravljanje itd.
Jednom reju, mi nailazimo na aktivnost koja bi se morala pripisati jednom nesravnjeno viem
i obimnijem umu negoli to je onaj koga smo mi svesni. Mi se uimo da manje mislimo o
svemu svesnom: mi se odvikavamo da sebe inimo odgovornim za sebe same, poto smo mi
kao svesna bia koja postavljaju ciljeve najmanji deo svoga bia. Od bezbrojnih uticaja koji se
vre svakog trenutka, kao to je na primer vazduh, elektricitet, mi skoro nita ne opaamo:
moglo bi biti dosta sila koje, premda ih mi ne opaamo, neprekidno dejstvuju na nas.
Zadovoljstvo i bol su sasvim retke i oskudne pojave u poreenju sa bezbrojnim nadraajima
koje izaziva jedna elija ili jedan organ na nekoj drugoj eliji i drugom organu.
To je faza skromnosti svesti. Najzad mi shvatamo da je svesno ja samo orue u slubi
onog vieg, kontrolnog uma: i tu se moemo zapitati, ne slui li moda sve svesno hotenje, svi
svesni ciljevi, sve ocene vrednosti, samo kao sredstva pomou kojih se postie neto bitno
razliito od onoga to svest vidi. Mi mislimo: radi se o naem zadovoljstvu i bolu ali bi
zadovoljstvo i bol mogli biti sredstva, pomou kojih bismo neto imali da postignemo to lei
izvan nae svesti. Valja pokazati kako je vrlo povrno sve to je svesno: kako se delo i slika o
delu razlikuju, kako se malo zna o tome ta prethodi jednom delu: kako su fantastina naa
oseanja slobode volje, uzroka i posledice kako su misli i slike, kako su rei samo znaci
za misli: nedokuljivost svakog postupka: povrnost svake pohvale i pokude: kako je u sutini
na svesni ivot matarija i izmiljotina: kako u svima svojim reima govorimo o izmiljenom
(afekti isto tako) i kako kontinuitet oveanstva poiva na prenosu i produetku ovih
matarija: dok u osnovi stvarni kontinuitet (raanjem) ide svojim nepoznatim putem. Da li
ova vera u opte matarije doista menja ljude ? Ili je itav ovaj sistem ideja i ocena vrednosti
samo izraz nepoznatih promena? Postoje li tu ciljevi, volja, misli, vrednosti uistini ? Je li
moda ceo svestan ivot samo privid, slika u ogledalu? Pa i kad se ini da ocena vrednosti
odreuje jednoga oveka, deava se u osnovi neto sasvim drugo! Ukratko ako uspemo da
objasnimo celishodnost u radu prirode, ne pretpostavljajui pritom da postoji neko ja, koje
odreuje cilj: nee li moda i odreivanje ciljeva s nae strane, naa volja itd., biti samo
simboliki jezik za neto bitno razliito, to e rei: za neto nehotee i nesvesno? Samo
najtananija prividnost one prirodne celishodnosti organskoga, ali nita razliito od nje?
Ukratko reeno: u itavom razviu duha radi se moda o telu: to je opipljiva istorija
obrazovanja jednog vieg tela. Organsko se penje jo na vie stupnjeve. Naa udnja za
saznanjem prirode jeste sredstvo pomou koga e se telo usavriti. Ili jo bolje: stotine hiljada
opita vre se da bi se izmenila ishrana, stanbene i ivotne prilike tela: svest i ocene vrednosti
u njemu, sve vrste zadovoljstva i i bola znaci su ovih promena i opita. Na kraju, ne radi se
uopte o oveku: njega valja prevazii.

677

DO KOJE SU MERE TUMAENjA SVETA SIMPTOMI

JEDNOG SUVERENOG NAGONA

Umetniki pogled na svet: posaditi se pred ivotom. Ali tu nedostaje analiza estetske
intuicije, svoenje njeno na svirepost, oseanje sigurnosti, sudaki i nepristrasni stav. Mora se
uzeti sam umetnik; i njegova psihologija (kritika nagona za igrom kao izliva snage, uivanje u
promeni, u ulaenju sopstvene due u strane stvari, apsolutni egoizam umetnika itd.). Koje
nagone on sublimira.
Nauni pogled na svet: kritika psiholoke potrebe za naukom, tenja za shvatljivou:
volja da se stvari uine shvatljivim, praktinim, korisnim, upotrebljivim : do koje mere je
to antiestetsko. Vrednost ima samo ono to se moe brojati i raunati. Ukoliko tu hoe da
prevagne prosean tip oveka. Strana stvar, ako bi se ak i istorijom htelo ovladati na ovaj
nain carstvo nadmonijega, sudije. Koje nagone on sublimira!
Religiozni pogled na svet: kritika religioznog oveka. Nije potrebno uzeti moralnog
oveka kao tip, nego oveka jakih egzaltacija i duboke potitenosti, koji one prve tumai sa
zahvalnou ili podozrenjem, ne traei im poreklo usebi ( kaogod ni poslednje ). U
sutini, ovek koji se osea neslobodan, koji sublimira svoja stanja i svoje instinkte
potinjenosti.
Moralni pogled na svet. Oseanja socijalne hijerarhije prenose se na vaseljenu:
nepokretnost, zakon, ureenje i izjednaenje trae se i u najviim sferama, jer se cene najvie
trae se iznad svega, ili iza svega.
ta je tu opte: suvereni nagoni hoe da se smatraju najviim vrednostima. uoite, pa
ak i stvaralakim i vladajuim silama. Razume se da se ovi nagoni ili suprotstavljaju ili
uzajamno potinjavaju (zdruuju sintetiki, ili smenjuju na vlasti). No njihov duboki
antagoiizam tako je velik da se tamo gde oni svi trae zadovoljenja stvara ovek duboke
prosenosti.

678

Da li ne treba traiti i poreklo naih prividnih saznanja samo u ranijim ocenama

vrednosti, koje su tako duboko usaene da sainjavaju osnovicu naega bia ? Tako da se
upravo samo novije potrebe uputaju u borbu sa rezultatom najstarijih potreba ?
Svet se tako i tako vidi, osea, tumai, da se organski ivot odrava pomou takvog
naina tumaenja. ovek nije samo individua, nego je produetak opteg organskog ivota u
jednoj odreenoj liniji. Time to ovek postoji dokazuje se da postoji i traje jedna vrsta
tumaenja (premda se uvek dograuje), da se sistem tumaenja nije promenio.
Prilagoavanje.
Nae nezadovoljstvo, na ideal itd., moe verovatno biti posledica ovog utelovljenog
tumaenja, ovog naeg naroitog gledita: moe biti da usled toga najzad propadne organski
ivot kao to podela rada u organizmu moe u isti mah doneti sa sobom (krljavljenje i
slabljenje delova, pa najzad i smrt celine. Propast organskog ivota, i njegovih najviih
oblika, mora se vriti po istom principu po kome i propast jedinke.

679

Sa stanovita teorije porekla individualizacija pokazuje stalno cepanje jednoga na dvoje

i tako isto stalno iezavanje individua u korist nekoliko individua, koje nastavljaju razvitak:
prevelika masa uvek izumire (telo).
Osnovna pojava: bezbroj individua rtvuje se radi malog broja: da bi ih omoguile.
ovek ne sme da se obmanjuje: isti je sluaj s narodima i rasama: oni sainjavaju telo za
raanje pojedinih individua od vrednosti, koje nastavljaju veliki proces.

680

Ja sam protivnik teorije da jedinka vodi rauna o interesima vrste idi potomstva, na
tetu line dobiti; sve je to samo prividno.
Ogromna vanost koju jedinka pripisuje seksualnom instinktu nije posledica njegove
vanosti po vrstu; ve je raanje pravo delo jedinke i njen najvii interes, i, prema tome,
najvii izraz njene moi (razume se, posmatran ne sa gledita svesti, nego iz centra itave
individualizacije).

681

Osnovne zablude dosadanjih biologa: nije re o vrsti, nego o stvaranju jaih jedinki.
(Mnoina je samo sredstvo.)
ivot nije prilagoavanje unutranjih uslova spoljanjim, nego volja za mo, koja
iznutra asimiluje i potinjava sebi sve veu koliinu spoljanjeg materijala.
Ti biolozi produuju moralnu ocenu stvari (objektivno viu vrednost altruizma,
neprijateljstvo prema vlastoljublju, prema ratu, prema svemu to nije korisno, prema rangu i
staleu).

682
 U prirodnim naukama s moralnim obescenjenjem naeg ja ide u korak precenjivanje
vrste. Meutim, vrsta je isto tako fiktivna kao to je i nae ja: napravljena je pogrena
razlika. Ja je sto puta neto vie od jednostavnog jedinstva u lancu beoug; ono je sam taj
lanac, i to potpun; a vrsta je prosto apstrakcija sainjena od mnotva ovih lanaca i njihove
delimine slinosti. Da se jedinka rtvuje vrsti, kao to se to esto tvrdi, nije nikakva
injenica, nego pre samo primer pogrenog tumaenja.

683

Formula za praznovericu, o progresu od jednog uvenog fiziologa modanih funkcija:

L' animal ne fait jamais de progres comme espece. L' hommeseul fait de progres comme
espece.
He:

684

Anti-Darvin. Pripitomljavanje oveka.: koja mu definitivna vrednost moe biti? Ili,

da li pripitomljavanje ima uopte definitivne vrednosti? Ima razloga da se ovo poslednje
odrie.
Darvinova kola ini dodue velike napore da nas uveri u protivno: ona bi htela
dokazati da dejstvo pripitomljavanja moe biti duboko, pa ak i fundamentalno. Zasada se mi
vrsto drimo staroga: dosad nije dokazano nita drugo do li sasvim povran uticaj putem
pripitomljavanja ili pak degeneracija. A sve to umakne ispod ljudske ruke i discipline
vraa se skoro odmah u svoje prirodno stanje. Tip ostaje stalan: ovek ne moe denaturer la
nature.
Rauna se s borbom za ivot, sa smru slabijih i sa nadivljavanjem najsnanijih i
najdarovitijih; zbog toga se zamilja da bia neprekidno napreduju u usavravanju. Mi smo se
naprotiv uverili da u borbi za ivot sluaj slui slabima isto tako dobro kao i jakima: da
lukavstvo esto uspeno dopunjuje snagu; da plodnost jedne vrste stoji u znaajnom odnosu
prema njenim izgledima na unitenje....
Tako isto se prirodnom odabiranju pripisuju polagane i beskonane metamorfoze:
veruje se da se svako preimustvo nasleuje i da u potonjim pokolenjima dolazi do sve jaega
izraaja (dok je naslee tako udljivo...); posmatra se sreno prilagoavanje izvesnih bia
njihovim naroitim ivotnim uslovima i objanjava se da se to postiglo uticajem sredine...
Meutim, nigde se ne mogu nai sluajevi nesvesnog odabiranja (ba nigde).
Najrazliitije jedinke se ujelinjuju, najvee krajnosti meaju se u masi... Sve se utrkuje da
odri svoj tip; stvorenja koja imaju spoljanje znake te znake koji ih tite od izvesnih
opasnosti ne gube kada dou u prilike da ive van opasnosti... Kada ive u mestima gde ih
njihova odea vie ne uva, ona se niukoliko ne prilagouju svojoj sredini.
Odabiranje najlepeg toliko je preterano da prevazilazi instinkt za lepim u naoj
sopstvenoj rasi. Ustvari, najlepe se pari sa najniim, najvee s najmanjim. Skoro uvek
(vidimo mujaka i enku gde iskoriuju prvi sluajan susret i ne pokazuju nikakav smisao za
odabiranje. Modifikacija usled klime i ishrane: ali uistini potpuno beznaajna.
Prelazne forme ne postoje.
Tvrdi se da se iva bia sve vie razvijaju. Ali za to nedostaje svaki osnov. Svaki tip
ima svoju granicu: izvan nje nema razvitka. Do te granice vlada apsolutna zakonomernost.

*
 Moj opti pogled. Prvi stav: ovek kao vrsta ne napreduje. Vii tipovi se zaista
dostiu, ali se ne odravaju Nivo vrste se ne die.
Drugi stav: ovek kao vrsta ne pretstavlja nikakav napredak u poreenju s ma kojom
ivotinjom. ivotinjski i biljni svet ne razvija se od niega ka viem... Nego sve u isti mah, i
jedno preko drugoga, i jedno kroz drugo, i jedno protiv drugoga. Bogatije i sloenije forme
jer re vii tip ne znai nita drugo lake propadaju: samo najnie forme zadravaju neku
prividnu neprolaznost. Vie forme ree se dostiu i s mukom se odravaju: najnie se
neverovatno mnoe. I u oveanstvu najlake propadaju vii tipovi, sreni sluajevi
razvitka, u promenljivim povoljnim i nepovoljnim prilikama. Oni su izloeni dekadenciji
svake vrste: oni su krajnost i ve samim tim skoro dekadenti... Kratak vek lepote, genija,
cezara, stvar je svoje vrste: tako neto ne nasleuje se. Tip se nasleuje: tip nije nita
ekstremno, nije srean sluaj... To ne lei ni u kakvoj naroitoj kobi i zloj volji prirode,
nego prosto u pojmu vieg tipa: vii tip pretstavlja neuporedivo veu sloenost vei broj
koordiniranih elemenata: zbog toga i raspad njihov izgleda neuporedivo verovatniji. Genij
je najuzvienija maina na svetu pa prema tome i najkrtija.
Trei stav: pripitomljavanje (kultura) oveka ne ide duboko... Gde silazi duboko,
odmah se pokazuje kao degeneracija (tip: hrianin). Divlji ovek (ili, moralnim jezikom
reeno; zao ovek) pretstavlja vraanje prirodi i, u izvesnom smislu, ozdravljenje, leenje
od kulture.

685

Anti-Darvin. Pri rasmatranju velikih sudbina ovekovih mene najvie iznenauje to

mi pred oi uvek izlazi taman suprotno onome to Darvin sa svojom kolom vidi ili hoe da
vidi: odabiranje u prilog jaih, bolje sazdanih, napredak vrste. Meutim, ba suprotno tome
bode oveku oi: brisanje srenih sluajeva, nekorisnost savrenijih tipova, neizbena vlast
prosenih tipova, pa ak i tipova koji su ispod prosenih. Ako uzmemo da nam se nije dao
razlog zato bi ovek inio izuzetak meu ivim biima, ja naginjem verovanju da se
Darvinova kola svuda varala. Ona volja za mo u kojoj opaam osnovni razlog i karakter
sviju promena objanjava nam zato odabiranje u korist izuzetaka i srenih sluajeva ne
postoji: najjai i najsreniji su slabi kad protiv sebe imaju organizovane instinkte stada, strah
slabih i njihovu brojnu nadmonost. Moj opti pogled na svet vrednosti pokazuje da, u
najviim vrednostima koje danas vladaju sudbinom ovekovom, nadmonost nemaju sreni
sluajevi i odabrani tipovi; nego pre tipovi dekadencije moda nema niega zanimljivijeg u
svetu od ovog neeljenog prizora.
Ma kako to udno zvualo: jaki se moraju uvek podravati protiv slabih; sreni protiv
zlosrenih; zdravi protiv bolesnih i nasledno optereenih. Ako se prema stvarnosti formulie
moral, onda taj moral glasi: proseni vie vrede od izuzetaka; dekadentni vie od prosenih;
volja za nebiem preovlauje nad voljom za ivot i opti cilj je sada, reeno hrianskim,
budistikim, openhauerovskim jezikom: Bolje je ne biti, negoli biti. Ja se bunim protiv
formulisanja stvarnosti u moral: zbog toga mrzim hrianstvo smrtnom mrnjom, to je
stvorilo uzviene rei i stavove, da bi pokrilo jednu stranu stvarnost pokrivalom pravde,
vrline, boanstvenosti...
Ja vidim sve filosofe, ja vidim nauku na kolenima pred stvarnou koja je neto obrnuto
od borbe za ivot, kako je Darvinova kola shvata ja svuda vidim, kud god se okrenem, da
preovlauju i preostaju oni koji bacaju sumnju na ivot i na vrednost ivota. Pogreka
Darvinove kole meni je postala problem: kako ovek moe biti slep, da ba ovde pogreno
vidi?
Da vrste pretstavljaju napredak, to je najbesmislenije tvrenje na svetu: dosada su one
pretstavljale jedan nivo. Da su se vii organizmi razvili iz niih, nije dosada dokazano
nijednim sluajem. Ja vidim da su nii u nadmonosti brojem, lukavstvom, prepredenou, ali
ne vidim kako bi neka sluajna promena bila dobit, bar ne to za dugo vreme: jer bi opet ona
bila no razlog da se objasni zeto je jedna sluajna promena postala tako jaka.
Svirepost prirode, o kojoj se toliko pria, ja nalazim na drugoj strani: ona je svirepa
prema svojoj srenoj deci, ona tedi i titi i voli samo krotke.
Ukratko reeno: porast moi jedne vrste moda manje obezbeuje preovlaivanje njene
srene i jake dece negoli preovlaivanje prosenih i niih tipova... Ovi poslednji imaju veliku
plodnost, dug vek; sa prvima raste opasnost, rasipanje je vee, brojno opadanje je bre.

686

ovek kakav je dosada bio, to je upravo embrio oveka budunosti sve stvaralake
sile koje na njega ciljaju nalaze se ve u njemu: i poto su one ogromne, ukoliko sadanja
jedinka nosi u sebi vie obeanja za budunost, utoliko vie strada. Ovo je najdublje shvatanje
stradanja: stvaralake sile se sukobljavaju. Osama jedinke ne sme da nas vara uistini
neto struji kroz sve jedinke. to se osea usamljena, to je najjaa aoka u procesu
postavljanja najviih ciljeva: njeno traenje sopstvene sree je sredstvo, koje opet dri zajedno
stvaralake sile i umerava ih, da ne bi razorile jedna drugu.

687

Prekomerna duhovna snaga koja postavlja sama sebi nove ciljeve; ona nije tu samo
zarad toga da vodi i zapoveda niem svetu, ili u cilju odranja organizma, jedinke.
Mi smo vie negoli jedinka: mi smo itav lanac, sa zadacima svih budunosti toga
lanca.

TEORIJA VOLjE ZA MO I VREDNOSTI

688

Pojam jedinstva u psihologiji. Mi smo se navikli da smatramo razvitak velikog broja

oblika saglasnim sa jedinstvenim poreklom.
Moja teorija bi bila: da je volja za mo prvobitni afektni oblik, da su svi drugi afekti
razni oblici volje za mo;
da se dobija znaajno osvetljenje i objanjenje, kad se na mesto individualne sree
(kojoj navodno tei sve ivo) stavi mo: Ono tei za moi, za veom moi; zadovoljstvo
je samo simptom oseanja dostignute moi, svest o razlici ( ivot ne tei za
zadovoljstvom; nego se zadovoljstvo javlja kad ivot postigne ono za im tei: zadovoljstvo
prati, zadovoljstvo ne pokree);
da je sva pokretna sila volja za mo, da van nje nema nikakve fizike, dinamike ili
psihike sile.
U naoj nauci, gde se pojam uzroka i posledice svodi s gordou na odnos ravnotee,
kojim se eli pokazati da postoji ista koliina sile i na jednoj i na drugoj strani.. nedostaje
pokretaka sila: mi posmatramo samo rezultate, mi ih uzimamo kao ravne u odnosu na
sadrinu i silu...
Stvar je samo iskustva da promena ne prestaje: po sebi, mi nemamo ni najmanje
razloga pretpostaviti da posle jedne promene mora slediti druga. Naprotiv: jedno dostignuto
stanje inilo bi se prinueno da samo sebe odri, kad u sebi ne bi imalo moi da se ba ne
htedne odrati... Spinozin stav o samoodranju morao bi upravo zaustaviti promenu. Ba se
na svemu ivom moe najjasnije pokazati da ivot ini sve ne da se odri, nego da postane
neto vie....

689

Volja za mo i kauzalitet. Sa psiholokog gledita pojam uzroka je nae

oseanje moi o takozvanom hotenju a na pojam posledice praznoverica o tome da je
ovo oseanje moi ba sama ta mo koja pokree...
Izvesno stanje koje prati jednu pojavu, i koje je ve posledica te pojave, projicira se kao
njen dovoljan razlog; odnos napetosti naega oseanja moi (zadovoljstvo kao oseanje
moi), savladanoga otpora jesu li to iluzije?
Ako prenesemo pojam uzroka ponovo u oblast koja nam je jedino poznata i odakle
smo ga uzeli: ne moemo sebi pretstaviti nikakvu promenu u kojoj ne bi bilo volje za mo. Mi
ne znamo kako da objasnimo izvesnu promenu, ako pritom jedna mo ne zakorai u drugu.
Mehanika nam pokazuje jedino posledice, i to samo u slici (kretanje je govor u
slikama). Sama gravitacija nema mehaniki uzrok, poto je ona osnov za mehanike
posledice.
Volja za akumulacijom sile jeste specifina pojava ivota, ishrane, raanja, naslea
drutva, drave, morala, autoriteta. Ne bi li trebalo pretpostaviti da je ista ta sila osnovni uzrok
i u hemiji ? i u kosmikom poretku stvari ?
Ne prosto odranje energije: nego maksimum ekonomije u potronji: tako da je volja
svakog centra sile da postane jaa, jedina stvarnost ne samoodranje, nego volja za
prisvajanjem, gospodarenjem, poveanjem, jaanjem.
to je nauka moguna, je li to dokaz naela kauzaliteta? Od istih uzroka iste
posledice. Jedan stalan zakon stvari. Nepromenljiv poredak? Zato to se neto
moe proraunati, je li to dokaz da je ve nuno?
Kad neto biva tako a ne druke, onda se u tome ne ispoljava nikakav princip, ni
zakon, ni red, nego tu dejstvuju kvanta sile, ija je sutina u tome da svoju mo
ispoljavaju na svima drugim kvantima sile.
Moemo li zamisliti tenju za moi bez oseaja zadovoljstva i bola, to e rei bez
oseanja porasta ili opadanja moi? Je li mehanizam samo govor simbola za svet unutranjih
injenica u kome se bore i pobeuju kvanta volje? Sve hipoteze mehanizma: materija, atom,
teina, pritisak, odbojnost nisu injenice po sebi, nego tumaenja do kojih se dolo
pomou psihikih fikcija.
ivot kao nama najpoznatiji oblik bia specifino je volja za nagomilavanjem sile:
svi procesi ivota imaju tu svoju pokretnu polugu; nita ne tei samoodranju, nego sabiranju
i nagomilavanju.
ivot kao pojedinaan sluaj (hipoteza koja se moe primeniti i na sav ivot) tei za
maksimumom oseanja moi; u sutini ivot je tenja za poveanjem moi; tenja nije nita
drugo do li tenja za moi; ta volja ostaje neto najosnovnije i najbitnije. (Mehanika je samo
semiotika posledica.)

690

Ono to je uzrok razvitka uopte ne moe se nai opet na putu istraivanja o razvitku;
njega ne treba smatrati ni za neto to postaje, a jo manje za neto to je postalo... Volja
za mo ne moe biti neto dovreno, postalo.
 691

Kako se celokupni organski proces odnosi prema ostaloj prirodi? Tu se otkriva

njegova prvobitna volja.

692

Je li volja za mo jedna vrsta volje ili je istovetna s pojmom volje? Znai li ona
isto to i eleti? ili zapovedati? Je li to ona volja o kojoj openhauer misli da je sutina
stvari?
Moj stav glasi; da je volja dosadanje psihologije jedno neopravdano uoptavanje, da
takve volje uopte nema, da se, mesto da se ona shvati kao razvitak jedne odreene volje
umnogo oblika, karakter volje prosto zbrisao time to se iz nje izdvojio njen sadraj i cilj:
to je sluaj u najveoj meri kod openhauera: ono to on voljom zove, to je samo prazna
re. Jo manje se tu radi o volji za ivotom: jer je ivot prosto pojedinanost volje za mo;
potpuno je proizvoljno tvrditi da sve tei za tim da pree u ovaj oblik volje za mo.

693

Ako je najbitnija sutina bia volja za mo, i ako je zadovoljstvo svaki porast moi, a
bol svako oseanje nemoi otpora, nemoi da se bude gospodar: ne bismo li onda mogli
pretpostaviti da su zadovoljstvo i bol glavne injenice ? Je li volja moguna bez ovih dveju
oscilacija da i ne? Ali ko osea zadovoljstvo?.. Ali ko hoe mo?.. Besmisleno pitanje, ako
je sama sutina volja za mo, pa prema tome i oseanje zadovoljstva i bola! Ipak: potrebne su
suprotnosti, otpori, pa zato, relativno, i jedinstva koja zakorauju jedno u drugo.

694

Srazmerno prema otporu koji jedna sila trai da njim ovlada, mora rasti i mera neuspeha
i fatalnosti time izazvane: i ukoliko se svaka sila moe ispoljiti samo na onome to joj se
opire, u svakoj akciji nuno se nalazi u sastavu jedan elemenat bola. Ali ovaj bol dejstvuje
kao potsticaj ivota i jaa volju za mo!

695

Ako se zadovoljstvo i bol odnose na oseanje moi, onda bi ivot morao pretstavljati
porast moi tako da bi razlika u veliini dola u svest... Ako se odrava stalno jedan nivo
moi, onda bi se zadovoljstvo moralo meriti prema snienju nivoa, prema stanjima bola ne
prema stanjima zadovoljstva... Volja za neim veim lei u sutini zadovoljstva: da mo raste,
da razlika doe u svest.
Od izvesne take, u dekadenciji, obrnuta razlika dolazi: u svest, opadanje: seanje na
ranije snane trenutke potiskuje sadanja oseanja zadovoljstva poreenje sada slabi
zadovoljstvo.

696

Nije zadovoljenje volje uzrok zadovoljstva (protiv ove vrlo povrne teorije boriu se
naroito to je besmisleno psiholoko patvorenje najbliih stvari), nego je uzrok
zadovoljstva to volja hoe napred i uvek postaje gospodar nad onim to joj stoji na putu.
Oseanje zadovoljstva lei upravo u nezadovoljenosti volje, u tome to ona, ako nema
protivnika i otpora, nije jo doboljno sita. Srean ovek: ideal stada.

697

Normalna nezadovoljenost naih instinkata, na primer gladi, polnog nagona, nagona za

kretanjem, ne sadri u sebi jo nita to izaziva potitenost, nego pre potstie oseanje ivota,
kao to ga svaki ritam malih, bolnih nadraaja jaa, ma ta nam tu pesimisti govorili. Ova
nezadovoljenost, mesto da nam ivot ini gorim, pretstavlja veliki potstrek ivotu.
(Moda bi se zadovoljstvo moglo uopte nazvati ritmom malih bolnih nadraaja).

698

Kant kae: Sledee redove grofa Veria (Sull' indole del piacere e del dolore; 1781) ja
potpisujem sa apsolutnom sigurnou: Il solo principio motore dell' uomo e il dolore. Il
dolore precede ogni piacere. Il piacere non e un essere positivo.

699

Bol je neto drugo od zadovoljstva hou rei, to nije neto suprotno zadovoljstvu.
Kad se sutina zadovoljstva sreno nazove oseanjem vika moi (to e rei, oseanjem
razlike koje pretpostavlja poreenje), onda se time jo ne definie sutina bola. Lane
suprotnosti, u koje veruju ljudi pa prema tome i jezik, uvek su bile opasne zamke za hod
istine. Postoje ta vie sluajevi gde su poneka zadovoljstva uslovljena izvesnom ritmikom
dostavom malih, bolnih nadraaja: time se dolazi do brzog porasta oseanja moi i oseanja
zadovoljstva. Takav je sluaj kod golicanja, i kod polnog golicanja koje prati koitus: tu
nalazimo bol kao sastavni deo zadovoljstva. ini se da mala prepreka, koja se svlada i za
kojom odmah sleduje druga prepreka, koja se opet savlauje da ova igra izmeu otpora i
pobede najjae pobuuje ono oseanje obilne, suvine moi, to i ini sutinu zadovoljstva.
Obrnuto, poveanje oseanja bola putem malih, u bol upletenih, prijatnih nadraaja ne
postoji: zadovoljstvo i bol nisu nikako suprotnosti.
Bol je intelektualni proces, u kome se nesumnjivo otkriva izvestan sud sud tetan,
u kome se trajno iskustvo nakupilo. Nema bola po sebi. Ne boli nas rana; kroz izraavanje
onog dubokog potresa koji se naziva bolom govori iskustvo o ravim posledicama koje rana
moe imati po ceo organizam (kod tetnih uticaja koji su bili nepoznati ranijem oveanstvu,
na primer kod novih kombinacija otrovnih hemikalija, nema ak nikakvog obavetenja o bolu
i mi smo izgubljeni.)
Bol se naroito odlikuje uvek dugim potresom, drhtavicom koja nastaje u ganglijama
nervnog sistema usled strahotnog potresa: ovek zapravo ne pati od uzroka bola (od ma kakve
povrede na primer), nego od dueg poremeaja svoje ravnotee koja nastaje usled potresa. Bol
je bolest modanih centara zadovoljstvo nije nikakva bolest.
Izgleda, dodue, da je bol uzrok refleksnih pokreta, a za to govori i filosofska
predrasuda; ali u potpuno neoekivanim sluajevima, ako paljivo posmatramo, refleksni
pokret dolazi pre negoli oseaj bola. Zlo bih se proveo, kad bih se sapleo pa morao ekati da
taj fakt zazvoni na zvonu moje svesti, pa da se tek onda otuda javi ta treba da inim.
Naprotiv, ja vrlo jasno opaam da prvo doe refleksni pokret sa strane moje noge, da
predupredi pad, pa tek onda, posle izvesnog merljivog vremena, sasvim naglo osetim priliv
bola u prednjem delu glave. Dakle, na bol se ne reagira. Bol se naknadno projicira u
povreeno mesto: ali sutina ovog lokalnog bola ipak nije izraz neke vrste lokalne
povrede: nego je prosto lokalni znak ija je snaga i karakter u skladu sa povredom o kojoj su
nervni centri izveteni. injenica da usled toga potresa snaga miia organizma primetno
opada ne dokazuje ni najmanje da sutinu bola treba traiti u opadanju oseanja moi.
Jo jednom: mi ne reagiramo na bol: bol nije uzrok naih postupaka: bol je jedna
reakcija, a refleksni pokret je druga i ranija reakcija i obe se javljaju s raznih polaznih
taaka.

700

Intelektualni karakter bola: on po sebi ne oznaava trenutno nanesenu povredu, nego

njen znaaj za jedinku kao celinu.
Da li postoji bol u kome ne pati jedinka nego vrsta ?

701

Suma bola nadmauje sumu radosti: prema tome, nebie sveta je bolje od njegova
bia. Svet je neto za to bi, s gledita razuma, bolje bilo da ne postoji, jer prouzrokuje
vie bola negoli radosti subjektu oseanja ovo besmisleno brbljanje krsti sebe danas
pesimizmom!
Radost i bol su nuz-pojave, ne uzroci; to su drugostepeni sudovi o vrednosti, koji se
izvode iz izvesne glavne vrednosti oni su istovetni s oseanjem koristan, tetan, pa
prema tome apsolutno prolazni i relativni. Jer u pogledu korisnosti i tetnosti ovek moe
uvek da upita jo na stotinu raznih naina: emu.
Ja prezirem ovaj pesimizam oseajnosti: on je ve znak duboke bede ivota.

702

ovek ne trai zadovoljstvo i ne bei od bola: jasno je kakvim uvenim predrasudama

ja tu protivreim. Zadovoljstvo i bol su samo posledice, propratne pojave ono to ovek
hoe, ono to hoe svaki i najmanji deo jednog ivog organizma, to je vie moi. Tenja za
moi donosi i zadovoljstvo i bol; usled te volje organizam trai otpor, treba neto to se
protivstavlja... Bol, kao prepreka njegovoj volji za mo, normalna je dakle injenica, normalni
sastavni deo svake organske pojave; ovek tu prepreku ne izbegava, nego mu je tavie stalno
potrebna: svaka pobeda, svako oseanje zadovoljstva, svaka pojava pretpostavlja neku
savladanu prepreku.
Uzmimo najprostiji sluaj, primitivnu ishranu: protoplazma prua svoje pseudopodije
da trai neto to joj se opire ne zbog gladi, nego zbog volje za mo. Potom ona pokuava
da savlada, prisvoji, utelovi to to je traila: ono to se naziva ishrana prosto je propratna
pojava, korisna primena one prvobitne volje da se postane jai.
Bol, prema tome, tako malo ima kao nunu posledicu smanjenje nae volje za mo da
on, u prosenim sluajevima, dejstvuje na to oseanje moi kao nadraaj prepreka je
potsticaj ove volje za mo.

703

Bol smo pobrkali s jednom vrstom njegovom, sa iznurenou: iznurenost pretstavlja

duboko smanjenje i opadanje volje za mo, primetan gubitak snage. To e rei: postoji a) bol
kao nadraaj za porast moi, i b) bol nakon utroka moi; u prvom sluaju bol je potstrek, u
drugom posledica prekomernog nadraaja... Nesposobnost za otpor svojstvena je drugoj vrsti
bola: izazivanje onoga to ukazuje otpor svojstveno je prvoj... Jedino zadovoljstvo koje se jo
osea u stanju iscrpenosti jeste san; radost u drugom sluaju znai pobedu....
Velika zabuna psihologa sastojala se u tome to nisu u dovoljnoj meri odvajali ove dve
vrste zadovoljstva, uspavljivanje i pobedu. Iznureni ljudi hoe mir, odmor udova, spokojstvo,
tiinu to je srea nihilistikih religija i filosofija; bogati i puni ivota hoe pobedu,
pobeene protivnike, izlivanje oseanja moi na jo vee polje negoli dosadanje to je. Sve
zdrave funkcije organizma imaju tu potrebu i ceo organizam je kompleks sistema koji se
bore za porast oseanja moi...

704
Otkuda dolazi da su osnovni lanovi vere u psihologiji bez razlike izvrtanja i falsifikati
najgore vrste? ovek tei srei, na primer koliko je od toga tano? Da bi se razumelo ta
je ivot, koju vrstu tenje i napona sadri ivot, ova formula mora vredeti isto tavo za drvo i
biljku, kao i za ivotinju. emu tei biljka? Ali ovde smo ve izmislili jedno lano
jedinstvo, koje ne postoji: fakt beskrajno raznolikog raenja, sa sopstvenim i polusopstvenim
inicijativama, mi prikrivamo i odriemo kad istavljamo nezgrapno jedinstvo kao biljku.
Sasvim je oevidno da se poslednje najmanje jedinke ne mogu uzeti u smislu metafizikih
jedinki i atoma; da se njihova sfera moi stalno pomera: ali da li svaka od njih tei srei
kad se na taj nain menja? Sve to irenje, asimilacija, raenje, meutim, pretstavlja borbu
protiv otpora; kretanje je neto to je bitno vezano sa stanjima bola: pokretna sila mora neto
druto hteti kad tako stalno hoe i trai bol. O ta se bori drvee praume? O sreu?
O mo!...
ovek, koji je postao gospodar nad silama prirode, gospodar svoje divljine i
neukroenih oseanja (strasti su nauile da se pokoravaju i da budu korisne) ovek, u
poreenju sa pred-ovekom, pretstavlja ogroman kvantum moi ne veu sreu! Kako se
moe tvrditi da je ovek teio za sreom?...

705

Ali, kad to kaem, vidim iznad sebe kako se pod zvezdama presijava ogromno klupe
zablude, koja je dosada pretstavljalo najvee nadahnue oveanstva: Sva srea dolazi od
vrline, sve vrline od slobodne volje.
Obrnimo vrednosti: svaka sposobnost posledica je srene organizacije, svaka sloboda
posledica je sposobnosti ( sloboda se ovde shvata kao lakoa u samoupuivanju. Svaki me
umetnik razume).

706

Vrednost ivota. ivot je pojedinaan sluaj; mora se opravdati itava

egzistencija, ne samo ivot pravdajui princip mora biti takav da se njime objanjava ivot.
ivot je samo sredstvo za neto: to je izraz za forme porasta moi.

707

Svesni svet ne moe vaiti kao iolazna taka vrednosti: nunost objektivnog
odreivanja vrednosti.
U poreenju s ogromnim i sloenim oprenim procesima, koje pretstavlja celokupni
ivot svakog organizma, njegov svesni svet oseanja, namera, ocena vrednosti pretstavlja mali
iseak. Mi nemamo nikakva prava da taj deli svesti postavimo kao cilj i razlog ivota kao
opte pojave. Oevidno je da je svest samo jo jedno sredstvo vie za razvitak i proirenje
moi ivota. Stoga je naivno staviti zadovoljstvo, ili duhovnost, ili moral, ili ma koju pojedinu
oblast svesti kao najveu vrednost: pa moda i svet opravdati pomou njih.
To je moja glavna zamerka svima filosofskim i moralnim kosmologijama i teodicejama,
svima pitanjima i najviim vrednostima u dosadanjoj filosofiji i filosofiji religije. Izvesno
sredstvo pogreno se shvatilo kao cilj: s druge strane, ivot i porast njegove moi uieni su do
sredstava.
Ako bismo hteli postaviti dovoljno dalek cilj ivotu, on se ne bi smeo poklopiti ni sa
jednom kategorijom svesnog ivota; on bi pre morao svaku takvu kategoriju oglasiti za svoje
sredstvo ...
Odricanje ivota kao cilj ivota, cilj razvitka! ivot kao velika glupost! Takvo
ludako tumaenje rezultag je merenja ivota faktorima svesti (zadovoljstvo i bol, dobro i
zlo). Tu se sredstva upotrebljuju protiv cilja nesveta. apsurdna, u prvom redu neprijatna
sredstva : kako moe vredeti cilj koji se slui takvim sredstvima! Ali je pogreka u tome
to umesto da traimo cilj koji e objasniti nunost takvih sredstava mi smo otpoetka
postavili cilj koji ustvari iskljuuje takva sredstva: to e rei, mi smo svoje elje u pogledu na
izvesna sredstva (na primer; prijatna, razumna, vrla) nainili pravilom, prema kome tek
odreujemo koji bismo opti cilj eleli...
Osnovna greka je u tome to mesto da smo svest smatrali oruem i pojedinou
celokupnog ivota mi smo nainili od nje merilo ivota i najviu vrednost: to je pogrena
perspektiva a parte ad totum, i zbog toga svi filosofi danas instinktivno idu za tim da zamisle
optu svest, svestan zajedniki ivot i zajedniko hotenje, sa svim to se zbiva, kao duh,
boga. Ali im se mora rei da ba na taj nain ivot postaje udovite: da bi bog i opti
nervni centar neminovno bili neto zbog ega bi se ba ivot morao osuditi... Nae je najvee
olakanje ba u tome to smo eliminisali optu svest koja odreuje ciljeve i sredstva... Na taj
nain oslobodili smo se moranja da budemo pesimisti... Na najvei prekor ivotu bilo je
postojanje Boga...

708

O vrednosti postajanja. Kad bi kretanje sveta imalo neki krajnji cilj, onda bi se taj
cilj ve dostigao. Jedini osnovni fakt je, meutim, da svet nema vrajnjeg cilja: i svakoj
filosofiji i naunoj hipotezi (na primer mehanizmu) kojoj je taj cilj nuan protivrei ovaj
osnovni fakt.
Ja traim jedno pojimanje sveta koje bi odalo pravdu toj injenici. Postajanje se mora
objasniti a da se pritom ne pribegava takvim krajnjim smerovima: postajanje se mora pokazati
opravdano u svakom trenutku (ili biti nemerljive vrednosti, to izlazi na isto); ne sme se ni u
kom sluaju pravdati sadanjost zbog budunosti, ili prolost zarad sadanjosti. Nunost ne
u obliku jedne nadmone gospodaree opte sile, ili jednog prvog pokretaa; jo manje kao
neophodni uslov nekog rezultata od vrednosti. Zato je potrebno odrei optu svest postajanja,
jednog Boga, da se zbivanje ne podvede pod neko bie koje osea i zna kao i mi, pa ipa
nee nita: Bog je nekoristan, kad on nee neto; a s druge strane postavlja se time kao
neko sabiranje bola i neloginosti, kojim bi se unizila opta vrednost postajanja: na sreu,
nedostaje upravo takva jedna sabirna mo ( Bog koji strada i sve nadgleda, jedan opti
nervni centar i sveduh bio bi najvea osuda bia).
Jo tanije reeno: ne sme se dopustiti uopte nikakvo bie jer onda postajanje gubi
svoju vrednost i pokazuje se upravo besmisleno i izlino.
Prema tome, valja pitati: kako je mogla ponii iluzija bia (zato se morala pojaviti);
Isto tako: kako su izgubile vrednost sve ocene koje poivaju na hipotezi da postoji bie.
Ali na taj nain saznajemo da je ova hipoteza bia izvor sviju klevetanja sveta ( bolji
svet, istinski svet, drugi svet, stvar po sebi).
1. Postajanje ne gredi nekom krajnjem cilju, ne zavrava se biem.
 2. Postajanje nije nikakvo prividno stanje, moe biti da je svet bia privid.
3. Postajanje je iste vrednosti usvakom trenutku: suma njegove vrednosti ostaje ravna
sebi samoj: drugim reima: ono nema uopte nikakve vrednosti, jer nedostaje merilo prema
kome bi se ona mogla meriti i prema kome bi re vrednost imala smisla. Opta vrednost
sveta nemerljiva je, prema tome filosofski pesimizam spada meu komine stvari.

709

Da ne nainimo od svojih eljivosti sudije bia! Isto tako i da ne stavimo krajnje

oblike razvia (na primer duh) kao sutinu iza razvia!

710

Nae saznanje postalo je nauno do te mere da moe primeniti meru i broj. Vredelo bi
moda pokuati da li se nauni poredak vrednosti ne bi mogao naprosto izgraditi prema
izvesnoj skali brojeva i mera sile... Sve ostale vrednosti su predrasude, naivnosti,
nesporazumi. One se svuda mogu svesti na skalu brojeva i mera sile. Penjanje po ovoj
skali pretstavlja porast vrednosti, padanje znai opadanje vrednosti. Ali ovde prividnost i
predrasuda govore protivno (moralne vrednosti su samo prividne u poreenju s fiziolokim).

711

Zato se ne moe dopustiti gledite vrednosti : jer u procesu celine rad

oveanstva ne dolazi u obzir, poto ne postoji opti proces (kao sistem); jer ne postoji
celina; jer se celokupno ocenjivanje ljudskog ivota i ljudskih ciljeva ne moe izvriti
obzirom na neto to uopte ne postoji;
jer su nunost, uzronost i celishodnost nuni prividi;
jer nije cilj poveanje svesti, nego porast moi: u taj porast ulazi i korist od svesti; to
isto vai za zadovoljstvo i bol;
jer se sredstva ne mogu uzeti za najviu meru vrednosti (dakle, ne mogu se takim
smatrati stanja svesti kao to su zadovoljstvo i bol; poto je i sama svest sredstvo );
jer svet nije nikakav organizam, nego haos: jer je razvitak duhovnosti samo sredstvo
za relativnu trajnost organizacije;
jer nikakva eljivost nema smisla u odnosu na opti karakter bia.

712

Bog kao momenat kulminacije: ivot je veito oboenje i obezboenje. Ali u tome ne
postoji nikakav vrhunac vrednosti, nego samo vrhunac moi.
Apsolutno iskljuenje mehznizma i materije; obadvoje je samo izraz niih stupnjeva,
najobezduhovljeniji oblik afekta (volje za mo).
Silaenje sa vrhunca u postajanju (najvie oduhotvorenosti moi na najropskijem
zemljitu) pretstaviti kao posledicu ove najvie sile koja, okreui se protiv sebe, poto nema
vie ta da organizuje, troi svoju silu na to da dezorganizuje...
a) sve vea pobeda drutava i njihovo podjarmljivanje manjem ali jaem broju;
b) sve vea pobeda nad povlaenim i jaim, pa s tim i dolaenje na vlast demokratije, i
najzad anarhija elemenaga.
 713

Vrednost je najvei kvantum moi koji ovek moe asimilirati ovek: ne

oveanstvo. oveanstvo je mnogo vie sredstvo negoli to je cilj. U pitanju je tip:
oveanstvo je naprosto probni materijal, ogromna prevaga neuspelih: polje ruevina.

714

Rei koje se odnose na vrednost, to su zastave pobodene na mestu gde je pronaeno

neko novo blaenstvo neko novo oseanje.

