01

Naslov originala

Andrea Frediani
300 Guerrieri

02
 Andrea Fredijani

300 ratnika
Bitka kod Termopila

S italijanskog prevela
Gordana Suboti

03
04
 itaocu

Odluio sam da duinu i razdaljinu izrazim u metrima i kilometrima

da bih olakao itanje i potedeo itaoce komplikovanog
preraunavanja. Takoe sam preveo izraze koji se odnose na duinu
i razdaljinu, a koji su se u Grkoj koristili u V veku pre nove ere.
Jedino sam u sluajevima uoptenog pominjanja razdaljina koristio
jedinicu mere stadij, to iznosi 600 pedalja, u zavisnosti od regije u
kojoj se ta mera koristila, oko 177-193 metra. Takoe sam koristio i
savremene jedinice mera za teinu.
Smatram da e itaocima koristiti i ovaj mali pojmovnik grkih
rei koje se najee javljaju.

Agoga obrazovanje i vojno obuavanje mladih Spartanaca

Amentum koni remen koji se, radi lakeg dranja, obmotava oko
lakog koplja
Bakterion zapovedniki tap pentekontarha
Balbis poetna linija trke
Bater linija odskoka prilikom skoka uvis
Efori nadzornici, petorica najviih spartanskih magistrata
Enomotarh zapovednik enomotije
Enomotija vojna jedinica koja se satojala od 24 do 30 vojnika
Eunomija skladan poredak spartanske drave
Fobos bog straha
Geruzija Vee staraca u Sparti
Haltere tegovi za skok udalj
Helot spartanski rob
Himation ogrta, toga
Hipeis telesna straa spartanskog kralja
Hoplit teak helenski peadinac
Hoplitodromos trka atletiara u panopliji
Ipagreti magistrati zadueni za izbor kraljevih telesnih straara
Kanon daica za merenje duine skokova

05
Kiton tunika
Lakedemonija naziv koji su Spartanci koristili za Spartu
Lokag zapovednik bataljona
Lokos bataljon
Mora jedinica koja se sastojala od dve stotine vojnika
Oba jedno od pet sela/oblasti koje su inile Spartu
Oragos enomotarhov zamenik
Panoplija hoplitova oprema koja se sastojala od lema, oklopa,
titnika za noge, tita, koplja i maa
Pentekontarh zapovednik pentekosta
Pentekost jedinica koja se sastojala od 48 do 60 vojnika
Perijek slobodan ovek u Lakoniji koji, meutim, nije imao prava i
povlastice Spartanaca
Polemarh zapovednik regimente ili divizije
Porpaks drka, rukohvat na unutranjoj strani tita
Pterugi kone trake kojima se titio karlini pojas
Riptaspis doslovno: onaj koji ostavlja tit, kukavica
Satrapija persijska vladavina
Skinijeri bronzani titnici za noge
Sisicija zajednica spartanskih ratnika
Skama borilite
Spara persijski tit od prua
Sparabar persijski titonoa
Spartijat pripadnik kaste jednakih, to jest vladajue spartanske
klase
Stafilodrom Staza/borilite za nadmetanja koja su se odravala za
vreme Karnejskih svetkovina
Stiraks zadnji kraj koplja
Strigil lopatica za mazanje uljem
Stromata mala prostirka za spavanje pod otvorenim nebom
Tribon crveni ogrta koji su Spartanci nosili u gotovo svim
godinjim dobima i prilikama osim u borbi
Tihi srea

06
U Termopilima nije poginulo svih tri stotine Spartanaca koje je kralj
Leonida poveo protiv Kserksa. Jedan, po imenu Aristodem, spasao se i
zauvek ostao proklet.
Ovo je pria o epskoj bici ali i o sudbini junak i o usudu jednog
oveka koji je poraen u borbi izmeu dunosti i linih uverenja.

07
08
 Uvod

Sparta

ena ravnoduno ustade s leaja, kao da pored nje nema nikog.

Zato bi, uostalom, marila za Aristodemovo prisustvo? Za
vreme svih tih sati bliskosti koja se pretvorila u dreme, Spartanac
nita nije uradio.
Pogledao je robinju dok je, i dalja naga, skupljala kosu i vezivala je
maramom iznad levog uveta, ostavljajui otkriveno elo i gornji deo
potiljka. Nastavio je da je posmatra kad se ogrnula kitonom prkosno
mu okrenuvi lea. Uinilo mu se da ga izaziva tim jedva primetnim
pokretom bokova i njihanjem zadnjice koje je nainila dok se
oblaila. Nije umeo da stisne tu zadnjicu silovito i snano kako se
oekuje od mukarca.
Glupa helotkinja, pomisli Arostodem. Morala bi da bude zahvalna
zbog panje koju joj je ukazao jedan jednaki. Neka zahvali Apolonu
to je ne kaznim jer nije umela da me uzbudi. Moda ne zna da
uzbudi ni one ivotinje s kojima se svakodnevno pari. Ne ume da
koristi ruke, usta joj slue samo da bi se hranila i kako e ti se od
takve dii? Osim toga... osim toga, s tim zdepastim telom kao u
teglee ivotinje nimalo nije privlana, naroito nekom ko je navikao
na uivanja sa Spartankama.
Zanet izmiljanjem izgovora za svoj mrav uinak, nije bio svestan
da vie ne zuri u zadnjicu svoje ljubavnice ve u neku neodreenu
taku na zidu. Devojka je otila, ostavljajui mu istu nedoumicu koja
ga je muila prethodnih dana. Kako da provede ostatak dana?
Ozdravio je, ako se izuzmu povremeni bolovi u desnom oku koji
su ga, sve u svemu, manje muili od duevnog bola. Ozdravio je, ali
i dalje je vreme uglavnom provodio leei i razmiljajui. Nikada
nije toliko razmiljao za trideset etiri godine ivota. Oduvek su mu
drugi govorili ta treba da radi, smatrajui da treba da se ponosi

09
time to to ini, zato to on pripada jednakima. A on je izvravao
nareenja, diei se to je deo povlaene klase, spartijat i
Lakedemonac, jer Lakedemonci pripadaju privilegovanoj helenskoj
kulturi.
Nikad nije posumnjao u pravila spartanskog drutva. Od sedme
godine, rame uz rame s vrnjacima, navikavao se na strogu
spartansku disciplinu, na ivot u zajednici daleko od devojaka, na
oskudnu hranu u sisicijama, na kanjavanje u sluaju da budu tako
nesmotreni pa da neto ukradu. Napadali su helote, uestvovali u
kratkim borbama u Lakoniji i Meseniji. Rastao je zadojen kultom
Homerovih junaka, oseanjem nadmoi Lakedemonije u odnosu na
ostale helenske polise i pomalo zaviu prema Atinjanima, koji su se
celu deceniju diili time da su sami zaustavili velikog persijskog cara
Darija.
Kolektivni duh nije ga naputao jo od detinjstva, ni pod kakvim
okolnostima, niti je iko mogao ukazati na njega kao na osobu
nedostojnu kaste jednakih. Vie puta istakao se na olimpijadama,
kao i na drugim atletskim nadmetanjima helenskih polisa. Iako ga
ipagreti nikad nisu uvrstili u hipeise meu tri stotine vojnika koji su
inili kraljevu telesnu gardu u borbi je uvek izvravao svoju
dunost. Leonida mu je kod Termopila poveravao najtee zadatke,
uvek ga je slao u prve redove, a on nikad nije traio da ga neko
zameni, izdrao je sve dok nije izgubio oko, iako niko nije preiveo
da bi to mogao i da potvrdi.
Zato ga je, onda, sramota, da se pojavi na gradskim ulicama?
S naporom je ustao, umoran od bezvoljnosti, ne znajui da li joj
robuje ili gospodari njome. Najvei deo dana provodio je sm, ne
radei nita, zbog ega su ga muile nedoumice s kojima se ve
suoio kod Termopila. Da li je on zaista spartijat? Eurit je,
nesumnjivo, pokazao da pripada jednakima, ali ta je s njim samim?
Istina je, oduvek je zastupao stavove spartijata, ali prilikom
poslednjih dogaaja odluio je da uinu po svome. Da li je bio u
pravu ili je pogreio? Ako je ispravno postupio, znai li to da
ureenje nije dobro ili da to ureenje njemu ne odgovara? Moda

10
nije mogao da ispuni zahteve tog ureenja?
Da je re o uobiajenoj situaciji kao to je neka pobuna u Meseniji
ili beznaajan mali sukob na granici Peloponeza, ni on niti ostali ne
bi pridavali znaaj njegovom ponaanju.
Ali to je bila situacija s velikim s, dogaaj koji svaki spartijat
eka da bi dokazao da zasluuje privilegiju da ivi kao ratnik. Onaj
ko ivi kao ratnik, mora i umreti kao ratnik. Nevolja je upravo u
tome: da li se poneo drugaije od ostalih ili gore od ostalih?
Osim toga, da li je zaista privilegija iveti kao spartijat? Zar nisu
sreniji perijeci koji imaju samo kratkotrajne dnevne obaveze, a
potom mogu da biraju kako e da se zabave? Ako ele, svako vee
mogu da provedu s nekom enom ili da, jednostavno, budu sami.
Sad mu se ini da su oni povlaeni.
Ipak, moda tako razmilja samo zato to mu je jasno da se nije
poneo kao spartijat, da nije bio u stanju da se ponaa kao spartijat.
Vrlo je pouna Ezopova pria o lisici i grou. Tek sad ume da
proceni ono to je oduvek omalovaavao ili odbacivao kao odraz
slabosti i nagona svojstvenog manje vrednima.
Otiao je da se umije, kao da eli da spere neiste misli. Pomislio je
kako je prolo ve dvadeset etiri sata otkad se okupao. Oseao je
ustajao zadah znoja koji mu se uvukao u malje pod mikama, na
grudima i meu preponama, s kojih je obrisao znoj nakon to je dan
proveo u dokolici, ali ne i posle odnosa s helotkinjom, koji je bio
previe blag da bi ga preznojio. Pomislio je da mu, verovatno, i dah
neprijatno vonja. Vino koje je pio i hleb s lukom koji je pojeo pre
nego to je devojka dola, sigurno su mu ostavili gadan trag u
ustima.
Sigurno ne izgledam privlano, pomislio je. Oslabio je od
jednomesenog lenarenja, miii koji su doskora liili na miie
statue nekog boga, opustili su mu se. Duga kosa mu se umrsila i
oseao je kako mu se lepi za vrat i ramena, poput korena drveta.
Krai pramenovi padali su mu na oi, zamagljujui mu vid. Duga
neuredna brada, koja mu se na vie mesta skorela od vina,
nepravilno mu je padala i pokrivala mu guu; u toj crnoj umi

11
proaranoj sedim vlasima leale su skorele mrvice hleba.
Da li zato ena ne eli da me vidi?, zapitao se, pomalo naivno.
Zvali su me kalos Aristodem, lepi Aristodem, ali sad sigurno nisam
najlepi prizor. Po povratku ju je zatekao utljivu i sve vreme je
oajniki izbegavala njegov pogled. Bar mu se inilo da je tako otkad
je progledao, iako sad moe da vidi samo na desno oko.
Na sreu, to je kratko trajalo. Ima nedelju dana kako je natovarila
svoje stvari na kola i odselila se; odvela je dete, koje je previe malo
da bi moglo da ga prezire, poput ostalih u gradu.
Moda je otila zato to je saznala?
Pomislio je da je moda, na neki nain, saznala. Nemogue je da
sudi o njemu na osnovu onog to se dogodilo u bici a da nije
razgovarala s njim o tome. Dakle, verovatno je nekako saznala za
njega i za Gorgu.
Gorgo.
Nije mu dola.
Ako je njegova ena zaista saznala neto, i bolje je to nije dola.
Nije mu dola.
Jasno, imala je razloga to nije dola. Ipak... ipak...
Nije mu dola.
Ni pismo mu nije napisala! Ni jednu jedinu poruku mu nije
poslala!
Nije mu dola.
Nije eleo ni da pomisli na to da se nije oglasila iz istog razloga
zbog kojeg ga svi izbegavaju. Ipak... prolo je vie od mesec dana od
njegovog povratka, a od nje ni glasa... Zevsa mu, nekada se
ponaala kao da ne moe da ivi bez njega!
Nije mu dola.
Setio se rei koje mu je uputila nekoliko dana pre nego to je
krenuo na sever. Volela bih da se brinem o tebi kao tvoja supruga,
rekla mu je, da te negujem ako bude ranjen, da te leim ako se
razboli.
Ali nije mu dola.
E pa, eto, sad je bolestan. Bio je ranjen, iako ga nije ranio

12
neprijatelj. Mogla je bar duu da mu razgali stavivi mu do znanja
da misli na njega, da nije s njim samo zato to ne moe...
Tizija je iznenada uao i on se trgnu. Smeno, pomisli. Nije ni
zadrhtao pred besmrtnicima velikog cara, a sad se prepao jednog
helota. Bio je to njegov rob kog je vodio na sever. U borbi nije
mogao da se osloni na njega, ak ni kao na lakog peadinca. Bio je
nizak i zdepast, spor i nespretan, prilino runog lica: vrh orlovskog
nosa gotovo mu je padao na usta. Ponaao se udvoriki, ali bio je
razborit i taan, uvek na raspolaganju i zadovoljan to moe da
udovolji Aristodemovim potrebama, ukratko, savren sluga ako se
izuzme injenica da ne ume da ratuje.
Tizija je bio neoubiajeno uznemiren, takvog ga nije viao ni u
borbi. ak je dozvolio sebi da ga uhvati za runi lanak i da ga
protrese, dok ga je obasipao reima, najpre nerazgovetnim.
Euribijad je pobedio u Salamini uini se Aristodemu da je uo
poto mu je sluga nekoliko puta ponovio rei unosei mu se u lice.
Saterali su ih izmeu ostrva i obale pa su se ovi, na kraju, sudarili
jedni s drugima. Veliki car je s Kinosaura posmatrao propast svoje
flote!
Moda je Tizija oekivao da e ga Aristodem podstai nekim
pitanjem te je zastao da udahne, odmakao se od njega i paljivo ga
pogledao. Tek tada mu se uini da njegovog gospodara ne zanimaju
zemaljski dogaaji.
Spartijat nita nije rekao niti je promenio izraz lica. Okrenuo se i
ponovo se zaputio prema leaju, a zatim seo nalaktivi se na kolena
i zagnjurio lice u ake. Odsutno je zurio.
Tizija je, ipak, s oduevljenjem nastavio, kao da mu je ovaj
postavio pitanje. Nali smo se u obruu Egipana na severozapadu
Salamine i Feniana s jugozapada, upravo onako kako su nai
stratezi hteli. Euribijad je sa svojih sedamnaest brodova bio u zalivu
naspram Jonaca, Atinjani su im bili zdesna, naspram Feniana.
Umesto da saekaju Helene na otvorenom moru, zapovednici
Kserksove flote su, nakon naglog povlaenja naih, uplovili u zaliv,
sve dok zvuk trube nije najavio kontranapad. Tako su se Persijanci

13
zatekli okrueni obalama s boka, nai su bili ispred njih, a njihovi
brodovi iza. Nisu mogli ni da nastave ni da se povuku a da se pri
tome ne sudare s nekim od sopstvenih brodova. Nisu mogli ak ni
da manevriu. tavie, ono malo plovila uspeli su da izvuku tek kad
su potopili nekoliko svojih laa da bi napravili izlaz prema
otvorenom moru. U tom malom zalivu ostavili su, naoigled
Kserksu, vie od dve stotine unitenih brodova!
Aristodem je najpre morao da se priseti da se i dalje vodi rat. U
Termopilima i kod Artemizija nita nije odlueno. Persijanci su
prodrli na Atiku i u centralnu Heladu, pretei da e prei preko
Korintskog prolaza i prodreti u Peloponez. Osvojili su Atinu i
zapalili je, ni Akropolj nisu potedeli. Dovoljno je poznavao vojno-
politike prilike u Heladi da bi shvatio da pobedniku strategiju nije
smislio vrhovni zapovednik Euribijad, ve Temistokle. Jedino je on
mogao da odlui da se saveznika flota dri obale kod Salamine,
umesto da se povue do Korintskog prolaza. S druge strane, atinske
trireme ine dve treine ukupnog helenskog brodovlja i strateg iz
Atine svakako je iskoristio tu injenicu da bi sproveo svoj plan.
Da su pobedili kod Artemizija, ne bi se samo on vratio iz bitke...
U mislima je razmatrao pobedniku strategiju. Vojno obrazovanje
previe je odredilo njegovu prirodu, iako se u dui borio da potisne
misli o svom ivotu ratnika. Zakljuio je da bez dominacije na moru
Kserks moe malo toga da uini, iako su njegove trupe uzdu i
popreko zauzele helensko poluostrvo. Peloponez je zatien
utvrenjima du Korintskog prolaza koje je podigao spartanski kralj
i ne postoji opasnost od invazije s juga. Moda bi veliki Kserks
mogao da se dokopa prevlasti u izvesnim delovima poluostrva ali,
kako god bilo, najvanije je da Spartanci mogu biti mirni jer su ta
podruja daleko od Lakonije.
Neto mu pade na pamet. Moda ga sugraani nee vie prezirati
sad kad se ispostavilo da je rtvovanje trista ratnika i Leonide u
Termopilima bilo odluujue za ishod potonjih ratnih operacija!
Pa naravno, ree u sebi, ne marei za Tiziju koji je i dalje priao.
Strah od invazije izazvao je malodunost i naveo ljude da od njega

14
naine rtvenog jarca. Njegovi sugraani strahovali su da bi
Persijanci uskoro mogli osvanuti i u Sparti i bili su ozlojeeni to ih
Aristodem nije branio do smrti.
Sad e se Ona oglasiti. Moda e ga ak i zvanino posetiti, da bi
pozdravila jedinog preivelog iz Termopila i od njega ula izvetaj o
vladarevoj smrti. Ko bi, pod takvim okolnostima, mogao runo
protumaiti tu posetu? A onda e sve biti kao nekad, pre njegovog
odlaska...
ivnuo je, prvi put za mesec dana. Naredio je Tiziji da mu
pripremi vodu za kupanje i odluio je da sredi kosu i bradu da bi
izgledao uljudno. Uklonio je viak malja, pre svega sa obraza, isprao
je bradu, a onda se oeljao s takvom estinom da je poupao
nekoliko pramenova.
Nije se mnogo doterivao. Ne sreuje se za posetu njoj, ve onoliko
koliko je dovoljno da moe da izae na ulicu i da stigne do Pantitove
kue. Posle bitke sreli su se samo jednom, nakratko, u Sparti, i to u
prisustvu drugih ljudi, tako da nisu mogli da razmene utiske.
Zapravo, Pantit je ugledao njega, a on nije mogao da vidi nita osim
obrisa svog saborca, jer ga je i dalje muila infekcija oiju koja mu je
spasla i unitila ivot.
Nije bio veseliji nego dotad, ali je povratio odlunost i volju.
Izaao je iz kade, obrisao se i poslao Tiziju da mu donese kiton.
Helot mu je pomogao da se obue, prebacio mu je ogrta preko
ramena, ali ne crveni spartijatski tribon u kojem bi bio previe
upadljiv, ve himation. Tizija mu je provukao rub ogrtaa ispod
desne mike, vezao ga na levom ramenu i pustio drugi rub da mu
visi preko leve nadlaktice. Kosa mu je jo bila mokra kad je na glavu
stavio petasos, kapu irokog oboda, i ilo izaao.
Brzo je iza sebe ostavio etvrt Kinosaur u kojoj je iveo, poto je
pre toga samo povrno pogledao svetilite Stine Aleje. Dugo nije
video taj hram, iako se nalazi u neposrednoj blizini njegove kue.
Poao je na sever, prema etvrti Limne, gde ivi Pantit, prolazei
zaobilaznim putem levo od Eurita. Uivao je u jutarnjem povetarcu
koji je duvao s reke, u tom prijatnom danu na izmaku septembra,

15
budei se iz obamrlosti koja ga je obuzimala poslednjih mesec dana.
Zaobilazni put pruao je jo jednu prednost: izbegao je gradsku
vrevu koja je vladala na ulicama iako jo nije bilo vreme za otvaranje
trnice. Uprkos tome to je povratio volju, i dalje je strepeo od
ljudskih pogleda i osude.
Moda Pantit i on i nemaju vie mnogo toga zajednikog, pomisli.
On je uestvovao u bici, bar prva dva dana, ali treeg, nije se borio
treeg, kobnog dana. Pantita su, meutim, poslali po pojaanje i
vratio se tek kad je sve bilo gotovo. Dobio je jasno nareenje i
svakako nije svojevoljno odluio da ne uestvuje u bici. Ukratko,
tom momku niko nita ne moe da zameri.
Kad se sve uzme u obzir, teko da e razumeti stanje njegove
due. Pantita niko ne bi mogao optuiti da nije izvrio svoju dunost
niti bi on sm mogao osetiti krivicu. Moda ga samo mui gria
savesti iz solidarnosti prema saborcima, kao to mui ponekog
hoplitu koji nije podelio sudbinu ostalih. Aristodem ga nije dovoljno
poznavao da bi zakljuio koliko je na njega uticalo to prisilno
naputanje bojita, ali bio je siguran da se ne moe oseati gore od
njega i moda nee ni shvatiti muku koja ga razdire od dana kad su
njegovi saborci poginuli.
Produio je Euritom ostavljajui s leve strane hram Artemide
Ortije na istonom obodu grada. Na zapadu je ugledao poznate
obrise Akropolja i skrenuo je desno, prema reci, pratei tok misli
koje je eleo da podeli s Pantitom i potiskujui one koje jo nije
podelio s Gorgom.
Uao je u naselje Limne. Na ulici ljudi nimalo nisu obraali panju
na njega. Razmenjivali su miljenja o nedavnoj pobedi kod
Salamine, a do uiju mu je dopro ak i amor grupe ena koje su
priale o tome. Naravno, ljudi nemaju pravi uvid u dogaaje niti su
struni kao on; ne shvataju da je persijska vojska, izgubivi prevlast
nad morem, postala koplje bez vrha, pa je veina i dalje strahovala.
To pomalo komplikuje situaciju.
Odluno je produio prema Pantitivoj kui. Ako se neto i
promenilo u njemu, svakako se nije primeivalo. Znao je gde je

16
Pantitova kua jo u vreme kad su iveli u zajednici. Zahvaljujui
zajednikom ivotu, gotovo svi spartijati poznavali su se meu
sobom. Pantitova kua je, kao i njegova, bila prilino skromna,
onako kako i dolikuje pripadniku jednakih. U Atini bi takva kua
pripadala nekom zanatliji. Zatitni zid neto vii od visine oveka
razdvajao je unutranje dvorite od ulice i ujedno je predstavljao
proelje jednog od tri dela niske kue. Na suprotnoj strani dvorita
uzdizala se jedina dvospratna graevina. Gornji sprat proelja
krasila su dva prozora, a na donjem spratu nalazio se samo uzan
otvor. Krov na dve vode bio je pokriven peenim crepom, za razliku
od krova ostalih zgrada naslonjenih na glavnu, koje su imale
jednovodni krov. Svi zidovi su, osim zadnjih, kamenih, bili
malterisani.
Kapija natkrivena nadstrenicom u obliku izlomljenog luka nije
bila zatvorena. Aristodem ue i produi prema glavnoj zgradi. U
dvoritu nije bilo nikog, niti se iko odazvao kad je pokucao na vrata.
Ipak se, pod njegovim udarcima, sama otvorie, kao da je kua
ivela sopstvenim ivotom i odluila da ga pusti unutra. Spartijat je
neodluno preao preko praga, obuzet iznenadnom eljom da se
vrati i da nastavi da saaljeva sebe opruen na leaju.
Ali bilo je previe kasno. Pogled mu je ve pao na beivotno telo
saborca Pantita, koji je poput vree visio obeen o tavansku gredu,
vrata stisnutog uetom koje ga je zadavilo.
Mrtav. I on.
I on, kao i Leonida, Alfej, Maron, Dijenek, Eurit, Ditiramb. Sad je
zaista jedini preiveli.
Sad je zaista sm.

