Ejda Bajron, grofica od Lavlejsa, (esto se u literaturi nepravilno navodi kao Ada, engl.

Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace; 10. decembar 1815.-27. novembar 1852.)
roena je kao erka engleskog pesnika lorda Bajrona i Anabele Milbank. Bavila se
matematikom i zainteresovala se za projekat analitike maine. Pomagala je u
dokumentovanju rada ove maine kao i u radu na njoj i finansijski i svojim predlozima, od
kojih je najznaajniji bio prenos kontrole i rad sa ciklusima, tako da naredbe programa ne bi
morale da se izvravaju redosledom kojim su date ve u zavisnosti od toka programa.
Predviala je i mogunost ove maine i za optije stvari (komponovanje muzike, grafiku) ali i
za ire naune primene. Predloila je da se pomou analitike maine izraunaju Bernulijevi
brojevi. Ovaj plan se ujedno smatra i prvim programom, a Ejda Lavlejs prvim programerom.
U njenu ast jedan programski jezik dobio je njeno ime.

Biografija
Ejda Bajron je jedna od najzanimljivijih i najslikovitijih linosti u istoriji informatike.
Augusta Ejda Bajron je roena 10. decembra 1815. godine u Londonu, u kui sa pogledom na
londonski Grin park (Green Park). Bila je erka poznatog britanskog pesnika Lorda Bajrona
(Lord George Gordon Byron) i En Izabel Milbenk (Anne Isabelle Milbanke) ili Lejdi Bajron
koji su se venali 1815. godine. Meutim, njihov brak nije uspeo: Bajron je bio umetnika
dua, temperamentan, ivahan i pomalo besomuan, dok je Lejdi Bajron bila smirena i
pribrana osoba. Kada vie nije mogla da izae na kraj sa promenama njegovog raspoloenja, i
kada je incest sa njegovom sestrom konano potvren, En Izabel je napustila mua. Augusta
Ejda je tada imala samo pet meseci. U aprilu 1816. godine, Lord Bajron je otiao u
inostranstvo, i vie se nije vraao u Englesku. To je poslednji put da je Ejda videla svog oca
on je umro u Grkoj 1824. godine kada je njoj bilo osam godina. Iako Ejda nije stigla da
upozna svog oca dobro, bili su jako slini, i fiziki i psihiki. Kako je Lejdi Bajron dobila
starateljstvo nad Ejdom, elela je da se osigura da njena erka ne postane pesnik kao njen
otac.

Lejdi Bajron se interesovala za matematiku i nauku (a jednom prilikom se proglasila za

Princezu Paralelograma), to u to doba, dame jednostavno nisu inile. Potrudila se da
Ejdino obrazovanje bude u skladu sa njenim interesovanjima. Ejda je uila matematiku,
zapostavljajui oblasti iz oeve struke: poeziju i knjievnost. Jo kao mlada, pokazala je
izvesne matematike sposobnosti, i njena majka je to zduno podravala. Imala je dosta tutora
koji su usmeravali njeno znanje. Sa est godina ju je poduavala Mis Lamont (Miss Lamont),
no kada je njena majka saznala da Ejda vie voli geografiju od aritmetike, Mis Lamont je bila
zamenjena novim tutorom. Ser Vilijam Frend (William Frend) i Dr Vilijam King (Dr William
King) su je dalje poduavali. Sa trinaest godina se razbolela od misteriozne bolesti i nije
mogla da hoda tri godine. Za to vreme je nastavila da ui, i ubrzo je nadmaila oekivanja u
matematici, a postala je i odlian lingvista i muziar.

Osoba koju je Ejda veoma elela da upozna je bila Meri Somervil (Mary Somerville), koja je
bila prva ena lan Kraljevskog Astronomskog Drutva (Royal Astronomical Society) i
eminentna matematiarka. Ga Somervil je bila osoba na koju se Ejda ugledala, pa je Ejdi
mnogo znailo kada su se njih dve sprijateljile. Upravo je ga Somervil upoznala Ejdu sa
njenim buduim muem, Lordom Vilijamom Kingom (Lord William King). Na jednoj od
zabava koje je prireivala Meri Somervil, Ejda je, sa osamnaest godina, upoznala arlsa
Babida, veoma potovanog profesora matematike. Duboko su je impresionirale arlsove
ideje o novoj maini za raunanje, takozvanoj analitikoj maini, a i on sam je ostao zapanjen
Ejdinom inteligencijom. On se zanosio sledeim idejama: ta kada bi maina za raunanje,

1
ne samo predviala nego i funkcionisala na tom predvianju? Bila je zadivljena
unverzalnou njegovih ideja, i inilo se kao da ih razume bolje nego on sam.

