Izbor makaza za rezidbu voaka

U pribor za rezidbu voaka spadaju:

- Male rune makaze,
- Velike rune makaze,
- Mala pila (bez luka) i
- Rukavice.

Iako su dananji sajmovi preplavljeni novim modelima makaza koje rade na elektrini pogon sa nosivom baterijom (2 do 4,5 kg), jo uvijek su
obine rune makaze standard na ovim prostorima. Veina voara zamijenu makaza obavlja svakih 3 do 5 godina uzimanjem novog alata pri tome
drei se izbora starog, ve isprobanog modela. Osnovno pravilo kojeg se treba drati prilikom izbora makaza za rezidbu vonih zasada jeste
svakako da se izbijegavaju jeftini modeli niske cijene kotanja (manje od 20 eura). ovakav model koji bi koristili vie od 50 radnih sati u proljee,
teko da vam mogu biti od koristi ve za ljetnu rezidbu, a kamoli za naredne godinu. Kvalitetan model makaza moe da traje i preko 2.000 radnih
sati, to je za voara sa zasadom od 5 ha jabuke (80 radnih sati po hektaru godinje), vie od pet godina.
Kvalitetne makaze mogue je kupiti iskljuivo u specijalizovanim radnjama koje posijeduju repromaterijal za profesionalnu opremu. Dalje u tekstu
dat je pregled razliitih makaza svrstan prema modelu i proizvoau. Takoe, karakteristike posmatranog modela date su kao uporedni podatci za
razliite proizvoae pojedinano.
ModelDuplaotrica

Svakako da je ovo ve dugi niz godina najee koriten model u Italiji i kod nas. Karakteristike ovog modela neprevazienog u rasadnikoj
proizvodnji, kod svih proizvoaa jesu te da ne ostaje oteeno tkivo drveta na mjestu rane, te je neto bre zarastanje rane. Time je ovaj model
Dupla otrica pogodne za orezivanje mladih zasada. Sijeivo je izraeno od kaljenog elika ije se laserski otreno sijeivo zbog vrste materijala
nikada runo ne otri. Veina makaza Dupla otrica koje imaju eline drke su uglavnom dosta tee od ostalih makaza, te kao takve prestavljaju
glavni razlog naputajanja njihovog koritenja. Iako je model izrade jednostavan, te ne postoji mnogo dijelova, prilikom eventualnog oteenja
otrice kod ovog modela nije mogua zamijena. Primjenu preparata na bazi hlora u svrhu dezinfekcije svakako izbjegavati iz razloga intenzivne
oksidacije materijala i trajnog unitavanja alata.
Preporuka je iskljuivo koristiti makaze za mlade zasade.
ModelAnvil

Ovaj model prestavlja standardne makaze u Svijetu. Karakterie ga jednostavna izrada, za 1/3 su lake od prethodnog modela,to je bitan efekat
ukoliko reza obavlja vie od 50 radnih sati na godinu. Zahvat je obino neto manji od modela Dupla otrica. Zadnjih godina pojavilo se nekoliko
interesantnih izvedbi kao to su model LOWE 6 i FELCO 31. Oba modela su lagana, posijeduju ergonomsku aluminijsku drku. Otrica noa
izraena je od materijala pogodnog za otrenje brusnim kamenom, dok je mogua zamijena eventualno oteene otrice.Preporuka se i odnosi za
ova dva modela. Dok je model Felco 31 neto laki i bolje Lei u ruci, model LOWE 6 ima bolji materijal za nakovanj.
ModelErgonomic

Model se nakon dugog koritenja u cvijearstvu, proirio i kod uzgajivaa voa. Renomirani proizvoai uglavnom isporuuju kvalitetnu izradu i
ovog modela, s tim da je irina zahvata uglavnom ograniavajui faktor prilikom izbora. U nedostatku prethodna dva modela, svakako da moe
kvalitetno da zamjeni. Svaki model koji ima zavijeni nakovanj i otricu, zahtijeva snanu upotrebu druge ruke za potpomaganje sijeenja.
Basisosnovnimodel

Ovaj model je prije svega predvien za rezidbu vinograda, dok je u vonim zasadima njegova praktina primjena samo kod orezivanja zasada
jagodastog voa.
ModelRolodrka
Veina renomiranih proizvoaa uz standardni model, isporuuje i sa rotirajuom drkom. Prilikom rezidbe i pokreta ruke, rotirajua drka se
prilagoava pokretima unutar ake te izbijegava se trenje i stvaranje oteenja na ruci. Veina rezaa s poetka osijeaju nesigurnost dranja i
rukovanja, dok koritenjem vie dana teko da bi se vratili na prethodan model. Model sa rotirajuom drkom u pravilu je tei i za oko 30% skuplji
od izvornog modela.