17
 Odabrani

N ajzad! uzviknu Dijenek, kad ga je rob obavestio o odluci

efora. Stasiti spartijat podigao je ruke u znak pobede, a
gledaoci su taj teatralni gest pripisali njegovim zadovoljstvom
poduhvatom na stafilodromu na kojem je upravo sustigao trkaa
ispred sebe.
Nadmetanja u ast Karnejskih svetkovina bila su u punom jeku.
injenica da je neki trka sustigao najbreg smatrala se povoljnim
znakom i publika je izraavala zadovoljstvo. Dijenek je, meutim,
bio zadovoljan zbog mogunosti da ode na bojite. Nedeljama su
Spartanci razmatrali kad e se ukljuiti u rat protiv persijskih
napadaa. Odugovlaei, doekali su i nadmetanja kojima su
graani podredili sve ostalo.1
Nadmetanja su trajala svega devet dana, od sedmog do esnaestog
avgusta, ali varvarske trupe toliko su se pribliile da su
Lakedemonci morali to pre doneti odluku. To je zahtevala situacija,
ali i cela Helada, koja je iekivala spartanski doprinos. Spartanci su
morali da se iskupe i za lo utisak koji su ostavili deset godina ranije,
prilikom invazije trupa cara Darija. I tada se bitka odvijala upravo u
vreme lakedemonskih nadmetanja, te su zasluge za pobedu nad
Persijancima pripale Atinjanima i Platejcima. Spartanske trupe
pristigle su na Maratonsko polje tek po zavretku bitke i mogle su
samo da pohvale doprinos Atinjana i Beoana.
Ako se tako neto ponovi, nee biti nepopravljivo ugroen samo
ugled Sparte ve e i sama Lakonija biti u opasnosti. Prialo se da je
udruena vojska Darijevog sina Kserksa ogromna i da je flota koja je
prati jednako mona. Heleni su nemono posmatrali njeno
napredovanje u Trakiji i Makedoniji, gubei se u viemesenim
neplodnim raspravama o strategiji koju bi trebalo da primene.
Spartanci su predlagali strategiju zasnovanu na zatvaranju
Korintskog prolaza, strahujui da e im Persijanci prii s lea ako
liniju odbrane postave severnije. Naravno, Atinjani su u tom

18
predlogu videli potvrdu uskogrudog lakedemonskog
lokalpatriotizma i na skupu u Korintu potvrdili su da Peloponeskom
savezu svakako nisu pristupili da bi bili preputeni gnevu
Persijanaca. I ostali lanovi Peloponeskog saveza izraavali su
negodovanje. Neki su tvrdili da e, ako bez borbe puste Persijance
da dou do Korintskog prolaza, ovi biti svei i odmorni za
odluujuu bitku.
Ukratko, na kraju su se nametnuli Atinjani i njihov strateg
Temistokle, koji je ispoljio zadivljujuu mudrost i karakter.
Posedovali su znaajnu flotu i smatrali da postoji vea verovatnoa
da Heleni poraze varvare na moru a ne na kopnu. Temistokle je
smatrao da bi to severnije trebalo zaustaviti persijsku vojsku i tako
primorati Kserksa da pokua proboj morskim putem.
Na kraju su i Spartanci pristali na tu strategiju zato to je njome
bilo predvieno da glavnina helenskih snaga bude koncentrisana
oko Korintske prevlake kao pojaanje u sluaju potrebe. Trebalo je,
dakle, na severu ostaviti na raspolaganju najmanji mogui deo
kopnenih trupa za kopnenu borbu.
Nije bilo lako postii dogovor oko toga gde e se rasporediti
vojska, u kom delu e postaviti liniju odbrane. U severnoj i
centralnoj Heladi postoji dovoljno klanaca, prevoja i prolaza da
Heleni mesecima raspravljaju o poloaju. Zbog nepouzdanosti
Tesalaca propao je prvi pokuaj postavljanja linije odbrane na
prevoju Tempa na obroncima Olimpa, gde se rasporedila jedinica od
deset hiljada hoplita pod zajednikim zapovednitvom Temistokla i
spartanskog polemarha Eujanita.
Novi odbrambeni zid postavljen je u klancu kod Termopila,
izmeu Ftiotide i Malide, iznad same obale, odakle se, desno,
pruao direktan pogled na najseverniji istureni deo ostrva Eubeja.
Upravo tu, kod Eubeje, rasporeena je flota koja e u visini rta
Artemizij spreiti Persijance da prodru u kanal izmeu obale i
Eubeje.
Dve linije odbrane, kopnena i morska, gotovo su se stopile, to je
prvoj omoguavalo da preuzme ulogu podrke. Osim toga,

19
Termopilski klanac je, irok petnaest metara na najuem delu,
predstavljao jedan od najuih prolaza na celom Peloponeskom
poluostrvu i inilo se da nije potreban veliki broj vojnika da bi se
zatvorio. Dovoljno je bilo drati ga toliko dugo da veliki car pokua
prodor sa svojom flotom.
Trebalo je brzo delovati. Kserkosovi vojnici umeli su da mariraju
neverovatno brzo uprkos tolikoj brojnosti.
Meutim, bio je mesec Karnejskih svetkovina, tokom kojih su
Spartanci obuzdavali ratniki nagon zarad verskih obaveza. Ipak,
Sparta je bila vodea sila u savezu, kojem se postepeno pridruio
veliki broj helenskih polisa i ovog puta nisu mogli da se povuku. S
druge strane, nepotovanje verskih obiaja izazvae nezadovoljstvo
bogova, to moe biti jednako tetno za sudbinu grada.
Naposletku su efori nali srednje reenje i u borbu su poslali kralja
Leonidu s trista hoplita, koji su dobili naroito razreenje u pogledu
verskih obaveza. Suveren je na putu prema Malidi trebalo da okupi
trupe saveznikih polisa i ta vojska trebalo je da bude dovoljna da
izdri nalet Persijanaca do isteka svetog meseca.
Dijenek je bio upoznat s ratnim planovima i strategijom vrhovne
komande, kao to su s time bili upoznati svi jednaki koji su se
nadmetali na stadionu: Eurit, Pantit, Ditiramb i braa Alfej i Maron.
Spartijata doraslih u godine za borbu bilo je manje od devet
hiljada i uglavnom su se svi meusobno poznavali. Od malih nogu
odrastali su zajedno i gotovo da nije bilo onog ko nije podelio neku
pustolovinu s nekim vrnjakom. Ipak, bilo je i onih koji su razvili jo
bliskije odnose, stvarajui takozvane sisicije u kojima su spartijati,
ukljuujui i one oenjene, provodili veliki deo vremena, bar dok ne
napune trideset godina.
Spartijati su negovali pravo muko prijateljstvo vodei duge
razgovore o ratnikim vrednostima, o hrabrosti u borbi, o nadmoi
jednakih u odnosu na ostale graane Lakonije i helenskog
poluostrva. Njihove razgovore pratili su potoci pia i neobino
smenjivanje izliva nenosti i ispoljavanja snage. Gotovo svake veeri
njihovi ratni razgovori zapoinjali su nakon veere i nastavljali se u

20
Euroti, izvan stambenog dela etvrti, gde su se nadmetali u gaanju
strelom i u rvanju, pa ak i u silovanju devojaka helotkinja koje bi se
zatekle na ulici. Ako bi ih vino nadvladalo, zavravali su jedan s
drugim u postelji, ispoljavajui fiziku bliskost koja je neposredno
proisticala iz njihove duhovne i intelektualne bliskosti.
Svaki mikrokosmos ima svog vou, a voa ove grupe ratnih
drugova bio je Dijenek. Njegovo uveno prijateljstvo s Pauzanijem,
Leonidinim mlaim bratom, koga je, kao deak, spasao u lovu od
divlje svinje, stvaralo mu je izvestan ugled u oima prijatelja.
Razmetljiv, sklon preterivanju u ponaanju, nije bio najkrupniji u
druini, ali nije bilo izazova u kojem se nije pokazao najsnanijim.
Nije bio ni najprivlaniji, a ipak su ene uvek bile blagonaklone
prema njemu, ak i kad ih je uzimao ne traei dozvolu. Nije imao
naroito osetljivu duu, no uprkos tome ostali su se uvek najpre
njemu poveravali. U osnovi, Dijenek je svojom meavinom drskosti i
smelosti bio otelotvorenje ideala spartanskog ratnika koji je
lakedemonsko drutvo vekovima stvaralo; svi su pokuavali da ga
oponaaju, iako su esto morali priznati da nisu dovoljno snani,
odluni, nemilosrdni i besramni da bi se poredili s njim.
Najvie su se trudili braa Alfej i Maron, iji je otac, Orsifant,
nekadanji uesnik u mnogim ratnim pohodima, sinovima usadio
prilinu veru u nadmo njihove loze. Meutim, njihova tupavost to
saznanje pretvorila je u krajnju netrpeljivost prema svima koji ne
pripadaju njihovoj kasti. Alfeju jo ne bee trideset godina i visinom
je premaivao sve svoje saborce. Kad bi se trupe postrojile, njegov
lem trao je usamljen iznad mnotva lemova ispod kojih se
skrivala itava falanga. Zahvaljujui redovnim fizikim vebama
kojih su se pridravali svi spartijati, njegovo mono telo bilo je
ouvano, ali nije bilo teko zamisliti ga kako, kao starac, s naporom
vue krupno telo, otealo vie od poroka i oputenosti nego od
starosti.
Nita na njegovom licu nije se moglo opisati kao pravilno, u
njegovim reima malo toga je ostavljalo utisak oveka vaspitanog u
duhu klasine kulture. Kad bi se napio, ponaao se neprilagoeno i

21
nedisciplinovano. Ipak, pristojno se borio i bio je nezamenljiv
saborac, spreman da se uhvati u kotac sa svim opasnostima ne bi li
izvukao prijatelja iz nevolje.
Njegovog gotovo deset godina starijeg brata bogovi su obdarili
zrncem pameti, ali nije je najbolje koristio. Ratnici su se, u sluaju
opasnosti, radije oslanjali na Alfeja, i to ne zato to je on snaniji;
niko nije bio siguran da bi se Maron rtvovao za njih onako odluno
kao njegov brat. Za Marona je postojao samo Maron i sopstveni
poslovi i uglavnom je govorio samo o sebi. Istina je da se njegove
prie nisu mnogo razlikovale u odnosu na prie njegovih saboraca; i
on je kao i ostali udeo za ratnikom slavom, ali je u svojim
izvetajima esto zaboravljao da navede doprinos ostalih iz falange,
sablanjavajui time saborce nauene na zajednitvo i solidarnost na
bojnom polju.
Istini na volju, Maron se nikad nije isticao u borbi i delovao je u
savrenom saglasju s ostalima u jedinici kojoj je dodeljen. Meutim,
sudei po onome to je priao posle borbe, upravo je on rasterao
neprijatelja. Do iznemoglosti je ponavljao to prijateljima koji su ga
sluali sauesniki se podsmehujui. Maron je bio toliko zanet
sobom da bi to primetio i nastavljao je da se hvali ne pitajui ostale
ni za miljenje ni za njihov doprinos u borbi.
Budui da nije voleo da ga prekidaju niti da slua tue prie,
Maron je najradije birao drutvo Ditiramba, najutljivijeg u grupi.
Ditiramb je bio i najstariji u druini, ali upravo zbog svoje
povuenosti nikad nije imenovan za komandanta iako je bio dobar
vojnik. Vrlo rano izgubio je gotovo sve zube, zato nije voleo da
otvara usta. Njegovi saborci smatrali su da je previe popustljiv i nije
im se uvek pridruivao u aljivim poduhvatima i nepodoptinama.
Ponekad ih je posmatrao kako se zabavljaju s nekom helotkinjom i
najvie to bi uinio bilo je da im pomogne da je zadre ako bi se
pobunila. Niko ga nije krivio. Njegovi prijatelji znali su da im ne
zamera zbog ponaanja; jednostavno, bio je manje preduzimljiv i
imao je manje sranosti u odnosu na njih.
Ovde nema vie nita zanimljivo izjavi Dijenek poto je helot

22
otiao. Zato ne odemo do Aristodema da mu javimo vest?
to da ne? Moda emo ovog puta uspeti da provedemo malo
vremena s njim brzo odgovori Eurit, koji je, pri pomenu
Aristodema, uvek pokuavao da promeni temu. Spartijat je bio
duboko naklonjen jedinom iz druine koji tog dana nije doao na
stadion i njegovim oseanjima nije bila strana injenica da je
Aristodem najlepi u grupi. Bio je tako lep da su brojni vajari traili
da im pozira za statue bogova koje su pravili po porudbini.
Aristodem je uvek odbijao te ponude izbegavajui da se prepusti
tatini; bilo kako bilo, u blizini Akropolja isticala se Hermesova
statua, koja je izuzetno liila na njega, ak i u crtama lica. Prialo se
da ga je umetnik kriom posmatrao dok je vebao s prijateljima i da
je zapamtio njegove obrise i crte lica. Aristodem se nije potrudio da
trai objanjenje od umetnika zbog onog to je uinio i nije pokazao
nimalo zanimanja za taj dogaaj, ali veina je verovala da je on
zadovoljan zbog toga.
S druge strane, i Eurit se sviao ljudima. I enama i mukarcima.
Ipak, zbog potinjenosti i kompleksa nie vrednosti koji je oduvek
oseao u odnosu na prijatelja, delovao je manje privlano, naroito
kad je bio u njegovom drutvu. Iako mu je iz oiju i dranja izbijalo
dovoljno samopouzdanja, pogled mu je bio manje ponosan, a
ponaanje ponizno u odnosu na prijatelja pored koga se nagonski
povlaio u drugi plan. Nikad nije uinio nita pre Aristodema ili na
njegovu tetu.
Ako budemo meu izabranima, proveemo ak i previe
vremena s njim primeti Pantit, poslednji iz druine. Pantit se zaista
poslednji pridruio grupi; bio je najmlai i jedini koji jo nije
uestvovao u bici, ak ni u onim najmanjim. Meutim, u sportskim
takmienjima i nadmetanjima s orujem bio je meu najboljima i bilo
je sasvim izvesno da e ga prvom prilikom pozvati u boj. Osim toga,
udeo je da se dokae. Ditiramb ga je podigao i obuio, bio je njegov
izvor nadahnua, a to je znaajna uloga u spartanskoj agogi.
Odlazak s prvom jedinicom samo je pitanje asti. Dok ne stigne
ostatak vojske, verovatno se neemo ni boriti primeti Dijenek,

23
izvodei ostale sa stadiona i vodei ih prema Aristodemovoj kui.
Kako moe to da kae? usprotivi se Maron. Persijanci e
eleti da se probiju i radije e to pokuati dok prolaz bude uvao
skroman broj vojnika, nego kad se pojave mone trupe...
Zaboravlja da je naom strategijom dodade Dijenek
predvieno da se ishod bitke odlui na moru. Kserks e povesti
bitku sa svojom flotom to e mu omoguiti da bre dopre do Atike;
ako pobedi, mogao bi da stavi izmeu dve vatre trupe na
Termopilima, bez obzira na to koliko brojne one bile. Ali, ako
pobedimo, to e se verovatno i dogoditi, kopneni front nee biti
poprite ratnih dejstava.
Znai tako, ni ovog puta mi Spartanci neemo moi da sredimo
persijske neprijatelje, do avola! ljutito uzviknu Alfej.
Ne mora da znai zagonetno odvrati Dijenek i odmah zatim
dodade: Zaboravlja da flotom zapoveda i jedan Lakedemonac.
Pobeda e u svakom sluaju biti pripisana nama.
Nije isto pobediti na moru. Pravi ratnici na kopnu dokazuju
koliko vrede, borbom prsa u prsa, bez ljuljukanja brodova i talasa.
Da nisu Herakle, Ahil i Ajant dosegli ratnu slavu izigravajui
pomorce? primeti Eurit. Njegova upadica je izgleda oznaila kraj
rasprave, a zatim su se bavili manje vanim temama, sve dok nisu
stigli do Kinosaura, gde je iveo njihov prijatelj.
Kad su stigli pred kuu, ugledae Aristodemovog helota Tiziju.
Bio je uzbuen i oigledno nestrpljiv da ue u kuu. Dijenek ga
pozva pre nego to je ovaj uspeo da pree prag.
Ej, ti, ide svom gospodaru? brzo mu doviknu.
Naravno, gospodine usluno odvrati helot. Moda i vi elite
da saznate novosti u vezi s odlukama efora.
Ve su nam poznate. I elimo lino da ih prenesemo tvom
gospodaru, da vidimo kako e ih primiti objasni Dijenek.
Poznata vam je i odluka kralja Leonide da povede sa sobom
samo one ljude koji ve imaju decu? uzvrati rob. To je odluio
tek kasnije, kad su glasnici ve bili otili da proire novost na
stadionu.

24
 Dijenek ga uhvati za miicu i stegnu ga dovoljno jako da ovaj
zajea. Helotu je bilo jasno da ni po koju cenu ne sme prei taj prag
pre njih.
Vojnici s decom? A kako to? razdraeno uzviknu Alfej, koji
dece nije imao.
Da bi loza preivela, jasno objasni Dijenek, putajui
pomodrelu miicu sirotog roba.
To onda znai da taj pohod smatra opasnim? ree Maron.
Izgleda da na sever neemo ii da bismo radili gimnastiku...
Ti e moda i otii na sever! ljutito mu odvrati brat. Mene
nee ni uzeti u obzir te e biti u velikoj prednosti u odnosu na
mene kad je re o sticanju slave!
Videe da e se na otac posluiti svojim uticajem i urediti da
obojica poemo. Ne misli valjda da e propustiti priliku da poalje
dvojicu starijih sinova u bitku koja izdaleka mirie na slavu... na
kraju krajeva, ima on jo dvojicu sinova i ne postoji opasnost da nam
se seme zatre.
Njegovo objanjenje izazvalo je salve smeha koji Dijenek, po svom
obiaju, nadmeno prekinu. Dobro. ujmo sada Aristodemovo
miljenje. Ui i najavi da mu donosimo dobre vesti. I nita vie ne
govori ree obraajui se Tiziji.
Ve nekoliko minuta helot nije ni nameravao da uini nita vie,
ve pouri da ue u kuu. Ubrzo zatim ponovo se pojavi na pragu
pozivajui ih da uu. Spartijati su ekali samo nekoliko sekundi da
Aristodem izae iz kue. Eurita bi preplavila navala oseanja kad
god bi ga ugledao, a ostali su u najskrivenijim uglovima svesti
oseali blagi ubod zavisti zbog njegove privlanosti.
Spartijat je bio visok, skladno graen, nabreklih miia koji su se
tog letnjeg dana jo vie isticali onako oznojeni. Na sebi je imao
samo kratak komad tkanine vezan oko struka i kretao se
promiljeno sporo, kao ovek koji je svestan svoje lepote, dugim
ritminim koracima i pokretima ramena koji su pratili pokrete
bokova. Duga kosa kao u svakog spartijata bila mu je toliko crna da
je odvlaila panju sagovornika ak i s njegovog kao izvajanog tela.

25
 Kao da ste nestrpljivi da mi neto saoptite, prijatelji, ili greim?
izjavi domain pozdravljajui se s njima.
Niko se nije usudio da kae o emu je re pre nego to je Dijenek
progovorio. Jednaki zastade nekoliko sekundi, zadovoljan to uiva
toliki ugled, a onda saopti novosti, motrei ih ispitivakim
pogledom. Pecnuo je prijatelja. To bi trebalo da podstakne tvoje
zanimanje za ratna pitanja koja ti izvesno vreme nisu na prvom
mestu...
Aristodem nije delovao zadovoljno.
Uvee su se svi okupili na veeri u sisiciji, kao gotovo svakog
dana, iako mnogi od njih koji su napunili trideset godina nisu vie
imali obavezu da drutvo saboraca pretpostave porodici. Vinom su
zalivali jednostavan obrok koji se sastojao od jemenog hleba maza i
crne supe od svinjske krvi i mesa, da bi zavrili poslasticom od sira i
smokava.
Upravo dok su obedovali sedei jedan pored drugog, objavljena
su imena trista ratnika koje su odabrali ipagreti. Svi su bili na spisku
odabranih, to je izazvalo pobednike usklike, pre svega Alfejev, jer
premda se nadao, nije mnogo verovao da e biti izabran. Izgleda da
je njegov otac uspeo da poalje oba sina u klanicu, pomisli
Aristodem, dok ih je gledao kako estitaju jedan drugom, grle se i
mataju o buduim poduhvatima. Nema sumnje da e posle veere
slaviti, na ovaj ili onaj nain...
Ni danas, kad smo ti to rekli, nisi se obradovao obrati mu se
Eurit, izgovarajui ono to je preutao Dijenek, previe ponosan da
bi pitao prijatelja zato je tako smrknut.
Aristodem ga pogleda s visine. Uvek ga je tako gledao, svestan da
je Euritov idol iako su bili vrnjaci. Idemo u smrt, zar vam to nije
jasno? odvrati.
Apolona mi, ti si spartijat! uzviknu Dijenek. Ovoga puta on je
izgovorio ono to nije rekao Eurit, koji nije eleo da kritikuje
prijatelja. Mogunost da umre, tavie, da umre u borbi, trebalo
bi da bude vrhunac tvojih tenji!
Istina je, trebalo bi da je tako odgovori Aristodem da

26
umiremo za otadbinu.
A zar nije tako? osmeli se Eurit da se ukljui.
Nije. Tamo emo umirati iskljuivo zarad Leonidine line
ambicije i nezadovoljstva presudi njegov sagovornik.
Objasni to malo bolje... izazva ga Dijenek.
Budimo iskreni: kralj se dokopao trona zahvaljujui preranoj
smrti dvojice starije brae. Niko nije oekivao da e postati vladar
Lakedemonije, to ne doprinosi njegovom ugledu.
I onda?
Onda? ta je potrebno jednom kralju da bi stekao poverenje
graana koji ga ne potuju? Potrebna mu je neka akcija, po
mogustvu vojna dodade Aristodem.
Podsetiu te primeti Eurit uobiajeno nesigurno da smo mi
spartijati u svakom sluaju predodreeni da poemo u boj, pre ili
kasnije. Njegov pohod, a verovatno i bitka, neminovni su.
Ali e stati na elo panhelenske vojske, delei komandu s
ostalim stratezima i verovatno e pruiti samo beznaajnu podrku
pomorskoj bici. To ne donosi naroitu slavu, zar ne? umea se
Dijenek.
Upravo tako potvrdi Aristodem, nimalo iznenaen
Dijenekovom pronicljivou. Ako sad krene sa aicom ljudi, kralj
e obezbediti sebi veu slavu nego to zasluuje. I videete da e
pokuati da zapone bitku pre dolaska saveznika.
E, tu grei primeti Dijenek jer je jasno da je re o
proraunatom riziku. Kserks e napasti na moru ili onda kad i ostale
vojske stignu u Termopile. Leonidi nimalo ne ide u prilog da trai
nevolje, dovoljno mu je to e stei ugled kad povede malu vojsku
protiv varvara.
Ipak, ostavio bi bolji utisak ako bi dolo do borbe, a jo bolji ako
bi u naim redovima bilo mnogo rtava i malo preivelih, raunajui
i kralja... odvrati Aristodem.
Pa, nai se meu preivelima tog herojskog poduhvata svakako
je najbolji nain da se zadobije vena slava primeti Eurit, trudei se
da d za pravo prijatelju.