Sa devetnaest godina se venala sa Vilijamom Kingom, koji je ubrzo postao Grof od Lavlejsa
(Earl of Lovelace). Imali su skladan brak iako je Ejda bila intelektualno nadmonija. Njihovo
troje dece, dva sina i erku koja je krenula majinim stopama, vie su odgajali njena majka i
njen mu nego ona sama, ali takav vid odgajanja je bio dosta popularan meu engleskom
viom klasom u to vreme. Vilijam je, meutim, bio ponosan na dostignua svoje ene i uvek
joj je pruao podrku.

Godine 1842, Babid je bio pozvan da odri seminar na Univerzitetu u Torinu, u Italiji, na
temu analitike maine. Luii Menabrea, mladi italijanski inenjer i budui ministar,
zapisivao je ono to je Babid objanjavao da bi neto kasnije njegove beleke bile objavljene
na francuskom jeziku. Babid je tada zamolio Ejdu da ih prevede sa francuskog na engleski
jezik, da bi vie ljudi moglo da razume. Dok je prevodila, dodavala je sopstvene beleke i
ubrzo je prevod bio tri puta dui. U njima je naglaavala razliku izmeu Paskalove maine,
koja bi mogla da se poredi sa dananjim kalkulatorom, i Babidove maine, koja moe da se
poredi sa modernim raunarima. Beleke je oznaavala slovima od A do G. U poslednjoj, G
beleci, Ejda opisuje algoritam za analitiku mainu za izraunavanje Bernulijevih brojeva.
Smatra se da je to prvi algoritam ikada sainjen sa idejom da se primeni na raunaru, i iz ovog
razloga ona se moe smatrati prvim raunarskim programerom.

Koncentrisala se na ono to bismo mogli danas nazvati softverskim aplikacijama za

analitiku mainu. U ovom smislu, Ejda se moe nazvati pravim vizionarom, jer je mogla da
predvidi da e Babidova maina imati ogromnih primena u polju grafike, vetake
inteligencije i u komponovanju kompleksne muzike. Na kraju svog dela se potpisala kao A. L.
L. jer za ene, iz vie klase tog doba, je bilo neprihvatljivo da se bave bilo kakvim naunim
spisima.

Ejdi je bilo dvadeset devet godina kada je njeno delo objavljeno i kada je rodila tree dete. Na
veliko iznenaenje, doivela je duevni i mentalni slom. Lekari su joj prepisali kombinaciju
lekova i alkohola koja se danas smatra smrtonosnom. Izgubljena u laudanumu (laudanum
lek koji je sadrao opijum i koji se koristio da ublai bol i da uspava) i drugim lekovima,
imala je razne vizije, ak verujui da je njen mozak poput Boijeg. Uspela je da ostavi alkohol
na neko vreme, ali je nala drugu zavisnost kockanje. Iz pisama koje su jedno drugom slali,
otkrivamo nesreu koja je zadesila Bebida i godine bezuspenog Ejdinog leenja (s obzirom
da joj je ustanovljen rak materice).

Zajedno su testirali matematike teorije o verovatnoama konjskih trka. Ejda Bajron je

oduvek volela konje, a za Babida je to bio nain da se izvue iz dugova. Vlada je izgubila
veru u njegove radove, pa je tako ostao uskraen za finansijska sredstava i sa nedovrenom
diferencijalnom mainom. Njihove avanture sa konjima su se zavrile katastrofalno. Iako je
Babid uspeo da se izvue iz dugova, Ejda nije bila te sree. Da bi otplatila dugove, morala je
da zaloi porodini nakit. Njen mu je uzalud pokuavao da izae na kraj sa njenim
krediterima i gomilom skandala koji su je okruivali.

Umrla je od raka sa trideset i est godina, isto koliko je imao njen otac kada je umro. Po
sopstvenom zahtevu, sahranjena je pored svog oca u Haknal Torkard (Hucknall Torkard),
crkvi u Notinghemiru (Nottinghamshire). Kao nagradu za njen doprinos, Ameriko
ministarstvo odbrane je 1979. godine razvilo jedan programski jezik i nazvalo ga Ada. U

2
toku svog ivota, saraivala sa Ser Dejvid Brusterom (Sir David Brewster), tvorcem
kaleidoskopa, arlsom Vitstounom (Charles Wheatstone), arlsom Dikensom (Charles
Dickens) i Majklom Faradejom.

Ejda Lavlejs je prela granicu stereotipne uloge ene i bila je jedna od pionira u istraivanju
raunara i programiranja. Iako je njen ivot bio kratak, i ivela je pre sto pedeset godina,
naslutila je veinu od onoga to se danas smatra modernim raunarstvom.