715

Gledite vrednosti je gledite uslova za odranje i napredak u odnosu na sloene

tvorevine ivota relativne trajnosti u okviru evolucije.
Ne postoje trajne osnovne jedinice, atomi, monade: i tu smo tek mi uneli bie (iz
praktinih, utilitarnih pobuda).
formiranje vlasti; sfera nad kojom se gospodari stalno se iri; ili se periodino iri i
suava prema povoljnim i nepovoljnim prilikama (ishrana).
Vrednost je u sutini gledite s koga se meri porast ili opadanje ovih gospodarskih
centara (koji su mnotva u svakom sluaju; ali jedinstvo se ne moe uopte nai u prirodi
postajanja).
Izraajna sredstva koja nam jezik prua neupotrebljiva su da se njima izrazi
postajanje: potreba jednog grubljeg sveta postojanosti, sveta stvari itd. sastavni je deo
nae neminovne potrebe za odranjem. O atomima i monadama smemo govoriti u relativnom
smislu: sigurno je da je najmanji svet najduega veka ... Volja ne postoji: postoje punktacije
volje, koje stalno poveavaju ili gube svoju mo.

III VOLJA ZA MO KAO DRUTVO I POJEDINAC

DRUTVO I DRAVA
716

Nae je osnovno naelo da se samo pojedinci oseaju odgovorni. Zajednice su

izmiljene da ine ono to pojedinci nemaju smelosti da uine. Zbog toga su sve zajednice,
drutva, beskrajno otvorenije i pounije u pogledu prirode ovekove negoli to je pojedinac,
koji je odve slab da bi imao smelosti da zadovolji svoje elje...
Ceo altruizam je mudrost privatnog oveka: drutva nisu altruistina jedno prema
drugom... Zapovest o ljubavi prema blinjem nije se jo nikad proirila da obuhvati suseda.
Pre je tu tano ono to Manu veli: Sve drave s kojima se graniimo i njihove saveznike
moramo smatrati za svoje neprijatelje. Iz istog razloga moramo opet smatrati sve njihove
susede za svoje prijatelje.
Prouavanje drutva je od tako neocenjive koristi jer je ovek kao drutvo mnogo
naivniji negoli kao jedinica. Drutvo nikad nije smatralo vrlinu za neto drugo do li za
sredstvo snage, moi, reda.
Kako to prosto i dostojanstveno kae Manu: Brlina se teko moe osloniti samo na
sopstvenu snagu. U osnovi samo strah od kazne dri ljude u granicama i omoguuje svakome
da na miru uiva svoje imanje.
 717

Drava ili organizovani nemoral iznutra: kao policija, kazneni zakon, klase,
trgovina, porodica; spolja: kao volja za mo, volja za ratom, zavojevanjem, osvetom.
Kako se dolazi do toga da drava ini mnotvo stvari koje pojedinac nikada ne bi
pristao da ini ? Podelom odgovornosti, nareivanja, zapovedanja i izvrivanja.
Uvoenjem vrlina poslunosti, dunosti, ljubavi prema otadbini i svome vladaru.
Podravanjem ponosa, strogosti, jaine, mrnje, osvete jednom reju podravanjem sviju
tipinih crta koje su potpuno tuv tipu iz gomile.

718

Vi svi nemate smelosti da ubijete jednog oveka, ak ni da ga iibate, niti pak da... ali
ogromna dravna maina potinjava sebi pojedinca, tako da on otklanja odgovornost za ono
to ini (poslunost, lojalnost itd).
Sve to jedan ovek ini u spubi drave protivi se njegovoj prirodi.
Tako isto sve to naui obzirom na buduu slubu u dravi protivi se njegovo)
prirodi.
To se postie podelom rada (tako da niko vie ne snosi celu odgovornost):
zakonodavac i onaj koji zakon izvruje;
uitelj discipline i oni koji su pod disciplinom postali tvrdi i strogi.

719

Podela rada meu afektima u drutvu: tako da pojedinci i klase kultiviu jednu
nepotpunu, ali zato korisniju vrstu due. Koliko su kod svakog tipa u drutvu pojedini afekti
skoro zakrljali (da bi potstakli jai razvitak nekog drugog afekta).
Opravdanje morala:
ekonomsko (cilj je najvee moguno iskorienje individualne snage a protiv rasipanja
od strane svega to je iznimno); vstetsko (obrazovanje utvrenijih tipova i zadovoljstvo
svojim tipom);
politiko (kao vetina da se izdre otre zategnutosti raznih stupnjeva moi);
fizioloko (kao imaginarna prevaga pri ocenjivanju u prilog prosenih i zlosrenih
zarad odranja slabih).

720

Najstrahotnija i najbitnija elja ovekova, njegov nagon za mo taj nagon nazivaju

slobodom mora se najdue drati sputana. Zbog toga je etika dosad, sa svojim
nesvesnim instinktima vaspitanja i odgoja, teila za tim da elju za mo sputa; ona kleveta
tiransku individuu i istie instinkt za mo kod stada, veliajui socijalno staranje i patriotizam.

721
Nesposobnost za mo: njeno licemerstvo i lukavstvo: kao poslunost (podreenje, ponos
dunosti, moral...); kao odanost, ljubav (idealizovanje, oboenje zapovednika kao naknada i
posredno samovelianje); kao fatalizam, rezignacija; kao objektivnost; kao samotiranisanje
(stoicizam, askeza, samoodricanje, osveenje); kao kritika, pesimizam, bunt, mrcvarenje;
kao lepa dua, vrlina, samooboenje, nepristrasnost, sloboda od sveta, itd. (
svest o nesposobnosti za mo preruava se u preziranje). Svuda se izraava potreba da se ipak
ispolji ma kakva mo, ili da se sebi povremeno stvori neki privid moi kao opijenost.
Ljudi koji hoe mo zarad koristi u srei to je mo obezbeuje: politike stranke.
Drugi ljudi koji hoe mo, ak i po cenu vidnih teta i rtava na raun sree i
blagostanja: ambiciozni.
Drugi ljudi koji hoe mo, prosto da ne bi pala drugima u ruke, od kojih ne bi hteli da
su zavisni.

722

Kritika pravinosti i jednakosti pred zakonom: ta se tim zapravo otklanja?

Napetost, neprijateljstvo, mrnja. Ali je zabluda ako se misli da se na taj nain poveava
srea: Korzikanci na primer uivaju vie sree negoli kontinentalci.

723

Uzajamnost, odnosno pritajeno raunanje na nagradu: to je jedan od najprimamljivijih

oblika obezvreenja oveka. To povlai sa sobom onu jednakost koja jaz to deli ljude
smatra nemoralnim...

724
Ono to se naziva korisnim zavisi potpuno od cilja koji se eli postii od toga
emu slui; a smer, cilj, potpuno zavisi opet od stepena moi. Zato utilitarizam nije nikakva
osnova, nego uenje o posledicama koje ne moe ni u kom sluaju biti obavezno za sve.

725
Nekada se drava smatrala teoretski kao utilitaristika ustanova: sada je tako u praksi.
Vreme kraljeva je prolo, jer ih narodi vie nisu dostojni: oni vie nee da u kralju gledaju
prasliku svoga ideala, nego samo sredstvo svoje koristi. To je cela istina!

726

Ja sam pokuao da shvatim apsolutnu razumnost drutvenog suenja i ocenjivanja

vrednosti (razume se, bez namere da otuda izvuem moralne zakljuke).
Da shvatim stepen psiholoke lai i neprozirnosti koji se zahteva da se osvetaju afekti
koji su bitni za odranje i irenje moi (da se za njih stvori ista savest).
Da shvatim stepen gluposti koji se zahteva da bi opti propisi i vrednosti ostali moguni
(raunajui tu vaspitanje, nadzor nad vaspitnim radom, dresuru).
Da shvatim stepen ispitivanja, nepoverenja i netrpeljivosti koji se zahteva da bi se sa
izuzecima postupalo kao sa zloincima, i da bi se tlaili i da bi se njima samima ulila rava
savest, te da u dui pate zbog svoje izuzetnosti.

727
Moral u sutini kao tit kao sredstvo za odbranu; i utoliko je znak nedovoljno
razvijenog oveka (u oklopu, stoika).
Potpuno razvijen ovek pre svega snabdeven je orujem.
Orua rata pretvorena u orua mira (mesto kraljuti i kore izraslo je perje i kosa).

728
 Pod samim pojmom ivog organizma podrazumeva se da mora rasti da mora
poveavati svoju mo, pa prema tome apsorbovati u sebe strane sile. Kroz zamagljenost koju
je prouzrokovala moralna narkoza, govori se o pravu jedinke na samoodbranu; u istom smislu
moglo bi se govoriti o njenom pravu na napad: jer su obadvoje drugo jo vie negoli prvo
nunost svakog ivog organizma: napadni i odbranbeni egoizam nisu stvar izbora ni
slobodne volje, nego fatalnost samog ivota.
U tom pogledu svejedno je da li se ima u vidu jedinka, ili ivo telo, ili napredno
drutvo. Pravo na kaznu (ili drutvena samoodbrana) nazvano je tako u osnovi
zloupotrebom rei pravo: do prava se dolazi ugovorima meutim samoodbrana i
samozatita ne poivaju na osnovi nekog ugovora. Bar sa isto toliko opravdanja mogao bi
jedan narod svoju potrebu za osvajanjem, svoju udnju za mo, bilo to pomou oruja ili
putem trgovine, saobraaja i kolonizacije, nazvati svojim pravom kao pravo porasta
otprilike. Drutvo koje potpuno i po instinktu odbaci rat i zavojevanje nalazi se u propadanju:
ono je zrelo za demokratiju i vladu duandija. U veini sluajeva, osiguranja mira su prosto
narkotina sredstva.

729

Odravanje vojnike drave pretstavlja poslednje sredstvo da se sauva velika tradicija,

u pogledu na najvii tip oveka, na tip jakog oveka. I sva shvatanja koja ovekoveuju
neprijateljstvo i razliku u rangu drava (kao na primer nacionalizam, zatitne carine) smeju se
posle toga initi osvetana.

730
Da bi neto moglo trajati to je due negoli pojedinac, da bi dakle jedno delo trajalo
koje je pojedinac moda stvorio: moraju se pojedincu nametnuti sva moguna ogranienja i
jednostranosti. Ali kako? Ljubav, potovanje, zahvalnost prema linosti koja je stvorila delo
znae za nas olakicu: ili misao da su se nai preci za to borili: ili da e moji potomci biti
bezbedni ako podravam to delo (na primer ????). Moral je bitno sredstvo da se neto uini
trajnim preko pojedinca ili jo pre porobljavanjem pojedinca. Razume se da perspektiva
odozdo prema gore daje sasvim drugi izraz negoli to ga daje perspektiva odozgo prema dole.
Kako se odrava. izvestan, kompleks moi? Na taj nain to mu se rtvuju mnoga
pokolenja.

731
Kontinuum: Brak, svojina, jezik, tradicija, rasa, porodica, narod, drava kontinuumi
su vieg i nieg reda. Ekonomski njih opravdava viak koristi od neprekidnog rada i
mnogostruke proizvodnje, prema teti od veih trokova razmene delova i trokova oko
njihova odravanja. (Umnoavaju se radni delovi pa ipak mnogi ostaju nezaposleni. Otuda je
cena proizvodnje vea a trokovi odranja ne ba neznatni.) Dobit je u tome to se izbegava
prekid i tedi na gubitku koji bi otuda nastao. Nita nije skuplje od poetka.
to je vii ivotni nivo, to su vei trokovi odranja i proizvodnje (hrana i mnoenje);
utoliko je vea opasnost i verovatnoa da se surva u propast sa dostignutog vrhunca.

732
U buroaskom braku, razume se u najboljem smislu rei brak, ne radi se ni najmanje
o ljubavi, kaogod to se tu ne radi o novcu na ljubavi ne moe se sagraditi nikakva
institucija nego o drutvenom doputenju, koje se daje dvama licima zarad uzajamnog
zadovoljenja polnih potreba, ali pod takvim uslovima, kao to se po sebi razume, koji vode
brigu o interesu drutva. Oigledno je da e preduslov takvog ugovora biti izvesno uzajamno
dopadanje i vrlo mnogo dobre volje volje za strpljenjem, slaganjem, brigom jednoga za
drugo; ali za taj odnos ne treba zloupotrebiti re ljubav! Za dvoje zaljubljenih u punom i
pravom smislu rei polno zadovoljenje nije nita bitno i zapravo je samo simbol: za jednu
stranu simbol bezuslovnog potinjenja, za drugu simbol pristanka na to, znak sticanja svojine.
Kod braka u plemiskom, staroplemiskom smislu rei radilo se o odgoju jedne rase (Ima
li jo danas plemstva? To je pitanje) to e rei o odranju jednog odreenog, utvrenog
tipa gospodara: tome gleditu se rtvuju mu i ena. Razume se da tu ljubav nije pretstavljala
prvi zahtev, naprotiv! Nije pretstavljala ak ni onu meru dobre volje jednoga prema drugom
koja uslovljuje dobar graanski brak. Odluivao je u prvom redu interes jedne rase, a preko
njega interes klase. Nas toplokrvne ivotinje sa golicavim srcem, nas moderne, podila bi
jeza od hladnoe, strogosti i raunske jasnoe jednog takvog otmenog pojma o braku kakav je
vladao u svakoj zdravoj aristokratiji, kako u Atini tako isto jo i u Evropi osamnaestoga veka!
Upravo stoga je ljubav kao strast u velikom smislu rei izmiljena za aristokratski svet i
u njemu: tamo gde je stega i uzdravanje bilo najvee..

733

Za budunost braka: Jae poresko optereenje (na naslee), dui rok u kadru za
momke izvesnog odreenog doba i koji dorastaju (u zajednici).
Svakojake privilegije za oeve koji imaju puno sinova: prema prilikama, dati im pravo
na vei broj glasova.
Lekarsko uverenje kao preduslov braka, koje bi potpisale optinske vlasti: u tom
uverenju morali bi odgovoriti na izvesna pitanja kako lekari tako i zarunici (porodina
istorija);
Kao protivmera prostituciji (ili kao njena sublimacija): da se ozakone brakovi na rok (s
rokom od izvesnog broja meseci ili godina), s potrebnim obezbeenjem dece;
Za svaki brak da odgovara i da ga sankcionie odreeni broj pouzdanih ljudi jedne
optine: kao stvar zajednice.

734

I jedna zapovest ovekoljublja. Ima sluajeva gde bi dete bilo zloin: kod hroninih
bolesnika i neurastenika u treem stepenu. ta da se tu ini? Potstai takve ljude na
ednost, recimo muzikom iz Parsifala, na svaki nain moe se bar pokuati: sam Parsifal, taj
tipini idiot, imao je odve razloga da ne ostavlja potomstva. Zlo je samo u tome to je upravo
najredovitija posledica opte iscrpenosti izvesna nesposobnost vladanja sobom ( ne
reagirati na nadraaje, ni na najmanje polne nadraaje). Mi bismo se prevarili u raunu ako
bismo, recimo, Leopardija smatrali ednim. Svetenik, moralist, igraju tu jednu izgubljenu
igru; bolje bi bilo poslati po lek. Naposletku, drutvo tu ima da ispuni jednu dunost: ono ima
malo takvih hitnih i bitnih dunosti kao to je ta. Drutvo kao veliki poverenik ivota
odgovorno je pred ivotom za svaki promaeni ivot ono ima to i da ispata: prema tome
ono je duno da ga sprei. U mnogobrojnim sluajevima drutvo treba da sprei raanje: u tu
svrhu ono sme da pripremi i primeni, bez obzira na poreklo, rang i duh, i najotrija prinudna
sredstva, lienja slobode, pa ak i kastraciju u izvesnim sluajevima. Bibliska zapovest
Ne ubij naivnost je u poreenju sa ivotnom zapovesti degenericima: Ne mnoite se!...
Sam ivot ne priznaje nikakvu solidarnost, nikakva jednaka prava izmeu zdravih i
bolesnih delova jednog organizma: bolesno se mora otsei ili e ceo organizam propasti.
Saaljenje prema degenericima, jednaka prava i za promaene ivote to bi bio najdublji
nemoral, to bi znailo smatrati moralom sutinu neprirodnosti!
 735

Postoje neno i bolesno nastrojene prirode, takozvani idealisti, koji ne mogu dalje
doterati od sirovog, nezrelog zloina: to je veliko opravdanje njihovog malenog aneminog
ivota, naknada za dugotrajni kukavkluk i laljivost nakon toga oni propadaju zbog toga.

736
U naem civilizovanom svetu mi znamo skoro jedino tip zakrljalog zloinca, koga je
pritisnulo prokletstvo i preziranje drutva, koji sumnja u samog sebe, a esto umanjuje i
kleveta svoje delo dakle neuspeli tip zloinca; i mi se opiremo misli da su svi veliki ljudi
bili zloinci (samo u velikom stilu a ne u bednom), da zloin ide uz veliinu ( to je u
svakom sluaju svedoanstvo svih ispitivaa ljudske prirode koji su prodrli u najvee dubine
velikih dua). Sloboda od predaka, savesti i dunosti to je opasnost koja preti svakom
velikom oveku. Ali on je i hoe: on hoe veliki cilj, pa zato i sredstva za nj.

737
Vremena kad se ovekom upravlja nagradom i kaznom imaju u vidu jednu niu, jo
primitivnu, vrstu oveka: prema njemu se postupa kao prema deci...
U naoj poznoj kulturi opta degeneracija i fatalnost oduzimaju nagradi i kazni svaki
smisao... Ovo stvarno odreivanje ponaanja na osnovu izgleda na kaznu i nagradu
pretpostavlja mlade, jake, silne rase. U starim rasama za impulse se ima tako malo otpora da
sama pretstava nema nikakva dejstva; tu ne postoji sposobnost za otpor prema nadraaju,
nego postoji oseanje da mu se mora sledovati: ova krajnja nadraljivost dekadenata ini sve
takve sisteme kazne i popravke potpuno besmislenim.

Ideja popravke pretpostavlja normalnog i jakog oveka, iji se postupci na neki nain
moraju izravnati da ne bi bio izgubljen za zajednicu i da joj ne bi postao neprijatelj.

738
Uticaj zabrane. Svaka vlast koja zabranjuje, koja zna kako da pobudi strah kod onih
kojima zabranjuje, stvara grenu savest (to e rei, elju za neim sa sveu o opasnosti kojoj
nas izlae zadovoljenje te elje i primorava nas da se skrivamo, traimo zaobilazne puteve i
budemo obazrivi). Svaka zabrana pogorava karakter onih koji joj se dragovoljno ne
pokoravaju, nego to ine po prinudi.

739
Nagrada i kazna: Oboje ivi zajedno, oboje propada zajedno. Danas niko nee
nagradu, niti hoe da prizna koga ko kanjava... Ratno stanje je obnovljeno: mi hoemo neto,
imamo protivnike u tome, mi to postiemo moe biti najrazumnije ako se sporazumemo
ako nainimo ugovor.
Moderno drutvo, u kome, je svaki pojedinac nainio ugovor za sebe: prestupnik
je naruilac ugovora... To bi bio jasan pojam. Ali onda se u okviru jednog drutvenog reda ne
bi mogli trpeti anarhisti i naelni protivnici...

740
 Zloin spada u kategoriju pobune protiv drutvenog poretka. Pobunjenik se ne
kanjava: njega uguuju. Jedan buntovnik moe biti bedno i jadno stvorenje: ali pobuna
sama po sebi ni po emu nije za preziranje i u odnosu na nau vrstu drutva buntovnitvo
po sebi ne uniava jo vrednost ovekovu. Ima sluajeva kad bi se takvom buntovniku zato i
trebalo diviti to je svestan da u naem drutvu ima neega protiv ega treba ustati: kada
nas budi iz dremea.
Time to zloinac ini neto pojedinano pojedincu, ne porie se da je celo njegovo bie
u ratu sa celim poretkom: njegovo delo je prosto simptom.
Pojam kazne valja svesti na pojam uguivanja jedne pobune, mere bezbednosti protiv
pobeenih (puna ili polutamnica). Ali se kroz kaznu ne sme izraziti preziranje: zloinac je u
svakom sluaju ovek koji rizikuje svoj ivot, svoju ast, svoju slobodu odvaan ovek.
Niti treba kaznu smatrati kao ispatanje; ili kao odmazdu, kao da postoji neka vrsta odnosa
razmene izmeu zloina i kazne kazna ne oiuje, jer zloin ne prlja.
Zloincu ne treba uskratiti mogunost da vaspostavi mir s drutvom: pod uslovom da ne
pripada rasi zloinaca. U tom sluaju valja se boriti protiv njega jo pre negoli to uini neko
neprijateljstvo (prva operacija im doe pod ruke: ukopiti ga).
Ne treba zloincu staviti na teret njegove rave manire niti nii stupanj njegove
inteligencije. Nita nije obinije nego da on sam sebe pogreno shvata (specijalno njegov
pobunjeni instinkt srdba deklasiranoga esto ne dopre do svesti usled slabe lektire), te
da pod uticajem straha ili neuspeha kleveta svoje delo i beasti: sasvim nezavisno od
sluajeva gde, psiholoki govorei, zloinac poputa nekom neshvatljivom nagonu i svome
delu pripisuje laan motiv vezujui ga za neki sporedan postupak (na primer pljakanje, dok
mu je ustvari bilo do krvi).
Valja se uvati da se vrednost jednoga oveka ne meri prema jednom jedinom delu. Na
to je Napoleon skrenuo panju. Dela koja su pokoina sasvim su beznaajna. Kad nekome od
nas na savesti ne lei nikakav zloin, na primer nikakvo ubistvo, otkuda to ? Otuda to nam se
nije dala koja povoljna prilika. A da smo izvrili zloin, ta bi to znailo za nau vrednost?
Ustvari, nas bi prezirali, kad nam ne bi priznavali snagu da ubijemo oveka u izvesnim
prilikama. Skoro u svima zloinima ispoljuju se istovremeno izvesne osobine bez kojih jedan
ovek ne sme da bude. S pravom je Dostojevski rekao za one robijae po sibirskim tamnicama
da je to najjae i najbolje to ima ruski narod. Kada je kod nas zloinac ravo hranjena i
zakrljala biljka, onda je to osuda naih drutvenih odnosa; u doba renesansa zloinac je
cvetao i stekao svoju vrstu vrline vrlinu u stilu renesansa, razume se, virt?, vrlinu slobodnu
od moralne kiseline.
Samo one ljude moemo uzdii prema kojima ne postupamo s preziranjem; moralni
prezir je vea uvreda i ponienje negoli ma kakav zloin.

741

Sramotnost je ula prvo u kaznu kad su neke kazne bile izreene nad prezrenim ljudima
(kao to su robovi na primer). Prezreni ljudi bili su najee kanjavani, pa je kazna najzad
postala neto sramotno.

742
U starom kaznenom pravu vladao je jedan religiozan pojam: naime da kazna ima silu
odmazde. Kazna oiuje: u modernom svetu ona prlja. Kazna je obraun: kad se jednom
platilo, onda je ovek slobodan od dela za koje je toliko hteo da strada. Ako se veruje u ovu
mo kazne, onda ovek posle tog plaanja za prestup osea olakanje i predah koji nije
mnogo daleko od oporavljenja i novoga zdravlja. ovek se ne samo izmirio s drutvom, nego
je postao dostojan potovanja u sopstvenim oima ist ... Danas kazna izoluje jo vie
negoli zloin: kob iza prestupa tako je postala strana da je poloaj prestupnika beznadean.
Posle kazne ovek postaje neprijatelj drutva. Otsada ono stie jo jednog neprijatelja.
Jus talionis moe poticati od duha odmazde (to e rei od neke vrste umeravanja
instinkta za osvetom), ali po knjizi zakona Manu, na primer, potrebno je radi ispatanja da se
plati ravnom merom, da bi ovek ponovo postao slobodan u religioznom smislu.

743

Moj prilino radikalan znak pitanja nad svima novijim kaznenim zakonodavstvima je
ovaj: ako kazna treba da bude srazmerna veliini zloina jer to bi svi u dui hteli! onda
treba kaznu odmeriti srazmerno osetljivosti prema bolu kod svakoga zloinca: to znai da
ne bi smele postojati unapred odreene kazne za izvestan zloin, niti pak kazneni zakonik. Ali
kako ne bi bilo lako odrediti stepen osetljivosti svakog pojedinog zloinca za zadovoljstvo i
bol, ne bismo li se u praksi morali odrei kazne? Kakva rtva! Zar ne ? Prema tome...

744

I filosofija prava! To je nauka koja kao i sve moralne nauke jo nije ni u povoju!
Jo uvek se ne zna, na primer, ak ni meu pravnicima koji sebe smatraju slobodnim,
najstariji i najvaniji smisao kazne. Sve dok pravna nauka ne bude zidala na novoj osnovi, na
istoriji i uporednoj antropologiji, ona se nee osloboditi besplodne borbe oko apstrakcij koje
su iz osnova pogrene, a koje se danas smatraju za filosofiju prava i nemaju nieg
zajednikog sa savremenim ovekom. Dananji ovek takvo je zamreno tkanje, ak i u
pogledu njegovih pravnih ocena vrednosti, da doputa najrazliitija tumaenja.

745
Jedan stari Kinez je rekao kako je uo da carstva grade mnogobrojne zakone kad stoje
pred propau.

746
openhauer eli da se svi nitkovi kope, a guske zatvaraju u manastir: s koga gledita bi
to bilo eljivo? Vucibatina ima to preimustvo nad mnogim ljudima to nije prosean; a
glupak ima to preimustvo nad nama to ne pati kad vidi prosenost.
Bilo bi eljivije da provalija bude vea, to e rei da nitkovluk i glupost rastu. Na taj
nain ljudska priroda bi postala ira... Ali najzad upravo je to i neophodno; to se deava i ne
eka da li ga mi elimo ili ne. Glupost i nitkovluk rastu: to je sastavni deo progresa.

747
Danas je drutvo puno obzira, takta i potede, dobroudnoga potovanja tuih prava
ak i tuih zahteva; jo u veoj meri praktikuje se izvesno instinktivno dobroudno
ocenjivanje ljudske vrednosti uopte, koje se prepoznaje u svakovrsnom poverenju i kreditu;
potovanje oveka i to nipoto samo oveka punog vrline moda je elemenat koji nas
najae odvaja od hrianskih ocena vrednosti. Mi imamo pozamanu koliinu ironije kad
sluamo propovedanje morala; ko moral propoveda poniava se u naim oima i postaje
smean.
Ovo moralistiko slobodoumlje spada u najbolje znake naeg vremena. Ako naemo
sluajeve gde toga nikako nema, onda nam to izgleda kao bolest (sluaj Karlajla u Engleskoj,
sluaj Ibsena u Norvekoj, sluaj openhauerovog pesimizma u celoj Evropi). Ako ita miri
oveka s naim vremenom, to je velika koliina nemorala koju ono sebi doputa, ne mislei
gore o sebi zbog toga. Naprotiv! ta onda sainjava prevagu kulture nad nekulturom?
Renesansa na primer nad srednjim vekom ? Uvek samo jedno: velika koliina dozvoljenog
nemorala. Otuda nuno sledi da svi vrhovi ljudskog razvitka moraju pretstavljati za oko
moralnog fanatika non plus ultra pokvarenosti ( valja se setiti Savonarolina suda o
Florenciji, Platonova suda o Atini u doba Perikla, Luterova suda o Rimu, Rusoova suda o
Volterovu drutvu, nemakoga suda protiv Getea.)

748

Dajte malo ista vazduha! Ovo apsurdno stanje Evrope ne sme due trajati! Postoji li
bilo kakva misao iza ovog tupoglavog nacionalizma? Kakvu vrednost danas moe da ima
podravanje ovako grubog samopouzdanja kad sve ukazuje na vee i optije interese? I to
u trenutku kad duhovna zavisnost i izlaenje iz nacionalnih granica bivaju oigledni i kad
smisao i stvarna vrednost dananje kulture lee u uzajamnom pretapanju i oploenju!... I
novo carstvo zasniva se na najizanalijim i najdiskreditovanijim idejama: na jednakosti i
optem pravu glasa.
Valja samo pomisliti na svu tu borbu o prvenstvo usred jednog stanja koje nita ne
valja; na ovu kulturu velikih gradova, novina, grozniavosti i besciljnosti !
Ekonomsko jedinstvo Evrope dolazi po nunosti a isto tako, kao reakcija, stranka
mira...
Jedna stranka mira, bez sentimentalnosti, koja zabranjuje sebi i svojoj deci da ratuju;
koja zabranjuje ii na sud; koja proklinje borbu, odupiranje, progon: jedna stranka potlaenih,
bar za izvesno vreme, a ubrzo velika stranka. Protivnik svake osvete i zlopamenja.
Jedna stranka rata isto tako temeljita i dobro disciplinovana, upuena suprotnim
pravcem.

Pisac podrazumeva novo nemako carstvo. (Prim. prev.)

749

Evropski vladari valjalo bi da razmisle, da li se mogu liiti nae potpore. Mi imoralisti

danas smo jedina mo kojoj nisu potrebni saveznici da bismo pobedili: zato smo najjai meu
jakima. Nama uopte nije potrebna la; koja bi se sila inae mogla nje liiti? Jedno veliko
iskuenje bori se za nas, najjae moda koje postoji: iskuenje istine... Istine? Ko mi
stavlja tu re u usta ? Ali ja je vadim: ali ja odbijam tu gordu re; ne, nama nije ni ona
potrebna, mi bismo doli i bez istine do moi i do pobede. ar koja se bori za nas, Venerino
oko koje pogaa i oslepljuje i nae protivnike, to je magija krajnosti, iskuenje i mamac koji
ima svaka krajnost: mi imoralisti mi smo najvea krajnost.

750
Trule vladajue klase stvorile su rav glas gospodarima. Drava kao administracija
pravde neto je kukaviko, jer nedostaje velikog oveka, prema kome bi se odreivala mera.
Naposletku nesigurnost postaje tako velika da ljudi padaju niice pred svakom silnom voljom
koja zapoveda.

751
 Volja za mo toliko je omrznuta u doba demokratije da je cela psihologija takvih
vremena, ini mi se, uperena na uniavanje i klevetanje te volje. Tvrdi se da su Napoleon, i
Cezar, i Aleksandar tip velikih astoljubaca! Kao da ba oni nisu bili veliki prezirai poasti!
I Helvecije se trudi da nam pokae kako ovek tei da doe do moi zarad uivanja
koje moni imaju: on u toj tenji bidi volju za uivanjem; dakle hedonizam!

752
Prema tome kako jedan narod osea: da li pravo, kontrolu, dar vostva itd. ima mali
broj ili to imaju mnogi postoji oligarhiska ili demokratska uprava.
Monarhija pretstavlja veru u jednog oveka u svemu viega voa, spasitelja,
poluboga.
Aristokratija pretstavlja veru u odabranu manjinu i viu kastu.
Demokratija pretstavlja neverovanje u velike ljude i odabrano drutvo: Svi su ravni
meu sobom. U sutini mi smo svi skupa sebina marva i gomila.

753
Ja sam protivan: 1. socijalizmu, jer naivno sanja o dobroti, lepoti, istini i jednakim
pravima ( ak i anarhisti idu za istim idealom, ali na brutalniji nain);
2. parlamentarizmu i moi tampe, jer su to sredstva pomou kojih ovek iz gomile
postaje gospodar.

754

Naoruanje naroda znai na kraju naoruanje gomile.

755

Meni su socijalisti smeni zbog njihovog apsurdnog optimizma u pogledu dobrog

oveka, koji samo eka iza dbuna kad e se likvidirati postojei poredak i otvoriti put za sve
prirodne nagone.
I njihovi protivnici su tako isto smeni, jer ne vide nasilje u zakonu, strogost i egoizam
svake vlasti. Osnovno je oseanje svakog starog zakonodavstva: Ja i meni slini vladaemo i
iveti: ko se degenerie, bie izagnan ili uniten.
Ljudi mnogo jae mrze ideju o viem soju ljudi negoli monarhiju. Antiaristokratizam se
slui mrnjom prema monarhiji kao maskom.

756
Kakve su izdajice sve stranke! One iznose na videlo neto o svojim voama to su
sami voi moda drali pod kljuem s velikom vetinom.

757
Moderni socijalizam hteo bi da stvori svetovnu paralelu jezuitizmu: svaki ovek kao
apsolutno orue. Ali smer, cilj, dosada nije jo utvren.

758

Ropstvo u dananjici: varvarstvo! Gde su danas gospodari za koje robovi rade? ovek
ne sme oekivati da istovremeno postoje uvek obe kaste koje se dopunjuju.
 Korist i uivanje su robovske teorije ivota: blagoslov rada je apoteoza samih robova.
Nesposobnost za slobodno vreme i razonodu.

759
Ne postoji pravo na ivot, niti pravo na rad, niti pravo na sreu: s ovekom nije
drukiji sluaj negoli to je s najniim crvom.

760
O masama moramo misliti isto onako bezobzirno kao to misli priroda: one odravaju
vrstu.

761
Na nude mase valja da gledamo s ironinim saueem one hoe neto to mi moemo
ah!

762
Evropska demokratija je samo u najmanjoj meri osloboenje sputanih snaga. Ona je u
prvom redu putanje na slobodu lenosti, umora, slabosti.

763
Iz budunosti radnika. Radnici treba da se ponaaju kao vojnici. Oni primaju
nagrade, dohodak, ali ne naknade.
Ne postoji nikakav odnos izmeu rada i plate. Nego treba pojedinca prema njegovoj
vrsti tako namestiti da od sebe d najvie to je njemu moguno.

764
Radnici treba jednom da ive kao to sada ive graani; ali iznad njih, odlikujui se
jednostavnou potreba, valja da ivi via kasta: to e rei, siromanije i jednostavnije, ali da
ima mo u rukama.
Za niu vrstu ljudi vredi obrnuto: kod njih se radi o tome da se u njih usade vrline.
Apsolutne zapovesti; strahovito despotstvo; otrzanje od lakoga ivota. Ostali smeju sluati: a i
njihova sujeta nalae da ne izgledaju zavisni od velikih ljudi nego od naela.

765

ISKUPLjENjE OD SVIH GREHOVA

Govori se o dubokoj nepravdi drutvenog ugovora: kao da je to samo po sebi neka

nepravda to se jedai rodio pod povoljnijim prilikama, a drugi pod nepovoljnijim, ili to se
jedan rodio sa ovim a drugi sa onim osobinama. Od strane najiskrenijih meu ovim
protivnicima drutva kae se ovako: Sa svima svojim ravim, bolesnim, zloinakim
osobinama, koje priznajemo, mi smo samo neizbena posledica vekovnog pritiska koji su jaki
vrili na slabe; oni optuuju vladajue klase to su onakvi kakvi su. Oni prete, srde se,
proklinju; od ogorenosti postaju vrli oni nee da su ravi ljudi i olo zabadava.
Ovo dranje, koje je proli vek pronaao, nazivaju i pesimizmom, koliko sam uo, i to
pesimizmom ogorenosti. Ovde se pravi pokuaj da se istoriji sudi, da se ona lii svoje
fatalnosti i da se iza nje pronae odgovornost i u njoj krivci. Jer o tome se radi: potrebni su
krivci. Zlosrenici, dekadenti od svake ruke, bune se protiv sebe i trae rtve, da ne bi na sebe
same izlili svoju e za unitenjem ( to bi moda po sebi bilo sasvim razumno). Zarad toga
njima je potrebno da bar na izgled imaju pravo, to jest potrebna im je teorija po kojoj krivicu
za svoju egzistenciju, za svoju prirodu takvu kakva je, mogu svaliti na nekoga ni kriva ni
duna. Taj neko moe biti Bog u Rusiji ima takvih ateista iz elje za osvetom ili
drutveni poredak, ili vaspitanje i nastava, ili Jevreji, ili otmeni, ili uopte sreno sazdani ljudi
svake vrste. 3loin je ako se ovek rodi pod povoljnim prilikama: jer time liava naslea
druge, gura ih u stranu, osuuje ih na porok, pa ak i na rad... Kako mogu ja da budem kriv za
svoju bedu! Ali neko za to mora biti odgovoran, inae se ne bi moglo izdrati!... Jednom
reju, pesimizam ogorenosti pronalazi odgovornosti, da bi izazvao kod sebe prijatno
oseanje osvetu... Slaa je od meda kae za nju jo stari Homer.

Da se takva teorija nije razumela bolje, to jest da nije naila na vie preziranja, to treba
pripisati primesi hrianstva koju svi nosimo u krvi: ono ini te smo tolerantni prema
stvarima im izdaleka zamiriu na hrianstvo... Socijalisti apeluju na hrianske instinkte, to
je vrlo lukavo od njih... Od hrianstva mi smo se navikli na ideju due, besmrtne due,
na monadu-duu, kojoj je obitavalite zapravo negde drugde, i koja je sasvim sluajno pala na
zemlju, u ove ili one prilike, postala telo: pa ipak time nije taknuto njeno bie, niti je
postala uslovljena Drutveni, rodbinski, istoriski odnosi za nju su samo sluajevi, nezgode
moda: u svakom sluaju ona nije njihovo delo. Pomou ove ideje pojedinac je nainjen
neim transcendentnim; zahvaljujui tome, on sebi moe pripisati do smenosti veliku
vanost.
Ustvari, hrianstvo je tek navelo pojedinca da uzme stav sudije svega i svakoga, i od
megalomanije mal te ne napravilo dunost: ono je potinilo veitim pravima sve to je
privremeno i uslovljeno. Kakva drava! Kakvo drutvo! Kakvi istoriski zakoni! Kakva
fiziologija! Tu nam govori neto to stoji iza postajanja, neto to je nepromenljivo u celoj
istoriji, neto besmrtno, neto boansko: dua!
Jo jedan hrianski pojam, ne manje ludaki, upleo se jo dublje u tkivo dananjice:
pojam o jednakosti dua pred Bogom. U njemu se nalazi prototip sviju teorija o jednakosti:
oveanstvo su prvo nauili da ovo uenje o jednakosti promuca religiozno, pa su posle od
toga napravili moral; nikakvo udo to je ovek najzad poeo da to uzima ozbiljno i da ga
razumeva na praktian nain to e rei politiki, demokratski, socijalistiki, ogoreno-
pesimistiki.

Svuda gde se traila odgovornost, nju je traio instinkt osvete. Ovaj instinkt osvete
postao je kroz tisue godina do te mere gospodar nad ovekom, da je udario svoj ig na itavu
metafiziku, (psihologiju, ideju istorije, a u prvom redu na moral. ovek je uneo ovaj bacil
osvete u sve stvari dokle god je dopro u njih. Njome je zarazio i samog Boga, i uopte unitio
nevinost ivota: na taj nain, naime, to je svako stanje stvari tumaio kao akt volje, kao
nameru; to je svuda traio odgovornost. Celo uenje o volji, tom najkobnijem falsifikatu u
dosadanjoj psihologiji, u sutini je izmiljeno u cilju kazne. Drutvena korist od kazne
osigurala je ovom pojmu njegovo dostojanstvo, mo, istinu. Tvorce ove psihologije
psihologije volje treba traiti u klasama koje su drale u rukama kazneno pravo, u prvom
redu meu svetenicima koji su stajali na elu najstarijih zajednica: oni su hteli stvoriti sebi
pravo da trae osvetu oni su hteli dati Bogu prao na osvetu. Zarad toga je ovek oglaen
za slobodnog; zarad toga se svaki postupak imao smatrati voljnim, zarad toga se moralo
misliti da je poreklo svakog postupka u svesti. Ali takvim stavovima stara psihologija se
opovrgava.
Danas, kad se ini da je Evropa pola suprotnim pravcem; kad bi mi halkionci svom
snagom hteli da iz sveta prognamo, izluimo, iskorenimo pojam zloina i kazne: kad su
najozbiljniji nai napori upereni na oienje psihologije, morala, istorije, prirode, drutvenih
ustanova i sankcija pa ak i samog Boga od ove prljavtine: u kome moramo gledati svoje
najprirodnije protivnike ? Ba u apostolima osvete i osvetoljublja, u pesimistima iz
ogorenosti, po preimustvu, koji su nainili svojom misijom da svoj kal osvetaju pod
imenom ogorenosti... Mi drugi, koji elimo da ivotu povratimo njegovu bezgrenost, hteli
bismo da smo misionari istije misli: da niko oveku nije dao njegove osobine, ni Bog, ni
drutvo, ni roditelji, ni preci, niti on sam da niko nije kriv zbog njega... Ne postoji bie
koje bi moglo biti odgovorno to neko uopte postoji, to je neko takav i takav, to je neko
roen pod takvim okolnostima i u takvoj sredini. I velika je srea to takvog bia nema...
Mi nismo rezultat veitog smera, neke volje ili elje: s nama se ne ini pokuaj da se dostigne
neki ideal savrenstva ili ideal vrline ili ideal sree i mi smo tako isto malo rezultat
neke boje pogreke, pred kojom bi se i sam Bog morao zabrinuti (a s tom milju, kao to je
poznato, poinje Stari zavet). Ne postoji mesto, ni smer, ni smisao kome bismo mogli pripisati
svoje bie i svoju prirodu. Na prvom mestu: niko to ne bi mogao biti: ne moe se cela
vaseljena suditi, meriti, porediti, ili ak poricati! A zato ne? Sa pet razloga, koji su dostupni i
prosenoj pameti: na primer zato to ne postoji nita van celine... I jo jednom da kaemo, to
je velika srea, i u tome lei bezgrenost sve egzistencije.

POJEDINAC

766

Osnovna pogreka: smatrati da je stado cilj a ne pojedinac! Stado je sredstvo, i nita

vie! Ali danas se pokuava da se ono shvati kao pojedinac i da mu se prida vii rang negoli
pojedincu. Grdno veliki nesporazum! Tako isto se pokuava da se sve to oveka ini bliskim
i srodnim stadu, kao to su oseanja simpatije, oznai kao vanija strana naeg bia.

767
Pojedinac je neto sasvim novo i tvorac novoga, neto apsolutno, kome su sva dela
njegova sopstvena.
Vrednost svojih postupaka pojedinac trai u samom sebi: jer mora dati sasvim
individualan smisao i tradicionalnim reima. ak i kad ne stvara formule, bar je njegovo
tumaenje formula lino: i kao tuma on je jo uvek tvorac.

768
Ja tlai i ubija: ono dejstvuje kao organska elija: ono pljaka i vri nasilje. Ono hoe
da se regenerie to je trudnoa. Ono bi htelo da rodi svoga boga i da vidi celo oveanstvo
pred njegovim nogama.

769
Svaki ivi organizam zahvata oko sebe onoliko koliko mu to njegova snaga doputa, i
pokorava sve to je slabije od njega: na taj nain on uiva u sopstvenom ivotu. Sve vee
humanizovanje ove tendencije pokazuje se u tome to sve jasnije oseamo koliko je teko
stvarno drugoga asimilovati: koliko mu veliku tetu nanosi naa mo nad njim, ali isto tako i
kako ga njegova volja jo vie otuuje od nas pa prema tome smanjuje mogunost njegove
savladljivosti.

770
Merilo je slobode, kako za pojedinca tako i za drutva, koliko se otpora mora stalno
svladavati da bi se ostalo gore: podrazumevajui pod slobodom pozitivnu mo, volju, za mo.
Najvii oblik individualne slobode, suverenosti, prema tome, ne bi verovatno porastao ni pet
koraka daleko od svoje suprotnosti, tamo gde opasnost od ropstva visi nad ivotom kao
Damoklov ma. Rasmotrimo istoriju s ovog gledita: vremena kad je individua dostizala do
savrene zrelosti, to e rei do slobode, kad se postizao klasian tip suverenoga oveka: o ne,
to nisu nikad bila humana vremena.
Ne sme biti nikakva biranja: ili ovek mora da je na vrhu ili na dnu, kao crv, prezren,
smrvljen, zgaen. ovek mora imati tirane protiv sebe da bi bio tiranin, to e rei slobodan.
Nije malo preimustvo imati stotinu Damoklovih maeva nad glavom: na taj nain ovek ui
da igra, na taj nain dolazi do slobode kretanja.

771

ovek je vie nego ma koja druga ivotinja prvobitno altruist. otuda njegov polagan
razvitak (dete) i visoka razvijenost, otuda tako isto i neobini egoizam najnovije vrste.
Divlje zveri su mnogo individualnije.

772

Kritika sebinosti. Nehotina naivnost Larofukoa, koji veruje da govori neto

smelo, slobodno i paradoksalno u ono doba bila je istina u psiholokim stvarima neto
to je zadivljavalo ljude na primer: Les grandes ames ne sont pas celles qui ont moins de
passions et plus de vertus que les ames communes, mais seulement celles qui ont de plus
grands desseins Zacelo: Don Stjuart Mil (koji anfora naziva otmenijim i filosofskijim
Larofukoom osamnaestoga veka) vidi u njemu samo vrlo otroumnog posmatraa svega
onoga u ljudskim grudima to potie od naviknute sebinosti, i dodaje: Jedan otmen duh
nesposoban je da nametne sebi potrebu stalnog posmatranja niskosti i prostatva,pa makar to
bilo sa ciljem da pokae nad kakvim ubitanim uticajima moe likovati uzvien duh i otmen
karakter.