27
 Tano! Preiveti herojski poduhvat sigurno je najbolji nain da
se osvoji neprolazna slava! ustro uzviknu Aristodem. Ali zar ne
shvatate da smo ve osueni, kakav god da bude ishod? Razmislite:
od trista ljudi koje su izabrali ipagreti, nema nijednog koji je ikad bio
me u hipejima; nisu ih birali ni na osnovu godina. Leonida nije
traio najbolje, to bi bilo razumno budui da je u pitanju veoma
osetljiv zadatak. Traio je da izaberu one koji imaju decu, ali nemaju
naroito uspenu vojnu karijeru. U sutini, potrudio se da izaberu
one koje e moi da rtvuje... one koji nisu vie toliko mladi da tek
treba da sazru u vojnom smislu. Traio je one koje posle nekoliko
godina vojnih pohoda niko nije primetio. Sparta ne moe dozvoliti
sebi da izgubi najbolje ratnike... ali moe dozvoliti da izgubi nas...
Pa, dobro ree Eurit, nimalo obeshrabren to e biti dobar
razlog da samo jednom bitkom steknemo ugled koji su drugi sticali
mnogo duim vojevanjem!
U ime kralja koji te nimalo ne potuje? Videe da e nam
komandovati najnesposobniji Spartanci. Najbolje zapovednike e
sauvati. A nikad nita ne moe ispasti dobro s loim
zapovednicima.
Pa, u tom sluaju, bie to dobra prilika za brzo napredovanje.
Od dvadesetogodinjaka se ne oekuje da se istaknu, to ne znai da
mi nismo dobri... samo jo nismo dobili priliku, to je sve.
Ali zar jo nisi shvatio da e tvoja karijera biti zauvek prekinuta
im stignemo u Termopile? Leonidi treba mnogo mrtvih da bi stekao
slavu i nee oklevati da nas poalje u klanicu! presee Aristodem,
udarajui dlanovima o sto.
Ima smisla u tome to govori odvrati Dijenek. Meutim,
Leonidi nije dovoljno da samo preivi bitku; morae i da postupi
herojski da bi razvejao sve sumnje u svoje sposobnosti. Jedino e mu
se tako isplatiti...
A ta treba da uradi jedan kralj? Mnogo je tee vojniku koji
mora da izvrava nareenja, ali kralj... kralj izdaje nareenja. Koliko
se ja razumem u to, mogao bi i da se dogovori s varvarima da nas
pobiju, ne bi li izvukao linu korist... primeti Aristodem.

28
 Jesi li ti svestan ta govori? odvrati Dijenek. Pria o naem
kralju. O kralju Lakedemonije! Zauvek bi bio proklet! Ubeen sam
da je on samo lukav politiar koji eli da dostigne ratnu slavu po
skromnoj ceni.
Lukav politiar? On je beskrupulozan ovek, ja da ti kaem!
Zbog njega e nas pobiti! odgovori Aristodem tako besno da su se
njegovi sagovornici trgli, a ostali spartijati koji su sedeli za stolom
okrenuli su se prema njemu.
Otkud tolika netrpeljivost prema Leonidi? upita Dijenek,
gledajui prijatelja pravo u oi.
Netrpeljivost? Ma kakva netrpeljivost? odvrati Aristodem,
naglo se smirivi. Samo mi... samo mi ne deluje kao kralj koji moe
da zadovolji zahteve nae tradicije, eto! Nije moan, nije
harizmatian, nije autoritativan i da mu sudbina nije podarila jednog
maloumnog brata i drugog koji je toliko ambiciozan da je potraio
sebi drugo kraljevstvo, ne bi bio nimalo znaajniji od nas.
Upravo zato hoe jeftino da stekne slavu... ak i ako je istina
ono to kae, moramo se uveriti u to, zar ne? odgovori mu
Dijenek, ustajui i ostavljajui ga da zavri raspravu s Euritom koji,
meutim, nikad nije bio u stanju da se suprotstavi Aristodemovom
miljenju. Vie bi voleo da provede vee zajedno s prijateljem, ali
Aristodem mu, zamiljen i smrknut, nije pruio priliku da mu to i
predloi. Zato je ustao, odsenim pokretom glave se pozdravio i
otiao svojim putem.

29
 Poslednja no u Sparti

A ristodem je upravo napustio prijatelje, uzaludno se nadajui

da e se pored Eurote malo rashladiti jer u Lakoniji ni no ne
donosi osveenje, kad ga pozva neki enski glas. Kao svaki spartijat,
navikao je da hoda nou ulicama bez baklje, kako bi pokazao da je
dovoljno trezan da nae put do kue. Ipak, prepoznao je njen glas i
pre nego to je video njene obrise. Bila je to Gorgina lina robinja.
Oekivao je da e svakog trenutka iskrsnuti pred njega, kao da tim
oekivanjem moe da je materijalizuje.
U svakom sluaju, bila je tu i izgovorila je rei koje je oekivao da
uje od trenutka kad su im najavili pohod: Gorgo eli da se jo
jednom sastanu. Robinja ga je vodila du rene obale u
severoistonom delu grada, gde ene visokog roda ponekad dolaze
da se kupaju, ak i s veeri ili da se igraju loptom na obali.
ena potom skrenu na zapad, pratei tok pritoke Musge koja se
na mestu gde se ulivala u Eurotu razlila u nekoliko krakova izmeu
kojih se prostirao trougaoni tvrd teren. Kad su stigli na mesto gde se
reka rava, helotkinja zastade, pokazujui Aristodemu da pregazi
vodu, koje za letnjih meseci nije bilo vie nego u kakvom potoiu.
Spartijat zagazi bos u vodu, koja mu je jedva doprla do sredine
listova. Preao je svega nekoliko koraka kad u mraku koji se nadvio
nad severom primeti sitnu priliku koja je izgledala jo tamnije stojei
na sredini zemljita izmeu renih krakova. Brzo je preao nekoliko
koraka koji su ga delili od tla i kad se popeo na obalu, shvatio je da
se pred njima nalazi uurena ena, do glave umotana u himation.
im joj je priao otkrila je kosu skupljenu u konjski rep. Nadam
se da nisi sumnjao da u sve uiniti da te vidim pre nego to ode
ree mu, ne ustajui, glasom tako dubokim da se Aristodemu uini
da mu se zatreslo tlo pod nogama.
Trebalo mu je malo vremena da joj odgovori. Toliko koliko je
uspeo da je vidi u mraku bilo je dovoljno da mu na nekoliko
trenutaka zaokupi panju, barem dok mu do svesti nije doprlo da to

30
lice nije delo nekog uzvienog umetnika koji izuzetno veto rukuje
mermerom i bojama, ve lice ene od krvi i mesa.
Zapravo sam oekivao. Ali znam da lepa ena tvog poloaja
moda ima i drugih obaveza koje mora da izvri pa sam strahovao
da nee uspeti odgovori pa i sm kleknu kao da eli da ukae
potovanje njenoj lepoti.
Tja! Upravo veeras su mnogi ratnici zaboravili svoje ene,
kujui ratne planove primeti ona, a usne su im bile toliko blizu da
je spartijat osetio kako mu njen slatkasti dah blago miluje nos.
A ti, ta ti planira? ree Aristodem samo tren pre nego to
ona pritisnu meke i tople usne, vlane od pljuvake i znoja, uz
njegove.
Nije se odmah odvojila od njega da bi mu odgovorila. tavie,
privukla ga je sebi malim akama i razdvojila usne da bi doprla do
njegovog jezika.
Posle emo o tome. Sad samo elim da misli na mene
zapovedniki odvrati, ustajui znalakim laganim pokretom, tako da
su mu pred oima proli najpre njeno lice, vrat, potom grudi, trbuh,
meunoje, bedra, kolena, pa ak i stopala kad ih je podigla jedno
po jedno, da bi se sasvim oslobodila himationa.
Ispod himationa nije imala tuniku na sebi. Nije imala nita. Ali to
nita bilo je sve to je Aristodem eleo.
Nije je samo gledao. Da ju je jednostavno video nagu, mogao bi da
se obuzda, uivajui u viziji koja se poklapala s njegovim idealom
enske lepote i samo bi njegov um uivao. Meutim, on ju je oseao.
Oseao je njen miris, meavinu mirisnih ulja koja bi na nekoj drugoj
eni bila obian spoljanji dodatak, neto to svaiju kou ini
prijatnom na dodir. Na njoj se, meutim, taj miris pretvarao u dar
ulu mirisa, koji podstie i sva ostala ula, toliko da vie nije bio
svestan onoga to ga okruuje.
Ona odveza tanku traku kojom je vezala kosu, traku koja je bila
jedino to je imala na sebi. Zatresla je glavom i duga smea kosa
rasu joj se po neno oblikovanim ramenima, velianstvenim poput
ramena neke sportistkinje. Onda naini nekoliko koraka prema

31
mestu gde se Musga rava, u hodu dodirujui bokove tankim
rukama.
Lea su joj se suavala u visini struka, kao da ele da naprave
mesta guzovima u obliku dva polukruga spojena pri dnu linijom
tako naglaenom da je pruala nagovetaj dubine. Obrisi te savrene
zadnjice bili su preseeni na dva dela tankim prorezom koji se, jedva
primetan, sputao od krsta i blago se irio izmeu dugih nogu nalik
laticama cveta koji eka da ga Aristodem ubere.
Zar nee da se okupa sa mnom? upita ga, poto se osvrnula i
pogledala ga kao da se sva svetlost zvezda nad njima slila u njene
oi.
Ustao je, odjednom se postidevi to je obuen. Skinuo je tuniku, i
dalje je posmatrajui kako ulazi u vodu i sputa se na kolena dok joj
se slaba meseeva svetlost odbija o nabubrele grudi koje zablistae
kad je vlanom rukom prela preko njih. Aristodem joj se priblii,
sve jasnije razaznajui njihov velianstven oblik i jamicu koja ih je
razdvajala na dve simetrine kapi, gotovo spojene na sredini da bi se
pri kraju opet razdvojile.
I sm je uao u vodu, pruajui eni pogled koji je i ona njemu
podarila nekoliko trenutaka ranije, samo to se njoj najpre ukazalo
njegovo meunoje, zatim trbuh, prsa i na kraju vrat. Blago joj je
dotakao usne svojim, a zatim je spustio glavu uz desnu ruku koja
mu je ve poivala na njenoj dojki. Neno joj je, vrhom kaiprsta,
pritisnuo bradavicu prelazei jezikom preko velikog kruga koji se
irio oko nje, nabreklog i hrapavog od dodira hladne vode.
Levom rukom je skliznuo preko njenih lea pratei ispupenje uz
kimu, dlanom joj milujui meku kou. Pomerio joj je pramenove
kose koji su joj se zalepili za lea i dopro rukom do njenog struka;
nastavio je, zaranjajui u vodu. Potom je dlanom preao njene
zadnjice, sve do bedara, a onda zavukao ruku u prorez izmeu
guzova; blago ju je pritisnuo prstima, tek toliko da joj neznatno
podigne karlicu, a ena je jae zastenjala i priguila svoje uzdahe
pritiskajui mu usne uz uvo.
Aristodem naas oseti bol kad ga je ugrizla za usnu koljku, jako,

32
dok joj on sve snanije zarivao prste izmeu guzova. Od njenog
vriska zabrujala mu je bubna opna. Znao je da to nije samo uzvik od
uzbuenja, ve i poziv da joj prui jo vee zadovoljstvo. Prestao je
da joj stiska dojku i uhvatio je za bradavicu. Stiskao ju je snano sve
dok ga njeni uzvici, koji su mu odjekivali u uvu, nisu naterali da se
odmakne od nje; u ustima joj je ostao komadi njegove une koljke.
Pretei ga je pogledala, kao da mu nareuje da se ne buni i da se
ne ali; onda mu je ispljunula u lice komadi uva. Potom sama poe
da stiska bradavice gledajui ga pravo u oi, pa iskezi u okrutan
osmeh usne, tamnocrvene od krvi koja joj je curila niz bradu.
I u takvoj prilici Aristodem je znao ta zahteva enska priroda.
Zgrabio ju je za rune zglobove i povukao njene ruke prema sebi, ali
ona se otimala i dalje stiskajui bradavice prstima, sve dok je nije
nadvladao. Meutim, kad ju je naglo povukao, Gorgo je noktima
raskrvarila bradavice i kad ju je privukao prema sebi, krv mu umrlja
prsa. Ponovo ju je poljubio, briui joj jezikom krv oko usana, a onda
je sputio njene ruke na svoju zadnjicu, u koju mu je snano zarila
nokte.
Kad su im se usne razdvojile, sagla se i olizala krv kojom mu je
umrljala grudi. Osetila je ukus znoja i vode iz reke i prenela tu
meavinu ukusa na njegove usne. Nokte je sve snanije zarivala u
njegovu zadnjicu, terajui ga da priljubi meunoje uz njenu karlicu
i izazivajui u njemu razornu meavinu bola i zadovoljstva.
Voda oko njih bila je crvena od krvi kad se ena odvojila od njega.
Odvojila je ruke od njegovih guzova kao to se vadi no iz rane,
odmakla je karlicu i sagnula se, zaranjajui glavu i ruke u vodu.
Samo joj je potiljak virio iz vode, ritmino se pomerajui neko vreme
pre nego to je Gorgo izvukla glavu iz vode i udahnula.
Odmah ga obuze elja da prodre u nju. Zgrabio ju je za kosu da bi
je okrenuo prema sebi, ali Gorgo naglo skoi na noge i opkorai mu
ramena stiskajui mu lice izmeu svojih bedara i primoravajui ga
da se izvija dok nije pao nauznak u vodu. ena onda pritisnu
ljubavnikovu glavu uz svoju karlicu, a on, dahui i upirui se
laktovima o dno, otvori usta i zavue jezik u njeno meunoje. Usta

33
mu se pri tome napunie vodom i ena pridignu karlicu, uhvati ga
za kosu i podignu mu glavu putajui ga da ispljune. Poto je
saekala da se iskalje, ponovo ga je gurnula u vodu; ponovo mu je
bedrima stisnula glavu gurajui je prema dnu i izvijajui telo, a onda
ga uhvati za ud.
Aristodem je nastavio da se opire kako bi joj uinio zadovoljstvo,
iako mu je voda prodirala u plua; onda ponovo oseti kako ga ena
podie snanim stiskom bedara i kako se baca unazad u vodu. Dok
je kaljao izbacujui vodu, pogleda zamagljenog od vode, spartijat ju
je nejasno video kako se okree oslanjajui se kolenima i rukama o
dno, tako da su joj samo voda i lea izvirivali iz vode. Vrh njene
zadnjice osvetljen meseinom zaslepi mu jo zamagljen pogled, ali
ona brzo sakri rukom tu tako glatku povrinu na kojoj se svetlost
gotovo prelamala. Zatim je zavukla ruke izmeu guzova, kao da
pokazuje ljubavniku put koji treba da sledi.
Aristodem poslua i mada je i dalje iskaljavao vodu, pomeri
njenu ruku koju ona odmah zavue izmeu bedara i prodre
udom u nju. Znao je da ona voli snane pokrete i nastavio je svom
snagom koju je uspeo da oslobodi, dok joj je zapljuskivao lea
vodom. Kad ju je uo kako urla od zadovoljstva, nije se zaustavio
niti se i sm prepustio uivanju, jer je znao da e njegova ljubavnica
ponovo urlati, i to jo nekoliko puta. Tek kad ju je video kako izvija
lea i kad se i etvrti put zgrila, i sm se prepustio, isputajui
ivotinjske krike s kojima su mu iz plua izali i poslednji ostaci
vode.
Stigli su na obalu vukui se po dnu reice, a onda su se opruili na
lea, s donjim delom tela jo u vodi. Leala je s njegove leve strane i
primetila da mu una koljka koju je ugrizla i dalje obilno krvari.
Primakla je lice i obuhvatila mu uvo usnama da bi zaustavila
krvarenje i dezinfikovala ranu.
Aristodem se prepustio umirujuem ritmu njenog disanja i toploti
njenog tela, natopljen mirisima seksualne borbe koju su upravo
okonali. Oseajui kako mu miluje miiave grudi, iznenadi ga
pomisao da ta ena moe biti toliko nena, iako je samo trenutak

34
ranije bila spremna da ga ubije samo da bi osetila zadovoljstvo.
Gorgo je prava kraljica, zadovoljno zakljui, kraljica ratnica kakvu
Sparta zasluuje, a istovremeno i vladarka sposobna da se stara o
svojim podanicima.
Sad me neguje? upita je, ne okreui glavu da je pogleda; nije
bio u stanju da podnese jo jedan ugriz.
Ona se polako odvoji od njega i pre nego to mu je odgovorila,
proverila je da li je uspela da zaustavi krvarenje. Naravno. Ti si
Lakedemonac koga bih najradije negovala. tavie, volela bih da si
vladar, kako bi i ti mogao da brine o meni...
Da li te je Leonida opet kinjio? upita.
Ma! ta moe da promeni jedno ponienje manje ili vie?
odvrati ona, gotovo nemarno.
Zato? Ponovilo se nakon onog poslednjeg?
Naravno. Nikad ne propusti da izrazi prezir prema mom ocu i
prema poreklu moje majke odgovori ona krajnje uzdranim
tonom.
Kleomen je bio kralj sumnjivih vrlina, ali to ne opravdava zadrt
stav tvog mua prema uspomeni na polubrata. Ispriaj mi ohrabri
je, steui je za miicu koja je, ako se izuzme njena snaga izazvana
seksualnom udnjom, delovala vrlo krhko.
Ona se naas zamisli. Onda duboko uzdahnu i odgovori.
Dogodilo se pre tri dana. Postao je jo nervozniji pred polazak...
I onda? Uini mu se da joj se suze skupljaju u prelepim oima.
Poeleo je da mi ostavi poslednju uspomenu na svoju oholost, a
samo bogovi znaju ta e mi tek noas uraditi... s naporom je
nastavila.
Privio ju je uza se. Znao je da je ona u pravu. Leonida e se
verovatno, svestan da se moda nee vratiti, iskaliti na njoj kao
nikad dotad. Bie to duga no za oboje.
Naterao me je da uzmem oevu ratnu opremu nastavi Gorgo.
Onda mi je naredio da skinem sve sa sebe. Uzeo je lem i oklop i
pomokrio se u njih, a potom me je primorao da ih stavim na sebe i
da trim sve dok se nisam sruila od napora.

35
 Ponovo je zautala. Izgledala je kao da s mukom uobliava rei.
Ali Aristodem je saekao da ona ponovo progovori, ne pourujui
je.
Prisilio me je da ustanem i da nastavim da trim... a kad sam
ponovo pala... podigao me je, a onda me je vukao dok se i sm nije
umorio... Jecaji joj priguie rei, spreavajui je da nastavi.
Aristodem je drhtao od gneva. Naglo se uspravio i zagledao se
pravo preda se. Na taj nain ne samo da obeauje tebe ve
pokazuje da nije dostojan krune koju nosi. Golim rukama bih mogao
da ga ubijem!
Da je samo Kleomen imao muke dece dodade Gorgo nakon
kratke utnje ili da je Dorijej umeo da saeka, efori me ne bi
primorali da se udam za Kleomenovog polubrata kukala je ena,
obraza izbrazdanih suzama.
Da je, da je... odvrati on Leonida je upravo zahvaljujui tom
da je izgradio svoju sreu. Ali ako umre na Termopilima, bie to
znak da ga je srea zauvek napustila...
Ako umre... ali i ti bi mogao tamo umreti ree mu ona a ja ne
znam kako bih preivela bez tebe, bez obzira na to da li e on
umreti ili preiveti. Meni se svakako ne poverava, ali verujem da je
naumio da stigne na bojite pre svih ostalih i da saeka da se
zapodene bitka na moru.
Nisi jedina koja to misli. Ja, meutim, mislim da e nas on
odvesti u smrt da bi ga veno pamtili. U tome i jeste problem. Neu
samo ja umreti tamo. Voleo bih da izbegnem to, ali nemogue je.
Pa... mora se priznati da e na kraju svakako doi do bitke. Ako
mu se tada neto dogodi smelo nastavi Gorgo onaj ko preuzme
komandu, mogao bi da naredi povlaenje. Niko nee moi da kae
da su se Spartanci povukli bez borbe...
A ta e biti ako mu se nita ne dogodi? Pre nego to on umre,
svi emo morati da umremo!
Mogao bi... mogao bi da se postara da mu se neto dogodi, zar
ne? oprezno ree ona.
Aristodem je pogleda kao da je prvi put vidi. Teko mu je bilo da

36
prizna da ak i najsavrenije bie koje su bogovi stvorili moe imati
podle misli. Onda pomisli da moda i nisu toliko podle ako mogu da
se zanu u takvom biu. U svakom sluaju, znao je da on nije ovek
koji je sposoban da je prati na tom putu. Ustao je i zaputio se prema
mestu gde su ostavili odeu.
Oprosti mi, nije trebalo to da ti kaem... ti si astan i odan
spartijat, a ja sam ena koju su okolnosti iskvarile uo je njen glas
iza sebe.
Okrenuo se pre nego to je pokupio odeu i rekao: Ne mari.
Neemo vie razgovarati o tome a onda joj je ponovo priao,
pruio joj ruku i pomogao joj da ustane.
Ma, da, neemo to vie pominjati to. Sigurno ne mogu oekivati
da se ti spusti na njegov bedan nivo i da ubije kralja, kao to je on
uinio... ledeno ree ustajui.
Ponovo su stajali licem u lice. Ubio kralja? ta to znai?
Nikad nisam imala hrabrosti da ti kaem. Ali prevelika je to
tajna da bih je sama uvala, a ti si jedini ovek s kojim mogu da je
podelim...
ta hoe da kae? uhvatio ju je za runi zglob, podstiui je
da nastavi.
On je nabavio napitak koji su mom ocu Kleomenu nekoliko puta
sipali u vino dok nije poludeo od toga. Kad je saznao da je Dorijej
skonao na Siciliji, Leonida je shvatio da mu se put ka tronu sasvim
raskrio i da e mu dovoljan biti samo jo jedan korak.
Kleomen je poludeo zato to je bio budala koja ne moe bez
vina. Svi to znaju odvrati Aristodem.
Veruje u to zato to eli da veruje. Od vina se ne gubi pamet.
Ali to nije sve.
To je samo tvoja pretpostavka. Ne moe biti sigurna da je tako
nije se predavao Aristodem.
Nita nije sigurno, osim injenice da mi je to ispriao upravo
Leonida tokom jedne od svojih izopaenih zabava. Ali, kao to
rekoh, to nije sve.
Nastavi.