H
Y
P
E
R
27petakapr 2012
L
I
N
K
Posted by informatickikutak in Velikani
"
Ostavite komentar
h
t
Grejs Murej Huper je roena 9. 12. 1906 u Njujorku. 1928. godine je diplomirala matematiku
t
i fiziku na Vasarovom univerzitetu. Zaposlila se na istom fakultetu kao instruktor i za to
p
vreme nastavila studije matematike na Jejl univerzitetu. gde je magistrirala 1930, a zatim
s
doktorirala
:
1934. godine. Bila je, u to vreme, jedna od etiri ene i jedna od deset studenata
uopte
/
sa doktorsko disertacijom. Njen doktorat iz matematike je bilo jedno od retkih
postignua
/ u to vreme.
i
!930.
n godine se udala za Vinsenta Foresta Hupera, koji je poginuo 1945. godine u drugom
svetskom
f ratu. Dece nisu imali.
o
Na
r Vasarovom univerzitetu je ostala kao profesor do 1943. godine. kada se pridruila
Amerikoj mornarici, da bi pomogla svojoj zemlji u tekim ratnim vremenima.
m
a
tZatim se pridruuje birou za matematike proraune Harvard univerziteta. gde je radila kao
iprogramer na seriji Ajkenovih Harvardskih Mark kompjutera (Mark 1, , Mark4). Svojim
cdolaskom u kompjutersku laboratoriju programiranje Marka 1 je za nju bio pravi izazov.
kPrethodno ga je dobro prouila i zakljuila da on predstavlja veoma zanimljivu i izazovnu
ispravu. .1946. godine podnosi ostavku na Vasarovom univerzitetu i pridruije se Harvardskoj
kkompjuterskoj laboratoriji i Hauardu Ajkenu u istraivanjima vezanim za ininjering i
primenjenu fiziku. Od Mornarikog odeljenja za razvoj je dobila nagradu za programiranje
u
tMarka1, Marka 2, Marka 3 i Marka 4.
a
k1949. godine se pridruila Eckert-Mauchly kompjuterskoj korporaciji kao Stariji matematiar.
.Za vreme njenog boravka u ovoj korporaciji, prihvatila se jo jednog pionirskog poduhvata,
w
progranimiranja UNIVAC 1, prvog elektronskog digitalnog komjutera. Za to vreme je razvila
o
i prvu seriju A-O kompajlera koji su prevodili simboliki matematiki kod u mainski kod.
rTo su bili prvi kompajleri.
d
p
3
r
e
s
s
Ova firma je pridruena firmi Remington Rand u 1950. godina , a zatim ujedinjena sa Sperry
korporacijom 1955, gde ostaje do 1967. godine, a zatim preuzima obaveze u vojci do penzije
1971. Za sve njene godine provedene na akademiji i industriji, ona je bila konsutant
Rezervnog sasatava Amerike mornarice. Posle sedam meseci penzije, vratila se svojim
dunostima u mornarici kao voa Mornarike Data Automation Command (Automatsko
upravljanje podacima). Posle odlaska u pravu penzuju u mornarici, 1986. godine prihvatila
se posla kao stariji konsultant u Digital Equipment Corporation, gde je ostala nekoliko godina,
radei uprkos svojim godinama. Umrla je u snu u Arlingtonu u Virdiniji 1.januara. 1992.

Admiral Grejs Murej Huper je bila izuzetna ena koja se uhvatila u kotac sa
programitanjem prvih kompjutera. Za vreme njenog ivota bila je lider na polju razvoja
softvera (kompjuterskih programa). Ona je doprinela razvoju programiranja od primitivnih
programerskih tehnika koje su bile veoma naporne i zahtevale su gotovo genijalne
matematike umove i znanje mainskih jezika svakog raunara ponaosob, do sofisticiranih
tehnika koje upotrebom kompajlera (programa prevodioca) trae od programera mnogo manji
napor i genijalnost i poznavanje nekog od viih programskih jezika (COBOL, BASIC,
PASCAL) koji kompajler prevodi na mainski jezik konkretne maine.

Ohrabrivala je programere da formiraju biblioteke zajednikih gotovih programa, koje e

kasnije takoe zajedniki i koristiti. Korienje ovakve biblioteke je omoguavalo
smanjivanje greaka, da se jednom reen problem ne treba ponovo reavati to je
udvostruavalo programerske domete.