Nisu velike due one koje imaju manje strasti a vie vrlina negoli to imaju obine due, nego samo one koje
imaju vee ciljeve.

773

MORFOLOGIJA SAMOPOUZDANjA

Prvo gledite: u kojoj su meri oseanja simpatije i solidarnosti nia, pripremna

stanja u vreme kad lino samopouzdanje, inicijativa u odreivanju vrednosti jo nikako nije
moguna u pojedincu.
Drugo gledite: u kojoj meri vrhunac kolektivnog samopouzdanja, ponos na plemensku
izdvojenost, oseanje nejednakosti i izvesna odvratnost prema posrednitvu, jednakosti i
pomirenju znai kolu za individualno samopouzdanje: naime, ukoliko to prinuava
pojedinca da pretstavlja ponos zajednice: on mora govoriti i ponaati se s krajnjim
samopotovanjem, poto pretstavlja zajednicu. Tako isto: kad se pojedinac osea oruem i
glasom bojim.
Tree gledite: ukoliko ovi oblici zatajivanja sebe stvarno pridaju linosti ogromnu
vanost: utoliko se sile vie njima slue: religiozna stidljivost prema sebi samom kao stanje
proroka i pesnika.
etvrto gledite: ukoliko odgovornost za celinu vaspitava pojedinca u predvianju i
daje mu strogu i stranu ruku, hladnou i pribranost, dostojanstvo u dranju i postupcima,
koje sebi ne bi dopustio ako bi tako inio u svoje ime.
Jednom reju: kolektivna gordost je velika pripremna kola za linu suverenost. Otmen
stale je onaj u kome se ove osobine nasleuju.

774

Prikriveni oblici volje za mo:

1. elja za slobodom, nezavisnou, tako isto za ravnoteom, mirom, koordinacijom.
Takoe i pustinjak, sloboda duha. U najniem obliku: volja da se uopte postoji, instinkt
samoodranja.
2. Svrstavanje, da bi se zadovoljila volja za mo cele zajednice: potiniti se, nainiti
sebe neophodnim, i korisnim onome koji ima silu; ljubav, kao potajni put u srce monijega da
bi se zagospodarilo njime.
3. Oseanje dunosti, savest, imaginarna uteha da ovek pripada viem redu negoli to
su oni koji stvarno dre vlast; priznavanje hijerarhije, koja doputa izricanje suda i nad
monijima; samoosuda; iznalaenje novih tablica vrednosti (Jevreji: klasian primer).

775

Pohvala, zahvalnost kao volja za mo. Pohvala i zahvalnost za etvu, dobro vreme,
pobedu, svadbu, mir: svim sveanostima, praznicima, potreban je subjekt na koji e se
izliti oseanje. ovek bi hteo da sve to se nekome dobro dogaa, da mu je to neko uinio:
ovek hoe inioca. Tako je isto i sa umetnikim delom: ovek se ne zadovoljava njime: on
hvali umetnika. ta je dakle pohvala? Jedna vrsta naknade za primljena dobroinstva,
vraanje, izraz nae moi jer hvalitelj potvruje, odobrava, ceni, sudi: on sebi doputa
pravo da moe odovraati, da moe dodeljivati ast. Povieno oseanje sree i ivota isto tako
je povieno oseanje moi: sa njega ovek hvali (sa njega on izmilja i trai inioca,
subjekt ). Zahvalnost kao dobra osveta: ona se najvie potstie i praktikuje tamo gde
treba da se odre jednakost i ponos u isti mah, gde se osveta najbolje upranjuje.

776

O MAKIAVELIZMU MOI

Volja za mo javlja se:

a) meu potitenima i robljem svake vrste kao volja za slobodom: samo osloboenje
javlja se kao cilj (na moralno-religioznom jeziku to znai: ovek odgovara samo svojoj
savesti; evanelska sloboda itd.);
 b) kod jedne jae vrste koja raste u moi kao volja za nadmonou: ako u tome ne
uspe, onda se svodi na volju za pravdom*, to jest za jednakim pravima sa vladajuom
klasom;
v) meu najjaim, najbogatijim, najnezavisnijim, najsmelijim kao ljubav prema
oveanstvu, prema narodu, prema evanelju, istini, Bogu; kao saaljenje;
samoportvovanje itd.; kao savlaivanje, otimanje, stavljanje u slubu sebi, ili instinktivno
raunanje sebe kao sastavnog dela velikoga kvantuma moi, kome ovek pokuava da dade
pravac: heroj, prorok, cezar, spasitelj, pastir; ( tu dolazi i polna ljubav: ona bi htela
savlaivanje i posedovanje, a javlja se kao samoodricanje. U osnovi to je samo ljubav prema
svome alatu, prema svome konju uverenje da nam stvari pripadaju, jer smo u stanju
da se njima sluimo).
Sloboda, pravda i ljubav !!!

777
Ljubav. Pogledajte: ta ljubav to sauee ena ima li ega sebinijega?... I kada
rtvuju sebe, svoju ast, svoje ime, kome se rtvuju? oveku? Ili zar ne pre nekoj
neobuzdanoj elji? Te elje su ba sasvim sebine: makar bile korisne po drugoga i
izazivale zahvalnost..
Do koje mere moe takva prekomernost jedne ocene osvetati sve ostalo!!

778

ula, strasti. Kada strah od ula, pouda, strasti, doe tako daleko te nam
savetuje da ih se klonimo, to je ve simptom slabosti: krajnja sredstva uvek karakteriu
nenormalna stanja. Ono to ovde nedostaje, ili tanije to je u opadanju, to je snaga da se
ovek odupre jednom impulsu: kad ovek ima instinkt da mora poputati, to jest da mora
reagirati, onda ini dobro ako izbegava prilike za to (iskuenja).
Nadraaj ula samo je utoliko iskuenje ukoliko se radi o biu iji se sistem lako
pokree i podlee uticaju: u suprotnom sluaju, kod velike glomaznosti i tvrdoe sistema,
potrebni su jaki nadraaji da pokrenu funkcije.
Raspusnitvu mi zameramo samo kod onoga ko nema nikakvog prava na nj; i skoro sve
strasti su stekle rav glas zbog onih koji nisu dovoljno jaki da ih upotrebe na svoju korist.
Mora biti jasno da se protiv strasti moe prigovoriti ono isto to i protiv bolesti: pa ipak
mi ne bismo smeli da se liimo bolesti, a jo manje strasti. Nama je potrebno anormalno, mi
ivotu zadajemo ogroman potres kroz ove velike bolesti.
U pojedinosti valja razlikovati:
1. Glavnu strast, koja ak donosi sa sobom i najvii oblik zdravlja uopte: tu se najbolje
postie koordiniranje unutranjeg sistema i njegovog rada u jednom smeru ali to je skoro
definicija zdravlja!
2. Sukob strasti, dvojstvo, trojstvo, mnotvo dua u istim grudima: to je vrlo
nezdravo; znak unutranje propasti i raspada, gde se otkriva i poveava unutranji rascep i
anarhija : osim ako jedna strast najzad ne postane gospodar. Povraanje zdravlja.
3. Naporednost strasti, bez sukoba i uzajamnog podupiranja:esto je periodina i onda,
im se vaspostavi red, i zdrava. Tu spadaju najinteresantniji ljudi, kameleoni; oni nisu u
sukobu sa sobom, oni su sreni i sigurni, ali se ne razvijaju njihova stanja lee jedno pored
drugoga. Oni se menjaju,ali ne postaju.

779
 Na optiku ocenjivanja zloinca utie da li mu je cilj bio veliki ili mali. Kvantitet u cilju
hotenja odluuje i kod inioca, da li pritom osea potovanje prema sebi, ili se osea
maloduan i jadan
Pored toga, i stupanj duhovnosti u sredstvima moe uticati na optiku ocenjivanja. Kako
se izdvaja filosofski novator, kua i silnik od razbojnika, varvarina i avanturista! Privid
nekoristoljubivosti.
Najzad otmeni maniri, dranje, sranost, samopouzdanje kako oni menjaju vrednost
onoga to se na ovaj nain postie!

Za optiku ocenjivanja vrednosti:

Uticaj kvantiteta cilja (veliki, mali).
Uticaj duhovnosti u sredstvima.
Uticaj manira u delatnosti.
Utica uspeha ili neuspeha.
Uticaj suprotnih sila i njihove vrednosti.
Uticaj zabranjenog i doputenog.

780

Majstorije pomou kojih postupci, mere, afekti bivaju moguni, koji s gledita
pojedinca ne bi bili vie u redu niti ukusni:
umetnost, koja nas uvodi u takve strane svetove, ini da su nam po ukusu;
istoriar im daje opravdanje i razlog; putovanja; egzotika; psihologija; krivini zakon;
ludnica; zloinac; sociologija;
bezlinost (tako da kao orua kolektivnog bia mi sebi doputamo te afekte i
postupke sud, porota, graanin, vojnik, ministar, vladar, drutvo, kritiar ) stvara kod
nas oseanje kao do neto rtvujemo.

781

Zanetost samim sobom i svojim venim spasenjem nije izraz bogate i samopouzdane
prirode: jer takva priroda alje do avola svoje blaenstvo nju ne zanima nimalo srea u
ma kom obliku, ona je snaga, delo, elja ona se namee stvarima, ona ak ini i nasilje nad
njima. Hrianstvo je romantina hipohondrija ljudi koji ne stoje na sigurnim nogama.
Gde god hedonistiki pogledi dolaze na prvo mesto, ovek moe uvek zakljuiti da
tamo postoji stradanje i promaenost ivota.

782

Porast autonomije pojedinca: o tome govore pariski filosofi, kao to je Fuje: oni bi
dobro uradili ako bi se malo zabavili sa race moutonnire kojoj i sami pripadaju! Otvorite
oi, gospodo sociolozi budunosti! Pojedinac je ojaao pod sasvim suprotnim okolnostima: a
vi opisujete najvee raslabljenje i krljavljenje ovekovo: vi to i hoete i sluite se itavom
mainerijom za lai koja pripada starom idealu, vi ste takvi da oseate svoje plebejske potrebe
kao da su doista ideal!
To je potpuno otsustvo psiholokog potenja!

783
 Dve crte koje karakteriu modernog Evropljanina a koje su na izgled protivrene:
individualizam i traenje jednakih prava: to najzad poinjem shvatati. Naime, pojedinac je
neobino osetljivo i sujetno bie: svesno svoje velike osetljivosti prema bolu, ono trai da mu
svaki drugi bude ravan, da bude samo meu ravnima. Time je okarakterisana jedna drutvena
rasa u kojoj su talenti i sile priblino podjednako raspodeljeni. Za gordost koja eli samou i
malo potovalaca nema se tamo razumevanja; potpuno velike uspehe postiemo samo
preko mase ta vie, mi jedva shvatamo jo da je uspeh u oima mase ustvari mali uspeh:
jer pulchrum est paucorum hominum.
Nijedan moral ne zna nita o hijerarhiji meu ljudima; niti pravnici znaju to o
komunalnoj savesti. Individualistiko naelo odbacuje sasvim velike ljude i trai, meu
manje-vie ravnima, vrlo veto oko i vrlo brzo otkrivanje talenta; i kako svaki ima neto
talenta u tako poznim i civilizovanim kulturama pa dakle moe oekivati da mu se oda
priznanje danas se vie istiu male zasluge negoli ikada pre: to daje naem vremenu izgled
neograniene pravinosti. Njegova nepravinost ne sastoji se u bezgraninoj mrnji protiv
tirana i demagoga, ak ni u umetnosti, nego protiv otmenih ljudi koji preziru pohvale mnogih.
Traenje jednakih prava (na primer, pravo da budemo sudije svega) jeste antiaristokratsko.
Tako isto je ovom vremenu nepoznato iezavanje pojedinca, njegovo utapanje u veliki
tip, elja da se ne bude linost: u emu se ranije sastojala revnost i odlika mnogih uzvienih
ljudi (meu kojima su bili najvei pesnici): ili elja da se bude grad, kao u Grkoj; ili elja
jezuitizma, ili pruskog oficirskog kora i inovnitva; ili uenitva i produenja tradicija
velikih majstora: za to su potrebne nesocijalne prilike i otsustvo sitne sujete.

784

Individualizam je skromna i jo nesvesna forma volje za mo; tu se pojedincu ona

ini dovoljna da se oslobodi prevlasti drutva (bilo drave, bilo crkve). On se ne protivstavlja
kao linost, nego kao pojedinac; on zastupa sve pojedince protiv celine. To e rei: on se
instinktivno stavlja na ravnu nogu sa svakim drugim pojedincem; kad se on za neto bori, on
se ne bori kao linost, nego kao pretstavnik pojedinaca protiv celine.
Socijalizam je jednostavno agitaciono sredstvo individualizma: on shvata, da bi se
neto postiglo, ljudi se moraju organizovati za zajedniku akciju, u mo. Ali ono to on
hoe nije drutvo kao cilj pojedinca, nego drutvo kao sredstvo da se omogue mnogi
pojedinci: to je instinkt socijalista, premda se oni u tome esto varaju ( nezavisno od
toga, meutim, oni su prinueni da varaju druge u velikoj meri, da bi ,uspeli). Altruistika
moralna propoved u slubi individualnog egoizma; jedna od najrasprostranjenijih lai
devetnavetoga veka.
Anarhizam je opet prosto agitaciono sredstvo socijalizma; pomou anarhizma
socijalizam izaziva strah, strahom on poinje da fascinira i terorie: nada sve on privlai sebi
hrabre i neustraive, ak i u oblasti duha.
Uprkos svega toga: individualizam pretstavlja najskromniji stupanj volje za mo.

Kad ovek doe do izvesne nezavisnosti, onda uvek tei za jo veom: nastaje
izdvajanje prema stepenu snage: pojedinac ne smatra sebe vie prosto ravnim drugima, nego
stvarno trai sebi ravne on odvaja druge od sebe. Za individualizmom dolazi razvitak
organa i udova: srodne tendencije se udruuju i aktivno manifestuju kao mo: izmeu ovih
centara moi izbija trenje, rat, izvianje obostranih snaga, sporazum; ureenje uzajamnosti.
Na kraju: svrstavanje.
Rekapitulacija:
 1. Pojedinci se oslobaaju;
2. Oni vode borbu i dolaze do sporazuma u pogledu jednakosti prava ( pravda
kao cilj );
3. Kad se to postiglo, onda se javljaju stvarne razlike u stepenu moi u sve veoj meri
(jer uopte vlada mir i bezbrojni mali centri sile poinju stvarati razlike koje pre nisu bile ni
primetne). Sada pojedinci obrazuju grupe: te grupe tee za privilegijama i prevagom. Borba
poinje iznova, u blaem obliku.
Ljudi trae slobodu dok nemaju jo moi. Kad zadobiju mo, onda tee za
nadmonou; ako ne dou do nje (to su nedorasli za nju), onda trae pravdu, to e rei
jednakost u moi.

785

Ispravljanje pojma egoizam. Kada ovek pojmi kolika je zabluda individua, i da

svako pojedinano bie pretstavlja ceo proces u pravoj liniji (ne prosto kao naslee, nego
njega samog ), onda pojedinano bie dobija neobino veliku vanost. Instinkt je tu sasvim
u pravu. Gde on izda gde individua trai svoju vrednost tek u slubi drugima, moemo biti
sigurni da imamo pred sobom iznurenost i degeneraciju. Altruistiki stav, kao neto
fundamentalno i bez licemerstva, jeste instinkt koji stvara bar neke druge vrednosti za sebe, u
slubi drugih egoizama. U najveem broju sluajeva on je samo prividan: to je obilazan put
za odranje sopstvenog oseanja za ivot i za vrednost.

786

ISTORIJA MORALIZOVANjA I DEMORALIZOVANjA

Prvi stav: Ne postoje uopte moralni postupci: oni su potpuno imaginarni. Ne samo da
se oni ne mogu dokazati (to su na primer priznali i Kant i hrianstvo) nego su uopte
nemoguni. Putem psiholokog nesporazuma izmislila se antiteza nagonskim silama i
poverovalo se da se pronala neka druga vrsta takvih sila; zamislio se jedan primum mobile
koji uopte ne postoji. Prema oceni, koja je uopte i dala povoda antitezi moralnoga i
nemoralnoga, moramo rei: postoje jedino nemoralni smerovi i postupci.
Drugi stav: itavo ovo razlikovanje moralnoga i nemoralnoga potie otuda to su
kako moralni tako i nemoralni postupci dela slobodne spontanosti ukratko reeno to takva
spontanost postoji, ili drugim reima: to se moralni sud uopte odnosi samo na jednu vrstu
smerova i postupaka, na slobodne. Ali itava ta vrsta smerova i postupaka isto je imaginarna:
svet na koji se jedino moe primeniti moralno merilo uopte ne postoji: ne postoje ni
moralni ni nemoralni postupci.

Psiholoka zabluda, iz koje je ponikla antiteza moralnog i nemoralnog:

nesebian, neegoist, samopregoran sve nerealno, fantastino.
Pogreni dogmatizam u pogledu pojma ja : ono se shvata atomistiki, i pogreno
suprotstavlja pojmu ne-ja; ono je isto tako izdvojeno iz postajanja kao da je neko bie.
Pogreno supstancionalisanje pojma ja: ono je postalo lan vere pod pritiskom religiozno-
moralne discipline (u verovanju u individualnu besmrtnost). Prema ovom vetakom
osloboenju naeg ja i izjavi da ono spada u oblast transcendentalnoga dolo se do antiteze
vrednosti, koja se uinila neospornom: do antiteze pojedinanog ja i bezmernog ne-ja.
Uinilo se oividno da vrednost pojedinanog ja moe leati samo u tome da bude u odnosu
sa bezmernim ne-ja, to jest da mu se podredi i njega radi da postoji. To su diktovali
instinkti stada: nita se vie ne protivi tim instinktima od suverenosti pojedinca. A ako pak
pretpostavimo da je ja neto transcendentalno, onda njegova vrednost mora leati u
samoodricanju. Otuda:
1. lana emancipacija individue, kao atoma;
2. ocena stada, koje se zgraa na tenju jedinke da ostane atom, i na to gleda
neprijateljski;
3. kao posledica: pobeda nad individuom izmenom njenoga cilja;
4. sada se uinilo da postoje postupci koji su samopregorni: oko njih se-izmislila itava
sfera antiteza;
5. pitalo se: u kojim se postupcima ovek afirmie najvie? Na njih se (na polnost,
gramzivost, vlastoljublje svirepost itd.) sruila anatema, mrnja, preziranje: ljudi su verovali
da postoje nesebini nagoni i odbacili sve sebine su traili nesebine;
6. posledica toga: ta se uinilo? Vaena je anatema na najjae, najprirodnije, jo vie,
na jedine stvarne nagone da bi se jedan postupak otsada mogao pohvaliti, moralo se porei
da u njemu ima takvih nagona: strahovit psiholoki falsifikat. I svako zadovoljstvo
sobom moglo je da se otsad postigne tek ako bi se ovek preinaio pomou pogrenog
tumaenja i podeavanja sub specie boni. Obrnuto: ona vrsta ljudi koja je svoju dobit imala od
toga to je liavala oveka njegova zadovoljstva sobom (pretstavnici instinkta stada, na primer
svetenici i filosofi), bila je utanana i psiholoki dovoljno otroumna da pokae kako ipak
svuda vlada sebinost. Hrianski zakljuak: Sve je greh; pa i nae vrline. ovek je neto to
je potpuno za odbacivanje. Nesebian postupak nije moguan. Nasledni greh. Ukratko: poto
je ovek protivstavio svoj instinkt jednom isto imaginarnom svetu dobra, zavrio je
samoprezirom, zbog nesposobnosti da ini dela koja su dobra.

NZ. Time hrianstvo pretstavlja napredak u psiholokoj izotrenosti pogleda: Larofuko i

Paskal. Ono je shvatilo da postoji bitna jednakost ljudskih dela i da su jednaka po vrednosti u
bitnosti ( sva su nemoralna).

Sada su se ozbiljno dali na posao da stvore ljude u kojima e samoljublje biti ubijeno:
svetenike, svetitelje. I kada se sumnjalo da li se uopte moe postati savren, nije se
sumnjalo u to da se zna ta je savreno.
Psihologija svetitelja, svetenika, dobrog oveka morala je prirodno ispasti ista
fantazija. Stvarni motivi postupaka oglaeni su za rave: da bi se uopte jo mogla initi dela,
morala su se propisati takva dela koja uopte nisu moguna, morala su se opisati kao da su
moguna i osvetati u isti mah. Sa istom lanou sa kojom se pre klevetalo, sad se
idealizovalo i potovalo.
Besnilo protiv instinkata ivota smatralo se svetim i dostojnim potovanja. Apsolutna
ednost, apsolutna poslunost, apsolutno siromatvo: sveteniki ideal. Milostinja, sauee,
portvovanje, odricanje lepote, razuma, ulnosti, mrgodan pogled na sve jake osobine koje
ovek ima: svetovni ideal.

Ide se dalje; i oklevetani instinkti trae svoje pravo (na primer Luterova reformacija:
najgrublji oblik moralne lanosti kao sloboda evanelja) oni se prekrtavaju svetim
imenima;
oklevetani instinkti nastoje da pokau kako su nuni, da bi vrli instinkti uopte bili
moguni; mora se vivre pour vivre pour autrui1: egoizam kao sredstvo za cilj; ide se dalje,
trai se pravo na ivot kako za egoistine tako i za altruistine pobude: jednaka prava za
jedne kao i za druge (sa gledita korisnosti);
ide se dalje, trai se via korisnost u pretpostavljanju egoistinog gledita altruistikom:
vea korisnost u smislu sree najveega broja ili progresa oveanstva itd. Dakle: egoizam
dobija prevagu u pravima ali pod platom krajnje altruistikog gledita (opta korist
oveanstva);
pokuava se pomirenje prirodnosti s altruistikim nainom delatnosti, trai se altruizam
u samom osnovu ivota; trai se sa podjednako osnovanosti u sutini ivota i prirode i
egoizam i altruizam;
sanja se o ieznuu suprotnosti negde u budunosti, gde e neprekidnim
prilagoavanjem egoizam biti isto to i altruizam;
najzad, shvata se da su aptruistini postupci samo jedna: vrsta egoistinih i da je
stepen voljenja i troenja sebe dokaz stepena individualne moi i linosti. Ukratko reeno,
ukoliko oveka inimo gorim, utoliko ga inimo boljim jedno ne ide bez drugoga... S tim se
die zavesa nad stranim patvorstvom psihologije dosadanjega oveka.

Rezultati: postoje samo nemoralne namere i postupci takozvani moralni postupci i

namere moraju se otkriti kao nemoralni. Izvoenje svih afekata iz jedne jedine volje zamo:
oni su ravni po sutini. Pojam ivota: u prividnoj suprotnosti (izmeu dobra i zla)
ispoljavaju se stupnjevi moi instinkata, privremena hijerarhija kojom se izvesni instinkti
obuzdavaju ili se stavljaju u slubu. Opravdanje morala: ekonomsko itd.

1 iveti, da bi se ivelo za druge.

Protiv drugog stava. Determinizam: pokuaj da se moralne vrednosti spasu na taj nain
to se prenose u nepoznato. Determinizam je samo nain da nae ocene vrednosti neprimetno
ieznu, poto im nema mesta vie u svetu shvaenom mehanistiki. Zbog toga se
determinizam mora napasti i sruiti, kao to se mora osporiti nae pravo na razlikovanje
izmeu sveta po sebi i fenomenalnog sveta.

787

Apsolutno je nuno da se sasvim oslobodimo ciljeva: inae ne bismo smeli pokuavati

da se rtvujemo i slobodno ivimo. Tek bezgrenost postajanja daje nam najveu hrabrost i
najveu slobodu!

788

Vratiti zlom oveku istu, savest je li to bio moj nehotian napor? I to ba zlom
oveku, ukoliko se pokazao kao jak ovek? (Ovde treba navesti miljenje Dostojevskoga o
zloincima u tamnicama).

789
 Naa nova sloboda. Koliko ovek slobodnije die kad oseti, kao to to oseamo mi
osloboeni duhovi, da nije upregnut u sistem ciljeva! Tako isto i pri pomisli da pojmovi
nagrade i kazne ne istiu iz sutine ivota. Tako isto da dobra i zla dela nisu takva po sebi,
nego samo sa gledita tendencija za odranjem kod izvesnih ljudskih zajednica. Tako isto da
naa shvatanja radosti i bola nemaju nikakvo kosmiko znaenje, da ne govorimo ve o
metafizikom ( ona vrsta pesimizma koji je vezan za ime Eduarda Hartmana, koji je sebi
stavio u zadatak da radost i bol dovede u ravnoteu, zatvarajui sebe dobrovoljno u tamnicu i
granice prekopernikanske misli, bio bi ne samo neto nazadno nego i degenerino, kad ne bi
bio samo rava ala jednog Berlinca).

790

Ako je ovek naisto sa ciljem i smislom svoga ivota, onda je pitanje o tome kako
iveti sporedno. Ve je znak neverovanja u cilj i smisao, znak oskudice volje, kada vrednost
zadovoljstva i bola stupa u prvi red i hedonistiko-pesimistika uenja nalaze pristalice; i
odricanje, rezignacija, vrlina, objektivnost mogu u najmanju ruku ve biti znak da se
poinje oseati nedostatak glavnoga.

791

Dosad nemaka kultura nije postojala. Ovo tvrenje ne moe se pobiti prigovorom da je
u Nemakoj bilo velikih pustinjaka ( kao to je Gete na primer): Jer su oni imali svoju
sopstvenu kulturu. Ali ba oko njih, kao oko silnih, prkosnih, usamljenih stena, leao je ostali
nemaki duh kao njihova antiteza, to e rei, kao mekana, movarna, klizava zemlja, na kojoj
je svaki korak inostranstva pravio otiske i stvarao oblike: nemaka kultura bila je bez
karaktera, skoro bezgranine podatljivosti.

792

Nemaka, premda bogata okretnim i dobro obavetenim naunicima, prilino dugo

vremena trpi toliku oskudicu u velikim duama, snanim duhovima, da se ini kao da
jezaboravila ta je velika dua, ta je to snaan duh: i danas se skoro mirne savesti i bezono
izlau proseni i uz to ljudi promaenih ivota na tritu i veliaju sebe kao velike ljude i
reformatore; kao to na primer to ini Eugen Diring, koji je vrlo inteligentan i dobro
obaveten naunik, ali skoro kod svake rei pokazuje svoju siunu duu koju razapinje
tesnogruda zavist: tako isto da ga ne pokree nikakav snaan, bujan, dobronameran i bogat
duh, sujeta. Ali se mnogo manje moe oprostiti u ovo doba filosofu to je astoljubiv, negoli u
ma koje drugo doba: kada je masa gospodar i kada masa deli poasti!

793

Moja budunost: strogo politehniko obrazovanje. Vojna obaveza: tako da

proseno svaki ovek iz viih redova bude oficir, ma ta drugo bio sem toga.

IV VOLJA ZA MO KAO UMETNOST

VOLjA ZA MO KAO UMETNOST

 794

Naa religija, moral i filosofija jesu oblici dekadencije oveka.

Reakcija: umetnost.

795

Umetnik-filosof. Vii pojam umetnosti. Da li se ovek moe toliko udaljiti od drugih

ljudi da ih moe izgraivati? (Prethodne vebe: 1. samotvorac, pustinjak; 2. dosadanji
umetnik, kao usavrilac u malom, u jednoj vrsti materije.)

796

Umetniko delo, ono koje se javlja bez umetnika, na primer kao telo, kao organizacija
(pruski oficirski kor, jezuitski, red). U kojoj je meri umetnik samo prethodni stupanj.
Svet kao autohtono umetniko delo.

797

Fenomen umetnik je najprovidniji; odatle ovek moe posmatrati osnovne

instinkte moi, prirode itd.! Tako isto i religije i morala!
Igra, nekorisnost kao ideal oveka obilne snage, kao neto detinje. Detinjastost
Boga, .

798

Apolonski dioniziski. Postoje dva stanja u kojima je umetnost javlja u oveku kao
prirodna sila i raspolae njime, hteo on to ili ne hteo: kao prinuda na viziju i kao prinuda na
orgiazam. Oba stanja mogu se nai i u obinom ivotu, ali u slabijem obliku: u snu i u
pijanstvu.
Ali ista suprotnost postoji i izmeu sna i opijenosti: oba oslobaaju u nama umetnike
sile, samo na razliit nain: san oslobaa sile vienja, asocijacije, mate; pijanstvo oslobaa
sile belikih stavova, strasti, pesme, igre.

799

Seksualnost i pohota pripadaju dioniziskom zanosu; ali njih ima i u apolonskom.

Postoji jo razlika u tempu izmeu ovih dvaju stanja... Krajnji mir kod izvesnih oseaja
opijenosti (ili, tanije reeno, usporavanje oseanja vremena i prostora) rado se ogleda u viziji
najmirnijih stavova i stanja due. Klasini stil pretstavlja u sutini ovaj mir, uproenost,
zbijenost i koncentraciju najvie oseanje moi skoncentrisano je u klasinom tipu. Teko
reagiranje: velika svest: otsustvo svakog oseanja borbe.

800

Oseanje opijenosti u srazmeri je prema suviku: snage ustvari: ono je najjae u vreme
parenja: novi organi, nove sposobnosti, nove boje, novi oblici; prolepavanje je
posledica porasta snage. Prolepavanje kao izraz pobedonosne volje, poveane
koordiniranosti, harmonije sviju jakih udnja, nepogrene perpendikularne osovljenosti.
Logika i geometriska uproenost je posledica porasta snage: obrnuto, opaanje takve
uproenosti poveava opet oseanje moi... Vrhunac razvitka: veliki stil.
Runoa znai dekadenciju izvesnog tipa, protivrenost i nedovoljnu koordiniranost
intimnih elja u psiholokom smislu znai opadanje orgaanizatorske sile, volje.
Stanje radosti, koje se naziva opijenost, jeste upravo veliko oseanje moi... Opaanje
vremena i prostora menja se; nepregledne daljine postaju pregledne: tek sad kao da postaju
dostupne opaanju; obuhvatanje pogledom velikih masa i prostora; utananost organa za
opaanje najmanjega i najneprimetnijega; proricanje, mo razumevanja prema najmanjem
nagovetaju, na najmanji mig: inteligentna ulnost; jaina kao oseanje vlasti u miiima,
kao gipkost i uivanje u kretanju, kao igra, kao lakoa i brzina; jaina kao uivanje u
dokazu jaine, kao junaenje, avantura, neustraivost, ravnodunost prema ivotu i smrti... Svi
ovi povieni momenti ivota potstiu se uzajamno; svet slik i pretstav jednoga dovoljan je
kao sugestija drugome : na taj nain su najzad srasla stanja za koja bi moda postojao
razlog da ostanu daleko jedno od drugoga. Na primer: religiozna opijenost i polni nadraaj (
dva duboka oseanja, uvek udno koordinirana. ta se svia svima pobonim enama, starim i
mladim? Odgovor: svetac lepih nogu, jo mlad, jo idiot...). Surovost u tragediji i saaljenje
( tako isto normalno koordinirani). Prolee, igra, muzika; sve je to utakmica polova
kao i ona faustovska beskrajna enja srca.
Umetnici, kada uopte neto vrede, snani su ljudi (i telesno), snane ivotinje, ulni;
bez izvesne prekomerne zagrejanosti seksualnog sistema ne moe se zamisliti nijedan
Rafael... Stvaranje muzike je tako isto neka vrsta raanja dece ednost je prosto ekonomija
jednog umetnika i u svakom sluaju i kod umetnika plodnosti nestaje kada nestane polne
moi. Umetnici ne smeju da vide stvari kakve su, nego potpunije, jednostavnije, jae. Zato im
je svojstvena neka vrsta mladosti i prolea, neka vrsta stalne opijenosti u ivotu.

801

Stanja u kojima preobraavamo stvari i inimo ih punijim i Poetiziramo ih, dok ne

postanu ogledalo nae sopstvene punoe i radosti ivota: polni nagon; pijanstvo; jelo; prolee;
pobeda nad neprijateljem, preziranje; junaenje; svirepost; religiozna ekstaza. Ali tri elementa
prednjae: polni nagon, opijenost, svirepost oni pripadaju najstarijim prazninim radostima
ovekovim i preovlauju u umetnicima poetnicima.
Obrnuto;ako naiemo na stvari koje ve pokazuju to preobraenje i punou, onda
animalni ivot odgovara na to nadraajem onih sfera iz kojih potiu sva ta stanja radosti: a
slivanje ovih vrlo delikatnih niansa animalnog oseanja rijatnosti i elja ini estetsko stanje.
Ono se javlja samo od priroda koje su uopte sposobne za izdanu i bujnu telesnu snagu; ta
snaga je uvek prvi pokreta. Trezven ovek, umoran, iznuren, iscrpljen (na primer naunik)
nije u stanju nita da primi od umetnosti, jer on ne nosi u sebi prvobitnu silu umetniku,
tiraniju bogatstva: ko ne moe nita da daje, ne moe nita ni da primi.
Savrenstvo: u tim stanjima (naroito u polnoj ljubavi) otkriva se naivno ono to
najdublji instinkt smatra za vie, vrednije, eljivije: napredovanje svoga tipa; tako isto otkriva
se stanje za kojim on tei. Savrenstvo: to je neobino rasprostiranje njegovog oseanja moi,
bogatstvo, nuno prelivanje preko svih brana.

802

Umetnost nas potsea na stanje animalne ivotnosti: ona je presipanje i izliv bujne
telesnosti u svet slika i elja;sa druge strane nadraavanje fizikih funkcija pomou slika i
elja pojaanog ivota; poveanje, oseanja ivota, njegov potsticaj.
U kojoj meri i runo moe imati tu mo? Ukoliko runo neto govori o pobednikoj
energiji umetnika, koji je postao gospodar nad tim runim i stranim; ili ukoliko rugoba
polako pobuuje u nama elju za svirepou (pod izvesnim okolnostima i elju da sami sebi
priinimo bol, nasilje nad samim sobom; a s tim oseanje moi nad nama).

803

Lepota je stoga za umetnika neto izvan svake hijerarhije, jer su u lepoti suprotnosti
savladane, to je najvii znak moi nad suprotnostima; i to je postignuto bez napetosti: to
nikakva sila nije vie potrebna, to sve sledi i slua tako lako i to ini s najveom ljupkou:
to uveseljava umetnikovu volju za mo.

804

Bioloka vrednost lepog i runog. Ono to instinktivno oseamo da nam je protivno

estetski, prema najduem iskustvu dokazano je da je opasno po oveka, tetno i da zasluuje
nepoverenje: nenadni glas estetskog instinkta (u gaenju, na primer) sadri sud. Utoliko
lepota lei u optoj kategoriji biolokih vrednosti korisnoga, blagotvornoga, i svega onoga to
pomae napredak ivota: tako da u nama itav roj nadraaja, koji nas jo izdaleka potseaju i
vezuju za korisne stvari i stanja, pobuuje oseanje lepoga, to e rei: poveanja oseanja
moi (dakle ne samo za stvari nego i za opaaje vezane s njima ili za njihove simbole).
Na ovaj nain saznaje se za lepo i runo da su uslovljeni najbitnijim vrednostima naeg
odranja. Nezavisno od toga besmisleno je pretpostaviti lepo i runo. Lepo postoji isto toliko
malo koliko i dobro, istinito. U pojedinanim sluajevima posredi su uslovi odranja izvesne
vrste oveka: tako e ovek iz gomile imati sasvim druke oseanje vrednosti lepoga negoli
to ga ima izuzetan ovek i natovek.
Vrednost lepog (i dobrog, i istinitog) potie iz optike stvari koje lee u prvom planu:
ona uzima u obzir samo neposredne posledice.
Svi instinktivni sudovi su kratkovidi u odnosu na splet posledica: oni samo savetuju ta
se najpre ima uiniti. Razum je bitno aparat za koenje koji spreava neposrednu reakciju na
instinktivne sudove: on zadrava, rasmatra, prati lanac posledica dalje i due.
Sudovi o lepom i runom kratkovidi su ( razumje uvek protiv njih ): ali su oni
ubedljivi u najveoj meri: oni apeluju na nae instinkte onde gde se oni najbre odluuju i
kau svoje da i ne, pre negoli to razum doe do rei.
Najobinija tvrenja o lepoti pobuuju jedno drugo uzajamno; kad je estetski nagon
jednom u pokretu, onda se oko jedino lepog kristalie itav roj drugih i inorodnih
savrenstava. Nemoguno je ostati objektivan, to e rei ostaviti po strani silu to tumai,
nadovezuje, popunjava i poetizuje (ona je sama splet tvrenja o lepoti). Vienje lepe
ene... Dakle:
1. sud o lepoti je kratkovid, on vidi samo neposredne posledice;
2. taj sud obavija predmet koji ga pobuuje arolijom koju uslovljava asocijacija
razliitih sudova o lepoti ali koja je potpuno strana samoj sutini onoga predmeta. Oseati
da je neto lepo znai: oseati da je neophodno lano (zbog ega je, uzgred budi reeno,
brak iz ljubavi najbesmisleniji brak s drutvenog gledita).

805

O genezi umetnosti. Ono stvaranje savrenoga i vienje savrenoga koje je

svojstveno modanom sistemu pretovarenom seksualnom energijom (vee u drutvu s
ljubljenom, koja preobraava najmanje sitnice, ivot kao niz uzvienih stvari, nesrea
nesrene ljubavi vie vredi negoli ma ta drugo); s druge strane, sve to je savreno i lepo
utie kao nesvesno seanje na stanje zaljubljenosti i njemu svojstveno gdedite svako
savrenstvo, i itava lepota stvari, ponovo oivljuje ljubavno blaenstvo blizinom (fizioloki:
tvoraki instinkt umetnikov i raspodela semena u krvi). elja za umetnou i lepotom
posredna je elja za uivanjem polnog nagona, koju on saoptava mozgu. Svet koji je postao
savren pomou ljubavi.

806

ulnost u raznoj odei: 1. kao idealizam (Platon) svojstven omladini, stvara neku
vrstu konkavnog ogledala u kome je lik ljubljene inkrustacija, uvelianost, preobraaj, gde
beskonanost lei oko svake stvari : 2. u religiji ljubavi: naoit mlad ovek, lepa ena,
u izvesnom smislu boanski, zarunik, zarunica due : 3. u umetnosti, kao ukrasna sila:
kao to ovek vidi enu i daje joj na dar sve to moe poveati njenu ar, tako umetnikova
senzualnost ukraava predmet svaim to on ceni i potuje, i na taj nain ga usavrava
(idealizuje). ena, svesna ta ovek osea prema njoj, ide u susret njegovom nastojanju da
je idealizuje na taj nain to se kiti, lepo ide i igra, izraava nene misli: ona tako isto
upranjava skromnost, stidljivost, uzdranost, rezervisanost instinktivno oseajui da sve
to uveava ovekovu idealizatorsku mo. ( U neobinoj utananosti enskih instinkata
stidljivost se ni u kom sluaju ne sme smatrati svesnom hipokrizijom: ona nagaa da ba
naivna prava stidljivost najvie mami oveka i nagoni na precenjivanje. Zato je ena naivna
usled utananosti svojih instinkata koji joj preporuuju korisnost njene bezazlenosti.
Hotimino zatvaranje oiju nad samim sobom... Gde god pretvaranje ima jai uticaj kad je
nesvesno, ono i postaje nesvesno.

807

ta sve moe uiniti opijenost koja se zove ljubav i koja je jo i neto drugo pored
ljubavi! Ipak u toj stvari svaki ima svoje iskustvo. Miina snaga devojke rase kad joj
mukarac prie: postoje instrumenti kojima se to moe izmeriti. U sluajevima jo vee
blizine polova, kao to je na primer u igri i drugim zabavama koje: povlae drutveni sastanci,
ova snaga poraste do te mere da omoguuje prave podvige snage: na kraju vie ovek ne
veruje ni svojim oima ni svome satu! Ovde u svakom sluaju moramo raunati s
injenicom da ve sama igra, slino svakom vrlo brzom kretanju, povlai za sobom neku vrstu
opijenosti celog nervnog i miinog sistema i krvnih sudova. U ovom sluaju moramo
raunati sa kombinovanim uticajem dvogube opijenosti. I kako je to i mudro biti ponekad
malo zanesen... Postoje stvarnosti koje se ovek nikad ne usuuje sebi da prizna; zato smo
ene i zato imamo svakojake enske stidljivosti ... Ova mlada stvorenja, koja tamo igraju,
oevidno se nalaze izvan svake stvarnosti: ona igraju samo sa opipljivim idealima; ona ak:
vide, to je neto vie, kako ideali sede oko njih: majke!... Prilika da navedemo Fausta... Ta
lepa stvorenja izgledaju neuporedivo lepe kada malo izgube glavu; i kako to ona dobro
znaju! ak postaju i ljupka, jer to znaju. Naposletku njihova odea ih oduevljava; to je
njihovo tree malo pijanstvo: one veruju u svoga krojaa, kao to veruju u svoga Boga:
i ko bi im razorio tu veru! Ta vera ih ini blaenim! A divljenje samom sebi je zdravo!
Ono uva oveka ak i od nazeba. Je li ikada nazebla neka lepa ena koja se znala dobro
oblaiti? Nikada. Pretpostavljam ak i sluaj kad je jedva imala to na sebi.

808

eli li se najudnovatiji dokaz dokle ide preobraajna snaga opijenosti? Ljubav je

taj dokaz; ono to se ljubavlju zove na svima jezicima i zanemelostima sveta. Opijenost
dejstvuje tu na stvarnost na takav nain da se u svesti zaljubljenika uzrok: njegove ljubavi
potpuno gubi i kao da se neto drugo nalazi na njegovom mestu treperenje i prelivanje
sviju arobnih ogledala Kirkinih. Tu ne postoji nikakva razlika izmeu oveka i ivotinje; a
jo manje duh, dobrota, potenje ine razliku. Ako je ovek prefinjen, onda je zaluen na
prefinjen nain; ako je grub, onda je zaluen na grub nain: ali ljubav, ak i ljubav prema
Bogu, sveta ljubav iskupljenih dua, ostaje u korenu jedno: to je groznica koja ima razloga
da se preobrazi, opijenost koja dobro ini to lae o sebi... I u svakom sluaju ovek dobro
lae o sebi i pred sobom kad je zaljubljen: on se sam sebi ini preobraen, jai, bogatiji,
savreniji, on jeste savreniji... Umetnost nalazimo tu kao organsku funkciju, mi je nalazimo u
najanelskijem instinktu ljubavi: mi je nalazimo kao najvei potsticaj ivota tako je
umetnost uzvieno celishodna, ak i time to lae... Ali mi bismo pogreili, ako bismo se
zaustavili kod njene snage za laju: ona ini vie negoli to je prosto zamiljanje: ona pomera
ak i vrednosti. I ne samo to pomera oseanje vrednosti: zaljubljenik stvarno vredi vie; on je
jai. Kod ivotinja ovo stanje izaziva nova orua, pigmente, boje i oblike: u prvom redu nove
pokrete, nove ritmove, nove ljubavne poklike i mamke. Kod oveka nije druke. Njegov
celokupii inventar je bogatiji negoli to je bio ikada, moniji, potpuniji negoli to je kod ne-
zaljubljenika. Zaljubljenik je rasipnik: za to je on dovoljno bogat. On ima smelosti, postaje
pustolov, postaje ak i magarac po velikodunosti i bezazlenosti; on opet veruje u Boga,
veruje u vrlinu, jer veruje u ljubav: i, s druge strane, tome idiotu sree rastu krila i nove
sposobnosti. pa mu se ak otvaraju vrata za umetnost.
Ako iz lirike tonova i rei izostavimo sugestiju ove groznice utrobe: ta ostaje od lirike i
muzike? Moda l'art pour l'art: virtuozno kreketanje smrznutih aba koje umiru od oajanja u
svojoj movari ... Sve ostalo stvorila je ljubav.

