Naslov originala

A NEW DAY IN YOUR LIFE Anthony de Mello

Preveo i priredio
Plavio Rigonat
Copyright za Srbiju Plavio Rigonat
Neovlaena proizvodnja ove knjige i trgovina istom
najstroe se kanjava (Cl. 147 u vezi sa cl. 172 krivinog zakona Srbije.)

ANTONI DE MELO
NOVI DAN

BEOGRAD / MMI
Duhovne vebe
Secate li se prie o orlu koji je ziveo meu koko sima? Postoji i drugi zavretak. Kada je ugledao orla u
visini, postao je svestan sopstvene vrednosti i konano uspeo da poleti, da otpone novi ivot, da
preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost.
Naa srea je na dohvat ruke: ona ne zavisi od onoga sto nam se deava, ve od naina na koji opaamo
svet i suoavamo se sa njim.
Ako elimo da budemo sreni, moemo to biti odmah, jer je klju nae sree skriven u nama. Sve
prepreke na putu do sree sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni za sopstvenu sreu u svim
godinama koje su prole? Dozvolili ste da vas neko kontrolie, da vam nametne odreeni nain ivota.
Moemo okusiti ivot tek kada odbacimo strah da emo bilo ta izgubiti, kada postanemo svesni da nam
nita ne moe biti oduzeto. Nesvesne osobe ne mogu da uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati elje,
oekivanja i manipulisati njima. Ono to ljudi nazivaju ljubav, najee je samo autointeres. Nauili su
da porede ljubav sa vrlinom i da je ive na nain koji je prihvatljiv za druge, Proverite svoju ljubav, svoj
nivo svesnosti na sebi, kada se neka vaa elja sukobi sa eljom voljene osobe ili biva odbaena. ta se
tada deava? Da li dolazi do razoaranja?
Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo ivot kakav stvarno
jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogunost da ih prihvatimo bez straha.
PRVI DEO
OSTAVITE SVOJ AMAC NA OBALI
Molitva, ljubav, duhovnost, vera
znae oslobaanje od iluzija.
Kada jednom odbacimo iluzije,
srce je slobodno, ljubav se iri.
Tada ste sreni.
Tada ste prosvetljeni.
Tek tada spoznajete Boga...
Duevni mir
Bila jednom dva monaha, koji su punih etrdeset godina iveli u istom manastiru a da se nijednom nisu
posvaali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome: Ne misli li da bi trebalo bar jednom da se
posvaamo?" a ovaj je uzvratio: Zato da ne? Oko ega emo se svaati?" Mogli bismo oko ovog hleba",
predloio je prvi. U redu, svaajmo se oko hleba. Kako se to radi?" Ovako", rekao je prvi monah. Ovaj
hleb je moj, ta e sad?" Zadri ga", rekao je drugi monah.
Duevni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. Ono to unitava taj mir je ja", na ego.
Ovo pripada meni i ni sa kim ga neu deli-ti." Kada prevagne ovakav egoistiki stav i vezanost za stvari,
srce postaje svakim danom sve tvre. To je najvei neprijatelj unutranjeg mira i spokojstva: tvrdo srce,
okorelo od egoizma i prianjanja za ono to nas okruuje.
Zamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji po-seduju velike povrine zemlje i novca izjavi: Ni sa kim
neemo deliti nae bogatstvo". Zamislite da svi narodi na zemlji zauzmu isti stav: Samo nas nae
8 Antoni De Melo
blagostanje zanima; drugi nas uopte ne interesu-ju". Kako ouvati mir u takvoj situaciji? Okamenjena srca,
okamenjene nacije. Ali pre nego to progovorimo o nacijama, govoriemo o vama, o sebi.
Posmatrajte svoje srce. Mogli biste rei: ivot nam je ispunjen svaama i borbom!" Ali nema mrnje, nema
ozlojeenosti. ivot nam je ispunjen bolom i patnjom!" Ali nema nikakvog nereda u vaoj svesti. ivot
nam je ispunjen stalnom dinamikom i neprekidnom akcijom!" Ali nema duevnog nemira, nema nervoze.
Moete li ovo izjaviti kad je re o vama? Ako moete, biete graditelji mira u ovom svetu. Sirenje mira i
duevnog spokojstva sama je sutina i svrha molitve. Kako se to postie? Hoemo li to pokuati? Da
pokuamo sada i ovde?
Izvedimo najjednostavniju duhovnu vebu koja traje samo minut-dva. Zatvorite oi i uspostavite kontakt sa
svojim telom. Obratite panju na dodir odee i ramena, na dodir odee i lea. aka. Osetite svoju aku koja
se na neto oslanja ili dodiruje drugu ruku. Osetite teinu svoga tela, koja pritiska stolicu na kojoj sedite, ili
krevet na kome leite. Stopala dodiruju obuu ili tle. Ponovite jo jednom: ramena, lea, aka, bokovi, stopala.
Jo jednom, polako: ramena, lea, aka, bokovi, stopala. Sada lagano otvorite oi. Veba je gotova.
ta se dogodilo dok ste izvodili vebu koju sam vam predloio? Da li ste se opustili ili vam je porasla
napetost? Veina ljudi doivljava oputanje, retki osete nervozu. Ukoliko vam se to desilo, dobro bi bilo da
stupite u dodir sa svojom tenzijom. U kom delu tela ste osetili napetost? Obratite svu svoju panju na to.
Postepeno, doi e do oputanja. Ako
Novi dan 9
se veba ponovi nekoliko puta, mnogi e moda i zadremati.
Da li ova veba oputanja donosi mir o kome govorim? Ovo nije veba oputanja, ovo je veba panje. ,,U
redu! Ali duevnog mira!?" Da, duevnog mira, ak i ako moda ne verujete. To je kao da ulazite u same sebe.
Kao eksperiment, novi doivljaj, zaudno vienje stvarnosti.
Tiina koja vodi Bogu
Ova razmiljanja su pomo, uputstva za pros-vetljenje. Govoriu vam o molitvi, meditaciji, o radosti,
duevnom miru, ivotu, slobodi i tiini.
Poeu od tiine i odmah u vam rei zato: svaka staza koja vodi Bogu je staza koja vodi tiini. Tiina je
poetak.
ta je tiina?
Na Istoku postoji pria o caru koji je posetio svog uitelja i rekao mu: Strahovito sam zauzet, po itav dan.
Kako da doem do duhovnog sjedinjenja s Bogom? Ali odgovori mi jednom reenicom!" Uitelj mu je rekao:
Jedna re bie dovoljna!" Koja?" upitao je car. Tiina", odgovorio je uitelj. ,,A kako da doprem do tiine?"
pitao je car. Meditacijom." Na Istoku, meditacija znai nerazmiljanje, prevazilae-nje misli. Onda je car
upitao: ta je meditacija?" Uitelj je odgovorio: Tiina!" Kako da doprem do Tiine?" Meditacijom!" ta
je meditacija?" Tiina!"
Tiina znai prevazilaenje reci i misli, da ih ostavimo iza sebe. ta ne valja kod reci i misli? To to su
ograniene.
lO Antoni De Melo
Bog nije ono to govorimo o njemu: nije nita od onoga to zamiljamo. To je ono to ne valja kod reci i
misli. Veina ljudi zarobljena je predstavama koje su stvorili o Bogu. To je glavna prepreka na putu
spoznaje. Da li biste voleli da doivite tiinu o kojoj govorim?
Prvi korak je da shvatimo. ta? Da shvatimo kako Bog nema nieg zajednikog s vaom idejom o njemu.
U Indiji raste puno rua. Pretpostavimo da nikad u ivotu nisam osetio miris rue. Pitam vas kakav je miris
rue. Moete li mi ga opisati?
Ako ne moete da opiete tako jednostavnu stvar kao to je miris rue, kako moete govoriti o Bogu? Bog
prevazilazi sve reci o njemu. To je ono to ne valja kod reci. Jedan veliki mistik napisao je knjigu Oblak
nespoznaje, u kojoj govori: Hoete li da spoznate Boga? Postoji samo jedan nain: nespoznaja!" Morate izai
iz svoga uma i svojih misli; tada ga moete shvatiti srcem.
S one strane reci
Ako je sve ovo istina, ta su onda Sveti spisi? Oni nam ne daju sliku Boga, ak ni opis; nude nam samo
indikacije. Sve zato to su reci nemone da ga opiu.
Uzmimo da se nalazim u Indiji i putujem ka Bombaju. Stiem do table na kojoj pie Bombaj". Kaem: Aha,
tu smo. Ovo je Bombaj". Vraam se nazad. Kada stignem, ljudi me pitaju: Jesi li bio u Bombaju?" Bio
sam." I kakav je?" ta da vam ka-
Novi dan 11
em, uta tabla s nekim slovima, jedno je ini mi se B, drugo..." Eto. Tabla nije Bombaj, niti uopte lii na
njega. Nije ni crte Bombaja. Samo znak, putokaz. To su i Sveti spisi, samo putokazi. Kada Mudrac pokae
ka Mesecu, budala vidi samo prst. Zamislite da uperite prst ka mesecu i kaete: Mesec", a neko vam prie i
kae: To je, znai, Mesec?" gledajui u va prst. U tome je opasnost i tragedija reci. Reci su lepe. Otac",
recimo, lepa je re kao simbol za Boga. Crkva o tome govori kao o tajni. Bog je tajna. Ali ako bukvalno
shvatite re Otac", nai ete se u orsokaku, jer e vas pitati: Kakav je to otac kad dozvoljava toliko patnje
u svetu?" Bog je tajna! Nepoznat, neshvatljiv, zauman, neizreciv.
Zamislimo da se ovek koji je od roenja lep zainteresuje kakva je ta zelena boja o kojoj ljudi govore. Kako
biste je opisali? Nemogue! Pitae vas: Da li je hladna ili je topla? Velika ili mala? Gruba ili meka?" Nita od
toga. Siroti ovek formulie pitanja na osnovu svojih ogranienih iskustava. Ali pretpostavimo da sam
muziar i da mu kaem: Ja u da ti objasnim kakva je zelena boja - ona je kao muzika". Jednog dana taj
ovek progleda i ja ga pitam: Jesi li video zelenu boju?" a on odgovori: Nisam". Znate li zato? Traio je
muziku! Toliko se vezao za ideju muzike da, ak i kad je video zelenu boju, nije mogao da je prepozna.
Postoji pria o ribici u okeanu. Neko joj kae: O, kako je beskrajan okean! Velianstven je, udesan!" A
ribica, plivajui levo-desno, uzvraa: Gde je taj okean?" Pa u njemu si!" Ali voda je sve to ona nalazi, jer
nije u stanju da shvati staje okean. Vezana je za reci. Ne deava li se i nama ista stvar? Mo-
12 Antoni De Melo
da nas Bog posmatra, dok mi, zatoenici sopstvenih ideja, uzaludno tapkamo u mraku! Tragino.
Tiina je prvi korak da bi se stiglo do Boga i shvatanja da su sve ideje o Bogu potpuno deplasirane. Najvei
broj ljudi nije spreman da ovo shvati, to pretstavlja veliku prepreku svakoj molitvi.
Da bismo stigli do tiine, neophodno je da postanemo svesni naih pet ula, koristei ih. Mnogima se ovo
moe uiniti kao neto apsurdno i gotovo ne-verovatno, ali sve to treba da uinite je da gledate, sluate,
dodirujete, miriete i okusite.
Na Istoku govore: Bog je stvorio svet. Bog igra u svetu". Moete li zamisliti ples a da ne vidite onoga ko
igra? Da li su oni jedno? Ne. Bog je u stvaranju kao glas pevaa u pesmi. Zamislimo da pevam neku pesmu.
Tu je moj glas i ta pesma. Oni su tesno povezani, ali nisu isto. Razmislite - nije li udno da sluamo pesmu,
ali ne i glas? Da vidimo ples, ali ne i onog ko igra?
Gledanje srcem
Moda je dovoljno da zatvorimo oi kako bi nam bila ukazana milost da vidimo i spoznamo Boga? Ne.
Nama moe biti ukazana milost da vidimo i spoznamo, ali to iziskuje poseban nain gledanja.
Lisica je rekla Malom Princu neto udesno: Samo se srcem ispravno vidi. Sutina ostaje nevidljiva za oi".
Treba znai sluati srcem, gledati srcem.
U jednoj japanskoj prii govori se o ueniku koji sumnja u sopstvenog uitelja: Krije mi najdublju
Novi dan 13
tajnu kontemplacije". Uitelj mu odgovara: Ne, naprotiv". Uenik ostaje pri svome. Jednog dana hodali su u
podnoju planine i uli pticu kako cvrkue. Uitelj je upitao uenika: Jesi li uo cvrkut ptice?" Da",
odgovorio je uenik. Sada zna da nita nisam sakrio od tebe", rekao mu je uitelj. Da", potvrdio je uenik.
Znate li ta se dogodilo? Uenik je osetio srcem, sluao je srcem. To je ta milost koja nam se moe ukazati,
samo ako umemo da gledamo i sluamo.
Zamislite da posmatram zalazak sunca. Neki seljak mi prie i pita me: "ta gleda? Kao da si opinjen." Ja
mu odgovorim: Opinjen sam Lepo-tom!" Siroti ovek onda pone da dolazi svake veeri na to mesto,
traei Lepotu, i pita se kud se sakrila. Vidi sunce, nebo, oblake, drvee. Ali gde je Lepota? On ne shvata da
Lepota nije jedna stvar. Lepota je nain gledanja na stvari. Pogledajte oko sebe. Zaista se nadam da e vam
biti ukazana ova milost, jer e vas obuzeti spokoj stvo dok gledate, i utonuete u tiinu i mir. Tada ete
videti. Kako se kae u je-vanelju po Jovanu: On je bio u svetu, i svet je radi Njega stvoren, ali svet Ga nije
prepoznao". Ako pravilno gledate, moda ga prepoznate. Nadam se da ete, gledajui ples, videti i onog ko
igra.
Sveto pismo je prst koji pokazuje Svetlost. Koristimo reci da bismo ih prevazili i stigli do tiine. Kako?
Uzmimo, na primer ovaj deo: ,,A u poslednji veliki dan praznika, Hristos je ustao i pozvao: 'Ko je edan, neka
doe k meni i pije'" (Jov. 7;37). Poimo od pretpostavke da je to to ste proitali ostavilo utisak na vas. ta
dalje? Ne itajte dalje, ve izgovarajte tu reenicu: Ko je edan neka doe k meni i
14 Antom De Melo
pije", obraajui se svome srcu. Ponavljajte i ponavljajte ove reci, sve dok vam ne ispune srce. Nije
neophodno razmiljati o smislu samih reci: vae srce zna njihov smisao. Kada stignete do ispunjenosti,
reagovaete na reci. Kako? Neki e moda rei: Svako? Zar to hoe da kae, Gospode? Lopov, gre-nik?
Dobro, evo me, daj mi da pijem!" Neko drugi e rei: Ne verujem. O kom piu je re? Toliko sam ti puta
prilazio i nikad mi nita nisi dao!" Tu neko osea razoaranje, srce mu je ispunjeno gnevom i ozlojeenou,
i sasvim je razumljivo to tako govori sa Bogom. To je velika molitva, jer najpotenije iznosi ono to taj ovek
nosi u svom srcu. Neko trei bi mogao da kae: Sasvim mi je jasno o emu govori, Gospode, jer si mi ve
davao da pijem! Evo me, opet sam oedneo!"
Ovo je jedan od naina da se uzvrati na poziv Biblije. Ali moe doi i trenutak kada ste previe umorni da biste
reagovali recima. Kad vas oseanja preplave, s toliko dubine i snage koje nijedna re ne moe da izrazi,
moete samo da ne inite nita, da ostanete u tiini; odgovor Bogu prevazilazi ma koju re, neizreciv je.
Ostanite u toj tiini sve dok vam panja ne popusti. Tek tada uzmite knjigu i nastavite s itanjem, do trenutka
kada vas uzdrma neka druga reenica.
Eto naina kako da itate reci Svetog pisma da biste ih prevazili, sve do tiine. itati, izgovarati i
odgovoriti. Malo-pomalo, rezultat e biti tiina. A u tiini nalazite Boga.
Postoji jo jedan nain kako da se pristupi Svetom pismu. Ostanite u tiini, gledajui i sluajui. A kada
dostignete ovaj duboki unutranji mir, setiete se neke reenice iz Biblije.
Afovi dan 15
um talasa
Znate li ta e se desiti? Reci Svetog pisma kao da e se urezati u vae srce. Njihovo znaenje posta-e tako
snano da e samo produbiti tiinu u kojoj se nalazite. Dobie znaenje koje prevazilazi ono koje um moe
da shvati. Mogu li ove reci uznemiriti va unutranji mir? To je kao mir i spokojstvo veeri; oslukujete
cvrkut ptice ili crkvena zvona, i ti zvui ine vau tiinu jo dubljom.
Razmislite o sledeim recima: Prii, poi sa mnom!" Sve je mogue za onoga koji veruje. Veru-je li da ja
to mogu uiniti?" Mir!" Ne strepite, to sam ja!" Voli li me?" Zamislite daje Isus tu, da stoji pred vama i
upuuje vam ove reci. Morate odoleti iskuenju da odgovorite. utite, nita ne odgovarajte. Pustite da reci
dopru do vaeg srca, da obuzmu itavo vae bie. I, kad vie ne moete da izdrite, reagujte, dajte svoj
odgovor. Najverovatnije ete ui u tiinu pre svog odgovora. To je veoma jednostavan i efikasan metod da bi
se stiglo do tiine.
Sada u vam ispriati jednu priu, kao najkrai put od ljudskog bia do istine.
Na jednom ostrvu, oko tri milje od kopna, postojao je hram. U tom hramu bilo je hiljadu srebrnih zvona,
velikih i malih. Kad god bi vetar duvao, zvona su zvonila. Prialo se da svako ko uje ova zvona biva
prosvetljen i doivljava duboko jedinstvo s Bogom.
Proli su vekovi i ostrvo je potonulo u okean. Ostrvo, hram i zvona. Ostala je samo legenda da ova zvona
ponekad zvone i da onaj ko ima dar da ih uje stie pravo do Boga. Jedan mladi preao je stotine
16 Antoni De Melo
kilometara da bi stigao do mesta gde su se, kako se govorilo, nekada mogla uti zvona sa potonulog hrama.
Seo je u hlad jednog drveta kraj okeana i napeto iekivao ne bi li uo zvuk ovih zvona. Koliko god
oslukivao, uo je samo um talasa koji su se razbijali o stene i zapljuskivali obalu. To je poelo da ga iritira,
jer se trudio da ne uje taj zvuk, ne bi li uo zvona. Pokuavao je nedelju dana, dve, etiri... puna tri meseca.
Kada je ve razmiljao da odustane, uo je jedne noi kako starci iz sela priaju o ljudima koji su doiveli tu
milost. Njegovo srce se ponovo probudilo, ali znao je da ushienje srca ne moe zame-niti zvuk ovih zvona.
Nakon est-sedam meseci resio je da digne ruke od svega i vrati se u svoj kraj. Moda je ipak samo legenda u
pitanju, mislio je, moda milost nije bila namenjena njemu. Pozdravio se sa ljudima kod kojih je boravio, i
zatim otiao do obale, da se oprosti s drvetom koje mu je tako dugo prualo hlad, sa morem i nebom. Dok je
tako sedeo, udubio se u um talasa, i prvi put otkrio da je taj zvuk veoma prijatan, da oputa; taj ga je zvuk
doveo do tiine. I, dok je tiina postajala sve dublja i dublja, neto se dogodilo.
uo je kao zveckanje nekog zvonia. Uplaio se i pomislio: Mora da je u pitanju autosugestija. Uobrazio
sam ovaj zvuk". Ponovo je poeo da oslukuje um talasa, opustio se i stupio u tiinu. Tiina se zgusnula i
opet je uo tihi zvuk zvona. Pre nego to je stigao da se uplai, zazvonilo je drugo zvono, pa tree, pa jo
jedno... da bi na kraju zazvonilo svih hiljadu zvona potonulog hrama. Tada je doiveo milost spajanja s
Bogom.
Novi dan 17
Ako hoete da ujete zvuk zvona, oslukujte um mora. Ako hoete da vidite onog koji igra, gledajte ples.
Gledajte, sluajte, hranite nadu da e vam jednog dana biti podareno da vidite i spoznate, svojim
unutranjim biem.
Mistika fantazija
Jednog dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosaivali, traei od Njega sve i svata. Zato je
resio da se sakrije na neko vreme. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih: Gde da se sakrijem? Koje je
najbolje mesto?" Jedan mu je odgovorio: Na vrh najvie planine na svetu", drugi: Na dno okea-na, tamo te
niko nee pronai", trei: Najbolje da se sakrije na tamnu stranu Meseca; to je najbolje mesto, ko bi te tu
pronaao?" Na kraju, Bog se obratio svom najpametnijem anelu sa istim pitanjem: Gde da se sakrijem?"
Aneo se nasmeio i odgovorio mu: Sakrij se u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze".
Ova drevna indijska pria sauvala je svoju aktuel-nost. Podsetite se jednostavne vebe panje koju sam vam
predloio. Ona vas vodi do vaeg srca. Vodi vas vaoj kui. To je znaenje onog vraanja sop-stvenom srcu".
Vratite se svojoj osnovi, vratite se sebi, i to na jedan veoma jednostavan nain. Sve to treba da uinite je da
stupite u dodir sa sopstvenim telom. Ali to morate sami da uinite. Ako budete istrajni, vremenom ete
otkriti neizrecive stvari, i to e vam doneti duevni mir. Vae srce bie ispunjeno mirom i svi strahovi e
ieznuti. Ali za to je pot-
18 Antom De Melo
rebno vreme. Za unutranji mir ne postoji magina formula. Do njega se stie sporo, uz puno strpljenja.
Moda ete mi rei da je ba vreme ono to vam nedostaje. Meutim, ako neto zaista hoete, uvek ete nai
vremena za to. Na primer, kada vozite. Ose-tite volan koji drite, osetite sedite pod vama, stopala u obui,
postanite svesni svoga tela, stupite u dodir sa itavim svojim telom. Nemojte samo zatvarati oi! To e vas
smiriti i pomoi vam da otkrijete ta sve ove vebe mogu da vam prue.
Dozvolite da nabrojim neke od efekata takvih vebi, iako se gotovo nikada ne moe umovati o njima. Uini
i videe!" kae se na Istoku. Ali ta uop-te treba da se dogodi osobi koja izvodi ovu vebu? Ona pre svega
vraa vitalnost, ivi sopstvenu sadanjost. A to je neto izuzetno, kada zaista ivimo sopstvenu sadanjost.
esto vam se desi da ne znate gde ste ostavili neku stvar? Stalno ste napeti, na ivici iscrpljenosti? Niste u
stanju da se usredsredi-te? Ne seate se ni onog to vam se jue desilo? Sve su to simptomi koji ukazuju na
vau potrebu da ivite svoju sadanjost. Jedan veliki indijski guru razgovarao je s grupom menadera,
rekavi im: Kao to riba umire kad je izbaena na suvo, tako ete i vi umreti ako ostanete ulovljeni u
svetovna zbivanja. Riba mora da skoi u vodu, tamo je njen ivot. Vi morate da se vratite svome srcu!" Jedan
od menadera ga je pitao: Hoete li da kaete kako treba da se okanemo svojih poslova i odemo u manastir?"
Ne, ne", odgovorio je guru. Nisam vam rekao da odete u manastir; nastavite i dalje sa svojim poslom, ali
vratite se svome srcu."
Novi dan 19
Shvatate li? Vratiti se srcu ne znai posvetiti se nekom tajanstvenom planu mistike fantazije. To samo
znai povratak kui, sebi samima, da ponovo ivimo sadanjost. Tek od tog trenutka ete poeti da ivite.
Osim toga, ove vebe e vam doneti duevni mir, spokojstvo, navee vas da razmiljate. Brzina je udesna
stvar; nemam apsolutno nita protiv nje. Ali kada se brzina pretvori u uurbanost, tada postaje otrov.
Japanci imaju poslovicu o kojoj treba ozbiljno razmisliti: Onog dana kada prestane da putuje, konano
e stii". Ja bih to rekao ovako: Onog dana kad prestane da tri, konano e stii".
To me podsetilo na priu o ocu koji je sa decom bio u muzeju i neprestano govorio: Bre, bre, jer ako se
tako zadravate pored svake stvari, nita neete videti!" To je ono to je uasno u ivotu. To je ono to svi mi
radimo.
Provodimo ivot u napornim pokuajima da ute-dimo vreme i, u meuvremenu, mi proerdamo taj isti ivot.
To je ono o emu je govorio Isus: Osvojio si svet i usput izgubio duu".
Postoji pria o mladom oveku koji se vozio sa svojom enom. Voleo je da vozi velikom brzinom. Jednog
dana, dok je jurio autoputem, ena je otvorila auto-kartu i rekla mu: Dragi, proli smo izlaz sa autoputa!"
da bi on, sav ponosan, uzvratio: Nije bitno, potukao sam sopstveni rekord!" Eto uasa modernog ivota.