Veze Grejs Marej Hoper

H
Y
P
E
R
27petakapr 2012
L
I
N
K
Posted by informatickikutak in Velikani
"
Ostavite komentar
h
t
Hauard Hatavej Ajken roen je 8.marta 1900. u Houbuhen-u u Nju Desiju. Dok je jo bio
t
mali preselili su se u Indijanopolis. Iako njegvoa porodica nije bila dobro stojea, mogao je
p
normalno da se koluje sve do oeve smrti. Meutim, po zavretku osnovne kole i posle
s
oeve
:
smrti morao je da se zaposli da bi pomogao majci. Zaposlio se u Indijanopoliskoj Light
and
/ Heat Company kao elektriarski pomonik. arko elei da nastavi svoje
kolovanje
/ uspeo je da doe do srednjokolske diplome bilo kroz dopisne kurseve, ili je
eventualno
i uspevao da radi u nonoj smeni i pohaa dravnu kolu danju. Diplomu srednje
tehnike
n kole je dobio 1919 godine.
f
Sledee godine je pristupio univerzitetu u Vinskonsinu na studije elektrotehnike. Njegovo
o
iskustvo
r kao elektriara mu je pomoglo u njegovom akademskom radu i u nalaenju posla da
finansira svoje studije. Posao je naao u nonoj smeni kao inenjer nadzornik u Madison Gas
m
a
t 4
i
c
k
and Electric Company. Diplomirao je 1923. godine. Posle diplomiranja njegova karijera je
krenula vrtoglavo napred. Prvo je dobio mesto glavnog inenjera u kompaniji u kojoj je ve
radio, a zatim je menjajui firme dobijao sve odgovornije i odgovornije poslove. Za to vreme
je ve imao brojna inenjerska otkria. 1931. godine se vraa na studije fizike na ikakom
univerzitetu i uspeno ga zavrava za godinu dana, ali nezadovoljan teinom i reputacijom
ovog univerziteta sledee godine odlazi u Kembrid gde 1937 diplomira na programu
Harvardskog odseka za primenjenu fiziku i primenjenu nauku. Dve godine potom je
magistrirao. Njegova doktorska disertacija potom , koja je imala brojna izraunavanja mu je
zadala mnogo muke. Obimna izraunavanja navela su ga na ideju o automatskom raunaru.

Njegova nova opsesija ga je navela da proita mnoge radove iz ranijeg doba , naroito o
mehanikom raunaru Bleza Paskala specijalizovanom za izraunavanje diferencijalnih
jednaina. Najvie ga je zainteresovao rad iz 19. veka engleza .arlsa Bebida. Bebid je
sagradio mainu za tabelarne proraune za rad sa brojevima duine do 6 cifara. Maina se
zvala Diferencna maina i imala je metod sukcesivnih sabiranja (jedno za drugim). Bebid je
meutim imao na umu mnogo ambiciozniji projekat Analitiku mainu. Ova maina je
mogla da obavlja izraunavanja automatski (voena programom). Opisana maina je imala
osnovnu strukturu modernih kompjutera: procesor, memoriju, ulazne i izlazne
ureaje.Bebidova popoljana maina nikada nije dovrena. Njegov san je bio isuvie
napredan za to mehaniku tehnologiju tog doba. Ajken je meutim u Bebidovom
neostvarenom snu prepoznao onu mainu koju je i sam imao na umu. Kulminacija njegivih
istraivanja bio je rad Proposed Automatic Calculating Mashine napisan u leto 1937. U
njemu Ajken naglaava nephodnost jedne takve maine i proglasio ju je potrebom nauke.

Preuzeo je Bebidova iskustva u graenju Analitike maine i odluio da bi bilo najbolje

sagraditi raunar sa postojeim komponentama koje su se ve dokazale u praksi. U tome mu
je pomoglo poznanstvo sa ljudima iz IBM-a koji su u to vreme proizvodili kancelarijske
raunske maine (kalkulatore). Za gradnju ASCC-a odnosno Harvardski Marka 1 su korieni
sastavni delovi upravo iz ovih postojeih maina. Oformljen je konstrukcioni tim za izgradnju
ASCC-a. Pronalaza i takoe kompjuterski pionir Grejs Murej Huper je radila na Ajkenovom
kompjuteru koji je bio prioritetan poduhvat biroa za matematike proraune Harvard
univerziteta kojem je Huperova bila pridrueni lan. Drugi svetski rat je izazvao kanjenje
projekta, pa je Harvardski Mark 1 zavren februara 1944 u IBM-u, pa zatim premeten na
Harvard gde je zvanino puten u rad avgusta 1944. godine.