809

Svaka umetnost utie kao sugestija na miie i ula, koji su prvobitno bili aktivni u
naivnom umetnikom oveku: ona uvek govori samo umetnicima, ona govori umetnikoj
utananosti tela. Pojam laik je pogrean naziv. Gluv ovek nije od one vrste koja ima dobar
sluh.
Svaka umetnost dejstvuje kao okrepljenje: ona poveava snagu, pali zadovoljstvo (to
jest oseanje snage), ona izaziva sve finije uspomene na pijanstvo postoji naroito
pamenje koje provejava u takvim stanjima tu se povraa jedan dalek i kratkotrajan svet
opaaja.
Runo, to e rei protivreno umetnosti, ono to umetnost iskljuuje, njena negacija:
kad god se propadanje, beda ivota, nemo, raspad, jo izdaleka nagoveste, estetski ovek
reagira negativno. Rugoba titi oveka: ona je izraz depresije. Ona oduzima snagu,
osiromaava, pritiskuje... Runo izaziva runo: ovek moe na svom zdravlju okuati, kako
nezdravo stanje poveava sposobnost njegove fantazije da zamilja rune stvari.Tada ovek
vri drukiji izbor stvari, interesa, pitanja. I logika nam pokazuje stanje koje je blisko rugobi:
teinu, tupost. U prisustvu rugobe nedostaje ravnotee u mehanikom smislu: rugoba
hramlje, tetura se, ona je antiteza boanskoj lakoi igraevoj.
Estetsko stanje pretstavlja preobilje sredstava saoptavanja kaogod i krajnju osetljivost
za nadraaje i znake. To je vrhunac pristupanosti i optenja izmeu ivih bia to je izvor
jezik. Tu jezici imaju svoju kolevku: glasovi kaogod i pokreti i pogledi. Potpunija pojava je
uvek poetak: nae sposobnosti su suptilizirane iz potpunijih sposobnosti. Ali ak i danas
sluamo miiima, ak i itamo miiima.
Svaka zrela umetnost ima za osnov bezbroj konvencija: ukoliko se izraava govorom.
Konvencija je uslov velike umetnosti, ne njena prepreka... Svako podizanje ivota poviava
mo saoptavanja, kaogod i mo razumevanja kod oveka. Uivljavanje u druge due nije
prvobitno nita moralno, nego fizioloka nadraljivost sugestije: simpatija ili ono to se
zove altruizam prosto je proizvod psihomotornog odnosa koji se rauna u duhovnost
(psihomotorna indukcija, kae arl Fere). Ljudi nikada ne saoptavaju misli; oni saoptavaju
pokrete, mimiku, koju mi posle prenosimo na misao.

810

U poreenju s muzikom optenje putem rei je bestidno; re umanjuje i zaglupljuje; re

obezliava; re ini obinim neobino.

811

Umetnika uslovljuju izuzetna stanja: to su stanja koja su intimno srodna bolesnim

pojavama i s njima srasla: tako da se ini nemoguno biti umetnik a ne biti bolestan.
Fizioloka stanja, koja se u umetniku uobliavaju u linosti, i koja se do izvesne mere
mogu pripisati svakom oveku:
1. pijanstvo:oseanje uveane moi; unutranja potreba da stvari budu odblesak nae
punoe i savrenstva.
2. krajnja izotrenost izvesnih ula: tako da razumeju sasvim razliit govor znakova
i da ih stvaraju ona izotrenost koja se javlja u nekim nervnim obolenjima ; krajnja
pokretljivost od koje se stvara krajnja saoptljivost; elja za govorom u ime svega to je
sposobno da d znaka od sebe ; potreba da se oslobodimo samih sebe pomou pokreta i
dranja; sposobnost da govorimo o sebi na stotinu raznih jezika to je ustvari eksplozivno
stanje. ovek mora najpre ovo stanje misliti kao pritisak i prinudu pomou koje se miiima i
svako
vrsnim pokretima ovek oslobaa od prekomernosti unutranje napetosti: pa onda kao
nehotiminu koordinaciju ovih pokreta sa unutranjim procesima (slikama, mislima, eljama)
kao neku vrstu automatizma itavog miinog sistema pod pritiskom jakih nadraaja koji
dejstvuju iznutra; nesposobnost za spreavanje reakcije; aparat za otpor tako isto van
dejstva. Svaki unutranji pokret (oseanje, misao, afekt) prate promene u krvnim sudovima, pa
sledstveno i promene boje, temperature, sekrecije. Sugestivna mo muzike, njena suggestion
mentale;
3. potreba za ugledanjem: krajnja razdraljivost, usled koje se izvestan primer prenosi
kao zaraza izvesno stanje nagaa se ve i pretstavlja prema znacima... Izvesna slika, koja
se u dui pomalja, dejstvuje ve na kretanje udova tu se dogaa izvesno uzdravanje
volje... (openhauer!!!) Neka vrsta slepila i gluvila prema spoljanjem svetu svet
doputenih nadraaja strogo je ogranien.
To razlikuje umetnika od laika (koji je prijemiv za umetnost): laik dostie vrhunac
uzbuenja pri primanju utisaka; umetnik pri davanju tako da je antagonizam izmeu ova
dva dara ne samo prirodan nego i eljiv. Svako od ova dva stanja ima suprotnu optiku
zahtevati od umetnika da deli optiku publike (kritiara) znai zahtevati da smanji svoju
tvoraku snagu... Tu je isti sluaj kao i kod razlike polova: ne treba traiti od umetnika koji
daje da bude ena da prima.
Naa estetika bila je dosad enska estetika, ukoliko su samo oni koji su prijemivi za
umetnost formulisali svoje gledite o tome ta je lepo. U celoj dosadanjoj filosofiji otsustvuje
umetnik... To je, kao to je gore nagoveteno, nuna omaka: jer umetnik koji bi poeo sebe
pojimati poeo bi time pogreno da razumeva sebe on nema da gleda unazad, on uopte
nema ta da gleda, on ima da daje. Umetniku slui na ast da bude nesposoban za kritiku
inae je polutan: i moderan.

812
 Ja ovde iznosim seriju psiholokih stanja kao znakova punijeg i obilnijeg ivota, koja
smo danas uobiajili smatrati bolesnim. Ali sada smo se oduili da o zdravom i bolesnom
govorimo kao o suprotnostima: u pitanju je stepen tim povodom ja tvrdim da ono to danas
ljudi zovu zdravim pretstavlja nii nivo onoga to bi bilo zdravo pod povoljnijim prilikama
da smo mi relativno bolesni... Umetnik pripada jo jaoj rasi. Ono to bi kod nas bilo
tetno, bolesno, kod njega je prirodno. Ali nam se primeuje da upravo osiromaenje
maine daje neobinu .mo razumevanja svakojake sugestije: potvrda su tome nae histerine
ene.
Obilatost sokova i snage moe isto tako nositi sa sobom simptome delimine
zavisnosti, halucinacije ula, utananosti sugestije, kaogod i siromatvo ivotnih sila
nadraaj je uslovljen na drugi nain, posledica je ista... Na prvom mestu nije isto krajnje
dejstvo; krajnji zamor svih morbidnih priroda, koji nastaje posle njihovih nervnih nastranosti,
nema nieg zajednikog sa stanjima jednog umetnika: on ne mora ispatati za svoje najbolje
trenutke... On je za to dovoljno bogat: on moe rasipati a da ne osiromai.
Kao to se danas genij smatra vrstom neuroze, tako bismo mogli moda smatrati i
umetnikovu sugestivnu silu, a nai su umetnici, u samoj stvari, i odve nalik na histerine
ene!!! Ali to govori protiv dananjice, a ne protiv umetnika.
Neumetnika stanja: objektivnost, ogledanje, uzdravanje volje... (skandalozno
pogreno shvatanje openhauerovo, koji je smatrao umetnost mostom za negaciju ivota)...
Neumetnika stanja: stanja osirotelih, onih koji se povlae, pobledelih, pod ijim pogledom
ivot pati: hrianin.

813

Moderni umetnik, koji po svojoj fiziologiji stoji blisko histeriji, pripada i po karakteru
ovoj vrsti bolesti. Histerik je laan on lae zato to uiva u lai, on je dostojan divljenja u
svakoj vetini pretvaranja pa makar ga njegova bolesna sujeta i prevarila. Ova sujeta je kao
neprekidna groznica, kojoj su potrebne opojne droge, i koja ne zastaje ni pred kakvom
samoobmanom ni komedijom, samo ako ova obeava makar i trenutno zadovoljenje.
(Nesposobnost za ponos i potreba za stalnom osvetom zbog duboko usaenog preziranja
prema sebi to je gotovo definicija sujete ove vrste.)
Besmislena razdraljivost njegovog sistema, koja pravi krize od svakog doivljaja i
uvlai dramski elemenat u najbeznaajnije sluajeve u ivotu, ini ga potpuno
neuraunljivim: to vie nije nikakva linost, nego u najboljem sluaju sastajalite linosti, od
kojih se as jedna as druga natura sa bestidnim pouzdanjem. Zbog toga je ba on velik kao
glumac: svi ovi jadnici bez volje, koje lekari prouavaju izbliza, zadivljuju virtuoznou svoje
mimike, preobraaja, pojavljivanja u skoro svakom mogunom obliju.

814

Umetnici nisu ljudi velikih strasti, ma ta oni priali sebi i nama o tome. I to iz dva
razloga: njima nedostaje stid pred njima samima (oni sebe posmatraju ivei; oni sebe
vrebaju, odve su ljubopitljivi) i tako isto stid od velike strasgi (koju oni eksploatiu kao
umetnici). Drugo, njihov vampir, njihov talenat, ne doputa im uopte takvo troenje energije
kakvo strast namee. ovek s darom je rtva svoga dara: on ivi pod vampirizmom svoga
talenta.
ovek se ne oslobaa svoje strasti time to je izlae, nego se oslobaa kad je izlae.
(Gete druke ui; ali ini se da je tu hteo sam sebe pogreno da razume iz delikatnosti).

815
 O razumnom ivotu. Relativna ednost, temeljita i mudra obazrivost u odnosu prema
erotici ak i u pomislima moe se smatrati razumnim nainom ivota ak i za bogato sazdane
i potpune prirode. To naroito vai za umetnike i spada u njihova najbolja pravila ivotne
mudrosti. Potpuno pouzdani glasovi ve su se uli tome u prilog: pominjem Stendala, Teofila
Gotjea, pa i Flobera. Umetnik je moe biti po svojoj prirodi nuno ulan ovek, uopte
uzbudljiv, u svakom smislu pristupaan, i ve izdaleka otvoren za nadraaj, za sugestiju
nadraaja. Uprkos tome on je, proseno uzev, pod vlau svoga zadatka, svoje volje za
majstorstvom, stvarno umeren, a esto ak i edan ovek. To od njega zahteva njegov glavni
instinkt: on mu ne doputa da se nasumce rasipa. Jedna i ista sila trai se u umetnikoj zamisli
i u polnom aktu: postoji samo jedna jedina vrsta sile. Za umetnika je izdajstvo da u tome
podlegne i istroi se: on time odaje nedostatak instinkta, volje uopte, to moe biti znak
dekadencije u svakom sluaju to umanjuje do nedogledne mere njegovu umetnost.

816

U poreenju sa umetnikom, pojava tipa naunika pretstavlja ustvari znak izvesnog

suavanja i padanja ivotnog nivoa ( ali tako isto i znak jaanja, strogosti, tvrdosti i snage
volje).
Do koje mere bi laljivost, ravnodunost prema istini i koristi, mogla biti znak mladosti,
detinjarije kod umetnika?... Njihov uobiajeni nain, njihova nerazumnost, njihovo
nepoznavanje samih sebe, njihova ravnodunost prema veitim vrednostima, njihova
ozbiljnost u igri njihovo otsustvo dostojanstva; klovn i bog jedan pored drugoga; svetac
i olo... Podraavanje kao zapovedniki instinkt. Ne pripadaju li umetnici napredovanja i
umetnici propadanja svima fazama?... Da!

817

Da li bi koji beoug u itavom lancu umetnosti i nauke nedostajao kad ene, eninog
dela, ne bi bilo u njemu? Priznajmo izuzetak on potvruje pravilo da je ena sposobna
za savrenstvo u svemu to ne sainjava jedno delo, u pismima, u memoarima, ak u
najfinijem runom radu, jednom reju u svemu to nije zanat, i to zbog toga to se u tim
stvarima ona ispunjuje, to u njima ona slua svoj jedini umetniki nagon u sebi nagon za
dopadanjem... Ali kakve veze ima ena sa strasnom ravnodunou pravog umetnika, koji
pridaje vie vanosti jednom zvuku, jednom dahu, jednoj sitnici, negoli to pridaje sebi
koji se sa svih svojih pet prstiju trudi da zahvati ono to je u njemu najskrivenije i
najtajanstvenije; koji ne pridaje nikakve vrednosti niemu to ne moe postati oblik ( to se
daje, to se otkriva ) ? Umetnost, kako je umetnik upranjava ne razumete li zar ta je to:
atentat na svaki stid?... Tek u devetnaestom veku ena se usudila da sebe uputi u pravcu
knjievnosti ( vers la canaille plumire crivassire, po reima starog Miraboa): ona postaje
pisac, slikar i gubi svoj instinkt. ega radi to? ako smemo pitati.

818

ovek je umetnik samo utoliko ukoliko sve to neumetnici zovu oblikom osea
kao sadraj, kao samu stvar. S takvim shvatanjem ovek pripada posuvraenom svetu: jer
otsada mu je sadraj neto isto formalno pa i njegov sopstveni ivot.

819
 Smisao i uivanje u niansama (to je karakteristino za modernizam), u onome to nije
opte, ide protiv instinkta, koji nalazi svoje zadovoljstvo i snagu u shvatanju tipinoga: slino
grkom ukusu najboljeg vremena. U tome je izvesno savlaivanje punoe ivota; mera
gospodari, mir jake due lei mu u osnovi, ona se lagano kree i osea izvesnu odvratnost
prema prekomernoj vitalnosti. Opte pravilo, zakon, potuje se i istie: izuzetak se naprotiv
stavlja ustranu, nianse se briu. Sve to je vrsto, mono, solidno, to je ivot, koji poiva na
irokoj i snanoj osnovi i uva sopstvenu snagu to se svia: to e rei, to odgovara
onome to o sebi mislimo.

820

Uglavnom ja umetnicima dajem vie za pravo nego svima dosadanjim filosofima:

umetnici nisu izgubili iz vida veliki kolosek kojim ivot tee, oni su voleli stvari ovoga
sveta oni su voleli ula. Tenja za duhovnou: meni se to ini nesporazum ili bolest ili
lek, gde ta bolest nije prosto licemerstvo i samoobmana. Ja elim sebi i svima onima koji ive
bez briga jedne puritanske savesti i koji smeju iveti sve veu i veu duhovnost i
mnogostrukost ula; zaista, mi smo radi da ulima budemo zahvalni za njihovu suptilnost,
punou i snagu, i mi im za uzvrat nudimo najbolje to imamo od duha. ta se nas tiu
svetenike i metafizike anateme protiv ula? Nama to vie nije nuno: znak je dobre
sazdanosti kad se ovek, kao Gete, pripija, sa sve veom radou i srdanou, za blaga
ovoga sveta: na taj nain on se vrsto dri velikog shvatanja da ovek postaje
preobrazitelj ivota, kad se naui da sebe preobrazi.

821

Pesimizam u umetnosti? Umetnik se postepeno navikava da zarad njih samih voli

sredstva pomou kojih dolazi do ekstaze: krajnju delikatnost i divotu boja, jasne linije, nianse
u tonu: jasnost u onome u emu pri normalnim prilikama nema razlike. Sve jasne stvari, sve
nianse, ukoliko potseaju na krajnje uspone snage, koje stvara opijenost, izazivaju putem
asocijacije to oseanje opijenosti: uticaj umetnikih dela izaziva stanje podesno za
stvaranje umetnikog dela, stanje opijenosti.
Bitna crta umetnosti je njena mo usavravanja ivota, njeno stvaranje savrenstva i
punoe; umetnost je bitno afirmacija, blagosiljanje, oboenje ivota. ta znai pesimistika
umetnost? Nije li to protivrenost ? Da. openhauer grei kad izvesna umetnika dela
stavlja u slubu pesimizma. Tragedija ne ui rezignaciji ... Slikati strane i problematine
stvari ve je po sebi znak instinkta moi i velianstvenosti u umetniku: on ih se ne plai...
Pesimistika umetnost ne postoji... Umetnost je pozitivna. Jov je pozitivan... Ali Zola? Ali
braa Gonkur ? Stvari koje nam oni pokazuju rune su: ali razlog to njih pokazuju lei u
njihovom uivanju u runom... Nita tu ne pomae! Ako druke tvrdite, vi prosto sebe
obmanjujete. Kako Dostojevski dejstvuje oslobodilaki!

822

Kada moji itaoci budu dovoljno posveeni da i u dobrom; vide samo oblik
iscrpenosti u velikoj drami ivota: onda e priznati doslednost hrianstva, koje je dobrog
oveka shvatilo kao runog. Tu je ono bilo u pravu.
Nije dostojno jednog filosofa tvrditi da su dobro i lepo jedno isto; a ako bi dodao i
istinito, trebalo bi ga iibati. Istina je runa.
Mi imamo umetnost, da ne bismo propali zbog istine.
 823

Moralizovanje umetnosti. Umetnost kao sloboda od moralne tesnogrudosti,

ogranienosti vidika, ili kao potsmeh nad njima. Begstvo u prirodu, gde se njena lepota
udruuje sa strahotom. Pojam velikog oveka.
Lomne, nekorisne, luksuzne due, koje raalosti i arlijanje vetra, lepe due.
Ovetale ideale probuditi u njihovoj nepotednoj krutosti i brutalnosti, kao najdivnija
udovita, to oni i jesu.
Pravo uivanje u psiholokom saznanju da svi umetnici moralisti postaju lani i
glumci ne znajui to.
La umetnosti njen nemoral mora se izneti na videlo.
Glavne idealizatorske sile (ulnost, pijanstvo, preterana animalnost) moraju se
izneti na videlo.

824

Moderna patvorstva u umetnosti: shvaena kao nuna, to e rei u skladu sa bitnom

potrebom moderne due.
Popunjuju se praznine u darovitosti, jo vie u vaspitanju, tradiciji i obuci.
Prvo: trai se manje umetnika publika, koja je bezgranina u svojoj ljubavi ( i
odmah pada na kolena pred linou). Tome pomae praznoverica naeg veka, praznoverica o
geniju.
Drugo: razjaruju se mrani instinkti nezadovoljnika, sujetnih, samoobmanjivaa jednog
demokratskog veka; vanost stavova.
Tree: tehnika jedne umetnosti prenosi se na drugu, mea se smer umetnosti sa
saznanjem ili crkvom ili interesom rase (nacionalizam) ili sa filosofijom ovek udara u sva
zvona u jedan mah i izaziva tamnu slutnju da je on Bog.
etvrto: laska se eni, stradalniku, buntovniku, daje se i u umetnosti prevaga
narkotinim i opojnim sredstvima. Golica se mata obrazovanih, italaca poezije i starih
istorija.

825

Podela na publiku i na izabrane: kod prve mora umetnik danas biti arlatan, kod
druge on hoe da bude samo virtuoz i nita vie! Geniji, svojstveni naem veku, prevazili
su ovu razliku i bili veliki i za jedne i za druge; veliko arlatanstvo Viktora Iga i Riharda
Vagnera bilo je zdrueno s tako mnogo prave virtuoznosti, da su zadovoljili ak i umetniki
najutananije. Otuda dolazi nedostatak veliine: oni imaju promenljiv nain gledanja, as
misle na najsirovije potrebe, as na potrebe najutananijih.

826

Lano pojaavanje: 1. u romantizmu: ono postojano espressivo nije nikakav znak

jaine nego oseanja nedostatka;
2. ivopisna muzika, takozvana dramska, laka je pre svega (kao to je to brutalna
kolportaa i suprotstavljanje fakata i crta u naturalistikom romanu);
3. strast je stvar nerava i umornih dua; kaogod to je i uivanje u planinama,
pustinjama, burama, orgijama i gadostima u tlomaznosti i masivnosti (na primer kod
istoriara); stvarno postoji kult prekomernih oseanja (otkuda dolazi to da jaka vremena
imaju obrnute potrebe u umetnosti potrebu za prevazilaenjem strasti?).
 4. Isticanje uzbudljivog materijala (erotinog, socijali stikog ili patolokog): sve je to
znak za koga se danas radi za premorene i rasejane ili raslabljene.
Da bi se uopte tu moglo dejstvovati, mora se tiranisati.

827

Moderna umetnost kao umetnost tiranisanja. Gruba i jako naglaena logika u

ocrtavanju; motiv uproen do formule: formula tiranie. U okviru linij divlje haotino
mnotvo, ogromna masa, od koje se pamet muti; brutalnost boja, materije, elja. Primeri:
Zola, Vagner; u duhovnijem stepenu Ten. Dakle logika, masa i brutalnost.

828

U pogledu slikar: tous ces modernes sont des potes qui ont voulu tre peintres. L' un a
cherch des drames dans l' histoire, l' autre des scnes de moeurs, celui-ci traduit des
religions, celui-l une philosophie. Ovaj podraava Rafaelu, onaj starim talijanskim
majstorima; pejzaisti se slue drveem i oblacima da prave ode i elegije. Niko nije prosto
slikar; svi su arheolozi, psiholozi, reiseri ma kojeg dogaaja ili teorije. Oni uivaju u naoj
erudiciji, u naoj filosofiji. Oni su, kaogod to smo i mi, puni i prepuni optih ideja. Oni ne
vole jedan oblik radi onoga to je on, nego radi onoga to on izraava. Oni su sinovi jedne
uene, izmuene i misaone generacije hiljadu milja daleko od starih majstora, koji nisu
nita itali i samo su mislili kako e svojim oima prirediti gozbu.

Svi ti moderni slikari su pesnici koji su hteli biti slikari. Jedan je traio drame u istoriji, drugi
scene o naravima, ovaj je prevodio religije, onaj filosofiju.

829

U osnovi je i Vagnerova muzika jo uvek literatura, isto kao to je to i ceo francuski

romantizam: ar egzotike (tuih, dalekih vremena, obiaja, strasti) nad osetljivim
dokonjacima. Ushienje pri ulaenju u ogromnu daleku preistorisku zemlju u koju nas knjige
vode, usled ega je ceo horizont naslikan novim bojama i mogunostima... Slutnja o jo
daljim i neispitanim svetovima, preziranje bulevara... Jer je nacionalizam, ne treba se varati,
samo jedan oblik egzotike...
Romantiari muziari pripovedaju ta su od njih nainile egzotine knjige: ljudi bi rado hteli
da imaju egzotine doivljaje, strasti po florentinskom i venecijanskom ukusu: naposletku
zadovoljavaju se time to ih trae u slici... Bitna je stvar vrsta nove elje, volje za
podraavanjem, za preinaavanjem, za pretvaranjem, preruavanjem due... Romantina
umetnost je samo izlaz za nudu iz promaene stvarnosti.
Pokuaj da se uradi neto novo; revolucija, Napoleon. Napoleon je strast due za novim
mogunostima proirenje oblasti due.
Zamorenost volje; utoliko vee rasipanje u elji da ovek neto novo osea, pretstavlja,
sanja to je posledica preteranosti doivljaja: nezasitljiva glad za neobuzdanim
oseanjima... Strane knjievnosti pruile su najjae zaine.

830

Vinkelmanovi i Geteovi Grci, orijentalci Viktora Iga linosti iz Ede Riharda Vagnera,
Englezi trinaestog veka Valtera Skota neko e kad tad otkriti celu komediju. Sve je to bilo
preko svake mere istoriski lano ali moderno.
 831

O karakteristici nacionalnog genija obzirom na strano i pozajmljeno:

engleski genij pogrubljuje i uprouje sve to primi u sebe;
francuski genij utana, uprosti, logicizira, dotera;
nemaki genij pobrka, splete, posreduje, moralizuje;
talijanski genij nainio je najslobodniju i najtananiju upotrebu od pozajmica, i sto puta
vie uneo u pozajmicu negoli to je iz nje izvukao: to je najbogatiji genij, koji je najvie imao
da podari.

832

Jevreji su se dotakli genija u oblasti umetnosti sa Hajnrihom Hajneom i Ofenbahom,

tim vrlo duhovitim i razdraganim satirom, koji se kao muziar drao velike tradicije i za
onoga koji ima i neto drugo osim uiju bio pravo iskupljenje od sentimentalnih i u osnovi
dekadentnih muziara nemakog romantizma.

833

Ofenbah: francuska muzika s volterovskim duhom, slobodna, razuzdana, sa malo

sardonikim osmehom,ali vedra, puna duha do banalnosti ( on ne nameta ) i bez
gracioznosti bolesne ili plavo-beke ulnosti.

834

Ako pod genijem jednoga umetnika razumemo najviu slobodu u granicama zakona,
boansku lakou, okretnost i brzinu u savlaivanju najveih tekoa, onda Ofenbah ima vie
prava da se nazove genij negoli Vagner. Vagner je teak, glomazan: nita njemu nije tako
strano kao oni trenuci bezbrinog savrenstva koje onaj klovn Ofenbah postie pet-est puta u
svakoj svojoj bufoneriji. Ali moda treba pod genijem razumeti neto drugo.

835

Uz poglavlje o muzici. Nemaka i francuska i talijanska muzika. (Naa politiki

najgora vremena najplodnija. Sloveni?) Kulturno-istoriski balet: dobio je prevagu nad
operom. Pozorina muzika n muziarska muzika. Pogreka je misliti da je ono to je
Vagner stvorio neki oblik: to je bezoblije. Mogunost dramske konstrukcije ima se jo
iznai. Ritam. Izraz po svaku cenu. U ast Karmene. U ast Hajnriha ica (i
Udruenja List ) Bludnika instrumentacija. U ast Mendelsona: jedan elemenat
Getea nalazimo u njemu i nigde vie! (Isto tako je drugi elemenat Getea doao do rascveta u
Rahili; trei u Hajnrihu Hajneu)

836

Opisna muzika; prepustiti stvarnosti da ona deluje... Sve ove vrste umetnosti su lake,
podraljivije: njih se hvataju malo-obdareni. Uticanjena instinkte; sugestivna umetnost.

837
 O naoj modernoj muzici. Krljavljenje melodije, kaogod i krljavljenje ideje,
dijalektike, slobode najduhovnijeg kretanja nespretnost i guenje, koje se razvija u nove
smele pothvate, pa ak i u principe; na kraju ovek ima samo principe svoga dara, otsustva
svoga dara.
Dramska muzika je besmislica. To je prosto rava muzika... Oseanje, strast kao
surogati kad ovek vie ne zna kako e dostii do uzvienoga duha i sree u njemu (kakvu je
imao Volter, na primer). Tehniki izraeno: oseanje, strast su laki to pretpostavlja
mnogo siromanije umetnike. Okretanje ka drami otkriva da se jedan umetnik osea mnogo
vie majstorom s prividnim oruima, negoli s pravim. Mi imamo dramsko slikarstvo, dramsku
liriku itd.

838

U muzici nama nedostaje estetika, koja bi muziarima propisala zakone i stvorila

savest; nama nedostaje ba usled toga prava borba oko principa jer se kao muziari
smejemo Herbartovoj kolebljivosti u ovoj oblasti isto kao i openhauerovoj. Ustvari otuda
nastaje velika tekoa: mi vie ne znamo na emu da zasnujemo svoje pojmove o uzornom,
o majstorstvu, o savrenstvu. Sa instinktima stare ljubavi i divljenja mi pipamo po
svetu vrednosti, mi skoro verujemo da je dobro ono to se nama svidi... Moje nepoverenje
se budi kad ujem kako se na sve strane Betoven sasvim bezazleno naziva klasikom: ja bih
sasvim vrsto stao na gledite da se u drugim umetnostima pod klasikom razume tip koji je
taman suprotan Betovenu. Ali kad se ak i potpuno oigledno raspadanje stila kod Vagnera,
njegov takozvani dramski stil, ui i potuje kao napredak, kao majstorstvo, kao uzor,
onda moje nestrpljenje dolazi do vrhunca. Dramski stil u muzici, kako ga Vagner razume,
znai odricanje od stila uopte, pod pretpostavkom da je neto drugo; to e rei drama, sto
puta vanije od muzike. Vagner moe slikati, on se slui muzikom, ne za muziku, on pojaava
poze, on je pesnik; najzad, on je, slino svima pozorinim umetnicima, dejstvovao na lepa
oseanja, grudi to se nadimaju i sa svim tim zadobio za sebe ene, pa i edne
obrazovanja. Ali, zar je enama i ednim obrazovanja stalo do muzike! Sve to nema nikakve
savesti za umetnost; sve to ne pati kada se sve to je prva i neophodna vrlina jedne umetnosti
zarad drugostepenih smerova gazi nogama i prezire (kao slukinja drame). ta vredi sve
proirenje sredstava izraaja, kada je ono to se izraava, sama umetnost, izgubilo ak i svoj
zakon. ivopisni sjaj i snagu tona, simbolizam zvuka, ritma, boje, tonova, harmonije i
disharmonije, sugestivni znaaj muzike, itavu ulnost muzike koja je preko Vagnera
zagospodarila to je sve Vagner poznao u muzici, izvukao i razvio. Viktor Igo uinio je neto
slino s jezikom: ali ve danas se ljudi pitaju u Francuskoj, u sluaju Viktora Iga, nije li to
iskvarilo jezik... nisu li porastom ulnosti u jeziku razum, duh, duboka zakonitost u jeziku bili
ugueni? Nije li znak dekadencije to su u Francuskoj pesnici postali vajari, a u Nemakoj
muziari glumci i kulturna mazala?

839

Danas postoji i muziarski pesimizam, ak i meu nemuziarima. Ko nije sam doiveo i

ko sam nije proklinjao nesrenog mladia koji svoj klavir mui do oajanja, i koji svojeruno
rije mulj najturobnijih i najmutnijih harmonija! Na taj nain on se priznaje za pesimista... Ali
da li se time priznaje i da je muzikalan ? Sa svoje strane ne bih se mogao skloniti da u to
verujem. istokrvni vagnerijanac je nemuzikalan; on se potinjava elementarnim silama
muzike, otprilike kao to se ena potinjava volji svoga hipnotizera a da bi to mogao, ne
sme postati nepoverljiv nikakvom strogom saveu u stvarima muzike i muziara. Rekoh
otprilike kao: ali moda se tu radi o neemu viem od slinosti. Valja rasmotriti orua
kojima se Vagner naroito slui da izazove utisak (koja je dobrim delom morao najpre on
izmisliti): ona do neverovatnosti nalie sredstvima kojima jedan hipnotizer pokazuje svoju
mo (izbor pokreta, tonske boje njegovog orkestra; odvratno izbegavanje logike, reda i
ispravnosti u ritmu; prikradanje, milovanje, tajanstvenost, histerinost njegove beskrajne
melodije). A je li stanje u koje sluaoca, i jo pre sluateljku, prenosi uvertira u Loengrinu,
na primer, u sutini razliito od somnambulistike ekstaze ? uo sam jednom jednu
Talijanku gde kae posle izvoenja ove uvertire, oiju blaenih kako to samo vagnerijanke
znaju: Come si dorme con questa musica!

840

Religija u muzici. Koliko je jo mnogo nepriznatog pa ak i nerazumevanog

zadovoljenja svih religioznih potreba u Vagnerovoj muzici! Koliko molitve, vrline, patosa,
devianstva, iskupljenja kroz nju jo govori!... O, koliko koristi izvlai taj lukavi svetac,
koji nas vraa i mami natrag u sve to se nekada verovalo, iz toga to se muzika moe
osloboditi rei i pojmova!... Naa intelektualna savest ne mora se stideti ona ostaje po
strani kada koji stari instinkt drhtavih usana pije iz zabranjenoga pehara... To je mudro,
zdravo i ak i dobar znak, ukoliko odaje stid prema zadovoljenju religioznog instinkta...
Lukavo hrianstvo: tip muzike Vagnera poslednjeg doba.

841

Ja razlikujem hrabrost pred ljudima, hrabrost pred stvarima i hrabrost pred hartijom.
Ovu poslednju vrstu hrabrosti imao je, na primer, David traus. Ja jo razlikujem hrabrost
pred svedocima i hrabrost bez svedoka. Hrabrost jednoga hrianina, jednoga oveka koji
veruje u Boga, ne moe uopte nikada biti hrabrost bez svedoka i ve samo to njoj
umanjuje vrednost. Najzad ja razlikujem hrabrost iz temperamenta i hrabrost iz straha od
straha: sluaj ove poslednje vrste hrabrosti jeste moralna hrabrost. Tu jo spada i hrabrost iz
oajanja.
Vagner je imao tu hrabrost. Njegov poloaj u pogledu muzike bio je u osnovi oajniki.
Njemu su nedostajale one dve stvari koje ine dobra muziara: priroda i kultura, poziv za
muziku i disciplina i obuka u muzici. On je imao hrabrosti: iz tog nedostatka on je nainio
princip on je izmislio za sebe jednu vrstu muzike. Dramska muzika, kako ju je on
izmislio, jeste muzika koju je on mogao komponovati njena ogranienja su Vagnerove
granice.
I njega su ravo razumeli! Da li su ga ravo razumeli?... Sa pet estina modernih
muziara sluaj je isti. Vagner je njihov spasilac: pet estina je uostalom najmanji broj. U
svakom sluaju gde se priroda pokazala neumitno i gde je s druge strane kultura ostala sluaj,
pokuaj, diletantstvo, umetnik se instinktivno ta kaem? oduevljeno obraa Vagneru:
kao to pesnik kae: Pola ga je izvukao, pola je utonuo.

Rei iz Geteove pesme Ribar.

842

Muzika i veliki stil. Veliina jednoga umetnika ne ceni se prema lepim

oseanjima koja pobuuje: u to mogu verovati devojke. Nego prema stepenu priblienja
velikom stilu, prema sposobnosti njegovoj za veliki stil. Ovaj stil ima kao zajedniku crtu sa
velikom strau to prezire dopadanje, to zaboravlja da zadobije, to zapoveda; to hoe...
Postati gospodar nad haosom u sebi; nagnati svoj haos da primi oblik: logian, jednostavan,
nedvosmislen, postati matematika, zakon to je velika ambicija na ovom mestu. Pomou
nje ovek odbija od sebe: nita ne izaziva ljubav prema takvim silovitim ljudima oko njih
ini se da lei pustinja. utanje, strah kao od velikog oskrvnjenja... Sve umetnosti znaju takve
stvaraoce velikog stila: zato ih nema u muzici? Nikada jo nijedan muziar nije izgradio
neto kao onaj arhitekta koji je podigao Palaco Piti... Tu je jedan problem. Da li moda
muzika ne pripada kulturi u kojoj je carstvu silovitih ljudi svake vrste doao kraj? Da li i
pojam velikoga stila ne protivrei dui muzike eni u naoj muzici ?...
Ja ovim dotiem jedno kardinalno pitanje: u ta spada cela naa muzika? Vremena
klasinoga ukusa ne znaju nita to bi se s njom moglo porediti: ona se rascvetala kad je svet
renesansa dostigao svoj suton, kad je sloboda ostavila i ljude i njihove naravi: nije li
njena karakteristika da. bude protiv-renesans? Je li ona sestra baroka iji je u svakom sluaju
sabremenik ? Nije li muzika, moderna muzika, ve dekadencija?...
Ja sam jo pre ukazao prstom na oko pitanje: nije li naa muzika protiv-renesans u
umetnosti? Nije li bliska roaka baroka? Nije li se razvila nasuprot svakom klasinom ukusu,
tako da je u njoj zabranjena svaka tenja za klasicizmom po sakoj prirodi stvari?
Na ovo pitanje vrednosti od prvoklasne vanosti odgovor ne bi smeo biti neodreen,
ako bi se pravilno ocenila injenica da je muzika dostigla svoj vrhunac u romantizmu jo
jednom kao reakcija protiv klasicizma.
Mocart, nena i zaljubljena dua, ali sav od osamnaestoga veka ak i kad je ozbiljan...
Betoven prvi veliki romantiar, u francuskom smislu, kao to je Vagner bio poslednji veliki
romantiar... obojica instinktivni protivnici klasinog ukusa, strogoga stila da ne govorimo
ve o velikom stilu.

843

Romantizam: dvosmisleno pitanje, kao sve moderno. Estetska stanja dvojaka. Obilati i
dareljivi kao suprotnost traiteljima i eljnima.

844

Romantiar je umetnik koga njegovo nezadovoljstvo sobom ini tvorcem koji gleda
na drugu stranu od sebe i od svoga sveta, i unazad.

845

Je li umetnost posledica nezadovoljstva stvarnou? Ili izraz zahvalnosti za doivljenu

sreu? U prvom sluaju ona je romantizam, u drugom oreol i ditiramb (jednom reju:
umetnost apoteoza): i Rafael tu spada, izuzev onu njegovu hipokriziju to je hteo oboiti
privid hrianskog shvatanja sveta. On je bio zahvalan za ivot tamo gde nije bio specijalno
hrianski.
Moralno tumaenje sveta ini svet nepodnoljivim. Hrianstvo je bilo pokuaj da se
svet pobedi pomou morala, to jest da se negira. Na delu takav atentat ludosti ludakoga
uzdizanja oveka nad svetom moe se zavriti jedino utuenou, krljavljenjem,
obescenjenjem oveka: najproseniji i najmanje tetan tip oveka, ovek iz gomile, jedino je
time dobio i, ako hoete, naao u tome svoj raun.
Homer kao umetnik apoteoze ; Rubens tako isto. U muzici ga jo nije bilo.
Idealizacija velikog prestupnika (smisao za njegovu veliinu) jeste grka:
omalovaavanje, klevetanje, preziranje grenika je jevrejsko-hriansko,
 846

ta je romantizam? U pogledu na sve estetske vrednosti ja se sada sluim ovom

osnovnom razlikom: u svakom pojedinanom sluaju ja se pitam: Je li glad ili obilje tu bilo
tvorac? Na prvi pogled moglo bi se drukije razlikovanje initi pogodnije ono je mnogo
oevidnije naime razlikovanje po tome, da li je uzrok stvaranja udnja za
nepromenljivou, ovekoveenjem, biem ili udnja za ruenjem, promenom,
postajanjem. Ali se obe ove vrste udnje, kad se blie posmatraju, pokazuju dvosmislene, i
stvarno se mogu protumaiti u svetlosti sheme za koju drim da sam bio u pravu to sam je
istakao napred.
elja za ruenjem, promenom, postajanjem moe biti izraz obilate snage pune obeanja
za budunost (kao to je poznato, moj izraz za to je dioniziski), ali tako isto i mrnja ljudi
zle sree, oskudnih, promaenih moe biti ta koja rui, i mora ruiti, jer ih buni i drai sve to
je trajno i postojanost; pa i samo bie.
Ovekoveenje, s druge strane, moe poticati iz zahvalnosti i ljubavi: umetnost
ovakvoga porekla uvek je umetnost apoteoze, ditiramb moda kod Rubensa, blaena kod
Hafiza, vedra i graciozna kod Getea, ozaravajui homerovski sve stvari ali moe poticati
tako isto i iz tiranske volje velikoga paenika, koji bi hteo od najindividualnijeg,
najpojedinanijeg, najueg, od sopstvene idiosinkrazije svoje patnje da naini obavezan zakon
i prinudu, i koji se na taj nain sveti svima stvarima to im udara, namee, utiskuje ig svojih
muka. Takav je romantini pesimizam u najpotpunijem obliku: pa bio to openhauerov
voluntarizam, ili Vagnerova muzika.

847

Da li antiteza klasinog i romantinog ne prikriva drugu antitezu, aktivnog i

reaktivnog?

848

Da bi ovek bio klasian, mora imati sve jake i na izgled protivrene darove i strasti: ali
tako da svi idu u korak, kao jedan jaram; da dolaze u dobri as kako bi doveli do vrhunca
izvesnu vrstu knjievnosti ili umetnosti ili politike (ne poto se ve stiglo na vrhunac...): on
mora biti ogledalo celokupnoga stanja (bilo jednoga naroda, ili jedne kulture) i izraavati
njegovu najdublju i najintimniju prirodu, u trenutku kad je jo stabilna i stoji na svojim
nogama i nije prebojena podraavanjem sa strane (ili jo zavisna...); ne reaktivan nego
odluan i napredan duh, koji je afirmativan u svima prilikama, ak i u svojoj mrnji.
Ne pripada li tome najvia lina vrednost?... Moe biti treba rasmotriti da li moralne
predrasude ovde ne igraju svoju igru, i da li velika moralna visina nije moda po sebi antiteza
klasinom duhu?... Da li moralna udovita nisu po nunosti romantiari, u rei i delu?...
Takva prevaga jedne vrline nad drugom (kao to je sluaj kod moralnog udovita) stoji u
najveoj oprenosti sa klasinom moi u ravnotei: ako bi neko stajao na takvoj moralnoj
visini pa ipak bio klasian, mi bismo morali otuda izvesti da stoji i na istoj visini nemorala:
moda je to bio sluaj sa ekspirom (razume se, ako je to doista bio lord Bekon).

849

O budunosti. Protiv romantizma velike strasti. Valja razumeti kako svakom

klasinom ukusu pripada izvesna koliina hladnoe, jasnosti i tvrdoe; logika iznad svega,
srea u duhovnom ivotu, tri jedinstva, usredsreenost, mrnja prema oseajnosti,
duevnosti, espirit, mrnja prema mnogovrsnom, nesigurnom, kolebljivom, nebuloznom,
kaogod i prema svemu kratkom, igliastom, lepukastom, dobroudnom. Ne treba se igrati
umetnikim formulama: treba ivot preraditi, tako da on sebe posle sm formulie.
Prava je to komedija, kojoj smo se tek sada poeli smejati, jer smo je tek sada videli: to
savremenici Herdera, Vinkelmana, Getea i Hegela pripisuju sebi u zaslugu ponovno otkrie
klasinog ideala... i ekspira u isti mah ! I ti isti ljudi su kratkim putem odbacili francusku
klasinu kolu, kao da se ono to je bitno nije moglo nauiti i na svoj kao i na onoj strani!...
Ali ljudi su hteli prirodu, prirodnost. O, da gluposti ! Verovalo se da je klasicizam neka
vrsta prirodnosti!
Bez predrasude i poputanja moramo rasmotriti na kakvom zemljitu moe rasti
klasini ukus. Ovravanje, uproenje, jaanje, pogoravanje karaktera ovekova
nerazdvojno je od klasinog ideala. Logiko i psiholoko uproavanje. Preziranje detalja,
sloenosti, neizvesnosti.
Romantiari u Nemakoj ne ustaju protiv klasicizma, nego protiv razuma,
prosveenosti, ukusa, osamnaestoga veka.
Senzibilitet romantiko-vagnerijanske muzike: antiteza klasinom senzibilitetu.
Volja za jedinstvom (jer jedinstvo tiranie: sluaoce, gledaoce), ali nesposobnost za
tiranisanjem sebe samoga u glavnoj stvari: u odnosu prema samom delu (prema izostavljanju,
skraivanju, objanjavanju, uproavanju). Savlaivanje pomou masa (Vagner, Viktor Igo,
Zola, Ten).

850

Nihilizam umetnik. Priroda je surova u svojoj vedrini; cinina u svojim osvitima.

Mi mrzimo emocije. Mi beimo tamo gde priroda pokree naa ula i nau matu; gde
nemamo ta voleti, gde nas nita ne potsea na moralne prividnosti i delikatnosti ove
severnjake prirode; to isto vai za umetnost. Mi vie volimo ono to nas vie ne potsea na
dobro i zlo. Naa moralna osetljivost i boleivost kao da se oslobaa u stranoj i srenoj
prirodi, u fatalizmu ula i sila. ivot bez dobrote.
Blagodet se sastoji u kontemplaciji prirodine ravnodunosti prema dobru i zlu.
U istoriji nema pravde, niti u prirodi ima dobrote: zbog toga pesimist, ako je umetnik,
uzima iz istorije one teme u kojima se sa velianstvenom naivnou pokazuje otsustvo pravde,
gde ba savrenstvo dolazi do izraza a tako isto u prirodi on bira ono u emu se njen zao i
ravnoduan karakter ne krije licemerno, gde se savreno otkriva takav njen karakter...
Umetnik nihilist pokazuje se u tome to hoe i vie voli cininu istoriju, cininu prirodu.