Svi mi prolazimo kroz to. Ali znate li ta e vam pomoi da izvedete vebu koju sam vam predloio? Evo
ta: potrebno je samo da usporite.
20 Antoni De Melo l
Koliko vam vremena treba da biste stigli na posao? Dvadeset minuta?
Probajte da utroite dvadeset i pet. Znam da e neko pomisliti da nisam
normalan, ali samo me posluajte. Koliko vam treba da dorukujete. Pet
minuta? Dorukujte deset minuta! estitajte sebi za svakih nekoliko
trenutaka koje dodajete svakoj stvari koju inite. Za nedelju dana po-
eete da ivite u sadanjosti.
Koncentracija
Jedan poslovni ovek iz Bombaja govorio mi je da se plai meditacije,
jer misli da bi to nakodilo njegovim poslovima. Vebe koje sam vam
predloio zgodne su upravo za ljude s puno obaveza, za hiper-aktivne,
nikako za monahe zatvorene u nekom manastiru. Taj poslovni ovek, bez
obzira na svoj strah od meditacije, uvideo je nakon ovih vebi da mu
posao sve bolje ide.
Znate li zato? Zato to je bio oputeniji, a samim tim porasla mu je mo
koncentracije. Poeo je da radi stvari jednu po jednu. To je velika stvar
kod molitve: koncentracija. Ako ponete da radite jednu po jednu stvar,
biete bukvalno prisutni u svakom trenutku, u svakoj svojoj radnji.
Lako je shvatiti zato su poslovi tog oveka krenuli nabolje i zato je
postao tako efikasan.
Da li su to duhovne vebe? Da li je to meditacija? Svakako. Na Istoku
milioni ljudi rade samo to, nita drugo, i dostiu visok duhovni nivo. U
tome je sutina molitve: Bog i duhovnost bivaju otkriveni u ivotu, ne
van njega. Seate li se ta sam vam govorio o tiini? Isto vai i ovde.
Novi dan 21
A molitva? Sve zavisi od vae definicije. Ako pod molitvom podrazumevate razgovor sa Bogom, onda to nije
molitva, jer ne razgovarate sa Bogom, kada usredsreujete svoju panju na oseaj sopstvenog tela, na
njegove pokrete dok hodate. Meutim, ako molitvu tretirate kao sjedinjavanje sa Bogom, to je onda zaista
molitva. Do molitve stiete izvoenjem jednostavne vebe koju sam vam predloio: obratite panju na
senzacije sopstvenog tela.
Ova veba donee vam mnoge druge blagodeti. Pre svega duhovne blagodeti - na primer, sposobnost da
prihvatite stvarnost takvu kakva je. To ete sami otkriti. Pretpostavimo da neko od vas nema strpljenja i
istrajnosti da uporno radi ovu vebu. U tom sluaju, preporuujem druge dve jednostavne duhovne vebe.
Prva je veba prihvatanja: Boe, podari mi sposobnost da promenim ono to moe da se promeni, da
prihvatim ono to ne moe, i mudrost da ih meusobno razlikujem". Postoji mnogo toga u naem ivotu to
se ne moe promeniti. Bespomoni smo i, ako nauimo da kaemo 'da' ovim stvarima, stii emo do
duevnog mira. Mir boravi u tom 'da'. Ne moemo zaustaviti prolazak vremena, spreiti smrt voljene osobe,
prevazii ogranienja sopstvenog tela.
Stanite zato ispred stvari koje ne moete da pro-menite. I recite svoje 'da'. Tako ete stupiti u razgovor sa
Bogom. Naravno, teko je. Nemojte primoravati sebe. Ali, ako uspete da u sopstvenom srcu kaete 'da', rei
ete 'da' Bojoj volji.
Ako istrajete u ovom stavu, nai ete mir ak i u onim stvarima koje uporno elite da promenite.
22 Antom De Melo
Distanca
Druga dodatna veba je veba distance. Setite se svog detinjstva, kada ste se tako uporno posveivali
neemu, kada ste tvrdoglavo odbijali da se neega odreknete. Niste mogli da ivite bez toga. Setite se
neega to ste tada mrzeli, ili neega to vas je plailo. Mnogi od tih strahova i dan-danas prisutni su u
vama. ta se dogodilo? Jesu li proli ili nisu? Veba je sledea: napravite spisak stvari od kojih se oseate
zavisnim, stvari kojima gospodarite, stvari kojih ne biste da se odreknete. Recite svakoj od njih: Sve e ovo
proi". Napravite i spisak onoga to vam se ne dopada, svega to mrzite, to ne podnosite i svakoj od tih
stvari recite: ,,I ovo e proi".
Kada se Hrist rodio, aneli su pevali mir a kada je umro, ostavio nam je poklon: svoj mir. Dajem vam svoj
mir." Mir je poklon, ne moemo ga sami proizvesti, niti ga izmisliti. Sve to moemo uiniti je da otvorimo
svoja srca kako bismo ga zadobili.
Postoji pria o vojskovoi koji je otiao kod proroka da ga izlei od lepre. Kada mu je prorok rekao: Idi,
okupaj se sedam puta u reci Jordan", vojskovoa se pobunio. Jedan od njegovih slugu rekao mu je: Da je
prorok zahtevao neto veoma teko od vas, vi biste to uinili. Meutim, on trai neto sasvim lako, sasvim
lako". Izvedite neku od ovih krajnje jednostavnih i lakih vebi. Ni ne sanjate kakvog e to efekta imati na vas,
kakve e promene izazvati u vama!
Afovt dan 23
Radost
Jednu od najuvenijih reenica u hrianskoj literaturi izgovorio je Sveti Avgustin: Nainio si nas za sebe,
Gospode, i nae srce ne miruje dok se ne odmori u tebi".
Kad god ovo proitam, setim se Kabira, jednog od najveih mistikih pesnika Indije i stiha koji ga je
proslavio: Smejao sam se kad su mi rekli daje i riba u vodi edna". Razmislite o toj poetskoj slici: edna
riba u vodi! Kako je mogue?
Mi, ljudska bia, ne nalazimo sebi odmora ni spokoja. Posmatrajte svet oko sebe: drvee, ptice, travu,
ivotinje... sve to je stvoreno. Rei u vam neto. itav svet prepun je radosti. Sve to ivi sre-no je!
Znam, znam: postoji bol, patnja, prolaznost, starenje i smrt. Da, sve je to deo ovog sveta, ali shva-tate li vi ta
je stvarno srea? Samo je ljudsko bie edno, samo je ljudsko srce nemirno. Zar to nije udno? Zato je
ovek nesrean, i ta moe uiniti da pretvori svoju tugu u radost? Zato su ljudi tuni? Zato to polaze od
pogrenih ideja i naopakih stavova, od iluzija i predrasuda.
Prva pogrena ideja od koje ljudi polaze je da je radost neto srodno euforiji, uivanju, zabavi. S takvom
idejom u glavi, ljudi kreu u potragu za drogama i stimulansima, i zavravaju u depresiji. Jedina stvar s
kojom treba da se drogiramo je ivot, to spada u tzv. lake droge, ali su efekti dugotrajni. To je, dakle, prva
pogrena ideja koje se treba osloboditi. Radost nije isto to i euforija, koja ponekad prati radost, ali nije
neophodna.
24 Antoni De Melo
Druga pogrena ideja je u naem stavu da moemo postii sopstvenu sreu, da moemo uiniti neto kako
bismo je zadobili. Ovde gotovo da pro-tivreim sebi, jer se spremam da vam kaem ta moemo da uinimo
da bismo bili reni. Meutim, srea ne postoji sama po sebi. Ona je uvek posledi-ca neega.
Trea i moda najpresudnija pogrena ideja o srei lei u verovanju da se ona nalazi izvan nas, u spoljnom
svetu, u drugim ljudima. Promeniu posao, tako u moda biti sreniji", ili: Promeniu kuu, zasnovau
novi brak, moda e mi to doneti sreu", itd. Srea nema apsolutno nikakve veze sa bilo ime izvan nas. Ljudi
veinom misle da e ih novac, mo, ugled uiniti srenim. Meutim, nikad nije tako. Pre e najvei bednici
ostvariti sreu.
Seam se jedne prie o zatvoreniku. Bio je baen u podzemlje, muili su ga svakog dana. Jednog dana,
prebacili su ga u novu eliju. U toj eliji bio je mali prozor kroz koji je mogao da vidi komad plavog neba
danju i nekoliko zvezda nou. ovek je bio toliko zadivljen ovim spektaklom da je napisao dugako pismo
svojima kod kue, opisujui svoju bezmernu sreu. Kada sam proitao ovu priu, pogledao sam kroz prozor.
Preda mnom se prostirala priroda u svojoj lepoti. Bio sam slobodan; nisam bio zatoen, mogao sam da idem
kud god mi se prohte! Ipak, ubeen sam da nisam doiveo ni deli radosti siro-tog zatvorenika.
Neto slino itao sam u romanu o oveku koji je bio deportovan u jedan sovjetski koncentracioni logor u
Sibiru. Kao i ostale logorae, budili su ga u etiri ujutro, kada je dobijao komad hleba kao obrok
Novi dan 25
za itav dan. Dolo mu je da ga odmah pojede, ali pomislio je: Bolje da sauvam malo, zatrebae mi kad
padne no, esto ne mogu da zaspim od gladi. Ako ove noi budem imao pare hleba, moda u uspeti da
zaspim". Nakon tekog rada koji je potrajao itav dan, konano je legao, pokrio se bednim e-betom i
pomislio: Danas je bio dobar dan. Nisu me terali na rad po ledenom vetru. A noas, ako ne budem mogao
da zaspim, imam pare hleba da utolim glad". Moete li zamisliti radost i sreu tog oveka?
Jednom sam upoznao paralizovanu enu koju su svi pitali: Otkud ti tolika radost koja zrai iz tebe?" a ona je
odgovarala: Imam sve to mi je potrebno za sreu. Mogu da radim najlepe stvari na svetu." Paralizovana,
u bolnikoj postelji, a ipak prepuna radosti. Kakva izuzetna ena!
Radost i srea ne nalaze se u spoljnom svetu. Oslobodimo se jednom zauvek ove iluzije i to e nam
promeniti ivot.
S one strane nas
Postoji jo neto ega treba da se oslobodimo, ako elimo sreu i radost. Moramo promeniti neke nae
stavove. Koje? Prvi je stav deteta koje uvek i jedino vidi samog sebe. Koliko ste puta uli decu kada govore:
Ako nee da se igra sa mnom, idem ja kui"?
Ispitajte sebe. Razmislite o onome to u vama izaziva nesreu i potrudite se da otkrijete ono to sebi gotovo
nesvesno govorite: Ako ne uspem da ostvarim ovo ili ono, odbijam bilo kakvu sreu".
26 Antom" De Melo
Ako ne dobijem ovo ili se ne dogodi ono, srea mi je nevana." Mnoge osobe nisu srene zato to pos-
tavljaju uslove sopstvenoj srei. Otkrijte da li ovakav unutranji stav postoji u vaem srcu i odstranite ga.
Postoji divna pria o oveku koji je neprestano dosaivao Bogu svojim molbama i zahtevima. Jednog dana
Bog je presekao stvar recima: Dosta! Ima samo tri elje. Kada se ostvare, nita vie nee dobiti. Da ujem,
govori!" Zbunjen, ovek je upitao: Mogu li bilo ta da traim?" Da!" odgovorio je Bog. Ali samo tri elje
i gotovo!" Posle kraeg ok-levanja, ovek je progovorio: Zna, Gospode, pomalo se stidim, ali voleo bih da
se oslobodim moje ene; glupa je i stalno me maltretira... Nepodnoljiva je! Ne mogu vie da ivim s njom.
Moe li da me oslobodi nje?" ,,U redu", rekao je Bog, tvoja e elja biti usliena." I ena je umrla. Kada
su prijatelji i rodbina doli na sahranu i poeli da se mole za pokojnicu, ovek je najednom uzviknuo u sebi:
Moj Boe, imao sam izuzetnu enu koju uopte nisam umeo da cenim dok je bila iva". Osetio je veliku
slabost i obratio se Bogu: Vrati mi je u ivot, Gospode!" Bog mu je odgovorio: Dobro. Tvoja druga elja bie
ispunjena". oveku je preostala samo jedna elja. ta da zatraim?" mislio je. Obratio se prijateljima za
savet. Neki su mu savetovali: Trai novac. S novcem moe imati sve to poeli", drugi: ta e ti novac
ako nema zdravlje? Trai zdravlje", dok su trei govorili: ta ti vredi zdravlje kad e jednog dana umreti?
Trai besmrtnost". Siroti ovek nije vie znao ta da zatrai, jer mu je neko rekao: ta e ti besmrtnost ako
nema nikog koga bi voleo? Trai ljubav". Samo je mislio i mislio... ali
Novi dan 27
nije doao ni do kakvog zakljuka, nije mogao da odlui ta da zatrai. Prolo je pet godina... deset godina...
Jednog dana Bog ga je upitao: Kada e mi rei svoju treu elju?" a ovek mu odgovorio: Gospode,
potpuno sam zbunjen, ne znam ta da zatraim! Moe li Ti da mi kae ta da traim od Tebe?" Bog se
nasmejao i rekao mu: Dobro, ja u ti rei ta treba da zatrai. Trai da bude srean, ta god te zadesilo.
Trai radost, u tome je tajna!"
Pljesak jedne ruke
Drugi pogrean stav je vezivanje. Ako se veemo za negativne emocije, nikad neemo biti sreni. Ne kaem
time da se treba kloniti onoga to se naziva negativnom emocijom. Ne bismo bili ljudi ukoliko nikad ne
bismo doiveli napetost ili potitenost, ako se nikada ne bismo rastuili zbog nekog gubitka. Negativne
emocije su neto sasvim prirodno. Ono to je neprirodno, to ne valja, je vezivanje za ove emocije. Izvedite
sledeu vebu. Moda je pomalo teka, ali je veoma korisna. Zamislite svoje duevne patnje, ljubomoru,
oseanja krivice, razoaranja, itd. i upitajte sebe: ta e se desiti ako sve to odbacim?"
U zen-budizmu postoji izuzetna duhovna veba pod nazivom koan. Najee je to pitanje koje uitelj
postavlja ueniku, pitanje na koje nema racionalnog odgovora. Na primer: Kako zvui pljesak jedne ruke?"
ili: Kakav si oblik imao pre svog zaea?"
Dau vam jedan koan kao vebu. Upitajte sami sebe: ta e se dogoditi ako se odvojim od svojih
28 Antom De Melo
negativnih emocija, od svog oseanja krivice, svojih razoaranja, svoje zavisti?" Znate li ta se moe desiti
nakon ovog pitanja, ovog koana? Moe se desiti da na povrinu ispliva strah. Nastavite da postavljate sebi
ovo pitanje. ta e se dogoditi? Moda ete doi do velikog otkria.
Predloiu vam etiri jednostavne vebe, koje vam mogu pomoi da pronaete svoju sreu i radost.
Najlepe stvari na svetu
Prvu vebu neu izloiti. Otkrijte je u sledeoj prii.
uveni uitelj ena po imenu Rjokan boravio je u podnoju jedne planine i vodio vrlo jednostavan ivot.
Jednog dana u njegovu kolibu uao je lopov, ali nije naao nita vredno krae. Dok je preturao naokolo,
naiao je Rjokan i rekao mu: Ba si se namuio. Ne moe sad otii praznih ruku", da bi mu zatim dao svoju
odeu i pokriva. Zbunjen, lopov je sve to uzeo i pobegao. Uitelj je seo na prag kolibe, pogledao u sjajni
Mesec na nebu i pomislio: ,Jad-niak! Kad bih samo mogao da mu dam ovaj prekrasni Mesec!"
Kakvu vrstu vebe preporuuje ova pria? Pokuajte da to sami otkrijete. Ova veba i koan koji postavlja
izvanredni su za one koji trae postepene, ali dugotrajne rezultate. Vi moda elite neto to e se odmah
pokazati? Moda elite momentalno iskustvo radosti? Sreu koju ete istog asa doiveti? Onda pokuajte sa
sledee tri vebe koje vam predlaem.
Novi dan
Prva veba. Pokuajte da od srca kaete: Kako sam srena (srean)! Kako sam zahvalna za sve ovo!" Znate li
da je nemogue biti istinski zahvalan a ne biti srean.
Jednom rabinu doao je potpuno unezveren ovek i rekao mu: Rabi, pomozi mi! Moja kua je pakao!
ivimo svi u jednoj sobi -ja, moja ena, deca i porodica moje ene. To je pakao! Nema mesta za sve". Rabin
se nasmeio i rekao mu: ,,U redu, pomoi u ti, ali mora mi obeati da e uiniti sve to ti budem naloio".
Naravno." uzviknuo je ovek. Obeavam ti! Obeavam ti sve to god mi kae da uinim!" Rabin ga je
upitao: Koliko ima ivotinja?" ovek je odgovorio: Jednu kravu, kozu i est kokoaka". Rabin mu je
naloio: Uvedi sve te ivotinje u sobu i javi mi se za nedelju dana". ovek nije mogao da poveruje svojim
uima, ali obeanje je obeanje. Potpuno slomljen, vratio se kui. Posle nedelju dana, sav rastrojen, doao je
kod rabina i rekao mu: Ja ludim! Ludim! Dobiu ir! Dobiu infarkt! Preklinjem te, uini neto! Pomozi
mi!" Rabin mu je smireno odgovorio: Idi kui, izvedi ivotinje iz sobe i vrati ih u talu. Doi za nedelju
dana". ovek je otrao kui. Kada je prolo i tih nedelju dana, pojavio se kod rabina; oi su mu blistale od
radosti kad je uzviknuo: Rabi, mnogo nam je lepo! U kui je pravi raj!"
Shvatili ste, zar ne? Veito sam se alio to hodam bos, sve dok nisam upoznao oveka bez stopala."
Pomislite na onu izuzetnu enu, Helen Keler. Glu-va, nema, lepa, a tako puna ivota. Ako se nauite
zahvalnosti, pronai ete tajnu sree. Pokuajte.
30 Antoni De Melo
Zamislite sebe u situaciji paralizovane ene koju sam vam pomenuo. Stavite se u njen poloaj! Moete ak
lei na pod da biste bolje osetili njenu situaciju. Zamislite da ste paralizovani i recite: Mogu da uinim
najlepe stvari na svetu. Imam sve ono to je najlepe na ovom svetu!"
Otkrijte koje su najlepe stvari na svetu. Tada ete otkriti ta zaista znai voleti, kuati, mirisati, gledati,
sluati, opipati. Desie vam se da ujete cvrkut ptica, um vetra u kronjama i glasove bliskih osoba, da vidite
njihov lik. Otkriete sve ove stvari i konano okusiti tajnu zahvalnosti.
Monahov dijamant
Druga veba. Veoma je jednostavna: mislite na jueranji dan. Setite se ta se deavalo, jednog dogaaja za
drugim, i izrazite svoju zahvalnost za svaki od njih. Recite: Hvala. Kakva srea da mi se to dogodilo!"
Veoma je verovatno da ete se setiti i nekog neprijatnog dogaaja. Zastanite. Razmislite. To to mi se desilo,
desilo se za moje dobro." Ako tako zakljuite, recite Hvala" i nastavite.
Trea veba koju vam predlaem povezana je sa verom. Prethodne dve bile su povezane sa zahvalnou. Ova
se tie vere, verovanja da je sve to postoji dato od Boga za dobrobit svakoga od nas.
Tu vebu nazivam blagoslov. Mislite na dogaaje iz prolosti, prijatne ili neprijatne i recite: Dobro mi je
inilo, to su bile dobre stvari za mene". Mislite na stvari koje vam se sada deavaju i recite: Dobro je, dobro
je ovako..." Pomislite na budunost i reci-
Novi dan 31
te: Sve e biti dobro, dobro e biti..." Znate li ta e se dogoditi? Vera e se pretvoriti u radost. Vera koja se
zasniva na ubeenju daje sve u Bojim rukama i da e se sve okrenuti na dobro za nas, za nau sreu.
Jedan ovek pritrao je monahu koji je prolazio selom. Daj mi kamen! Daj mi dragi kamen!" vikao je.
Monah ga je upitao: ,,O kakvom kamenu govori?" ovek mu je odgovorio: Bog mi se noas ukazao u snu i
rekao mi: 'Sutra e u podne kroz selo proi monah i dae ti kamen, a ti e tako postati najbogatiji ovek' -
zato, daj mi taj kamen!" Monah je zavukao ruku u svoju vreu i izvadio najvei dijamant na svetu, velik kao
kokosov orah! Zatim je rekao: Ovaj kamen trai? Naao sam ga u umi. Uzmi ga". ovek je doepao
kamen i otrao kui. Meutim, itave te noi nije mogao da zaspi. U zoru je izaao i potraio monaha. Naao
ga je kako blaeno spava pod jednim drvetom, probudio ga i rekao mu: Vraam ti tvoj dijamant. Ti si
najbogatiji ovek na svetu kad si sposoban da se tako lako od-rekne bogatstva. Sada ti se i ja pridruujem".
To je ono to treba da otkrijemo da bismo doli do radosti.
ivot
Jednog dana Buda je sedeo okruen svojim uenicima, kada se pojavio neki starac koji mu je rekao: Koliko
dugo eli da ivi? Trai milion godina i bie ti podarene!" Buda mu je bez oklevanja odgovorio: Osam
godina". Kada je starac nestao, uenici su se, razoarani, pobunili: Uitelju, zato nisi tra-
32 .Antom De Melo
io milion godina? Zamisli koliko bi dobra uinio, stotinama, hiljadama generacija!" Buda je s osme-hom
uzvratio: Ako ja poivim milion godina, ljudi e biti mnogo zainteresovaniji da produe svoj ivot nego da
dostignu mudrost".
Da li ste shvatili smisao njegovog odgovora? Ljudi su daleko vie privueni perspektivom preivljavanja
nego kvalitativnim uzdizanjem sopstvenog ivota. Koliko je to istina! Zaista je malo onih koji ulau vreme i
energiju da uzdignu svoje postojanje na neki vii nivo. Moete i umreti a da uopte niste iveli u pravom
smislu reci. Ljudi misle da su ivi zato to diu, jedu, govore, idu tamo-ovamo. Nisu mrtvi, jasno je. Ali da li
su zaista ivi? U sutini, oni nisu ni ivi ni mrtvi. ta znai biti zaista iv? Znai tri stvari: biti ono to jesi, biti
sada i biti ovde.
Biti iv znai biti ono to jesi. ivi smo u onoj meri u kojoj smo zaista ono to smo. Moemo se upitati: Zar
ja nisam ja? A ko sam onda ako nisam ja?" Meutim, ima mnogo osoba koje nisu ono to su, samo su
marionete.
Pretpostavimo da imamo psa. U mozak mu ugradimo ip i poaljemo ga daleko od nas, a odavde mu aljemo
signale. Kaemo mu: Hop!" i on skoi. Kaemo: Lezi!" i on legne. Svi su zadivljeni. Kakav izuzetan pas!"
govore. Ali on je samo objekat daljinskog upravljanja, to moe biti odgovarajua slika za milione ljudi na
ovom svetu.
Mnogi ljudi dolaze da mi trae savet kako da rese svoje duhovne i emotivne probleme, i ja se esto pitam:
Na ije glasove odgovaraju ovi ljudi? Na ije glasove iz prolosti?" I upoznajem neobine osobe, depresivne,
pune predrasuda.
Afovi dan 33
Ajntajn je rekao da je lake razbiti atom nego predrasudu. Ljudi nisu ono to su; na odreeni nain, gotovo
svi su kontrolisani. ta je rezultat? Postaju marionete: ponaaju se, delaju i oseaju na mehaniki nain.
Nemaju iva oseanja niti ivo ponaanje, a nisu ak ni svesni toga. Odgovaraju na glasove ljudi, na
iskustva koja pripadaju prolosti. Doiveli su odreena iskustva koja su ih obeleila za ceo ivot, koja ih dre
pod kontrolom. Zato nisu slobodni, nisu ivi. Eto osnovne prepreke duhovnom ivotu.
Ako hoete da budete moji uenici, morate zamrzeti svog oca i majku!" Ove Kristove reci izazivaju
zgraanje kod ljudi. ta znae? Naravno, Isus nije hteo da kae kako bi trebalo da mrzimo svoje roditelje.
Siroti oni! Potrebno je da ih volimo kao to volimo sva ljudska bia. Otac i majka o kojima Isus govori su
Otac i Majka koje nosimo ukorenjene u svom umu i koji nas kontroliu. Tim glasovima se obraam! Od
njih treba da se odvojimo, da ih se otarasimo. Kada prestanemo mehaniki da ivimo, prestaemo da
budemo marionete. Kako da ostvarimo duhovni ivot ako nismo ivi? Kako da postanemo Isusovi uenici
ako se mehaniki ponaamo, gledamo, sluamo, kao roboti?