Jo pre nego to je Mark 1 dovren otpoeo je rad na drugom raunaru koji bi bio njegova
poboljana verzija Harvardski Mark 2. Ovaj novi sistem koji je koristio elektrine memorije i
ima izvanrednih prednosti u konceptu konstanti i fiksnih vrednosti odreenih programom koji
se izvrava. Za ovaj novi koncept u programiranju je zasluna Grejs Huper koja je bila glavni
programer svih Ajkenovih raunara. Taj sistem je preuzet i u sadanjim programskim
jezicima. Mark 2 je zavren 1947. godine.

Ajkenova trea verzija raunara je Harvardski Mark 3, To je bila prva iz ove serije maina
koja je radila po upamenim programima. Ovakav sistem je imao vie kontrolnih sistema
vezanih adresne registre, koje su doozvoljavale programu da uzme podatak sa neke od
upamenih adresa iz registra . Ovaj koncept je univerzalan i za kompjutere danas odnosno ta
podela memorije na deo za podatke i programske naredbe i deo za njihove adrese. Mada je
Mark 3 imao vei memorijski kapacitet, bio je ekstremno nestabilan prilikom ukljuenja i
iskljuenja zbog osetljivosti na promenu temperature. Zavren je 1949.

5
Harvardski Mark 4 je zavren 1952 i bio je isti kao Mark 3 ali je ima dodatno magnetno
memorijsko jezgro. Ovaj dodatak ga je inio mnogo brim.

Ajken je nastavio sa predavanjima na Harvardu radei na kompjuterima i objavljujui brojne

lanke iz elektronike i teorije o prekidaima do njegove penzije 1964.

Njegov dizajn i istraivanje se ine nespojivim sa dananjim malim, brzim i jeftinim

raunarima, ali je istina da njegov rad moemo smatrati uistinu praskozorijem kompkuterske
ere.

Njegova zasluga nije samo u dizajniranju raunara Mark serije ve i u uvoenju kompjuterske
nauke u akademske krugove( na univerzitet), kao i osnivanje prve kompjuterske laboratorije
1944. godine, koja je takoe bila prvi zvanini akademski centar za kompjuterska istraivanja.

1964. godine Hauard Hatavej Ajken je primio Harrz M.Goode memorijalnu nagradu i 2000
dolara nagrade od kompjuterskog udruenja.

Umro je u Sent Luisu, Misuri 1973.godine

Veze: Hauard Hatavej Ajken

H
Y
P
E
R
27petakapr 2012
L
I
N
K
Posted by informatickikutak in Njihova tehnika dostignua
"
Ostavite komentar
h
t
Smatran je zaetnikom modernih raunara i istinskim praskozorijem kompjuterske
t
ere. Elektromehaniki Automatic Seqence Controled Calculator (ASCC), poznatiji kao
p
Harvardski Mark1, konstruisan od strane Hauarda Ajkena, a programiran od strane Grejs
s
Murej
:
Huper, je prvi potpuno automatski (programski upravljan) raunar ikad
napravljen.
/ Moe se rei da ga je Ajken osmislio, a Haurdova mu udahnula ivot. Kreiran je
u/ IBM-u od postojeih delova IBM-ovih raunskih maina i preneen na Harvard februara
1944.,
i a 7. avgusta 1944. godine ga je Univerzitet sveano pustio u rad.
n
fZa njegovu izgradnju IBM je uloio 200 000 dolara planiranih i 100 000 dolara dodatnih
trokova.
o Duine 16m, visine 2,5m, irine 0,6m. Teio je oko 5tona. Pokretao ga je
elektromotor
r od 4kw snage. Imao je napajanje, etiri glavne kontrolne table sinhrozinovane
sa
m ostatkom maine, manuelnu kontrolu za izraunavanje funkcija, 24 seta prekidaa za
ubacivanje
a konstanti, dva itaa papirnih kartica za dodatno uitavanje konstanti, standardni
tita papirnih kartica, 12 privremenih memorijskih jedinica, 5 jedinica za sabiranje,
oduzimanje,
i mnoenje i deljenje, tabele stalnih funkcija( sin, cos), akumulatore, tampa i
copremu za buenje papirnih kartica. Sagraen je korienjem 765 000 komponenata i
k
i 6
k
u
t
sadravao gotovo 500 milja ice. Harvardski Mark1 mogao je da upamti 72 broja maksimalne
duine 23 cifre. Sabiranje i oduzimanje je radio za sekund. Mnoenje za 6 sekundi, a deljenje
za 15,3 skunde. Logaritamske i trigonometrijske funkcije je obavljao za oko minut. Za to
vreme ovo je bila nezamisliva brzina raunanja.

Gigantska maina je tokom rada proizvodila veliku buku. Zvuk kuckanja hiljada registara
ispunjavao je prostoriju. Povremeno bi se ukljuivali alarmi kao signal operateru da pritisne
neko dugme ili pomeri neku ruicu da bi se izvrio sledei korak. Ajken bi esto izletao iz
svoje oblinje kancelarije, uvi neki otar zvuk, da vidi ta se deava.