851

ta je tragino? Ja sam vie puta ukazao na vrlo pogreno shvatanje Aristotelovo

koji je strah i saaljenje, ta dva oseanja to izazivaju potitenost, smatrao kao tragina
oseanja. Da je Aristotel bio u pravu, tragedija bi bila umetnost opasna po ivot: onda bi
morali ljudi da se uvaju tragedije kao neega uopte tetnoga i sumnjivoga. Umetnost, koja
je inae veliki potsticaj ivota, zanos ivotom, volja za ivotom, ovde bi postala orue
dekadencije i, kao slukinja pesimizma, uopte tetna po zdravlje ( jer pretpostaviti, kao to
to Aristotel ini, da se ljudi oiuju od ovih oseanja pobuivanjem tih oseanja u njima,
prosto je neistina). Ako pretpostavimo neto to obino pobuuje strah i saaljenje remeti,
slabi, obeshrabljuje: kao i to da je openhauer bio u pravu kad je tvrdio da tragedija ui
rezignaciji (to jest blagom odricanju od sree, nade, volje za ivotom), onda bi se time
pretpostavila umetnost u kojoj se odrie sama umetnost. Tragedija bi onda znaila proces
raspadanja: instinkt ivota unitio bi sebe u instinktu umetnosti. Hrianstvo, nihilizam,
tragina umetnost, fizioloka dekadencija: to bi se dralo zajedno, to bi dolazilo do prevage u
isti mah, i uzajamno bi se pomagalo gore-dole... Tragedija bi, prema tome, bila simptom
propadanja.
Ova teorija moe se opovrgnuti na najhladnokrvniji nain: naime time to bi se lomou
dinamometra izmerio uticaj jedne tragine emocije. I kao rezultat dobio bi se fakt, koji bi
konano mogla pogreno da shvati samo beskrajna laljivost jednoga sistematiara: da je
tragedija sredstvo za okrepljenje. Kad openhauer odbija da to razume, kad smatra optu
potitenost kao tragino stanje, kada on Grcima ( koji njemu u inat nisu bili
rezignirani...) skree panju da se nisu nali na vrhuncu pogleda na svet: onda je to
pristrasnost, logika sistema, laan novac sistematiarev: jedan od onih ravih falsifikata koji
su openhaueru iskvarili celu psihologiju, korak po korak (: njemu koji je genija, umetnost,
moral, pagansku religiju, lepotu, saznanje i skoro sve shvatio proizvoljno i na silu pogreno).

852

Tragini umetnik. Pitanje je snage (jednoga naroda ili pojedinca) da li i gde

primenjuje sud o lepom. Oseanje obilja, nagomilane snage (koje doputa da se veselo i
smelo susree mnogo ta pred im slabi drhti) oseanje moi izraava sud o lepoti
stvari i stanja koje instinkt nemoi smatra samo dostojnim mrnje i runim. Atmosfera koja
nam omoguava da procenimo da li je ono to sukobljujemo opasnost, problem, sablazan, ta
atmosfera odreuje i nae estetsko da (To je lepo ustvari je afirmacija).
Otuda sledi da je, uopte govorei, sklonost ka sumnjivim i stranim stvarima simptom
snage: meutim ukus za lepukasto, kitnjasto, karakterie slabe, delikatne. Uivanje u tragediji
karakteristino je za jaka vremena i karaktere: njihov non plus ultra je moda Boanstvena
komedija. Herojski duhovi sebi kau da u traginoj svireposti: oni su dovoljno vrsti da
stradanje osete kao zadovoljstvo.
S druge strane, ako pretpostavimo da slabii ele uivanje u umetnosti koja nije
stvorena za njih, ta e uiniti da tragediju podese prema svome ukusu ? Oni e joj nametnuti
svoja sopstvena oseanja vrednosti: na primer triumf moralnog poretka u svetu, ili uenje o
besmislenosti ivota, ili potsticaj na rezignaciju ( ili tako isto polumedicinske,
polumoralne izlive oseanja u duhu Aristotela). Najzad: umetnost strahotnoga, ukoliko
uzbuuje nerve, mogu slabi i iznureni smatrati kao sredstvo okrepljenja: to je danas na primer
razlog za divljenjg Vagnerovoj muzici. Mera do koje ovek sme priznati stvarima njihovu
strahovitost i dvosmislenost, i da li su mu uopte na kraju potrebna reenja jeste znak
oseanja zadovoljstva i moi.
Ova vrsta umetnikog pesimizma je taman neto obrnuto od onog religiozno-moralnog
pesimizma koji pati od ovekove pokvarenosti i zagonetke ivota: on trai reenje ili bar
nadu na reenje. Oni koji pate, oajavaju i nemaju vere u sebe bolesnici drugim reima
u sva vremena su traili zanosne vizije, da bi izdrali ivot (pojam blaenstva postao je na
taj nain). Slian sluaj: umetnici dekadenti, koji se u osnovi odnose nihilistiki prema ivotu,
trae pribeite u lepoti oblika u odabranim stvarima, gde je priroda savrena, u kojima je
ravnoduno velika i lepa... ( Ljubav prema lepom moe prema tome biti neto sasvim
razliito od sposobnosti da se vidi ili stvori lepo: ona moe upravo da bude izraz nemoi za
to.)
Silni umetnici, oni koji stvaraju harmoniju od svakog nesklada, jesu oni koji svoju
sopstvenu mo; i unutranji sklad prenose na sve stvari: u simbolici svakog umetnikog dela
oni izraavaju svoje najdublje iskustvo njihovo stvaranje je zahvalnost za njihov ivot.
Dubina traginoga umetnika lei u tome to njegov estetski instinkt obuhvata
pogledom dalje posledice, to se ne zadrava kratkovido na najbliem, to se potvrdno odnosi
prema itavoj ekonomiji sveta u velikim linijama, koja opravdava strahotu, zlo, dvosmislenost
i vie nego opravdava.

853

UMETNOST U ROENjU TRAGEDIJE

Koncepcija dela, na koju se nailazi u pozadini ove knjige, neobino je sumorna i

neprijatna: meu svima dosad poznatim vrstama pesimizma ini se da nijedan nije dostigao do
te mere zlosti. Antiteza pravog i prividnog sveta potpuno otsustvuje ovde: postoji samo jedan
svet, a taj je laan, svirep, protivrean, sablanjiv, bez smisla... Jedan tako sklopljen svet jeste
pravi svet. Nama je nuna la, da bismo pobedili ovu stvarnost, ovu istinu, to e rei, da
bismo mogli iveti... Da je la nuna da bismo mogli iveti, to je sastavni deo ove strahovite i
dvosmislene prirode ivota.
Metafizika, moral, religija, nauka u ovoj knjizi se rasmatraju samo kao razne forme
lai: pomou njih mi stiemo veru u ivot. ivot treba da ulije poverenje: zadatak tako
postavljen ogroman je. Da bi ga mogao reiti, ovek mora biti laljivac po prirodi, on mora
biti umetnik vienegoli sve ostalo. I on to zaista i jeste: metafizika, religija, moral, nauka
sve su to izdanci njegove volje za umetnou, za laju, za begstvom ispred istine, za
odricanjem istine. Ova sposobnost, ova umetnika sposobnost ovekova po preimustvu
kojom on savlauje stvarnost pomou lai njemu je zajednika sa svim to postoji. On sam
je dakako deo stvarnosti, istine, prirode: kako ne bi bio onda i deli genija lai.
Da se priroda ivota pogreno pojmi to je najdublji i najvii potajni smer iza svega
to se zove vrlina, nauka, pobonost, umetnost. Mnogo ta nikad ne videti, mnogo ta krivo
videti, na mnogo ta baciti samo pogled: o kako je pametan ovek u stanjima u kojima je
najdalje od pomisli da sebe smatra pametnim! Ljubav, oduevljenje, Bog to su sve
suptilni oblici samoobmane, sve mamci ivota i vere u ivot!
U trenucima kad je ovek bivao obmanut, kad je sebe magario, kad je poverovao u
ivot: o kako su mu se nadimale grudi! Kako je bio ushien! Kako se osetio silnim ! I koliko
je bilo umetnike ekstaze u oseanju moi!... ovek je opet postao gospodar materije
gospodar istine!... I kad god se ovek raduje, on to ini uvek na isti nain: on se raduje kao
umetnik, on uiva u sebi kao u moi, on uiva u lai kao u svojoj moi...

II

Umetnost i samo umetnost. Ona je veliko sredstvo ivota, velika zavodnica ivota,
veliki potstrek ivota.
Umetnost kao jedino nadmono protivdejstvo protiv svake volje za odricanjem ivota;
kao neto antihriansko, antibudistiko, antinihilistiko par excellence.
Umetnost kao iskupljenje saznatelja traginog saznatelja koji vidi stranu i
dvosmislenu prirodu ivota, i hoe da je vidi.
Umetnost kao iskupljenje delatelja tragino ratnikoga, oveka, heroja, koji ne samo
vidi stranu i dvosmislenu prirodu ivota, nego je doivljuje, hoe da je doivi.
Umetnost kao iskupljenje patnika kao put u duevna stanja u kojima se stradanje
hoe, preobraava, bogotvori gde je stradanje oblik velike ekstaze.
 III

Vidi se da se u ovoj knjizi pesimizam, ili bolje rei nihilizam, smatra istinom. Ali se
istina ne smatra kao najvie merilo vrednosti, a jo manje kao najvia mo. Volja za
prividnou, za iluzijom, za obmanom, za postajanjem i promenom (za objektivnom
obmanom) smatra se ovde dubljom, temeljitijom, metafizinijom negoli volja za istinom,
za stvarnou, za prividom: to je prosto jedan oblik volje za iluzijom Tako isto se
zadovoljstvo smatra prvobitnijim od bola: a bol za neto uslovljeno, kao posledica volje za
zadovoljstvom (volja za postajanjem, raenjem, uobliavanjem, to e rei za stvaranjem: a u
stvaranje je uraunato i ruenje). Najvie stanje afirmacije ivota zamilja se kao neto iz ega
se najvei bol ne moe iskljuiti: to je tragino-dionizisko stanje.

IV

Na taj nain ova knjiga je ak i antipesimistika: to jest u tom smislu da neemu ui to

je jae od pesimizma, to je boanstvenije od istine: umetnost. Niko, rekao bih, ne bi bio
spremniji za radikalno odricanje ivota, za stvarno odricanje delom jo vie negoli za
odricanje reima, negoli pisac ove knjige. Samo to on zna on je to doiveo, on je moda
samo to i doiveo da umetnost vredi vie od istine.
Jo u predgovoru, u kome se Rihard Vagner poziva kao na razgovor, nalazi se ovo
ispovedanje vere, ovo evanelje umetnika: Umetnost kao pravi zadatak ivota, umetnost kao
metafizika delatnost ivota...

Knjiga etvrta

ODGOJ I ODABIRANJE

I HIJERARHIJA

UENJE O HIJERARHIJI

854

Ja sam prinuen da vaspostavim hijerarhiju u ovo doba opteg prava glasa, u koje je
svakom doputeno da sudi o svakome i o svaemu.

855

Rang odreuju i odravaju jedino koliine moi: i nita drugo.

856

Volja za mo. Kakvi bi morali biti ljudi koji bi na sebe uzeli ovo preocenjivanje
vrednosti. Hijerarhija kao rang moi: rat i opasnost su uslov da izvestan rang sauva svoje
uslove. Velianstven primer: ovek u prirodi najslabije i najpametnije bie postaje
gospodar i potinjava sebi gluplje sile.
 857

Ja razlikujem dva tipa: jedan koji pretstavlja napredak ivota i drugi koji pretstavlja
propadanje, raspad, slabost. Treba li verovati da se izmeu ova dva tipa pitanje ranga uopte
postavlja?...

858

Rang odreuje veliina moi koju ima; ostalo je kukaviluk.

859

Korist koju ovek ima stojei po strani od svoga vremena.

Po strani od obadva pokreta, individualistikog i kolektivistikog morala jer ni
onaj prvi ne zna za hijerarhiju i hteo bi jednome dati slobodu koju i svima. Moje misli ne
okreu se oko stepena slobode koji treba dopustiti jednom ili drugom ili svima, nego oko
stepena moi koji jedan ili drugi treba da ispolje na drugima ili svima, ili ukoliko izvesno
rtvovanje slobode, ili ak porobljavanje, prua osnovu za stvaranje jednog vieg tipa. Prosto
reeno: kako bismo mogli rtvovati razvitak oveanstva zarad toga da bismo omoguili
pojavu jedne vie vrste negoli to je ovek?

860

O rangu. Strana posledica jednakosti na kraju svaki veruje da ima pravo na

svaki problem. Tu je propala svaka hijerarhija.

861

Potrebno je da vii ljudi objave rat masi. U svima pravcima prosene glave su se
udruile da bi zagospodarile! Sve to meka, slabi, to pridaje vanost narodu ili
enstvenosti, dejstvuje u prilog opteg prava glasa, to e rei u prilog vlasti nieg oveka.
Ali mi emo vriti represalije i ceo ovaj evropski poredak (koji je u Evropi poeo od
hrianstva) izneti na videlo i pred sud.

862

Potrebno je jedno uenje koje bi bilo dovoljno jako da dejstvuje disciplinarno: da jaa
jake, paralie i kri umorne od sveta.
Unitenje rasa koje su u opadanju i propadanju. Propadanje Evrope. Unitenje
ropskih ocena vrednosti. Gospodarenje zemljom kao sredstvo za stvaranje vieg tipa.
Unitenje licemerja to se moral zove. (Hrianstvo kao histerina vrsta potenja u ovom
pogledu: Avgustin, Banjan.) Unitenje opteg prava glasa: to e rei sistema pomou koga
se najnii nameu viima kao zakon. unitenje prosenosti i njenog znaenja. (Jednostrani,
pojedinci narodi; teiti za punoom prirode sparivanjem suprotnosti: meanje rasa u tu
svrhu.)
Nova vrsta hrabrosti nema apriornih istina (njih su traili oni koji su navikli na
verovanje!), nego slobodno potinjavanje glavnoj misli, koja ima svoje vreme; na primer
vreme kao osobina prostora itd.
 JAKI I SLABI

863

Pojam jak i slab ovek svodi se na to da se u prvom sluaju nasledilo mnogo snage
ovek je tu ceo zbir; u drugome sluaju naslee je jo malo ( nedovoljno naslee
pocepkanost naslea). Slabost moe biti poetna pojava: jo malo; ili krajnja pojava: ne
vie.
Polazna taka je onde gde je velika snaga, gde se snaga ispoljava. Masa kao zbir slabih
reagira polako; brani se protiv mnogo ega za to se osea odve slaba, od ega ne moe imati
nikakve koristi; ona ne stvara, ne koraa napred.
Ovo je protiv teorije koja odrie jaku individuu i misli da to masa ini. Razlika je
slina onoj izmeu odelitih pokolenja: etiri pet pokolenja mogu stajati izmeu pokretaa i
mase tu je razlika hronoloka.
Vrednosti slabih stoje na prvom mestu, jer su ih jaki prihvatili da pomou njih vode.

864

Zato slabi pobeuju. Uopte uzevi: slabi i bolesni imaju vie saoseanja, humaniji
su: slabi i bolesni imaju vie duha, promenljiviji su, mnogostraniji, zanimljiviji pakosnnji;
samo su bolesni pronali pakost. (Vrlo je esta rana zrelost kod rahitinih, skrofuloznih,
tuberkuloznih.) Espirit: svojina starih rasa: jevreja, Francuza, Kineza. (Antisemiti ne mogu
oprostiti Jevrejima to imaju duha i para. Antisemiti to je naziv za zlosrenike,
siroad ivota.).
Bolesni i slabi uvek su opinjavali: oni su interesantniji od zdravih: ludak i svetac
dve najinteresantnije vrste ljudi... u bliskom srodstvu stoji genij. Veliki pustolovi i
zloinci i svi ljudi, naroito oni najzdraviji, bili su bolesni u izvesno doba svoga ivota:
velike duevne pokrete, strast za mo, ljubav, osvetu prate duboki poremeaji. to se
dekadencije tie, svaki ovek koji ne umre prerano pokazuje je skoro u svakom smislu: on
dakle poznaje i instinkte koji joj pripadaju, iz iskustva: kroz polovinu svoga ivota skoro
svaki ovek je dekadent.
Najzad: ena! Jedna polovina oveanstva je slaba, tipino bolesna, promenljiva,
nestalna eni je potrebna snaga da se za nju priljubi, i religija slabosti, koja slabost, ljubav,
smernost velia kao neto boansko; ili bolje, ona slabi jakoga ona gospodari, kad uspe da
svlada jakoga. ena je uvek bila u zaveri s tipovima dekadencije, svetenicima, protiv
silnih, jakih, mukaraca. ena stavlja na stranu decu za kult pieteta, simpatije, ljubavi:
mati pretstavlja altruizam na ubedljiv nain.
Najzad: porast civilizacije, koji donosi sa sobom istovremeno nuan porast bolesnih
elemenata, neurotino-psihijatrikih i kriminalistikih. Javlja se jedna prelazna vrsta, artist,
koga od zloinstva na delu odvaja slaba volja i strah od drutva: mada jo ne gotov za ludnicu,
ali sa pipcima koji radoznalo pipaju po obema oblastima: ova specifino kulturna biljka,
moderni artist, slikar muziar, ponajpre romansijer, koji svoje naroito stanje naziva sasvim
nepogodnom rei naturalizam... Ludaci, prestupnici i naturalisti su u porastu, to je znak
porasta kulture i njene urbe napred to e rei njen izmet, njeni otpaci, ubre dobijaju u
vanosti nazadak ide u korak.
Najzad, socijalna zbrka, koja je posledica revolucije, vaspostavljanja jednakosti,
zablude o jednakosti ljudi. Pritom se meaju u krv sviju slojeva nosioci instinkata
propadanja (osvetoljublja, nezadovoljstva, ruilakog nagona, anarhizma, nihilizma),
podrazumevajui pod tim i robovske instinkte kukaviluka, prepredenosti, propalitva kod
slojeva koji su dugo drani pod petom: posle dve, tri generacije rasa se ne moe vie poznati
 sve je postalo gomila.
Otuda potie opti instinkt protiv odabiranja, protiv svake privilegije, koji dejstvuje s
takvom moi i sigurnou, vrstinom, svirepou, da mu se brzo odista moraju pokoriti ak i
privilegisani: svi koji jo ele da zadre mo laskaju gomili, rade sa njom, i moraju je imati na
svojoj strani a geniji ponajpre: oni postaju vesnici oseanja kojima se mase
oduevljavaju ton saaljenja, ak i strahopotovanja prema svemu to pati, to je nisko,
prezreno, to je ivelo gonjeno, die se iznad ostalih tonova (tip: Viktor Igo i Rihard Vagner).
Pobeda gomile znai jo jedanput pobedu starih vrednosti.
Pri tako krajnjem pokretu u pogledu na tempo i na sredstva kakva pretstavlja naa
civilizacija, teite ljudi se pomera: onih ljudi ija je vrednost najvea, i koji na sebi imaju
zadatak da nadoknade itavu veliku opasnost jednog takvog bolesnog pokreta; oni postaju
oklevala po preimustvu; spori su u primanju, teko naputaju, relativno su postojani usred
ovog ogromnog menjanja i meanja elemenata. U takvim okolnostima na prosene se prenosi
teite; protiv vlasti gomile i nastranih (to je u veini povezano) konsoliduje se mediokritet
kao poverenik i nosilac budunosti. Otuda se stvara nov protivnik izuzetnih ljudi ili pak
novo iskuenje. Ako se ne prilagode masi i ne pevaju pesme koje bi se dopale instinktima
najniih, njima e biti potrebno da budu proseni i pristojni. Oni znaju: da je zlatna i
prosenost jedino ona gospodari novcem i zlatom ( svim to se sija...). I jo jednom
stara vrlina i uopte ceo preiveli svet ideala stiu sebi darovite zastupnike.. Rezultat:
mediokritet stie duh, duhovitost, genij on po staje zabavan, dovodi u iskuenje.

Rezultat. Visoka kultura moe poivati samo na irokoj osnovi, na jakoj i zdravoj
konsolidovanoj prosenosti. U njenoj slubi i uz njenu pomo radi nauka pa ak i
umetnost. Nauka sebi ne bi mogla nita bolje da poeli: ona takva pripada oveku srednje
vrste njoj nema mesta meu izuzecima ona nema u svojim instinktima nita
aristokratsko a jo manje anarhistiko. Mo srednje klase odrava se pomou trgovine,
naroito pomou novarstva: instinkt velikih finansijera protivi se svakoj krajnosti zbog
toga su Jevreji unaoj uznemirenoj i nesigurnoj Evropi najvea konzervativna sila. NJima nisu
potrebne ni revolucije, ni socijalizam, ni militarizam: a kad im je potrebno i kad hoe da
imaju mo, i nad revolucionarnom strankom, onda je to samo posledica napred reenoga, a ne
u protivrenosti s tim. NJima je potrebno pokatkad da pobude strah protiv drugih ekstremnih
pravaca na taj nain to im pokazuju ta sve imaju u ruci. Ali je njihov instinkt
nepomueno konzervativan i prosean. Oni znaju kako da postanu moni gde god ima
moi: ali iskoriavanje njihove moi uvek ide u jednom pravcu. Utiv izraz za prosean
jeste, kao to je poznato, re liberalan.

Osveenje. Besmislica je pretpostaviti da je cela ova pobeda vrednosti antibioloka:

mi moramo gledati da je objasnimo kao posledicu izvesnog interesa ivota za odranjem tipa
oveka, ak i pomou metoda prevage slabih i zlosrenika : ako bi druke bilo, ne bi li
ovek prestao ve da postoji? Problem...
Napredak jaeg tipa koban po odranje vrste? Zato? Istorisko iskustvo pokazuje:
jake rase desetkuju se uzajamno: ratom, udnjom za vlau, pustolovstvom; jakim strastima:
rasipanjem (snaga se vie ne skuplja, nastaju duevni poremeaji usled prekomerne
napetosti); njihovo postojanje staje skupo one se neprekidno taru jedna o drugu ;
nastupaju periodi duboke labavosti i polusna; za sva velika vremena mora se platiti... Jaki su
slabiji nakon toga, s manje volje, apsurdniji, negoli to su proseno slabi.
 To su rasipnike rase. Trajanje po sebi nema ba nikakve vrednosti: mogli bismo
moda pretpostaviti krai ivot vrste, ali bogatiji po vrednosti. Ostalo bi da se dokae da se
i tako postie bogatiji rezultat po vrednosti negoli u sluaju kraeg ivota; to e rei da ovek,
kao zbir moi, dosee do mnogo vieg stupnja vlasti nad stvarima pod postojeim uslovima...
Mi se nalazimo pred problemom ekonomije...

865

Orijentacija koja sebe zove idealizam i koja ne doputa prosenosti da bude prosena,
ni eni da bude ena! Ne treba stvari initi jednoobraznim! Moramo biti naisto koliko
skupo staje vaspostavljanje jedne vrline: i da vrlina nije nita to bi proseno bilo eljivo,nego
je plemenita ludost, lep izuzetak, koja nam daje pravo da se oseamo kao ljudi jake volje...

866

Potrebno je pokazati da je sa sve ekonominijim troenjem oveka i oveanstva i sa

sve tenje spletenom mainerijom interesa i dostignua vezan jedan protivpokret. Ovaj
protivpokret ja nazivam izdvajanjem jednog luksuznog suvika oveanstva: u njemu treba da
izbije na povrinu jaa vrsta, vii tip, za koji vae drugi uslovi postanka i odranja negoli to
vae za prosenoga oveka. Moj pojam, moj simbol za ovaj tip je, kao to je poznato, re
natovek.
Na onom prvom putu, koji se sada moe potpuno jasno videti, poniklo je
prilagoavanje, ravnanje, vanost sitnica, skromnost u instinktima, zadovoljstvo u
omalovaavanju oveka neka vrsta stagnacije nivoa ovekova. Ako neizbeno pretstoji
kontrola celokupne ekonomije na zemlji, onda moe oveanstvo nai svoj najbolji smisao
kao mainerija u slubi te ekonomije: kao ogroman mehanizam u kome se nalazi bezbroj
manjih sve bolje podeenih tokova; kao sve vea suvinost svih gospodareih i
zapovednikih elemenata; kao celina od ogromne snage, iji pojedini faktori pretstavljaju
minimalne sile: i minimalne vrednosti.
Nasuprot ovom umanjavanju i prilagoavanju oveka jednoj naroitoj korisnosti,
potreban je protivpokret stvaranje sintetikog oveka koji sobom oliava i opravdava ivot;
za koga je mehaniziranje oveanstva prvi uslov ivota, kao osnovica na kojoj on moe
pronai za sebe svoj vii oblik ivota.
NJemu je potrebno neprijateljstvo gomile, izjednaenih, oseanje otstojanja izmeu
sebe i njih; on stoji na njima, on ivi od njih. Ovaj vii oblik aristokratije je njen budui oblik.
S moralnog gledita, kolektivni mehanizam pretstavlja solidarnost sviju tokova,
maksimum eksploatacije oveka: ali on pretpostavlja one za koje takvo eksploatisanje ima
smisla. Bez toga bi to bilo opte obezvreenje, padanje vrednosti ljudske vrste nazadna
pojava najveeg stila.
Jasno je da se ja borim protiv ekonomskog optimizma: kao da opte blagostanje svakoga
mora po nunosti ii u korak s porastom rtava sviju. A meni se ini da je obrnuto ba sluaj:
rtve sviju sabiraju se ujedan opti gubitak: ovek postaje beznaajniji: tako da ovek
vie ne zna emu je uopte sluio ovaj ogromni proces. emu? Jedno novo emu to je
upravo danas potrebno oveanstvu.

867

Svest o porastu kolektivne moi: treba izraunati ukoliko je propast pojedinaca, stalea,
epoha i naroda uraunata u ovaj porast.
 Pomeranje teita jedne kulture. Cena svakog velikog porasta: ko je plaa! U kojoj
meri. ona sada mora biti ogromna.

868

Opti izgled budueg Evropljanina: on kao najinteligentnija pripitomljena ivotinja,

vrlo marljiv, u osnovi vrlo skroman, do preteranosti radoznao, mnogostran, razneen, slabe
volje, kosmopolitski haos od afekata i inteligencije. Kako bi se iz njega mogla odgojiti jedna
jaa rasa? Rasa klasinog ukusa? Klasini ukus: to je volja za jednostavnou, potenciranjem,
vidljivom sreom, strahotom, smelost za psiholokom nagotom( jednostavnost je posledica
volje za jaanjem: vidljivost sree i nagote posledica je volje za strahotom...). Da bi se ovek
probio kroz taj haos do ovog stanja, potrebna je prinuda: ovek mora birati ili da ide u propast
ili da se probije. Gospodarska rasa moe se obrazovati samo iz stranih i nasilnikih poetaka.
Problem: gde su varvari dvadesetoga veka? Oigledno je da e se oni pokazati i uvrstiti tek
posle ogromnih socijalistikih kriza. NJih e sainjavati elementi koji su sposobni za najveu
krutost prema sebi, i koji mogu garantovati najduu volju.

869

Najsilnije i najopasnije strasti ovekove, usled kojih on najlake ide u propast, tako su
temeljito proskribovane da su i najmoniji ljudi postali zbog toga nemoguni, ili sebe moraju
smatrati zlim, tetnim i nedoputenim. Ovaj gubitak je velik, ali je dosada bio neophodan:
sada, meutim, kada je odgajena itava masa suprotnih sila pomou povremenoga
podjarmljivanja tih strasti (strasti za vlastoljubljem, uivanja u promenama i obmani), one se
opet mogu putati na slobodu: one vie nee biti onako divlje. Mi sebi doputamo pitomi
barbarizam: treba pogledati nae umetnike i dravnike.

870

Koren svega zla: to je pobedio robovski moral smernosti, istote, nesebinosti,

apsolutne poslunosti gospodarske prirode su time osuene na: 1. licemerstvo; 2. griu
savesti a tvorake prirode osetile su se kao buntovnici protiv Boga, nesigurne i sputane
veitim vrednostima.
Varvari su pokazali da sposobnost za uvanje mere nije njima bila svojstvena: oni su se
plaili i klevetali prirodne nagone i strasti: tako isto su se plaili cezara i stalea kao
gospodara.
S druge strane pojavila se sumnja da je svaka umerenost slabost, ili starenje i zamor
(tako Larofuko sumnja da je vrlina lepa re kod ljudi kojima porok vie ne prua nikakvo
zadovoljstvo). uvanje mere pretstavljalo se kao stvar vrstine, samodiscipline, asketizma,
kao borba s avolom itd. Prirodno uivanje estetskih priroda u meri, uivanje u lepoti mere
previalo se i odricalo, jer se hteo antievdemonistiki moral.
Vera u zadovoljstvo to ga daje uvanje mere dosada je nedostajala to zadovoljstvo
jahaa na besnom konju!
Umerenost slabih priroda brkala se sa uzdravanjem jakih!
Ukratko reeno: najbolje stvari su oglaene poronim, jer su slabii ili neumerene
svinje bacili na njih runu svetlost i najbolji ljudi ostali su skriveni i esto su sebe
pogreno shvatili.

871
 Poroni i neobuzdani: njihov muan i sumoran uticaj na vrednost strasti. Strahovito
varvarstvo naravi glavni je razlog to su u srednjem veku ljudi bili prisiljeni na pravi savez
vrline pored tako isto jezivih preterivanja u pogledu stvari koje pretstavljaju vrednost
ovekovu. Borbenoj civilizaciji (ukroavanju) potrebna su svakojaka orua i muenje da bi
se mogla odrati protiv strahote i zverskih priroda.
U ovoj stvari pometnja je sasvim prirodna, premda ima najtee posledice: ono to ljudi
od moi i volje mogu zahtevati od sebe daje im merilo i za ono to bi smeli sebi dopustiti.
Takve prirode su protivnost poronim i neobuzdanim prirodama, premda oni pod izvesnim
okolnostima mogu uiniti stvari zbog kojih bi niu vrstu oveka optuili za porok i
neumerenost.
Tu pojam Svi su ljudi jednaki pred Bogom nanosi neobino mnogo tete. Postupci i
gledita koji po sebi pripadaju prerogativama jakih bili su zabranjeni kao da bi po sebi bili
nedostojni oveka. Sve tendencije jakih ljudi bile su izvikane na taj nain to su se
odbranbena sredstva najslabijih (ak i najslabijih prema sebi) postavljala kao merila
vrednosti.
Pometnja je otila tako daleko da ba velike virtuoze ivota (ija samokontrola
sainjava najotriju protivnost poronima i neobuzdanima) igou najpogrdnijim imenima.
Jo i danas ljudi veruju da im je dunost napadati Cezara Bordiju, to je prosto smeno.
Crkva je nemake careve anatemisala zbog njihovih poroka: kao da jedan kaluer ili svetenik
ima prava rei ijednu re o tome ta jedan Fridrih Drugi sme sebi dopustiti. Jedan Don uan
alje se u pakao: to je vrlo naivno. Je li ko primetio da na nebu nema nijednog interesantnog
oveka?... To je samo mig enama gde e najbolje nai svoj spas. Ako ovek samo malo
dosledno misli i ima uz to duboko razumevanje za to ta je veliki ovek, ne moe imati
nikakve sumnje da crkva alje u pakao sve velike ljude ona se bori protiv svake
veliine oveka.

872

Prava koja jedan ovek sebi prisvaja srazmerna su dunostima koje uzima na sebe i
zadacima za koje se osea dorastao. Veina ljudi nema prava na ivot, nego su nesrea za
vie ljude.

873

Pogreno shvatanje egoizma: od strane niih priroda koje nita ne znaju o uivanju u
osvajanju i o nezasitljivosti velike ljubavi, kaogod i o preobilnom oseanju sile, usled ega
ovek eli potiniti sebi stvari, prinuditi ih k sebi i staviti ih na svoje srce nagon umetnika
za svojim materijalom. esto se deava da aktivan duh samo trai sebi polje delatnosti. U
obinom egoizmu hoe da se odri ba ne-ego, duboko prosean stvor, ovek iz gomile
i kada to primete ree, suptilnije i manje prosene prirode onda ih to buni. Jer oni
prosuuju: Mi smo plemenitiji. Mnogo je vanije da se mi odrimo negoli ta stoka!

874

Degeneracija gospodara i gospodareih stalea nainila je najvei dar-mar u istoriji.

Bez rimskih cezara i rimskog drutva bezumlje hrianstva ne bi pobedilo.
Kada niu vrstu ljudi spopadne sumnja da li postoje vii ljudi, onda je opasnost velika.
Onda se na kraju dolazi do otkria da i meu niima, potitenima, siromanima duhom
postoje vrline i da su ljudi jednaki pred Bogom: to je vrhunac budalatine na zemlji. Jer na
kraju vii ljudi mere sebe same merilima vrline robova pronalaze da su gordi itd., i da
sve njihove vie osobine zasluuju osudu.
Kad su Neron i Karakala sedeli na prestolu, onda se pojavio paradoks: Najnii ovek
vie vredi negoli onaj to je na prestolu. I prokrila je sebi put slika boja koja najdalje stoji
od lika najmonijega Bog na krstu.

875

Vii ovek i ovek iz stada. Kad nedostaje velikih ljudi, onda od velikih ljudi iz prolosti
prave polubogove ili bogove: pojava religije pokazuje da ovek nema vie zadovoljstva u
oveku ( niti u eni kao Hamlet). Ili: mnogi ljudi skupe se u gomilu kao parlamenat u
elji da dejstvuju isto tako tiranski.
Tiranisanje je svojstvo velikih ljudi: oni prave niu vrstu ljudi glupom.

876

Bakl prua najbolji primer do koje mere jedan plebejski agitator meu masom nije u
stanju doi do jasnog shvatanja pojma o vioj prirodi. Miljenje protiv koga se Bakl onako
strasno bori da su veliki ljudi, pojedinci, kneevi, dravnici, geniji, vojskovoe
pokretai i uzroci sviju velikih pokreta on je instinktivno pogreno shvatio, kao da to znai
da sve to je bitno i od vrednosti kod viih ljudi lei u sposobnosti da pokreu masu:
jednom rei, u njihovom dejstvu... Ali via priroda velikog oveka lei u tome to je on
razliit, nedostupan, na otstojanju od drugih ne u nekim dejstvima i posledicama: pa makar
on uzdrmao zemljinu kuglu.

877

Revolucija je omoguila Napoleona: to je njeno opravdanje. Po tu cenu mogao bi se

poeleti anarhistini slom cele nae civilizacije. Napoleon je omoguio nacionalizam: to je
njegovo izvinjenje.
Vrednost jednog oveka (nezavisno, razume se, od morala i nemorala: jer se ovim
pojmovima vrednost ovekova i ne dotie) ne lei u koristi od njega, jer bi ona postojala i kad
ne bi bilo nikoga kome bi on koristio. I zato ne bi ba ovek koji je vrio najgori moguni
uticaj mogao biti vrhunac itavog ljudskog roda: tako visok i prevashodan da bi sve pred njim
otilo u sunovrat iz zavisti.

878

Ceniti vrednost jednog oveka po tome koliko ljudima koristi, ta ih staje, ili koliko im
teti: to znai isto toliko kao ceniti jedno umetniko delo po uticaju koji ono vri. Ali se tim
vrednost jednog oveka u poreenju s drugim ljudima uopte ne dodiruje. Moralna ocena
vrednosti, ukoliko je socijalna, meri oveka u svemu po posledicama. Ali ta e se s
ovekom koji ima svoj ukus na jeziku, koga okruava i skriva njegova samoa koji je
nedostupan, neprocenljiv, pravi ovek, dakle ovek jedne vie, u svakom sluaju jedne druge
vrste: kako ete oceniti njega, poto ga ne moete znati, niti ga moete s ime porediti ?
Moralno ocenjivanje bilo je uzrok najvee tuposti suenja: tu se vrednost jednoga
oveka po sebi potcenjuje, skoro previa, gotovo odrie. Ostatak naivne teleologije: vrednost
oveka samo obzirom na druge ljude.

879
 Prekomerna zauzetost moralnim shvatanjima stavlja jedan duh na nizak nivo: to
pokazuje da mu nedostaje instinkt za naroita prava, za izuzetno, za oseanje slobode kod
stvaralakih priroda, dece boje (ili avolove ). I bez obzira da li on propoveda postojei
moral ili kritikuje postojei moral s gledita svoga ideala: on pripada stadu pa makar kao
njegova najvea nunost, njegov pastir.

880

Zamena morala voljom za nae ciljeve, pa prema tome i za sredstva za njih.

881

O odreivanju ranga ta je proseno kod tipinog oveka? to ne razume da je i

nalije stvari neophodno; to se bori protiv ravih stanja, kao da se moemo njih otresti; to
nee da uzme jedno s drugim; to bi eleo rado da zbrie tipini karakter jedne stvari, jednoga
stanja, jednoga vremena, jedne linosti, cenei i prihvatajui samo jedan deo njenih svojstava
i odbacujui druge. eljivost prosenog oveka jeste ono protiv ega se mi ostali borimo:
on shvata svoj ideal kao neto to ne sme imati u sebi vie nita to je tetno, zlo, opasno,
sumnjivo, razorno. Nae je shvatanje obrnuto: da sa svakim porastom oveka mora rasti i
njegovo nalije, da bi najvii ovek, ako se takav pojam doputa, bio onaj koji najjae
pretstavlja antagonistiku, prirodu ivota, kao slavu ivota i njegovo jedino opravdanje...
Obini ljudi smeju pretstavljati samo jedan sasvim mali kut ovog prirodnog karaktera: oni
propadaju im poraste mnogostrukost elemenata i napetost suprotnosti: to e rei, im poraste
preduslov za veliinu oveka. Da ovek mora postati bolji i gori, to je moja formula za ovu
neizbenost.
Veina pretstavlja samo delove i pojedinosti oveka tek kad se svi ukupno uzmu, ispada
itav ovek. itava
vremena, itavi narodi imaju u ovom smislu neto fragmentarno; moda je u prirodi
ekonomije ljudskoga razvitka da se ovek delimino razvija. Zbog toga se nikako ne sme
zaboraviti da se uprkos tome radi o ostvarenju sintetikog oveka: da su nia vrsta ljudi,
ogromna veina, samo predigre i vebanja, iz kojih se ovde onde pojavi ceo ovek, ovek
miljokaz koji pokazuje dokle je dosada doprlo oveanstvo. oveanstvo ne napreduje u
pravoj liniji; esto se gubi tip koji je jednom ve dostignut ( mi nismo, na primer, jo
dostigli do oveka iz doba renesansa pored svih trovekovnih napora, dok meutim ovek iz
doba renesansa zaostaje za antikim ovekom).

882

LJudi priznaju nadmonost antikog oveka i oveka renesansa ali bi hteli da taj tip
stvore bez uzroka i uslova koji su do njega doveli.

883

ienje ukusa moe biti jedino posledica jaanja tipa. Nae dananje drutvo
pretstavlja samo obrazovanje; ali u njemu nedostaje obrazovanog oveka. Nedostaje velikog
sintetikog oveka, u kome su razliite sile bezobzirno upregnute u slubu jednom cilju. Ovo
to danas imamo, to je mnogostruki ovek, vrlo interesantan haos, interesantniji od ma koga
koji je dosad bio: ali ne haos pre stvaranja sveta nego posle njega: Gete kao najlepi izraz
ovoga tipa ( savreno neolimpiski).
 884

Hendel, Lajbnic, Gete, Bizmark karakteristini su za jak nemaki tip. Oni su iveli
spokojno izmeu suprotnosti, puni one gipke snage koja se uva od ubeenja i doktrina,
sluei se pritom jednim kao oruem protiv drugoga i zadravajui slobodu za sebe.

885

Toliko sam pojmio: kad bi se pojava velikih i retkih ljudi stavila u zavisnost od
pristanka velikoga broja (podrazumevajui da ta veina zna kakve osovine sainjavaju
veliinu, kaogod i po koju cenu se svaka veliina razvija) onda ne bi nikada vilo nijednog
znaajnog oveka!
injenica da tok stvari ide svojim putem nezavisno od pristanka veine razlog je to se
na zemlji desilo nekoliko zadivljujuih stvari.

886

Hijerarhija ljudskih vrednosti:

a) Ne treba ceniti oveka po pojedinim delima. Pokoini postupci. Nita nije ree od
linog postupka. Jedan stale, rang, rasa, okolina, sluaj sve to dolazi pre do izraza u
jednom delu ili inu negoli jedna linost.
b) Za mnoge ljude ne treba uopte pretpostaviti da su linosti. Uz to ima ljudi koji su
nekoliko linosti, a veina uopte nije nikakva linost. Svuda gde preovlauju prosene
osobine, koje obezbeuju odravanje jednog tipa, linost je rasipanje, luksuz, i ne bi imalo
nikakva smisla udeti za linou. To su stubovi, organi za transmisiju.
v) Linost je relativno usamljena pojava; obzirom na daleko vei znaaj produetka
rase i prosenosti, linost se moe smatrati i za neto protivno prirodi. Da bi se omoguila
jedna linost, mora se povremeno izdvojiti, mora biti prinuena da ivi potpuno naoruana,
neto nalik na ograivanje zidom, mora imati veu snagu iskljuenja sveta; a u prvom redu
mnogo manju osetljivost negoli to je ima prosean ovek, ija je ovenost zarazna.
Prvo pitanje u pogledu hijerarhije: koliko je neko usamljen ili koliko je ovek gomile.
(U poslednjem sluaju, njegova vrednost sastoji se u onim osobinama koje osiguravaju ivot
njegovog stada, njegovog tipa; u prvom sluaju ona je u onome to ga izdie, izdvaja, brani i
daje mu mogunost da bude usamljen.)
Zakljuak: ne treba ceniti usamljen tip s gledita gomile niti pak oveka iz gomile s
gledita usamljenog tipa oveka.
Posmatrani odozgo, obadva tipa su nuni: isto tako je nuan njihov antagonizam i
nita nije gore od elje da se ova dva tipa razbiju u neki trei (vrlina kao hermafroditizam).
To je isto tako malo eljivo koliko priblienje i izjednaenje polova. Ono to je tipino sve
vie se mora razvijati i jaz mora bivati sve dublji.
Pojam degeneracije u oba sluaja: kad se stado pribliuje osobinama usamljenih
duhova, a usamljeni duhovi osobinama stada jednom reju, kad se pribliuju jedno
drugom. Ovaj pojam degeneracije je van oblasti moralnog prosuivanja.

887

Gde treba traiti jae prirode. Propadanje i degeneracija usamljenih vrsta je mnogo
vea i stranija; protiv njih su instinkti stada, tradicija vrednosti; od poetka njihova orua
odbrane, njihovi instinkti odbrane nisu dovoljno jaki ni pouzdani srea im mora biti mnogo
naklonjena da bi napredovali. ( oni najbolje napreduju u najniim i najnaputenijim
slojevima drutva; ako traite linost, nai ete je tamo mnogo sigurnije negoli u srednjim
klasama!).
Kad se borba klas i stale, kojom se ide za jednakim pravima, koliko toliko svri,
poee borba protiv usamljene linosti. (U izvesnom smislu takva linost se moe najlake i
odrati u demokratskom drutvu: onda kad vie nisu potrebna grublja sredstva za odbranu i
kad ve postoji izvesna navika na red, potenje, pravdu, poverenje prema prosenim
uslovima.)
Najjai se moraju najvre vezati, najpaljivije motriti, bacati u lance i nadziravati: to
zahteva instinkt stada. Za njih je reim samodiscipline, asketske usamljenosti ili dunosti u
zamornom radu, u kome ovek vie nema posla sa sobom i sopstvenom duom.

888

Ja pokuavam da dam ekonomsko opravdanje vrline. Zadatak je nainiti oveka to

korisnijim i pribliiti ga to vie nepogrenoj maini: zarad toga on mora viti snabdeven
mainskim vrlinama (on se mora nauiti da ceni najvie ona stanja u kojima radi korisno kao
maina: radi toga je potrebno da mu druga stanja budu to manje u volji, i da mu se ine to
opasnija i to vrednija preziranja).
Tu je prvi kamen spoticanja: dosada, monotonija, koju sa sobom povlai svaka
mehanika delatnost. Da se navikne ovek da to podnosi, i ne samo da podnosi, nego jo da
vidi dosadu okruenu nekom viom ari: to je dosad bio zadatak sviju viih kola. Nauiti
neto do ega nam ni najmanje nije stalo; i ba u tome, u toj objektivnoj delatnosti, nalaziti
svoju dunost i nauiti se da cenimo odvojeno zadovoljstvo i dunost to je dragoceni
zadatak i delo viih kola. Zvog toga je dosad filolog bio vaspita per se: jer njegova delatnost
slui kao uzor monotonije koja ide do velianstvenosti; pod njegovom zastavom omladina se
ui bubati: prvi uslov za potpunu sposobnost vrenja mehanikih dunosti u budunosti
(kao dravni inovnici, supruzi, kancelarisko roblje, itaoci novina i vojnici). Takav ivot
moda zahteva filosofsko opravdanje i velianje jo vie nego ma koji drugi: prijatna
oseanja mora neki nepogreni forum proglasiti za oseanja nie vrste; dunost kao takva,
moda ak i patos strahopotovanja u odnosu na sve to je neprijatno mora se zahtevati
imperativno kao neto to lei iznad svake koristi, prijatnosti i celishodnosti. Mehaniki oblik
ivota kao najvii, najdostojniji oblik, koji se sam sebi klanja (tip: Kant kao fanatik formalnog
pojma dunosti).