Nedostatak vremena
Ovo je osnovno pitanje: kako prestati da ivimo mehanikim ivotom? Postoji veba koja e nam pomoi.
Izgleda laka, ali nije. Ako budete istrajni, shvatiete o emu vam govorim.
34 Antoni De Melo
Veba je sledea: pomislite na neki dogaaj iz bliske prolosti. Na neto to se dogodilo jue, ili prole
nedelje. Ne izbegavajte da se prisetite neprijatnog dogaaja. Jo bolje ako je neprijatan. Potrebno je da
zapazite kako reagujete na seanje, ta ose-ate, kakva su vaa ubeenja i stavovi u odnosu na dogaaj o
kome razmiljate. Posmatrajte sve to i upitajte se na iji glas odgovarate. Smognite hrabrosti da upitate sebe:
Da nije ovo reakcija neke druge osobe u meni? Nekoga iz prolosti koga nosim u sebi?"
Ova veba traje desetak sekundi, najdue minut. Ako hoete da postignete maksimalni uinak, morate se
due zadrati i posmatrati razliite dogaaje u toku jednog dana. Posmatrajte svoje reakcije. Posmatrajte bez
prosuivanja o svemu tome, bez prihvatanja ili odbacivanja; budite nepristrasan posmatra. Gledajte! Ne
morate ak ni da postavljate sebi pitanja koja sam vam predloio. Ako vam to odvlai panju, zaboravite na
pitanja. Ograniite se na posmatranje. Svaka mehanika reakcija e ieznuti i poeete da ivite. Tada ete
zapaziti pro-menu.
Poznajem jednog oveka u invalidskim kolicima. Jednom mi je rekao: Znate, oe, stvarno sam poeo da
ivim tek kad sam ostao paralizovan. Prvi put u ivotu imao sam dovoljno vremena da se udubim u samog
sebe, u svoj ivot, u svoje reakcije i misli. ivot mi je od tada postao mnogo dublji, bogatiji i zanimljiviji
nego ranije". Zar nije iznenaujue kada jedan paralizovan ovek otkrije ta znai iveti, dok mnogi ljudi
slobodni da idu kud god hoe ne uspevaju u tome, jer su paralizovani iznutra?
Novi dan 35
Velika prepreka proistie iz nedostatka vremena. Svi mi govore kako nemaju vremena. Gde da naem
vremena da bih to radio?" Dobro, na ta troite svoje vreme? Da odrite svoje mehaniko postojanje?
Pretpostavimo da neki lopov kae prolazniku: Pare ili ivot!" a ovaj mu odgovori: Ovaj, b-bolje uzmi
IVOL, pare mi trebaju za crne dane!" Deluje glupavo, ali pomislite na ljude koji kao da govore: Bolje neka
mi ukradu ivot, jer mi je vreme potrebno da bih nastavio da ivim od danas do sutra". Bilo bi komino da
nije tragino.
Zapazite svoje reakcije na svaki dogaaj prethodnog dana, uoite svoja ubeenja. Ispitajte sebe. Da li ste
spremni da izloite diskusiji svoje stavove? Ako je odgovor negativan, puni ste predrasuda i mehanikih
reakcija.
Seam se jednog izuzetnog mladog rabina, koji je nastavio rad svoga oca, takoe rabina. Govorili su mu:
Rabi, potpuno si drukiji od svoga oca!" a on se smejao: Potpuno sam isti kao moj otac! On nikoga nije
imitirao, kao to ni ja nikog ne imitiram. On nije bio fotokopija, a nisam ni ja". To znai biti iv, biti unikat,
original. Osloboditi se glasova i daljinske kontrole. A do toga dolazite posmatrajui sami sebe.
Ziveti svaki trenutak
Jo jedna stvar je potrebna da bismo bili ivi: da postojimo sada. ta to znai? To pre svega znai shvatiti neto
to vrlo malo ljudi shvata - da su i prolost i budunost potpuno nestvarni, i da je ivot u pro-
36 -Antom De Melo
losti ili budunosti ravan smrti, da nema nikakve veze sa stvarnim, ivim ivotom. Dobro mi je poznato da
prolost sadri udesne stvari, da od prolosti moemo mnogo toga da nauimo, da prolost utie na nas i
odreuje nas, itd. Savreno! Ali ona nije stvarna!
Moramo planirati budunost. U sutini, da ne planirate budunost, najverovatnije da me sada ne biste
sluali. Meutim, ni budunost nije stvarna, ona je samo misao u naoj glavi. U onoj meri u kojoj ivite u
budunosti ili u prolosti, ne postojite sada, ne postojite ovde.
lanovi jedne porodice resili su da odu na tri dana u vajcarsku. Mesecima su planirali ovaj izlet i, kad je
konano doao taj dan, izgubili su vei deo vremena organizujui putovanje. Kada su stigli u vajcarsku,
umesto da uivaju u udesnim predeli-ma, umesto da udiu ivotvorni planinski vazduh, bacili su se na
kljocanje fotoaparatima, kako bi imali slike koje e pokazati prijateljima. Fotografije mes-ta na kojima u
sutini nisu ni bili. Telesno su bili, ali u svom duhu nisu bili prisutni, bili su na drugom mestu. Nestvarni
izleti, nestvarni ivoti!
Mi ivimo u kulturi budunosti. U kulturi sutranjice. Sutra u biti srean; sutra u iveti. iveu kad upiem
studije; iveu kad odsluim vojsku; ive-u kad se oenim. Kad se jednom oenimo i dobijemo decu, onda
govorimo: iveu kad odrastu. Kada oni odrastu, mi vie i ne znamo ta znai iveti! Um-reemo a da nismo
ni iveli.
Novi dan 37
Ulazak u sadanjost
Jeste li spremni da pretrpite ok? Sluajte!
Ispitajte sopstveni ivot. Ispitajte sve svoje misli i videete da su najee okrenute prolosti ili budunosti.
Postanite svesni koliko malo ivite u sadanjosti, koliko ste malo ivi i doiveete ok. Mislite o svemu na
ovaj nain. Ljutite narandu da biste je pojeli. Ako je itav va um usredsreen na to kako ete pojesti
narandu, znate li ta moe da se desi? Vi uopte ne Ijutite narandu, jer niste prisutni, a kada je budete
jeli neete toliko uivati u njoj, jer ete biti na nekom drugom mestu.
Jedan mudri stari amdija prevozio je hodoasnike na sveto mesto. Kada gaje neko od njih upitao: Jesi li
bio na tom svetom mestu?" amdija je odgovorio: Ne, nisam, jer jo nisam otkrio ta sve ova reka moe
da mi ponudi. U ovoj reci pronalazim mudrost, nalazim mir, nalazim Boga". Za razliku od njega, hodoasnici
se uopte nisu interesovali za reku, njihove misli bile su zaokupljene svetim mes-tom, nisu ni mogli da vide
reku. Moda je ovo pria o naem ivotu. To je kao kad uzme oljicu kafe da bi je popio, ali je u stvari ne
podie, jer nisi tu, i nikada je ne popije, jer nisi tu, i sve tako. Zaista tragedija. Gubimo sopstveni ivot!
Kako da vam se ukae pomo? Po jednoj legendi, Buda je preao itavu zemlju u potrazi sa pros-vetljenjem;
posetio je kljune mudrace svog vremena, praktikovao je sve mogue duhovne discipline, ali nije dostigao
prosvetljenje. Na kraju je odustao. Oajan, seo je pod smokvu i prosvetlio se. Godinama kasnije, uenici su
ga pitali: Uitelju, reci nam
38 Antom" De Melo
tajnu prosvetljenja. Kako si doao do njega?" Ali tajne i tehnike nisu postojale. Buda je to pokuao da im
objasni. Ali uenici su hteli da saznaju tehniku, kako se to ostvaruje u praksi. Onda je Buda - zamiljam ga
kako namiguje - rekao: ,,U redu, otkriu vam tehniku. Kada udiete, budite svesni injenice da udiete. A
kad izdiete, budite svesni injenice da izdiete."
Zanimljivo, zar ne? Ne izgleda ba kao neki duhovni savet. Znate li ta je bila njegova namera? eleo je da
uenici urone u sadanjost, da postanu svesni onoga to se deava sada i ovde! On je znao, u svojoj
prosvetljenosti, da Bog nije sutra, daje Bog sada. ivot nije sutra, ivot je sada. Ljubav nije sutra, ljubav je
sada. Prosvetljenje je sada. Ako ivite za to sada", biete prosvetljeni. Zaista.
Ovo je veoma slino onoj vebi kojom se postie duevni mir, zar ne? inite stvari jednu po jednu i u sebi
formuliite recima ono to inite." Izuzetno korisna veba za iskorak u sadanjost, da bi se ivelo sada, da bi
se iveo ivot, va ivot.
To je druga stvar koja vam je potrebna da biste konano poeli da ivite, da biste bili ono to jeste, da biste
postojali sada.
Preimo na treu stvar: biti ovde. To znai da izaemo iz sopstvenog uma i vratimo se sopstvenim ulima. Ili
da bukvalno izaemo iz sfere apstraktnog i prepustimo se neposrednom iskustvu.
Ispriau vam priu o amerikom vojniku tokom korejskog rata. Na Dan Zahvalnosti, najvei ameriki
praznik, osetio je neizmernu nostalgiju za kuom. Jedan brani par, koji je dugo iveo u Americi, pozvao ga
je na ruak. Na svoju veliku radost i iznena-
Novi dan 39
enje, video je da su ispekli urku, njegovo omiljeno jelo. Ruak je poeo: dok se obilno sluilo, upustio se
u iv razgovor sa ukuanima. Kada se razgovor zavrio, njegov tanjir je bio prazan. Vojnik je postao svestan
da u stvari kao da nije ni jeo, jer se uopte nije seao ukusa peenja. To je ono to zovem ulaenje u ovde.
Jelovnik se ne jede
Argumenti su izuzetni, kao i ideje. Ali oni nisu ivot! Neobino su pogodni da nas vode kroz ivot. Ali nisu
ivot. Apstrakcija nije ivot. ivot je u iskustvu. To je kao da itate neki udesan jelovnik. Moe vam
posluiti kao neka vrsta vodia, ali on nije jelo. Ako sve vreme ovog sveta posvetite jelovniku, nikad nita
neete pojesti. Moe se desiti i neto gore od toga. Ima ljudi koji jedu jelovnike. ive od ideja i tako gube
sopstveni ivot, ne ive ga.
ta uiniti da bi vam se pomoglo? Krinamurti nas upozorava: Onog dana kada dete nauimo nazivu neke
ptice, dete vie ne vidi pticu". Dete gleda ovu paperjastu i ivu pojavu, tajanstvenu i potpuno udesnu, a mi
mu kaemo: To je roda". Sada dete ima ideju: roda. Kasnije, svaki put kad vidi rodu, rei e: Ma znam, to
je roda".
Isto vai, pretpostavimo, za ideju Amerikanca. Kad god vidim neku osobu koja dolazi iz Amerike, reu u:
To je Amerikanac". Meutim, moda neu zapaziti onu neponovljivost i jedinstvenost te linosti.
Kada vam se dogodilo da ugledate neko dete koje je potpuno zadivljeno dok gleda neto tako tajan-
40 Antoni De Melo
stveno, ivo, skakutavo i apsolutno udesno, kao to je, recimo, vrabac? Shvatate li? Re, pojam prevazi-lazi
svako razumevanje, Re, pojam, mogu biti prepreka koja nam ne dozvoljava da vidimo konkretnu pticu.
Termin Amerikanac" moe se ukazati kao prepreka koja nam ne dozvoljava da realno sagledamo oveka
koji je pred nama. Re i sama ideja Bog mogu biti prepreka na putu ka vienju Boga.
Kako da pomognete sebi u takvoj situaciji? To moete uiniti odmah. Oslunite sve zvuke koji dopiru do vas.
Moete li uti sve te zvuke? Visoke, niske, zvuk glasova? Znate li ta se dogaa kad to radite? Vraate se
svojim ulima: to je iskustvo.
Ovde nema nikakve apstrakcije, nikakvih pojmova. Gledate ono to gledate, sluate ono to sluate,
dodirujete ono to dodirujete, itd.
Jednom mudracu kome je podareno prosvetlje-nje, uenici su postavili sledee pitanje: Uitelju, ta je tvoje
prosvetljenje izazvalo u tebi? ta si time dobio?" Mudrac je odgovorio: Dobro, rei u vam ta sam dobio:
kada jedem, jedem; kada gledam, gledam; kada sluam, sluam. To je ono to sam dobio!" Uenici su
protestovali: Ali svi to rade!" A on je, smejui se, odgovorio: Svi to rade? Onda bi svi bili prosvetljeni!"
Odgovor je da niko to ne radi, gotovo niko nije prisutan, nije ovde i sada, gotovo niko ne ivi.
Biti iv znai biti ono to jesi, biti iv znai biti sada, biti iv znai biti ovde. Posmatrajte sebe. U onoj meri
u kojoj budete posmatrali sebe, ne samo mentalno, ve kao nepristrasan, odvojeni posmatra, u istoj meri
ete odbaciti svoje mehaniko ponaanje, odbaciete sve ono to vas ini obinom mario-
Novi dan 41
netom i postaete boji uenici. Ne moete to postati ako ste marionete. Ako ste samo deset posto ivi,
biete samo tih deset posto uenici. Shvatate li?
Okusite stvarnost, vratite se svojim ulima. To e vam pomoi da ivite svoju sadanjost. Pomoi e vam da
ivite sopstvena iskustva. U ovom sada" susreemo Boga.
Zar je to molitva? Zar je molitva moda razgovor sa Bogom? Naravno, moliti se znai razgovarati sa Bogom.
Ali zamislite neku majku koja je bolesna, lei u postelji: njena ki isti itavu kuu, priprema obroke, stara se
o bati. Ona ne razgovara sa svojom majkom, ali koliko joj govori!
Stupite konano u ivot i shvatiete mnoge Isusove reci... jer On nas ne zove samo novoj religiji, On nas
zove ivotu.
S loboda
Jednog japanskog vojskovou zarobili su neprijatelji i bacili ga u tamnicu. Znao je da e ga sledeeg dana
muiti. Nije mogao da zaspi; koraao je gore--dole elijom, mislei o smrti. Najednom, doao je do
sledeeg zakljuka: Kada e me muiti? Sutra. Ali sutra nije stvarno: to je ono to su mi govorili uitelji
ena!" Kada je to shvatio, umirio se i ubrzo zaspao. Kada je shvatio da je to sada" jedino to je realno,
konano je zaspao. Bio je u tamnici, ali je postao slobodan ovek. Neprijatelji nae slobode nisu napolju, ve
su u nama. U nama su lanci koji nas
42 Antoni De Melo
dre okovanim. Govoriu o ovim lancima, jednom po jednom, jer ih je mnogo.
Prvi lanac koji nas spreava da budemo slobodni su runa iskustva iz prolosti, neto to je sasvim lako
shvatiti. Onaj ko je izgubio majku u, recimo, osmoj godini, toliko je traumatizovan ovim iskustvom da ne
moe vie ni u koga da se uzda. ena koja je kao mala trpela seksualno nasilje, boji se svih mukaraca.
ovek koji je nepravedno optuen i udaljen s posla, ostaje zatrovan gnevom itavog ivota.
Prvo to nas dri okovanim i onemoguava nam da budemo ivi i slobodni, kao to sam ve rekao, su
negativna iskustva iz prolosti. Kako raskinuti ove lance, kako postati opet slobodan? Postoji vrlo jed-
nostavna veba koja nam moe pomoi. Da bismo ostvarili eljeni rezultat, potrebni su nam sledei rekviziti:
vera i zahvalnost.
Ako postanete svesni da ste pod uticajem nekog negativnog iskustva iz prolosti, vratite se tom iskustvu, u
nekom asu kada ste smireni i spokojni. Ako niste u stanju, razgovarajte s Bogom i smirite se. Zamislite da
ste pred Bogom i da mu kaete: Gospode, teko je, ali verujem i od srca prihvatam da je to bila tvoja volja i
da se sve to desilo za moje dobro. ak i ako to dobro moda i ne vidim, ipak znam da ono postoji za mene".
Uinite to neno, bez gorine, bez primoravanja sebe. Ako osetite da se u vama javlja snaan otpor,
odustanite, pokua-ete nekog drugog dana. Ali veoma je vano, kada jednom ponete s ovom vebom, da
se potrudite da je zavrite. Moe se desiti da vas zahvati gnev. U redu, naljutite se. ak se i na taj nain
molite. Gospod e biti zadovoljan vaim potenjem i iskrenou. Nas-
Novi dan 43
tavite zatim nekog drugog dana. Ova veba iziskuje dosta vremena, jer se sloboda ne osvaja preko noi.
Kada osetite srcem i kaete da zaista verujete kako je sve za vae dobro, tada moete i da zahvalite Bogu.
Kada ste u stanju da zahvalite za sve to ste postigli i dobro koje iz toga proistie, osetiete se slobodnim,
raskinuete jedan od mnogih lanaca kojima ste okovani.
Lanac prolosti
Drugi lanac kojim ste okovani iznutra su pozitivna iskustva iz prolosti. Da, dobro ste proitali. Tako je
lepo vraati se na njih u secanju i hraniti se njima. Ali u tome se krije opasnost: moete postati rtva bolesti
koju nazivamo hronina nostalgija. Znate li ta se tada dogaa? Prestajete da ivite! Naputate sadanjost.
Ne samo to, veoma je verovatno da ete i unititi sadanjost.
Pretpostavimo da ste doiveli neko lepo iskus- tvo s nekom dragom osobom. Na primer, zajedno ste gledali
izuzetan zalazak sunca. Drugi put ste izali zajedno na veeru. I tako, uzimate lepo iskustvo iz prolosti
(recimo taj zalazak), zatvarate ga u zlatni kavez i nosite ga sa sobom, dokle god ste sa tom osobom; jednog
dana tajno otvarate svoj zlatni kavez, pogledate unutra i kaete: Nije vie tako lepo kao nekad!" Shvatate
li ta inite? S jednim iskustvom iz prolosti unitavate sadanjost. Postajete manje slobodni, manje ivi.
Vae iskustvo vas sputava u lance!
44 Antom De Melo
Kako se osloboditi? Postoji jedan metod koji moe biti veoma bolan. Izneti novi ivot na svetlost dana moe
duboko da povredi. Ali, ako ste spremni na to, razmislite o osobama koje ste nekad voleli i koje sada nisu
vie sa vama, jer su se udaljile ili su mrtve. Razgovarajte sa svakom od njih, recite im: Ima sree to si ula
(uao) u moj ivot! Zahvalan sam ti! Uvek u te voleti! A sad moram da odem. Zbogom! Ako se veem za
tebe, neu nauiti da volim sadanjost, niti u nauiti da volim osobe sa kojima sam sada. Zbogom!" Sve ovo
moe biti veoma bolno. Prisetite se zatim nekih pozitivnih iskustava iz prolosti; mislite o njima kao da su
ivi ljudi i recite im: Bilo je zaista divno s tobom, oseam veliku zahvalnost! Ali sada zbogom!" To zaista
moe da zaboli.
Postoji jo jedna veba koju neki mogu doiveti kao jo teu i bolniju. Mislite na neke vae kvalitete iz
prolosti, neto to vas je inilo ponosnim, kao to su, recimo, vaa mladost, snaga, lepota. Obratite im se
kao da su ivi ljudi. Moda zvui infantilno, ali ne plaite se da budete kao deca. Moete otkriti potpuno
neoekivane stvari! Razgovarajte s njima i recite im: Velianstveno je bilo imati vas! Oseam ogromnu
zahvalnost zbog toga! Ali sada moram da odem. Zbogom!" Mnogi stari ljudi nikad nisu iveli, i nikad nisu
iskusili svu nenost, dubinu i bogatstvo koje sobom nosi starost, samo zato to u duhu nisu ostavili iza sebe
mladost, snagu, vitalnost. Ono najbolje tek dolazi. Kraj ivota je tek poetak." Najbolje tek dolazi. Mnogi gube
najbolji period svog ivota, posled-nje godine, samo zato to su previe obuzeti onim to je prolo, okovani
lepim iskustvima iz prolosti.
Novi dan 45
Eto dva lanca koji nam onemoguavaju da budemo sreni. Ranjena ptica ne moe da leti, ali ne moe ni
vrabac koji se zakai za granu. Prestanite da se kaite za prolost! Ponavljajte ovu indijsku izreku: Voda
postaje ista tako to tee dalje, ovek tako to ide napred".
Drugi nevidljivi lanci
Na redu je trei lanac. Strepnja i strah od budunosti. Seate li se prie o japanskom vojskovoi? Hrist govori o
identinom unutranjem stavu, poetskim recima: Pogledajte ptice na nebu, pogledajte ito u polju. Oni ne
brinu. Za njih strepnja ne postoji."
Kako je teko to ostvariti! ak se i Isus zbunio pred smru. Osetio je potitenost, doiveo snaan oseaj
strepnje. Ako elimo da raskinemo lanac strepnje, moramo uiniti ono to je radio Isus - da se suoimo sa
strahom i razgovaramo s njim kao da je ivi ovek. Svojevoljno, bez prisile, jer je strah unutra, u nama,
kamufliran u opreznost, preven-tivnost. Recite strahu: Shvatam zato si ovde. Ali ja verujem u Boga". Ako
u svom srcu utvrdite da to moete uiniti, zahvalite se unapred na ishodu, jer e vam to biti od velike
pomoi. Zahvalite Bogu za sve ono to moe da vam se dogodi.
Jo jedan unutranji lanac koji nas ini robovima povezan je sa budunou: ambicija. Nema niega loeg u
ambicioznosti, to ak moe biti velianstveno. Ali uasno je pasti u ropstvo ambicije! Osobe opsednute
ambicijom, koja upravlja svim njihovim postupcima, u sutini uopte ne ive! Objanjenje
46 Antoni De Melo
nije potrebno. Svi mi znamo takve osobe. Sta da uinite ako ste rtva ambicije? Stanite pred Boga, s po-
verenjem da je budunost u njegovim rukama. Recite mu: Gospode, verujem da upravlja mojom budunou,
uiniu sve to je u mojoj moi da ostvarim svoje snove, ali rezultat preputam tebi". Zatim se zahvalite na
ishodu vaeg unutranjeg stava. Osvo-jiete mir i slobodu.
Sledei lanac je vezivanje za sadanje stvari. Ljudsko srce je veliki magnet, to ne treba ni govoriti, jer smo svi
mi to iskusili. elimo da posedujemo stvari ili osobe, i da se nikad od njih ne odvojimo. Postajemo zavisni i
gubimo svoju slobodu. Istovremeno, esto ni drugima ne dozvoljavamo da budu slobodni, krademo njihovu
slobodu, zabranjujemo je.
Predlaem vam jednu vebu da biste oslobodili svoje srce od ove vrste zavisnosti. Mislite na neku osobu za
koju ste duboko vezani, toliko vezani da ne moete bez nje. Razgovarajte u mislima sa tom osobom, zamislite
je kako sedi pred vama; razgovarajte s njom. Obratite joj se spontano, od srca. Recite toj osobi koliko vam
ona znai i zatim dodajte sledeu formulaciju, koja vam se u poetku moe uiniti bolna. Ali, kao to sam
vam rekao, ne smete primoravati sebe. Ako je previe bolno, prekinite vebu da biste nastavili drugi put,
kada budete sposobni za to. Recite toj osobi: Ti mi neizmerno znai, mnogo te volim, mnogo mi je stalo do
tebe, ali ti nisi moj ivot! Preda mnom je ivot, moram ostvariti svoju sudbinu, razliitu od tvoje". To su
moda okrutne reci, ali ivot i nije uvek lak.
Razmislite jo o mestima, aktivnostima, o stvarima koje su veoma dragocene za vas, od kojih vam
Novi dan 47
je teko da se odvojite, uputite im otprilike ove reci: Koliko mi znai! Ali ti nisi moj ivot; preda mnom je
ivot, moja sudbina, razliita od tvoje". Recite isto stvarima s kojima ste najintimnije povezani, neemu to je
takorei deo vaeg bia, vaeg postojanja, kao to su va ugled, zdravlje i slino. Recite to i sopstvenom
ivotu koga e jednog dana progutati smrt: Koliko si mi dragocen i koliko te volim, ali ti nisi moj ivot.
Preda mnom je ivot koji treba da ivim i sudbina koju treba da ispunim, razliiti od tebe". Postoji nada da
ete, ako hrabro ponavljate ove reci, ostvariti duhovnu slobodu.
Najvea tiranija
Postoji jo jedan lanac na koji u vam skrenuti panju. Govorili smo o negativnim i pozitivnim iskustvima iz
prolosti, o strahu od budunosti, o ambiciji, o vezivanju i zavisnosti od sadanjosti. Sada je na redu ono to
smatram najjaim lancem, koji je najtee raskinuti.