Mark 1 je itao instrukcije (programske naredbe) sa buene parirne trake. Izvravao je tekuu
naredbu, a zatim itao sledeu i izvravao i tako redom (sekvencijalno jednu za drugom).
Naredbe su bile proste linijske strukture sekvencijalne. Nije imao mogunost da obavlja
funkciju uslovnog grananja (odnosno da ispituje uslov i formira dve grane jednu ako je uslov
ispunjen, a drugu ako nije. Samim tim bi se dve grane, dva dela programa nalazila na
razliitim mestima odnosno delovima trake do kojih bi u to vreme bilo nemogue stii.)
Numeriki unos odnosno unos podataka je vren sa buenih kartica, traka ili runo setovanjem
prekidaa. Izlaz je bio u obliku tampanog dokumenta ili buene kartice. Ova
razdvojenost podataka i instrukcija je u istoriji raunarstva je poznata kao Harvardska
arhitektura.

Fenomenalni Mark 1 je radio 24 sata dnevno, 7 dana u godini u periodu od 15 godina.

Bio je veoma pouzdan, mnogo vie nego prvi elektronski raunari.

Iako je Mark 1 napravljen prvenstveno kao podrka u raunanju u naunim istraivanjima za

potrebe Harvarda, on je najmanje to radio. Za vreme drugog svetskog rata je korien u
Mornarici za vojne potrebe u proraunima. ak i neka izraunavanja vezana za atomsku
bombu su raena na njemu. Da bi finansirao kompjutersku laboratoriju Ajken i Harvard su
iznajmljivali usluge Marka 1 Mornarikom birou za balistike proraune, a kasnije
i vazdunim snagam i komisiji za atomsku energiju. Iako je najmanje radio ono emu je
namenjen, ipak je i u akademskim izraunavanjima Harvarda , Mark 1 bio velika pomo u
nalaenju reenja za kompleksne probleme.

Sada 50. godina kasnije , deo Marka 1 smeten je u holu Centra za nauku, drugi deo je u
Smitsonijan muzeju Amerike istorije, dok je trei deo IBM-ove istorijske kolekcije.

Veze:

Harvardski Mark1

arls Bebid

27petakapr 2012

7
Posted by informatickikutak in Velikani

Ostavite komentar

arls Bebid je bio engleski matematiar, analitiki filozof, mainski inenjer, naunik,
izumitelj prvog raunara koji je mogao da se programira i profesor matematike na Kembridu.
Zbog uticaja koja su njegova razmiljanja ostavila na kasniji razvoj nauke, nazivaju ga
ocem raunarstva. Delovi njegovih nedovrenih maina nalaze se u Londonskom muzeju.
Godine 1991. po njegovim nacrtima rekonstruisan je diferrencijalni motor. Devet godina
kasnije, poto je napravljen rekonstruisan Bebidov dizajn, otkrivena je za ono vreme
zapanjujua sloenost maine.

Roenje

arls Bebid je roen 26. decembra 1791. u Londonu, a umro je 18. oktobra 1871. Postojala
je rasprava o datumu i godini roenja. U novinama The Times objavljeno je da je roen 26.
decembra 1792, njegov roak je tvrdio da je roen godinu dana pre, odnosno 1791, dok je u
knjigama londonske crkve St. Marys Newington zabeleeno da je krten 6. januara 1792.
Bio je jedinac i iveo je sa majkom Betsi i ocem Bendaminom koji je bio veoma imuan
bankar. Godine 1808. seli se sa porodicom u staru Rowdens kuu koja se nalazila na istoku
Tigmuta, gde njegov otac postaje upravnik oblinje crkve svetog Mihaila (St Michaels
Church).

Obrazovanje

Oevo bogatstvo omoguilo mu je pristup u nekoliko kola kao i pomo privatnih profesora
tokom njegovog osnovnog obrazovanja. U osmoj godini roditelji ga alju u seosku kolu u
Alpington, blizu Eksetera, da se oporavi od smrtonosne groznice. Njegovi roditelji su naredili
da njegov mozak ne sme biti preoptereen i Babid je osetio da ovo divno lenarenje moe
dovesti do mojih nezrelih zakljuaka. Zatim, veoma kratko pohaao je kolu King Edward
VI u Totenu, junom Devonu, ali loe zdravlje nateralo ga je da neko vreme ima privatne
profesore. Nakon toga, upisao je akademiju 30-student Holmwood academy u ulici Bejker u
Enfildu. Ova akademija imala je dobro opremljenu biblioteku koja je omoguila Bebidovu
ljubav prema matematici. Kada je napustio akademiju i dalje su nastavila da mu pomau dva
privatna profesora. Za prvog profesora, svetenika blizu Kembrida, Bebid je rekao: Plaim
se da nisam iskoristio od njega sve prednosti koje sam moda mogao. Drugi je bio profesor
na Oksfordu, od koga je Bebid stekao dovoljno znanja da bi bio primljen na Kembrid.