889

Ekonomska ocena dosadanjih ideala to e rei izbor odreenih afekata i stanja,

odabranih i odgajenih na raun drugih. Zakonodavac (ili drutveni instinkt) odabira izvestan
broj stanja i afekata ija aktivnost garantuje pravilan rad (mehanizam delovanj kao posledica
redovnih potreba tih afekata i stanja).
Ako pretpostavimo da ova stanja i afekti sadre sastojke koji subolni, onda se mora
pronai nain da se to bolno otkloni pomou izvesnog shvatanja vrednosti; da se bol oseti kao
vrednost, dakle kao neto to prua zadovoljstvo u viem smislu. Formulom kazano: Kako
neto neprijatno postaje prijatno? Na primer, kad nae pokoravanje zakonu, naa poslunost
doe do priznanja zahvaljujui snazi, moi i samosavlaivanju. To isto vai za na smisao za
zajednicu, za nau ljubav prema blinjem, za patriotizam, ovenost, na altruizam,
heroizam.
Da se neprijatne stvari rado ine to je cilj ideala:

890
 Omalovaenje oveka moralo je dugo vremena biti jedini cilj: jer se najpre mora udariti
iroka osnova, da bi na njoj mogla stajati jaa vrsta oveka. (Ukoliko je dosad svaka jaa
vrsta oveka stajala na nivou nie vrste...)

891

Besmislena je i dostojna prezrenja ona vrsta idealizma koja nee prosenost prosenosti
i, mesto da likuje zbog neije izuzetnosti, srdi se na kukaviluk, la, siunost i bedu. To sve
ne treba eleti da je druke! I treba jaz praviti dubljim ! Treba prinuditi vii tip oveka da
se izdvoji rtvom koju je u stanju podneti za svoj ivot.
Osnovno gledite: Treba proirivati otstojanja, ali ne stvarati nikakve suprotnosti.
Otstranjivati srednje klase i smanjivati njihov uticaj to su glavna sredstva da se otstojanja
odre.

892

Kako bi se prosenima smela omrznuti njihova prosenost ! Kao to se vidi, ja inim

ba obrnuto: ja uim da svaki korak dalje od prosenosti vodi u nemoral.

893

Mrnja protiv prosenosti nije dostojna jednoga filosofa: ona skoro dovodi u pitanje
njegovo pravo na filosofiju. Ba zato to je on izuzetak, mora uzeti pravilo u zatitu, mora
uliti veru u sebe svemu to je proseno.

894

Protiv ega se ja borim: da izuzeci vode rat protiv pravila mesto da pojme da je
postojanje pravila uslov za vrednost izuzetka. Na primer: ene mesto da smatraju svoju
nenormalnu e za znanjem kao odliku, elele bi da poremete ceo poloaj ene uopte.

895

Poveanje snage uprkos privremenom propadanju pojedinca:

mora se stvoriti nov nivo;
metod pribiranja sila, da bi se odrala mala dela, nasuprot neekonominom rasipanju;
razorna priroda mora se jednom svesti na orue ove ekonomije budunosti; odranje
slabih, jer se mora izvriti ogromna koliina malih radova;
odranje jednog shvatanja koje ini ivot jo mogunim za slabe i za patnike;
usaditi solidarnost kao instinkt namesto instinkta straha i ropske pokornosti;
borba protiv sluaja, ak i protiv sluajnosti velikog oveka.

896

Borba protiv velikih ljudi, opravdana iz ekonomskih razloga. Veliki ljudi su opasni, oni
su sluajnost, bura, izuzeci, dovoljno jaki da dovedu u pitanje stvari koje su polako zidane i
izgraivane. Eksploziv ne samo da mora eksplodirati bez tete, nego se eksplozija mora
spreiti gde god je to moguno: to je prvobitni instinkt svakog civilizovanog drutva.

897
 Ko razmilja o tome na koji nain se ovek moe uzdii do najvee slave i moi, taj e
najpre shvatiti da se mora staviti izvan morala; jer je moral u svojoj sutini bio upuen na
suprotnu stranu da zaustavi i uniti onaj slavni razvitak gde god ga je bilo u dejstvu. Jer
takav razvitak troi toliko veliki broj ljudi u svojoj slubi, da je protivpokret sasvim prirodan:
slabijim, nenijim, osrednjim ivotima potrebno je da ustanu protiv te slave ivota i snage, i
zarad toga im je potrebna nova ocena sopstvene vrednosti, pomou koje e osuditi ivot i po
mogunosti unititi ga u ovoj najvioj meri njegove punoe. Moralu je stoga svojstveno
neprijateljstvo prema ivotu ukoliko tei da pobedi tipove ivota.

898

Jaki ljudi budunosti. to su delom nevolja delom sluaj doprineli ovde onde da se
stvore uslovi za kultivisanje jedne jae vrste: to smo mi sada u stanju shvatiti i svesno hteti:
mi moemo stvoriti uslove pod kojima je moguno takvo uzvienje.
Dosad je vaspitanje vodilo rauna o koristi drutva: ne o nekoj mogunoj koristi u
vudunosti, nego o koristi postojeeg drutva. LJudi su hteli orua za nj. Ako bi bilo vee
bogatstvo sil, onda bi se jedan deo njihov mogao izdvojiti u svrhe iji cilj ne bi bila korist
drutva, nego neka budua korist.
to vie ljudi budu shvatali do koje se mere postojei oblik drutva nalazi u fazi jaih
promena, tako da pre ili posle nee biti u stanju da postoji sebe radi, nego samo jo kao
sredstvo u rukama jedne jae rase: to e se vie takav zadatak nametati.
Sve vee omalovaenje oveka jeste ba ona pokretna sila koja nas nagoni da mislimo
na odgoj jedne jae rase: koja bi bila jaka ba tamo gde bi zakrljala vrsta bila slaba i slabila
sve vie (volja, odgovornost, sigurnost u sebe, mo odreivanja sopstvenih ciljeva).
Sredstva bi bila ona kojima ui istorija: izolacija putem interes samoodranja
suprotnih onima koji su danas opti; obuka u obrnutim ocenama vrednosti; otstojanje kao
patos; sloboda savesti u onome to je danas najvie prezreno i zabranjeno.
Nivelacija evropskog oveka je veliki proces koji ne treba zaustaviti: njega bi trebalo
jo ubrzati. Time se namee potreba za kopanjem jaza, distancijom, hijerarhijom: ne potreba
da se taj proces uspori.
Ovoj nivelisanoj vrsti potrebno je opravdanje im se do nje doe: to opravdanje nalazi
se u tome to ona slui vioj i suverenoj vrsti koja se oslanja na nju i koja se tek na njoj moe
podii do svoga zadatka. Ne samo gospodarska rasa iji bi se zadatak iscrpao u upravljanju:
nego rasa sa svojom sopstvenom sferom ivota, s obiljem snage za lepotu, hrabrost, kulturu i
manire i u najduhovnijem; jedna pozitivna rasa, koja sebi moe dopustiti svaki veliki luksuz
dovoljno jaka da se lii potrebe za tiranijom moralnih imperativa, dovoljno bogata da joj
ne budu potrebne ekonomija i pedanterija, iznad dobra i zla; zimska bata za retke i neobine
biljke.

899

Nai psiholozi, iji se pogled nehotice zaustavlja samo na simptomima dekadencije,

navode nas da sve ee budemo nepoverljivi prema duhu. LJudi vide samo uvek mlake,
bolesne, raslabljene pojave duha: ali sada dolaze

novi
cinici ujedinjenje duhovne

varvari: { kuai
osvajai } nadmonosti sa
zdravljem i obiljem snage.
 900

Ja ukazujem na neto novo: sigurno da za takvu demokratsku zajednicu postoji

opasnost od varvara; ali njih trae samo na dnu. Meutim postoji i jedna druga vrsta varvara,
koji dolaze odozgo: neka vrsta osvajaa i gospodara: oni trae materijal koji bi mogli
uobliavati. Prometej je bio varvarin te vrste.

901

Osnovno gledite: zadatak vie ljudske vrste ne sme se traiti u voenju nie vrste (kao
to to ini Kont, na primer ), nego u nioj vrsti treba gledati osnovicu na kojoj via vrsta
ivi za svoj sopstveni zadatak na kojoj jedino ona moe stajati.
Uslovi pod kojima jedna jaka i otmena vrsta sebe odrava (u pogledu duhovne
discipline) suprotni su uslovima pod kojima postoje industriske mase, bakali kao to je
Spenser.
Ono to stoji na raspoloenju samo najjaim i najstranijim prirodama da im omogui
ivot razonoda, doivljaji, neverovanje, pa i samo rasipanje neizbeno bi upropastilo
prosene prirode, kad bi im stajalo na raspoloenju to i biva kad se to desi... Za prosene
prirode je marljivost, urednost, umerenost, vrsto ubeenje na mestu jednom reju
vrline stada: pod njihovim uticajem proseni ljudi postaju savreni.

902

O tipu gospodara. Pastir nasuprot gospodaru (prvi je sredstvo za odranje

stada; drugi je cilj zbog koga stado postoji).

903

Privremeno preovlaivanje drutvenih ocena vrednosti razumljivo je i korisno: radi se o

izgradnji osnovice na kojoj bi se najzad mogla podii jedna jaa vrsta. Merilo snage: moi
iveti pod obrnutim ocenama vrednosti i veito ih ponovo hteti. Drava i drutvo kao
osnovica: ekonomsko gledite, vaspitanje kao odabiranje.

904

Svest koja nedostaje slobodnim duhovima : ista disciplina koja jo vie snai jake
prirode i osposobljuje ih za velike pothvate krha i krljavi prosene: sumnja iroko srce
opit nezavisnost.

905

eki. Kakvi moraju biti ljudi koji su sposobni za obrnuta shvatanja vrednosti?
LJudi koji imaju sva svojstva moderne due, ali su dovoljno jaki da ih pretvore u pravo
zdravlje ? U svoje sredstvo za svoj zadatak.

906

Jak ovek, snanih instinkata u jakom zdravlju, svaruje svoja dela isto onako kao to
svaruje svoju hranu; on vari i teku hranu: ali uglavnom njega vodi nepomuen i jak instinkt,
koji ga spreava da uini ma ta to je protivno njegovoj prirodi, isto tako kao to ne jede nita
to mu nije po volji.

907

Kad vismo samo mogli predvideti najpovoljnije uslove pod kojima se pojavljuju bia
od najvee vrednosti! avolski je to odve komplikovano, i vrlo velika je verovatnoa
neuspeha: zato nas nita i ne vue da za tim teimo! Sumnja. Naprotiv: smelost,
razumevanje, vrstina, nezavisnost, oseanje odgovornosti mi moemo poveati; mi moemo
pojaati osetljivost vage i ekati da nam dou u pomo pogodne prilike.

908

Pre negoli to smemo misliti na delanje, treba svriti ogroman posao. Ali uglavnom
pametno iskoriavanje postojeih prilika naa je najbolja i najpodesnija delatnost. Pravo
stvaranje uslova, kakve sluaj stvara, pretpostavlja ljude od gvoa, kakvih jo nije bilo. Na
prvo mesto dolazi sprovoenje linog ideala i njegovo ostvarenje.
Ko je pojmio prirodu ovekovu i poreklo najvieg tipa oveka, stresa se pred ovekom i
bei od svake akcije: to je posledica nasleenih ocena vrednosti!
Moja je uteha to je priroda ovekova zla: to zajemava snagu!

909

Tipini oblici samorazvia. Ili: osam glavnih pitanja.

1. elimo li da smo sloeniji ili jednostavniji ?
2. elimo li biti sreniji ili ravnoduniji prema srei i nesrei?
3. elimo li biti zadovoljniji sobom ili pretenciozniji i neumitniji?
4. elimo li postati meki, popustljiviji, oveniji, ili neoveniji ?
5. elimo li biti mudriji ili bezobzirniji?
6. elimo li postii izvestan cilj ili izbei svaki cilj (kao to to ini filosof, na primer,
koji u svakom cilju nasluuje granicu, kut, tamnicu, glupost)?
7. elimo li da nas vie potuju ili da nas se vie boje ? Ili da nas vie preziru ?
8. elimo li postati tiranin, ili zavodnik, ili pastir, ili ovca?

910

Tip mojih uenika. LJudima do kojih mi je neto stalo elim patnju, oajanje, bolest,
nipodatavanje elim da im ne ostane nepoznato duboko samopreziranje, muenje
nepoverenja prema sebi, jad pobeenoga: ja nemam nikakva saaljenja prema njima, jer im
elim ono to danas jedino dokazuje da li jedan ovek ima vrednosti ili nema istrajnost.

911

Srea i samozadovoljstvo lazarona ili blaenstvo lepih dua ili suiava ljubav
puritanskih pijetista ne dokazuju nita u pogledu hijerarhije meu ljudima. Kao veliki
vaspita, ovek bi trebalo takav rod blaenih ljudi biem da nagna u nesreu. Odmah se
pojavljuje opasnost od umanjenja vrednosti, od poinka: protiv spinozistikog ili
epikurejskog shvatanja sree i protiv svakog predaha u kontemplaciji. Ali kad je vrlina
sredstvo za takvu sreu, onda ovek mora postati gospodar a nad vrlinom.
 912

Nikako ne vidim kako to ovek moe nadoknaditi, ako je propustio da na vreme pohaa
koju dobru kolu. Takav ovek ne zna sebe, on ide kroz ivot nenauen kako da ide; slab
mii pokazuje se na svakom koraku. Katkad je ivot tako milostiv da prui priliku oveku da
nadoknadi tu strogu kolu: moe biti pomou dugotrajne bolesti, koja zahteva najvei napor
volje i samodovoljnost; ili pomou naglo nastale bede, koja preti istovremeno njegovoj eni i
detetu, i koja ga moe prinuditi na aktivnost koja bi povratila energiju damarima koji su
popustili i povratila bodrost volji za ivotom. Najeljivija je stvar u svakom sluaju stroga
disciplina u pravi as pod svim okolnostima, to e rei u doba jo kad smo ponosni to se od
nas mnogo zahteva. Jer to razlikuje strogu kolu kao dobru kolu od svake druge: to se u njoj
mnogo zahteva; to se strogo zahteva, to se ono to je dobro i izvrsno ak zahteva kao neto
normalno; to je pohvala retka, to je popustljivost nepoznata; to je prekor otar, stvaran, vez
obzira na dar i poreklo. Takva kola potrebna je u svakom pogledu: to vai kako za
najtelesnije tako i za najduhovnije stvari: bilo bi fatalno ako bi se tu dvojilo. Ista disciplina
ini dobrim i vojnika i naunika; i kad se izbliza zagleda, onda se vidi da nema pravoga
naunika koji ne nosi u sebi instinkte pravoga vojnika. Moi zapovedati i moi sluati
ponosito; stajati u frontu, ali biti uvek spreman i za komandovanje; vie voleti opasnost od
udobnosti; ne meriti bakalskim terazijama ta je doputeno, a ta nije doputeno; biti vei
neprijatelj sitniarstvu, prepredenosti, parazitstvu negoli zlu. emu se ovek ui u strogoj
koli? Sluanju i zapovedanju.

913

Odricati zaslugu: ali initi ono to stoji iznad svake pohvale, i iznad svakog
razumevanja.

914

Nov oblik morala: zavetovanje u pogledu onoga to ovek eli da ini ili da ne uini;
sasvim odreeno odricanje od mnogo ega. Proveriti da li je ovek zreo za to.

915

Ja u i asketizam ponovo nainiti prirodnim: na mesto odricanja ja bih postavio

snaenje kao cilj; gimnastiku volje; uzdravanje i povremeni post svake vrste, ak i u stvarima
duha: kazuistiku delanja obzirom na nae miljenje, koje izvire iz naih sila; pokuaj s
avanturama i hotiminim opasnostima. (Veere kod Manji-a: svi duhovni gurmani s
pokvarenim stomacima.) Probe bi trebalo izmisliti i za jainu u dranju date rei kod oveka.

916

ta se iskvarilo zloupotrebom koju je crkva pravila:

1. asketizam: ljudi muno da jo imaju smelosti da iznesu na videlo korist i
neophodnost asketizma u slubi vaspitanja volje. Na apsurdni vaspitaki kadar, pred ijim
oima lebdi kao ideal koristan dravni sluga, veruje da je svrio svoj zadatak sa
kolovanjem, sa dresurom mozga; i ne sluti da je neto drugo potrebno pre svega
vaspitanje snage volje; sve se podvrgava ispitu, samo ne glavno: da li ovek moe hteti, da li
sme obeati: mladi okonava svoju obuku vez ijednog pitanja, vez radoznalosti za ovo
pitanje koje je od najvee vrednosti za njegovu prirodu;
 2. post: u svakom smislu i kao sredstvo da ovek sauva sposobnost za utanano
uivanje u svima dobrim stvarima (na primer, da neko vreme ne ita, da vie ne slua muziku,
da vie ne bude ljubazan: treba imati posne dane i za svoje vrline);
3. manastir: privremeno osamljivanje sa strogim odbijanjem svega iz svoje blizine,
na primer pisama; vrsta dubokog samoosveivanja i samonalaenja, koje se nee sklanjati od
iskuenja, nego od dunosti: izlaenje iz vrzinog kola sredine; odvajanje od tiranije
nadraaja i spoljanjih uticaja, koji nas osuuju da svoju snagu troimo na reakcije, i ne
doputaju nam da se naa snaga nagomila u dovoljnoj meri za spontanu delatnost (neka ovek
zagleda izbliza nae naunike: oni misle samo reaktivno, to jest: oni moraju najpre itati, da bi
mogli misliti);
4. praznici: ovek mora biti vrlo sirov da ne bi osetio prisustvo hriana i hrianskih
vrednosti kao pritisak, pod kojim svako praznino raspoloenje odlazi do avola. Pod
praznikom razumemo: oholost, razdraganost, razuzdanost; preziranje svakojake ozbiljnosti i
filistarstva; boansko primanje sebe sama kao posledice animalne punoe i savrenstva a to
su sve stanja koja jedan hrianin ne moe poteno primiti. Praznik je neznabotvo par
excellence.
5. smelost za sopstvenu prirodu: oblaenje u moral. Da oveku postane
nepotrebna svaka moralna formula da bi neku svoju strast mogao prihvatiti: to je merilo
kojim se ocenjuje dokle izvestan ovek moe rei da svojoj prirodi koliko mnogo ili
koliko malo mora pribegavati moralu.
6. smrt. Glupa fizioloka injenica mora se obratiti u moralnu nunost. iveti tako da
u pravi as ovek ima i svoju volju za smru.

917

Oseati se jai ili druke reeno: radovati se uvek pretpostavlja poreenje (ali ne
neophodno s drugima, nego sa samim sobom, usred raenja, a da ovek ne bude svestan
koliko to ini).
Vetako jaanje: bilo pomou droga, ili pomou uzbudljivih zabluda (halucinacija):
Na primer: oseanje sigurnosti, kakvo ima hrianin; on se osea jak zato to sme da
ima poverenja, strpljenja, pouzdanja, rezignacije: ovo vetako jaanje njemu dolazi od iluzije
da ga Bog uva;
Na primer: oseanje nadmonosti: kao kad kalifi marokanskom pokazuju samo globuse
na kojima njegove tri ujedinjene kraljevine zauzimaju etiri petine povrine.
Na primer: oseanje jedinstvenosti: kao kad Evropljanin uobrazi da se kultura razvija
samo u Evropi, i kada sebe smatra nekom vrstom skraenog kosmikog procesa: ili kad
hrianin tako postavi stvari da se ceo ivot okree oko spasenja ovekova.
Pitanje je u tome gde ovek osea pritisak, prinudu: prema tome stvara se i razlika u
oseanju jaine. Filosof se, na primer, osea usred najveih akrobacija od apstrakcija kao kad
riba ulazi u vodu: meutim boje i zvuci ga tite; da ne govorimo ve o maglovitim eljama
o tome to drugi nazivaju idealom.

918

Neki otresit deko gledao bi vas podrugljivo kad biste ga zapitali: Hoe li da postane
estit? Ali e otvoriti oi, ako viste ga zapitali: Hoe li da postane jai negoli to su tvoji
drugovi?
Kako se postaje jai ? Polako se odluivati; a vrsto se drati onoga na ta smo se
odluili. Sve ostalo dolazi po sebi.
Nagli i promenljivi: i jedni i drugi vrste slabih. Ne smemo sebe brkati s njima; oseati
otstojanje za vremena.
uvati se dobroudnih! Dodir s njima uspavljuje. Svaki dodir je dobar kod koga su
nam potrebna ona odbranbena sredstva i orua koja nosimo u instinktima. ovek treba da
upotrebi svu svoju umenost na to da stavi na probu snagu svoje volje... Tu treba ono to
odlikuje jedne od drugih, ne u znanju, otroumnosti, duhovitosti.
ovek se mora za vremena nauiti da zapoveda kaogod i da slua. Mora se uiti
skromnosti, taktu u skromnosti: to e rei: razlikovati, potovati ono u emu se pokazuje
skromnost; tako isto mora potovati ono emu poklanja poverenje.

Zbog ega se ovek najvie kaje? Zbog toga to je bio skroman; to nije obraao
nikakve panje na svoje najbitnije potrebe; to je sebe ravo razumeo; to je sebe potcenio;
to je izgubio osetljivost i sluh za svoje instinkte; ovo otsustvo potovanja, obzira prema
samom sebi, sveti se gubicima svake vrste: gubitkom zdravlja, prijateljstva, sree, ponosa,
vedrine, slobode, vrstine, odvanosti. ovek nikada posle nee sebi oprostiti ovaj nedostatak
u pravom egoizmu: on e ga smatrati kao zamerku, kao povod za sumnju u pravo ja.

919

Ja bih eleo da ovek pone tim to bi ukazivao potovanje samom sebi: sve ostalo
dolazi po sebi. Razume se, ovek prestaje tim biti za druge: jer je to poslednje to e drugi
oprostiti. Kako ? ovek koji potuje samog sebe ?
To je neto drugo od slepog nagona ljubavi prema sebi: nita nije obinije u ljubavi
polova, kaogod i u dvojstvu koje se ja zove, nego preziranje onoga to se voli: fatalizam
u ljubavi.

920

Hou ovo ili ono; eleo bih da ovo ili ono bude tako; znam da je ovo ili ono tako
stepeni moi: ovek volje, ovek elje, ovek vere.

921

Sredstva pomou kojih se odrava jaa vrsta:

Dopustiti sebi pravo na izuzetne postupke; kao probu samosavlaivanja i slovode.
Nai se u stanjima koja ne doputaju da se ne bude varvarin.
Pomou askeze svake vrste stei nadmonost i sigurnost u pogledu jaine svoje volje.
Ne biti pristupaan; utanje; opreznost prema ljupkosti.
Nauiti se sluati na takav nain da to postane proba za samoodravanje. Kazuistika
dovedena do vrhunca u pitanju asti.
Nikada ne tvrditi: to je dobro za Janka, dobro je i za Marka nego obrnuto.
Nagrada, vraanje duga, kao privilegija, kao odlika.
Ne eleti tue vrline.

922

Kako ovek mora postupati s primitivnim narodima i zato varvarska sredstva nisu
nita proizvoljno, moe se opipljivo videti na delu, kada se ovek sa evropskom razneenou
nae prinuen da se odri kao gospodar nad divljacima u Kongu ili drugde.
 923

Ratoborni i miroljubivi. Jesi li ti ovek koji ima ratnike instinkte u krvi? Ako jesi,
onda se mora postaviti jo jedno pitanje: jesi li ti po instinktu ratnik zavojeva ili branilac?
Ostatak oveanstva, svi oni koji nemaju ratnike instinkte, hoe mir, hoe slogu, hoe
slobodu, hoe jednaka prava : to su samo imena i stupnjevi za istu stvar. Takvi ljudi
ele da idu tamo gde im nije nuno da se brane, oni su nezadovoljni sobom kad su prinueni
da dadu otpor: oni bi da stvore prilike u kojima rat vie nije nuan. U najgorem sluaju oni e
se pokoriti, sluati, stati u red: sve je to ipak bolje negoli ratovati tako na primer savetuje
hrianina njegov instinkt. Kod roenih ratnika ima neega nalik na naoruanost u karakteru,
u izboru stanja, priliva, u izgradnji svake osobine: orue se najbolje obrazuje u prvom tipu,
odbrana u drugom.
Kakva su sredstva i vrline potrebne nenaoruanima i nezatienima, da bi se odrali pa
ak i pobedili.

924

ta e postati od oveka koji nema vie razloga ni da se brani, ni da napada? ta ostaje

od njegovih afekata, kada izgubi one koji su mu bili orue i zatita?

925

Napomena na jednu englesku glupost. to nee da ljudi tebi ine, ne ini ni ti

njima. To vai kao mudrost; to vai kao pamet; to vai kao osnov morala kao zlatna
izreka. Don Stjuart Mil u to veruje (a koji Englez to ne veruje?)... Ali ova izreka ne moe
izdrati nikakvu kritiku. Raunica: Ne ini nita to ne bi hteo da se tebi ini zabranjuje
postupke zbog njihovih tetnih posledica: potajna je misao da se izvestan postupak uvek
nadoknauje. A ta bi sada bilo kad bi neko s Makiavelijevim Vladaocem u ruci iziao i
rekao: Mi moramo initi ba ono to e nam omoguiti da preteknemo druge i to liava
druge moi da to isto uine nama? S druge strane: setimo se Korzikanca, kome ast
nalae osvetu. Ni on ne eli da ga prosvira tane; ali izgled na tane, verovatnoa da ga dobije,
ne zadrava ga od toga da osveti svoju ast... I zar nismo u svima pristojnim postupcima ba
namerno ravnoduni prema onome to bi nas zvog njih snalo? Izbegavati izvestan postupak
koji bi imao tetne posledice po nas to bi znailo zabraniti uopte svaki pristojan postupak.
Nezavisno od toga ova izreka je vana, jer odaje izvestan tip oveka: u njoj se formulie
instinkt stada mi smo ravni, mi sebe smatramo ravnim: kako ja tebi, tako ti meni. Ovde
se stvarno veruje u ekvivalentnost postupaka, koja u svima stvarnim odnosima nikada ne
postoji. Ne moe se uzvratiti za svaki postupak: izmeu stvarnih individua ne postoje
podjednaki postupci, pa prema tome ne moe ni biti naknade... Kada ja neto inim, od
mene je uopte vrlo daleko pomisao da ikoji ovek moe uiniti isto: to je moje... Niko mi ne
moe nadoknaditi, nego mi se samo moe u najboljem sluaju neto drugo uiniti.

926

Protiv Dona Stjuarta Mila. Mene uasava njegovo prostatvo kad kae: to je
pravo Janku, pravo je i Marku; to ne eli da tebi ine ljudi, ne ini ni ti njima: time se sav
ljudski odnos zasniva na uzajamnim uslugama, tako da se svaki postupak javlja kao neka vrsta
plaanja za neto to je nama uinjeno. Pretpostavka je tu neotmena u najgorem smislu: tu se
pretpostavlja ekvivalentnost vrednosti postupaka mojih i tvojih; tu se prosto svodi na niticu
najlinija vrednost jednoga postupka (ono to se niim ne moe naknaditi ni platiti ).
Uzajamnost je veliko prostatvo; ba to to niko drugi ne bi mogao i ne bi smeo initi ono
to ja inim; to ne postoji nikakvo izravnanje (osim u sasvim odabranom krugu gde je ovek
uistinu meu sebi ravnima); to u dubljem smislu ovek nikad ne uzvraa, jer je on neto
jednokratno i ini samo neto jednokratno to osnovno ubeenje sadri u sebi razlog
aristokratske odvojenosti od mase, jer masa veruje u jednakost, pa prema tome i u
izravnanje i uzajamnost.

927

Tesnogrudost i lokalnost moralne ocene vrednosti i njenih pojmova o korisnom i

tetnom ima svoj dovoljan razlog; to je nuno stanovite drutva koje je u stanju da sagleda
samo blie i najblie posledice.
Dravi i politiaru, potrebna su ve izvesna nadmoralna shvatanja: jer i drava i
politiar moraju raunati s mnogo veim spletom posledica.
Tako isto bila bi moguna jedna svetska ekonomska politika koja bi na stvari gledala s
tako daleke perspektive da bi za trenutak svi pojedinani zahtevi morali izgledati nepravini i
proizvoljni.

928

Ii za svojim oseanjem? Povesti se za velikodunim oseanjem i tako dovesti

svoj ivot u opasnost, pod uticajem jednoga trenutka: to malo vredi i ni najmanje nije neto
naroito. U sposobnosti za to svi su ravni a u odlunosti za to prestupnik, bandit i
Korzikanac izvesno pretiu potenog oveka.
Vii je stepen: savladati ovaj impuls kod sebe i ne initi herojska dela po impulsu
nego hladno, razumno, slobodno od burnih priliva oseanja uivanja u tome... To isto vredi i
za saaljenje: ono se obino mora najpre prosejati kroz razum; bez toga ono postaje isto
onako opasno kao i svaki afekt.
Slepo poputanje pred jednom strau, pa bila to velikodunost, saaljenje ili
neprijateljstvo, uzrok je najveih zala.
Veliina karaktera ne sastoji se u tome to ovek nema tih strasti naprotiv, treba da
ih ima u stranoj meri: ali samo da ih vodi na uzdi... i to bez uivanja u tom zauzdavanju,
nego prosto zato...

929

Dati svoj ivot za jednu stvar to ini veliki efekat.

Ali ovek; daje svoj ivot za mnogo stvari: strasti sve zajedno i posebice trae svoje
zadovoljenje. Da li je ovek posvetio svoj ivot saaljenju ili srdbi ili osveti, to ne menja
stvar s gledita vrednosti. Koliko je njih rtvovalo svoj ivot zvog lepih ena i to je jo
gore, i svoje zdravlje! Kad ovek ima temperamenta, instinktivno bira opasne stvari: na
primer pustolovinu spekulacije, ako je filosof; ili nemoral, ako je ovek od vrline. Jedna vrsta
ljudi nee nita da rizikuje, a druga hoe. Da li mi drugi preziremo ivot? Naprotiv, mi
instinktivno traimo pojaan ivot, ivot u opasnosti... S tim, jo jednom da kaemo, ne
elimo biti vrliji od drugih. Paskal, na primer, nije hteo nita da rizikuje i ostao je hrianin: to
je moe biti bilo vrlina. ovek uvek neto rtvuje.

930
 Koliko dobiti ovek rtvuje, kako je malo sebian! Svi njegovi afekti i strasti trae
svoje pravo a kako je strast daleko od mudre koristi koja se sastoji u sebinosti!
ovek ne trai svoju sreu; ovek mora biti Englez pa da bi mogao poverovati da
ovek uvek trai svoju dobit. Nae udnje hoe da se istroe na stvarima u dugim strastima
njihova nagomilana energija trai prepreke.

931

Svi su afekti uopte korisni: jedni neposredno, drugi posredno; u pogledu korisnosti
apsolutno je nemoguno utvrditi stupanj vrednosti kao to se svakako sile prirode sve bez
razlike mogu smatrati dobrima, to jest korisnima, s ekonomskog gledita, bez obzira na to
koliko su izvor strahota i kobne bespovratnosti. Najvie to se moe rei jeste da su najjai
afekti od najvee vrednosti: poto ne postoje jai izvori snage.

932

Dobronamerna, milostiva, dobroduna raspoloenja duha nisu dola do priznanja usled

koristi koja se od njih ima, nego usled toga to su to stanja bogatih dua, koje su u stanju
darivati i ija vrednost lei u obilju oseanja ivota. Pogledajte u oi dobrotvoru! U njima je
izraeno neto to je taman suprotno samoodricanju, mrnji na sebe, paskalizmu.

933

Ukratko: mi traimo vlast nad strastima, ne njihovo slabljenje ili istrebljenje! to je

vea gospodarea snaga volje, utoliko se vea sloboda sme dati strastima.
Veliki ovek velik je po slobodi koju doputa svojim eljama i po jo veoj moi
koja zna kako da upregne ta divna udovita u svoju slubu.
Dobar ovek je na svakom stupnju civilizacije bezopasan i koristan ovek u isti mah:
neka vrsta sredine; u optoj svesti on je izraz onoga ega se nemamo rata plaiti, ali koji se
zbog toga ne sme prezirati.
Vaspitanje: u sutini sredstvo da se izuzetak upropasti za raun pravila. Obrazovanje: u
sutini sredstvo da se ukus uputi protiv izuzetka u prilog prosenih.
Tek kada kultura raspolae obiljem sila, moe postati zimska bata za luksuznu kulturu
izuzetka, opita, opasnosti, nianse: tome tei svaka aristokratska kultura.

934

Sve sama pitanja sile: do koje mere ovek moe ostvarivati svoju nameru protiv
drutvenih uslova odranja i protiv predrasuda drutva? Do koje mere moe ovek pustiti
na volju svojim stranim osobinama, od kojih veina ljudi propada? Do koje mere moe ii
unato istini i stati na stranu njenih najsumnjivijih strana? Do koje mere moe ovek ustati
protiv stradanja, preziranja samoga sebe, saaljenja, bolesti, poroka, s pitanjem da li moe
njima zagospodariti? ( to nas ne ubija, to nas snai...) Najzad: do koje mere sme ovek
dati za pravo pravilu, onom to je opte, maleno, dobro, ispravno, proseno, a da se time ne
vulgarizira?... Najvea proba karaktera: ne dopustiti da te dobro navede u propast. Dobro kao
luksuz, kao utananost, kao porok.

OTMEN OVEK
 935

Tip: prava dobrota, otmenost, veliina due koja potie od bogatstva: ona ne daje da bi
primala ona sebe nee uzviavati time to e biti dobra; rasipanje kao tip prave dobrote:
bogatstvo same linosti kao preduslov.

936

Aristokratizam. Ideali stada sada na vrhuncu kao najvia mera vrednosti drutva:
pokuaj da im se da kosmika, pa ak i metafizika vrednost. Protiv tih ja branim
aristokratizam.
Jedno drutvo koje bi htelo da sauva obzir i delikatnost u odnosu prema slobodi mora
sebe oseati kao izuzetak i protiv sebe imati jednu mo od koje se izdvaja, koju gleda s visoka
i neprijateljski.
to se vie odriem prava i sebe izjednaujem s drugima, to vie padam pod vlast
najprosenijih i najzad najveega broja. Prvi uslov koji jedno aristokratsko drutvo ima u sebi,
da bi odralo meu svojim lanovima visok stupanj slobode, jeste ona krajnja napetost koja
potie od prisustva suprotnih nagona kod ovih lanova: od njihove volje za vlau....
Kad idete za tim da zbriete sve jake suprotnosti i razlike u rangu, onda tim briete i
jaku ljubav, uzvieni stav duha i oseanje svoje sopstvene linosti.

Za stvarnu drutvenu psihologiju slobode i jednakosti. ta tu opada?

Volja za linom odgovornou, znak opadanja autonomije; sposobnost za napad i
odbranu, ak i u stvarima duha: zapovednika mo; smisao za strahopotovanje,
potinjavanje, podreivanje, sposobnost za utanje; velika strast, veliki zadatak, tragedija,
vedrina.

937

Ogisten Tjeri itao je 1814 ta je rekao Monlozije u cvom delu De la monarchie

franaise odgovorio je uzvikom srditosti i zaseo za svoje delo. Ovaj emigrant je rekao: Race
d' affranchis, race d' esclaves arrach de nos mains, peuple tributaire, peuple nouveau, licence
vous fut octroye d' etre libres, et non pas nous d' etre nobles; pour nous tout est de droit,
pour vous tout est de grce, nous ne sommes point de votre communaut: nous sommes un
tout par nous-memes.

938

Kako aristokratski svet sve vie sebe sama ia i slabi! Svojim otmenim instinktima on
odbacuje svoje privilegije i po svojoj utananoj kultivisanosti interesuje se za narod, za slabe,
siromane, poeziju malih itd.

939

Postoji jedna otmena i opasna vrsta bezbrinosti, koja doputa duboke zakljuke i
razumevanje: to je bezbrinost samopouzdane i prebogate due koja se nikada ne pati oko
prijatelja, ali koja zna samo za gostoprimstvo, samo gostoprimstvo upranjava i samo to zna
upranjavati srce i dom otvoreni svakom ko hoe da ue, pa bili to prosjaci, kljasti ili
kraljevi. To je prava drutvenost: ko nju ima, ima stotinu prijatelja, ali verovatno nijednog
prijatelja.

940

Uenje: primenjuje se na ljude sa preobilnom snagom ne na prosene;

i samo su stupnjevi visine: vie od njih stoji zlatna priroda.
Moral dunosti bezuslovne poslunosti kod stoika, u hrianskim i arapskim
monakim redovima, u Kantovoj filozofiji (svejedno je da li se poslunost duguje stareini ili
pojmu).
Vie od ti treba stoji ja hou (heroji); vie od ja hou stoji ja jesam (grki
bogovi).
Varvarski bogovi ne izraavaju nikakvo zadovoljstvo u meri oni nisu ni jednostavni,
ni laki, ni umereni.
941

Smisao naih vrtova i dvoraca (prema tome i smisao svih naih udnji za bogatstvom)
jeste: da sklonimo ispred oiju nered i prostatvo, i da sagradimo dom za otmenost due.
Veina ljudi bez sumnje veruju da e postati vie prirode, ako oni lepi, mirni predmeti
budu uticali na njih: otuda potie juri na Italiju i putovanja itd., sve itanje i pohaanje
pozorita. LJudi hoe da budu formirani to je smisao njihovog kulturnog rada! Ali jaki,
silni hoe samo da formiraju i nita strano nee vie da imaju oko sebe!
Zbog toga idu ljudi i u prirodu, ne da se u njoj nau, nego da se u njoj izgube i
zaborave. elja je svih slabih i nezadovoljnih samim sobom da pobegnu od sebe.

942

Postoji samo plemstvo po roenju, po krvi. (Nije ovde re o reci od i o almanahu

Gota: parenteza za magarce.) Gde ljudi govore o aristokratima duha, tu ima uopte razloga
da se neto sakrije to je, kao to je poznato, lozinka meu ambicioznim Jevrejima. Ali samo
duh ne oplemenjava; naprotiv, potrebno je najpre neto da oplemeni duh. ta je potrebno?
Krv.

943

ta je otmeno?
Briljivost u spoljanjim stvarima, ukoliko ona ograuje, dri na razdaljini, titi od
brkanja.
Frivolan izgled u rei, odelu, dranju, pomou ega se stoika vrstina i vlast nad
sobom titi od svake bezobzirne radoznalosti.
Lagan hod i lagan pogled. Ne postoji odve mnogo stvari od vrednosti: a one dolaze
i htele bi od sebe onome koji je od vrednosti. Mi se teko divimo.
Podnoenje siromatine i oskudice, ak i bolesti.
Izbegavanje malih asti i nepoverenje prema svakome ko je lak na hvaljenju: jer i
hvalilac veruje da razume ta hvali: ali razumeti Balzak, koji je tipian ovek od ambicije,
to je osporio comprendre c' est galer.
Naa sumnja u pristrasnost srca ide vrlo duboko: samoa nije stvar izbora, nego
nude.
Ubeenje da ovek ima dunosti samo prema sebi ravnima, a prema drugima da se
ponaa kako smatra da je najbolje; da se pravda moe oekivati samo meu ravnima
(naalost, na to e se jo dugo ekati).
Ironija prema obdarenima, vera u plemstvo po roenju i u oblasti morala.
Uvek se oseati kao onaj koji deli poasti: meutim, ne bi se esto naao onaj koji bi
mu smeo ukazivati poast.
Uvek preruen: to vii ovek, to mu je sve vie potreban inkognito. Ako ima Boga,
on bi se, iz proste pristojnosti, smeo da pokazuje samo kao ovek u svetu.
Mi smo sposobni za dokolicu, za bezuslovno uverenje da zanat dodue ne postiuje
u svakom smislu, ali sigurno obesplemenjuje. Mi nismo za marljivost u graanskom
smislu, ma koliko je cenili i uvaavali, ili kao to su oni umetnici kao kokoi veita kokotala
koji kakou i nose jaja i opet kakou.
Mi titimo umetnike i pesnike i svakoga ko je u emi bilo majstor: ali kao stvorenja
vieg reda negoli to su oni koji samo mogu neto, negoli to su samo produktivni ljudi: s
njima mi sebe ne brkamo.
Uivanje u formama; uzimanje u zatitu svega to je formalno; uverenje da je
ljubaznost jedna od najveih vrlina; nepoverenje prema svakoj vrsti putanja sebi na volju,
raunajui tu i slobodu tampe i misli, jer pod takvim okolnostima duh postaje povran i grub
i bez kontrole.
Zadovoljstvo je enama, kao moda u manjoj, ali delikatnijoj i lakoj vrsti bia.
Kakva srea sresti stvorenja kojima se u glavi vrti samo igra i ludost i kinurenje! One su
uvek bile zanos svih vrlo intenzivnih i dubokih mukih dua, iji je ivot optereen velikim
odgovornostima.
Zadovoljstvo u vladarima i svetenicima, jer oni uopte podraavaju veru u
razliitost ljudskih vrednosti, ba i pri oceni prolosti , u najmanju ruku simboliki, ak i
stvarno.
Mi smo sposobni za utanje: ali o tome ni rei pred sluaocima.
Mi podnosimo dugotrajna neprijateljstva: nedostaje laka pomirljivost.
Mi preziremo demagogiju, prosveenost, duevnost, lebejsku intimnost.
Mi skupljamo dragocenosti, mi imamo potrebe velike i probirake due, mi nita
neemo prosto. Mi hoemo svoje knjige, svoje predele.
Mi se bunimo protiv zlih i dobrih iskustava i ne uoptavamo tamo brzo. Pojedinaan
sluaj: kako ga podrugljivo gledamo kad ima tako rav ukus da se ponaa kao pravilo!
Mi volimo naivno i naivne, ali kao posmatrai i via bia; za nas je Faust isto tako
naivan kao njegova Grethen.
Mi dobre cenimo malo, kao ljude stada: mi znamo kako se esto dragocena zlatna
kap dobrote sakrila pod najgorom, najgrom i najtvrom spoljanjou, koja vredi vie od sve
dobrote sladunjavih dua.
Mi ne smatramo da oveka naeg tipa demantuju njegovi poroci ili njegova ludost.
Mi znamo da nas je teko poznati i da imamo sve razloge da sebi damo prednost.

944

ta je otmeno? Da je ovek prinuen da stalno igra izvesnu ulogu. Da trai poloaje

u kojima je prinuen stalno da zauzima dranje. Da preputa sreu velikom broju: sreu kao
duevni mir, vrlinu, udobnost, malograanstvo englesko-anelsko la Spenser. Da
instinktivno trai za sebe teke odgovornosti. Da zna sebi svuda stvarati neprijatelje, a u
najgorem sluaju i od samog sebe. Da protivrei stalno velikom broju ne reima ve delom.

945
 Vrlina (na primer kao istinitost) kao na otmeni i opasni luksuz: mi ne smemo odbiti
tetu koju ona sa sobom donosi.

946

Ne hteti pohvalu: initi ono to nam koristi, ili to nam priinjava zadovoljstvo, ili to
moramo.

947

ta je ednost kod oveka? Da mu je ukus u stvarima pola ostao otmen; da u ljubavi ne

podnosi ni brutalnost, ni morbidnost, ni lukavstvo.

948

Pojam asti: poiva na veri u dobro drutvo, na riterskim vrlinama, na obavezi da

ovek stalno igra ulogu. U sutini: da ovek ne pridaje odve vanosti svome ivotu, da se
bezuslovno dri najdostojanstvenijih manira prema svima s kojima dolazi u dodir (bar ukoliko
ne pripadaju nama); da ne bude ni poverljiv, ni dobroudan, ni veseo, ni skroman, izuzev
meu sebi ravnima: da stalno igra ulogu.

949

Kad ovek stavlja na kocku svoj ivot, svoje zdravlje, svoju ast, onda je to posledica
velike smelosti i obilate i rasipnike volje: on to ne ini iz ljubavi prema ljudima, nego to
svaka velika opasnost izaziva nau radoznalost da izmerimo nau snagu i nau smelost.

950

Orlovi se ustremljuju pravo na plen. Otmenost due najbolje se prepoznaje na

velianstvenoj i ponositoj ludosti s kojom vri napade pravo na cilj.

951

Rat protiv mekuakog shvatanja otmenosti! Izvesna koliina brutalnosti ne moe

se vie dopustiti: kaogod ni bliskost zloinu. Ni samozadovoljstvu tu nema mesta: ovek
sebe mora posmatrati avanturistiki, eksperimentisati sa sobom i dovoditi sebe u opasnost i
bez ikakva preklapanja o lepim duama. Ja bih hteo nainiti mesta jednom sranijem
idealu.

952

Raj je pod senkom maeva to je tako isto simbol i proba pomou koje se otmene i
ratnike due odaju i prepoznaju.