Ali latimo se jedne vebe. Moda jo niste u stanju da je izvedete, moda vam je potrebno jo vremena i
duevnog mira da biste uspeli. Veba se sastoji u tome da sebi postavite sledee pitanje: ta je postojalo pre
sto godina ovde gde ja sedim?" Upot-rebite svoju matu! Zatim jo dalji skok unazad: ta je postojalo pre tri
hiljade godina ovde gde ja sedim?" Dakle, hiljadu godina pre pojave Isusa Hris-ta, to je relativno skoranji
vremenski period, jer naunici tvrde da ivot na ovoj planeti postoji ve mi-lionima godina. A za hiljadu
godina, ta e posto-
48 Antom De Melo
jati ovde gde ja sedim?" Pustinja moda? uma? Neka druga civilizacija?" U jednu stvar moete biti sigurni:
ako bude nekih ljudi, nee govoriti vaim jezikom, nee imati vae navike, pripadae drugoj civilizaciji.
Nijedan jezik nije preiveo kao ivi jezik tri hiljade godina. Pokuajte da to zamislite: kako dolazite na zemlju
nakon tri hiljade godina i traite ba ovo mesto, neki trag koji bi vam pokazao da ste nekad bili tu.
Znate li ta e se dogoditi? U vama e se javiti oseanje beskonanosti. Neka vrsta osloboenosti. Slobode
od ega? Od iluzije koju u vama stvara lano uverenje da neto znaite. Osim u Bojim oima, mi zaista ne
znaimo mnogo. Mislite na neku od onih ptica o kojima Isus govori, mislite na cvee u polju, na zrnca peska,
na kapljice vode, na jednu kinu kap. Mislite na same sebe. Na to koliko smo beznaajni.
Ako uspeno izvedete ovu vebu, oslobodiete se najvee tiranije, tiranije sopstvenog ja". Doi-veete
olakanje, veliku slobodu. Niko nije tako slobodan i iv kao onaj koji je prihvatio smrt, koji je prihvatio
sopstvenu beznaajnost. Ova veba daruje vam perspektivu i irinu. Ali, za nju je potrebno i vremena.
Tajanstvena veba
Preporuiu vam jo jednu vebu, tajanstvenu vebu, jer ne pokazuje odmah svoju povezanost sa slobodom.
Sastoji se u sledeem: stupite u dodir sa oseajima svoga tela. Osetite kako odea dodiruje vaa ramena,
kako naslon stolice podupire vaa le-
Novi dan 49
da, osetite svoje ruke kako se odmaraju, opruene... Nakon nekoliko trenutaka, postanite svesni injenice da
posmatrate ove senzacije. I recite: Ovo to ose-am nisam ja, ovo telo nisam ja". Posmatrajte zatim misli koje
se javljaju u vama. Nakon kraeg vremena, obratite panju na injenicu da posmatrate svoje misli i recite:
Ovo to mislim nisam ja, moje misli nisu ja". Obratite zatim panju na svoje emocije ili se prisetite nekih
emocija iz bliske prolosti. Neiz-vesnosti, depresije, oseanja krivice, ushienja, bilo koje emocije. Nakon
nekog vremena, obratite panju na injenicu da posmatrate svoje emocije, i recite: Ja nisam ova emocija,
moje emocije nisu ja".
Ako ste napeti, nemojte se poistovetiti sa svojom napetou. Ako ste depresivni, nemojte se poistovetiti sa
svojom depresijom. Ja nisam ova depresija."
Pred nama je jedna od velikih vebi koju nam nudi Istok. Njeni rezultati ne mogu se odmah uoiti, ali ona
izaziva, neopozive efekte. I raskida najdublji lanac, lanac iluzije i tiranije sopstvenog ja".
Ostanite nekoliko minuta u tiini i izvedite neke od vebi koje sam vam predloio i koje su vam se dopale.
Prikazao sam dve vebe na duge staze: onu ,,pre tri hiljade godina" i za tri hiljade godina"; dok je druga:
ja nisam ova emocija, ove misli nisu ja, itd." Predloio sam i druge vebe da se suprotstavimo robovanju,
da se oslobodimo lanaca, da izazove-mo trenutno osloboenje.
Na kraju ovog predavanja ispriau vam priu o slobodnoj osobi. Jedna devojka u malom ribarskom mestu
ostala je trudna. Roditelji su je tukli sve dok nije priznala ko je otac: Bio je to uitelj ena koji
50 Antom De Melo
ivi u hramu izvan sela". Svi metani su to saznali. Kad se dete rodilo, poli su do hrama i ostavili dete pred
noge uitelja ena. Licemeru!" rekli su mu. Ovo dete je tvoje! Ti brini o njemu!" Uitelj ena je samo rekao:
Dobro, dobro" i zatim predao dete jednoj eni u selu da ga odgaja, preuzevi trokove na sebe. Nakon ovog
dogaaja, uitelj je izgubio sav ugled, uenici su ga napustili, niko vie nije odlazio da trai savet od njega.
Nakon nekoliko meseci, kada je devojka videla sve ovo, nije izdrala i konano je rekla da otac deteta nije
uitelj, ve jedan mladi iz susedstva. Kada je selo doznalo pravu istinu, svi su otili do hrama i bacili se
pred noge uitelja ena. Traili su od njega oprotaj i molili ga da im vrati dete. Uitelj je samo rekao:
Dobro, dobro" i predao im dete.
Eto slobodnog oveka. oveka sposobnog da pati, koji je dostigao irinu o kojoj sam vam govorio. elim i
vama i sebi, kao rezultat naih slabanih napora, da nam Bog pokloni ovaj dar!
Ljubav
Do sada sam vam govorio o miru, radosti, tiini, ivotu i slobodi. Sada u vam govoriti o ljubavi. Re je o
najteoj temi, jer je, u svojoj beskrajnosti i tajanstvenosti, ljubav neizreciva kao Bog. Tu i tamo, doivljavamo
poneki ljubavni zanos i to tek nejasno shvatamd. Ne verujem da iko. stvarno razume ovu tajanstvenu pojavu.
S vama bih hteo da razmislim o dva aspekta ljubavi: ljubavi kao kreaciji i ljubavi kao poistoveivanju.
Novi dan 51
Poeu da govorim o ljubavi kao kreaciji tako to u vam ispriati jednu izuzetnu priu amerikih
Indijanaca, moju omiljenu priu.
Jedan indijanski ratnik popeo se na vrh planine, tamo naao orlovsko gnezdo i u njemu jaje. Doneo je jaje u
selo i stavio ga pod koko. I tako, zajedno s piliima, izlegao se orli, i odrastao s njima. Nauio je da
kokodae, da eprka po zemlji traei bube i crve, ograniavao se da se popne na poneku niu granu, sve kao
i kokoi. Jednog dana, ve star, orao je ugledao neto udesno na nebu. Gore, u beskrajnom plavetnilu, video
je velianstvenu pticu, kako leti bez ikakvog napora. Kada je upitao jednu koko staje to, ona mu je
odgovorila: To je zlatni orao, kralj neba. Ali ne razmiljaj o tome. Ti i ja smo ovde, na zemlji". Orao je
vratio pogled ka tlu i tako je na kraju i umro, ubeen da je koko. Jer, tako su se svi i ophodili prema njemu;
kako se rodio, tako je i iveo i na kraju umro.
Znate li ta znai ljubav kao kreacija? Gledati orla i postati svesni ko ste, jer moete rairiti krila i poleteti
kao zlatni orao.
Jedan uveni ameriki psiholog sproveo je eksperiment vredan da se pomene. Znate li ta je uradio? Pred kraj
kolske godine podvrgnuo je sve uenike jedne kole testu inteligencije. Odabrao je zatim desetak imena i
rekao svakom od njihovih profesora: Ovi uenici su natproseno obdareni. Videete da e svi oni biti
najbolji uenici u sledeoj kolskoj godini. Vi samo morate da obeate kako nikome neete govoriti o tome,
jer se to moe negativno odraziti na njih". I profesori su obeali. Meutim, niko od tih uenika nije bio
posebno obdaren, i u tome je i
52 Antoni De Melo
bila poenta ovog opita. Nakon godinu dana, psiholog je ponovo doao u istu kolu i staje otkrio? Svim
natprosenim" uenicima koeficijent inteligencije poveao se najmanje deset posto. Nekima od njih i vie.
Psiholog je porazgovarao sa profesorima i upitao ih: Kako vam se ine ovi uenici?" a ovi su odgovarali u
superlativima, opisujui ih kao inteligentne, dinamine, ive, interesantne, itd.
ta bi bilo sa ovim uenicima da ih profesori nisu tretirali kao natproseno obdarene? Dakle, profesori su
razvili u ovim uenicima sve njihove potencijale.
Psiholozi su sproveli ovaj opit u drugim kolama, pa ak i sa ivotinjama, uvek sa uspehom. Na primer,
govorili su studentima psihologije koji su izvodili eksperimente sa mievima: Evo vam jedna nova vrsta
mia, koji mnogo bolje reaguje". I mievi su stvarno bolje reagovali, iako su pripadali istoj vrsti. Zakljuak
je bio da se to dogodilo zato to su ih studenti tretirali s posebnom panjom. Njihova oekivanja su bila vea
i mievi su uzvraali na takva oekivanja, koja su, na ovaj ili onaj nain, prenoena ivotinjama.
Kad sam prvi put uo za ovaj opit, setio sam se jednog velikog amerikog oveka, Oca Flenegana, oveka
koji je uao u legendu. On je u poetku osnovao dom za naputenu decu, a zatim i za maloletne delikvente.
Kada policija nije vie znala ta da pre-duzme, slala ih je njemu. Tako sam uo i sledeu priu.
Jedan osmogodinji deak ubio je oca i majku. Moete li zamisliti kroz ta je sve proao pre toga, da bi u
tako nenom dobu bio izvrilac najuasnijeg zloina? Ali tu nije bio kraj. Hapen je vie puta
JVovt dan 53
zbog pokuaja pljake. Policija nije znala ta da uradi s njim, jer po zakonu nije mogao biti smeten u pop-
ravni dom. Na kraju su pitali Oca Flenegana hoe li da ga primi. Naravno! Poaljite ga!" odgovorio je.
Nakon desetak godina, deak je napisao svoju priu. Seam se tog dana kada sam putovao u pratnji policajca
i mislio: alju me kod nekog svetenika. Ako mi jo kae da me voli, ubiu ga." A ve je bio ubica! ta se
dogodilo? Kada je zakucao na vrata, Otac Fle-negan je rekao: Napred!" Uao je i onda ga je Otac pitao:
Kako se zove?" Dejv", odgovorio je, a Otac je rekao: Dejv! Dobrodoao u ovu kuu. ekali smo te! Sada,
kad si tu, procunjaj malo naokolo, tek da upozna mesto. Zna li da svi ovde rade za hranu i smetaj?
Pokazae ti. Moda e otkriti neki posao koji ti odgovara. Ali za sad odmaraj. Razgledaj malo, saberi utiske.
Sad moe da ide. Vidimo se kasnije". Deak je ispriao da se njegov ivot od tog trenutka promenio. Znate
li zato? Prvi put sam video oveka koji se nije razbacivao recima, nije govorio da me voli, ve: Ti si
dobar, nisi rav, ti si dobar!'" I postao je dobar. Kao to kau psiholozi, naa je tenja da budemo ono to
oseamo da jesmo. Moete li zamisliti neto uzvienije? Vidimo dobrotu u nekome, to mu pokaemo, i
njegov ivot se menja, on biva preporoen. Onaj koji voli stvara ljubav." Vidimo lepotu, i u tom trenutku
inimo da ona izroni na povrinu.
Oca Flenegana su esto pitali u emu je tajna njegovog uspeha. Nikad nije odgovarao na takvo pitanje, jer je
polazio od principa: Ravo dete ne postoji". On je video dobrotu, inio je da se ona pojavi kod svakog ko bi
doao kod njega. Stvarao je dobrotu.
54 Antom De Melo
To je ono na ta mislim kada govorim o ljubavi. Da li biste voleli da vidite stvari kao Otac Flenegan? Siguran
sam da bi svima prijalo da budu kao on, jer svi elimo da volimo.
kola ljubavi
Ako elite da razvijete ovaj nain opaanja, potrebno je da pohaate kolu ljubavi. Potrebno je da uradite
vebe koje nisu preterano teke, ali nisu ba ni lake.
Koje? Ponite od sledeeg. Mislite na nekog koga duboko volite. Zamislite da sedi ispred vas, govorite s tom
osobom, od sveg srca. Recite joj koliko vam znai sama injenica da je ona ula u va ivot. Dok ovo inite,
postanite svesni onoga to oseate. Kada osetite svo ushienje i toplinu koje donosi ova veba, preite na
sledeu.
Mislite sada o nekoj osobi koja vam je odbojna. Stanite u mislima pred nju. Dok je gledate, pokuajte da se
setite neeg dobrog. Uinite mali napor da vidite dobrotu. Ako vam to ne ide, moete da zamislite kako pored
vas stoji Isus i gleda istu osobu. On bi trebalo da bude ekspert umetnosti gledanja, umetnosti ljubavi. ta
vidite? Koliko dobrote, koliko lepote moete otkriti u konkretnoj osobi? Kad bi se Isus vratio na zemlju, ta
mislite da bi prvo primetio kod ljudi? Beskrajnu dobrotu, poverenje, iskrenost iste ljubavi. U oveanstvu
postoje okeani dobrote meu ljudskim biima. On bi to odmah primetio, jer dobar o-vek vidi dobrotu na
svakom koraku. Rava osoba vidi zlo, jer tei da vidi samu sebe u drugima, zar ne? Svoj
Novi dan 55
odraz, kao u ogledalu. Zamislite da Isus gleda u vas. ta e videti?
Preimo na treu vebu, moda i najteu. Ali ako istinski elite da volite, morate proi kroz nju. Zamislite
Isusa ba tu, ispred sebe. On vam govori o svoj dobroti, svoj lepoti i svim vrlinama koje vidi u vama. Ako
ste kao i veina ljudi, moda ete poeti da optuujete sebe za raznorazne mane i grehove, i Isus e to
prihvatiti. Jer, za Isusa nijedna promena u oveku nije roman. Kada je video zlo, nazvao ga je po imenu i
osudio ga. Ali nikada nije osudio gre-nika, iako je osudio sam greh. Setite se kako je gledao na prostitutku
u jevanelju, na lopova, pa ak i na fariseje i ljude koji su ga raspeli. Evo ga, stoji pred vama! I vi
optuujete sebe za sve mogue grehe a on to prihvata, dozvoljava da imate sve te mane. Ali on razume, on
to prihvata. Te mane nisu u sukobu, ne kvare svo dobro i lepotu koje On vidi u vama. To nije teko shvatiti.
Mislite o sebi. Mislite na nekog koga volite i ko vas voli. Ako ga paljivo posmatrate, nai ete mane.
Meutim, one ne umanjuju vau ljubav prema toj osobi, i ne spreavaju vas da vidite svo dobro u njoj.
Zamislite da Isus to ini. I otkrijte koje efekte to izaziva u vama. Prihvatite ljubav Isusa i onih koji vas vole.
Kada je Isus prvi put sreo Simona Petra, kako se govori u jevanelju, video je u tom oveku ono to niko nije
video, i nazvao ga je stena, kamen. Tako se Simon preobrazio. Zamislite, dakle, Isusa pred sobom. Kakvo e
vam ime dati?
Pre nego to preemo na drugi vid ljubavi, ispri-au vam jednu zapadnu bajku. Bajke uvek kriju veliku
mudrost u sebi. Ovo je pria o princezi i abi krastai.
56 Antoni De Melo
Jednog dana prelepa princeza etala je umom i naila na abu krastau. aba ju je veoma ljubazno
pozdravila. Princeza se u prvi mah uplaila da jedna krastaa moe da govori ljudskim glasom. Onda joj je
aba objasnila da uopte nije aba, ve princ koga je vetica pretvorila u abu. Princeza, koja je imala mnogo
dobro srce, pitala je moe li nekako da pomogne. Moe", odgovorila je aba. Ako se nae princeza koja e
sa mnom provesti puna tri dana i tri noi, arolija e nestati i ponovo u postati princ." Princeza je u toj
krastai ve videla princa. Ponela ju je u dvor. Svi su se zgraali, govorei: Kakvu si to odvratnu abu
donela?" a ona govorila: To nije odvratna aba, to je princ!" I drala je krastau uz sebe dan i no, za stolom
ili na uzglavlju dok spava. Nakon tri dana i tri noi, kad se probudila, videla je pored sebe divnog mladog
princa, koji je poljubio njenu ruku u znak zahvalnosti to je skinula maiju koja ga je drala okovanog u telu
abe.
Ova bajka je pria o svakom od nas. Na odreeni nain, svi smo mi pretvoreni u abe krastae, i ivot nam
prolazi u traenju nekoga ko e da skine tu aroliju i preporodi nas! Da li je va Isus takav! Da li je va Bog
takav! Da li sreete mnoge osobe kakav je Otac Flenegan?
Bog se ne moe upoznati. Meutim, kada ga zamiljamo, dobar je bar kao najbolji meu nama. Mogu da se
nadam da va Bog ovako govori: Aneli, dunite u trube! Evo stie princ! Evo stie i princeza!" Da li se tako
ophodi prema vama? I pored toga to vidi sve vae mane? Razmislimo, jer je tenja da se preobrazimo u bie
koje oboavamo.
Novi dan 57
Ljubav kao poistoveenost
Razmislimo sada o ljubavi kao poistoveenosti. U Indiji, mistici i pesnici esto su se pitali ko je svetac. I
formulisali su lepe odgovore: Svetac je kao rua". Da li je mogue zamisliti ruu koja govori: Dau svoj
miris samo dobrima i onima koji ga ce-ne, a uskratiu ga ravima"?
Ne! irenje mirisa je sama priroda rue, sutina njenog bia. Svetac je kao upaljena lampa u mranoj sobi."
Moe li lampa svetleti samo dobrima, a uskratiti svetlost ravima?
Svetac je kao drvo koje daje svoju senku i dobrima i loima. Drvo nudi svoju senku ak i onome koji ga
see. A ukoliko je re o miriljavoj biljci, ona ostavlja svoj miris na samoj sekiri."
Zar Hrist ne govori isto kada nam kae da budemo milosrdni kao to je Otac na nebeski, koji alje kiu
ravima i dobrima pojednako? Koji ini da sunce sija i ispravnima i grenicima? Kako da pronaemo tu
vrstu ljubavi? Razumevanjem svega ili putem mistikog iskustva?
Da li ste ikad pomislili da ima na milijarde ljudi, a samo jedan Hrist? Pavle tvrdi da svi inimo jedno telo.
Kao to moje telo i ja nismo dvoje, ve jedinstvena celina. Ja nisam moje telo, ali nismo dvoje! A koliko
volim svoje telo! Kada je neki deo ili organ moga tela bolestan ili je pak zdrav, ja ga svejedno volim na isti
nain. To je razumevanje koje biva podareno samo nekolicini srenih ljudi. U odnosu na ostale su razliiti, ali
nisu odvojeni, oni su jedno telo.
58 Antom De Melo
Evo jedne indijske prie. Sedam luda nalo se u jednom selu na velikoj proslavi. Kasno nou, vraali su se
kui pijani i jo lui. Poela je kia, pa su se sklonili pod jedno drvo. Ujutro, probudili su jedni druge
kuknjavom. Jedan prolaznik upitao ih je ta se dogaa. Zaspali smo pod ovim drvetom i tokom noi smo
izmeali ruke i noge, tako da sad ne znamo staje ije!" Onda je prolaznik rekao: Lako emo to resiti!"
Otkinuo je trnovitu granu i ubo jednu nogu, a njen vlasnik je rekao: Jao!" Dobro je", konsta-tovao je
prolaznik. Ova noga je tvoja!" I tako je nastavio, sve dok se lude nisu razdvojile.
Kada se neko povredi a ja uzviknem: Jao!" neto se dogodilo. Poistovetio sam se s njim; ljubav postaje
poistoveenost. Moemo li neto uiniti da bismo zadobili takvu milost? Ne, to je dar. Sve to moemo
uiniti je da se pripremimo. Moda ne ve-rujete; meutim, kad biste samo sluali i gledali, ili oseali i stupali
u dodir sa samim sobom, stigli biste do tiine i stvari bi vam se otkrile. Sve to moemo da uinimo je da
pripremimo teren. Ako radite ovu vebu koju sam vam preporuio, biete pripremljeni da primite ovu milost.
Jednog dana - zaista se nadam - bie vam podarena.
Svako ko praktikuje vebe pomenute u ovoj knjizi doi e do dobrih rezultata, ali ljubav kao poistoveenost
samo Bog moe dati.
Bog je Nepoznato, Bog je Tajna, Bog je Ljubav. Zato, kada volite, vi postajete uesnici boanskog i milosti.
U ovom svetu tako naopake i podozrive svesti moete li zamisliti bolju stazu koja vodi Bogu?
Novi dan 59
Molitva
Postoje mnoge teme o kojima bih rado govorio, ali postoji jedna povodom koje mi uvek postavljaju pitanja.
Kada doznaju da sam svetenik, pitaju me: Moete li mi pomoi da se bolje molim?"
Ja bih formulisao pitanje na ovaj nain: moemo li se moliti bolje? Smatram da je neophodno ponovo
sagledati smisao molitve koju aljemo i ivimo, poevi od svega onog to nije molitva. Sledea pria moe
sve ovo da razjasni.
Jedan mladi posetio je uvenog sufi mudraca i rekao: Uitelju, moja vera u Boga tako je velika da nisam
ak ni vezao svoju kamilu napolju. Poverio sam Bogu da se stara o njoj!" Mudrac je uzvratio: Izai i
odmah vei svoju kamilu, budalo! Zato optereivati Boga onim to i sam moe da uini?" Jasno, zar ne?
Veoma je vano zauzeti ovaj mentalni stav kada se govori o molitvi. Boga ne treba uznemi-ravati radi onih
stvari koje moete i sami da uinite.
Seam se prie o oveku koji je itavog ivota verno sluio Bogu. Jednog dana mu se obratio ovim recima:
Gospode, verno sam ti sluio, oboavao te i potovao zakone. Bio sam dobar vernik, ali sada sam ve star
i potrebna mi je pomo. Pomozi mi da dobijem na lutriji, da bih spokojno proiveo posled-nje dane." Molio
se tako i molio, mesec dana, dva meseca, godinu, dve godine i na kraju zavapio: Gospode, uslii moje
molbe! Uini neto!" A Bog mu je uzvratio: Uini ti! Kupi bar loz!" Ova pria daje neku ideju ta molitva
nije.
Ali ta je molitva? Evo jo jedne prie.
60 Antoni De Melo
Jedan ovek otkrio je vetinu paljenja vatre. Nakon ovog otkria otiao je na sever, kod planinskih plemena
ugroenih hladnoom i nauio ih kako da upale vatru. Pokazao im je mnoge dobre strane ovog otkria: kako
da se zagreju tokom zime, kako da ku-vaju i peku hranu, kako da pomou vatre prave cigle i crep, itd. Oni su
sve to uili s puno entuzijazma. Kada su nauili, pronalaza vatre otiao je na drugu stranu, ne davi im
vremena ni da mu zahvale.
Velikim ljudima nije vano da li ih se iko sea ili im se ukazuje zahvalnost. I tako je pronalaza stigao do
drugih plemena kojima je predao vetinu paljenja vatre. Postajao je sve slavniji.
Meutim, svetenici su se pobojali da njihov ugled ne opadne, pa su resili da ga se otarase tako to su ga
otrovali. Da se narod ne bi uznemirio, pripremili su sliku ovog oveka, istakli je na glavni oltar hrama i rekli
ljudima da se poklone velikom pronalazau vatre. Na oltar su okaili i sva orua potrebna da bi se vatra
upalila, i proglasili ih za relikvije. Vremenom su razradili i ritual i liturgiju vezanu za oboavanje pronalazaa
i njegovih alatki. Tako je on oboavan decenijama i stoleima, ali vatre vie nije bilo.
Gde je molitva? U vatri! Gde je vatra? U molitvi! Ba tu. Ono to radite da biste pronali vatru je molitva.
Molite se nedeljama, mesecima, godinama, ali ostajete bez vatre. Mnogo dobre volje, ali nigde molitve.
Zato me zazivate 'Gospode! Gospode!' a ne radite ono to vam kaem? Doi ete i govoriti: 'Gospode,
uinili smo uda u Tvoje ime', a ja u vam rei: 'Ne znam vas, ne tiete me se.'" udno, Isus je
r Novi dan
bio manje zainteresovan za Gospode! Gospode!" od nas. Vie ga je zanimalo Zato ne radite ono to vam
kaem?". Ali pripazite. Nemojte misliti da su dobra dela automatski i molitva. Ako bih dao moje telo da se
spali i razdelio sve svoje blago ubogima, a nemao ljubavi, sve bi bilo uzalud." Dela sama po sebi nemaju
svoju unutranju vrednost. Neka dobra dela zaista su takva, dok se druga ine samo iz line koristi. Majster
Ekart, najvei nemaki mistik, rekao je: Manje brinite o tome ta treba da radite a vie mislite o tome ta
treba da budete. Bie ti sueno ne na osnovu onoga to ini, ve onoga to jesi". Postojanje biva
preobraeno: eto vatre!