U oktobru 1810. primljen je na Kembrid, Triniti Koled (Trinity College). Intenzivno je

itao Lajbnica (Leibniz), Lagrana (Lagrange), Simpsona (Simpson) i Lakrou (Lacroix). Bio
je veoma razoaran u matematika uputstva dostupna na Kembridu. Kao odgovor na to,
1812. godine, on, Don Herel (John Hershel), Dord Pikok (George Peacock) i jo nekoliko
njegovih prijatelja formiraju Analitiko drutvo (Anality Society).

Godine 1812. preao je na Piterhaus (Peterhouse), Kembrid. Tamo je bio najbolji

matematiar, ali nije uspeo da diplomira sa pohvalom. Umesto toga 1814. dobio je poasnu
diplomu (diploma sa pohvalom najboljim studentima) bez prethodno uraenog maturskog
rada.

8
Razvoj raunara

Deo Babidove maine koju je sasatavio njegov sin posle njegove smrti koristei delove
pronaene u njegovoj laboratoriji

Radi prepoznavanja velike greke, pri raunanju matematikih tabela, Bebid je eleo da nae
metod kojim bi one mogle biti izraunate mehaniki, uklanjajui mogunost ljudske greke.
Tri razliita faktora su uticala na njega:

1. nije voleo nered

2. iskustvo rada na logaritamskim tablicama
3. zanimljiv rad na mainama za raunanje zajedno sa Vilhemom ikardom (Wilhelm
Schickard), Blezom Paskalom (Blaise Pascal) i Gotfridom Lajbnicom (Gottfried
Leibniz).

Svoju prvu diskusiju o principima raunanja maine napisao je u pismu poslatom 1822.
godine gospodinu Hamfriju Dejviju (Humphry Davy).

Bebidove maine bili su prvi raunari, dodue mehaniki, ali ipak istinski raunari. Ustvari
njegove maine nisu bile zavrene zbog linih i finansijskih problema. Bebid je uvideo da
maine mogu da rade bolje i pouzdanije od oveka. Pokrenuo je izgradnju maine koja je
manje-vie odraivala posao i predlagao je da se raunanje moe mehanizovati do krajnosti.
Iako su Bebidove maine bile ogromne njihova struktura je bila slina dananjem raunaru.
Podaci i programska memorija su bili odvojeni, operacije su bile bazirane na instrukcijama sa
ovekove strane.

Diferencijalna maina

U to vreme su podatke numerike tablicama raunali ljudi zvani raunari. Na Kembridu je

Bebid uvideo velike probleme greaka ljudskog raunanja i svoj ivotni rad provodi u
pokuajima da izrauna tabele mehaniki, uklanjajui sve ljudske greke. Godine 1812.
uvideo je da se dugaka raunanja, pogotovu ona potrebna za izraunavanje matematikih
tablica realizuju nizom ve poznatih akcija. Zato je doao na ideju da se ovaj proces
automatizuje.

Replika diferencijalne maine u Londonskom narodnom muzeju

Godine 1822. razvija mehaniku mainu nazvanu diferencijalna maina.

Bebidova maina je bila stvorena da automatski izraunava vie matematikih operacija.

Zahvaljujui diferencijalnoj metodi moglo je da se izbegne mnoenje i deljenje. Prva
diferencijalna maina imala je 25.000 delova, bila je visoka 8 stopa, i teka 15 tona. Maina je

9
trebala da radi na paru, da automatski izraunava polinome do estog stepena i da ima
mogunost tampanja rezultata.

Iako je imao dosta sponzora nije uspeo da je zavri. Kasnije je izumeo poboljanu verziju
diferencijalne maine nazvane Diferencijalna maina 2. Ona nije bila zavrena tokom
njegovog ivota, ali je bila rekonstruisana u periodu od 1989. do 1991. Njeno prvo raunanje
prikazano je u Londonskom naunom muzeju (London Science Museum) i bilo je precizno do
31 decimale, mnogo vie nego to je mogao proseni moderni depni kalkulator.

tampa

Bebid je izumeo i tampa za ovu mainu koji je imao izvanredne mogunosti. Podravao je
formatiranje redova i kolona teksta pre tampanja.