37
 ta zna o Kleomenovoj smrti? upita ga ena, prodorno ga
gledajui u oi.
Ono to svi znaju odvrati spartijat, irei ruke. Kad je dopao
tamnice, Kleomen je uspeo da pribavi no, zahvaljujui helotu koji
ga je uvao i zatim se u napadu ludila osakatio i umro u stranim
mukama.
Gorgo odmahnu glavom. E pa, dobro, Leonida mi je ispriao ta
se zaista dogodilo. Pre izvesnog vremena, zatekla sam ga kako se
iivljava nad statuom koja prikazuje mog oca. Razbio ju je u
paramparad i gaao me krhotinama, a onda je poeo da urla kako
je upravo on uzeo no od helota, uao u tamnicu i ubio kralja. Ali
nije mu bilo dovoljno to ga je ubio. Doslovno ga je iskasapio noem
i ostavio ga da umre u najstranijim mukama. Potom je naredio da
ubiju helota, optuujui ga da je dopustio Kleomenu da se ubije...
Nita nije moglo vie uznemiriti Aristodema. Odmakao se od nje i
provukao prste kroz kosu. Zato mi to ranije nisi ispriala?
uzviknuo je, pokrivajui lice rukama.
Da li sam mogla da ti nametnem takav teret? Dobro znam ta to
znai za jednu kraljicu i za jednog spartijata. Sad sam ti to otkrila
samo u nadi da e ovek koga volim blagonaklonije suditi o meni
ree mu i ponovo se svetlost svih zvezda nebeskog svoda slila u
njene oi.
Ja ne prosuujem o svojoj kraljici. Ako i inim to, nikad je ne bih
prosudio kao lou ree pre nego to ju je ponovo poljubio.
Jo dugo su se ljubili i milovali, a onda su se obukli. Rastali su se
bez rei, oprostivi se pogledom.
Pokuaj da se vrati bez njega doviknu, meutim, Gorgo za
njim kad se ve udaljio desetak metara. Ako se vrati, biu srena.
Ako se vrati bez njega, biemo sreni zajedno.

Aristodem nije mogao oka da sklopi te noi uoi odlaska na bojite.

Bila je to no kada su svi morali da se zabavljaju i opuste. Barem je
drava tako odluila. Drava koja je upravljala ivotom spartijata od
njegove sedme godine, ispunjavajui mu svaki trenutak u toku dana,

38
cele godine, odreujui svaku njegovu aktivnost. Drava, zakljui
Aristodem, koja je odluivala i kad e morati da umre.
Do svitanja je razmiljao otvorenih oiju, opruen na krevetu da bi
se odmorio od napora kojima ga je izloila Gorgo, i ne pomiljajui
da zadovolji svoju suprugu. Rekao joj je da je uvo povredio u tui
pijanih ratnika, dok su terevenili nakon vesti o odlasku u boj, a
onda se brzo oprostio s njom i zavukao se u postelju.
Nekoliko puta rizikovao je ivot borei se za cilj koji je smatrao
ispravnim: nije branio samo dravu, ve pre svega saborce uz koje je
ratovao. Drava je apstraktan pojam, dok su njegovi prijatelji ljudi
od krvi i mesa, formirane linosti sa sopstvenim mislima. A njihovu
linost je, zapravo, vie odredila sama njihova priroda nego drava.
Da li su ih zato zvali jednakima? Zato to ih je drava sve
oblikovala na isti nain, kao beznaajne glumce predodreene da
prikazuju zaplet koji su osmislili efori, kralj i Geruzija, koji su i sami
zavisili od kraljevih odluka?
Na kraju, koga je, naime, branio? Nemilosrdnog gospodara koji je
od njega napravio roba, zarobivi mu i misli, i saborce koji nisu ni
imali pravi ivot, ve su glumili ulogu odavno napisanu za njih,
ulogu koja se ponavlja iz generacije u generaciju, koja ne dozvoljava
da se istaknu razlike izmeu dva oveka, izmeu oca i sina.
Zato bi spasavao ivot Alfeju kad e on ponovo iveti kroz
hiljade drugih spartijata?
Jo od vremena agoge, njegovog mladalakog vojnog obuavanja,
punili su mu glavu idejama o znaaju i nadmoi spartijata; stalno su
mu govorili da je privilegovan, predodreen za sudbinu uzvieniju
od usuda veine ljudi. Ali moda to i nije tako ako sm ne sme da
donosi odluke...
Pomislio je da su, verovatno, sline misli oduvek postojale u
njegovom umu, ali su bile potisnute oseanjem ponosa koji ga je
ispunjavao zato to pripada kasti i polisu nadmonih u odnosu na
ostatak sveta. Neto se probudilo u njemu otkad je zapoeo vezu s
Gorgom, i to ga je sve vie obuzimalo sve dok se naposletku nije
zapitao, prvi put u ivotu, da li je ispravno iveti samo da bi se na

39
bojnom polju doprinelo slavi sopstvene drave.
Ali ono to mu je nekoliko sati ranije poverila ljubavnica uruilo je
i ono malo potovanja koje je jo imao prema institucijama. Ako
eumonija, skladno lakedemonsko ureenje, dozvoljava nekome
kao to je Leonida da zloupotrebi mo, da se oeni enom koja bi
bila mnogo srenija s nekim drugim, da povede u smrt stotine ljudi
samo da bi zadovoljio lino samoljublje, onda je to znak da je neto
trulo u ureenju.
Sve dok je drava oliena u nekom kao to je Leonida, opravdano
je pitati se da li ta drava zasluuje najvee rtvovanje.
Gospodaru, vreme je da se spremite. Tizija je uao u sobu i
Aristodem je tek tada primetio da slabana zorna svetlost prodire
kroz prozore. Ustao je iz kreveta, zastao i pomislio da je od trista
odabranih jedini koji polazi bez i malo oduevljenja.
Znao je da protokol zahteva da ritualu rtvovanja prisustvuju pod
punom ratnom opremom, iako e marirati u tribonima. Tizija je
prethodne veeri spremio opremu i sad mu je pruio boicu s uljem.
Aristodem je ispraznio sadraj na dlan i lenjim pokretima mazao
grudi i miice, kako bi uklonio znoj. Njegov rob se pomeri prema
zidu na kojem je bila okaena spartijatova oprema. Najpre je uzeo
oklop, polako ga skidajui sa zida i paljivo je, gotovo s
potovanjem, skinuo zatitni omota.
etiri glavna dela od kojih se sastojao oklop bila su sloena jedan
preko drugog. Helot uze titnike za ramena i paljivo ih ispravi,
proveravajui da li je sve na mestu. Onda je podigao titnike za
noge, lem, tit, ma i koplje i jo jednom ih pregledao, a zatim
skrenuo panju Aristodemu na to da su se du unutranje strane
tita olabavile dve nitne koje privruju ue za stabilnije dranje
tita.
Ja sam ih privrstila sino dok si bio napolju umea se njegova
ena, to jest ena koju je odabrao da mu rodi decu jer je drava
spartijatima nametala obavezu da dobiju decu do tridesete godine.
A nije mu bila ni prva. Prvi put oenio se kad mu je bilo dvadeset
pet godina, lepom devojkom koju je smatrao pravom

40
spartijatkinjom. Sm ju je izabrao, iako je morao da dobije odobrenje
staraca iz obe kojoj je pripadala oblast Kinosaur. Pre nego to navri
trideset godina, mukarac u Sparti veoma retko je u prilici da bude
sa svojom enom. Deca koju je drava oekivala od tog braka nisu
se rodila i posle dve godine Aristodem je bio prisiljen da odbaci tu
enu, iako mu je bilo ao zbog toga. Nakon toga je izgubio
zanimanje za pitanje braka i prepustio je starcima zadatak da mu
nau drugu enu. Bilo mu je svejedno kojom e se oeniti, dovoljno
je da je plodna, to e mu omoguiti da dobije teknopoju, nagradu za
spartijate ije ene raaju.
Starci su mu izabrali takvu enu. vrsta i snana, i sama je bila
strogo vaspitana, navikla da se bavi fizikim vebama; bila je
besprekorna gospodarica kue i obzirno je upravljala njihovom
imovinom. Povrh svega, ubrzo mu je rodila sina i nikad nije stvarala
probleme.
Ali nije bilo nieg u njoj to je Aristodem smatrao vrednim panje.
Osim toga, u poslednje vreme, veza s Gorgom navela ga je da u toj
eni blage naravi i pune potovanja vidi jo jednu potvrdu meanja
drave u njegov ivot. Na nevolju, na kraju ju je omrznuo, a poto
mu je rodila i drugo dete, nije joj vie prilazio. tavie, jedva da joj se
i obraao. Iako se toj eni nita nije moglo zameriti, nije mogao da
oseti naklonost prema njoj.
Dobro si uradila to je bilo jedino to je Aristodem uspeo da
prozbori. Njena oajnika potreba za panjom budila je u njemu
nelagodu, u tom trenutku vie nego ikad. Ne bi oseao toliku krivicu
kad bi se ona ponaala bar odbojno.
Pomoi u ti da namae ramena i lea ree mu, sipajui ulje
na dlanove. Aristodem je bio svestan koliko ga ona eli i dopustio joj
je da mu pomogne. ena stade iza njega i poe da mu masira
ramena tako neno da gotovo nije ni osetio, sasvim drugaije u
poreenju s nasilnim pokretima kojima mu je Gorgo izgrebala kou
svega nekoliko sati ranije. Ruke njegove ene, ak previe nene,
klizile su krunim pokretima niz njegovo izdueno privlano telo.
Budui da joj je odavno nedostupno, navikla je da se prema njemu

41
odnosi kao prema neemu svetom, da posveeno postupa s njim.
Kad su joj se prsti spustili do njegove zadnjice, nije se trgao on nego
ona, jer je pod jagodicama osetila ogrebotine od kraljiinih noktiju i
u te brazgotine ulje prodre bez otpora.
Nije oklevala pred tim prizorom, ve se sagnula da mu namae
butine i listove koji su, uz miice, jedini delovi tela nepokriveni
odeom i ratnom opremom. Kad je trebalo da mu namae glenjeve,
unula je ispred njega, ali kad je shvatio da joj je lice u visini
njegovog obnaenog meunoja, Aristodem hitro uzmaknu.
Spreda sam se ve namazao. Donesi mi eagiju ree joj,
grublje nego to je eleo.
ena naglo skoi na noge, uvreena, i dodade mu metalnu alatku
s kukom koja je sluila za uklanjanje vika ulja s koe. Naini pokret
kao da e sama to uiniti, ali Aristodem je uhvati za runi zglob i
polako joj uze eagiju iz ruke gledajui enu jednako strogo i
stavljajui joj do znanja da sm eli to da uradi.
Ona ode da mu donese hiton2 pa strpljivo saeka da Aristodem
ukloni viak ulja s koe, posmatrajui ga s beskrajnom setom u
pogledu. Onda mu prui odoru, koju on na brzinu navue, ne
mogavi, meutim da je sprei da mu vee uzicu oko pasa. S
nestrpljenjem je otrpeo njen zagrljaj, a onda se izmakao i otiao da
uzme opremu, dok je Tizija i dalje proveravao dva bronzana titnika
za noge.
Potom je podigao nogu na stolicu i namestio titnik preko
cevanice, pokrivajui njime deo noge od glenja do kolena. Onda ga
je zatezao da bi ga to vre pritegao uz list. Spustio je nogu na pod
da bi proverio je li dobro zategao titnik koji mu je savreno prianjao
uz nogu. Ponovio je isti postupak i s drugom nogom, a zatim se
uspravio i traio od Tizije da mu donese oklop.
ena je bez rei pomogla helotu da podigne opremu i da je
prinese ratniku koji je rairio ruke kako bi mu lake navukli oklop.
Ona mu je namestila prednji deo i zatim ga podesila na muevljevim
grudima. Nije nosio krut bronzani oklop koji su koristili mnogi
istaknuti vojnici i zapovednici, ve onaj savitljiviji, nainjen od

42
nekoliko slojeva lana zalepljenih jedan za drugi, koji nije bio deblji
od pet milimetara i prilagoavao se obliku tela. Dok je nametala
oklop, ena je iskoristila priliku da oseti pod prstima mone,
savreno oblikovane miie ratnika koga su smatrali najlepim
mukarcem u Sparti, iji je dodir njegovoj eni bio gotovo nepoznat.
Trudila se i da upije njegov miris pribliavajui lice njegovom, ali
Aristodem je, ne mogavi da podnese njen dah ne stoga to je bio
neprijatan ve zato to ga je podseao na dah ljubavnice okrenuo
glavu koliko god je mogao, pratei Tizijine pokrete. Rob je kruio
oko njegovog monog tela opasujui mu bokove i lea. Spartijat je i
dalje pratio pogledom helota koji mu je spajao grudni i boni oklop
privrujui ih kopama.
ena pokua na drugi nain da mu se priblii. Kleknula je i poela
da mu nameta zavretak oklopa u vidu konih traka koje su se
sputale od struka do meunoja. Iza spoljnih traka postavljen je i
unutranji niz koji je popunjavao upljine izmeu spoljnih, ali sve te
trake zapravo nisu pruale nikakvu zatitu tako da je ena,
odvajajui one koje su pale jedna na drugu, nekoliko puta dodirnula
muevljev ud.
Kad su njeni dodiri postali previe nametljivi, Aristodem nagonski
izmaknu karlicu. Njegov pokret ugasi i poslednje ostatke enine
elje, koja tuno ustade i ode da donese lem koji je izvadila iz kutije
i spustila na sto. Naas je zastala da osmotri taj deo opreme koji je
predstavljao poslednji deo opreme njenog mua: metalni oklop sa
irokim titnicima za obraze koji su se na sredini gotovo spajali i
titnik za nos u obliku otrog vrha koplja ostavljali su otkrivene
samo oi i usta. Tri prstena, dva u visini temena i jedan na potiljku,
sluila su za privrivanje grive.
Izvadila je iz lema zamotuljak s pamunom kapuljaom kojom su
hopliti titili glavu od dodira s bronzanim lemom. Rairila ju je i
spustila pored lema, a onda se sagnula i podigla s poda jo jedan
mali zaveljaj. Iz njega je izvadila crvenu grivu od konjske dlake i
prola prstima kroz nju, dok je u drugoj ruci stezala vrst dra.
Onda je uzela lem, okrenula ga i namestila grivu snano gurajui

43
cevaste arke kroz prstenove.
Poto je privrstio oklop, Tizija je namestio gospodaru oko vrata
titnike za ramena. Zatim je stavio titnik za potiljak spajajui ga s
lenim oklopom u visini pleki i spojio dva dela titnika vezujui
uzice na grudima. Onda je krpom izglancao zaptivke i ceo oklop na
kojem blesnue ukrasi i pozorina maska prikovana za samo sredite
grudne kosti.
Na kraju helot izvue uzicu zadenutu za pojas kojom priveza
gospodaru kosu, a nekoliko dugih pramenova zadenu mu iza uiju
ostavljajui ih da mu padnu na titnike za ramena.
Da odseem? upita hoplit poto je uzeo no.
S obzirom na okolnosti pod kojima e se odvijati ovaj pohod,
podsmeljivo pomisli spartijat, trebalo bi da se oiam do glave i da
rtvujem bogovima dovoljno kose ne bi li mi jamili da u se vratiti
u otadbinu. Ali ako je sve ovo samo predstava, morau da odigram
svoju ulogu, nadajui se da svojom oholou neu previe razljutiti
bogove.
Seci odgovori i slegnu ramenima.
U skladu s obiajem, Tizija mu odsee pramen kose i ubaci ga u
spiralnu kutijicu koju e ratnik ostaviti u Artemidinom hramu, kao
zavet da e se hrabro boriti i kao molbu za dobar ishod poduhvata.
Odmah zatim, helot iz gospodariinih ruku uze pamunu
kapuljau, pokri Aristodemu kosu pruajui svom duinom ruke da
bi mu dohvatio teme. Ratnik blago savi vrat kako bi mu pomogao, a
zatim savi i kolena dok mu je ovaj nametao lem. Znajui koliko je
hoplitima vrue pod korintskim lemom, Tizija mu ga samo blago
natue na glavu ostavljajui mu lice otkriveno.
Rob se onda okrenu i zaputi se da donese ma, ali ena mu ga je
ve pruala, drei ga u ruci, zajedno s koricama i remenom, kao da
je svetinja. Tizija ga okai hoplitu preko desnog ramena nametajui
drku maa u visini Aristodemovog levog boka. Ratnik odmah isue
ma, zamahnu njime nekoliko puta, potom osmotri pravo dvoseklo
seivo od sedamdeset centimetara, a onda ga, zadovoljan, vrati u
korice.

44
 Ostali su jo samo koplje i tit. Aristodem uze glavno hoplitsko
oruje steui sredinu vrste drke od jasena obloenu komadiem
koe i poe veto da ga okree u vazduhu; onda se zaustavi i
osmotri oba kraja koplja dugakog dva i p metra. Vrh je bio zailjen
u obliku lista, a donji deo zavravao se obinim iljkom koji su
ratnici zabadali u zemlju, zbog ega je taj deo koplja prozvan stiraks,
ubica gutera.
Na kraju osmotri i tit koji mu je rob pruio, zadovoljan odlinim
poslom koji je Tizija obavio nakon poslednjeg pohoda. Zamenio je
tanak sloj bronze koji zadrava neprijateljske udarce zakovan za
kostur tita od orahovine. Bronza je ponovo sinula, a veliko slovo
lambda,3 znak njegove pripadnosti lakedemonskoj vojsci, ponovo je
blistalo na sredini tita.
Tizija mu je zatim pomogao da navue na podlakticu porpaks,
bronzanu prstenastu drku prikovanu za sredinu poleine tita.
Povukao je uzice koje su se sputale du ivica tita. Helot je tek
prethodne veeri prikovao drku koju su ratnici uvali odvojeno od
tita, kako onaj ko ga ukrade ne bi mogao da ga koristi.
Na kraju, Tizija ode da uzme togu prebaenu preko naslona
stolice, rairi je i prebaci mu je preko ramena, a zatim mu je privrsti
kopom za levo rame. Zaudarala je na vino, na znoj, na prainu i
zemlju, na travu i na krv, ali spartijat ne pere svoju togu. Nikad.
Pourujui Tiziju, Aristodem mu naredi da spremi sve to je
neophodno za pohod i dovoljno namirnica za dve nedelje, u skladu
s naredbama efora. Nakon ceremonija ratnici e se sastati na obali
Eurote, na drugoj strani mosta, koja predstavlja severoistonu
granicu grada. Ratnik opomenu roba da ne sme nita da zaboravi.
Naime, prvog dana vojska marira sporim korakom kako bi onaj ko
je neto zaboravio imao vremena da se vrati i da ih zatim stigne.
Meutim, nije se nadao da e se ovoga puta taj obiaj potovati.
Aristodem ode u drugu sobu da pogleda svoje dete, koje je
Leonidi posluilo kao izgovor da ga povede u smrt. Drugog deaka
uzela je drava pre nekoliko godina i viao ga je vrlo retko,
uglavnom prilikom javnih okupljanja, kad je gledao nadmetanja

45
izmeu deaka koje su agoge esto prireivale. Deak je spavao u
postelji. Aristodem pomisli da e za etiri godine i on izai iz te kue
i da e se vratiti mnogo godina kasnije, obuen da bude otupela
ratna maina sposobna samo da se nadmee, da ubija i da izvrava
nareenja, koliko god da su nerazumna.
Kad se vratio u glavnu prostoriju, pogled mu pade na enu, i to
ga podseti da treba da se pozdravi s njom. Jedva je naterao sebe da
to uini; na kraju krajeva, od tog trenutka eka ga neto mnogo
gore. Ipak, smogao je snage samo da joj kae: Brini se o naem
sinu, barem jo onoliko vremena koliko je to tvoja dunost. A onda
je odvratio pogled od nje i odluno se zaputio prema vratima i ne
primetivi da mu je ona pruila ruku, mislei da je poao prema njoj.

46
 Ritual rtvovanja

N iko od odabranih ne bi se odrekao prolaska kroz grad na putu

do Akropolja, gde e se odrati svetkovina. Drava je uivala
dok su prolazili ulicama, sami ili u malim grupama, u punoj opremi,
kako bi se narod ohrabrio gledajui velianstvene hoplite koji se
spremaju za ratni pohod. S druge strane, ohrabrenje naroda ulivalo
je snagu i odlunost ratnicima.
Nita nije preputeno sluaju. Drava zna ta radi kad je re o
uticaju na narod, ree Aristodem u sebi, dok je izlazio iz kue i
sputao lem na lice, zato to je tako morao da se prikae ljudima
hoplit koji eli da izazove strahopotovanje.
eleo je sm da pree taj put, kako saborci ne bi primetili njegovu
nelagodu. Meutim, posle samo nekoliko koraka, pred njim se
pojavi neizbeni Eurit.
Evo ih! Dvojica od trista! uzviknu jedan prolaznik.
Dvojica prijatelja nisu stigla ni da se pozdrave kad ljudi nagrnue
na njih sa svih strana. Ubijte to vie varvara u nae ime! ree
jedan starac.
Pokaite ostatku Grke ko su najbolji ratnici! dobaci jedan
deki.
Ja sam bio u vojsci koja je krenula na Maratonsko polje, ali
nisam stigao ni da vidim te persijske kukavice. Razbeali su se im
su ugledali Atinjane, nisu ni saekali da vide prave vojnike.
Donesite mi neto od ratnog plena koji ete skinuti s mrtvih
Persijanaca! dodade neki ovek bez ruke.
U mnotvu ljudi koji su ih okruili zatekla su se i dva deaka.
Jedan je nosio na ramenima drugog, koji se obisnu Aristodemu oko
vrata i iupa mu jedan pramen iz grive na lemu. Hoplit se naglo
okrenu prisilivi ga da popusti stisak i deak pade. Ali malian je ve
dobio ta je hteo i brzo je pobegao sa svojim malim prijateljem. Ova
dvojica su ve uzela ratni plen, pomisli s gorinom.
Eurit se grohotom nasmeja, a za njim se nasmeja i okupljeni

47
narod. Ponosan, eleo je to due da ostane u centru panje, ali
Aristodem nije cenio takvu panju i probio se kroz mnotvo
odbijajui ih titom i povremeno se okreui da bi se uverio da ga
Eurit prati.
A Eurit ga je pratio, iako teka srca. Aristodem je uo kako je
jedan ovek koga je odgurnuo dobacio: Sauvaj te udarce titom
za Persijance, junaino! i odlunim korakom produio je prema
severu, prema agori.4 Usput je sluao povike ljudi, ali lem koji mu
je pokrivao ui, oteavajui mu da jasno uje nareenja u bici, ovoga
puta mu je koristio jer ga je izolovao od svega to se oko njega
dogaalo.
Ipak, nije ga potedeo Euritovih primedbi: Jesi li uo? Postali
smo heroji a jo nismo ni krenuli razmetao se njegov prijatelj,
presrean to se naao meu odabranima. Nekoga ko nije toliko
obuzet razoaranjem kao Aristodem zarazio bi svojim ushienjem.
Stigli su na trg, koji je ve vrveo od radoznalaca koji su eljno
oekivali da otpone ritual rtvovanja. Svaali su se reeni da
zauzmu najbolja mesta, najblia oltaru koju je za tu priliku
pripremljen na trgu. S obe strane oltara stajao je po jedan hoplit u
punoj ratnoj opremi pravei prolaz uesnicima rituala. Boni zidovi
oltara bili su isprskani krvlju. Iza oltara nazirao se plamenik pored
kojeg je jedan helot podsticao vatru da se ne bi ugasila, a malo dalje
stajale su dve robinje pored dva velika kazana ispod kojih je takoe
gorela vatra. Na sredinjem delu agore, naspram oltara, ve su se
bili okupili najnestrpljiviji vojnici, koji su se izmeali s narodom.
Otoplilo je i mnogi su skinuli lemove te ih je bilo lake
prepoznati. Eurit ugleda Pantita i pozva Aristodema da mu se
pridrue. Mladi je razgovarao s Ditirambom o borbenoj formaciji
trista ratnika. Zdravo, drugovi ree pridolicama. Izgleda da su
izabrali ezdesetoricu iz svih pet oba i da e nas podeliti na pet
posebnih pentekosta...
ta to znai? Da e svaki vod rasporediti u tri niza od po deset
ljudi, umesto uobiajena tri niza od po osam ljudi? upita Eurit,
obraajui se, meutim, Ditirambu, koga je s uivanjem izazivao, i