Poslednjih godina, a naroito u vinogradarstu, iroko je prihvaena upotreba elektrinih makaza. Prednosti elektrinih makaza su brojne:
- Radna efikasnost rezaa,
- Manji umor tokom rezidbe i druge.

Jedini nedostatak elektrinih makaza u odnosu na runi model je u cijeni kotanja. Prema slobodnoj analizi koju smo radili, isplativost elektrinih
makaza od 1.600 evra/komadu postaje isplativa kod proizvoaa voa iznad 5ha zasada, a koji svoj zasad samostalno reu. S obzirom da je vijek
ovih makaza 5 do 7 godina, a proizvoa koji ima 5 ha potrebno je godinje utroiti vie od 500 radnih sati godinje, ime je optereenost radnog
sata ispod 0,5 evra/r.. tokom 7 godina eksploatacije. Elektrine makaze u dobroj mjeri zauzele mjesto kod korisnika pneumatskih makaza, koje su
potpuno neopravdano zapostavljene kod nas, a ija je primjena vie nego opravdana
na zasadima iznad 8ha.

Mehanizovana rezidba

Slika 1. Mehanizovana rezidba Eksperimentalna stanica Meso dalla Parti, Trenitino 2014. (foto Pani)

Poslednjih godina velika oekivanja su od mehanizovane rezidbe voaka i projekta koji je aktuelizovan pod nazivom Le Mur fruitier. Mehanizovana
rezidba je ve uveliko zaivjela u zasadima u Njemakoj i Holandiji, dok se u italijanskom Junom Tirolu primjenjuje dosta ogranieno i sa manjim
udijelom u ukupnoj rezidbi. Naravno, koncept gajenja voa u ovim zemljama je u odreenoj mjeri razliit, dok se znaajno razlikuje i sam pristup
gajenju voa. Dok njemaki uzgajivai ogromnu panju posveuju utroku radnih sati na proizvodnju po jedinici povrine odn. 1 toni ubranog voa,
italijanski uzgajivai panju posveuju iskljuivo koliini ubranog voa sa 1 ha zasada, i to je osnovni razlog razliite zastupljenosti mehanizovane
rezidbe.

Slika 2. Vrh kronje nakon izvrene meh. rezidbe (foto Pani)

Uzgajivai i dalje treba da rezidbu obavljaju runo svakog proljea i jeseni, dok se mehanizovana rezidba moe introdukovati u domae zasade
samo kao korektivna mjera tokom maj-juli, zavisno od specifinosti gajene sorte. Koncept mehanizovane rezdbe u savremenom gajenju jabuke
prihvan je samo korektivni faktor regulisanja rasta, a time i bujnosti rodnih stabala, dok je osnov i dalje manuelna rezidba koja da ima precizno
projektovanje rodnih nosaa. Smanjenje bujnosti koje se dobija mehanizovanom rezidbom omogueno je time to se uklanjaju vrni listovi mladara
u kojima se sintetiu fitohormoni giberelini, glavni krivac rasta mladara.

Pitanje upotrebe platformiu voarstvu i dobrobit u rezidbi, jako je obimna tema koja se kroz jasan proraun moe iskazati produktivnost njihove
upotrebe. Naravno, primjena samohodnih platformi kod rezidbe voaka pridonosi kako preciznosti rezova u gornjem dijelu stabla, tako i broj i
produktivnijoj pomotehnikoj operaciji. Samohodne platforme i traktorski agregati opremljeni su uglavnom sa kompresorom koji se moe upotrijebiti
za pneumatske makaze. Upotreba samohodnih platformi u Evropi dosta je arolika. Dok veina zasada u Holandiji i Belgiji posijeduje samohodne
platforme, zasadi u Italiji i vajcarskoj su rijetkost prevashodno iz razloga rentabilnost nabavke ovog agregata za tamonje zasade koji su
prosijeno manji od 5ha.