Analitika maina

Ubrzo posle neuspelog pokuaja diferencijalne maine, poeo je da radi na projektu drugaije,
mnogo sloenije maine, nazvane analitika maina. Ona nije bila prosta fizika maina, ve
kombinacija vie dizajna maina koje je smiljao do kraja ivota (1871. godine). Glavna
razlika izmeu ove dve maine je ta da je analitika maina mogla da bude programirana
pomou buenih kartica, to je bila ideja ispred njegovog vremena. Shvatio je da nije moglo
vie programa da stane na jednu karticu, a takoe je morala da bude prisutna i osoba koja bi
pravila ostale programe. Analitika maina je bila programirana da koristi ulanane Zakarove
(loops of Jacquard`s) buene kartice koje bi kontrolisale mehaniki raunar, koji je mogao da
stvori sledei rezultat rauna na osnovu nekog prethodno izraunatog rezultata. Maina je
takoe mogla da izvrava vrste naredbi na nain nalik onima koji se kasnije koristi kod
savremenih raunara, ukljuujui sekvencu, selekciju i iteraciju, to je osnov struktuiranog
programiranja. Ovakvo osmiljena maina je bila prvi Tjuring-kompletan mehaniki raunar.
Trebala je da bude digitalni raunar koji radi sa pedesetocifrenim brojevima, da ima kapacitet
memorije od hiljadu takvih brojeva, da bude pogonjena na paru, automatska, da sa njom radi
samo jedan operater i da ima veliku tanost raunanja. Bilo je predvieno da se rezultati
raunanja izdaju na maini za slaganje. Analitika maina je pretea modernog raunara.

Ejda Ogasta, grofica Lavlejs (kerka pesnika Bajrona), veoma talentovani matematiar i jedna
od retkih koja je razumela Bebidove ideje, kreirala je program za analitiku mainu. Da je
analitika maina ikada imala njen program, ona bi mogla da rauna numerike nizove
poznate kao Bernulijevi brojevi. Ovaj njen opis smatra se prvim programom za raunar, a ona
prvim programerom. U njenu ast 1979. Ministarstvo odbrane SAD nazvalo je jedan
programski jezik Ada. Ubrzo posle toga 1981. Toni Krap (Tony Krap) u magazinu
Datamation u jednom lanku satirinog sadraja predlae novi jezik budunosti i daje mu
naziv Bebidov programski jezik.

Ostala dostignua

Godine 1824., Bebid dobija zlatnu medalju Kraljevskog astronomskog drutva (the Gold
Medal of the Royal Astronomical Society) za izum maine koja izraunava matematike i
astronomske tablice.

Od 1828. do 1839. Bebid je bio Lukasijski profesor matematike na Kembridu. Njegov

znaajan doprinos je bio u ureivanju nekoliko naunih asopisa, i bio je glavni u osnivanju

10
Astronomskog drutva (Astronomical Society) 1820. godine i Statistikog drutva (Statistical
Society) 1834. godine. Ve tada je matao je o dizajniranju mehanike raunajue maine.

Izjave

.. Sedeo sam u sobi Analitikog drutva, u Kembridu, glava mi je bila pognuta napred iznad
stola u polusnu, dok su logaritamske tabele leale ispred mene otvorene. Drugi lan, ulazei u
sobu videvi me u polusnu, zapitao me je: Pa, Bebid o emu ti sanja? , na ta sam mu
odgovorio Razmiljam o ovim tabelama (pokazujui mu na logaritme) koje bi mogle biti
izraunate pomou maine.

Godine 1837. izdao je knjigu o primenjenoj tehnologiji Ninth Brodgewater Treatise. Ona
sadri podatke o razgovoru sa Donom Herelom (John Herschel) na istu temu.

Godine 1838. izmislio je dodatak za lokomotivu, nazvanu hvata krava. To je metalni ram
koji ja zakaen za prednji deo lokomotive koji uklanja sa ina prepreke, poznatiji kao raonik
lokomotive. Konstruisao je dinamometar i napisao nekoliko studija na Isambard Hershel
Kingdom Burnel`s Great Western Railway 1838. Njegov stariji sin, Bendamin Herel
Bebid (Benjamin Herschel Babbage), radio je kao inenjer za Brunela (Brunel) na eleznici,
pre nego to je emigrirao u Australiju 1850-e. arls Bebid i Brunel sahranjeni su na
Londonskom groblju (London`s Kensal Green Cemetery).

U njegove ostale zasluge spadaju uspostavljanje modernog potanskog sistema u Engleskoj,

sastavljanje prvih pouzdanih statistikih tablica i definisanje pruge standardnog koloseka,
oftalmoskopa, kao i svetla za svetionike.

11