48
zato ga je sad naterao da progovori.
Pretpostavljam da je tako. Ne vidim drugi nain. Bilo je
oigledno da se raduje pohodu: izgovorio je ak osam rei u nizu.
Ah! Za tako neuobiajen poredak trebae nam sposobni
pentekontarsi! primeti Aristodem, koji se uznemireno osvrtao oko
sebe, prouavajui i procenjujui ostale vojnike.
Odgovorio mu je Dijenek, koji im se u meuvremenu pridruio u
drutvu Alfeja i Marona. Pa, istini na volju, i nisu mnogo sposobni.
Ve su ih izabrali. Zna li ko je Kleopomp?
Onaj neodluni? uzviknu Ditiramb.
Upravo taj potvrdi Alfej, vrtei glavom.
Neeee! pobuni se Aristodem. Taj je u stanju da se predomisli
svaki put kad sunce promeni poloaj na nebu...
... A u borbi je nevet poput neke ene, svaki put izlae se
opasnosti da te ubiju... Maron oseti potrebu da objasni.
Ali Anerist je moda jo gori, zar ne? I on je u igri. Teko onom
kome on bude zapovedao... ree Dijenek.
Taj je okrutan poput varvarina nadovezao se Maron, mada ni
sm nije spadao u blage osobe.
Da to nije onaj kome su oduzeli zapovednitvo nad pentekostom
posle pohare koju je sproveo u selu naih saveznika Arkaana?
upita Aristodem.
Lakedemonci nikad dotad nisu tako postupali ni s najgorim
neprijateljem. Nije bilo ene u Arkadiji kojoj nisu stavili ostatke
nekog deteta u trbuh poto su je ubili i izvadili joj utrobu. Gotovo je
besmisleno to su ga samo raalovali podseti ih Eurit.
Moda zato to je ispoljavanje sile odgovaralo voama koji su
zbog toga kasnije uivali u potpunoj potinjenosti saveznika
dodade Aristodem.
Ali nisam vam pomenuo najgoreg od svih prekinu ga Dijenek
najnesposobnijeg, najnaprasitijeg, najprokletijeg meu bogovima:
Dijeneka!
U prvom trenutku obuzeti uenjem, saborci zatim poee da ga
tapu po oklopu uz usklike odobravanja. Pantit se prvi pribrao:

49
Dobro si to izveo! Ali kako si uspeo, Aplona mu? upita ga.
Pa, vreme je da izvuem neku korist iz prijateljstva s
Pauzanijem... odvrati Dijenek pa izvue ispod toge lem na kojem
se isticala griva postavljena popreko, oznaka zapovednika.
Eto zato si tako dobro obaveten... Blizak si s visokim
krugovima... zadirkivao ga je Alfej.
I to nije sve dodade Dijenek, s oiglednim zadovoljstvom.
Mom pentekostu poverena je kraljeva bezbednost. U ovom pohodu
mi smo hipeji, Leonidina telesna garda!
Lepo lakonski odvrati Ditiramb.
To svakako predstavlja stepenik vie u hijerarhiji za Kastora i
Poluksa! dodade Maron, koji je po prirodi bio pomalo zavidljiv.
Pa, nadajmo se da e u tom sluaju biti dodeljeni tvom
pentekostu... primeti Pantit.
Uskoro emo saznati ree Aristodem, dok se u meuvremenu
oglasie trube i privukoe panju okupljenih. Svi se okrenue prema
pozornici s oltarom kojoj su se pribliavali muziari i glasnik. im su
trube utihnule, glasnik proita proglas o rasporedu trupa. Dijenek se
malo izdvoji iz grupe i stade pored oltara. Pored njega su se, na
meusobnom razmaku od deset metara, rasporedili i ostali
pentekontarsi sa lemovima ukraenim popreno postavljenom
grivom, koja im se sputala do korena vilice. U levoj ruci, na kojoj
im je bio navuen tit, drali su koplje, a u desnoj bakterion,
zapovedniki tap s kukom na vrhu, na koju su se oslanjali ne bi li se
odmorili. Kad je glasnik objavio raspored vojnika na osnovu
pripadnosti odreenom puku, nisu se mogla videti lica skrivena iza
zapovednikih lemova.
Iza njih su se rasporedili njihovi zamenici, dvojica enomotarha i
oragoji. Zatim je doao red na obine vojnike, koji su disciplinovano
zauzimali svoja mesta sve dok se ceo puk nije rasporedio u trideset
nizova od po deset vojnika. Tek tada su oragoji stali iza njih,
zatvarajui formaciju. Hopliti spustie titove na pod, uz titnik leve
noge i vrsto zabie u pod donju otricu koplja, ruke blago
ispruene napred.

50
 Niko od Aristodemovih prijatelja nije bio dodeljen Dijenekovom
pentekostu. Za uzvrat, Aristodem je rasporeen s Euritom i
Pantitom, dok je u pentekostu pored svog ugledao Alfeja, Marona i
Ditiramba. Prilika je bila previe sveana da bi se bilo ko usudio da
progovori, ali Aristodem je pokretom glave pokazao Euritu
zapovednika njihovog pentekosta, pitajui se ko se krije iza lema
pentekontarha.
Tek kada se spartanska vojska rasporedila premda je delovala
skromno po broju vojnika pozornica je dostojno mogla da saeka
dolazak kralja, dostojanstvenika, svetenika, svih onih koji su
uestvovali u ritualu rtvovanja. Povorku su najavili svirai flauta,
dok su se uesnici obreda okupljali oko oltara. Zatim im se pridruio
svetenik po imenu Megista, ija je duga kosa bila vezana trakom
ukraenom veniem. Odora mu je bila bela i jarkocrvena, u struku
pritegnuta irokim pojasom. U ruci je drao tap. Iza njega su
koraale tri slukinje u kitonima koji su im dosezali do glenjeva;
jedna je nosila korpu sa rtvenim noem, uronjenim u zrnevlje
jema. Druga je nosila krag s vodom, a trea je, s izvesnim
naporom, nosila plamenik s tamjanom, drei ga za dugaku drku.
Potom se pojavio Leonida; na sebi je imao samo himation i venac
od maslinove granice na glavi. Iza kralja, dvojica mukaraca vodili
su rtvenu ivotinju, ogromnog vola ukraenog trakama, rogova
premazanih zlatnom bojom. Iza glavnih uesnika ceremonije kretali
su se lanovi kraljevskih porodica, drugi kralj Leotikida, Leonidin
brat, Pauzanija i dve kraljice.
ak i tokom zvaninih ceremonija, dve prve ene Sparte nisu se
smele isticati u odnosu na sugraanke. Ipak, u Aristodemovim
oima Gorgo se isticala skladnom figurom i nainom na koji je nosila
odeu. ena s kojom je proveo no koja je vredela itavu venost
nosila je belu tuniku preko koje je ogrnula himation, nedovoljno
irok da prikrije enine obline, a na miice je poreala nekoliko
narukvica. Dugu kosu skupila je trakama u vidu spirale koja se
blago uzdizala iznad potiljka, dok su se trake zavravale upravo na
potiljku, vezane u okrugli vor. Izraz njenog lica nimalo nije odavao

51
nelagodu koju je oseala dok mu se poveravala nekoliko sati ranije.
tavie, zraila je ponosom i gordou, koji su bili u potpunom
saglasju s njenim poloajem u dravi.
Gorgino prisustvo ne samo da je Aristodemu odvuklo panju od
obreda ve je pojaalo njegovu sumnjiavost u odnosu na ceo taj
dogaaj. lem je sakrio njegov zajedljiv osmeh i grimasu koju je
napravio kad je ugledao oficijante rasporeene oko oltara kako peru
ruke u svetom vru. Osetio je jo veu netrpeljivost kad je svetenik,
poto je poprskao volujsku njuku vodom, zadovoljno gledao
ivotinju kako pomera glavu; to je uobiajen znak koji se tumai kao
prihvatanje ivotinje da je rtvuju, ali Aristodem pomisli da je to
samo nagonska reakcija uznemirenog vola.
U tom trenutku flaute utihnue, a ene rasporeene oko oltara
zapevae sveanu pesmu koja je uvodila u ritual i sve vreme ga
pratila. Aristodem se saali nad svetenikom, koji je okrenuo lea
rtvi i, pokuavajui da sakrije pokret ruke, nemarno zavukao no u
korpu i tako skrivenog ga podigao. I dalje se trudei da ga vo ne
vidi, on odsee pramen kose i baci ga na plamenik koji je goreo na
oltaru. Potom je dodao no jednom od dvojice mukaraca koji su
doveli ivotinju, dok se drugi pribliavao volu i udarao ga palicom
po njuci.
Oamuen i izmuen, vo nesvesno poturi vrat krvniku, koja ga
prereza s kraja na kraj, dok su slukinje pevale sve glasnije. Onaj
koji je mlatio vola sad ga je drao za rogove visoko mu podiui
glavu, sve dok krv nije snano iknula. Za nekoliko trenutaka oltar i
svi koji su ga okruivali bili su poprskani krvlju, a jedan snaan mlaz
izli se po podu.
Upravo to e uraditi i nama. Najpre nas oamute gomilom
gluposti o zahtevima otadbine, a onda bez i malo zazora poalju u
smrt... razmiljao je Aristodem, dok su na pozornici kasapili vola.
Ona dvojica veto i brzinom iskusnih delata isekoe ivotinju, a
meso odmah stavie na raanj. Ispeklo se vrlo brzo i prvi komad
ponuen je Leonidi, dok je svetenik zapevao molitvu.
irokim i naglaenim pokretima kralj otkinu jedan zalogaj, pa jo

52
jedan, a onda dade komad mesa sveteniku, koji ga podeli ostalima
okupljenim oko oltara. Dok su uesnici rituala ispijali vino, kasapini
su nastavljali svoj posao, odvajajui kou od mesa koje su zatim sekli
na manje komade. Odvojili su kosti i premazali ih masnoom, a
onda ih je svetenik okadio tamjanom i spustio ih na plamenik da
izgore. Podsticao je plamen sipajui na njega vino i pucketanje vatre
nadjaa litaniju upuenu bogovima.
Sunce je ve bilo visoko na nebu i hopliti, stisnuti u svojoj ratnoj
opremi i ogrnuti togama, muili su se na vruini. Premetali su se s
noge na nogu i jedino je to nervozno tupkanje nogama o tlo odavalo
njihovo nestrpljenje, praeno jedva primetnim pokretom ruke u
kojoj su drali koplje zabodeno u zemlju i blagim izvijanjem vrata.
Pod lemom se zbivalo neto sasvim drugaije. Aristodem je bio
uveren da nije jedini koji se podsmeva ceremoniji i da je najmanje
potuju upravo oni koji je obavljaju. Leonida je svakako s prezirom
ukazivao ast bogovima i ljudima koji su ga gledali, ali je i te kako
bio svestan kakvu sliku o njemu ostavlja ta lakrdija. S druge strane, i
to je deo njegove udnje da dostigne venu slavu, pomisli hoplit.
Kraj ceremonije jo se nije nazirao. Ostatke vola bacie u kazan i
skuvae ih, dok je plamen na oltaru polako gasnuo. Kad je ostao
samo ar, meso koje se peklo podeljeno je onima koji su bili najblii
oltaru, to jest dostojanstvenicima, zapovednicima i njihovim
zamenicima, ponekom vojniku i ponekom graaninu. Ritualno
deljenje rtvovane hrane izazvalo je meu narodom oduevljene
uzvike, koji se pretvorie u poklie ohrabrenja vojnicima. Tek tada je
glasnik proglasio zavretak ceremonije i naloio vojnicima da pou
ka Euroti gde e se sastati sa svojim robovima i saekati kralja, iji e
dolazak biti znak za polazak.
Hopliti se napokon opustie i brzo poskidae lemove. Lica su im
se caklila od znoja, brade natopljene, usta irom otvorena kao da
pokuavaju da dou do daha.
Po mom miljenju osmehujui se obrati se Pantit Aristodemu i
Euritu ovo je najtee iskuenje koje smo morali da podnesemo.
Odgovorio mu je Eurit. Pa, ako smo ovo izdrali, spremni smo

53
za Kserksa i njegovu rulju. Potom se pridruio Pantitu, koji je
poao da potrai ostale saborce, dok je Aristodem zurio prema
oltaru zagledan u Gorgo koja se udaljavala s ostalim lanovima
kraljevske porodice. Drago bi mu bilo da je i ona njega potraila
pogledom, sad kad je skinuo lem, ali onda pomisli kako je to
detinjasta elja i udalji se.
Maron, Alfej i Ditiramb ve su se probijali do ostalih vojnika. Od
ovoliko krvi poeleo sam da i sm prolijem neiju u bici doviknu
im Maron kad im se pribliio na nekoliko metara.
Dug je put do Malide. Sauvaj snagu za mar, poto si se jutros
prilino izmorio odvrati mu Eurit, prilazei vojnicima.
Kuda ste se vi to zaputili? Naredbodavan ali piskav glas natera
ih da se odmah zaustave. Pantit, koji je koraao iza Aristodema i
Eurita, oseti kako mu se neto sputa na rame. Bio je to
pentekontarhov bakterion.
Da se sastanemo s naim saborcima, a onda idemo na Eurotu.
ta nije u redu? odvrati Pantit, osvrnuvi se.
Pridolica je i dalje nosio lem na glavi, i nita ne ree. Umesto
toga, snano je tapom udario mladia po desnoj butini, jedinom
otkrivenom delu noge. ta nije u redu? To to vas va
pentekontarh nije ovlastio da napustite poredak odgovori, dok se
Pantit, presamien, obema rukama drao za povreenu nogu,
ispustivi prethodno koplje i tit. Kad se trgao od udarca, pao mu je
i lem koji mu je labavo stajao na glavi.
Aristodem potisnu ljutit pokret. Jo nismo krenuli, ne moramo
da se pridravamo nareenja za mar! podseti ga.
Otvori na lemu omoguili su mu da vidi stisnute usne i sitne zle
oi koje su se suavale dok su zurile u sagovornika. Prolo je
nekoliko sekundi pre nego to im zapovednik odgovori. Pohod
poinje u trenutku kad se obred zavri. Disciplinovano ete
marirati do Eurote, gde emo saekati robove. To su nareenja.
Hou da se odmah postrojite tim reima zavrio je razgovor i
zaputio se prema koloni koju su predvodili njegovi zamenici.
Poto je nainio dva koraka, predomislio se. Jedan hoplita stoji

54
pravo s orujem u ruci, budalo! Hajde, pokupi svoje stvari i polazi!
ree Pantitu i tapom mu podie bradu. Onda saeka da momak
podigne lem i koplje i da se ispravi. Pantit je teko hramao.
Zapovednik udari tapom o tit koji je Pantit s naporom podigao s
tla i samo prislonio uz neozleenu nogu. Momak je bio prisiljen da
podigne osam kilograma drveta i bronze i da provue podlakticu
kroz porpaks.
Tek tada se pentekontarh udaljio.
Niko od sedmorice prijatelja nije morao da se zapita ko se krije
ispod lema s poprenom grivom.
Anerist! Dodeljeni ste tom kopiletu uzviknu Maron.
Ako nita drugo, poto sam otrpeo njegovo kinjenje, Persijanci
e biti deja igra... primeti Aristodem, trudei se da sakrije
zabrinutost iza prividno nehajnog ponaanja.
A vi, kome ste vi zapali? upita Eurit.
Nismo proli nita bolje od vas. Mi smo dodeljeni Kleopompu...
Ah, to znai ree Aristodem smejui se da postoji velika
verovatnoa da ete izginuti, a jo vea da emo i mi izginuti.
Blago Dijeneku! dodade Pantit, i dalje hramljui. On barem
nikom nije direktno podreen...
To samo znai da e lino snositi odgovornost za svoju smrt
zakljui Aristodem. Najgora smo spartanska vojska koja je dosad
ratovala. Ali ipak smo Spartanci.

Okupili su se na obali Eurote. Prvi je stigao Aristodemov pentekost,

a onda su, u malim grupama, pristigli i ostali. Doli su i heloti, svaki
je vodio mazgu natovarenu linim stvarima vojnika; o drveno sedlo
bile su zakaene dve korpe od prua. Bilo je i kola natovarenih
opremom pukova.
Kao i ostali saborci, Aristodem je proverio tovar. Naredio je Tiziji
da otvori korpu s namirnicama iz koje se irio prodoran miris luka.
U korpi je bilo zobenih pahuljica, rai, sira i usoljenog mesa. U
drugoj korpi nalazili su se stromata, prostirka na kojoj e ratnik
spavati, i rezervni kiton. Ratnik je proverio i da li je Tizija spakovao

55
mali no i turpiju za glaanje metalnih delova oruja i rezervne
otrice koplja.
Tizija mu je pomogao da se najzad oslobodi opreme. Zabio je
koplje u tlo, skinuo lem, otkopao togu i skinuo oklop i kiton
natopljen znojem, ma u koricama i titnike za noge. Osveio se u
Euroti, a potom mu je Tizija doneo drugu tuniku, preko koje je
Aristodem prebacio togu, a onda je stavio lem na glavu. Posmatrao
je helota kako stavlja oklop i titnike u korpu i kako vraa stromatu u
vreu. Rob je potom zavrio posao poto je zatvorio vreu i zakaio
je za tit koji e njegov gospodar nositi na leima za vreme mara.
Primetio je i da je i Pantit proverio tovar, ali opazio je i da mu
prilazi pentekontarh, ije lice jo nije imao zadovoljstvo da vidi bez
lema. Ti to si se maloas pravio duhovit, kako se zove? upita
Anerist momka.
Pantit, gospodine podozrivo odvrati mladi.
Idi da proveri da li je natovarena sva oprema na kola. Ako
tokom borbe neto bude nedostajalo, ti e mi odgovarati za to!
To je zaduenje enomotarha. Ostavi ga na miru! ree
Aristodem.
Enomotarsi sad imaju druga posla. Idi, vojnie, ako nee da te
jo jednom odalamim! I podnesi mi izvetaj o tovaru kola, i jednih i
drugih.
Pantit pogleda Aristodema, koji mu dade znak da poe. Anerist
ga je uzeo na zub, samo bogovi znaju zato primeti Eurit.
Pantit se pope na blia kola i zakljui da su natovareni kono
remenje, drvene table i tapovi, lopata, motika, desetak bradvi i
srpova i jedan mlin za ito. inilo se da je natovareno sve to je
neophodno. Proverio je i tovar drugih kola, a onda bojaljivo priao
zapovedniku i saekao da se ovaj okrene da bi mu podneo izvetaj.
Ali on kao da ga nije ni sluao i otpustio ga je pokretom ruke, ne
obraajui panju na ono to je momak rekao.
Samo je hteo da me podseti da je on glavni ree Pantit s
olakanjem kad je priao prijateljima. On je obian nezadovoljan
ovek kome je potrebno da se razmee svojim poloajem.

56
 Nadajmo se da si u pravu odvrati mu Aristodem, koji je bio
bolje obaveten o podlostima na koje je spreman taj neprijatan
ovek.
Leonida se pojavio na belom konju, u punoj ratnoj opremi, sa
lemom nemarno nataknutim do ela. Pratila su ga petorica helota,
mazge i jedna kola, polemarh Knem i trojica hoplita, njegova telesna
straa. S njim su dola i dvojica proroka, Apolonovih svetenika
zaduenih za proricanje i za rtvene rituale jedan od njih bio je
Megista zatim petorica lekara, isto toliko kovaa i stolara iji je alat
bio natovaren na kola kraljeve telesne garde.
Aristodem s prezirom osmotri vladara. Ipak, morao mu je odati
priznanje za ponosito i dostojanstveno kraljevsko dranje. Da mi
Gorgo nije otkrila njegova zlodela, smatrao bih ga samo kraljem koji
se previe uiveo u svoju ulogu, pomisli.
Leonida je bio vii od mukaraca srednje visine, ali nii od
Aristodema. Imao je dugu zailjenu bradu, jedva primetno
proaranu sedima, a kosa mu je, kao i svim spartijatima, padala u
dugim pramenovima na ramena, zadenuta iza uiju. Imao je
oprezan pogled, zenice su mu se stalno pokretale, a nos, pljosnat i
nedovoljno naglaen, kao da je eleo da napravi vie mesta oima.
Prilino istaknuta usta davala su njegovom licu blag, gotovo prijatan
i dobronameran izraz, koji je Aristodemu izgledao kao krajnja
suprotnost njegovoj prirodi.
Kralj naredi Dijeneku da okupi vojnike. Dolo je vreme da pou.
Najpre ih je, meutim, postrojio i obratio im se. Pentekosti se
postrojie s uroenom spretnou. Nareeno im je da se rasporede
du rene obale, jedna jedinica iza druge. Liili su na vrlo kratku
zmiju sastavljenu od pedeset zglobova, dok je uz svaki stajalo jo pet
ratnika. Nakon novog nareenja pentekontarha, vojnici, koji vie
nisu nosili oklope okrenue se nadesno i pripremie se da sasluaju
kraljev govor.
Kad je siao s konja, Leonida je najpre nekoliko puta proao pored
celog puka, zastajui povremeno da bi potapao po ramenu nekog
vojnika u prvom redu. Onda je zastao ispred dvadeset petog oveka

57
u nizu i poeo da govori.
Vojnici! Idemo da se suoimo s milion varvara. Milion stranaca
dolazi da nam nametne ne samo svog kralja ve i svoj poredak i
obiaje, a taj poredak e svakog oveka pretvoriti u roba. Ali inimo
to svesni da svaki od nas vredi kao desetorica, moda kao stotinu
njih; imamo najjae oruje i umemo da se odbranimo od njihovih
kukavikih strela, koje im dozvoljavaju da napadaju neprijatelja iz
daljine, umesto da se bore prsa u prsa, kao pravi ljudi. A to je
najbolja potvrda njihove vojne slabosti.
Znamo i da e nam pomoi teren na kojem emo se boriti.
Braniemo prolaz toliko uzan da kroz njega jedva moe da se
provue prva linija puka. Zato sam podelio nau malu vojsku na
zbijenije pukove, to jest, umesto dvadeset etvorice, svaki e imati
po tridesetoricu ljudi. Udvostruio sam prvu liniju u kojoj emo
imati dvanaest hoplita, to e nam omoguiti vie izmena u istom
pentekostu, dok budemo ekali da stigne druga jedinica. Praktino,
svaki vojnik moi e da ispolji svu snagu kad se nae u prvoj liniji,
jer e kasnije imati dovoljno vremena da se odmori. Osim toga, dok
budemo marirali, pridruie nam se dodatne jedinice naih
saveznika; kao to znate, olimpijade se zavravaju, tako da i ostali
mogu da poalju svoju prethodnicu. U svakom sluaju bie nas
sasvim dovoljno za odbranu tog prolaza: moda i vie nego to je
neophodno.
Dakle, to nije veliki poduhvat za nas Spartance. Veliki je za sve
ostale i slavie nas cela Grka, a ne samo Sparta i Peloponeski savez.
Zauvek e nas pamtiti, kakav god da bude ishod ovog pohoda i
kakva god da bude naa sudbina.
Osim toga, zapravo neemo biti sami. Admiral Euribijad bie
udaljen nekoliko nautikih milja od nas, u visini rta Artemizija, gde
e ekati Kserksov napad s mora. Jer pored nas Persijanci nee
proi, to vam jamim. To znai da e veliki car pokuati da dopre do
sredinje Grke svojom flotom, a Euribijad e se postarati za to da
zada odluujui udarac varvarima. Mi smo, dakle, samo levo krilo
odbrambenog fronta koji se zavrava na Eubeji, ali na zadatak