Unutranji preobraaj
Kako promeniti sopstveni ivot? ta treba da uinite? Nita! Da bi se va ivot preobrazio, potrebno je da
vidite. Da vidite neto to e vas promeniti. Niko se ne menja radei na samom sebi. Vi umete da popravite
mnoge stvari i to je veliki dar. Meutim, kad se trudite da popravite druge ljude, najverovatnije ete imati
problema. Nita ne treba da inite; potrebno je samo videti stvari na nov nain. Promena i preobraaj dolaze
uporedo s vienjem, novim sagledavanjem sveta i vas samih. Metanoja, pokajanje, jer je carstvo Boje ovde i
sada! Pokajanje ne znai oplakivanje sopstvenih grehova; pokajanje znai vienje svega na potpuno nov
nain, znai pro-menu ideja, preobraaj srca. To je ta promena o kojoj govorim.
Kada se to dogodi, promeniete se vi, ono to inite, itav va ivot. To je vatra! ta vam je potreb-
62 Antoni De Melo
no da biste videli stvari na potpuno nov nain? Nije potrebna nikakva snaga, ne trai se da budemo korisni; tu
ne pomae vera u sebe, niti snaga volje. Potrebna je dobra volja da bi se mislilo na ono to nije
svakodnevno, na ta smo navikli, dobra volja da bismo videli neto novo. A to je ono poslednje to ljudska
bia ele. Ljudi ne ele da vide bilo ta razliito od onog to su uvek videli. Zato se Hrist suoio sa mnogim
preprekama kada je obznanio svoju Dobru vest. Ne samo zato to je bila dobra. Ljudima ne prija da uju
dobre stvari. Oni ele da pate, da se osete jadnim, samo da ne bi znali. Nesvesno, ljudi ele da proizvode
patnju. Ne dopada im se dobra strana Dobre vesti. Ne dopada im se nova strana Dobre vesti!
Jeste li spremni da vidite stvari na drukiji nain? Ali pazite: ne prihvatajte sve to vam kaem samo zato
to vam ja to govorim. Ne gutajte ono to ujete od mene. Volim Budinu izreku: Monasi i uenici ne treba da
usvajaju moje reci na osnovu potovanja prema meni". Treba raditi kao zlatar: topiti zlato, meriti ga, ei.
Moramo ostati otvoreni, nezavisni u svom razmiljanju, uvek spremni da pitamo. U suprotnom se tone u
mentalne predrasude.
Patite? Imate probleme? Mrzite svoj ivot?
Da li su vam prijala poslednja tri sata, svaki trenutak poslednja tri sata? Ako je odgovor ne, ako je odgovor
da patite i nemirni ste, onda zaista imate problema. U vama ima neeg to ne valja. Neeg veoma ozbiljnog.
Spavate, mrtvi ste!
Novi dan 63
Prosvetljenje
Moda mnogi od vas prvi put uju ovakve stvari. Obino se ponavlja da je prirodno imati probleme, da je
ljudski patiti. U tom sluaju, bolje da vam objasnim ta je patnja! Pre svega, uoimo sledeu razliku: vi
moete imati bolove i patiti, ili imati bolove i ne patiti.
Jedan uenik pitao je uitelja ta za njega znai prosvetljenje. Uitelj je odgovorio: Pre prosvetlje-nja, esto
sam oseao tugu; nakon prosvetljenja i dalje oseam tugu". Ali tu postoji bitna razlika. Patiti znai prepustiti
se da vas poraz usisa u sebe. To je patnja. Dobro je to razjasniti odmah na poetku. Patnja znai preputanje
da nas preplave bol, malodunost, strepnja.
Dok se uite molitvi, i dalje ete biti preputeni malodunosti, strahu. Oni su kao oblaci to prolaze nebom,
i vi sebe poistoveujete sa tim oblacima. Ali vi moete biti nebo, umesto to izjednaavate sebe s oblacima.
Oni e odlaziti i dolaziti kao i pre toga: Pre prosvetljenja esto sam oseao tugu; nakon prosvetljenja i
dalje oseam tugu".
Odakle, po vama, dolazi patnja? Po nekima iz samog ivota. ivot je naporan, ivot je teak! Kinezi imaju
divnu izreku: ,,U itavom svetu nema niega tako okrutnog kao to je priroda. Niko to ne moe izbei. Ali
katastrofe ne izaziva priroda, ve samo ljudsko srce, gde se raa oseanje". ivot nije teak; vi ga inite
takvim.
Jednom sam uo za afriko pleme koje ne poznaje nijedan nain pogubljenja. Zato osuenicima
64 Antoni De Melo
sledi kletva, zatim progonstvo iz plemena. Nakon desetak dana osueni umiru. Rei ete moda: I to je
ubistvo! Ubija ih osuda na progonstvo!" Ne, ne. Znate li zato? Ako bi neko od nas bio prognan, patio bi, ali
ne bi umro. Njih je nain ivota u progonstvu ubijao.
uli ste moda za sluajeve mladih Japanaca koji se ubijaju kad ne poloe ispit? Mi to ne bismo uradili. ta po
vama tera ove mlade ljude na samoubistvo? To to nisu poloili ispit? Ne, ve njihova reakcija na injenicu da
su pali.
Kada poete na piknik i padne kia, ta vas sneveseli? Kia? Ili vaa reakcija? Svest o ovoj injenici moe
zapanjiti osobe koje se ve decenijama mole a da nikad nisu postale svesne toga. To je jedan od rizika
molitve: moe vas spreiti da stignete do vatre.
A sada mislite na neto to vas uznemirava ovih dana. Ili na neto to vas je brinulo pre nekoliko dana.
Razmislite! I pokuajte da shvatite da va nemir nije prouzrokovan nekom situacijom iz spoljnog sveta, nekim
dogaajem, stanjem stvari, injenicom daje neko umro, da ste neto pogreili, da vam se desio neki incident,
da ste izgubili novac ili posao. Nita od svega toga ne proizvodi vae neraspoloenje. Ono ima svoj razlog u
nainu na koji reagujemo na neki dogaaj, na neku osobu, na neki predmet diskusije. Kad bi se neka druga
osoba nala na naem mestu, moda se uopte ne bi opirala svemu tome. Vi se, meutim, opirete. Zato?
Moramo uiniti neto za vas! Ali ne ukljuujui stvarnost u ovo, mada bi velika veina ljudi dala svoju glavu
samo da promene stvarnost.
Novi dan 65
Promena glave
Jedan svetenik poverio mi je kako njegov prijatelj boluje od side. Istovremeno, deavalo se neto veoma
udno. Taj ovek je govorio: Poeo sam da ivim tek kada mi je lekar saoptio da sam zaraen i da je smrt
neizbena". Moda neete poverovati, ali svetenik je dodao sledee: Upoznao sam oko trideset osoba u
istoj situaciji, i gotovo polovina njih rekla mi je neto slino tome". Kako to da ljudi tako razliito reaguju na
istu stvar? To zavisi od strukture njihove linosti. Neko nije odrao re koju vam je dao? Neko vas je odbio,
ostavio? Ne. Niko vam nikada nije nakodio u itavom vaem ivotu. Nikad vas nijedan dogaaj nije
poremetio. Uvek ste vi to uinili. U sutini, niste ba ni vi, jer to niko ne bi uradio svojevoljno. Vaa
uslovljenost, mentalni sklop vae linosti izazvale su takve stvari, sam va duhovni pristup ivotu. To je ono
to treba da se promeni -vaa glava!
Preimo na novu vebu. Mislite na problem koji imate s nekim, o kome god da se radi. Moete misliti da ta
osoba ne zasluuje vae poverenje, da je dosadna, lenja, sumanuta, vulgarna.
Ako imate problema s drugima, pripremite se na neto to vas moe iznenaditi: neto u vama ne valja.
Prepreka nije u odnosu sa drugima. Ako se vi promenite, sve e se promeniti. Ako vam poe za rukom da se
distancirate od samih sebe, ljudi oko vas e se promeniti. Vi ne vidite ljude onakve kakvi stvarno jesu, ve
onakve kakvi ste vi! Ako me neko nervira i ljuti, neto u meni ne valja. Moram se promeniti! Kako mogu
nekome dati mo da izazove
66 Antom De Melo
nervozu u meni? Kako dati nekome mo da odlui o mom raspoloenju, da li u biti tuan ili radostan? Ako
nekome poklonimo takvu mo, ne moemo da se zatitimo od posledica onoga to inimo. U prirodi ne
postoje pohvale ni kazne, samo posledice." Potrebno je samo odrasti i suoiti se s njima.
Neophodna je i hrabrost da ne dozvolimo da budemo upotrebljeni. Ljudi se boje da kau ne, da odluno
kau nekom da se pobrine o svom ivotu: ivi svoj ivot i pusti mene da ivim svoj!" Tada je nemogue
izbei posledice toga to ste dozvolili da budete upotrebljeni.
Naa srea nikada nije posledica neega. Istinska srea nema uzroka, nije niim uslovljena. Kako vam to
izgleda? Ako vas neko uini srenim, ili ste zadovoljni svojim poslom, to nije prava srea, ve ostvarenje
odreene elje: hou neku stvar, traim je, uzimam, oduevljavam se, idem do kraja, oseam zadovoljstvo,
uivam u tome, posle nekog vremena poinje da me zamara. Ako ne uspevam da dobijem konkretnu stvar,
postajem uznemiren. To nije srea! To je emocija. Zadovoljavanje elje.
Ponekad mislim da su gotovo svi ljudi predodreeni da budu nesreni. Oni jednostavno ne mogu da ne budu
nesreni. I lutaju ivotom, gore-dole, kao klatno, patei. Ponavljam: srea nema uzroka. Kada vam nita ne
moe nakoditi, nijedna osoba, nikakav dogaaj, nita, tek tada ste zaista sreni.
Novi dan 67
Otkrivanje blaga
ta uiniti da bismo bili sreni? Nita! Nita ne treba initi. Potrebno je samo odvojiti se od svega,
distancirati se. Od iluzija. Od pogrenih ideja. Kako se osloboditi toga? Tako to emo shvatiti da su
pogrene.
Seate li se afrikog plemena o kome sam vam priao? Zato su izgnanici umirali? Zato to su moda
lopovi? Ne, ve zato to su dodavali neto samoj stvarnosti, neto od svog mentalnog sklopa. Vaa nesrea
izazvana je onim to dodajete stvarnosti. Taj dodatak uzrok je nesree. Kako se izleiti? Distancirajte se od
sopstvene patnje i ozdraviete! Zdravlje nije neto samo po sebi, ono je odsustvo bolesti.
Kada je oko slobodno, vidimo; kada uho nije zapueno, ujemo; kada je nepce isto, oseamo pravi ukus.
Kada je um slobodan od pogrenih ideja, dobijamo na poklon saznanje i sreu." Ako umete da se oslobodite
iluzije, biete sreni.
Video sam osobe teko naruenog zdravlja, koje su trpele uasne bolove, pa ipak srene! Da, srene! Ne pate,
jer patnja znai borbu. Patiti znai zapitati sebe: Koliko e jo dugo sve ovo trajati?"
Da vam otkrijem jo jednu tajnu? Sadanji trenutak nije nepodnoljiv. Nepodnoljivo je ono to e se
dogoditi u sledea etiri sata. Imati sopstveno telo ovde u osam uvee a duh u pola jedanaest: eto uzroka
problema. Kada vam je telo u jednom gradu, a duh u drugom: eto uzroka vae patnje.
Zato veite svoju kamilu! Boga ne treba uzne-miravati sitnicama koje i sami moete da obavite.
68 Antoni De Melo
Molitva je vatra! Vatra znai promenu koja potie iz svesti o iluziji i nae tenje da se od te iluzije odvojimo.
Zamislite da sedite u nekoj sali i sluate koncert. U jednom trenutku setite se da ste zaboravili da
zakljuate automobil. Poinjete da se nervirate. Nezgodno vam je da ustanete i odete do automobila, ali ne
moete vie da se usredsredite na muziku; nalazite se izmeu ekia i nakovnja. Ovo je savren prikaz naina
na koji ivi najvei broj ljudi!
Dozvolite mi da zaokruim ovu sliku jednom japanskom priom. Jednog oveka progonio je tigar. Na samoj
ivici provalije se okliznuo, pao i nekako se uhvatio za granu koja je trcala iz tla. Pogledao je navie i
ugledao tigra kako ga posmatra odozgo: o povratku nije bilo ni govora. Pogledao je nanie i video ponor od
nekoliko stotina metara. Tada je pored svog ramena ugledao bokor zrelih kupina. Otkinuo je jednu i stavio je
u usta! Kakav predivan ukus! U tom trenutku taj ovek je nauio da ivi u sadanjosti, to je i jedini pravi
nain ivota. Meutim, takva tvrdnja mnogima zvui kao neto nemogue.
Znate li kako su otkriveni rudnici dijamanata u Junoj Africi? Neki putnik boravio je u jednom selu i video
decu poglavice plemena kako igraju klikera. Bio je okiran kada je otkrio da se igraju dijamantima! Kada je
upitao poglavicu moe li da dobije neki od tih klikera u zamenu za duvan, ovaj mu je odgovorio: Ovde toga
ima koliko god hoe, bila bi pre-vara da uzmem duvan od tebe, ali prihvatiu ta god mi bude dao". Poenta
ove prie je da su stanovnici tog sela gazili po blagu a da to uopte nisu znali. Moglo bi se rei da je ivot
banket kojeg se najvei broj ljudi odrie, ne eli da uestvuje u njemu. Oni nikada ne otkrivaju blago.
Novi dan 69
Velika, najvea radost
Kad bi molitva bila praktikovana i shvaena na pravi nain, uinila bi nas tako bogatim da konano
otkrijemo kako stvari nemaju vanosti. ivot je ono to nam se deava dok smo obuzeti drugim stvarima."
Spremni smo da ostavimo utisak na druge. Uve-bani smo da osvojimo olimpijadu, za uspeh svake vrste. A
ivot nam klizi iz ruku.
U nama postoji neto dragoceno. Skupoceni biser. Blago. U nama je Carstvo boje. Kad bismo bar to otkrili!
Velika tragedija ivota nije u dimenziji nae patnje, ve u dimenziji onoga to gubimo." Ljudska bia se
raaju uspavana, ive spavajui i umiru spavajui." Ponekad se ne raaju uspavana, raaju se budna;
meutim, kad razviju mozak, padaju u san... Prave decu u snu, odgajaju ih u snu, u snu se bave velikim
poslovima, penju se na vlast spavajui, umiru uspavani. I nikad se ne bude. Duhovnost znai buenje. Vi
ivite u pijanoj omamljenos-ti. Kao da ste hipnotisani, drogirani! A ne znate ta gubite! Kako izai iz tog
zaaranog kruga? Kako se probuditi? Kako znati da li spavamo?
Mistici, kada sagledaju ono to ih okruuje, doivljavaju ogromnu radost, koja potie iz sutine stvari. Oni
tada govore o toj radosti i ljubavi koja sve preplavljuje. A mogu trpeti i bolove, ono to mi nazivamo
patnjom, ali istovremeno oseaju neizmernu radost, koju, kao i njih, nita ne moe izmeniti. Kako to dostii?
Razumevanjem, oslobaajui se iluzija i pogrenih ideja. Moramo se distancirati od njih, jer je iluzorno i
dalje govoriti Bogu: Daj mi! Daj mi! Daj mi!" Veite svoju kamilu! Ne optereujte Boga onim to i sami
moete da uinite.
70 Antom De Melo
Vi govorite Bogu: Gospode, uini da progle-dam!" a i dalje murite. Razumevanje, spremnost, irina,
otvorenost za novo gledanje na stvari, to je molitva. Kada govorim o molitvi, ne pozivam se na Gospode!
Gospode!" ve na inite ono to vam kaem". To je molitva o kojoj sam vam govorio.
Postoje dve vrste molitve. Ona Gospode! Gospode!" i neto oigledno bolje: inite ono to vam kaem".
Neki rade ono to im govori, i nikad ne po-minju: Gospode! Gospode!" a esto nikad nisu ni uli za
Gospoda. Drugi se danonono mole Gospode! Gospode!", ali rizikuju da uju: Ne poznajem vas".
inite ono to vam kaem". To je ljubav prema Bogu. Da nas ljubav preobrazi: to je ljubav prema Bogu.
Tada ete spoznati ta je Bog. Tada ete konano spoznati ta je stvarnost.
Oslobaanje
Zamislite daje nekom detetu dato da proba drogu. Kako raste, itavo njegovo telo postaje ovisno o njoj. Kad
je bez nje, to u njemu izaziva takav uasan bol da bukvalno eli da umre. Vi i ja, kao to dete, probali smo tu
drogu koja se naziva dokazivanje, uspeh, prihvaenost, popularnost, ugled. Kada jednom uzmemo tu drogu,
drutvo moe da nas kon-trolie i mi postajemo roboti.
Hoete li da vidite kako ljudi postaju roboti? Sluajte: Kako dobro izgleda!" i robot se ispuni ponosom.
Pritisnem taster pohvale i robot poraste deset santimetara. Pritisnem taster kritike i on odmah spla-
Novi dan 71
sne. Totalna kontrola. Svi postajemo podloni! Lako je manipulisati s nama. A, kada smo lieni droge, to nas
ini uplaenim, bojimo se da ne napravimo neku greku zbog koje bi nam se drugi narugali.
Jednom prilikom, kad sam bio u poseti kod prijatelja, njihova trogodinja devojica prila je stolu za kojim
smo sedeli. Bila je jako lepo obuena da smo svi poeli da tapemo, smejui se. Meutim, ona je pomislila da
je ismejavamo i pobegla je. Majka je otila po nju, ali ona nije htela da se vrati. Ima samo tri godine",
pomislio sam, ,,i ve su napravili manekena od nje. Neko je nauio: 'Ako uradi ovo, hva-lie te i bie srena.
A kad ti kau bljak treba da se stidi.' Kada jednom probamo tu drogu, gotovo je."
Verujete li da je Isus dozvolio da bude kontro-lisan onim to su drugi mislili ili govorili o njemu? Onaj ko je
budan nema potrebe za takvom drogom.
Kada nainite neku greku ili se osetite odbaenim, esto doivljavate uasnu prazninu. Javlja se osecanje
usamljenosti, koju odmah potirete novom dozom droge koja se zove ohrabrenje, prihvaenost, i tako i dalje
ostajete pod kontrolom drugih. Kako izai iz tog zaaranog kruga? Pod uticajem ove droge izgubili ste
sposobnost da volite. Znate li zato? Zato to ne moete vie slobodno videti nijedno ljudsko bie.
Ograniavate se samo na injenicu da li vas prihvataju ili odbacuju, da li vas podravaju ili ne. Tretirate ih
kao ugroavanje ili podrku vaem narkotiku.
Razmislite malo o politiarima. Oni esto uop-te ne vide druge ljude. Vide glasove koje im ovi mogu dati.
Kada ne biste predstavljali ni podrku ni ugroavanje njihovom uspehu na izborima, za njih
72 Antom De Melo
ne biste ni postojali. Poslovni ljudi uglavnom vide samo novac; ne vide druge ljude kao linosti, ve samo ono
u njima to je povezano s odreenim poslom.
Mi nismo bitno drukiji kada smo pod uticajem ove droge. Kako moete voleti nekoga koga ak i ne vidite?
Hoete li da se oslobodite droge? Morate se odupreti iskuenjima ovog sistema. Do sri ste ogrezli u njih.
Kada uspete u tome, sve e ostati isto, ali vi ete ostvariti slobodu. Ostaete u svetu, ali neete mu vie
pripadati. To je strahovito teko. Kao kada bismo rekli nekom narkomanu: Zato ne pojede neki dobar i
hranljiv obrok, napije se svee vode sa izvora i nadie se istog jutarnjeg vazduha? Ostavi se droge!" On
verovatno ne bi uspeo ni da zamisli tako neto, jer ne moe da ivi bez svog narkotika.
Kako izai? Potrebno je da se suoimo sa strahom. Morate shvatiti zato ne moete da ivite bez potvrde
drugih. Hoete li da volite druge? Umrite za njih. Neka umre vaa potreba za njima.
Nauite da budete sami
Budite strpljivi sa sobom. Nazovite drogu njenim pravim imenom. To je samo veslaki stimulans. elite li
zaista da osetite ukus ivljenja? Izotrite svoja ula, razvijte svoj unutranji svet. Cenite svoj posao, volite
prirodu, idite na planinu ili na more, neka vas osvoji drvee i zvezdano nebo. Izbegavajte guve. Nauite da
budete potpuno sami. Iz samoe e se roditi ljubav. Staza koja vodi ka zemlji ljubavi
Novi dan 73
prolazi kroz zemlju smrti. I shvatiete da vas je vae srce dovelo u beskrajnu pustinju. U poetku ete patiti
od usamljenosti. Niste navikli da volite druge, da ne zavisite od njih.
Na kraju, videete druge. Odjednom ete opaziti da se pustinja pretvara u ljubav. U vaem srcu javie se
muzika, veno prolee. Nahranite sami sebe odgovarajuom hranom. Nazovite stvari pravim imenom i
budite strpljivi, kao to biste se ponaali sa totalnim narkomanom. Kako e mona biti ta molitva!
Mislite na nekoga ije vam je prihvatanje neophodno u ivotu, nekoga od koga traite podrku. Ako postoji
takva osoba, analizirajte kako ste u dodiru sa njom izgubili svoju slobodu. Mislite na nekoga ko vam je
potreban da umanji patnju vae usamljenosti. Pokuajte da shvatite kako ste u dodiru s njim izgubili
slobodu. Vi niste slobodni! Ne usuujete se da budete ono to jeste!
Ne morate nikoga okrivljavati, nikad vie. Potpuno ste slobodni sa svima, ne traite vie nita ni od koga.
Neuzvraenost na vae elje vas ne alosti.
Kada vie ne morate da se branite od nekog, ne postoji ni potreba da se izvinjavate. Niti da dajete
objanjenja. Ne morate vie ni na koga da ostavljate utisak. ta god da se pria ili se misli o vama, uopte vas
ne uznemirava. Ne bavite se time. Tada se raa ljubav. Ali tek nakon svega ovoga.
Ako oseam potrebu za tobom, ne mogu te voleti.
Kakva je vaa zasluga ako pozdravljate samo one koji pozdravljaju vas? I ako volite samo one koji vole
vas? Morate biti totalna ljubav, kao nebeski
74 Antoni De Melo
Otac. On ini da sunce na jednak nain ija na dobre i rave, na pravednike i grenike.
Duhovnost
Duhovnost je kada smo budni, kada postanemo svesni iluzija i odbacimo ih. Duhovnost je kada nikad nismo
zavisni od bilo kog dogaaja, stvari ili osobe, kada otkrijemo rudnik dijamanata u sebi.
ta vredi da osvoji svet ako pritom duu svoju izgubi?" Razmislite ta oseate pri pogledu na sunce koje
zalazi u more, ili na mesec koji se uzdie iznad drvea? Kada itate neku knjigu ili radite posao koji volite?
Kada uivate u drutvu vama bliskih ljudi? Uporedite to sa onim to oseate kada vas hvale, tapu vam,
laskaju, kada ste uspeni, kada vam se dive. Prva oseanja su duhovne prirode a druga svetovne.
Svetovna oseanja nisu prirodna, njih je drutvo izmislilo da bi nas dralo pod kontrolom. Ona nam ne daju
sreu, ve samo uzbuenje, prazninu i napetost. Mislite o svom ivotu. Postoji li jedan jedini dan u kome se,
svesno ili nesvesno, niste ponaali na osnovu onoga to drugi misle, oseaju i govore o vama? Vai koraci
su kontrolisani: kreete se kao marionete. Pogledajte oko sebe. Nalazite li nekoga ko je slobodan od ovih
svetovnih oseanja? Ili nalazite osobe okovane takvim oseanjima, koje vode potpuno isprazan ivot, bez
due. Osvojile su svet, ali su izgubile duu.
Jedana grupa turista putuje kroz arobne pej-sae. Ali zavese na vagonu su sputene, tako da niko
Novi dan 75
od njih nema nikakvu predstavu kakva je lepota napolju. Unutra, svi se meusobno takmie ko je lepi,
pametniji, talentovaniji, ko vie zna, itd, itd. I tako sve do kraja putovanja. Ako ovo shvatite, oslobodi-ete
se. Tada ete otkriti ta je stvarnost, ta je Bog, jer ete se osloboditi jedne od najopasnijih iluzija. Iluzije po
kojoj nam je neophodno da nas uvaavaju, po kojoj je neophodno da smo uspeni, popularni, itd. Samo je
jedna stvar neophodna: ljubav! Kada to otkrijete, doivljavate promenu. Kada ivot postane molitva... kada
duhovnost zrai iz svega to inimo.