953

Dva puta. Javlja se izvestan momenat kad ovek ima na raspolaganju suviak snage:
nauka je stavila sebi u zadatak da sprovede ovo robovanje prirode.
Tada ovek dobija slobodno vreme da sebe razvije u neto novo, vie. Nova
aristokratija. Tada se mnoge vrline, koje su sada uslovi ivota, javljaju kao preivele.
Osobine koje vie nisu potrebne, pa se stoga gube. Nama vrline nisu vie potrebne: prema
tome, mi ih gubimo ( kako moral samo jedno je na potrebu, moral spasenja due, tako i
moral besmrtnosti: to su bila sredstva da se ovek osposobi za ogromnu tiraniju nad samim
sobom, pomou afekta velikog straha...).
Razliite vrste nevolje, koje su posluile kao disciplina da se ovek formira : nevolja
ui oveka da radi, da misli, da obuzdava sebe.

Fizioloko ienje i jaanje. Novoj aristokratiji potrebna je antiteza protiv koje se bori:
ona se mora nalaziti pod strahovitim pritiskom u pogledu svog odranja.
Dve budunosti oveanstva: 1. posledice mediokritetiziranja; 2. svesno otstranjivanje i
formiranje sebe.
Uenje koje jaz stvara: ono odrava najviu i najniu vrstu (ono niti srednje vrste).
Dosadanji aristokrati, duhovni i svetovni, ne dokazuju nita protiv potrebe jedne nove
aristokratije.

GOSPODARI ZEMLJE

954

Jedno pitanje stalno nam se namee, jedno moda avolsko i zlo pitanje: apnimo ga
onda na uho onima koji imaju prava na takva sumnjiva pitanja, najjaim duama dananjice,
koje same sebe najbolje dre u rukama: nije li ve vreme, sada kada se tip domae ivotinje
sve vie i vie iri u Evropi, pokuati sa temeljitim vetakim i svesnim odgajanjem suprotnog
tipa i njegovih vrlina? I ne bi li i demokratski pokret prvi put naao neku vrstu cilja, spasa i
opravdanja, kad bi se pojavio neko ko bi se njime posluio tako da se najzad, pored
njegovog novog i uzvienog oblika ropstva ( jer to mora evropska demokratija na kraju biti)
stvori ona via vrsta gospodstvenih i cezarskih duhova koja bi stajala na demokratiji, oslanjala
se na nju i uzdizala se preko nje? Do novih dosad nemoguih, do svojih vizija? Do svojih
zadataka?

955

Posmatranje dananjeg Evropljanina uliva mi mnogo nade: izgrauje se tu jedna smela

gospodarska rasa na osnovici jedne krajnje inteligentne mase. Oigledno je da pokreti za
prosveivanje masa nisu vie jedini koji stoje u prvom redu.

956

Isti uslovi koji sile razvitak tipa domae ivotinje, sile tako isto razvitak voa.

957

Veliko pitanje i zadatak blii se s oklevanjem, strano kao sudbina, ali neizbeno: kako
treba vladati zemljom kao celinom? I u kom smislu treba ovek kao celina ne samo kao
narod, kao rasa da se obrazuje i odgaja?
Zakonodavni morali su glavno sredstvo pomou koga se od oveanstva moe izgraditi
neto to bi bilo po udi stvaralakoj i dubokoj volji: pod uslovom da takva umetnika volja
najviega reda ima snage u rukama i moe nametnuti svoju stvaralaku volju dugim
periodima vremena, u obliku zakonodavstva, religija i morala. Takve ljude velikoga stvaranja,
prave velike ljude, kako ih ja shvatam, traie danas uzalud i verovatno jo za dugo: njih
nema; dok najzad, posle mnogih razoarenja, ljudi ponu razumevati zato ih nema i da danas
njihovoj pojavi i razvitku u Evropi ne stoji na putu nita neprijateljskije do li ono to se u njoj
moralom zove: kao da drugih morala nema niti ih sme biti: i to onaj moral stada koji se iz
sve snage trudi da na zemlji ostvari sreu zelenih livada, to e rei sigurnost, bezopasnost,
lagodnost, lakou ivota, i najzad, ako sve bude u redu, on gaji nadu na osloboenje od
svakojakih pastira i voa. Dva uenja koja on najvie propoveda jesu: jednaka prava i
simpatija prema svemu to pati ak i stradanje se smatra za neto ega se apsolutno
moramo osloboditi. to takve ideje mogu jo uvek biti moderne, to daje ravu sliku
modernizma. Ali ko bi duboko razmislio o tome kako i gde je dosad biljka koja se zove ovek
najbolje rasla, bio bi prinuen poverovati da je to bio sluaj pod suprotnim okolnostima: da u
tu svrhu opasnost njegovog poloaja mora ogromno porasti, da se njegova iznalazaka i
prikrivalaka mo mora boriti da se probije pod dugim pritiskom i prinudom, a njegova
ivotna volja da se uzdigne do bezuslovne volje za mo i nadmonost, i da je potrebna
opasnost, tvrdoa, nasilje, opasnost na ulici kao i u srcu, nejednakost, skrivenost, stoicizam,
kuaka vetina, svakovrsne avolije, jednom reju suprotnost svim udnjama stada, da bi se
stvorio vii tip oveka. Takav moral sa suprotnim smerovima, koji bi hteo oveka da odgaji za
visinu mesto za udobnost i prosenost moral koji ima za cilj da odgaji kastu gospodara
buduih gospodara zemlje mora, da bi se mogao nauiti, sebe uvesti nadovezujui se na
postojei moralni zakon i pod njegovim reima i formama. Ali kako se zarad toga moraju
iznai mnoge prelazne i varljive mere, i kako vek jednog oveka ne znai nita pri
sprovoenju tako dugotrajnih zadataka i ciljeva, mora se najpre odgajiti novi soj ljudi u kome
bi se kroz mnoga pokoljenja osigurala ista volja i isti instinkti jedna nova vrsta gospodara i
kasta to treba da bude isto tako jasno kao to su neto odve dugi i ne lako iskazani
zakljuci iz ove misli. Na cilj je da pripremimo preokret vrednosti za jedan odreeni jak soj
ljudi od najvieg duha i volje, i toga radi polako i paljivo da oslobodimo u njima itavu masu
sputanih i ocrnjenih instinkata: ko o tome razmilja na je, pripada nama, slobodnim
duhovima svakako onoj vrsti slobodnih duhova koja je razliita od dosadanjih: jer su
dosadanji slobodni duhovi eleli neto skoro obrnuto. Toj vrsti pripadaju, kako mi se ini, u
prvom redu evropski pesimisti, pesnici i mislioci jednog buntovnog idealizma, ukoliko ih
njihovo nezadovoljstvo s vaskolikim ivotom, logiki u najmanju ruku, prinuuje i na
nezadovoljstvo sa dananjim ovekom; tako isto izvesni nezasitljivo ambiciozni umetnici, koji
se bezobzirno i bezuslovno bore za naroita prava viih ljudi i protiv mase, i koji pomou
zavodnikih sredstava umetnosti savladuju sve instinkte stada i obzire stada kod izuzetnijih
duhova; tree, najzad, tu spadaju svi oni kritiari i istoriari koji e smelo nastaviti sreno
zapoeto otkrie starog sveta to je delo novog Kolumba, nemakog duha ( jer stojimo
jo na poetku ovoga zavojevanja). Jer je u starom svetu ustvari vladao jedan drugi
gospodstveniji moral negoli to je dananji; i antiki ovek, pod vaspitakom zastavom svog
morala, bio je jai i dublji ovek negoli to je dananji ovek dosad to je jedino bio
srean sluaj. Ali iskuenje koje je od starine do dananjeg dana uvek dejstvovalo na takve
sluajeve, to jest na jake i pregalake due, i danas je jo najutananija i najefikasnija
antidemokratska i antihrianska sila: kao to je ve bila u doba renesansa.

958

Ja piem za rod ljudi koji jo ne postoji: za gospodare zemlje.

Religije su opasne kao uteha, zaklon: ovek veruje da sada sme otpoinuti.
 U platonovom Teagesu stoji napisano: svaki bi od nas hteo da bude gospodar nad
svima ljudima ako je moguno, a najradije Bog. Ovaj stav mora se ponovo uvesti.
Englezi, Amerikanci i Rusi

959

Praumska vegetacija ovek pojavljuje se svuda gde se najdue vodila borba o mo.
Veliki ljudi.
Praumske zveri Rimljani.

960

Otsada e biti takvih povoljnih preduslova za obimnije vladavinske formacije kakvih

jo nije bilo. I to jo nije najvanija stvar. Omogueno je stvaranje meunarodnih polnih
zajednica koje sebi stavljaju u zadatak da odgaje rasu gospodara, budue gospodare zemlje
novu, ogromnu aristokratiju zasnovanu na najstroijoj samodisciplini, kojom ce volja
filosofa-silnika i umetnika-tirana vladati kroz tisue godina: jednu viu vrstu ljudi koji e
se, zahvaljujui prevazi svoga hotenja, znanja, bogatstva i uticaja, posluiti demokratskom
Evropom kao najzgodnijim i najlakim oruem da dobiju u ruke sudbinu zemlje, da bi na
oveku radili kao umetnici. Dosta je, ide vreme kad e se iznova uiti ta je politika.

VELIKI OVEK

961

Ja pazim da uoim na kojim se takama istorije pojavljuju veliki ljudi. Vanost

dugotrajnih despotskih morala: oni zateu luk, ako ga ne slomiju.

962

Veliki ovek ovek koga je priroda izgradila i pronala u velikom stilu ta je to?
Prvo: on ima u svom celokupnom radu iroku loginost, koja je zbog te irine teko
pregledna, pa stoga moe odvesti na pogrean put sposobnost da svoju volju rasprostre
preko velikih povrina svoga ivota i pezre i odbaci sve male stvari, makar meu njima bile
najlepe, najboanstvenije stvari na svetu. Drugo: on je hladniji, stroiji, bezobzirniji i bez
straha pred javnim mnenjem: njemu nedostaju vrline koje idu zajedno s potovanjem i
uvaavanjem, uopte sve ono to pripada vrlinama stada. Ako ne moe voditi, onda ide
sm; moe se desiti da usput guna na tota to bi sreo. Tree: on ne trai boleiva srca,
nego sluge, orua; u odnosu s ljudima on uvek gleda da neto stvori od njih. On zna da je
nedostupan: njemu je otuno kad biva poverljiv; i obino nije takav i kad misli da jest. Kad ne
razgovara sa sobom, nosi masku. On radije lae negoli to e govoriti istinu: to staje vie duha
i volje. U njegovom srcu vlada takva samoa do koje ne moe dopreti ni pohvala ni pokuda:
on je svoj sopstveni sudija, nad kojim nema apelacije.

963
 Veliki ovek je po nunosti skeptik (ime se ne tvrdi da bi takav morao izgledati), pod
uslovom da to sainjava veliinu: hteti neto veliko i sredstva za to. Sloboda od svake vrste
ubeenja pripada jaini njegove volje. Tako je to prema onom prosveenom despotizmu
koji upranjava svaka velika strast. Takva strast uzima intelekt sebi u slubu; ona ima
smelosti da se poslui i profanim sredstvima; ona dejstvuje bezobzirno; ona doputa sebi
ubeenja, ona se njima slui, ali im se ne potinjava. Potreba za verom, za ma im
bezuslovnim u pozitivnom i negativnom dokaz je slabosti; svaka slabost je slabost volje.
ovek od vere, vernik, po nunosti je mali soj oveka. Otuda sledi da je sloboda duha, to
jest neverovanje kao instinkt, preduslov veliine.

964

Veliki ovek osea svoju mo nad jednim narodom i privremenu harmoniju s jednim
narodom ili jednim mileniumom: ovo uveliavanje samooseanja kao causa i voluntas
pogreno se shvatilo kao altruizam: to ga nagoni da nae sredstva za optenje: svi veliki
ljudi veti su u iznalaenju takvih sredstava. Oni hoe da stvore velike zajednice prema svome
obliju, oni hoe da mnogovrsnosti i nesreenosti dadu formu, njih drai da gledaju haos.
Pogreno shvatanje ljubavi. Postoji ropska ljubav, koja se pokorava i daje sebe: koja
idealie i obmanjuje sebe; postoji boanska ljubav, koja prezire i voli i prerauje i uzdie
predmet svoje ljubavi.
Zadobiti onu ogromnu energiju veliine da bi se, pomou discipline kao i unitenjem
milion neuspelih, mogao izgraditi budui ovek a da se ne propadne od stradanja koje se
stvara na taj nain i kome ravna jo nikad nije bilo!

965

Revolucija, pometnja i nedaa itavih naroda od manje je vanosti po mome miljenju

nego nedaa velikih pojedinaca u njihovom razvitku. ovek se ne sme varati: mnoge nedae
svih tih malih ljudi ne sainjavaju nikakav zbir sem u oseanju monih ljudi. Misliti na
sebe u trenucima velike opasnosti: izvlaiti korist za sebe iz tete mnogih: to moe biti
znak velikog karaktera kod oveka koji se veoma mnogo izdvaja, koji je gospodar svojih
oseanja saaljenja i pravde.

966

Nasuprot ivotinji, ovek je u sebi razbio bezbroj oprenih instinkata i impulsa:

pomou njihove sinteze on je gospodar zemlje. Morali su izraz lokalno ogranienih
hijerarhija u tom mnogostrukom svetu nagona: tako da sa njihovih protivrenosti ovek ne
propada. Dakle jedan nagon kao gospodar tako oslabi i utana nagon koji mu je suprotan da
postane impuls koji potie glavni nagon na dejstvo.
Najvei ovek bio bi najbogatiji nagonima, i to u srazmerno najveoj jaini koju jo
moe podneti. Ustvari: gde se biljka ovek pokazuje jaka, nalazimo snane instinkte uperene
jedne protiv drugih (na primer kod ekspira), ali ukroene.

967

Nismo li u pravu da ubrojimo sve velike ljude u zle? To se ne moe tako jasno pokazati
u pojedinanim sluajevima. esto puta oni su se tako veto pretvarali da su na sebe uzimali
masku i spoljanji oblik velikih vrlina. esto su ozbiljno cenili vrline sa strasnom strogou
prema sebi, ali iz svireposti takve stvari varaju kada se gledaju iz daljine. Neki su pogreno
shvatili sami sebe; ne retko, opet, veliki zadaci izazivaju velike osobine, na primer pravinost.
Bitno je: najvei ljudi imaju moda i velike vrline, ali onda ba i antiteze tih vrlina. Ja
verujem da u prisustvu ovih protivnosti i iz oseanja tih protivnosti nie upravo veliki ovek,
jako zategnuti veliki luk.

968

U velikom oveku nalazimo specifine osobine ivota u najveoj meri: nepravdu, la,
eksploataciju. Ali ukoliko je njihovo dejstvo bilo ogromno, njihova prava priroda je potpuno
pogreno shvaena i tumaena kao dobrota. Tip takvog tumaa je Karlajl.

969

Uopte, svaka stvar vredi onoliko koliko je za nju plaeno. Ovo, razume se, ne vai u
sluaju izdvojenih pojedinaca; velike sposobnosti pojedinaca stoje izvan svake srazmere s
onim to je za njih uinio, podneo i pretrpeo on sam. Ali ako se ispita njegovo rodoslovlje,
onda e se nai istorija neobinog nagomilavanja i kapitalizovanja energije, pomou
svakojakih uzdravanja, borbe, rada, odlunosti. Zato to veliki ovek toliko staje, a ne zato
to stoji kao udo, kao dar neba i sluaja, postao je on velik: naslee je pogrean
pojam. Za ono to jedan ovek jeste njegovi preci platili su cenu.

970

Opasnost od skromnosti. Prilagoditi se odve rano zadacima, drutvima,

svakodnevnom poretku i radu, u koji nas sluaj stavlja, u vreme kada ni naa snaga ni na cilj
jo nisu izbili u naoj svesti kao zakon; prerana sigurnost savesti, ivost i druevnost koje
ovek stie usled ove prerane skromnosti, a koja se naem oseanju prikazuje kao osloboenje
od unutranjeg i spoljanjeg nemira, sve to razmekava i srozava oveka na opasan nain;
nauiti se potovanju stvari koje nama ravni potuju, kao da u sebi nemamo nikakvih merila
ni prava da odreujemo vrednosti, starati se da cenimo stvari kako ih drugi cene protiv
unutranjeg glasa naeg ukusa, koji je i jedna savest, postaje strano utanano sputavanje: a
ako se na kraju ne desi nikakva eksplozija, koja bi raznela sve veze ljubavi i morala u jedan
mah, onda takav duh zakrlja, svene, efeminira se, neutralie se. Obrnuto je ve prilino
ravo, ali ipak bolje: to e rei, trpeti od svoje okoline, od njenih hvala isto kao od njenih
pokuda; biti ranjen pritom i krvariti, ali to ne pokazati; i nehotice biti nepoverljiv i braniti se
od njihove ljubavi; nauiti se utanju i to moda skrivati govorei napraviti sebi kute i
nedokuna mesta osame za trenutke predaha, suza i uzviene utehe dok ovek najzad ne
bude dovoljno jak da ree: ta ja imam s vama? i ne ide svojim putem.

971

LJudi koji su sudbine, koji nosei sebe nose sudbine, cele rase herojskih bremenosaca:
o kako bi rado odahnuli jednom od samih sebe! Kako oni eznu za jakim srcima i pleima, da
se za koji as makar oslobode svoga tereta! I kako uzaludno oni samo eznu!... Oni ekaju;
oni posmatraju sve to protie pored njih: niko im ne prilazi ni sa hiljaditim delom njihovih
muka i strasti, niko ne sluti koliko oni ekaju ... Najzad... najzad ue se oni svojoj prvoj
ivotnoj mudrosti da vie ne ekaju: pa odmah zatim i svooj drugoj: da budu ljubazni, da
budu skromni, da otsada svakoga podnose jednom reju, jo malo vie da snose negoli to
su snosili dosad.
 NAJVII OVEK KAO ZAKONODAVAC BUDUNOSTI

972

Zakonodavac budunosti. Poto sam dugo uzalud pokuavao da za pojam filosofa

veem izvesno odreeno znaenje jer sam naao mnoge protivrene oznake uvideo sam
najzad da postoje dve razliite vrste filosofa:
1. Filosofi koji ele da utvrde kakvu bilo veliku injenicu o vrednostima (logiku ili
moralnu);
2. Filosofi koji su zakonodavci takvih vrednosti.
Prvi se trude da savladaju postojei ili proli svet, na taj nain to mnogostruke pojave
obuhvataju i skrauju znacima: njima je stalo do toga da dosadanje pojave uine preglednim,
shvatljivim, pojmljivim i upotrebljivim oni slue zadatku ovekovu da svu prolost
iskoristi za svoju budunost.
Drugi su pak zapovednici; oni kau: Tako mora biti!
Samo oni odreuju kuda i emu, korist i kakvu korist ljudi od ega imaju; oni gospodare
pripremnim radom naunikim, i sve znanje njima je samo sredstvo za stvaranje. Oba druga
vrsta filosofa retko dolazi; i ustvari njihov poloaj i opasnost ogromni su. Koliko puta su oni
sebi namerno vezali oi, da ne bi samo videli mali prostor koji ih razdvaja od ambisa i
propasti: na primer Platon, kad je sebe uverio da dobro kako ga je on hteo nije Platonovo
dobro, nego dobro po sebi, veito blago koje je neki ovek po imenu Platon naao na svom
putu! U mnogo grubljem obliku vlada ova ista volja za slepilom kod tvoraca religija: njihovo
ti mora ne sme zvuati u njihovim uima nikako kao ja hou samo kao zapovest
boju oni izvruju svoj zadatak njihovi zakoni vrednosti su snoljivo breme samo kao
otkrivenje, pod kojim se njihova svest ne rui.
im su se ona dva sredstva utehe, Platonovo i Muhamedovo, otpala, te nijedan mislilac
ne moe vie olakati svoju savest hipotezama o Bogu ili veitim vrednostima, raste
pravo zakonodavca novih vrednosti na nove i dosada nepoznate strahote. Sad e oni
izabranici, koji poinju nazirati takvu dunost, pokuati ne bi li mogli izbei tu svoju novu
dunost jo dok je vremena kao svoju najveu opasnost pomou nekog skoka u stranu:
na primer na taj nain to pokuavaju uveriti sebe da je njihov zdatak ve reen, ili da je
nereiv, ili da njihova plea ne mogu podneti toliko breme, ili da su ve pretovareni drugim,
bliim zadacima, ili ak da je ovaj novi dalji zadatak iskuenje i mamac, odvoenje od svih
dunosti, bolest, neka vrsta ludila. Nekima ustvari polazi za rukom da to izbegnu: kroz itavu
istoriju nailazimo na tragove takvih begunaca i njihove grene savesti. Meutim, u veini
sluajeva takvim sudbonosnim ljudima dolazi as osloboenja, as jesenje zrelosti, kada
moraju initi ono to nisu nekada hteli: i delo koga su se ranije najvie bojali, pada im lako
i netraeno s drveta, kao delo bez proizvoljnosti, skoro kao poklon.

973

oveanski vidik. Na filosofe se moe gledati kao na ljude koji su inili najvee
napore da ispitaju dokle se moe ovek uspeti naroito Platon: dokle dopire njegova snaga.
Ali oni to ine kao pojedinci: moe biti da je instinkt cezar i svih osnivaa drave itd. bio
vei, jer su oni mislili o tome dokle se ovek moe dognati u razvitku i pod povoljnim
uslovima. Ali oni nisu dovoljno shvatili ta su upravo povoljni uslovi. Veliko pitanje: gde je
dosad biljka ovek najlepe rasla. Za to je potrebno uporedno izuavanje istorije.

974
 Jedan fakt, jedno delo govori novim jezikom svakom vremenu i svakoj novoj vrsti
oveka. Istorija uvek saoptava nove istine.

975

Ostati objektivan, strog, vrst, uporan u sprovoenju jedne misli polazi jo najbolje
umetnicima za rukom; ali kad su nekome za to jo potrebni ljudi (kao uitelji, dravnici itd.),
onda se brzo gubi mir i hladnoa i vrstina. Kod priroda kao to su Cezar i Napoleon mi smo
u stanju da naslutimo neto od nezainteresovanog rada na njihovom mermeru, pa ma koliko
ljudi se imalo pri tom rtvovati. Na tom putu lei budunost najveih ljudi: snositi najveu
odgovornost i ne sruiti se pod njom Dosad su skoro uvek bile potrebne iluzije nadahnua
da ovek ne izgubi ak i veru u svoje pravo i ruku.

976

Zato filosof retko uspeva. Meu uslovima koji filosofa omoguuju nalaze se izvesne
osobine koje obino upropauju oveka:
1. on mora imati bezbroj osobina, mora biti neka vrsta skraenice oveka, svih njegovih
viih i niih elja: opasnost od suprotnosti i odvratnosti prema sebi;
2. on mora biti radoznao u vrlo razliitim pravcima: opasnost od rasparavanja;
3. on mora biti poten i pravian u najviem smislu, ali i dubok u ljubavi i mrnji (i u
nepravinosti);
4. on ne sme biti samo posmatra, nego i zakonodavac: sudija i sueni (ukoliko je
skraenica sveta);
5. do krajnosti mnogostran, pa ipak vrst i tvrd. Suptilan.

977

Istinski kraljevski poziv filosofa (po reima Anglosaksonca Alkuina): prava corrigere et
recta corroborare et sancta sublimare.

978

Novi filozof moe se pojaviti samo u vezi s kojom gospodareom kastom, kao njeno
najvie oduhotvorenje. Velika politika, vladanje zemljom na domaku; potpuno otsustvo
naela za to potrebnih.

979

Osnovna misao: nove vrednosti moraju se najpre stvoriti toga neemo biti poteeni!
Filosof nam mora biti zakonodavac. Nove vrste. (Kako su bile dosad odgajane najvie vrste
[na primer Grci]: ovu sluajnost hteti svesno.)

980

Ako se o filosofu misli kao o velikom vaspitau, koji je dovoljno moan da sebi privue
duge nizove pokolenja na svoju samotnu visinu: onda mu se moraju priznati i strahovita
preimustva velikog vaspitaa. Jedan vaspita nikada ne govori ta misli: nego uvek samo ono
to misli o jednoj stvari obzirom na korist onoga koga vaspitava. U ovom pretvaranju on sebe
ne sme odati; s njegovim uiteljstvom ide i vera u njegovo potenje. On mora biti sposoban da
se poslui svakim sredstvom za odgoj i disciplinu; neke prirode on gura napred samo ibom
preziranja, a neke opet, koje su lenje i trome, neodlune, mekuaste, sujetne, moe biti
preteranom hvalom. Takav vaspita nalazi se iznad dobra i zla; ali to ne sme niko znati.

981

Mi ne smemo popravljati ljude, niti im govoriti o kakvom moralu, kao da je dat bilo
kakav moral po sebi ili neki idealan tip oveka: nego moramo stvarati okolnosti pod kojima
su jai ljudi potrebni: ovima bi s njihove strane bio potreban jedan moral koji krepi (ili bolje
reeno: izvesna telesno-duhovna disciplina), i oni e ga prema tome i imati!
Mi se ne smemo povesti za plavim oima i nadimanjem grudi; veliina due nema nita
romantino u sebi. I naalost ba nita milokrvno!

982

Od ratova se moramo nauiti: 1. da smrt pribliimo interesima za koje se borimo to

nas ini dostojanstvenim; 2. moramo se nauiti da mnogo rtvujemo i da svoju stvar dovoljno
ozbiljno uzimamo da ne tedimo ljude; 3. moramo se nauiti strogoj disciplini i svome pravu
na nasilje i lukavost u ratu.

983

Vaspitanje kojim se gaje gospodarske vrline koje postaju gospodari nad gospodarskom
dobrom voljom i saaljenjem: velike disciplinske vrline (Oprosti neprijateljima svojim...
prema njima je igraka), strast stvaraoca moraju se izneti na visinu ne sme se vie
klesati mermer! Izuzetan i jak poloaj ovih bia (u poreenju s poloajem dosadanjih
vladara): rimski cezar s duom Hristovom.

984

Duevna veliina ne sme se odvojiti od duhovne veliine. Jer ona obuhvata nezavisnost:
ali se bez duhovne veliine duevna ne sme dopustiti, ona donosi nesreu, ak i svojom
eljom za dobroinstvom i vrenjem pravde. Mali duhovi moraju sluati dakle ne mogu
imati veliine.

985

Vii filosof, koji okruen samoom, ne zato to eli biti sm, nego zato to jeste neto,
to ne nalazi sebi ravna: koliko je opasnosti i novih muka namenjeno njemu ba danas kad
smo izgubili veru u hijerarhiju i prema tome vie ne znamo kako valja potovati i razumeti tu
samou! Nekada je mudrac skoro postajao svetac u savesti gomile stojei po strani na takav
nain danas pustinjak kao da je opkoljen oblakom mutne sumnje i podozrenja. I ne samo
od strane zavidljivaca i bednika: u svakoj dobronamernosti koju iskusi mora osetiti pogreno
razumevanje, zanemarivanje i povrnost; on zna sve podmuklosti onog kratkovidog saaljenja
koje smo sebe osea dobrim i svetim kada pokuava da ga spase od njega samog pomou
ugodnijih poloaja i pristojnijeg i pouzdanijeg drutva da, on e se morati da divi
nesvesnom ruilakom nagonu s kojim su se dali na posao protiv njega svi proseni duhovi,
verujui vrsto da imaju prava na to! Za ljude takve neshvatljive samoe potrebno je da se i
spolja dobro odvoje od ostaloga sveta: to je njihova mudrost. ak lukavstvo i preruavanje su
potrebni, da se takav ovek odri, da se odri na povrini, usred svih vrtloga naega vremena
koji ga vuku nanie. On mora ispatati kao svoj sopstveni greh svaki pokuaj da uredi svoj
ivot u dananjici i sa dananjicom, svako priblienje ljudima i ciljevima dananjice: i on se
moe diviti skrivenoj mudrosti svoje prirode, koja ga pri svakom takvom pokuaju odmah
vue natrag sebi putem bolesti i nesrenih sluajeva.

986

Maledetto colui che contrista un spirito immortal! (Manzoni, Conte di Carmagnola, II in)
( Proklet bio svak ko oalosti besmrtan duh!)

987

Najtei i najvii oblik oveka dostie se najree: tako istorija filosofije pokazuje masu
neuspelih, nesrenih sluajeva i do krajnosti lagano napredovanje; nailaze itava tisulea i
uguuju to je bilo dostignuto; zbog toga se uvek gubi kontinuitet. Zbog toga je istorija
najvieg oveka, mudraca jeziva istorija. Najvie je oteeno seanje na velike ljude, jer su
ih poluuspeli i neuspeli ravo shvatili i pobedili uspesima. Kad god se gde pokae
posledica, skuplja se masa svetine; sluati ta kau mali i siromani duhom strano para ui
oveku koji sa stravom u srcu zna da sudbina oveanstva zavisi od uspeha njegovog najvieg
tipa. Ja sam od detinjstva svoga razmiljao o uslovima postojanja mudraca, i neu sakriti
svoje radosno uverenje da je on u Evropi opet postao moguan moda samo na kratko
vreme.

988

Ali mi novi filosofi ne poinjemo samo izlaganjem stvarnog ureenja ranga i razlike
u vrednostima meu ljudima, nego mi hoemo ba neto suprotno od izjednaenja i slinosti:
mi uimo udaljavanju u svakom smislu, mi kopamo jazove kakvih do sada jo nije bilo, mi
hoemo da ovek bude vie zao negoli to je ikada bio. Zasada mi sami ivimo skriveno i tui
jedan drugome. Iz mnogih razloga nama e biti nuno da budemo pustinjaci, pa i da maske
nosimo mi emo stoga biti od slabe koristi u traenju nama ravnih. Mi emo iveti sami i
verovatno znati muke najveih samoa. Ako bismo se sluajno sukobili na putu, kladio bih se
da se neemo prepoznati ili da emo se uzajamno obmanuti.

989

Les philosophers ne sont pas faits pour s' aimer. Les aigles ne volent point en
compagnie. Il faut laisser cela aux perdrix aux, tourneaux... Planer au-dessus et avoir des
griffes, voil le lot des grands gnies.

990

Zaboravih rei da su takvi filozofi vedri i da oni rado sede u bezdanu savreno vedrog
neba: njima su potrebna druga sredstva za odranje u ivotu negoli ostalim ljudima; jer oni
pate na drugi nain (naime isto tako sa dubine svoga preziranja prema ljudima kao i sa ljubavi
prema ljudima). Najmukotrpnija ivotinja pronala je smeh.

991
 O pogrenom shvatanju veselosti. Povremeno osloboenje od dugotrajne napetosti;
razdraganost, saturnalije jednog duha koji se posveuje i priprema na duge i strahotne odluke.
Luda u obliku nauke.

992

Nova hijerarhija meu duhovima: tragine prirode nisu vie na prvom mestu.

993

Meni je uteha kad znam da iznad dima i kala ljudske niskosti postoji vie, vedrije
oveanstvo, koje je brojno vrlo maleno ( jer sve to je izuzetno, po svojoj sutini je retko):
ovek mu pripada ne stoga to je obdareniji ili estitiji ili herojskiji ili sa vie ljubavi negoli
to su ljubavi dole, ve zato to je hladniji, vedriji, dalekovidniji, samotniji, jer snosi i najvie
voli samou, zahteva je kao sreu, privilegiju, pa ak i kao uslov ivota, jer ivi meu
oblacima i munjama kao meu sebi ravnima, a tako isto meu sunanim zracima, kapljama
rose, pahuljicama snega i meu svim to po nunosti dolazi sa visine i to se, kad se pokree,
veito kree samo u pravcu odozgo dole. udnje za visinom nisu nae udnje. Heroji,
muenici, geniji i entuzijasti nisu nam dovoljno tihi, strpljivi, utanani, hladni, polagani.

994

Apsolutno uverenje: da su oseanja vrednosti razliita gore i dole; da bezbrojna

iskustva nedostaju onima dole, da je nuno da oni to su dole pogreno razumeju one to su
gore.

995

Kako dolaze ljudi do velike snage i do velikog zadatka? Sve vrline i sposobnosti tela i
due stekle su se mukom i polako, dugim naporom, samokontrolom, ogranienjem na malo,
putem istrajnog, upornog ponavljanja istih radnja, istih samoodricanja: ali postoje ljudi koji su
naslednici i gospodari ovog lagano steenog mnogostrukog bogatstva u vrlinama i
podobnostima jer usled srenih i razumnih brakova i srenih sluajeva steene i
nagomilane sile mnogih pokolenja nisu bile proerdane i raskomadane, nego su bile zdruene
vrstim obruem i voljom. Na kraju se javlja ovek, kolos od snage, koji ezne za ogromnim
zadacima. Jer naa snaga nama gospodari: i alosna duhovna igra od ciljeva i smerova i
povoda nalazi se samo na povrini ma koliko slabe oi videle u njima glavnu stvar.

996

Uzvien ovek ima najviu vrednost, ak i kad je sasvim delikatan i slab, jer je u njemu
odgajeno i zajedno sauvano obilje vrlo tekih i retkih stvari kroz mnoga pokoljenja.

997

Ja uim: da postoje vii i nii ljudi, i da jedan jedini ovek moe pod izvesnim
okolnostima iskupiti ivot itavih tisuljea to e rei: jedan potpuniji, bogatiji, vei,
celostniji ovek u poreenju s bezbrojem nepotpunih, deliminih ljudi.

998
 S onu stranu gospodara, i slobodni od svih veza, ive najvii ljudi: a gospodari su im
orue.

999

Hijerarhija. Onaj ko odreuje vrednosti i upravlja voljom tisua godina, time to vodi
najvie prirode, jeste najvii ovek.

1000

Verujem da sam naslutio neke stvari iz due najvieg oveka; moe biti, svako ko tu
neto nasluti ide u propast: ali ko je video najvieg oveka mora pomoi da se on omogui.
Osnovna misao: mi moramo nainiti budunost merilom svih svojih ocena vrednosti
i ne smemo traiti za sobom zakone svog vladanja.

1001

Nije cilj oveanstvo, nego natovek!

1002

Come l' uomo s'eterna... Inferno, XV, 85

(Kako se ovek vekovei... Dante, Pakao, XV, 85.)

II DIONIS

DIONIS

1003

LJubimcu prirode, koji blai moje srce, istesanom od jednog komada drveta, koje je
tvrdo, blago i mirisno onome kome se ak i nos raduje posveujem ovu knjigu.
On uiva u onome to mu godi; njegovo zadovoljstvo u neemu prestaje kad prekorai
granice onoga to mu ne godi;
on nazire lekove od deliminih ozleda; njemu su bolesti veliki posticaji njegova ivota;
on zna kako da iskoristi svoje rave sluajeve;
on se elii od nesrenih sluajeva koji mu prete unitenjem;
on iz svega to vidi, uje, instinktivno sabira sve to ide u prilog glavnoga u njemu
on se upravlja prema izvesnom naelu odabiranja on odbacuje mnogo ta;
on reagira lagano, kako su ga nauili dugotrajan obzir i svestan ponos on ispituje
nadraaj: otkuda dolazi, kuda hoe, on se ne potinjava;
on je uvek u svome drutvu, bile to knjige, ljudi ili priroda;
on odaje potu odabirajui, doputajui, ukazujui poverenje.

1004
 Treba da dostignemo takvu orlovsku visinu u posmatranju da moemo razumeti kako se
biva kako bi trebalo da biva uistinu: kako je svako nesavrenstvo i bol zbog njega sastavni
deo najvie eljivosti.

1005

Oko 1876 godine pretrpeo sam strah da se ne kompromituje sve to sam dotle eleo, kad
sam pojmio ta je ustvari Vagner hteo: a ja sam bio vrlo privezan za njega svima vezama
dubokog jedinstva potreba, zahvalnou, nezamenljivou i savrenom pustotom koju sam
video oko sebe.
U to doba otprilike ja sam sebe smatrao bespovratno zapletenim u svoju filologiju i
nauni rad u jednu sluajnost i utoite moga ivota : vie nisam znao kako da se
iskobeljam, i bio sam umoran, iscrpen i doao do kraja.
U to doba otprilike ja sam pojmio da je moj instinkt teio neemu to je bilo taman
suprotno openhauerovom instinktu: teio je opravdanju ivota, ak i onome to je bilo
najstranije, najdvosmislenije i najlanije u njemu: za tu svrhu ja sam imao u rukama formulu
dioniziski.
openhauerovo tumaenje stvari po sebi kao volje pretstavlja vaan korak ka
shvatanju da je priroda stvari po sebi po nunosti dobra, blaena, istinita i jedinstvena: ali
on nije znao kako da oboi ovu volju: on je lebdeo u moralno-hrianskom idealu. openhauer
je stajao jo toliko pod vlau hrianskih vrednosti da mu je stvar po sebi postala runa,
glupa, do krajnosti nitavna, kad mu je Prestala biti Bog. On nije shvatio da postoji bezbroj
drugih mogunosti bia, pa ak i mogunosti postojanja Boga.

1006

Dosad su moralne vrednosti bile najvie vrednosti: hoe li u to ko posumnjati?... Ako ih

maknemo s tog mesta, onda emo izmeniti sve vrednosti: time se obara naelo njihove
dosadanje hijerarhije.

1007

Obrnuti vrednosti ta bi to bilo? U tome moraju uzeti uea svi spontani pokreti; svi
novi, budui i jai pokreti: samo to oni stoje jo pod lanim imenima i ocenama i nisu jo
postali samosvesni.
Smela svesnost i primanje onoga to je dostignuto osloboenje od banalnosti starih
ocena vrednosti, koje nas obezvreuju u onome to je bilo najbolje i najjae u naem
dostignuu.

1008

Izlino je svako uenje za koje ve nije pripremljeno sve u pogledu nagomilanih sila i
eksplozivnog materijala. Preocenjivanje vrednosti samo e se onda postii ako postoji
napetost novih potreba i novih potrebnika koje tite stare vrednosti, premda toga nisu svesni.

1009

Gledita za moje vrednosti: da li neko neto ini od obilja ili elje?... da li je posmatra,
ili dri plug, ili gleda u stranu, sklanja se u stranu?... da li sa nagomilane energije, spontano,
ili samo reagira na nadraaj? da li je jednostavan zbog malenog broja elemenata, ili kao
apsolutni gospodar mnogih elemenata, tako da se njima slui kad su mu potrebni ?... je li on
problemili reenje?... je li savren zbog malenosti zadatka ili je nesavren zbog neobinosti
cilja ? je li pravi ovek ili je samo glumac; je li kao glumac pravi ili je podraavalac, je li
tuma ili predmet tumaenja? je li linost ili prosto zborno mesto linosti... je li bolestan
od bolesti, ili od velikog zdravlja ? da li vodi kao pastir ili kao izuzetak (trei rod: kao
begunac)? da li mu je nuno dostojanstvo ili bufonerija? da li trai prepreke ili se uklanja
ispred njih? da li je nesavren od premladosti ili od prestarosti? da li po prirodi govori da ili
ne ili je areni paunov rep? da li je dovoljno ponosit, da se ne stidi ni svoje sujete? je li jo
podloan grii savesti ( ova vrsta biva retka: ranije je savest grizla odve mnogo: a sada,
ini se, kao da nema vie zuba za to)? je li ovek jo sposoban za dunost? (postoje ljudi
koji bi se liili ostatka svojih ivotnih radosti, ako bi se liili dunosti naroito
enskobanje, roene pokorne sluge.)

1010

Ako pretpostavimo da je nae uobiajeno shvatanje sveta nesporazum: da li bi se mogla

zamisliti savrenost u kojoj bi i takvi nesporazumi imali svoje mesto?
Pojam jedne nove savrenosti: ono to ne odgovara naoj logici, naem lepom, naem
dobru, naoj istini, moglo bi biti savreno u jednom viem smislu negoli to je i na
ideal.

1011

Na veliki udeo: ne smemo bogotvoriti nepoznato; mi upravo poinjemo pomalo

saznavati. Lani i uzaludni napori.
Na novi svet: mi moramo utvrditi do koje smo mere tvorci svojih oseanja vrednosti
dakle do koje mere mi moemo davati smisao istoriji.
Ta vera u istinu u nama dostie svoj krajnji zakljuak vi znate kako on glasi : ako
uopte ima ega emu se treba klanjati i moliti, onda se moramo klanjati prividu; boanska je
la a ne istina.

1012

Onaj ko gura napred razumnost, nagoni u isti mah i njoj suprotne sile misticizam i
svakojaku ludost da pokau novu snagu.
U svakom pokretu moramo razlikovati 1. delimian zamor od prethodnoga pokreta
(zasienost, pakost slabosti prema njemu, bolest); 2. delimino ponovo razbuenu,
nagomilanu snagu koja je dugo tinjala, radosna, razdragana i silovita: zdravlje.

1013

Zdravlje i bolest: budimo obazrivi! Mera ostaje rascvet tela, ivahnost, smelost i
bodrost duha ali, prirodno, i koliina bolesti koju ono moe primiti na sebe i savladati
pretvoriti je u zdravlje. Ono od ega e delikatniji ljudi propasti slui kao potsticaj velikom
zdravlju.

1014

Samo je stvar snage: imati sve bolesne crte ovoga veka, ali uravnoteiti ih pomou
obilate, plastine i okrepljujue sile. Snaan ovek.
 1015

O jaini XIX veka. Mi smo srednjovekovniji od osamnaestoga veka; ne prosto

radoznaliji ili osetljiviji za sve to je strano i retko. Mi smo se pobunili protiv revolucije... Mi
smo se oslobodili straha od razuma, te aveti osamnaestoga veka: mi se usuujemo opet da
budemo apsurdni, detinjasti, lirski jednom reju: mi smo muziari. Mi se isto tako malo
bojimo smenoga kao to se malo bojimo apsurdnoga. avolu ide u prilog boja tolerantnost:
jo bolje, on ima interesa u tome kao ravo shvatani i klevetani od iskona mi spasavamo
ast avolovu.
Mi vie ne odvajamo veliko od stranoga. Mi mirimo dobre stvari, u njihovoj
sloenosti, s najgorim: mi smo prevazili negdanju besmislenu eljivost (koja je htela
napredak dobra bez napretka zla ). Popustio je kukaviluk prema idealu renesansa mi se
usuujemo teiti ak za moralom renesansa. Netrpeljivost prema svetenicima i crkvi
doekala je kraj u isto vreme; nemoralno je verovati u Boga ali ba to smatramo
najboljim oblikom opravdanja te vere.
Mi smo svemu tome dali pravo kod sebe. Mi se ne plaimo nalija dobrih stvari (
mi ga traimo: mi smo za to dovoljno hrabri i radoznali), na primer nalija antike, morala,
razuma, dobroga ukusa ( mi sraunavamo gubitke, koje imamo sa svima takvim
dragocenostima: mi skoro padamo u bedu sa takvim blagom ). Isto tako mi ne skrivamo od
sebe nalije ravih stvari.

1016

ta nam ini ast. Ako nam ita ini ast, onda je to ovo: mi smo ozbiljnost preneli
na drugu stranu: mi smatramo vanim sve stvari koje su bile prezrene kao niske u svima
vremenima i ostavljene kao nevane lepim oseanjima dajemo naprotiv malu cenu.
Postoji li opasnija zabluda od preziranja tela? Kao da se tim ne osuuje itava
duhovnost na bolesno stanje, na magle idealizma!
Ne moe se odrati nita od svega to su hriani i idealisti izmislili: mi smo radikalniji.
Mi smo otkrili da je najmanji svet svuda odluujui.
Kamene uline ploe, ist vazduh u sobi, hrana shvaena prema vrednosti; mi ozbiljno
gledamo na sve ivotne potrebe i preziremo svako lepoduje kao neku vrstu ovlanosti i
frivolnosti. Ono to se dosad najvie preziralo mi guramo u prvi red.

1017

Mesto Rusoova prirodnog oveka devetnaesti vek je otkrio istinitiju sliku oveka
on je za to imao hrabrosti... Uopte uzev, time je hrianski pojam oveka delimino
vaspostavljen. Ali mi nismo imali hrabrosti da ba toga oveka po sebi primimo, i da u
njemu vidimo zalogu budunosti ovekove. Isto tako mi se nismo usudili da u porastu
ovekove strahovitosti gledamo propratnu pojavu svakog porasta kulture; u tome smo mi jo
pod uticajem hrianskog ideala i stajemo na njegovu stranu protiv paganizma, a tako isto i
protiv renesansnog shvatanja virt.
Ali na taj nain mi nemamo klju za kulturu: i na delu mi jo uvek ostajemo pri
patvorstvu istorije u prilog dobrog oveka (kao da samo on pretstavlja napredak oveka) i
pri socijalistikom idealu (to jest na ostacima hrianstva i Rusoa u svetu koji nije vie
hrianski).
Borba protiv osamnaestog veka: Napoleon i Gete kao najvea pobeda nad tim vekom. I
openhauer se bori protiv njega; ali nehotino on se vraa u sedamnaesti vek on je
moderni Paskal, s Paskalovim shvatanjem vrednosti bez hrianstva. openhauer nije bio
dovoljno jak za jedno novo da. Napoleon; mi shvatamo kako je neophodno tu spojen vii
ovek sa stranim. Mukost je rehabilitovana; a eni plaen duni danak u preziranju i
strahu. Totalitet zdravlje i najvia aktivnost; prava linija, veliki stil u delanju nanovo
pronaen; najjai instinkt, instinkt samoga ivota, udnja za prevlau, naao potvrdu.