58
veoma je osetljiv: ako bi Persijanci uspeli da prou, a pre svega ako
prerano prou, pre nego to se saveznike snage potpuno mobiliu i
zauzmu Korintski prolaz, cela strategija saveza bi se sruila i izgubili
bismo Grku. Izgubili bismo Peloponez. Izgubili bismo Spartu.
Da ne elite, moda, da se na elu Lakedemonije nae jedan
persijski despot kome e jedino biti vano da nas izmuze kao krave
kako bi slao naa blaga u Vavilon ili, jo gore, da bi iveo kao Krez?
Hoete li da se mlitavi i slabi varvari ene naim ponosnim
spartijatskim enama i da s njima prave izrode? Hoete da zavlada
korupcija, da se urui ureenje koje je od Lakedemonije napravilo
savreno drutvo jednakih ljudi, ponosnih na svoju solidarnost i
kolegijalnost? Da ne elite, moda, da vojnike zamene sumnjivi
pekulanti, izrabljivai i trgovci najgore vrste?
Sparta je stvorila ureenje u kojem ivimo i napredujemo kroz
vekove ratova, rtvovanja i herojskih dela. Mi ne elimo da
nametnemo to ureenje izvan naeg podruja uticaja. Meutim, taj
car dolazi u Grku s namerom da nam nametne pravila i dogme
nazadne civilizacije. Ja kaem da ga moramo oterati iz naeg mora,
moramo ga naterati da se vrati odakle je doao, da se tamo zamajava
u svom carstvu robova, uljuljkan u iluziji da je veliki car. Ja mislim
da je veliki kralj onaj koji vrstom rukom vodi svoj narod, svestan
svog znaaja i spreman da se odbrani. Veliki kralj sam, dakle, ja, ali
samo zahvaljujui vama!
Poslednja reenica izazvala je toliko snane ovacije da na drugoj
obali Eurote niko ne bi poverovao da tu vojsku ine svega trista
ratnika. Ipak, radosnim pokliima nije se pridruio Aristodem, koga
je obuzimao sve vei gnev kad je shvatio da kralj osvaja potovanje i
naklonost svojih podanika.
Ne budite previe sigurni u to nastavi kralj poto je ponovo
zavladala tiina da e biti borbe. To uopte nije izvesno.
Najverovatnije je da e do sukoba doi na Artemiziju. Osim toga,
moglo bi se dogoditi i da Persijanci pokuaju da prodru kopnenim
putem u sredinju Grku, ali tek kad iza nas ili ak uz nas bude
veina saveznikih snaga. Ako, meutim, Kserks pokua da probije

59
nau odbranu im stigne, to emo svakako moi sami da reimo.
Kasnije, kad varvare najurimo u Aziju, cela Grka bie nam
zahvalna to smo joj omoguili da odnese odluujuu pobedu.
Svi e zakljui podiui glas pamtiti Leonidu i njegovih trista
ratnika koji su zaustavili ogromnu vojsku sina Darija Velikog,
naslednika loze Kira, osvajaa etiri carstva. I nee biti vano da li
smo se borili ili nismo: budua pokolenja pamtie da smo se mi,
samo nas tri stotine, suoili s celom Azijom! Ako se budemo borili,
postaemo besmrtni ak i ako budemo leali u grobu, kako kae
uzvieni pesnik Tirtej!
Osim Aristodema, nije bilo oveka koji nije podigao koplje i
uskliknuo u znak odobravanja, glasno izvikujui Leonidino ime i
ime svoje drave.
Eurit primeti smrknuto lice prijateljevo i glasno, da bi ovaj mogao
da ga uje od poklia, ree mu: Ovo je kralj za koga zaista vredi
umreti, zar ne?
Aristodem se prezrivo osmehnu. Ako mora da umre, umri za
Spartu, budalo, a ne za jednog oveka. I to za oveka koji je
spreman da rtvuje trista i vie ljudi da bi zadovoljio svoje
samoljublje.
Ako umremo, umreemo u borbi, uz ostale saveznike snage.
Zar nisi uo? Verovatno neemo ni ratovati, barem dok tamo
budemo sami... odvrati Eurit, uznemiren njegovim prezrivim
stavom.
Upravo ti je u lice rekao, a ti i dalje ne shvata! uzviknu
Aristodem. On eli da se bori pre nego to pristignu ostali. Nada se
tome i ne bi me zaudilo da pokua da izazove neprijateljsku vojsku
na borbu, umesto da se dri poloaja; ak i po cenu da time dovede
u opasnost celu Grku...
Nisi objektivan... Kakve razloge ima da tako sudi o njemu?
odgovori mu prijatelj u trenutku kad je pentekontarh naredio
vojnicima da se okrenu nalevo i da se postroje u kolonu.
Znam da je tako i taka presee Aristodem. Onda uze svoj tit,
stavi ga na lea i okrenu se nalevo, spreman za polazak.

60
 Mar

O d Sparte do Termopila trebalo je prevaliti preko pet stotina

kilometara i visoka komanda izraunala je da e tako spremna
vojska poput Leonidine taj put prei za neto vie od deset dana.
Kako god bilo, ritam mara zavisie i od spremnosti saveznika koji
e pripremiti svoje trupe kad im glasnici jave da se Spartanci
pribliavaju njihovoj oblasti.
Tog dana vojnici su marirali svega nekoliko sati. Leonida nije
odmah zahtevao da se propisno rasporede, ve je dozvolio da svaki
pentekost, poevi od onog koji je izabrao za svoju telesnu gardu,
marira uz svoja kola s opremom. Ipak, pre nego to se spustila no,
vojska je stigla do severne granice Lakonije, gde ih je saekala grupa
Skirita u ratnoj opremi. Naime, efori su zahtevali od planinskih
zajednica da dodele Leonidi tridesetak lakih peadinaca, iji je
zadatak bio da izviaju i obavetavaju. Izabrani Skiriti nosili su po
tri-etiri laka koplja, ali nisu imali odbrambeno oruje. Njihova
jedina odea bio je koni pojas oko struka i karlice i kratak koni
plat. Neki su nosili i zailjenu kapuljau od filca.
Kralj poveri polemarhu zadatak da ih rasporedi i da im objasni
njihova zaduenja, dok je Dijeneku davao uputstva za postavljanje
kraljevskih atora u kojima e njegovi ljudi provesti no. Hopliti iz
ostala etiri pentekosta ekali su da im zapovednici pokau sektore
na kojima e se rasporediti. Potom su postavili prostirke i ekajui
da im robovi spreme veeru razmenjivali su utiske o proteklom
danu.
A ti si govorio da su izabrali najloije spartanske hoplite! ree
Maron Aristodemu kad mu se pribliio. Danas nam je Leonida
govorio kao da se obraa najboljim vojnicima koji su kroili na tlo
Helade otkad su je bogovi stvorili!
ak je i Ditiramb izrazio svoje miljenje: U svakom sluaju, ne bi
stavljao na kocku svoj ugled predvodei nesposobne vojnike!
Nikad nisam rekao da smo loi i nesposobni naglasi

61
Aristodem. Samo sam rekao da nas niko u Sparti ne poznaje na
osnovu naih ratnih poduhvata.
Gluposti! nije odustajao Maron. Jedino merilo kojeg su se
drali jeste da izabrani ratnici imaju sinove.
Potrebni smo mi Leonidi, ali ne onako kako ti misli da jesmo
odgovori Aristodem. U najboljem sluaju, spreman sam da
priznam da je poveo vojnike koji nisu stekli slavu, kako mu ne bi
pomraili slavu u borbi. Rekao je da e nas ljudi pamtiti, ali zapravo
mu je vano da pamte njega.
Pa ta i ako je tako? umea se Eurit. Ako se ne izvrgne u
iubris, ambicija nije neminovno loa. Mi treba da pokaemo koliko
vredimo. Dosad smo uestvovali samo u manje vanim bitkama.
Vrednost vojnika meri se u bitkama s velikim neprijateljem, a mi
emo svakako dokazati da vredimo.
Ako je istina da je jedino merilo pri izboru bila injenica da
imamo sinove tvrdoglavo odvrati Aristodem da li ste se zapitali
kako to da s nama nije nijedan vojnik koji je odlikovan? Eurilej,
seate ga se, onaj koji je odlikovan za zasluge u ratu protiv Arinjana.
On ima sinove, ali nije ovde. Isto vai i za Klearidu. Seate li se kad
je, davno, sam zadrao falangu u Argolidi? I njega su odlikovali, a
zatim jo jednom, pre dve godine, posle borbe protiv Mesenaca. I
kako to da je Knem izabran za polemarha koji je samo jednom bio u
ratu, a nije izabran, na primer, iskusni Eujanit koji je nedavno bio na
severu? S nama su ak i degradirani zapovednici...
Zavladala je neprijatna tiina, a prijatelji su se zgledali. Ali Maron
nije navikao da se predaje: Pa, sad emo imati mnogo prilika da
zasluimo odlikovanja, a ja nameravam da ih iskoristim.
Da, posmrtna... odvrati Aristodem, ali ga prekinue povici koji
su dopirali iza njega. Svi se okrenue i ugledae kako Anerist gura
Pantita prema kolima.
Pentekontarh je najzad skinuo lem: bio je odvratan i bilo je jasno
da je potpuno svestan toga, toliko da je to preokrenuo u svoju korist.
Guste obrve bile su mu spojene iznad prenaglaenog nosa
izbrazdanog dubokim oiljkom koji mu se protezao od ela do

62
brade. Oiljak mu je izobliio gornju usnu te je izgledao kao da
veito ima grimasu. Prialo se da je sm izazvao povredu od koje
mu je ostao oiljak kad je jo dublje razrezao posekotinu od
neprijateljskog maa, kako bi svoju runou pretvorio u odvratnost i
tako ulio strah i svojim vojnicima i neprijatelju, ali i enama i
mukarcima s kojima je bio intiman, jer mu je milije bilo da izaziva
strah nego saoseanje.
Bez obzira na to da li je ta pria istinita, injenica je da je Anerist
bio jedan od retkih runih ljudi u drutvu koje nije trpelo
nesavrenost i kanjavalo je decu koja se nisu uklapala u merila
lepote, od samog njihovog roenja.
Ti si budala! vikao je na mladia. Je l se tako proveravaju
kola? Ako ni to nisi u stanju da uradi, kako e se boriti protiv
neprijatelja?
Pantitovi prijatelji okupie se oko njih. Euriz je hteo da zaustavi
zapovednika koji se ponovo ustremio na mladia, ali Aristodem ga
je zaustavio da mu prijatelj ne bi navukao na sebe pentekontarhov
gnev. ta se dogodilo? upitao je, trudei se da se obuzda.
Ovaj kreten je odgovori mu Anerist poto je jo jednom
gurnuo Pantita dobio zaduenje da pregleda tovar i nije primetio
da smo poneli jedan polomljeni pijuk. Onda je pokazao alatku s
odlomljenim vrhom, koja je leala na zemlji.
Bio je itav kad sam proveravao pobuni se Pantit, obraajui se
prijateljima. Moda je bio malo oteen pa se od truckanja sasvim
odvojio!
A, je li? odvrati zapovednik. Jo e mi rei da je Ares siao
meu nas i da je to uradio tebi u inat...
Ares nije, ali neko ko je moda vrlo blizak Aneristu jeste... pomisli
Aristodem, kome misli naas odlutae. Nije primetio kad je
zapovednik podigao pijuk sa zemlje.
Je l vidi? Sad vie niemu ne slui ree pentekontarh drei
alatku obema rukama. Kladim se da ne bi mogao posluiti ni da te
ubijem njime dodade spremajui se da udari Pantita.
Aristodem je primetio njegov pokret tek u poslednjem trenutku.

63
Ipak, nagonski se bacio izmeu pentekontarha i njegove rtve i na
vreme zaustavio direktan udarac, ali nije mogao sasvim da ga
izbegne; ipak, nabori toge ublaili su udarac. Poto je pijuk bio bez
vrha, svakako nije mogao ozbiljno da ga povredi, ali da je
pentekontarh iz punog zamaha udario Pantita, posledice bi sigurno
bile tee.
Pentekontarh s mrnjom pogleda Aristodema. Nekoliko trenutaka
niko nije progovorio osim onih u zadnjim redovima, koji su upravo
dotrali kad su uli komeanje.
Tiinu je prekinuo zapovednik, ne odvajajui pogled od
Aristodema koji mu je uzvratio istom merom. Videemo da li e
biti jednako hrabar u borbi, gde e svakako eleti da bude u prvoj
liniji... ree, odbaci pijuk na zemlju i okrenu se, spreman da ode.
A ti e dodade, obraajui se Pantitu noas straariti sve do
polaska; hou da sutra marira u prvom redu, kako bih se uverio
da se nee odmarati...
Stigao je i Kleopomp. Uvek je delovao izgubljeno i nikad nije
gledao sagovornika u oi, niti mu se pogled vie od jednog trenutka
zadravao na bilo kojoj taki. ta se ovde dogaa? Jeste li se upleli
u neto to bi trebalo da znam? ree, a izraz njegovog lica jasno je
govorio kako se nada da je re o neemu to ne mora da zna.
Udovoljili su mu. Ne brini odgovori mu Maron samo su
gledali prepirku izmeu dvojice u ovom pentekostu. Ali nisu se
ukljuili niti su pravili guvu.
A, dobro odvrati Kleopomp s oiglednim olakanjem i ode da
jede.
Nadam se da nisam vojnik koji zasluuje ovakve zapovednike.
Sva srea to je glavni zapovednik sposoban... izjavi Ditiramb.
to se toga tie, to e tek morati da dokae doviknu Aristodem
za njim i ode s Euritom i Pantitom.
Kunem vam se pouri mladi da se opravda, mlatarajui
rukama od uzbuenja da je jutros, kad sam ga video, bio itav!
Nimalo ne sumnjam u to odvrati mu Aristodem. Bojim se da
e sm nai razlog da te kinji, ak i ako mu ne da povoda za to.

64
 Trebalo bi da razgovaramo s Dijenekom, s polemarhom ili ak s
kraljem, ne bismo li ga naterali da se smiri ili te premesti u drugu
jedinicu predloi Eurit.
Jesi li ti lud? Hoe li da me proglase plaljivom enom? skoi
Pantit. Ne dolazi u obzir. Sm u se izboriti s njim. Upravo smo
rekli kako moramo dokazati da smo dostojni naih najboljih ratnika,
a ti hoe da idem da kukam i pre nego to se sukobimo s
Persijancima?
Kako god hoe. Ali za tebe ovo nee biti obina etnja
odgovori mu Aristodem i ode da veera.
Kakav je ovo skladan poredak, razmiljao je dok je, uuren, jeo
komad usoljenog mesa i luk, ako trpi kralja koji je ubio svog
prethodnika i divlja nad kraljicom, a jedan zapovednik se zabavlja
zlostavljajui podreene? Eurit je zaista naivan ako misli da emo
sve reiti time to emo kralju ispriati ta radi Anerist. Leonidu ne
samo da ne zanima kako se neko ponaa prema Pantitu nego moda
i odobrava takve metode. Moda je Pantit stvarno u pravu: moda
bi kralj pomislio da se ponaa kao kakva ena. A moda je upravo
kralj podstakao Anerista da ovrsne one manje ratoborne i
nedovoljno vete...
Da li bi trebalo da ubijem Leonidu? Sad smo ve krenuli u rat i
njegovo mesto jednostavno bi zauzeo polemarh. Sistem se ne bi
promenio. Doao bi neki drugi Leonida, drugi Anerist, a ljudi bi u
svakom sluaju morali da ih sluaju. Kad bih odluio da ga ubijem,
uinio bih to samo zbog Gorgo. Ali i to bi mogao biti dovoljan
motiv...
Panju mu odvue agor koji je dopirao iza njega. Osvrnuo se i
ugledao upravo Leonidu kako razgovara s nekim vojnikom. Vladar
primeti Aristodemov pogled i kad je zavrio razgovor s hoplitom,
zaputi se prema njemu. Aristodem oseti blagi gr u stomaku, i kao i
svi koji su se nalazili u njegovoj blizini, ustade ukazujui potovanje
kralju.
Samo vi sedite, Lakedemonci ree im Leonida, obraajui se
upravo Aristodemu: Kako se zove, vojnie? Na sebi je imao

65
jednostavan kiton; njegovo kraljevsko dostojanstvo ogledalo se u
njegovom dranju i odmerenom ponaanju i nije mu trebao lani
sjaj.
Aristodem, velianstvo odgovori upitani, koji je osetio obavezu
da i dalje stoji, a pored njega je stajao i njegov helot.
Onda, Aristodeme, plai li se Persijanaca? upita ga blago
zapovednikim tonom.
Aristodem se naas zamislio pre nego to mu je odgovorio.
Leonida nije delovao kao ovek koji voli razmetljivce. Pa... ono to
bi moglo... paljivo je birao rei da izazove zabrinutost, jeste
njihova brojnost. Ne poznajem bojno polje na kojem emo se suoiti,
ali ako ih uistinu ima toliko kao to se pria, jednostavno nas mogu
pritisnuti i prisiliti da popustimo.
Hoplit je grickao usnu pitajui se da nije preterao, da ne rizikuje
da ga kralj lino proglasi defetistom.
Dobro si zakljuio. Ti si ovek koji ume da razmilja, vojnie. I to
je dobro. Moda nije dobro kad se ovek nae u prvim borbenim
redovima, ali moe da bude dobro kad treba da komanduje ljudima.
Zreo si i prilino snaan mukarac. Posle ovog to nas eka, setiu te
se ako se bude poneo onako kako se nadam da hoe kad doe do
borbe, ako doe do nje.
to se tie tvoje zabrinutosti nastavi nisi pogreio, naelno
gledano. Ali kada bude video Termopile, shvatie da je dovoljna
aica ljudi da odbrani prolaz, ak i ako pred sobom ima celu Aziju.
Ako je uz to ta aica sastavljena od Spartanaca, moemo biti vie
nego sigurni da kroz taj klanac nee proi. Vano je da budemo
brzi, da stignemo da na vreme uvrstimo odbrambeni zid koji su
Fokejci podigli pre nekoliko godina. Iza te prepreke moemo
izdrati due nego to je neophodno. Mirno spavaj noas, vojnie, a
mirno e spavati i kad bude video kako se naa vojska uveava.
elim ti laku no.
Poto je to izgovorio, Leonida se oprosti i ode u svoj ator.
Aristodem nastavi da veera. Iskrene i smislene kraljeve rei navele
su ga na neka druga razmiljanja. Nema sumnje, ree u sebi, da je

66
kralj izuzetno harizmatian i privlaan ovek. Naizgled mu nita ne
nedostaje da bude vladar Sparte. Ne bi trebalo da popusti pred
iskuenjem i da postane blagonaklon prema njemu; on zna kakav je
zaista spartanski vladar i ta je sve u stanju da uradi. tavie, sad mu
deluje jo opasnije poto se uverio da kralj svojim ljubaznim
ponaanjem moe da oara ljude i da ih podredi svojoj ambiciji.
Sumnje mu se rasprie. Postalo mu potpuno oigledno koliku
pretnju predstavlja Leonida. U njegovom umu ne bee vie nimalo
straha pred Persijancima: inilo mu se da je za Spartu daleko
opasniji njen kralj. Kserksove horde jo su samo vojska utvara koje
lebde nad Lakedemoncima, savren neprijatelj s kojim se treba
sukobiti da bi se dokazala sopstvena vrednost, ali neprijatelj koji i
dalje postoji samo u maglovitim delovima uma. S druge strane,
Leonida je za njega predstavljao stvarnog, odreenog neprijatelja,
otelotvorenje licemerja spartanskog skladnog ureenja.
Leonidu je dosad video samo tokom mara u Sparti i razmiljao je
o njemu kao o uzroku nesree ene koju voli. Ipak, kad mu je Gorgo
nagovestila mogunost da ga ukloni, nagonski je to odbio, iz straha
da bi to to bio in izazvan iskljuivo linom koriu. Plaio se da u
Leonidi moe da vidi samo osobu ijim e uklanjanjem nadomestiti
ono to mu nedostaje: poverenje u ureenje koje u njemu izaziva
sve dublje oseanje nemoi i Gorgo.
A jedan Spartanac nikad ne deluje zbog line koristi, ve zbog koristi
zajednice.
Da se ponaao samo u skladu sa sopstvenim interesima, ne bi bio
nita bolji od Leonide.
Ali sad je sve drugaije. Ve su mu i Gorgina otkria bila dovoljna
da shvati koliku pretnju Leonida predstavlja za zajednicu. Njegova
elja da osvoji naklonost ljudi, u ta se uverio ve prvog dana,
uvrstila mu je uverenje da neto mora preduzeti ne bi li spreio
Leonidu da naudi Sparti.
Uinie to. Ne zato to je Leonida ubio Kleomena, to se iivljava
nad enom koju on voli niti zato to je poveo u smrt trista
Spartanaca. Ubie ga da se Sparta ne bi survala u ponor iz kojeg se

67
moda nikad nee izvui.
Leonida je naumio da postane heroj na njihov raun? E, pa, on e
ga, Aristodem, ubiti i postae pravi heroj, iako moda niko nee
saznati ta je uinio. rtvovae se za zajednicu premda nikad nee
moi da se podii time. Postoji li ita to je vie u skladu sa
spartanskim duhom?
Nije ga zanimalo odlikovanje, ve samo Gorgino priznanje i
mogunost da ona bude njegova.
Sad moe da se odmori. Emotivne i mentalne muke kroz koje je
prolazio nakon Gorginog predloga iezle su. Sad nastaju drugaije
muke, jer valja smisliti kako da sprovede svoju odluku. Ali o tome e
sutra razmiljati.
Persijanci? Na njih e misliti kad se suoe s njima; nadao se da e
dotad privesti kraju svoju borbu s pravim neprijateljem.