Ostavite svoj amac na obali
Jednom sam leteo iz Sjedinjenih drava prema Kanadi. Dok smo preletali granicu, pilot je objavio:
Prelazimo ameriku granicu!" Putnici su pogledali nanie, ali nije bilo ta da se vidi.
Naravno, granica postoji samo u mislima ljudi, priroda ne poznaje teritorijalne granice. Ne postoji
ameriko drvee, amerike planine. To je samo jezika konvencija. Meutim, ljudi su spremni da umiru za
to, toliko im granice realno deluju.
Jeste li ikad razmislili o injenici da dan Boia postoji samo u vaoj mati. Priroda ne poznaje nikakav
poseban dan. Pa ipak vidimo kako mnoge osobe podleu boinim emocijama. Isto tako, ne postoji dan
Nove godine, kao to ne postoje nezakonita de-ca. Rei nekome: Ti si nezakonito dete!" moe dovesti do
skandala! Priroda ne poznaje nezakonitu decu. To je samo drutvena konvencija. Rei nekom
76 Antoni De Melo
detetu daje usvojeno, i da zato... To postoji samo u naoj mati!
Postoje drutva u kojima su svi usvojeni i niko ne mari. Mi reagujemo na reci, na predstave. ivimo od ideja.
Hranimo se recima.
Ljubav nije privlanost. Volim te vie od bilo koga", ili: Vie me privlai nego bilo ko drugi". Kako vam se to
ini? Privlai me vie nego drugi. Bolje se uklapa u moju mentalnu emu nego neko drugi. To ba i nije
laskavo za vas, jer ako je moja mentalna ema moda drukija... Koliko ste ve puta uli da govore: ta on
nalazi u njoj?" Gospode, ta ona vidi u njemu!?"
Privlanost je lepa. Oseate da vas privlai neko ili neto? Ako se prepustite privlanosti, usledie nagrada.
A zatim umor ili strepnja. Nadam se da e ostati ovako! Nadam se da nee poeti da pije!" Vezivanje,
posesivnost, ljubomora, strah da ne izgubimo osobu koja nas je privukla. To nije ljubav!
ta nije ljubav
Ljubav nije zavisnost. Pozitivno je zavisiti od drugih. Kada ne bismo zavisili jedni od drugih, drutvo ne bi ni
postojalo! ivimo u stanju uzajamne zavisnosti. Zavisimo od mesara, pekara, elektriara, pilota, taksista,
lekara... nabrajanju nikad kraja. Ali kad zavisimo jedni od drugih da bismo bili sreni, to je loe.
esto moemo videti dve prazne osobe koje zavise jedna od druge, dve nedovrene linosti koje se uzajamno
podupiru. Kao dve domine oslonjene jed-
Novi dan 77
na o drugu. Ako se jedna izmakne, druga pada. Zar je to ljubav? Ne moemo govoriti o ljubavi ako ona slui
da usamljenost uini podnoljivijom. Kada se oseamo prazno, odmah hrlimo da tu prazninu popunimo
nekim. To nije ljubav. Da bismo utekli od usamljenosti i praznine, uputamo se u bilo kakvu aktivnost,
bacamo se na neki posao ili u neiji zagrljaj. Ali usamljenost ne moe biti izleena kontaktom sa ljudskim
biima, ve samo kontaktom sa stvarnou.
Kada se suoimo sa usamljenou, otkrivamo da ona ne postoji. U stvarnosti ne postoji nikakva praznina.
Upamtite ovo dobro ubudue. Ono to traite ve je u vama. Ako ozbiljno pristupite svemu to se nalazi u
vaoj dui, nestae sve ono od ega beite a izronie ono to traite. Ne moe se voleti da bi se ponitila
usamljenost. Kada se govori o ljubavi, obino se govori kao o nekoj robi koja je na prodaju. Jesi li dobar
prema meni? Biu onda i ja prema tebi! Jesi li nean prema meni? Biu onda i ja prema tebi. Nisi utiv
prema meni? teta, simpatija koju sam oseala prema tebi pretvara se u antipatiju!" Zar je to ljubav? To je
berza emocija kamufliranih ljubavnim ponaanjem.
Ljubav nije elja. Pre dve i po hiljade godina, Buda je rekao: Svet je pun patnje. Poreklo, koren patnje je elja.
Kada ukinemo elju, ukidamo patnju". Pod eljom je podrazumevao sve ono od ijeg zadovoljavanja zavisi
naa srea. Nae drutvo, naa kultura, neprekidno podstie u nama nove i nove elje. Sve vie i vie
usmerava nas ka nezadovoljstvu, nesrei i egoizmu. Svet je prepun patnje. Koren patnje je elja. Ukidanje
patnje poinje ukidanjem elje.
78 Antoni De Melo
Ambicija je odreeno pranje mozga kojim su nas podvrgli! Nauili su nas da bez ambicije nita neemo
uraditi u ivotu. Zaboravili su na energiju i uivanje koji se mogu pronai u radu. U Kini postoji ova; izreka:
Kada strelac odapne strelu van takmienja, pokazuje svu svoju sposobnost. Kad je u izgledu medalja,
postaje nervozan. Ako se nudi zlatni pehar, postaje lep. Njegova sposobnost je uvek ista, ali nagrada ini da
vie misli o pobedi umesto o gaanju. Napetost vezana za pobedu ini ga slabim". Ambicija zamagljuje
njegov pogled.
Svet je prepun patnje, koren patnje je elja. Brakovi zasnovani na elji ne traju dugo: Puno oekujem od
tebe. Bolje nemoj da me razoara..." I obrnuto: Ti puno oekuje od mene. Ne elim da te razoaram..."
Ubeivanja! Potrebna sam ti! Potreban si mi! Potrebno mi je da naem svoju sreu u tebi! Potrebno je da
nae svoju sreu u meni!" I tu izbija sukob. Tu poinje pretenzija za posedovanjem druge osobe. Tamo gde
je prisutna ova vrsta elje, krije se uena! A tamo gde se krije uena, javlja se strah. A tu gde je strah, nema
ljubavi, jer uvek mrzimo ono ega se plaimo. Prava ljubav uvek eliminie strah. Kada je to samo elja
kamuflirana ljubavlju, esto se ispolji strah.
Ljubav nije elja, nije opsesija. Zaljubiti se je neto sasvim suprotno od voleti, ali zaljubljivanje je u modi. To
je bolest kojom bi svi eleli da se zaraze. Vidimo je u filmovima, sluamo u ljubavnim pesma-ma. Gledao sam
film u kome devojka kae: Volim te! Ne mogu da ivim bez tebe!" Ne mogu da ivim bez tebe? Zar je to
ljubav? To je glad! Kad se zaljubim u tebe, ne vidim te vie. Ako dozvolim da me
Novi dan 79
snana emocija zaslepi, bez obzira da li je pozitivna ili negativna, gubim sposobnost raspoznavanja. Emocija
se umea i ini da projektujem svoje potrebe na drugoga.
ta je prava ljubav?
Do sada smo govorili ta nije ljubav, da bismo stigli do zakljuka da se ne moe rei ta je ljubav. Ne moe
se rei. Kada se otarasite svojih strahova, svojih lanaca, svojih iluzija, znaete. Moemo govoriti
poreenjima.
Ako nita drugo, ljubav znai bistrinu pogleda i preciznost odgovora. Videti drugoga jasno, onakvog kakav
je. To je neki minimum koji oekujem od ljubavi. Kako mogu da te volim ako te ne vidim dobro? Najee,
kada se gledamo, nikad se ne vidimo. Samo traimo odreenu sliku! Da li je neki mu u odnosu sa svojom
enom ili sa slikom koju je stvorio o njoj? Isto vai i za enu.
Doiveo sam odreeno iskustvo s tobom. To iskustvo pamtim i cenim te na osnovu svog iskustva. Nosim te
u sebi, kud god poao. Delam i reagujem polazei od svog iskustva s tobom, a ne od onoga to stvarno jesi.
Ne vidim tebe, ve samo sliku koju sam stvorio o tebi.
Kada nakon neke svae prie i kae mi: ao mi je zbog one rasprave", bilo bi fantastino kad se nieg ne
bih seao. To nalazimo kod mistika, kada govore o proienju memorije! Oni pod tim ne misle da sve treba
zaboraviti, ve da se treba otarasiti svih emocija. Izleite se od patnje!
80 Antoni De Melo
Vi kaete: Sea li se kako smo bili zaljubljeni pre dve godine?" eli li da reagujem na osnovu onog od
pre dve godine, ili na ono to si u ovom trenutku? Kada se o ljubavi misli kao o investiciji, onda se ne zna
ta je ljubav.
Ljubav je kao sluanje neke simfonije, to znai biti osetljiv na sve zvuke. Da imamo srce koje je osetljivo za
sve i prema svima. Moete li zamisliti sluanje simfonije ako se panja obraa samo na bubnjeve? Pravi
poznavalac muzike slua zvuk svakog instrumenta, bez obzira to postoji i njegov omiljeni instrument.
Kada se zaljubite, kada se vae srce vee, prione uz neto, kada se fiksira na neto, znate li ta se tada deava?
Objekat vae strasti prepotentno raste dok ostali iezavaju.
Ljubav nije odnos. Ona je stanje. Ljubav je postojala i pre pojave ljudskih bia. Pre nego to ste vi postojali,
ljubav je ve bila tu. Rekao sam vam: kad je oko slobodno, tada vidimo. Nita ne moete uiniti da biste
zadobili ljubav. Kada postanete svesni svojih dunosti, svojih vezanosti, opsesija, predrasuda, naklonosti, i
kada uspete da se svega toga oslobodite, tada e se pojaviti ljubav. Kada je oko slobodno, vidimo. Kada je
srce slobodno, volimo.
DRUGI DEO
RASKIDANJE OKOVA
Leenje patnje koju sami sebi nanosimo
Kako razreiti nezadovoljstvo sopstvenim ivotom? Kada osetimo nezadovoljstvo svojim ivotom, trai se
izlaz. Kako pronai sreu, mir i ljubav, ili kako pomoi nekome da bude srean? Nema potrebe za nekim
prirunikom, za Svetim spisima ili religijom; nema potrebe za duhovnim uiteljem ili primitivnim ritualima.
Dovoljno je pet ula. Telo je svet za sebe: to je ono to nam je potrebno. U njemu se nalazi sve to je
potrebno, zajedno sa sposobnostima koje nam je dao Bog.
Na ivot je tako bedan! Bez mira, bez zadovoljstva, prepun briga i patnje. Kad ne bi bilo patnje, bilo bi
ljubavi. Patnja vas spreava da celovito volite, svim svojim biem. Kad ne biste patili, voleli biste. Ziveli
biste u miru, okrueni ljubavlju i spokojstvom.
Naa patnja ima razlog. To je najvea Budina intuicija. Njegova genijalnost se pokazala kada je objavio da
patnja ima odreeni uzrok i da, kada izdvojimo ovaj uzrok, moemo eliminisati patnju. Tako stiemo
slobodu.
ta je, dakle, uzrok patnje? Mentalna aktivnost, proizvod misli. Ponekad um odmara; tada je sve u
84 Antom 0e Melo
redu. Meutim, najee radi i stvara ono to Buda naziva proizvod misli. Poinje da sudi, procenjuje, izvodi
zakljuke. Um se kree u odreenom pravcu tako to sudi o stvarima, ljudima i dogaajima. Patnja je rezultat
tih prosuivanja i mentalnih konstrukcija.
Kada um ne prosuuje, tada nema patnje, nema ni emocija. Postoji samo ista radost. Svi smo mi u
odreenim trenucima svog ivota osetili ovu radost. Moemo je nazvati milou, sluajnou, sreom, kako
god elimo. Najednom bivamo proeti oseanjem spokojstva, um kao da se smiri, i tada osetimo radost,
zadovoljstvo.
Ako ne shvatamo kako funkcionie na um, os-lanjaemo se iskljuivo na sopstvene mentalne konstrukcije, i
tako ostati robovi rezona. Neemo vie verovati u objektivne stvari, ve samo u svoje ideje o njima.
Postaemo zatoenici izmiljotina sopstve-nog uma, umesto da vidimo stvarnost onakvu kakva jeste.
Dau vam primer. Jedna osoba hoda ulicom i uje neku lepu muziku. Ostaje zadivljena. I eto mentalne
konstrukcije: Kakva divna muzika, voleo bih da je ponovo ujem; kupicu muziki stub i CD sa tom
muzikom. Morau poprilino da radim za te stvari". Sve sama konstrukcija.
Neko drugi proe istom ulicom, uje istu muziku i oduevi se kao to se oduevljava i drugim stvarima.
Voleo bih da ponovo ujem istu muziku, ali nemam novca za aparat. Svejedno mogu u sebi da sviram
jednako fascinantnu muziku". Od ove dve, koja mentalna konstrukcija izaziva napetost, nemir? Muzika je
magina, zadivljuje. Vi niste rob muzike
Novi dan 85
koju ste uli, ili aparata; vi ste pod kontrolom prosuivanja sopstvenoga uma.
Oseanje dunosti
Koja su uobiajena prosuivanja vaeg uma? Jeste li ve uli u sebi pritiske i tvrdnje, kao na primer: Ne bi
trebalo da to radi"; Ne bi trebalo da govori takve stvari"; Ovo ti je potrebno"; Ti zasluuje...";
Trebalo bi daje malo..."? Jeste li ve osetili mogunosti, slobodne pozive, bez pritiska, to vam ostavlja
prostora za odluku, ili jo uvek oseate trebalo bi" na svaku vau elju. Dunosti ine svaku odluku
suvinom, jer drutvo vri takav pritisak i toliko je zakona kojima se moramo prilagoditi, tako da ne
preostaje nita drugo osim da pratimo svoje unutranje potrebe.
Uspevate li da prepoznate ove dunosti kao signale porodinih veza iz davne prolosti? Ve tada su vas
okovale, ali sada nisu ak ni realne. Samo su uspomene iz vae prolosti, iz mesta u kome ste odrasli, ali one
vam vie ne daju ivot. Nemaju u sebi ni ljubav, ni toplinu, ni brigu. Postale su mentalna droga. Uviate li
da potiu iz nekog drugog vremena i mesta, bez ikakve povezanosti sa vaim sada i ovde? Ne odnose se vie
na vas. Obaveze su nestvarni pojmovi, beivotni. Kako okonati sklonost racionalistikog upravljanja
svetom?
Potrebno je da temeljno analiziramo nae mentalne konstrukcije. ta ulazi u nas? Zamislite oveka koji niti
vidi niti uje. On tada ivi u svetu u kome su i ostali slepi i gluvi. U kakvom svetu? Da li bi
86 Antoni De Melo
ikad doao dan kad bi on posumnjao da stvari koje dodiruje, mirie i kua imaju jo neku dimenziju, onu
vidljivu? I ta bi se desilo kada biste odrasli ig-noriui svojih pet ula, strogo se drei tumaenja i
dunosti koje vam namee autoritet? Najverovat-nije da nikad vie ne biste verovali u svoja ula, svoj zdrav
razum, u svoje ja. itavog ivota traili biste odobrenje autoriteta svaki put kad mislite, delate, otvarate usta
ili sluate. U sutini, neki drutveni sistemi primoravaju ljude da otvoreno priznaju kada govore, misle,
dodiruju ili delaju na nain koji se razlikuje od onoga koji je autoritet propisao.
Neke religije takoe funkcioniu na ovaj nain.
Sve dok postoji red zasnovan na poslunosti autoritetu, istovremeno, ispod ove tanke povrine sigurnosti,
postoji i dubok i nepredvidljiv rizik. Mo raa strah, konformizam i iskljuivost. Dunosti u takvom sistemu
uskrauju oveku njegovu slobodu, lepotu i ljubav.
Vi niste niti ste bili isto jo od najranijeg detinj-stva. Da li biste voleli da otkrijete ko ste u stvari? Imate li
dovoljno hrabrosti da budete ono to jeste? To je obeshrabrujue. Vi moete voleti oseanja, misli i dela vaeg
novog bia. Ali neete imati nikoga ko bi rasuivao mesto vas i vodio brigu o vama. Taj novi ivot poinje
prihvatanjem i ljubavlju prema samom sebi, verujui u svoja ula, u svih pet, u svakom pogledu. To je vrlo
suptilno prihvatanje sebe. Da li ste spremni?
Tigrovi u dungli, pazite se! Stiem. Na kraju, posle svega to sam bio, bez straha.
Novi dan 87
Pet ula i daleko vie
Imamo pet ula. Moda imamo jo pet, i drvo ivota moglo bi da nam pokae stvari za koje nikad nismo ni
pretpostavili da postoje... Kako nemamo vie od tih pet ula, na um ne moe ak ni da zamisli takvu
mogunost. ovek koji je roen lep i gluv ne moe da pojmi kako cvet koji dodiruje i mirie ima neku boju.
Nikada mu se nee javiti misao da postoji tako neto. Da bismo stvarno iveli i bili ono to jesmo, potreban
nam je poseban dar da naslutimo i mislimo o onom to je nepoznato. Onaj ko ivi po oseanju dunosti
nema sopstvene emocije; on ima samo usaene misli i zadovoljstva, kao oni koji uspevaju da se nasmeju
samo kada se ef smeje. Pre nego to se nasmeju, moraju imati opravdanje za tako neto. Prihvatanje ini
njihov smeh ispravnim. Veina odraslih osoba ima potrebu za dozvolom pre nego to izvedu i najmanju
akciju, izraze neko miljenje ili dozive neko zadovoljstvo u ivotu. Kao neko dete, uvek trae dozvolu kad se
bore da bi mogli slobodno da odluuju, govore, pa ak i da sluaju.
Prevazilaenje sopstvene uslovljenosti teko je koliko i korienje sopstvenih pet ula po prvi put. Kada im
ukaete poverenje, umesto da aktivirate svoju potrebu za odobrenjem i prihvatanjem, osetiete se udno i
usamljeno, ali e zadovoljstvo koje ete doiveti biti neizmerno: kao da ste se ponovo rodili.
ta vidite kada razmatrate sopstveni ivot? Ne zna se. Da li vaa ula daju neku novu boju stvarnosti? Da li
ona sadri neto posebno, ili vaa ula kreiraju neto to joj ne pripada, ili joj samo deli-
88 Antoni De Melo
mino pripada? Ne znamo. Kako da znam da li zelena boja koju vidim zaista postoji? Pretpostavimo da, svaki
put kad vidim zelenu boju, vi je vidite kao utu, ali je nazivate zelenom. Verujemo da vidimo isto, ali nije
tako. Ne znamo koliko je naa percepcija odgovorna za ono to vidimo. Kako bi tuno bilo kad je ne bismo
imali da otkrivamo svet.
Ako se pokoravamo nekoj vioj instanci, ne ve-rujemo u same sebe. Kako mogu da znam da li su moja
oseanja moja, zasnovana na mom doivljaju stvarnosti, ili su to oseanja usaena od vie instance?
Verujete da moe postojati ispravan nain percepcije? Ko odreuje kriterijume? Koliko esto gledate,
mislite, oseate, delate na osnovu oseanja dunosti?
Ako se ograniavate na nivo dunosti, neete ak ni zagrebati stvarnost, neete ni posumnjati kakva je u
stvari. Ostaete u okviru pojmova i slika stvarnosti, zasnovanih na zakonu etiketiranja i prikladnosti. Niste jo
osetili pravi ukus, niti ste ikad vo-leli. Gospode, ja vidim." Moj Boe, udesno je."
Ako poemo od pretpostavke da su naa ula potpuno slobodna i otvorena, odmah emo se suoiti sa
problemom, jer su ula krajnje selektivna. I naa svest je selektivna. Mi ne vidimo stvarnost, nismo u stanjuu
da je vidimo, vidimo samo ono to je projektovano, to je um ve ranije izdvojio kao vano. Ja ne vidim vas,
ve ideju koju sam o vama izgradio. Eto razloga zato se vide dve slike iste stvarnosti. U vama vidim neto to
drugi ne vidi, i obrnuto. Drugim recima, da bih vas video, moram vas postaviti blizu svoga uma, na njegov
selektivni nivo, i onda upitati sebe: koliko stvarnog ima u mojoj slici
Novi dan 89
o vama? Jednaka proporcija kao i u vaem umu. Zar je to stvarnost?
Filteri uma
Ono to postoji u naoj svesti, neprekidno se filtrira. Kakvi su to filteri? Strahovi, elje, odnosi, uve-renja,
navike i uslovljenosti. Oni vre selekciju onog to opaamo svojim ulima. Nae senzacije nisu realne, ve
reagujemo na slike koje izgrauje um. Mogu, recimo, da ugledam nekog, prepoznam u njemu
Amerikanca, i reagujem pozitivnim oseanjem; neko drugi, gledajui istu osobu, moe reagovati krajnje
negativno. Da li vidimo ljudsko bie ili samo nau sliku o njemu? Na osnovu reakcije drugih moe se
zakljuiti da li smo motivisani impulsom sada i ov-de" ili predubeenjem.
Kada elite neto, obraate panju na mnoge stvari koje drugi uopte ne primeuju. Neka majka u stanju
je duboko da spava usred neke gungule, ali budi se na prvi uzdah svoga deteta. Zato? Njena ula
filtriraju druge zvuke. To je neto u nama, kao neki senzor, koji reaguje na ono to je nama bitno u ivotu.
Takva percepcija zavisi od uslovljenosti koja nam je davno usaena.
Ako se neko osea inferiorno u nekom ambijentu, neprekidno e registrovati signale koji mu potvruju
takvu ideju. Naa ubeenja ne moraju uvek biti potvrena. Ako mislim da Amerikanci imaju odreene
karakteristike, videu u njima ono to e potvrditi moje predubeenje.
ivimo, dakle, s rezultatima mnogih selektivnih procesa, filtriranja i predrasuda. ta u stvarnos-
90 Antoni De Melo
ti postoji u naem umu? Pridruimo predstavama nae mentalne konstrukcije i prosuivanja. Ovo je dobro,
ovo je loe, ispravno, pogreno, itd." U stvarnosti ne postoji ni dobro ni zlo, kako u ljudima, tako i u prirodi.
Postoji samo mentalno vrednovanje koje se primenjuje na ovu ili onu stvarnost. Takva vrednovanja mogu
biti, recimo, koji je tim bolji, koji je najbolji, kada je pobeda dobra, kada je loa, itd. U stvarnosti postoji samo
igra i igrai koji uestvuju u njoj, kao i lopta koja se utira i hvata. Lopta i igrai pomeraju se du
ogranienog terena za igru. Takvim akcijama ljudi dodaju posebna vrednovanja; postaju ; navijai vie radi
nekog dresa ili iz odreene ideje nego zbog postojee stvarnosti.
Ljudi zavravaju u ovakvoj standardnoj konfuziji, jer jure za stvarima kao budale, a da ne znaju ni ta su.
Neprestano proputaju stvarnost kroz svoje filtere, svoja vrednovanja i elje. Uvode dobro i zlo u stvarnost
kao da pumpaju balon. Uporno se dre toga da su odreene stvari poeljne, dok su druge nepoeljne, neke
su ispravne a druge pogrene. Stvari su, meutim, takve kakve su, shvatali ih mi ili ne.
Svest
ta je svest? To je sposobnost da posmatramo nain na koji filtriramo stvarnost, umesto da se ograniimo na
sliku koju pravimo od iste stvarnosti. Zato je potrebno sledee:
da budemo svesni postojanja filtera;
da spoznamo kako uvek reagujemo na sliku
u svom umu, nikad na stvarnost;
Novi dan 91
da shvatimo kako je sve to postoji u tom fil-
teru prolazno, neprekidno se menja. ovek se pona
a kao da je taj filter vrst i statian, dok se on stalno
preobraava. Sve tee, kree se, ivi;
da postanemo svesni injenice da je sve to
postoji u naem umu, u filteru, neprikladno i neza
dovoljavajue, ba zato to je privremeno;
da shvatimo kako to to postoji u filteru, u
naem umu, nismo mi, ve praznina naeg ja, koja
iezava tamo gde postoje samo mentalne projekci
je.
,Ja" je izumelo svest o egu, o mojem". Ako bih seo da pogledam svet, u svojoj gluposti zalepio bih etiketu
moj" na zgrade, kompjutere, grad, na itavu stvarnost. Dajte mi neku stvarnost i spreman sam da na nju
projektujem bar deli svoga ja". To moj" postoji samo u mojoj glavi, jer, kad bih ove noi umro, u toj
zgradi se nita ne bi promenilo. Stvari su ono to su. Nisu ni moje, ni tvoje ni njegove. To je samo mentalna
konvencija.