1018

(Revue des deux mondes od 15 februara 1887. Ten o Napoleonu:) Naglo se pokazuje
glavna osobina: umetnik, latentan u politiaru, izlazi iz svoje kanije; on stvara u idealu i u
nemogunom. Njega prepoznaju kao ono to on jeste: posmrtni brat Dantea i Mikelandela: i
uistinu, u pogledu odreenih kontura njegove vizije, intenzivnosti, koherentnosti i unutranje
doslednosti njegovog sna, dubine njegove meditacije, natoveanske veliine njegove zamisli,
on se meri s njima i njima je ravan: njegov genij ima istu staturu i istu strukturu; on je jedan
od tri suverena duha talijanskog renesansa.
Nola bene Dante, Mikelandelo, Napoleon.

1019

O pesimizmu jaine. U unutranjem domainstvu due primitivnog oveka

preovlauje strah od zla. ta je zlo? Tri stvari: sluaj, neizvesnost, nenadnost. Kako se
primitivni ovek bori protiv zla? On ga zamilja kao razum, kao mo, kao linost. Na taj
nain on dobija mogunost da s njim sklapa neku vrstu sporazuma i uopte da na zlo dejstvuje
unapred da ga preduhitri.
Drugo sredstvo je u tome da tvrdi kako je njegova zla priroda i tetnost jednostavno
prividna: posledice sluaja, neizvesnosti, nenadnosti tumae se kao dobronamerne i razumne.
Tree sredstvo: zlo se u prvom redu tumai kao zaslueno: zlo se opravdava kao
kazna.
Ukratko: ovek mu se potinjava : celo moralno-religiozno tumaenje samo je
jedan oblik potinjavanja zlu. Vera da u zlu postoji neki dobar smisao znai odricanje od
borbe protiv njega.
Cela istorija kulture pretstavlja umanjavanje tog straha od sluaja, od neizvesnosti, od
nenadnosti. Kultura upravo znai nauiti se proraunavanju, nauiti se otkrivanju uzroka,
preduhitravanju, verovanju u nunost. S napretkom kulture ovek se osposobio da se oslobodi
toga primitivnog oblika potinjavanja zlu (koji se zove religija ili moral), toga opravdanja
zla. Sada on vodi rat protiv zla on ga se oslobaa. Da, moguno je stanje oseanja
sigurnosti, vere u zakon i proraun, u kome svest gleda na te stvari s dosadom u kome je
radovanje sluaju, neizvesnosti i nenadnosti ustvari potstrek.
Zastanimo za trenutak kod ovog simptoma najvie kulture ja ga nazivam
pesimizmom jaine. Sada oveku nije vie nuno opravdanje zla, on se ba pravdanja
uasava. On uiva u zlu istom, sirovom; on smatra besmisleno zlo najinteresantnijim. Ako
mu je pre bio nuan Bog, njega sada ushiuje nered sveta bez Boga, svet sluaja, ijoj sutini
pripada uas, dvosmislica i zavodnitvo.
U takvom stanju ba je dobru nuno opravdanje, to jest ono mora imati zlu i opasnu
podlogu, ili sadrati u sebi veliku koliinu gluposti: u tom sluaju ono se jo svia.
Animalnost vie ne pobuuje stravu; duhovita i srena razdraganost u prilog ivotinje u
oveku pretstavlja u takva vremena najpobedonosniji oblik duhovnosti. ovek je otsada
dovoljno jak da se sme stideti vere u Boga: on sada sme iznova da igra ulogu avolova
advokata. Ako se na delu zalae za odravanje vrline, to ini iz razloga koji u vrlini
prepoznaju utananog, lukavstvo, pohlepnost, oblik udnje za mo.
I ovaj pesimizam jaine zavrava se teodicejom, to jest apsolutnom afirmacijom sveta
 ali iz razloga sa kojih se svet nekada odbacivao : i na taj nain shvatanjem ovoga sveta
kao najvieg mogunog i stvarno dostignutog ideala.

1020

GLAVNE VRSTE PESIMIZMA

Pesimizam osetljivosti (preterana nadraljivost uz prevagu oseanja bola);

Pesimizam neslobodne volje (drugim reima: nedostatak sil koje bi se opirale
nadraajima);
Pesimizam sumnje (klonjenje od svega utvrenogam od svakoga hvatanja i dodira).
Psiholoka stanja koja prate ovaj pesimizam mogu se posmatrati u ludnici, premda u
neto preteranom obliku. Tako isto i nihilizam (oseanje nitavnosti koje sve proima).
Ali gde spada Paskalov moralni pesimizam? Metafiziki pesimizam filosofije Vedanta?
Socijalni pesimizam anarhista (ili eliev)? Pesimizam sauea (kao to je pesimizam Lava
Tolstoja, Alfreda de Vinjia)?
Nisu li sve to pojave propadanja i obolenja?... Preterano pridavanje vanosti moralnim
vrednostima ili fikcijama o drugom svetu ili socijalnim nedaama ili stradanju uopte:
svaka takva preteranost jednog ueg gledita po sebi je ve znak obolenja. Tako isto prevaga
negativnog nad pozitivnim!
Ono to se ovde ne sme brkati: zadovoljstvo u tome da se kae ne i ini ne kad je ono
posledica ogromne snage i napona pozitivnog stava koji je svojstven svima bogatim i
monim ljudima i vremenima. I luksuz u isti mah; isto tako i oblik hrabrosti koja sebe
protivstavlja stranom; simpatija za uasno i dvosmisleno, jer je ovek sam, izmeu ostaloga,
straan i dvosmislen: dionizijski duh u volji, duhu, ukusu.

1021

MOJIH PET NE

1. Moja borba protiv oseanja greha i meanja pojma kazne u fiziki i metafiziki svet,
kaogod i u psihologiju i tumaenje istorije. Svest o tome da su sve dosadanje filosofije i ocene
vrednosti bile moralizovane.
2. Moje prepoznavanje i izvlaenje tradicionalnog ideala, hrianskoga, ak i tamo gde
je likvidirano s dogmatskom formom hrianstva. Opasnost od hrianskog ideala lei u
njegovim oseanjima vrdnosti, u onome to moe biti i bez idejnog izraza: moja borba protiv
latentnog hrianstva (na primer u muzici, u socijalizmu).
3. Moja. borba protiv Rusoova osamnaestog veka, protiv njegove prirode, njegovih
dobrih ljudi, njegove vere u
prevlast oseanja protiv mekanja, slabljenja i moralizovanja oveka: jedan ideal koji se
rodio iz mrnje protiv aristokratske Kulture i koji na delu znai carstvo neobuzdanih oseanja
uvreene sujete, kao ratna zastava (moral oseanja greha u hrianina, moral uvreene sujete
jeste stav gomile).
4. Moja borba protiv romantizma, u kome se susreu hrianski ideali i Rusoovi, ali
koji u isti mah ezne za
starim vremenom sveteniko-aristokratske kulture, za virt, za jakim ovekom neto do
krajnosti hibridno; jedna lana
i vetaka vrsta jaeg oveanstva, koje uopte ceni krajnja stanja i u njima gleda simptom
snage (kult stradanja; podraavanje najizrazitijih oblika, furore espressivo, koje potie ne
od obilja, nego od oskudice). (U Evropi devetnaestog veka roena je iz obilja i relativnog
blagostanja vesela muzika itd; meu pesnicima, na primer, tifter i Gotfrid Keler znaci su
vee jaine i unutranjega zdravlja negoli... Velika tehnika i pronalazaki duh, prirodne
nauke, istorija: to su relativni proizvodi snage, samopouzdanja devetnaestoga veka.)
5. Moja borba protiv prevlasti instinkata stada, nakon to se nauka udruila s njima;
protiv duboke mrnje koja
se pokazuje prema svakoj hijerarhiji i otstojanju.

1022

Od pritiska obilja, od napona sila koje u nama neprekidno rastu a ne mogu sebi nai
oduke, stvara se stanje nalik na stanje pred buru: naa priroda se zamrauje. I to je
pesimizam... Uenje koje ini kraj takvom stanju na taj; nain to ma ta zapoveda:
preocenjivanje vrednosti pomou kojih nagomilane sile nalaze put i pravac, tako da
eksplodiraju u munjama i delima ne mora ni najmanje biti neko uenje o srei:
oslobaajui sile koje su do bola bile pretrpane i priguene, ono donosi sreu.

1023

Zadovoljstvo se javlja tamo gde se javlja oseanje moi.

Srea je gospodarenje svesti o moi i pobedi.
Napredak: snaenje tipa, sposobnost za veliku volju: sve ostalo je nesporazum i
opasnost.

1024

Vreme kada stara maskarada i moralno kinurenje strasti izazivaju odvratnost: gola
priroda; kad se koliine moi jednostavno smatraju kao presudne (kao injenice koje
odreuju rang); kad se veliki stil ponovo javlja, kao posledica velike strasti.

1025

Zadatak kulture zahteva da uzmemo u slubu sve to je strano, jedno po jedno,

postupno, pravei opite; ali dok kultura ne postane za to dovoljno jaka, ona se mora boriti
protiv strahota, umeravati ih, prikrivati, pa ak i anatemisati.
Gde god jedna kultura ukazuje na zlo, time daje izraza svome strahu, dakle svojoj
slabosti.
Teza: sve to je dobro, to je negdanje zlo stavljeno u slubu. Merilo: to su strahotnije
i vee strasti koje sebi moe dopustiti jedno doba, jedan narod, pojedinac, jer ih moe
upotrebiti kao sredstvo, to se vie die njegova kultura : to je proseniji, slabiji, pokorniji i
kukaviniji jedan ovek, to e vei broj stvari smatrati za zlo: njegovo carstvo zla je najvee.
Najnii ovek videe svuda carstvo zla (to jest onoga to je njemu zabranjeno i
neprijateljsko).

1026

Ne dolazi srea za vrlinom nego tek moan ovek svoje stanje sree naziva
vrlinom.
 Zla dela pripadaju monima i vrlima: rava, niska podjarmljenima.
Najmoniji ovek, stvaralac, imao bi biti najgori ukoliko namee svoj ideal svima
ljudima protiv sviju njihovih ideala i prerauje ih prema svojoj slici. Zlo se ovde zove: tvrdo,
bolno, prinudno.
Ljudi kao to je Napoleon moraju se stalno iznova pojavljivati i utvrivati veru u
suverenost pojedinca: sam Napoleon bio je iskvaren sredstvima kojima se morao posluiti i
izgubio je otmenost karaktera. Da se imao probiti meu ljudima druge vrste, mogao bi
upotrebiti druga sredstva: i onda ne bi bilo nuno da jedan cezar mora postati rav.

1027

ovek je udovite i nadivotinja; vii ovek je neovek i natovek: tako to ide zajedno.
Koliko ovek raste u veliini i visini, toliko raste i u dubini i strahoti: ne treba hteti jedno bez
drugoga ili bolje: to se temeljnije jedno hoe, to se temeljnije postie ba drugo.

1028

Strahota ide uz veliinu: neka se u tome ne varamo.

1029

Ja sam izloio saznanje tako stranim stvarima da tu nije moguno nikakvo

epikurejsko zadovoljstvo. Jedino je dionizisko uivanje dovoljno za to : ja sam prvi
otkrio tragiku. Grci su je, zahvaljujui svojoj moralnoj povrnosti, pogreno razumeli. Ni
rezignacija nije uenje tragedije, nego pogreno shvatanje tragedije! enja za nebiem jeste
odricanje tragine mudrosti, njena antiteza.

1030

Bogata i mona dua ne samo to savladava bolne, pa ak i strane gubitke, liavanja,

pljake, uvrede: ona izlazi iz takvog pakla s veim bogatstvom i moi: i, to je bitno, sa
poveanim blaenstvom ljubavi. Ja verujem da e onaj ko je naslutio nego o najosnovnijim
uslovima svakog porasta ljubavi razumeti Dantea, kad je napisao na vratima pakla: I mene je
stvorila veita ljubav.

1031

Moj ponos, moje muenje i moja srea: to sam optrao ceo krug moderne due i sedeo
u svakom kutu njenom.
Istinski prevazii pesimizam ; i, kao posledicu toga, stei geteovski pogled pun
ljubavi i dobre volje.

1032

Nije nikako najanije pitanje u tome da li smo sobom zadovoljni, nego da li smo
uopte ma ime zadovoljni. Ako se pretpostavi da kaemo da jednom jedinom trenutku, onda
smo time rekli da ne samo sebi, nego celom iootu. Jer nita ne stoji za sebe, ni u nama nigi u
stvarima: i kada naa dua zatreperi i zabruji kao struna od sree samo jedan jedini put, bile su
potrebne itave venosti da to omogue i cela venost bila je u tome jednom jedinom
trenutku naega da opravdana, iskupljena, potvrena i odobrena.
 1033

Pozitivni afekti: ponos, radost, zdravlje, ljubav meu polovima, neprijateljstvo i rat,
potovanje, lepo dranje, maniri, jaka volja, visoka duhovna disciplina, volja za mo,
zahvalnost prema zemlji i ivotu sve to je bogato, to bi htelo darivati i to obasipa ivot
darovima, zlati ga, ovekoveuje i bogotvori itava sila ozarenih vrlina, sve ono to prima
ivot i potvruje ga reju i delom.

1034

Mi malobrojni ili mnogobrojni koji se usuujemo iveti u jednom svetu osloboenom

od morala, mi paganci po veri: mi smo verovatno i prvi koji su pojmili ta je to paganska
vera: morati sebi pretstaviti via bia negoli to je ovek, ali iznad dobra i zla; morati
svako vie stanje bia ceniti i kao nemoralno stanje bia. Mi verujemo u Olimp, ne u
Raspetoga.

1035

Noviji ovek upotrebio je svoju idealizatorsku mo u odnosu prema jednom Bogu

veinom moralizujui ga sve vie i vie ta to znai? Nita dobro, opadanje ovekove
snage.
Ustvari, moguno bi bilo ba obrnuto: i za to postoje znaci. Bog zamiljen kao osloboelje
od morala, bog koji u sebi nosi itavu punou ivotnih suprotnosti i koji ih iskupljuje i
opravdava u boanskom muenju: Bog kao neto transcendentalno, iznad jednog
orsokakog morala dobra i zla.

1036

Na osnovu nama poznatog sveta ne moe se dokazati postojanje humanitarnog Boga:

toliko ste prinueni i nagnani danas da zakljuite. Ali kakav zakljuak izvlaite iz toga? On
se nama ne moe dokazati: skepticizam saznanja. Vi se svi bojite zakljuka: Na osnovu
nama poznatog sveta mogao bi se dokazati sasvim drugi bog, koji u najmanju ruku nije
humanitaran i naprosto se vrsto drite vaeg boga i izmiljate za njega jedan svet koji
nama nije poznat.

1037

Otklonimo najvie dobro iz pojma o Bogu: ono je nedostojno jednoga Boga.

Otklonimo isto tako najviu mudrost: to je tatina filosofa, koji su krivi za besmisleno
shvatanje Boga kao udovita mudrosti: oni su eleli da im to vie bude nalik. Ne! Bog
najvia mo to je dovoljno ! Iz nje sve sledi, iz nje sledi svet!

1038

I koliko je jo novih bogova moguno! Meni samom, u kome je religiozni, to e rei

bogotvoraki instinkt po katkad dejstvovao u nevreme: kako mi se razliito otkrivalo
boanstvo svaki put!... Toliko je mnogo neobinih stvari prolo pokraj mene u onim
vanvremenskim trenucima koji padaju u ivot kao s neba, kada ovek apsolutno vie ne zna
koliko je ve star ili koliko e jo mlad biti... Ja ne bih sumnjao da postoji mnogo vrsta
bogova... Ima takvih koji se ne mogu zamisliti bez izvesne halkionske mirnoe i lakoumlja...
 Lake noge pripadaju moe biti pojmu Bog... Je li potrebno dokazivati da se jedan bog
najradije dri izvan svega filistarskog i racionalnog? Tako isto i, meu nama reeno, iznad
dobra i zla? Njegov pogled je slobodan kako bi to rekao Gete. I da se za ovu priliku
pozovemo na autoritet Zaratustre, koji se ne moe preceni: Zaratustra ide tako daleko da za
sebe svedoi: Ja bih verovao samo u Boga koji bi znao igrati...
Jo jednom reeno: koliko je jo novih bogova moguno! Razume se, Zaratustra je
prosto stari bezbonik: on ne veruje ni u stare ni u nove bogove. Zaratustra kae da bi verovao
; ali Zaratustra nee da veruje... Treba ga pravilno razumeti.
Tip Boga prema tipu tvorakih duhova, velikih ljudi

1039

I koliko je novih ideala u osnovi jo moguno! Evo ovde jednog malog ideala, koji
mi doe svakih pet nedelja u ludoj i usamljenoj etnji, u azurnom trenutku bezumne sree.
Provesti svoj ivot izmeu delikatnih i apsurdnih stvari; tu stvarnosgi; pola umetnik, pola
ptica i metafiziar: bez da i ne za stvarnost, izuzev to je ovek; prima s vremena na vreme,
po uzoru na dobroga igraa, vrhovima svojih prstiju; uvek golican nekim sunanim zrakom
sree; razveseljen i ohrabren ak i tugom jer tuga uva srenoga; kaei neku malu
lakrdiju i najsvetijim stvarima: to je, kao to se po sebi razume, ideal jednoga tekoga,
kvintal tekoga duha, duha teine.

1040

Iz ratnike kole due. (Posveeno hrabrima, vedrima, uzdrljivcima.)

Ne bih eleo potceniti milokrvne vrline; ali veliina due nije u skladu s njima. ak i u
umetnosti veliki stil iskljuuje dopadljivost.
U vremenima bolne napregnutosti i osetljivosti bira rat on vra i jaa miie.

Ljudi duboko ranjeni imaju olimpiski smeh; ovek ima samo ono to mu je nuno.

Ve deset godina to traje: nikakav glas vie ne dopire do mene zemlja bez kie.
ovek mora imati mnogo ovenosti u sebi da se ne sasui na sui.

1041

Moj novi put u afirmaciju. Filosofija, kako sam je ja dosada shvatao i doiveo, jeste
dobrovoljno ispitivanje odvratnih i zloglasnih strana ivota. Iz dugog iskustva, koje sam
stekao lutajui ledom i pustinjom, nauio sam se da druke gledam na sve dosadanje
filosofiranje: skrivena istorija filosofije, psihologija njenih velikih imena izbila je na videlo
za mene. Koliko istine podnosi, na koliko se istine usuuje jedan duh? to je za mene bilo
pravo merilo.
Zabluda je kukaviluk... svako dostignue saznanja dolazi od hrabrosti, od vrstine
prema sebi, od istoe prema sebi... Ovakva eksperimentalna filosofija, kojom ja ivim,
predvia i mogunost naelnog nihilizma; time se, meutim, nije reklo da e ona ostati na
negaciji, na ne, na volji za negacnjom. Ona bi radije htela dopreti do suprotnoga, do dioniziske
afirmacije sveta onakvog kakav je, bez oduzimanja, bez izuzimanja i izbiranja ona hoe
veito kruenje: iste stvari, istu logiku i neloginost spletenos stvari. Najvie stanje do
koga moe dopreti jedan filosof: odnositi se dioniziski prema ivotu moja formula za to
glasi: amor fati.
Zarad toga mi moramo shvatiti ne samo da su nune one strane ivota koje su dosada
odricane, nego i da su eljive: i to ne samo eljive u odnosu prema dosad primljenim
stranama ivota (neto u obliku njihovih dopuna ili preduslova), nego i kao eljive njih samih
radi, kao monije, stranije, istinskije strane ivota, u kojima se njegova volja jasnije
izraava.Tako isto ovde bismo imali da ocenimo i onu stranu ivota koja je dosad jedina bila
primljena; da razumemo otkuda potie ovo shvatanje vrednosti i kako malo ono ima veze sa
dioniziskim merilom vrednosti ivota: ja sam izvukao i pojmio ta tu upravo prima ivot,
govori da (s jedne strane instinkt patnika, s druge instinkt gomile, s tree instinkt veine protiv
izuzetaka ).
Tim sam naslutio do koje bi mere jedan jai soj oveka neophodno morao zamisliti u
drugom pravcu uzvienje i dizanje ovekovo: via bia, iznad dobra i zla, iznad onih
vrednosti koje na sebi nepobitno nose peat svoga porekla iz oblasti stradanja, stada i
najveega broja traio sam podatke o formiranju ovih obrnutih ideala u istoriji (pojmovi
paganski, klasian, otmen, bili su ponovo otkriveni i izneseni na videlo).

1042

Dokazati koliko je grka religija bila via od judejskohrianske. Ova poslednja je

pobedila, jer je grka religija bila degenerisana (opala).

1043

Ne treba se uditi to je par hiljada godina potrebno da bi se vaspostavila veza dve

hiljade godina ne znae mnogo!

1044

Moraju postojati takvi ljudi koji osvetavaju sve funkcije, ne samo jelo i pie: i ne
samo u seanju na njih, ili u jedinstvu s njima, nego uvek iznova i na nov nain treba da se
ovaj svet preobrazi.

1045

Najduhovniji ljudi oseaju ar i dra ulnih stvari na nain koji drugi ljudi oni sa
srcem od mesa ne mogu ni zamisliti niti se usuuju zamisliti: oni su senzualisti s
najboljom verom, jer oni priznaju ulima bitniju vrednost negoli onome estome situ, onoj
spravi za tananje i mlevenje, ili zvalo se kako mu drago ono to se na narodnom jeziku
duh zove. Sila i mo ula to je neto najbitnije u celostnom i sreno sazdanom oveku:
divna zver mora najpre postojati inae, ta vredi sve to humanizovanje!

1046

1. Mi hoemo da se drimo svojih ula i vere u njih i da dovedemo do kraja misao o

njima! Neprijateljstvo prema
ulima u dosadanjoj filosofiji kao najvea ovekova besmislica.
2. Postojei svet, na kome je sagraeno sve ivo i zemaljsko, te izgleda ovakav kakav je
(trajan i laganih pokreta), mi bismo hteli dalje izgraivati ne da ga kritiki odbacimo kao
neto lano!
3. Nae ocene vrednosti zidaju taj svet; one naglauju i podvlae. Kakvog znaenja ima
kad itave religije kau: Sve je ravo i lano i zlo! Ova osuda celoga procesa moe biti
samo sud promaenih!
4. Dodue, promaeni bi mogli biti najvei stradalnici i najutananiji ? Zadovoljni bi
mogli malo vredeti ?
5. Mora se razumeti bitni umetniki fenomen koji se zove ivot, neimarski duh koji
zida pod najnepovoljnijim okolnostima: na najlaganiji moguni nain... Dokaz za sve njegove
kombinacije mora se najpre iznova dati: on se odrava.

1047

Seksualnost, vlastoljublje, uivanje u prividnosti i obmani, velika radosna zahvalnost na

ivotu i njegovim tipinim stanjima to je bitno u paganskoj religiji i na svojoj strani ima
istu savest. Protivprirodnost (jo u grkoj starini) bori se protiv paganizma, u obliku morala i
dijalektike.

1048

Jedno antimetafiziko gledanje na svet da, ali umetniko.

1049

Apolonova obmana: veitost lepe forme; aristokratski propis: Tako e uvek biti!
Dionis: ulnost i svirepost. Prolaznost bi se mogla protumaiti kao uivanje poroajne i
razarake sile, kao postojano stvaranje.

1050

Re dioniziski izraava: prinuavanje na jedinstvo, uzletanje iznad linosti,

svakidanjice, drutva, stvarnosti, iznad bezdana prolaznosti: strasno, bolno prelivanje u
mranija, bogatija i gipkija stanja; ushieno primanje celokupnog ivota, kao neega to je
podjednako u svima promenama, podjednako mono, podjednako blaeno; veliku panteistiku
simpatiju s radou i bolom, koja prima i koja osvetava i najstranije i najsumnjivije osobine
ivota; veitu volju za raanjem, za plodnou, za vraanjem; oseanje jedinstva izmeu
nunosti stvaranja i unitavanja.
Re apolonski izraava: prinuavanje na potpunu izdvojenost, na tipinog
pojedinca, na sve to uprouje, izdvaja, to ini jakim, odreenim, nedvosmislenim,
tipinim : slobodu pod zakonom.
S antagonizmom ove dve prirodno-umetnike sile nuno je vezan tako isto i dalji
razvitak umetnosti, kao to je dalji razoitak oveanstva vezan za antagonizam polova. Obilje
moi i umerenost, najvii oblik samoafirmacije u hladnoj, otmenoj, uzdranoj lepoti:
apolonizam helenske volje.
Ovaj antagonizam dioniziskog i apolonskog duha u grkoj dui jeste jedna od velikih
zagonetaka koje su me privukle grkom duhu. U osnovi ja sam se samo starao da naslutim
zato je grki apolonizam morao izrasti ba na dioniziskom tlu: dioniziskom Grku bilo je
nuno da postane apolonski: to e rei, da svoju volju za titanskim, sloenim, neizvesnim,
stranim slomije na volji za merom, jednostavnou, za podreivanjem pravilu i pojmu. U
njegovoj osnovi lei neto nemerljivo, divlje, azijatsko. Hrabrost jednoga Grka lei u borbi s
njegovim azijatstvom: lepota mu nije poklonjena, kao to nije ni logika, ni prirodnost naravi
on ju je oteo, hteo, izvojevao ona je njegova pobeda.

1051

Do najviih i najuzvienijih ljudskih radosti, u kojima ivot slavi sopstveno

preobraenje, dolaze samo najvei izuzeci i najsreniji sluajevi: pa i oni samo ako su oni
sami i njihovi preci iveli ivotom koji je bio priprema za ovaj cilj, a ne prosto znanje o ovom
cilju. Onda ive jedno pored drugog u potpunoj slozi u oveku preobilje mnogostrukih sila i
najvetija mo jedne slobodne volje i gospodarske vlasti: duh je onda tako isto kod svoje
kue u ulima kao to su ula kod kue u duhu; i sve to se u ovom drugom odigrava izaziva
neobino utananu sreu i igru u onom prvom. I obrnuto. Valja se setiti toga obrnutoga kod
Hafisa; ak i Gete, premda u mnogo manjoj meri, daje nam da naslutimo neto o tom procesu.
Verovatno je da u tako savrenim i sreno sazdanim ljudima najulnije funkcije najzad
preobraava simbolini zanos najvie duhovnosti; oni oseaju u sebi neku vrstu oboenja tela
i najdalje su od asketske filosofije stava: Bog je duh: ime se dokazuje da je asket neuspeli
ovek, koji naziva dobrim i Bogom samo ono to je apsolutno, to sudi i osuuje. Sa
visine radosti u kojoj se ovek osea potpuno kao oboena forma i samoopravdanje prirode,
pa sve do radosti zdravih seljaka i zdravih poluljudskih ivotinja: celu ovu dugu, ogromnu
skalu svetlosti i boja sree nazvao je Grk, ne bez blagodarne strave oveka koji je posveen u
tajnu, ne bez mnogo obzira i pobonog utanja imenom bogova: Dionis. ta onda znaju svi
noviji ljudi, deca jednog raskomadanog, mnogostrukog, bolesnog, udnovatog doba, o obimu
grke sree, ta bi i mogli znati o tome ! Otkuda bi robovi modernih ideja i prisvojili sebi
pravo na dioniziske svetkovine!
Kada su grko telo i grka dua bili u cvetu, i ne u neku ruku u stanjima morbidne
egzaltacije i ludila, pojavio se onaj tajanstveni simbol dosad najvie afirmacije sveta i
preobraaja ivota. U njemu je dato merilo, prema kome se sve to je otada poraslo pokazalo
kao odve kratko, bedno, uzano: neka bismo izgovorili re Dionis pred najboljim
novijim imenima i stvarima, na primer pred Geteom, pred Betovenom, ili pred ekspirom, ili
pred Rafaelom: i odmah emo osetiti da su osuene nae najbolje stvari i trenuci. Dionis je
sudija. Da li me pravilno shvatate ? Nema nikakve sumnje da su Grci gledali da
pomou svojih dioniziskih doivljaja objasne poslednje misterije o sudbini due i svega to
su znali o odgoju i oienju oveka, a iznad svega o apsolutnoj hijerarhiji i nejednakosti
vrednosti izmeu oveka i oveka: tu je za sve to je antiko velika dubina, veliko utanje
mi ne znamo Grke sve dok je taj skriveni podzemni prilaz njima zatrpan. Indiskretne
naunike oi nee nikada nita primetiti u ovim stvarima, ma koliko se jo mnogo naune
energije utroilo u slubi ovog iskopavanja ak i plemenita revnost takvih prijatelja antike
kao to su Gete i Vinkelman ima u sebi ba ovde u ovoj stvari neto nedoputeno i skoro
neskromno. ekati i spremati se; ekati na izbijanje novih izvora; u samoi pripremati se na
strana lica i glasove; od pijane praine i galame ovoga veka sve vie prati svoju duu; sve
hriansko pobediti nathrianskim i ne samo otresti ga od sebe jer je hriansko uenje
antiteza dioniziskom: opet otkriti jug u sebi i vedro, svetlo, tajanstveno juno nebo opet
rairiti iznad sebe; juno zdravlje i skrivenu silu due ponovo osvojiti za sebe; postati korak
po korak obimniji, nadnacionalniji, evropskiji, nadevropskiji, istonjakiji, i najzad helenskiji
jer je helenizam bio prvo veliko povezivanje i sinteza svega istonjakog i ba zbog toga
poetak evropske due, otkrie naeg novog sveta: ko ivi pod takvim imperativima, ko zna
s ime se jednoga dana moe sresti? Moda ba s jednim novim danom!

1052
 Dva tipa: Dionis i Raspeti. Utvrditi: da li je tipini religiozni ovek dekadentna
pojava (veliki novatori su bolesni i epileptiari svi bez razlike), ali da li mi tu ne isputamo iz
vida jedan tip religioznog oveka, paganski? Nije li paganski kult jedan oblik zahvaljivanja i
afirmacije ivota? Ne bi li njegov najvii pretstavnik morao biti apologija i oboenje ivota?
Tip dobro sazdanoga i ushieno-preobilnoga duha! Tip duha koji u sebe prima protivrenosti i
dvosmislice ivota i iskupljuje ih!
Na ovom mestu ja stavljam Dionisa helenskog: religioznu afirmaciju ivota, celoga
ivota, neodreenoga i neprepolovljenoga (tipino je da u ovom kultu polni akt pobuuje
dubinu, strahopotovanje i tajnu).
Dionis protiv Raspetoga: tu imate suprotnost. Tu ne postoji razlika u pogledu
muenitva nego samo ono ima drugi smisao. Sam ivot, njegova veita plodnost i
vraanje uslovljuju muku, razaranje i volju za unitenjem. U drugom sluaju stradanje
Raspetoga kao nevinog smatra se kao prekor ivotu, kao formula osude ivota.
Nasluuje se: u pitanju je smisao stradanja: da li je taj smisao hrianski, ili je tragini smisao.
U prvom sluaju stradanje je put u sveti ivot: u drugom sluaju ivot se smatra dovoljno
svetim da opravda ogromnu koliinu stradanja. Tragini ovek prima i najtee stradanje: on je
dovoljno za to jak, bogat i bogotvoran; hrianski ovek negira i najsreniji udes na zemlji: on
je dovoljno slab, bedan, siroe, da od ivota pati u svakom obliku. Bog na krstu je anatema
ivota, putokaz ka osloboenju od ivota; raskomadani Dionis je obeanje ivota: on se
veito ponovo raa i povraa iz unitenja.

III VEITO VRAANJE

VEITO VRAANJE

1053

Moja filosofija donosi pobedonosnu misao, sa koje moraju najzad propasti svi ostali
sistemi misli. To je velika disciplinska misao: rase koje nju ne mogu podneti osuene su na
propast; one koje je oseaju kao najveu blagodat predodreene su da budu gospodari.

1054

Najvea borba: za nju je potrebno novo orue.

eki: stvoriti stranu odluku, dovesti Evropu pred logiki zakljuak, da li njena volja
za propau hoe.
Spreavanje mediokritetiziranja. Radije propast!

1055

Jedan pesimistiki sistem misli i uenja, ekstatian nihilizam, moe pod izvesnim
uslovima biti neophodan za jednog filozofa: kao moan pritisak i eki kojim razbija i sklanja
s puta degenerisane i izumirue rase, da bi prokrio put novom poretku ivota ili da onome to
je degenerisano i to e umreti ulije elju za krajem.

1056
 Ja u uiti misli koja mnogima daje pravo da raiste sa svojim ivotom velikoj
disciplinskoj misli.

1057

Veito vraanje. Jedno prorotvo.

1. Izlaganje uenja i njegovih teoretskih osnova i zakljuaka
2. Dokaz uenja.
3. Verovatne posledice od toga to e se u to uenje poverovati (ono dovodi sve do
preloma).
a) sredstva da se ono podnese;
b) sredstva da se ono otstrani.
4. Njegovo mesto u istoriji, kao sredite.
Vreme najvee opasnosti.
Osnivanje jedne oligarhije iznad narod i njihovih interesa: vaspitavanje za
sveoveansku politiku.
Pandan jezuitizmu.

1058

Dva najvea filosofska gledita (oba nemakog porekla):

a) ideja postojanja, razvitka.
b) ideja vrednosti ivota (ali se bedna forma nemakog pesimizma mora najpre
savladati!)
Oba ova uenja ja sam doveo u sklad, na konaan nain.
Sve postaje i veito opet se vraa, nemoguno je tome umai Ako bismo mogli
proceniti vrednost, ta iz toga sledi? Misao o vraanju kao princip odabiranja u slubi snage
(i varvarstva!).
Zrelost oveanstva za ovu misao.

1059

1. Misao o veitom vraanju: njene osnovne pretpostavke, koje bi morale biti tane, ako
je ona tana. ta iz nje sledi
2. To je najtea misao: njeno verovatno dejstvo, ako se ne predupredi, to jest ako se ne
izvri preocenjivanje svih vrednosti.
3. Sredstva da se ta misao izdri: preocenjivanje svih vrednosti. Ne vie uivanje u
izvesnosti, nego u neizvesnosti: ne vie uzrok i posledica, nego neprekidno stvaralatvo; ne
vie volja za odranjem, nego volja za mo; ne vie bojaljiva napomena: Sve je samo
subjektivno, nego: To je i nae delo budimo ponosni njime!

1060

Da bismo podneli misao o vraanju, potrebno je: sloboda od morala; nova sredstva
protiv injenice bola (bol posmatran kao orue, kao otac zadovoljstva; ne postoji nikakva
sabirna svest o bolu); uivanje u svakovrsnoj neizvesnosti i eksperimentisanju kao
protivtea krajnjem fatalizmu; otstranjivanje pojma nunosti; otstranjivanje volje;
otstranjivanje saznanja po sebi.
Najvee uzdizanje ovekove svesti o snazi, kao ono to stvara natoveka.
 1061

Dva krajnja miljenja mehanistiko i platonsko mire se u veitom vraanju: oba

kao ideali.

1062

Kad bi svet imao cilj, on bi bio dostignut. Kad bi za svet postojalo neko nepredvieno
krajnje stanje, ono bi se isto tako dostiglo. Kad bi svet uopte bio sposoban za kakav zastoj i
mirovanje, za bie, kad bi makar na trenutak u svem svom postojanju imao tu sposobnost
za bie, onda bi bilo odavno svreno s njegovim postojanjem, a tim i sa miljenjem i sa
duhom uopte. injenica duha kao postajanja dokazuje da svet nema nikakvog cilja, niti
zavrnoga stanja, i da je nesposoban za bie. Ali je stara navika: da se pri svima pojavama
misli na ciljeve i da se povodom sveta misli na Boga tvorca i upravljaa, toliko jaka da
mislilac ima muke da ne misli kako je i sama besciljnost sveta namerna.
Ova ideja, da svet namerno izbegava cilj, pa ak i zna vetaka sredstva da izbegne kruenje,
mora pasti na um svima onima oima koji bi svetu rado hteli propisati mo veite novine, to
jest jednu krajnju, odreenu, nepromenjivo podjednako veliku silu kao to je svet , udesan
dar beskonanog obnavljanja njegovih oblika i poloaja. Premda svet nije vie Bog, mora
ipak biti sposoban za boansku stvaralaku silu i njene beskonane preobraaje; on sebi mora
namerno zabraniti da se povrati u neki svoj stari oblik; on ne samo da mora imati nameru,
nego i sredstva, da izbegne svako ponavljanje; svaki trenutak svog ivota svet mora
kontrolisati svaki svoj pokret u nameri da izbegne ciljeve, krajnja stanja, ponavljanja i sve
drugo to bi moglo biti posledica ttakvog jednog neoprostivog i ludog naina miljenja i elj.
Sve to je jo uvek stari religiozni nain miljenja i elj, koji uprkos svemu udi za
verovanjem da je svet na neki nain ravan starom ljubljenom, beskonanom, beskrajno-
stvaralakom Bogu da ipak na neki nain stari Bog jo ivi to izraava ona udnja
Spinozina u reima deus sive natura (on je ustvari osetio natura sive deus). Koji je dakle
to stav i vera u kojoj je najbolje izraena presudna prekretnica, dananja prevaga naunoga
duha nad religioznim bogotvorakim duhom? Ne znai li to: svet kao sila ne sme se misliti
kao bezgranian, jer se ne moe tako misliti mi zabranjujemo sebi pojam bezgranine sile,
jer to protivrei pojmu sile.
Prema tome svetu nedostaje mo veite novine.

1063

Zakon o odranju energije namee veito vraanje.

1064

to se stanje ravnotee nikada nije dostiglo, dokaz je da je nemoguno. Ali u

neogranienom prostoru ono bi se moralo dostii, tako isto u loptastom prostoru. Oblik
prostora mora biti uzrok veitog kretanja i naposletku svekolikog nesavrenstva,
Da su sila i mirovanje i nepromenjivost protivreni. Mera sile (kao veliine)
utvrena je, samo je njena sutina tena.
Vanvremensko mora se odbaciti. U jednom odreenom momentu sile dati su
apsolutni uslovi nove podele svih njenih sila: ona ne moe ostati nepokretna. Promena lei
u njenoj sutini, pa prema tome i vreme: na taj nain smo se jo jedanput teoriski utvruje
nunost promene.
 1065

Marko Aurelije imao je stalno na umu prolaznost svih stvari, da im ne bi pridavao

odve mnogo vanosti i da bi ostao miran meu njima. Meni se naprotiv ini sve odve
vanim da bi smelo biti prolazno: ja traim veitost za sve: sme li se najskupocenije ulje i
vino sipati u more? Moja je uteha da je sve to je bilo veito: more e to opet izbaciti.

1066

Novo shvatanje sveta. Svet postoji: on nije nita to postaje, nita to prolazi. Ili bolje:
on postaje, on prolazi, ali nije nikada poeo postajati i nikada nije prestao prolaziti on se
odrava u oba stanja... On ivi od sebe sama: njegov izmet je njegova hrana.
Hipoteza o stvaranju sveta ne treba da nas se tie ni za trenutak. Pojam stvarati danas
je potpuno neodreen i neostvarljiv; to je danas jo samo re, koja je ostala iz vremena
praznoverja; jednom reju ne objanjava nita. Poslednji pokuaj da se zamisli svet koji
poinje uinjen je u vie mahova nedavno uz pripomo logikog rezonovanja veinom,
kao to se moe slutiti, sa izvesnim zadnjim teolokim smerom.
U poslednje vreme uinjeno je nekoliko pokuaja da se dokae kako ideja: Svet ima
beskonanu prolost (regressus in infinitum) nosi u sebi protivrenost: nju su dodue
pronali po cenu brkanja glave s repom. Nita me ne moe zadrati, kad od ovoga trenutka
vremena raunam unazad, da ne kaem: Neu tako nikada doi do kraja: kao to mogu od
istog trenutka raunati unapred do u beskonanost. Tek kad bih hteo napraviti pogreku
uvau se da to ne uinim da ovaj taan pojam o regressus in infinimum pomirim s jednim
potpuno neostvarljivim pojmom progresa dosada konaan, tek kad budem pravac (napred ili
nazad) posmatrao kao neto logiki podjednako, ja u u tom trenutku drati glavu mislei da
drim rep: ali to emo prepustiti vama, gospodine Dirine!...
Ja sam nailazio na ovu misao kod drugih mislilaca pre mene: u svakoj prilici nju su
odreivali drugi zadnji motivi (veinom tehnoloki, u prilog creator spiritus). Kad bi se svet u
ma kom smislu mogao ukoiti, sasuiti, izumreti, postati nita, ili kad bi mogao dostii
izvesno stanje ravnotee, ili kad bi uopte imao kakav bilo cilj, koji bi u sebi sadravao
trajanje, nepromenljivost, svrenost(jednom reju, metafiziki reeno: kad bi postajanje moglo
prei u bie ili u nita), onda bi se to stanje moralo ve dostii. Ali ono se nije dostiglo: iz
ega sledi... To je naa jedina izvesnost, koju drimo u rukama da nam poslui kao korektiv
protiv velikog broja po sebi moguih hipoteza u svetu. Ako, na primer, mehanizam ne moe
dosledno da izbegne zakljuak o krajnjem stanju, koje je za nj izveo Viljem Tomson, onda se
time mehanizam opovrgava.
Ako se svet moe misliti kao odreena koliina energije i kao odreen broj centara
energije a svaki drugi pojam ostaje neodreen i sledstveno neupotrebljiv onda otuda
sledi da svet ima da proe kroz odreen broj kombinacija u velikoj kocki svoje egzistencije. U
beskrajnom vremenu dostigla bi se ma kad svaka moguna kombinacija; jo vie: ona bi se
dostigla bezbroj puta. I kako bi se izmeu svake kombinacije i njenog najblieg povratka
morale nainiti sve uopte jo mogue kombinacije i kako svaka od tih kombinacija
uslovljava celu seriju kombinacija u istom redu, time bi se dokazalo kruno kretanje
apsolutno istovetnih serija: svet kao kruzno kretanje koje se ve bezbrojno esto ponovilo i
koje igra svoju igru u beskonanost. Ova koncepcija nije prosto mehanistika: jer kad bi to
bila, ona ne bi uslovljavala beskonano vraanje istovetnih sluajeva, nego jedno krajnje
stanje.
Poto ga svet nije dostigao, to nam mehanizam mora vaiti kao nesavrena i povremena
hipoteza.
 1067

A znate li vi ta je meni svet? Da li da vam ga pokaem u svome ogledalu? Ovaj svet

je jedna ogromna energija, bez poetka, bez kraja, kao bronza vrsta koliina energije koja ne
biva ni manja ni vea, koja se ne troi, nego se samo menja, kao celina nepromenjivo velika,
gazdinstvo bez izdataka i gubitaka, ali isto tako bez prirataja, bez prihoda, okrueno niim
kao svojom granicom; ovaj svet nije neto to nestaje ili to se rasipa, niti neto beskonano
rasprostrto, nego se kao odreena energija nalazi u odreenom prostoru, i to ne u kakvom
prostoru koji bi negde bio prazan , nego svuda kao energija, kao igra sil i talas sil, u isti
mah jedno i mnogo, energija koja se ovde gomila, onde se smanjuje, okean sil koje u sebi
besne i huje, menjajui se veito, i vraajui se veito kroz bezbroj godina vraanja, s plimom
i osekom svojih oblika, stvarajui najsloenije od najprostijega, a od najmirnijega, najkruega,
najhladnijega stvarajui najplemenitije, najdivljije , sebi samom najprotivrenije, da se opet
onda vrati sa sloenosti u prosto, iz igre protivrenosti u uivanje u skladu, afirmiui se u
ovoj homogenosti svojih puteva i godina, blagosiljajui sebe sama kao ono to se veito mora
vraati, kao postajanje koje ne zna za zasienost, za gaenje, za zamor : ovaj moj dioniziski
svet veitog samostvaranja, veitog samorazaranja, ovaj tajanstveni svet dvostruke poude,
ovaj moj svet iznad dobra i zla , bez cilja, sem ako u srei kruga ne lei cilj, bez volje, sem
ako prsten nema dobru volju prema samom sebi hoete li ime za ovaj svet? Reenje svih
vaih zagonetaka? Svetlost i za vas koji ste najskriveniji, najjai, najneustraiviji, najtamniji?
Ovaj svet je volja za mo i nita drugo ! I vi sami ste ta volja za mo i nita drugo!