Vojska je sutradan krenula u zoru. Zahvaljujui Skiritima, Leonida je

mogao lake da se kree po neprijateljskom i nepristupanom
terenu. Gortaci iz severne Lakonije prvi su se probijali irei se po
terenu s krila formacije kako bi otvorili put tekoj peadiji i otkrili
prepreke. Ipak, kralj nije imao dovoljno ljudi da bi mogao da formira
klasine kvadrate hoplita u okviru kojih se kreu kola s vojnom
opremom.
Zato je morao da se osloni na nain mariranja koji dotad nije
primenjivao, koristei Dijenekov pentekost za formiranje kvadrata:
na krila je rasporedio po petnaestoricu ljudi izmeu kojih su se
kretala kola, on sm i polemarh. Ostatak vojske pratio ih je u
poretku veeg kvadrata, iako su u toj formaciji inili samo etvrtinu
kvadrata koji bi mogao napraviti jedan puk. Po ezdesetak ljudi
odabranih iz svih pentekosta rasporeeno je na oba boka, a
sredinom su se kretala kola s opremom svih jedinica. Vojnici koji su
marirali ispred i iza bili su rasporeeni u falange, to bi se moglo
pokazati kao vrlo koristan potez kad se domognu centralne Grke
budui da tamo mogu naleteti na bande naklonjene Persijancima.
Ve od sledeeg dana poeli su da im se pridruuju jedinice

68
Peloponeskog saveza. Kolona je nastavila da se kree du granice
izmeu Arkadije i Argolide, izbegavajui da se priblii ovoj drugoj
zemlji; Arg je bio jedini centar u Sredozemlju koji se suprotstavio
spartanskoj prevlasti, a Leonida nije hteo da trai nevolje pre nego
to stigne na bojite, utoliko pre to se prialo da bi Argolida mogla
da se udrui s Persijancima samo da bi se suprotstavila Sparti.
Spartancima se u Tegeji pridruilo pet stotina hoplita i isto toliko
njihovih helota iz tog arkadijskog grada-drave, a isti broj vojnika
pridruio im se i u Mantineji, petnaestak kilometara severnije.
Orkomen, koji se nalazio malo dalje, stavio im je na raspolaganje sto
dvadeset vojnika. Jo nekoliko stotina prikljuilo im se u grupama
dok su naputali Arkadiju. Na teritoriji Korinta pridruile su im se
etiri stotine hoplita, onda su proli preko prevlake u umarirali u
centralnu Grku, nad koju se nadvila sablast invazije.
I zaista, ve u Megaridi, povie suenja koje deli Grku na dva
dela, vojnici su svuda oko sebe primeivali napetost: lica seljaka koji
su radili u polju odavala su strah. Spartanci su imali tu privilegiju da
ne moraju da rade nita to nije povezano s vojnim aktivnostima i u
udu su posmatrali ljude kako mahnito sakupljaju letinu obavijeni
zloslutnom tiinom. Panju su im na to skrenuli saborci iz drugih
gradova koji su i sami, kad ne ratuju, radili u poljima te su i sami
poznavali ritam i nain seljakog ivota.
Retko se dogaalo da ceo letnji period proe bez upada trupa
nekog grada na teritoriju neprijateljskog polisa. Unitavanje useva
neprijateljskog grada predstavljalo je gotovo ustaljenu praksu u
stalnim ratovima izmeu grkih drava. Zato je nad radom teaka
stalno lebdela pretnja da e ih neko napasti, iako je neprijatelj tim
upadima nanosio samo ogranienu tetu.
Ali sada, svega dve stotine kilometara dalje, nalazi se najvea
vojska koja je dotad viena na helenskom tlu, vojska sastavljena od
varvara, od ljudi koje dotad niko osim ponekog Atinjanina ili
Platejca nije video u tim krajevima, vojska koja se nije mogla
prebrojati. Svaki Grk nauio je da se za kratko vreme povrati nakon
unitenja koja je prouzrokovala vojska nekog grada-drave; ali

69
pitanje je na kakva su sve unitenja spremni Persijanci i u skladu s
kojima naelima deluju. Tolikoj vojsci potrebno je mnogo vie izvora
snabdevanja nego to je to uobiajeno u Heladi. Toliko varvara
opustoie polja i seoske kue, pa ak i gradove.
Upravo to je najvie brinulo ljude. Pod uobiajenim okolnostima,
polis predstavlja sigurno pribeite u koje se narod sklanja pred
napadima. Unutar zidova polisa ljudi su bezbedni dok se ne okona
divljanje napadaa. Meutim, da li e ti zidovi izdrati pred
napadom milion ljudi? Pred tim pitanjem, pred saznanjem da
nemaju gde da se sklone od te beskrajne reke varvara, ljude je
obuzimalo oseanje nemoi.
Aristodema i njegove saborce Spartance nije zanimala sudbina
seljaka na koje su usput nailazili. Nisu poli da ratuju zbog njih, ve
u ime spasavanja Sparte i ratne slave. Leonida se, meutim,
povremeno nakratko zaustavljao i razgovarao s ljudima u polju,
kako bi ih ohrabrio i podstakao njihovu veru u njegovu vojsku i u
flotu.
Neki Spartanci, kao, recimo Maron, ak su im se bezobzirno
podsmevali: Ne brinite, kukavice! Spartanci e vam spasiti guzice!
doviknuo je nekoliko puta. Njegova dobacivanja nisu bila dobro
prihvaena meu vojnicima ostalih jedinica koji su smatrali da su
jednako znaajni za predstojei poduhvat i tako su izbile arke
meu saveznicima.
Siroti Pantit prvi je platio danak. On je vie od svih ostalih oseao
potrebu da se dokae nadreenima i saborcima i dok su se odmarali
ispod Kiterona, pridruio se Maronu, Alfeju i Ditirambu, koji su se
svaali s Arkaanima.
Mala grupa Tegejaca prila je Kleopompovom pentekostu da bi se
obraunala s Maronom zbog njegovih poalica. Glasno su se svaali,
ali nije bilo veih sukoba osim pomalo kokanja. aica
prodrljivaca luka umislila je da moe da spase celu Grku. A kad
smo ih pre deset godina zvali da se bore na Atici, odugovlaili su da
bi izbegli varvare... uo je Pantit jednog kavgadiju krupnog kao
Alfej, kako se obraa nekom Tegejcu izazivaki odmeravajui

70
Marona.
Ovaj nije saekao da ga mole. aica prodrljivaca luka? Ta
aica deraa luka odvrati u stanju je tako da satera koplje u
guzicu tegejskog sodomite kao to si ti, da e mu vrh izai kroz
pupak i zabiti se u varvarina koji se tu zatekne...
Tegejac se zajapurio od besa i tako se isprsio da je izgledao jo
krupniji. Saborci stadoe da ga hukaju govorei mu kako treba da
naui pameti tog spartanskog razmetljivca. Ali upravo u tom
trenutku naiao je pentekontarh Kleopomp. ta se ovde dogaa?
upita, bez i malo autoriteta, ne obraajui se onoj dvojici koja su se
svaala, ve jednom posmatrau.
Nita ozbiljno, pentekontarhu odvrati mu Alfej, dok su Maron
i Tegejac jedan drugog streljali pogledima.
Pa onda im kai da ne prave guvu izjavi Kleopomp i ve
sledeeg trenutka ode za svojim poslom.
Izgleda da tvom zapovedniku ne pada na pamet da te odbrani
podrugljivo ree Tegejac Maronu i zakorai prema njemu, spreman
da ga napadne.
I Maron zakorai prema njemu kad se Pantit postavi izmeu njih
dvojice. Bio je vrsto odluio da se istakne, ali shvatio je da se ne
moe suprotstaviti toj grdosiji i zato je reio da preuzme ulogu
pomiritelja. Stanite! Ako ponemo meusobno da se bijemo
obrati se dvojici zavaenih neemo imati dovoljno snage da
potuemo silnu vojsku velikog Kserksa!
ta hoe ovaj? nadmono se smekajui upita krupni Tegejac,
obraajui se svojim saborcima. S lakoom se mogu obraunati s
dvojicom tih prodrljivaca luka.
Ako si zaista tako vet nastavi Pantit bie veoma koristan
savezu kad se budemo sukobili s neprijateljem. Pokuajmo bar
jednom da budemo jedinstveni, mi iz Helade. Sad smo deo iste
vojske, Aresa mu!
Po izrazu Lica Tegejca i njegovih saboraca reklo bi se da te rei
nisu ostavile nikakav utisak na njih. Ali Pantit nije dobio priliku da
pokua da bude uverljiviji, jer upravo u tom trenutku oseti kako ga

71
neko snano vue za uvo. To nije bio Tegejac, niti Maron, Alfej ili
Ditiramb.
To je bio Anerist.
ta da radim s tobom? prodera se pentekontarh na njega, u
isto uvo koje je i dalje vukao, sve jae. Sad unosi neslogu i u
druge jedinice? I stvara nevolje sa saveznicima?
Ali samo je pokuao da nas razdvoji! uzviknu Alfej, dok se
Tegejac smejuljio, zadovoljan to je Spartanac izvukao deblji kraj.
Zatekao se tamo gde nije smeo i to mi je dovoljno odvrati
Anerist i zaputi se prema svojoj jedinici, vodei Pantita sa sobom.
Maron je pustio brata da govori umesto njega; panja mu je i dalje
bila usmerena na kavgadiju koji je napregao miie, oigledno se
spremajui da ga napadne. im se pentekontarh udaljio, iz njega
provali bes i on se poput bika koji pognute glave juria da natakne
rtvu na rogove, ustremi na protivnika iznenadivi ga brzinom
napada. Maron pade na tlo, gotovo oduzet od udarca i pada.
Protivnik ga zaskoi pritiskajui ga svom teinom, ne ostavljajui mu
mogunost da povrati dah i snagu.
Tegejac zgrabi Marona za guu i inilo se da Spartanac ni na koji
nain ne moe da mu uzvrati. Alfej ne izdra. Bacio se na krupnog
Arkaanina, zgrabio ga za kosu i povukao prema sebi. Njegov
postupak izazva negodovanje meu Tegejcima i nekolicina nasrnu
na njega. Jedan je snano stezao podlakticom Alfeja za guu kad se
zau poznat glas: Imaete dovoljno vremena da pokaete koliko
vredite na bojnom polju. Nema potrebe da mi sad to dokazujete.
Oni koji su nameravali da se umeaju u tuu odustali su i namah
zautali. etvorica uesnika u tui nita nisu uli i nastavili su da se
guaju. Leonida odluno uhvati za miicu Tegejca koji je davio Alfeja
i snano je iskrenu, a ovaj vrisnu i popusti stisak.
Arkaanin se naglo okrenu: zamahnuo je drugom rukom u
nameri da udari napadaa, ali ovaj ga zaustavi na pola puta
uhvativi ga za runi zglob i bez rei ga pogleda u oi.
Tek tada je peloponeski ratnik prepoznao Leonidu i spustio je
pogled obuzet stidom i nelagodom; u meuvremenu, jedan od

72
njegovih saboraca priao je Maronovom protivniku i pomogao mu
da ustane. Alfejev brat je i dalje bio oamuen i jedva je uspeo da
razabere ta se dogaa, dok je njegov protivnik stajao pravo ispred
Leonide, ali je ovog puta delovao poniznije.
Dakle, vojnie? Toliko si besan da bi mogao da napadne i svog
vrhovnog zapovednika ili si u stanju da se uzdri i da sav bes
uperi na borbu protiv vrhovnog zapovednika persijske vojske?
ree mu kralj, gledajui ga u oi.
Arkaanin pognu glavu i ne odgovori. To je bila obina razmena
miljenja, velianstvo ree mu Ditiramb.
Da, razmena miljenja u kojoj ste vi Spartanci izvukli deblji kraj
osmeli se da kae Tegejac, i dalje trljajui ruku koju mu je Leonida
iskrenuo.
Drago mi je to moji vojnici razmenjuju miljenja o onome to
nas eka odgovori kralj, nimalo uznemiren Tegejevim drskim
odgovorom ali oekujem da to inite po uzoru na nas
zapovednike, razgovarajui o strategiji i taktici, o tome kako da
svoju nesumnjivu snagu stavite u slubu helenskog cilja dodade.
Njegov miran i autoritativan nastup umirio je uzbuene duhove
vojnika. Kralj potom ode uveren da ih je dovoljno postideo da im
vie ne padne ma pamet da se tuku.

Meutim, Leonida nije mogao da vidi ta se dogaa malo dalje.

Jedan od njegovih pentekontarha iivljavao se nad hoplitom, ija je
jedina krivica bila to je mlad i lep. Meu njima dvojicom nije bilo ni
izazivanja ni borbe, i to ne samo zbog hijerarhijske razlike koja je
spreavala mladia da reaguje. Previe je naglaena bila razlika
izmeu njihovih naravi, iskustva, snage i fizike konstitucije da se taj
sukob ne bi izrodio u okrutno ivotinjsko iivljavanje.
Kad su stigli do jedne padine, Anerist gurnu svoju rtvu; momak
izgubi ravnoteu i pade kotrljajui se niz kratku kosinu. Stigao je
samo da se pridigne na kolena kad se Anerist ustremio na njega,
zgrabio ga za kosu i kolenom ga udario u bradu, izbivi mu dva
zuba.

73
 U tom trenutku mladi se pretvorio u vreu za vebanje na kojoj
je zapovednik mogao da iskali sav svoj bes a da mu mladi ne prui
nikakav otpor. Anerist ga je proraunato tukao, pazei da mu ne
povredi nijedan vitalni organ ili donji deo tela, a da pri tome to vie
izoblii njegovo lepo lice. Kako su minuti prolazili, tako je i razlika u
fizikom izgledu ove dvojice postajala sve manja, dok se nije gotovo
sasvim izgubila. Pantitovo lice pretvorilo se u traginu pozorinu
masku prenaglaenih jagodica i podonjaka; podbule usne delovale
su mu nestvarno i smeno, a nos mu se toliko iskrivio da mu je
pokrivao deo obraza.
Kad je pomislio da je dovrio svoje delo, Anerist zadade mladiu
zavrni udarac pesnicom u slepoonicu, ne propustivi da mu zakai
i uvo za koje ga je pre toga vukao. Do tog trenutka Pantit je uspevao
da ostane pri svesti i odjednom je shvatio da vie ne uje, nakon
ega je usledio dug zviduk praen muninom i vrtoglavicom.
Mladi je leao na zemlji sluajui taj neprirodan zvuk sve dok nije
zauvek utihnuo.
Shvatio je da je njegov progonitelj otiao. teta, pomislio je; voleo
bi da je krvnik video kako se uspravlja na noge. Kad je uspeo da
ustane, iako iskrivljen zbog naprslih kostiju, zadovoljno je zakljuio
da je pravi spartijat, sposoban da izvue ivotne sokove iz bola, kao
da njime hrani sopstvenu snagu.
Ako je ikad i sumnjao u sebe, sad je prevaziao te sumnje. Bio je
siguran da e bez straha i oklevanja ui u borbu s Persijancima.

74
 Izvori tople vode

I za Kiterona, u Beotiji, vladalo je drugaije raspoloenje. Tamo su

svi delovali kao da su se pomirili sa sudbinom. tavie, inilo se
da su neke zajednice ve bile poslale svoje predstavnike Kserksu da
bi ga obavestile o svojoj spremnosti da postanu njegovi podanici,
kao to je veliki car zahtevao. Ipak, nije se cela regija priklonila
Persijancima, tako da je Leonida prikupio jo jedinica sastavljenih od
izvrsnih vojnika. Kao polis koji je uivao najvei ugled, Teba je
najodlunije pristupila Persijancima, ali uprkos tome, izvesni
Leontijad pridruio se Peloponeskom savezu s etiri stotine hoplita i
stavio ih na raspolaganje spartanskom kralju. Leonida ih je
oduevljeno doekao, dok su ih mnogi vojnici, i to ne samo
Spartanci, posmatrali vrlo nepoverljivo, ak neprijateljski.
Ne moemo se mnogo pouzdati u takve ljude ako ih postavimo
na krila ili na zaelje ree Maron bratu. U odluujuim
trenucima morae da se suoe sa svojom braom koja se bore za
Kserksa, a onda se moramo zapitati kako e tada postupiti. Mislim
da nije dobro to ih vodimo sa sobom.
Maronovo miljenje zapravo je izraavalo brigu veine njegovih
saboraca. U Aristodemovom pentekostu vodili su se isti razgovori.
Bori se na znajui da li moe da se osloni na saborca koji je
rasporeen svega nekoliko metara od tebe? pitao se Eurit,
gledajui pred sobom etiri stotine titova s klasinim tebanskim
simbolom, buzdovanom. Kao da zaustavljanje stotina hiljada
Persijanaca nije ve dovoljno teak poduhvat...
Ako nita drugo, posluie kao odlian izgovor Leonidi, u
sluaju da poe po zlu... zlobno primeti Aristodem. U svakom
sluaju dodao je, objanjavajui tebanski obiaj da ne nose oklop
uvek sam se pitao kako im uspeva da formiraju dobru falangu kad
nisu propisno opremljeni. Videete da emo na kraju mi morati da
im pomognemo...
to se toga tie odvrati Eurit ta kae na ove koji su poli

75
nagi u bitku? Ti Beoani su obini egzibicionisti... Naime, upravo
je pristizala jedinica vojnika sa zapada; ako se izuzme klamida,
ogrta koji im je dosezao do glenjeva, bili su potpuno obnaeni.
Nosili su korintski lem, tit i ma okaen preko ramena. Zanimljivo
je bilo to to su na nogama imali kratke izme, za razliku od svih
ostalih hoplita koji su se borili bosi ili u konim sandalama.
Njihov zapovednik predstavio se Leonidinoj vrhovnoj komandi.
Zvao se Demofil i predvodio je sedam stotina hoplita iz Tespije,
nestrpljivih, kako je rekao, da doprinesu borbi protiv osvajaa.
Spartanski kralj srdano se rukovao s njim, ispoljavajui i tom
prilikom izuzetnu ljubaznost, veu od one koju su ispoljavali vojnici
koji su ga okruivali. Demofil je delovao oduevljeno i nije ga
zbunilo hladno dranje ostalih, naprotiv, podsticao je svoje vojnike
da se sprijatelje s peloponeskim hoplitima i sm je pokuao da
zapodene razgovor s ponekim Spartancem. Zaputio se prema
Aristodemovom pentekostu i, na nevolju, za sagovornika izabrao
pentekontarha: Onda, prijatelju ree i potapa ga po ramenu uz
irok iskren osmeh ne dogaa se esto da se Beoani i Spartanci
zajedno bore. To treba proslaviti, zar ne? Doi da popije vino s
nama!
Po mom miljenju, ti e biti previe zauzet branei svoju
stvaricu da bi mogao da se bori... odgovori Anerist, nastojei da
okrene na alu svoju primedbu i da prikrije gaenje koje je oseao
prema tom oveku i prema onome to on predstavlja. Ali njegovo
runo lice potisnulo je svaku klicu humora u njegovim reima.
Ja u rado piti s vama brzo se ukljui Eurit, ne bi li ublaio
napetost. I Pantit je zaustio da kae neto, ali onda se uplaio da e
ga Anerist naterati da se zbog toga pokaje pa zauta. S druge strane,
posle batinanja koje je pretrpeo prethodne noi, shvatio je da
predahe izmeu mareva mora da iskoristi da se odmori.
O, evo jednog prijatelja koji se ne ustruava odvrati Demofil,
okreui se prema onoj dvojici i nimalo ne marei za Anerista.
Naravno, prijatelju! Hajde da popijemo neto pre nego to poemo!
Eurit pozva i Aristodema da im se pridrui i on, posle kraeg

76
oklevanja, poe za njima.
Tebanski zapovednik Leontijad bio je mnogo uzdraniji. Odmah je
osetio podozrivost s kojom je vojska doekala njegovu jedinicu i
odluio je da se ne zbliava ni sa kim osim s Leonidom i
polemarhom. Zato je poveo svoje pravo do Dijenekovog pentekosta
iji su vojnici, marirajui i odmarajui se uz kralja, bili krajnje
disciplinovani. Ipak, njegova uzdranost izazvala je podozrenje i
meu vojnicima ostalih jedinica, koji su nastavili da ogovaraju
Tebance ak i kad se mar nastavio.
Kolona u kojoj je bilo ve tri hiljade hoplita i najmanje jo toliko
helota napredovala je preko Beotije u pravcu severozapada,
ostavljajui s desne strane jezero Kopaidu. Pratei tok Cefisa, uli su
u Fokidu provlaei se izmeu dva planinska venca, Helikona na
zapadu i Anargirona na istoku. U Keroneji, u podnoju Parnasa,
Leonida je zaustavio vojsku i ostavio ju je ceo jedan dan, otiavi
nekud s Dijenekom i nekolicinom hoplita. Nije ni pomenuo razloge
svog odsustva, ali niko nije ni posumnjao u to da kralj nije mogao
odoleti iskuenju da se ne posavetuje s Apolonovim prorokom u
Delfima, gde je Sparta uvek drala etvoricu izaslanika-proroka. U
svakom sluaju, kad se vratio, nita se nije ulo o toj poseti i niko se
nije usudio da ga upita za objanjenje, u strahu da se iza njegovog
utanja krije lo predznak.
Nastavili su da mariraju, ovog puta izmeu Parnasa, s leve
strane, i Kalidroma, s desne. Na kraju, nadomak izvora Cefisa, tamo
gde je nizija uzmakla pred brdovitim predelima, vojska je skrenula
prema severu, ulazei u Doridu, s ciljem da planinskim putem
stigne do Trakisa. Mnogi vojnici su se ve neko vreme pitali zato
Leonida nije odabrao ravniji i iri priobalni put, koji bi ih preko
Opuntijske Lokride odveo pravo do Termopilskog klanca, nadomak
Malijskog zaliva. Dijenek je objasnio prijateljima razloge za takvu
odluku.
Na vladar mora da se uveri ree on Aristodemu, Euritu i
Pantitu do koje mere moe da rauna s Trakisom. To je jedini
alternativni put koji vodi iz centralne Grke i pre nego to stignemo

77
u Termopile, namerava da proveri i, ako bude potrebno, ojaa
odbranu kod Trakisa. Osim toga, dogovorio se sa saveznicima sa
severa, Fokejcima i Lokrianima, da se sastanu u Trakisu.
Kakav je kralj, ti si stalno uz njega? upita ga Pantit.
Dijenek ga zbunjeno pogleda, primeujui samo bledi trag lepote
kojom se njegovo lice isticalo svega nekoliko dana ranije. Kakav je
ovek? On je izuzetan ovek, jedan od najboljih vladara koje je
Lakedemonija ikad imala, ako mogu da zakljuim na osnovu ovih
nekoliko dana koje sam proveo s njim... Naravno, tek treba da izdri
najvea iskuenja, ali upravo je on ovek uz koga elim da se suoim
s tim iskuenjima...
Evo jo jednog koga je taj uspeo da zavede, pomisli Aristodem, a
Eurit odvrati: I ja oseam sigurnost pod njegovim vostvom. ini
mi se kao da me vodi sm Ares. Ljut zbog tolikih hvalospeva na
raun kralja, Aristodem odlui da ode pre nego to i njega ne
upitaju za miljenje.

Vojska je stigla u Trakis u jutro dvanaestog dana mariranja. Grad se

prostirao na najniim obroncima planine Eta, na poloaju koji je
omoguavao nadgledanje i blokadu puta koji vodi od Tesalije do
Doride. S planinom iza lea, predstavljao je kotu koju bi svaki
iskusan i razuman vojskovoa proglasio neosvojivom.
Iako je Termopilski klanac, udaljen svega osam kilometara istono
od grada, bio toliko uzan da su kroz njega naporedo mogla proi
samo dvoja kola, svako ko se razume u vojnu vetinu smatrao ga je
jednako odbranjivim koliko je to bio i sm grad. tavie, stratezi
Peloponeskog saveza smatrali su prolaz ka Doridi praktino
zatvorenim zbog postojeih utvrenja i jedinu brigu predstavljala je
mogunost da se stanovnici grada pridrue Persijancima. I to je bio
razlog to je Leonida odluio da proe kroz grad. Hteo je da se
uveri u raspoloenje njegovih itelja, koji ga veoma radosno
doekae. U ravnici ispod grada zatekao je i ulogorene jedinice
Fokejaca i vojnike iz Opuntijske Lokride, po hiljadu hoplita iz obeju
drava.