Pretpostavimo da je neka zgrada vaa. injenica da je posedujete ne izraava ipak stvarno posedo-vanje tog
objekta. Zgrada je zgrada. Patnja proistie iz prianjanja, iz misli o posedovanju. Prianjanje je samo
projektovanje ega, onog moje" na neto. Ono se raa i razvija onoliko koliko projektujete svoje ja" na
neto. Kada polako odlepimo etikete ja", moje" sa zemljita, zgrada, odee, preduzea, nacije, religije, s
naeg tela, s nae linosti, tada postiemo osloboenje, slobodu, moku. Kada ja" iezne, stvari su ono to
jesu. Doputate ivotu da bude ivot.
92 Antoni De Melo
Potrudite se da shvatite kako je sve prolazno, privremeno i prazno od ja". Paradoksalno, to je tajna formula
za trajnu sreu. Isus je to shvatio kad je rekao: Ko je moja majka, moj otac, moja sestra? Nemam nikoga".
Tu postoji jedna ena, ali je moja majka" samo mentalna konstrukcija. Ljudski odnosi su samo funkcija,
mentalna projekcija. Niko ne eli da to shvati, tako da su svi ludi. Ljudi vie vole da ive u svetu koji su sami
stvorili, izazivajui patnje i emocije, neprekidno traei olakanje zbog nastale konfuzije. To je kao kad
bismo se posekli pa zatim kanjavali sebe novom posekotinom. Konfuzija bez kraja i konca.
Problemi se raaju ne samo kad kaemo ovo je moje", ve i kada se razmilja ja sam ovo i ono i jo i ono".
Poistoveivanje sa svojim ja" moe izazvati probleme. Na primer: Ja sam dobar", Ja sam lo", Ja sam
zavodljiva osoba", Ja sam nestrpljiv", itd. Struktura moje linosti drukija je od vae. Ne podudaram se s
vaim projekcijama o meni. Ne podudaram se ak ni sa mojim projekcijama o meni. Ja nisam ono to vi
kaete da jesam. ak ni ja ne mogu recima da izrazim ko sam u stvari.
Kad ne bi postojao ego, ne bi postojalo zlo. Kada Siki ne bi imali kolektivni ego, problem ne bi postojao. Sve
to vai za bilo koju naciju ili religiju. Sve konvencije, etikete, razgranienja, samo su izmiljotine naeg uma.
Pre pedeset godina nije postojao pakistanski ego; pre tri stolea niko nije iveo i umirao za neto to se zove
ameriki ego; pre deset ve-kova muslimanski ego nije postojao; pre dvadeset vekova nije postojao hrianski
ego. Takve mentalne konvencije nemaju nieg zajednikog sa stvarnou
Novi dan 93
niti sa ivotom. One nisu stvorene u prirodi, od Boga, ve ih je definisao i napisao ovek. One su nastale u
njegovom umu. Stvari su ono to jesu. Ego je samo proizvod uma.
Nae misli stvaraju etikete i mi ih lepimo tamo gde elimo i tvrdimo da je od tog trenutka ova ili ona
zajednica odvojena od ostalih. Zatim zahtevamo od drugih da rtvuju svoj ivot da bi odbranili etikete koje
smo izmislili. Ovakve poduhvate definie-mo zvunim terminima, kao, na primer: Umreti za veru". U
stvarnosti se umire zbog konvencije, zbog zamisli koje jednostavno ne postoje. Obeavaju nam se nevidljive
nagrade, kao recimo: Ako umrete za veru, za naciju, za Boga, stiete veni ivot", iako nita od svega toga
nije stvarno.
Kako nauiti iznova da ivi
Teko je nauiti da ivi stvarnost iznova, da je precizno opaa. Malo je odabranih. Okamenjeni duh, udnja
za uspehom i prihvatanje obeanja koje nudi ego mnogo su zavodljivi]i i esto privlaniji od stvarnog ivota.
Neka nam je Bog u pomoi!
ta onda znai meditirati? Meditacija znai pos-matranje svega onog to se nalazi u filterima sop-stvene
svesti, znai videti, prepoznati, postati svestan da je sve privremeno, prolazno i slobodno od naeg ja". Jedan
budistiki uitelj govorio je: Moemo provesti itav svoj ivot u posmatranju tenje naeg uma da na sve to
postoji lepi etikete s natpisom 'dobro' i 'zlo'."
Garantujem vam sledee: kad biste umeli da pos-matrate rad svoga uma, nikad vie ne biste imali ni
94 Antoni De Melo
minut dosade u svom ivotu. Um neprestano proiz-^ vodi dobro i zlo, alje poruke kao reakcije na sop-
stvene procene i vrednovanja. Ovo je dobro" (pro- -cena) i zato je poeljno (poruka); Ovo je loe" i zato
nepoeljno. Ova aktivnost neprekidno traje. u- i desno je postati svestan injenice da su sve ove akci-1 je u
stvarnosti proizvodi moga uma. Dobro i zlo nej postoje u stvarnosti, kao to ne postoji poeljno ij
nepoeljno. itav scenario je naa izmiljotina. Fas-f cinantno je, kao kad bismo raspravljali o nekoj kom-f
pjuterskoj igri s najbojim igraima sveta. Zabavljali] bismo se do kraja ivota. Ne bismo upoznali ni je-j dan
jedini trenutak dosade. Nauili biste da uivate j u ivotu, jer ne biste dozvolili da vas zahvati poriv| da
ispunite sve svoje elje i izbegnete sve to vam je'; mrsko.
Privlaenje i odbojnost, odbijanje da umrljamo' svoj um, suprotstavljanje svemu onom to kvari, korumpira
nae srce. Blaeni su oni istog srca, jer e ; pronai Boga." Kada oistite srce od svih prianjanja i i averzija,
ugledaete Boga. Religija nije pitanje ri-j tuala i akademskih studija. Ona nije odreeni kult j ili injenje
dobrih dela. Religija je iskorenjavanje j neistoe srca. To je put kojim treba proi da bi se| stiglo do Boga.
Kada prestanete da se hranite anti-| patijama ili vezivanjima, vaa ljubav e se ponovo^ roditi, razvie se.
Tada ete spoznati staje ljubav. U2 suprotnom, samo ete ostati zaokupljeni nekim sli-; kama svoga uma.
Nikakvo vezivanje, nikakve aver-] zije, samo ljubav; tada ete shvatiti i prihvatiti odi sveg srca ta god vam
se dogodi.
U religioznim terminima, Bog sve kotrolie, njegova sveta volja se ispunjava, nezavisno od naih
Novi dan 95
akcija i misli; to je religija. Proistite svoje srce, uklonite sve to je neisto, sva prianjanja i averzije.
Analizirajte vrednovanja svoga uma u pogledu dobra i zla. U onoj meri u kojoj se tome suprotstavite,
utoliko e novi duh zaiveti u vama.
Kada stignete do praznine, do stadijuma nepod-sticaja, odbiete da budete linost. Kretaete se u ivotu,
kroz ivot, prepuni ivota, i nita nee imati mo da vas uniti. To je kao kad bismo bacili crno mastilo u
vazduh: predeo ne postaje crn, vazduh se ne boji u crno. Nakon jednog trenutka sve je kao i pre. Veliki
uitelj Hakvin nije ostavio za sobom uenike, spise, nita. O njemu se govorilo: Kad je ulazio u umu, ni
list ne bi zadrhtao; kad je ulazio u vodu, ne bi proizveo ni najmanji talas; on nije naruavao harmoniju
sveta".
Buka vas nee uznemiriti. Neete ak ni sami biti u stanju da uznemirite sebe. Stvari su ono to jesu. Buka
postoji u vaoj glavi, ali je nema u stvarnosti. Vaa vrednovanja prave od te buke neto to vas gnjavi; drugi
se ne daju uznemiriti, od trenutka kad ponu da vrednuju stvari na drukiji nain.
Meditacija nije vezivanje, poistoveivanje ili po-sedovanje. Sve to proizvodi samo patnju. Meditacija znai
gledanje, posmatranje, irenje svesti, razume-vanje. Ona je kritika svega neistog u nama i, na kraju, vodi
ljubavi.
96 Antom De Melo
Dati glas oseanjima
Koren svih psiholokih problema je u inhibiciji, u zabrani. U emu se razlikuje normalna osoba od zdrave
osobe? Normalna osoba ivi po drutveno priznatim normama. Zdrava osoba je kao divljak: ako je srena,
to pokazuje na takav nain da to svi vide i uju. Zdrava je, ali nije drutveno prilagoena. Kako ouvati svoje
bazino emocionalno zdravlje, a istovremeno se prilagoditi zahtevima drutva?
Osnova ivota je emocija. U dungli preivljavaju one ivotinje i oni oblici ivota koji znaju da se kreu i
ubijaju. Utiva i inhibirana osoba krije se iza drveta i eka svoju smrt. Ona zatvara u sebe svoje strahove.
Ljudski rod nikad ne bi preiveo da je bio inhibiran. Njegovi preci pripadaju hrabrijoj i dra-gocenijoj vrsti.
Snana linost ne formira se po parametrima logike i konformizma. Ona urne da izrazi svoja ose-anja i da
komunicira s njima. Na drugoj strani, mnoge izuzetne osobe neprozirne su kao blatnjava voda. Sposobnost
da izrazite svoje emocije odreuje da li ste zdravi ili inhibirani. Deca su autentina, jer ostavljaju slobodan
prolaz svojim emocijama. Iskreno detinjstvo je sreno detinjstvo. Ako su neko dete ili adolescent
onemogueni u tome, posledica je da se u kasnijim godinama, kao ve odrasli ljudi, ponaaju kao deca.
Novoroene dolazi slobodno u svet, ali ga roditelji i okolina ubrzo vezuju. esto se dete vie nikad ne
oslobodi.
Da li su vai lanci jako zategnuti?
Tragedija je to se svi zlikovci prikazuju kao prijatelji. Vlast je izgleda vrlo zainteresovana i usme-
Novi dan 97
rena na to da ui konformizmu i da manipulie sa strukturom linosti. Oigledno je da mukarci imaju
daleko vee psiholoke probleme nego to to imaju ene. Uzmimo na primer mucanje. Proporcija je deset
prema jedan, na tetu takozvanog jaeg pola. Nivo stresa i tenzija je isti, ali je sposobnost upija-nja krajnje
razliita. ene izgleda imaju dozvolu od drutva da mogu slobodnije da ispoljavaju svoja oseanja. Mogu,
recimo, da plau mnogo lake od mukaraca. S veom suptilnou govore jezikom oseanja. Mukarci su
uskraeni, i skupo plaaju pos-ledice toga.
Verovatno ste zapazili da je, kada se pije, emocijama otvoren prolaz i da se na kratko oseamo rastereeni
svojih emocionalnih problema. Inhibicija iezava. Alkohol je jedna od hemijskih supstanci koje privremeno
oslobaaju emocije. Meutim, kratkotrajno olakanje nije reenje za uklanjanje inhibicija.
Osnovno pravilo ivota
Oseanje je osnovno pravilo ivota. Kada su neiji prirodni impulsi inhibirani, potisnuti, dolazi do pojave
neuroze. Sve ivotinje imaju potrebu za ulnim nadraajima. Ne postoji neurotina ivotinja. U laboratoriji,
kada se nekoj ivotinji uskrati svaki ulni nadraaj (dodir, ukus, miris, itd.), ona postaje depresivna ili
hiperaktivna.
Oko 85% religioznih ljudi pate od depresije, jer su optereeni mnogobrojnim dunostima, idealima i
nedovoljnim ulnim nadraajima. I oni postaju depresivni ili hiperaktivni. Odravanje aktivnosti sva-
98 Antoni De Melo
kako je forma stimulacije, ali ljudi pre svega imaju potrebu za emotivnom stimulacijom.
Kako se dobija emotivni podstrek? Tako to izraavamo sopstvene emocije. Kada ste telesno neaktivni, dajete
sebi malo stimulansa tako to etate, radite gimnastiku, itd. Ako se nalazite u stanju depresije, moete sebi
dozvoliti da zaete u sferu emotivnog rizika. Tako e emocije ponovo poeti normalno da teku. Kada su
emotivni i ulni podsticaji blokirani u nama, tada postajemo depresivni. Pokaite svoja oseanja. Pogledajte s
kakvom lakoom to rade deca, jer nisu podlona strahovima i inhibicija-ma. Nee vam vie biti potrebno da
vas drugi emotivno stimuliu. Ostaete na sredini scene, neete se kriti iza nekog drveta. Izrazite svoja
oseanja, bez pridavanja velikog znaaja injenici da li e te emocije biti pozitivno prihvaene ili nee.
Zato bismo bili toliko zavisni od onoga to drugi misle? Zato da dozvolimo da nas to inhibira? U onoj meri
u kojoj se nae emocije ispolje, utoliko emo manje imati potrebu za drugima, manje emo voditi rauna o
njihovim stavovima, izraenim ili preutnim. Imaete toliko lepote i bogatstva u sebi, u svakom trenutku
imaete toliko ivota i emocija na raspolaganju, da ete se upitati da li su vam stvarno potrebni drugi ljudi.
Kada vaa strepnja u odnosu na odreenu osobu popusti, vi ste tada slobodni. Moete ispitati da li se ta
strepnja preselila u odnos sa nekom drugom osobom. Ljudi s najveom lakoom zamenjuju elje, zavisnosti,
strepnje. Ako je tako, potrebno je da se ponovo oslobodite. Porok tenje da budemo prihvaeni je dubok i
brzo iri korenje. Vae inhibicije samo su strahovi. Kako ste mogli da
Novi dan 99
budete toliko besni, prepuni mrnje, zazirui ak i od osoba koje su vam izjavljivale svoju ljubav? Jer ste
hteli neto to ste smatrali neophodnim da biste emocionalno preiveli, i to ste zahtevali od tih osoba.
Nemogue je voleti kad ste obuzeti strepnjom ili oajanjem. elite li jo neto od njih? Alternativa je: voleti
ili eleti neto; biti slobodni ili eleti da se drugi promene.
Kada se deca ne bi plaila, bilo bi im uvek dobro. Ona su sposobna da sluaju, ue, opaaju. Zato se onda
njihovim iskustvima i grekama koje ine dodaju strepnje, strahovi, oseanje sramote, neva-Ijalstva i greha?
Gde smo to nauili? Seate li se ko vam je nametnuo stid i strah kao vrednosti?
Ne ponaa se tako prema gostima!"
Oprosti, mama."
Zamoli izvinjenje!"
Molim vas, izvinite."
Stidim se tebe; nadam se da i ti osea stid zbog onog to si uinio, itd. itd."
Iskustva i greke su normalni i zdravi; kad ne bi bilo toga, ne bi bilo ni rizika. Postojao bi samo proraunati
konformizam. To nije ivot, tu nema nikakve kreativnosti, nema iskustva ljubavi, niti poruke jevanelja.
Kako formuliete razlog zato neko ivi konformistikim ivotom? Otelotvoreni strah? Emotivna
osakaenost obino je maskirana zvunim terminima kao to su vaspitanje, porodine veze, autoritet i
poslunost. ta onda ue deca? Brinete se da ne napravite neku greku, da ne razoarate druge; ili moda
strepite da ne budete ukoreni ili kanjeni? Po-
100 Antoni De Melo
sebni ste i u munini koju izaziva, u vama vaa us-lovljenost. Da li ste uopte svesni kada inite napore da
biste ispunili ono to drugi oekuju od vas?
Ko vas je nauio da se izraavate, da ivite slobodno i sreno? S druge strane, ko vas je nauio da se srea
postie kada smo prihvaeni i dokaemo se u drutvu?
Prisetite se najsrenijih trenutaka u svom ivotu: ta ste inili? Moda ete se setiti da ste se sme-jali irom
otvorenih usta, ne brinui ta drugi misle o tome; da ste se ponaali s oseanjem potpune slobode i
poverenja.
Vaspitani smo da budemo nesreni. Misli pre nego to neto kae", govorili su nam. Postali smo strunjaci
u dokazivanju sebe, samo da bismo bili prihvaeni, nauili smo da cenzuriemo sve: Promisli dvaput pre
nego to neto kae"; Ne poka-zuj svoja oseanja"; Govori ono to drugi oekuju od tebe"; Misli o
onome o emu i drugi misle". I svi poinju da govore ono to bi drugi trebalo da misle. Proizilazi da niko
vie ne uspeva da izrazi sebe i sopstveni ivot.
udesna sposobnost oslobaanja emocija
Dopustili smo da budemo kontrolisani, podvrgnuli smo se vlasti jednog nebuloznog i paranoidnog koncepta:
koncepta drugih ljudi. Da li biste mogli da definiete svoju sreu kao napor usmeren na to da budete u punoj
meri prihvaeni od tog irokog pojma drugih ljudi. Neki religiozni ljudi nesreno su
Novi dan 101
proiveli itav svoj ivot, sve pokuavajui da se izbore za prihvatanje neto drukijeg koncepta, u ijoj
osnovi nisu drugi ljudi ve Bog. Zato su ostali zau-vek siromani na emotivnom planu.
Mnogi se pitaju: Kako sam postao tako inhibi-ran, pun strahova, nesposoban da izrazim svoja ose-anja?" U
stvari, oni bi da kau: Kako mi je oduzeta emotivna spontanost u detinjstvu?"
Kada, od koga i na koji nain je zguvana i iupana ta emotivna komponenta moje linosti? Ali sada ne znai
mnogo to e se utvrditi gde je sve to poelo. Ono to znai je izleenje. To to je ova ili ona osoba, ovaj ili
onaj dogaaj bio uzrok tome, nije vie tako vano. Potrebno je izleiti sebe. Prolost je mrtva, pokopana i
vaskrsla. Od nje potiu dobro i zlo. Od nje potie sam ivot.
Treba voleti prolost. Starajmo se i o sadanjosti, ba u aktuelnoj situaciji, odlunoj za dalji ivotni tok.
Inhibirana linost, egoista, neprekidno je obuzeta sobom. Ne dopada se samoj sebi, smatra da nije privlana,
sve zato to ne pokazuje svoja osea-nja i krije svoje sposobnosti; ona ne prihvata svoj udeo u riziku
prilikom stupanja u odnose sa drugima; malo misli o svojim blinjima; ne vidi dalje od svog nosa,
nesposobna da vidi koga ima oko sebe. Nauila je da ivi da bi bila prihvaena, to joj nikada nije bilo
dovoljno. Inhibirana osoba ne voli, mada eli da bude voljena. Ne postoji ljubav bez uzajamnosti. Ona ostaje
zatvorena u sopstvenoj koljki.
Svi imaju probleme, ali ako naue da ih izraze, problemi iezavaju. Jedan enski pacijent rekao je svom
psihoterapeutu: Zaljubila sam se u vas."
102 AntoniDeMelo
Zaista?"
Da, oseam veliku ljubav prema vama." Pa to je divno! I kako se oseate?" esto mislim o vama,
zamiljam kako razgovaramo, izlazim srena sa naih seansi. Oseam se ispunjenom kada mogu da podelim
svoja oseanja s vama. Hoemo li sada nastaviti sa terapijom?" Zar ne elite da ujete ta mislim o tome?"
Ne "
1^4C.
udesno! Velianstvena je sposobnost izraavanja svojih oseanja na tako slobodan nain, bez ograda, nekome
ko sve to razume.
Svi nai psiholoki problemi nastaju zato to ne dajemo glas svojim oseanjima. Uplaeni smo. Ne umemo
da izrazimo ni negativna ni pozitivna oseanja. Potpune smo neznalice u izraavanju naih emocija. Bojimo
se.
Sposobni smo da govorimo o svojim problemima, ali ne i o svojim oseanjima.
Psiholog Karl Roders govori o kongruenciji: da ti otkrijem svoj problem i tako rizikujem. To znai da sam
spreman da podelim s tobom svoje oseanje koje se odnosi na tebe ili na odreenu situaciju. Mogu da kaem:
Zaljubljen sam u tebe"; Zadivljen sam"; Privlai me seksualno"; ali i: Ima neto u tebi to mi smeta";
Ponekad me zaista nervira", itd. Mi gotovo nikad ne govorimo takve stvari koje otkrivaju ko smo, koje
osvetljavaju nau tajnu. Ima neto u tebi to me privlai, prosto me obara. Ne znam ba tano ta je to".
Oseanja otkrivaju moje unutranje ja. ta bi se dogodilo kad bi ljudi znali ne ono to smo uinili, ve ko smo
i ta oseamo?
Novi dan 103
Mogue je izleiti oseanja
Inhibirana osoba pati od emotivnog zatvora. Ose-anjima je neophodno redovno pranjenje. U suprotnom,
nagomilavanje emocija proizvodi otrove i tako dolazi do pojave bolesti, kao to je, recimo, ir. S naim
lepim manirima, etiketama i drutvenim statusom svi doprinosimo ovom unutranjem zatvoru, na osnovu
kojeg se umnoava emotivna hipokrizija. Inhibirane osobe nemaju pravih oseanja ni ivotne radosti. Postoje
ljudi kojima je jako teko da ujutro ustanu. Suoiti se sa svetom trai emocije, da bi se izalo iz sigurnosti i
zatite majine utrobe; trai se promena naina ivota; trai se uputanje u rizik, naputanje statinog
ivljenja u polumraku. U svojim naporima da se skloni od svega toga, da se spase od ivotnih rizika,
inhibirana linost ukida volju, sva energija vraa se natrag i blokira se ivotni tok.
Inhibirana linost je istovremeno veliki egoista, jer je potpuno obuzeta svojim ja; ali nije dovoljno egoista,
jer se ne bori za sebe. ivi u kuli od slonovae, ak i kad se trudi da bude veoma senzibilna u odnosu na sve
to je okruuje. Inhibirani uvek ele da se dopadnu drugima. Dre se na distanci od svega oko sebe. Mogu
da pokau veliku ekspresivnost u odnosu na mnoge stvari, osim kad je re o njihovim oseanjima. Teko im
je da kau ne, jer im je neophodno da se neprekidno oseaju prihvaeno i stabilno. Misle da e im njihovo
da" pomoi da sve to odre. Napeti su. Ne umeju da se opuste. Neodluni su i puni tajni. Ne bi vam rekli ni
ta su jeli za ruak. Izbegavaju re ja".
104 Antom' De Melo
Jeste li ikad zapazili da ljudi izuzetno dobrih manira esto deluju veoma inhibirano? Ovo ne znai da su
neinhibirani esto i nevaspitani. Problemi sa zavisnou od nekog narkotika ili seksa, opsesiv-na potreba za
potvrivanjem sebe, ili jo oigledniji problemi, kao to su mucanje i stidljivost, seu svojim korenjem u
period detinjstva i tesno su povezani sa inhibicijom. Oslobaanje je mogue. Oni se mogu izleiti. Dovoljno
je samo govoriti, stalno govoriti, s oseanjem. Eto ta deca rade po ceo dan (sve dok ne pou u kolu). Ona
iskazuju svoja oseanja drugima, nekima na poseban nain - lutkama, med-vediima - osim ako su inhibirana.
To je bliskost. To je ljubav. To je ono to je najpotrebnije na ovom svetu.
TREI DEO
VEBE I KOMENTARI
Veba I
Otkrijte prikrivene brige i strepnje u svojim vezama.
Odaberite jednu.
Iza svake brige krije se neki zahtev, elja ili potreba kojima ste izloeni. Moete li precizno da for-muliete
ta je to?
Postanite svesni oekivanja koje se krije iza te potrebe, ili uzroka te potrebe (mora postojati neto to vas je
navelo da poverujete u odreenu ideju; na primer, ubeenost da vaa srea zavisi od drugih, ili da ponaanje
drugih prema vama moe izazvati ili upravljati vaom sreom).
Sada uronite u sebe; pokuajte da shvatite da u vama postoji dareljivo i samodovoljno carstvo sree. Do
sada ga niste otkrili u sebi, jer je vaa panja bila okrenuta stvarima u koje ste verovali, ili iluzijama koje ste
gradili u odnosu na svet. Kada ste sre-ni, sve brige nestaju.
Komentar:
elja se ne moe poistovetiti s ljubavlju, mada se neprestano brka s njom. elja, u bezumnom traganju za
zahvalnou, bei od kue, neprekidno tra-
108 Antoni De Melo
ei neto drugo. Ljubav, za razliku od elje, uvek ostaje kod kue, odnosno u vama.
Veba II
Mislite o stvarima za koje ste se borili, ili ste uloili velike napore da bi ih ostvarili.
Postanite svesni injenice da vam je najvei deo tih stvari nepotreban.
Zamislite na trenutak da ste izgubili strah od mogunosti da ivite bez tih stvari.
Zamislite da ste izgubili strah da ste Niko i nita.
Razvijte ovo hrabro oseanje. Srea vam je na dohvat ruke. Da li je oseate? Srea nije u onome to
posedujemo, ve u onome to jesmo. Vaa linost je ta koja ima potrebu da postoji. Da li postajete svesni
toga? To je prava vera.
