Liajevi su sloeni organizmi, izgraeni od minimalno dva lana: mikobionta -

gljiva i fotobionta - algi ili cijanobakterija , zdruenih u mutualistiku simbiotsku

zajednicu. Glavni dio, od kojega zavisi oblik i izgled liaja i koji koliinski
predvlaava je gljiva. Hife gljiva su tako gusto isprepletane, da grade lano tkivo,
plektenhim. lanovi ove simbioze se meusobno dopunjuju tako to: alga ili
cijanobakterija alga obavljaju fotosintezu, a cijanobakterije mogu i vezati
duik,gljiva iz grupe askomiceta ili bazidiomiceta ili deuteriomiceta svojim hifama
prua mehaniku zatitu cijelom sustavu, od isuivanja, herbivora. Simbiozom
algi i gljiva nastaje organizam s osobinama koje inae nemaju ni jedna ni druga
vrsta udruenih organizama i koje su toliko neobine da se vrlo esto liaji
nazivaju "kaosom prirode.

Razmnoavaju se iskljuivo bespolnim nainima:regeneracijom, kada se od

odlomljenog dela koji dospe na odgovarajuu podlogu stvori nov
organizam;soredijama, koje su u obliku mikroskopski siunih loptica izgraenih
od nekoliko elija algi gusto obavijenih hifama; kada se obrazuju u velikoj masi,
kora liaja puca i izumire, a soredije pokrivaju itavu povrinu tela i raznose se
pomou kie ili vetra; izidijama koje su u obliku izrataja pokrivenih korom i
tamnije obojenih od ostatka talusa, a izgraenih od hifa i algi; to to imaju koru
jasno ih razlikuje od soredija;

Znacaj.. Odlini su indikatori zagaenosti vazduha iz idustrije jer nemaju

sposobnost izluivanja apsorbovanih materija ve ih nagomilavaju u telu; kada
koliina tetnih materija postane toksina, oni odumiru; tako prisustvo liaja u
nekom predelu govori o istoi njegovog vazduha,pionirske su vrste u
naseljavanju golih stena i zemljita, koje menjaju, obogauju ih humusom ime
stvaraju podlogu za naseljavanje biljaka.Iz vie vrsta liaja izolovani su antibiotici
pa se mogu koristiti i u humanoj medicini.U cvearstvu se za pravljenje venaca
koristi vrsta Cladonia alpestris koja ivi u severnoj Evropi, neke vrste kakva je
Evernia prunastri sadre aromatine materije pa su se ranije koristile za
pravljenje parfema;

Rasprostranjenost liaja se moe posmatrati sa dva gledita, gde su

najraznovrsniji i gde ih ima najvie. Raznovrsnost je najvea u umerenim
oblastima, a u hladnim oblastima su brojni toliko da zauzimaju itava
prostranstva i predstavljaju njihovu osobenost. Osim toga, na krajnjem severu,
osim ivotinja, predstavljaju glavne vieelijske organizme. Na visokim
planinama, gde vie biljke ne mogu da se odre, predstavljaju glavne pokrivae
tla.