Komentar:
ivot je previe znaajan da bi bio straen brigom da se obogatimo i proslavimo, da budemo lepi, popularni,
privlani; ili strepnjom da ne budemo siromani, nepoznati i neprivlani, osobe koje niko ne primeuje. Sve
to gubi bilo kakav znaaj, kao kamenje oko blistavog dijamanta. Vi, vae pravo ja, uvek je bilo i uvek e biti
dijamant. Vrednost vaeg ivota je neprocenjiva. Da li biste upotrebili neki dragoceni rukopis da zapalite
vatru? Potreba da skrenete panju drugih na sebe je traenje vaeg neponovljivog ivota. Takvi stavovi uzrok
su velikog dela nesree prisutne u ovom svetu.
Budite realni, ne budite umiljeni.
Novi dan 109
Veba III
Mislite na osobe koje vam laskaju. ta govore? Recite sebi: Te pohvale nisu moje ja; samo su povezane sa
mnom". Nemojte poistoveivati stvari, ideje, reci ili etikete sa svojom linou. Ako je neophodno, ograniite
se da prihvatite odreenu povezanost tih stvari sa vama.
Mislite na osobe koje vas kritikuju. ta govore? Recite sebi: Te kritike nisu moje ja; samo su povezane sa
mnom".
Mislite o sebi kada sebe okrivljujete zbog neke greke koju ste uinili. Recite sebi: Te optube nisu moje ja;
samo su povezane sa mnom. Moje zamisli, moja vrednovanja nisu moje ja".
Ja nije ni dobro ni loe, nije ni pametno ni glupo. Ja jednostavno postoji. Neizrecivo kao duh. Sve - vaa
oseanja, misli, telesne elije - dolaze i odlaze. Ne poistoveujte sebe ni sa im. Ja nije nita od svega toga.
Komentar:
Ne vredi se truditi. Prosvetljenost se, u stvari, sastoji u tome da budemo ono to jesmo, da postanemo ono
to jesmo, da vidimo ko smo. Bez obzira da li se ponaamo poteno, sujetno, bezumno, opravdano ili
okrutno, spaeni smo razumevanjem onoga to do sada nismo shvatili. Kada otkrijemo daje nae postojanje
jedinstveno, da je nae ja isto to je i oduvek bilo zahvaljujui milosti Bojoj, postajemo nae duhovno ja.
Nije potrebno da tragamo naokolo za otkrovenjem. U nama je rudnik dijamanata; mi smo Carstvo.
110 Antom" De Melo
Shvatiete u jednom trenutku da ste konano slobodni, kada odbacite bednu potrebu da budete kako
dolikuje. Neete vie oajavati nad svojim izgledom, nad svojim ivotom, niti ete traiti pomo od Boga,
kada jednom postanete svesni da ve sve imate u sebi.
Veba IV
Napravite spisak stvari koje vas uglavnom ine nervoznim.
Koliko god vam se to inilo neverovatno, postanite svesni injenice da nita, apsolutno nita, nema mo da
vas uzdrma. Svaka neprijatnost potie iz vezivanja za iluziju poistoveivanja, tako da imate utisak da je ta
iluzija vae ja. Kada postanemo svesni toga, nema te ljudske nepravde, takvog gubitka, takve patnje koja bi
imala mo da nas poremeti.
Uzmite sada taj spisak i recite: Ja nisam ni ovo ni ono. ta god da se desi, neu izgubiti moje pravo ja". Niko
vie nee moi da dominira vaim ja i govori vam: Pouri, budi posluan, pa u ti dati tvoje ja". Ne verujte
vie da neko drugi ima mo da vam podari vae ja, niti da vam ga uzme. Znate li ta znai ne biti vie besan,
zabrinut, uplaen? To je biser neprocenjive vrednosti. ta biste dali za uzvrat?
Komentar:
Nemate nikakvu potrebu za popularnou, da budete voljeni i prihvaeni. Nemate potrebu da se naete na
nekoj visokoj poziciji, da budete vani. To nisu osnovne ljudske potrebe, ve samo elje ega,
Afovt dan 111
uslovljenog ja, opsednutog ja. Ono to je najdublje u vama, vae pravo ja, nije ni najmanje zaintereso-vano
za takve stvari. Imate ve sve to je potrebno da biste bili sreni. Ono to je vama potrebno je da postanete
svesni svega za ta ste vezani, da postanete svesni injenice kako su sve to samo iluzorne stvari. Tada ete
se nai na putu osloboenja.
VebaV
Ako elite da budete sreni, prestanite da zadovoljavate svoje elje, jer one nisu odgovor za va ivot. Da
biste bili sreni, odbacite svoje elje ili ih promenite u skladu sa sveu o njihovoj ogranienoj vrednosti.
Zadovoljavanje elja donosi olakanje i ugodnost, ali ne i sreu.
Mislite na neto to intenzivno elite. Ispitajte svaku od tih elja ponaosob i upitajte sebe: ta bi se
dogodilo kad bih mogla da budem srena a da pri tom ne zadovoljim nijednu od ovih elja?"
Zar to ne bi bilo udesno?
Postanite svesni injenice da postoje mnoge osobe zaista srene iako su bez tih stvari ili osoba koje vi tako
strasno elite.
Sada recite svakoj od tih poeljnih stvari ili osoba: Iskreno mi je stalo da budem srena bez vas, jer vi niste
moja srea". Ne moete dozvoliti sebi da ivite s lanim poistoveivanjima; spoznajte da su one samo
sklonosti vaeg uslovljenog ja".
112 Antoni De Melo
Komentar:
U ljudskoj prirodi ne postoji nijedna uroena tenja za veliinom, tenja da budemo iznad ostalih, da nas
smatraju boljim od drugih. Potreba za opularnou, slavom, uspehom, simpatijama drugih je neto to sami
izazivamo. Jedini uroeni impuls ljudske prirode je potreba da budemo slobodni, slobodni od mune elje da
budemo vani i popularni, da ostvarimo uspeh, da izazivamo simpatiju. Kada se otarasimo potrebe za
nagradom i aplauzom, stiemo slobodu koja nas uzdie kao Boje sinove i keri; to je sloboda dostojna
stanja u kome se nalazimo.
Veba VI
Posmatrajte svoje razoaranje kada se neto ne odvija na nain kako ste predvideli; kada se neko ne ponaa
prema vama kako ste oekivali; kada vas pogodi neija kritika. Pokuajte da shvatite ta u vama izaziva tako
oajnu reakciju, ili zato ste se toliko naljutili zbog upuene kritike ili dogaaja.
Postanite svesni oseanja stida i krivice zbog greaka koje ste uinili u prolosti. Razjasnite sebi do koje
mere ste sposobni da osudite sebe, da izazovete u sebi negativna oseanja, da se osetite nes-renim zbog
toga.
Sagledajte koliko je tu samooplakivanja nad svojom saveu. Shvatite da ste vi i samo vi osoba koja optuuje,
oslobaa krivice i dozvoljava prosvetlje-nje. Kakvo otkrie!
Svaki i najmanji deli patnje, svaka negativna emocija mogu vas dovesti do razumevanja svega, da
Novi dan 113
vam sve postane jasno, sve do sree i slobode, samo ako umete da ih upotrebite, ako sebi date dovoljno
vremena da shvatite, kao da samo vi to vidite. Gospode, ja mogu da vidim. Razumevanje: to je formula za
srean ivot.
Komentar:
Prijatna iskustva ine ivot ugodnim; bolna iskustva ine da se on razvija. Patnja nam ukazuje na nae bolne
take, gde moramo jo da rastemo, kao to je fiziki bol simptom neke bolesti ili znak da je organizam
umoran. Iskoristite svaku svoju patnju; nemojte je straiti.
Veba VII
Stanite pred neku blisku osobu i recite joj: Slobodna si da bude ono to jesi, da misli ta god ti je drago,
da se ponaa prema svojim sklonostima, da se posveti onome to eli da radi, da ivi svoj ivot onako
kako tebi odgovara. Nita ne traim od tebe, ne traim da bude onakva kakvu bih ja eleo. Neu gajiti
oekivanja u pogledu toga kakva bi trebalo da bude ili ta bi trebalo da radi ubudue".
Recite i ovo: Od sada, biu slobodan da budem ono to jesam, da mislim ta god mi je drago... itd., da
ivim svoj ivot kako meni odgovara".
Ako niste u stanju da izgovorite sve ovo, ta moe da se misli o vama? O prirodi vaih odnosa sa ljudima? O
kvalitetu vaeg ivota? O vaoj slobodi, iskrenosti, emocijama, sposobnosti da volite?
114 Antom De Melo
Komentar 7
Ne inite nikada usluge zato da bi vam drugi bili zahvalni. Oni e opaziti vau tenju za tuom zahvalnou i
priznanjem, i tako e se osetiti kao da su vam neto duni, pa ak i da su upotrebljeni. Neki vai postupci
ohrabruju lano ubeenje po kome je vaa snaga vie u drugima nego u vama. Idolatrija je iluzija koja pridaje
spoljnim okolnostima veu snagu u odnosu na onu koju pridajemo unutranjim okolnostima. Kada dozvolite
drugima da imaju mo nad vama, stvarate idola.
Veba VIII
Razmislite o osobama koje poznajete, do kojih vam je stalo, koje volite. Gledajte na njih kao na egoiste i
luake. Mislite na prilike u kojima bi moglo da se pokae kako su nezrele i uskogrude, zatim plaljive i
zbunjene i na kraju nevine, bez ikakve krivice.
Razmislite sada o osobama kojima se divite, o kojima ste neto itali ili sluali, kojima ste upuivali svoje
molitve. Gledajte na njih kao na egoiste luake, nezrele i uskogrude, plaljive i zbunjene, nevine, be krivice.
Mislite na same sebe. Gledajte na sebe kao glupe, egoiste, lude, nezrele, uskogrude, zbunjene i plaljive,
nevine, bez krivice.
Postoje li neke osobine koje niste u stanju da prihvatite, koje niste spremni da pripiete sebi ili drugima?
Da li biste se razoarali kada bi se neto od toga to je pripisano vama ili drugima pokazalo kao istinito?
Da li ih volite jo vie zbog svih nji-
Novi dan 115
hovih mana i slabosti? Uspevate li da ih jednostavno prihvatite kao ljudska bia? Prihvatate li ih kao osobe
koje se ipak mogu voleti, ak i kao takve? Moete li shvatiti da Bog moe voleti sve osobine svakog bia,
kako njegove mane i slabosti, tako i vrline?
Komentar:
Vi nikada niste zaljubljeni u nekoga. Zaljubljujete se u ideje i oseanja koja obeavaju, a koje sami kreirate u
odnosu na nekoga.
Vi nikada nemate poverenja u nekoga; verujete samo u svoj sud o odreenim osobama. Kada se va sud o
jednoj osobi promeni, menja se i vae pove-renje.
Veba IX
Mislite na sve mogue kontrole kojima ste podvrgnuli sebe, samo zato to imate potrebu za drutvom i
prihvatanjem od strane drugih. Odrekli ste se slobode u korist komoditeta. Zato ste to uinili? Moete li
rei ta ste time dobili?
Pustite da drugi dolaze i odlaze slobodno, kao da vam je to potpuno svejedno. Rastereenost i najdivnija
sloboda doivljavaju se kada druge ostavimo na miru, tako da mogu da postoje, vole i rastu, bez
nametljivosti, meanja, bez uplitanja i manipulacija njihovim ivotom. Uoite sada kako se uplitanja i
spreavanja smanjuju, u onoj meri u kojoj prestajete da glumite zainteresovanost i brigu. U stvarnosti sve
to ne pravi razliku. Oni se ne oslobaaju? Vi se ne oslobaate? Vidite li pretenzije, oekivanja i vrline koje
ste odbacili?
116 Antom De Melo
To nije bezoseajnost: to je ljubav. To je prih-vatanje i bliskost na najviem nivou. Ali ne oekujte da e druge
osobe to razumeti. Nemojte da pretpostavite kako drugi imaju oi da sve to vide. Oni su moda naueni da
sude o svemu na osnovu ema iz prolosti, drutvenih konvencija i religioznih ube-enja.
Komentar:
Osnovni razlog za tugu koja caruje u svetu samo je nesposobnost ljudi da se odupru i ne budu obmanuti
dvolinou i licemerstvom kojom ih naue drugi ljudi, poevi od roditelja, pa redom.
Neko se interesuje za vas da bi od vas dobio ono to eli? Normalna stvar.
Neko vri pritisak na vas zato to ivite svoj ivot u neskladu sa njegovim oekivanjima, zato to ne
zadovoljavate njegove elje? Porodica ili prijatelji?
Neko insistira da ivite svoj ivot u skladu sa pravilima koja su drugi uspostavili? Vai roditelji, vai
poslodavci? Kakva vrsta osobe tei da kontro-lie druge ljude?
Vi dozvoljavate da neko, licemerno, vri pritisak na vas da pokaete sebina i nezahvalna oseanja? Kako
uspeva u tome? Da li ste odluni da ne podle-gnete zahtevima i tako razoarate osobe koje raunaju na vas,
koje ele da se ponaate kao i one?
Novi dan 117
Veba X
Zamislite da ste doli na neki stadion gde ne oseate vie potrebu da drugima neto objanjavate. Kakvo se
oseanje javlja u vama kad ne morate da pravdate svoje ponaanje, da traite dozvolu ili se izvinjavate?
Kako se ponaate? Mislite li da moete da dos-tignete takav nivo u budunosti?
Zamislite da je u vama iezla potreba da okrivljavate druge. Kako se oseate? Kako se ponaate kada se ne
trudite da skrenete panju drugih na sebe? ta mislite da treba uiniti da biste dostigli ovaj nivo?
Najgore robovanje na svetu, ono koje najvie crpi energiju iz nas je zabrinutost: ta e drugi misliti o
meni?" To primorava ljude da se prikazuju kao inteligentni, zanosni, dareljivi, itd. Poznajete li nekog ko je
takav? ta oseate u poreenju sa tom osobom? Moete li da shvatite, kada bi se neki predsed-nik ili papa
tako ponaali, da bi bili zaista robovi?
Komentar:
Parafrazirajui Santajanu, moe se reci da je ,,o-vek ivotinja koja je sklona krdu daleko vie psihiki nego
fiziki. On moe svojevoljno etati sam, ali mrzi da ostane sam u svojim stavovima". Prva stvar koju
vaspitanje treba da odgaja u nekoj osobi je sposobnost da ostane sama i hrabrost da ispovedi sopstvenim
oima, duhu i srcu sva opaanja, misli i oseanja. Slaete li se?
118 Antoni De Melo
Veba XI
Mislite na nekoga za koga ste vezani. Recite toj osobi: Ne vidim te kakva si, ve onako kako te zamiljam da
jesi".
Mislite na nekoga ko vam je antipatian. Recite toj osobi: Ne vidim te kakva si, ve onako kako te
zamiljam".
Kada postanete svesni toga i zavolite nekog, neete se mnogo kolebati izmeu oseanja zadovoljstva i
nezadovoljstva, u uobiajenom smislu. Klatno se ne lepi za naspramne ivice sata.
udesno je kada shvatim da su moje vienje i zamisli ba moje, da pripadaju meni, kada shvatim da
stvarnost koju vidim jednostavno jeste. Da je drugi jednostavno ono to jeste. Nikada neete moi da ga
shvatite do kraja, niti da posedujete njegovu stvarnost.
Komentar:
Nije egoizam iveti onako kako vi smatrate za shodno, kako vama odgovara. Egoizam je insistiranje da drugi
ive na onaj nain kako vi smatrate za shodno, da ive onako kako vama odgovara. Poznajete li nekog egoistu? Koje
mesto zauzima na drutvenoj lestvici? Zar je to mesto prikladno za egoistu? Mesa se u va ivot na ovaj ili
onaj nain? Moete li se setiti da li ste u prolosti oekivali da neko drugi ivi shodno vaim potrebama, ili
ste insistirali da drugi ive na nain koji ste vi smatrali ispravnim? Osim retkih izuzetaka, autoritet je uvek
egoista.
JVovidan 119
Veba XII
Mislite na neko neprijatno iskustvo sa drugom osobom.
Gledajte na taj dogaaj kao na zlatnu priliku.
Vidite tu odreenu osobu onakvu kakva zaista jeste, ne kako ste je idealizovali. Oekivati neto isto je to i
idealizovanje.
Uite da bolje upoznate sebe.
Prihvatate drugoga onakvog kakav je, bez pro-cenjivanja i osude.
U reakciji ili neadekvatnom ponaanju druge osobe vidite poziv u pomo. Ona je zarobljenik iluzija svoga
uma; zarobljenik strukture sopstvene linosti - identino kao i vi nekada. Nesposobna da utekne od privida.
Komentar:
Iluzorno je misliti da neko moe initi dobro za druge, da moe organizovati efikasne pokrete za bolji svet",
ili da ukine zlo. Skinite povez sa oiju. Samo zahvat pojedinane svesti moe neto da promeni. Socijalne
eme su usmerene na velika poboljanja ili na zatitu naroda esto proizvode neizmernu tetu. U emu je
razlika izmeu ruskog i amerikog pijuna, izmeu CIE ili Mosada? Koga oni tite, koga unitava-ju?
Nasilje samo izaziva novo nasilje. Osobe koje su bolesne jer su pile zagaenu vodu nee ozdraviti ako
nastave da piju istu vodu. Medicina je zatrovana nasiljem, egocentrinou. Pustite ljude da budu ono to
jesu. Dozvolite sebi da budete ono to jeste. ivite svoj ivot i prestanite da se meate u ivote drugih.
120 Antoni De Melo
Veba XIII
Evo jednog koraka za novi nain opaanja i razvijanja svesti.
Mislite na neto to je neko rekao ili uinio.
Sada zaboravite delo i reci i gledajte iznad povrine samih injenica.
Doite do pravog motiva, do unutranje motivacije. Zar nije udesno videti srcem i duhom, umes-to da se
lepimo za reci ili dozvolimo da nas vode predubeenja?
Komentar:
Jedna kineska izreka kae: Ne postoji nita tako okrutno kao priroda. Niko ne moe pobei od nje. Pa ipak,
nije priroda ta koja napada, ve ljudsko srce".
Veba XIV
Evo nekoliko koraka da biste dostigli vii nivo, gde ete doiveti ljubav i gde neete dozvoliti da vas opine,
da se priklonite negativnim uticajima ili da vas povrede druge osobe. To e vam pomoi da pre-vaziete
prazninu stvorenu odbacivanjem apsolutno zaludne i povrne tenje da budemo prihvaeni. Kada jednom
spoznate nebitnost samouzdizanja i sa-moosuivanja, uspeete i da ih se otarasite.
Mislite na neku osobu, do ijeg vam je prihva-tanja posebno stalo. Postanite svesni da u prisustvu te osobe
gubite slobodu da budete ono to jeste i da je prihvatite onakvu kakva je, samim tim to vam je potrebna.
Novi dan 121
Kada ste sami, ije vam je prisustvo potrebno?
Mislite na neku osobu ije vam je prisustvo neophodno da bi vam popravilo loe raspoloenje. Spoznajte da u
prisustvu te osobe niste slobodni, jer mislite na nju kao na neto neophodno za svoju sreu.
Mislite na osobe kojima ste preneli mo da vas uine srenim ili nesrenim.
Ne dozvolite da vas iluzije obmanu: nikakva emotivna taka nije vam potrebna. U trenutku kada toga
postanete svesni, niko vie nee imati mo nad vama.
Vae emotivne oscilacije e se okonati. Posta-ete gospodari vaih odnosa sa drugima. Neete vie biti niiji
plen. Sada ste slobodni. Moete da volite. Povratili ste svoju duhovnost i ljudskost.
Komentar:
Brinuti se o sebi je egoistian i samodovoljan stav, ali je hricanski u svom osnovu i zdrav po svojim
rezultatima.
Nauite da ivite svaki dan punim ivotom, na human i srean nain. Istinski human stav sastoji se u tome
da nauite da plivate, a ne da se udavite zajedno sa vama bliskom osobom.
Veba XV
Nezadovoljni ste osobama koje su prisutne u vaem ivotu? Smatrate ih nezahvalnim, nedostojnim
poverenja, vulgarnim, sebinim ili umobolnim?
Pokazau vam udesan i nepogreiv put da pro-menite sve te osobe (bar u odnosu na vas).
122 Antoni De Melo
Promenite sebe. Kada se vi promenite, prome-
nie se i oni. Problem nije samo u drugima, ve u
nainu na koji se ponaate u kontaktu s njima.
Problem je u vaim oekivanjima i zahtevima
u odnosu na njih. Raistite sve to i videete ta e
se dogoditi.
Recite svakoj od tih osoba: Nemam nikakvo
pravo da traim ili oekujem bilo ta od tebe".
Ako neko ima zahteve u odnosu na vas i to vas uznemirava, tada odluno izrazite svoju elju da se ta osoba
promeni ili prestane tako da se ponaa.
Moete li uoiiti da li vi samo oekujete da se
drugi promeni, ili se u stvari vi sami menjate i razvi
jate?
Veoma je verovatno da druga osoba oekuje
da se vi prvi promenite.
Na ovaj nain otvorie se ambis izmeu vas i
druge osobe, i takva veza moe bolno potrajati go
dinama, dok svako od vas eka da se drugi promeni
ili umre.
Komentar:
ta je tanije: Oseam se dobro jer je svet krenuo nabolje", ili Svet je krenuo nabolje jer se ja dobro
oseam"?
VEZBA XVI
Mislite na neku svoju patnju, razoaranje ili brigu. Sada pokuajte da shvatite da, kad biste samo imali vie
razumevanja, sav taj bol ne bi imao nikakvog smisla.
126
ETVRTI DEO
ZAKLJUAK
nesrene osobe, jer se srea ne moe uporeivati. Takva vrsta elje je nezasita. Moemo biti sreni u onoj
meri u kojoj to jesmo, i nikad ne moemo meriti koliko su drugi sreni.
Ljubav se moe graditi samo izmeu svesnih osoba. Nesvesne osobe ne mogu uzvratiti ljubav, one mogu
razmenjivati samo elje, oekivanja, i manipulisati njima. Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti: kada se
neka vaa elja sukobi sa eljom voljene osobe, ili biva odbaena, ta se tada deava? Kojom brzinom vae
oduevljenje prelazi u razoaranje?
Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo ivot kakav stvarno jeste,
nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogunost da ih prihvatimo bez straha. Kada se ivot
posmatra na nivou ideolokih ema umesto srcem, oima i mislima, eto zla u svetu: to je nesvesnost. Ljudi
gotovo nikad ne znaju ste rade. ive najvei deo svog ivota potpuno uspavani, s pogrenim identitetom.
Razlika izmeu nas i kriminalaca vie je u onome to radimo nego u onome to jesmo. U odreenim
okolnostima svako ponaanje je mogue.
Ne postoje tekoe u odnosima sa drugima. Jedina tekoa je u vama. Problem nisu drugi, ve samo va nain
reagovanja u odnosu na njih. Otkrijte zato rea-gujete na odreen nain. Tako ete postati sposobni da
raskinete sa svojim iluzijama.
Jedini uzrok vae patnje su vae ideje kako bi drugi trebalo da se ponaaju u odnosu na vas, jer verujete da su
vae ideje ispravnije od drugih. Vi ne patite zbog onog to drugi rade, ve zato to oekujete da se drugi
ponaaju shodno vaim eljama. A oni izneveravaju vaa
Novi dan 127
oekivanja. Vaa oekivanja vam u stvari nanose bol. Ako promenite svoj stav: a) iveete spokojno; b) osobe
oko vas nastavie da se ponaaju po svom nahoenju a to vas nee ni najmanje boleti; c) imaete daleko vie
energije da ostvarite ono to elite jer neete zaludno troiti svoje vreme oekujui da drugi ive po vaim
zamislima.
Zato su ljudski odnosi esto tako bolni, neuravnoteeni? Svaka patnja potie od oekivanja, zahteva, nada i
nesvesnih elja. Kada biste se odrekli svega toga, patnje bi nestalo - osetili biste neizmerno olakanje kao da
ste udahnuli sve planinski vazduh.
Ljubav nije odnos. Ona je stanje bia. Da li ste u stanju ljubavi? Da li je ivite?
Savrena ljubav ponitava strah jer ne postavlja elje, zahteve, ne manipulie, ne osuuje. Ljubav jed-
nostavno postoji.
Ono to ljudi esto nazivaju ljubavlju, u stvari je samointeres. Nauili su da porede ljubav sa vrlinom i da je
ive na nain koji je prihvatljiv za druge. Meutim, voleti druge znai potpunu sreu i bez njih, bez straha da
emo im naneti bol, bez tenje da ih zadivimo, bez strepnje da e prestati da nas vole, da e nas napustiti.
Nezavisni od onoga to drugi govore i rade, iveete spokojno. Ne popunjavajte svoju prazninu drugima, ne
nazivajte to ljubavlju.
to vie volite druge, utoliko vie moete bez njih. to vie volite druge, utoliko vie moete s njima.
Najbolje ete ispitati same sebe tako to ete sebi postaviti pitanje: Kako sam proiveo (proivela)
poslednjih sat vremena?"