78
 Od gradskih stareina saznao je da Kserks napreduje bez ikakvog
otpora i da, povrh toga, makedonske zajednice sarauju s njim. S
druge strane, ta saradnja se i oekivala. Kralj Aleksandar nikad nije
krio svoju naklonost prema Persijskom carstvu, ije je vojno
prisustvo u Trakiji prilino ograniilo upade Skita unutar
makedonskih granica. Zato je Kserksova vojska doekana sa svim
poastima gde god da se zaustavila, iako je svako njeno
zaustavljanje prouzrokovalo ekonomsku propast oblasti koje su im
pruale gostoprimstvo.
Prialo se da je persijska vojska toliko velika da prazni rena
korita kad car pusti konje i ljude da se napoje. Prialo se da je veliki
car za sebe i svoju svitu zahtevao srebrno i zlatno posue i da se
niko nikad nije usudio da mu ih uskrati. Prialo se da je neka
zajednica potroila etiristo talenata za ishranu i smetaj Persijanaca.
Na osnovu najnovijih vesti, neprijateljska vojska i flota upravo su
napustile Terme u istoimenom zalivu, gde su se kopnene i
pomorske snage prvi put spojile otkad su prele Helespont. Kserks
se nije pomerio odatle dok se nije uverio da e i Tesalija stati na
njegovu stranu. Bilo je, dakle, opravdano pretpostaviti da e i
preostali put do Malide biti obina etnja i da e se Persijanci pojaviti
za nekoliko dana, dok je njihova flota svakog trenutka mogla
osvanuti na jugu poluostrva Magnezija.
O, kralju, dozvoli nam da tebe i tvoju vrhovnu komandu
ugostimo rukom dostojnim jednog vladara ree Leonidi jedan od
predstavnika gradskog saveta. Oprostie nam ako taj ruak ne
bude na visini onih koje, kako se pria, nude Kserksu, ali mi tebe ne
gostimo iz straha, kao Makedonci, ve iz zahvalnosti i elje naeg
polisa da podri tvoj poduhvat.
Pokazali su mu trpezu punu izuzetno raznovrsne hrane, uz veliki
izbor ribe i mesa, sira, hleba, smokava, maslina, orbi od pasulja i
soiva i mnogo vina. Leonida ih pogleda pomalo prezrivo, a onda
ree ljubazno ali odluno: Sauvajte svoje ulagivanje za Persijance
ili, moda, za nekog drugog Grka. Ja sam spartanski vladar i nikad
nisam nita vie ni bolje nego poslednji od mojih podanika. Ipak,

79
zahvaljujem vam to ste ponudili mojoj vojsci, umornoj od napornog
mara i nenaviknutoj na odricanja poput Lakedemonaca, priliku da
se osvei i okrepi.
Onda kralj pozva Dijeneka i naredi mu da podeli svu hranu s
trpeze vojnicima iz svih jedinica osim spartanskih. Vojnici s veseljem
i izrazima potovanja prema Leonidi prihvatie hranu. Zapravo, ako
je sva ta hrana predstavljala raskonu gozbu za nekoliko ljudi, za
dve hiljade sedamsto vojnika bio je to prilino mrav obrok. Ali
Leonidin gest ostavio je takav utisak na saveznike da je to malo
hrane uspelo da nahrani duh svima koji su se pridruili
Spartancima. S druge strane, Spartanci su bili ponosni to njihov
kralj smatra da njegovi vojnici mogu i bez tog ustupka, tako da su i
oni bili zadovoljni jer je Leonida time potvrdio njihovu nadmo.
Leonidi se urilo. Zadovoljno je zakljuio da se oko hiljadu
mukaraca u gradu moe suprotstaviti Persijancima. Oprostio se od
svojih domaina i nastavio mar prema moru s vojskom poveanom
Fokejcima i Lokrianima. Dijeneku je poverio zadatak da saini
malu jedinicu metana Malijaca, birajui one koji poznaju teren kako
bi mogli da im pokau put i da izviaju.
Poto je traio doputenje od gradskih stareina da mu ustupe
ljude, pentekontarhu poslae tridesetak mladia s lakim
naoruanjem. Veina njih su pastiri rekoe mu koji odlino
poznaju teren. Istini na volju, samo jedan ima iskustva u ratovanju, a
njega smo odredili da predvodi grupu.
Njihov voa bio je nizak i zdepast Malijac, ali jak i nabijen. irok
pljosnat nos isticao mu se na licu na kojem nije ostalo mnogo mesta
za bilo ta drugo. Kako se zove? upita ga Dijenek.
Efijalt, gospodine odgovori ovaj nazalnim glasom.
Kau mi da ima malo ratnikog iskustva... prekinu ga
zapovednik.
Pa... predvodio sam, pre izvesnog vremena, nekoliko odmazdi
protiv tesalskih razbojnika. Jednom smo vodili pravu bitku na
bojnom polju: na obe strane bilo nas je po etrdesetak, a ja sam onda
rasporedio svoje u nizove i poveo sam ih u poretku falange i...

80
 Shvatio sam, shvatio sam nestrpljivo ga prekinu Dijenek. I to
je sve?
Pa... u ovim krajevima bilo je prilino mirno u poslednje vreme,
dok se ovo nije dogodilo... U svakom sluaju, prilikom te bitke
polovinu te kopiladi ostavili smo na bojnom polju, a ja sam lino
ubio...
Dobro, moemo da poemo. Kralj eli to pre da stigne do
Termopila. Povedite nas prekinu ga Dijenek, okrenu se i ode.
Verujem. Ne moe da saeka da se poteno iskupa u sumpornoj
vodi, a? Da se odmori od napornog putovanja! uo je Dijenek iza
sebe.
Naglo se okrenuo. Efijalt se neodoljivo osmehivao; u njegovom
pogledu zapovednik nije primetio zlobu, ve samo neduno
zadovoljstvo. Kako god bilo, ale na raun kralja Sparte, i to ale
nekog stranca, bile su nedopustive. Budalo! Pravi se duhovit pred
svojim obanima! Stani na elo kolone i odmah nas povedi prema
klancu! ree Dijenek najstroeg izraza lica koji je mogao da
napravi. Uini mu se da je to dovoljno jer Efijalt istog trena krenu
pokazujui pokretima ruku svojim podreenima da ga prate.
Mala jedinica napredovala je prema istoku prolazei pored
uzvienja i vodei vojsku du rubova nizije koja se s njihove leve
strane pruala u nedogled, sve do mora. inilo se da je istok oivien
planinama, ali to su bila samo uzvienja na oblinjem ostrvu Eubeja.
Posle nekoliko kilometara, na planini koja se uzdizala iznad Trakisa,
ugledae pukotinu iz koje je tekla reka. Efijalt im objasni da je to
izvor Azopa, a onda nastavi prema mestu na kojem se u reku ulivala
jedna pritoka i gde se preko mosta moglo prei na drugu stranu,
prema jugoistoku.
Vidite li onaj grimizni krug u pritoci? upita priljivi Efijalt
Dijeneka i Leonidu, koji su hodali pored njega. Zato se reka zove
Feniks. A imae jo jedan razlog vie da se tako zove kad je
poplavimo krvlju Persijanaca!
Leonida i Dijenek ga pogledae popreko.
Sad emo prei obe reke i ui emo u klanac brzo dodade

81
Efijalt, trudei se da napravi ozbiljan izraz lica.
Neposredno iza renih tokova bee smeteno jedno selo na
dugakoj blagoj padini koja se sputala do obale mora. Efijalt objasni
da je to Antela i pokaza svojim saputnicima svetilite podignuto u
slavu Demetre Anfizionidijske, a potom i sedita koja su pripadala
lanovima saveza.
Ali mi smo ovde imali i jednog kralja, kao to moda znate
dodade, pokazujui drugo svetilite. To je upravo hram Anfiziona,
koji je bio kralj Termopila, pre nego to je otiao u Atinu da se oeni
kerkom kralja Kranaja i da zauzme njegovo mesto.
Dijenek huknu prekidajui objanjavanje, a Leonida ga uhvati za
miicu. Gledaj koliko je ovde uzan ree mu, pokazujui mu put
koji se protezao desetak metara ispred njih. S leve strane, more i
kopno su se izmeali stvorivi movarno zemljite nejasnih obrisa; s
desne strane poslednji obronci planina obrazovali su dijagonalni zid.
Nije iri od petnaestak metara primeti Dijenek poto je
iskusnim pogledom procenio irinu prolaza.
Leonida klimnu glavom. Ali Efijalt nije bio ovek koji ume da uti:
Da, da, uzan je; moda je ak ui od prevoja. Ali ekajte da vidite
ostala dva. Moda su zgodniji za odbranu. Videete, onaj srednji...
Radije bismo sami odluili, ako nema nita protiv pokua
Dijenek da ga uutka.
vrst ravan teren uskoro se ponovo irio pred njima, a du
umovitih padina primetie paru koja se podizala iz zemlje. Neki
neuki momak iz kolone ree: Hej! Tamo dole pale prue u nau
ast!
Dijenek spremno stavi dlan Efijaltu na usta. Rekao bih da je re
o izvorima tople vode, zar ne? ree smejuljei se.
Efijalt se nije uvredio. im mu je zapovednik oslobodio usta,
spremno je nastavio: Naravno! To su naa topla kupatila, koja mi
zovemo kade, pravo uivanje tokom zime, ali prava neprilika tokom
ostatka godine! A ni to nije sluajno, izgleda da su nastala upravo da
bi osvajaima stvarala nevolje. Pria se da su se u drevno doba, kad
su Tesalci pokuali da osvoje zemlju, nai preci postarali da ispod

82
zemljine povrine izbiju izvori tople vode kako bi zemljite bilo
neupotrebljivo i kako bi se jo tee prolazilo ovuda. Kako god bilo,
velianstvo ree obraajui se Leonidi vidi li ono tamo, u ravni s
najviim stubom pare? Tamo je izvor s malim vodopadom, a pored
njega nalazi se oltar, podignut u slavu tvog pretka Herakla.
Vojnici su, iza njih, poeli da se useknjuju pokuavajui da
prepoznaju neobian zadah koji se irio iz vode; ali jo su bili
previe blizu mora i zapahnuli su ih zadah vlage koji se irio iz
movare i miris slane vode. Jedan hoplit je ak izaao iz kolone da bi
priao to blie, ali ga je pentekontarh odmah vratio. Na njegovu
nesreu, taj pentekontarh bio je Anerist. Urlao je unosei mu se
ulice i naredio mu je da e za kaznu, umesto da se odmori posle
mara, stajati sa titom na podlaktici dok njegovi saborci budu
veerali. A svaki put kad spusti podlakticu ispod struka dodao je
stajae jo jedan sat due.
Vojnici su uskoro mogli da zadovolje radoznalost ne izlazei iz
kolone. Naime, malo napred, dolina se suavala prema stubovima
pare, a zadah sumpora prodirao je vojnicima u nozdrve, to je
izazvalo talase negodovanja, koji su se uglavnom svodili na
poreenje zadaha sumpora s vonjom gasova najblieg saborca. U
meuvremenu, vodii su stigli do drugog suenja.
Jedva da je iri od prethodnog... primeti Knem, polemarh.
Da, ali pogledaj obronke planine: najmanje trideset metara
gotovo su uspravni. Drugi klanac moe da se pree i s jugoistone
strane ree mu Leonida.
Rekao bih da moemo biti spokojni to se tie prilaza s kopna
dodade Dijenek.
A ta je ovo? upita polemarh, pokazujui ostatke suvo
slaganog zida s otvorom na sredini, dovoljno irokim da kroz njega
prou jedna kola.
Efijalt revnosno odgovori: To je zatitni zid koji su davno, davno
podigli Fokejci da bi zatvorili prolaz tesalskim osvajaima. Naravno,
nije mnogo ostalo...
Da, ali popravie se, popravie se ree Leonida i posle kraeg

83
razmiljanja dodade: Neka se trupe ulogore ovde. Mi emo
produiti prema koti na krajnjem istoku. Hou i nju da vidim.
Efijalt odmah stade pored njega, a za njim pohrli i njegova grupa.
Poto su preli otprilike dvesta pedeset metara, obili su usamljeno
uzvienje koje se sputalo u more i Leonida odlui da se popne da bi
mogao da sagleda ceo teren. Sedamdesetak dugih koraka i ve je bio
na vrhu. Obronak je bio toliko gladak i pravilan da je izgledao kao
da je to uzvienje napravio ovek. Na vrhu, tridesetak metara iznad
nivoa mora, prostirao se ravan teren od stotinak kvadratnih metara.
Kralj se paljivo zagleda preda se. Najpre je osmotrio svoju
vojsku, koja se poput mestimino crvenog tepiha prostirala po niziji
u obliku peanog sata suenog u ravni sa zidom koji su podigli
Fokejci. Onda pogleda desno, prema moru i zakljui da mu
uzvienja zapadno od Eubeje zaklanjaju pogled na rt Artemizij, gde
se okuplja grka flota. Onda pogleda prema planini obrasloj
umama, vrlo strmih, gotovo uspravnih obronaka. Na kraju se
okrenu i pogleda u pravcu sledeeg klanca, a onda poe nazad niz
breuljak koji je liio na savren tron za njegovo kraljevsko
dostojanstvo.
Nije ni siao a Efijalt ga je ve obavestio o imenu uzvienja:
Kolonos, tako ga zovu u tim krajevima, a deca koriste padinu kao
tobogan niz koji se sputaju u more.
Posle gotovo tri kilometra kroz zaravan jedva neto iru od
prethodnog prolaza teren se ponovo suavao. Planine i more delilo
je svega nekoliko metara, ne vie od razdaljine u Anteli. Malo dalje
naziralo se neko selo.
Zove se Alpenos objasni Efijalt i to je prvo naseljeno mesto u
Lokridi. Posle njega, otvara se put. Sad ti treba da odlui,
velianstvo, gde e da rasporedi vojsku. I prvi put uuta i saeka
odgovor.
Leonida se zamislio, a onda upitao: Ova tri klanca... postoji li
mogunost da se zaobiu planinskim putem? Hou da kaem,
postoje li staze koje vode od Trakisa?
Zapravo postoje, ali treba ih poznavati naglasi Efijalt. Od

84
Trakisa, na primer, izvesni deo puta moe se prei uz tok Azopa,
onda se treba popeti na planinu Anopaju, dugom uskom i vrletnom
stazom koja se sputa prema moru upravo tamo, u visini onih
stenovitih venaca. Vidi li ih? Mi ih zovemo Crni guzovi, zato to
podseaju na kerkope, dvojicu kepeca koje je tvoj predak Herakle
obesio naglavake. Efijalt pokaza taku o kojoj je govorio.
A za koliko vremena se moe prei? upita Knem.
Vojska koja poznaje teren ili je vodi lokalni vodi moe da je
pree za etiri do pet sati. Rekao bih da je nemogue obii je s celom
vojskom... odvrati Efijalt.
Ali ne moemo iskljuiti mogunost da e neki itelj Trakisa
pasti u iskuenje da se proda za persijsko zlato primeti Leonida.
Dakle, treba i to imati u vidu, ak i ako se poslue time samo da bi
sproveli sporadine upade. Odluio sam. Najbolje mesto za
zauzimanje poloaja jeste sredinji deo klanca, gde emo popraviti
fokejski zid. Ali ovde emo ostaviti deo snaga s delom opreme da
uvaju poloaj, i to upravo Fokejce, budui da su nadomak svojih
kua.
Vratili su se do mesta gde su ostavili vojsku i uskoro je uska traka
zemljita izmeu planina i mora, izmeu Kolonosa i Antele, brujala
od pokreta. Dve grupe helota zaduene su da poprave zid; jedna je
dovlaila kamenje, a druga ga je postavljala. Leonida je naredio da
se zid podigne u visini dva oveka i da se produi prema moru, do
mesta gde movare dopiru do kolena. S druge strane, zid je
produen do stenovitog obronka i nastavljao se pod pravim uglom,
pruajui se uporedo s uzvienjem. Na sredini je ostavljen prolaz
koji e kasnije biti zatvoren pokretnom drvenom zaprekom. Od
drveta su napravili i skele koje su postavili du unutranje strane
zida kako bi im posluile kao bedemi, a krampovima su, izmeu
naslaganog kamenja, probili otvore u visini oiju.
Dijenek je odvojio jo nekoliko grupa helota i zaduio ih da ulove
divlja, a ostale je poslao da uzmu zalihe ita i ostalih namirnica od
lokalnog stanovnitva, pre svega iz sela smetenih u dolini ispod
Trakisa. Na taj nain je obezbedio neophodne zalihe hrane, a

85
istovremeno ih uskratio osvajakoj vojsci, koja e morati da se
ulogori u niziji podno Trakisa.
Osim toga, Leonida je, poto je oduzeo amce ribarima iz Antele i
Alpenosa, poslao glasnike na Eubeju da ga izveste o poloaju flote i
prenesu mu Euribijadov izvetaj. Persijska flota kretala se bre i
samim tim njen poloaj nije se mogao predvideti, za razliku od
sporih kopnenih trupa, iji se poloaj moe unapred predvideti. Na
osnovu onoga to su Grci u Termopilima znali, varvarski brodovi
moda su ve stigli do Artemizija i pomorska bitka moda je ve
zapoela. Kako god bilo, svestan da je samo ispomo pomorskim
snagama, Leonida je ekao Euribijadova nareenja. Ratne okolnosti
stvorile su neobian paradoks: kralj je primao nareenja od
zapovednika flote.
Kad se sve uzme u obzir, radije razmiljam o floti kao o arki na
vratima koja e, kad se otvore, oterati neprijatelja. Ako mi ne
zaustavimo persijsku vojsku, nai na moru nee moi da se suoe s
varvarima bez straha da e, kakav god da bude ishod pomorske
bitke, Persijanci prodreti u sredinji deo Grke poverio je kralj
Knemu i Dijeneku. Ako unitimo njihovu flotu, uskratiemo im
podrku s mora i onemoguiemo im da napreduju prema jugu;
meutim, ako im mi ovde dozvolimo da prou pre nego to
pomorska bitka zadobije presudan tok, naa flota e se nai izmeu
dve vatre: izmeu persijske flote na moru i njihovih trupa na kopnu.
Pa, ako u Grkoj postoji idealno mesto za zaustavljanje osvajaa,
onda je to upravo ovo odvrati mu polemarh. Ne verujem da na
helenskom poluostrvu ima jo mnogo mesta koja braniocima
pruaju mogunost da se zaklone morem i planinom...
Dok se u kraljevom atoru raspravljalo o strategiji, do veeri su svi
pripadnici teke peadije pregledali svoju opremu. Svi osim vojnika
koga je Anerist kaznio; on je do odlaska na poinak stajao drei tit
u visini gornjeg dela tela. Ipak, nije bio sm; zapovednik je naao
izgovor da mu pridrui Pantita. Izgovor je bio tako beznaajan da su
ga ve sledeeg trenutka zaboravili i krvnik i rtva. Mladi je uspeo
da izdri kaznu zahvaljujui konveksnom obliku tita iju je gornju

86
ivicu povremeno prislanjao na rame i na taj nain prebacivao na telo
deo tereta od osam kilograma.

87
 Kao Argonauti

S ledeeg jutra, kao to je obiaj, zapovednici okupie svoje

jedinice da bi izvrili smotru. Posle obaveznih jutarnjih
gimnastikih vebi, vojnici su se okupili zadihani i oznojeni, iako
sunce jo ne bee izalo. Osim toga, Alfej i Maron smislili su neto
ne naroito pametno: odluili su da plivaju u movarnom
priobalnom pojasu jer e im, po njihovom miljenju, plivanje u vodi
vee gustine dodatno ojaati muskulaturu. Zato su se nevoljno
odazvali pozivu za smotru i pojavili su se pred svojim
pentekontarhom pokriveni blatom, irei neprijatan zadah koji je
naterao njihove saborce da se postroje podalje od njih. Da ih
Kleopomp ne bi video u takvom stanju, braa su stala na zaelje,
iako grdosiji kao to je Alfej to nije mnogo pomoglo.
Spartanski ratnici! obrati im se Kleopomp, koji nije primetio
brau. Upravo sam bio na sastanku vrhovne komande. Da bismo
podigli moral vojnicima, odrali zdrav takmiarski duh i obezbedili
stalno fiziko vebanje, kralj je odluio da se posvetite sportskim
nadmetanjima, barem dok ne dobijemo vesti o napredovanju
neprijatelja. Zato smo odluili da sledimo primer Argonauta i da
odrimo pentatlon, koji e biti glavno nadmetanje u toku dana. U
pentatlonu e se nadmetati po est predstavnika iz svake jedinice.
Zapovednik saeka da vojnici prihvate saoptenje i meu
hoplitima nastade vreva kroz koju su dopirali uglavnom uzvici
odobravanja.
Raspoloenje vojnika namah se popravi. Zapljutae pitanja i ale:
A kako ete nas nagraditi? doviknu jedan iz poslednjih redova,
izazvavi salve smeha i glupavih odgovora: Ja hou venac od
maslinove granice, kao na olimpijadama! ili: Da! I povez za
miicu i levu nogu. To si zaboravio? Ali ne brini, posle susreta s
Persijancima poveze e ti svakako staviti!
Ja hou lovorov venac, kao na Pitijskim igrama! Ali gde da
naemo nekog dekia kome su ivi i otac i majka da nam, u skladu

88
s tradicijom, odsee lovorovu granicu? Ovde smo svi matori!
Ratnici stariji od Sparte!
Po mom miljenju, prikladniji bi bio Hiposelmov pogrebni venac
kakav se dodeljuje na Nemejskim igrama, s obzirom na ono to nas
eka...
Neka bude kao na Istmijskim igrama, nagradite nas novcem!
A ta e ti novac kad e za nekoliko dana umreti?
Onda neka pobednik dobije enu, tavie, dve ene, da nas
uvesele ljubavnim vetinama, pre nego to stignu varvari!
Poslednji predlog doekan je povicima opteg odobravanja.
Zapovednika, kome nije bilo po volji to aljivo raspoloenje,
oigledno je obuzela nelagoda. S druge strane, nije se usudio da ih
prekine, jer mu je reeno da treba podsticati dobro raspoloenje
vojnika. Na kraju natera sebe da neto preduzme i pokua da ih
smiri. Tiina, sad, tiina! uzviknu. Kralj je rekao da e vam
nagrada biti borba u prvim redovima, a to bi, vama Spartancima,
trebalo da priinjava ast! Osim toga, jedinica koja bude imala
najvie pobednika u sportskim nadmetanjima bie rasporeena u
prvu, isturenu liniju odbrane!
Meu vojnicima se razlegnue jo glasniji uzvici oduevljenja,
spreavajui Kleopompa da nastavi. Rairio je ruke, ali njegova
publika se smirila tek kad se umorila.
Sad nestrpljivo nastavi zapovednik moramo da izaberemo
estoricu najboljih meu vama. Poeemo od onih koji su
uestvovali na Panhelenskim igrama.
Ako je neko od nas i uestvovao, to je bilo pre sto godina
glasno primeti Alfej, koji je bio najmlai u jedinici.
Ti, to se pravi duhovit. Rekao bih da si najkrupniji odgovori
mu Kleopomp. Tebe emo svakako izabrati, a s tobom i jo
petoricu krupnih i okretnih. Pokazao mu je da prie i da stane
pored njega.
Pentekontarhu, ja za drugog uesnika, predstavnika nae
jedinice, predlaem mog brata Marona! ree Alfej dok je izlazio iz
stroja, prekriven blatom.

89
 Da vidimo, onda, tog Marona ree Kleopomp i saeka da
prozvani izae iz stroja. Nadajmo se da izgleda pristojnije od
tebe...
Naravno, nada mu se izjalovila. Praen salvama smeha, Maron
iskorai. Potom je pentekontarh saekao da izaberu jo etvoricu.
Neki su se samo prijavili, neke su podstakli saborci i ubrzo je tim bio
kompletan. Niko nije podrao Ditiramba koji je, s druge strane, bio
najstariji u jedinici.

U Aneristovoj jedinici izbor je protekao disciplinovanije. Niko nije ni

posumnjao u to da je Aristodem, zahvaljujui savrenoj muskulaturi,
dostojan da predstavlja jedinicu. Potom izabrae Eurita; s godinama,
njegovo beskrajno divljenje prema Aristodemu pretvorilo ga je u
bledu kopiju prijateljevu, neznatno niu, manje miiavu, manje
skladnih proporcija izmeu trupa i udova, manje pravilnih crta lica.
Meu trojicom preostalih izabranih najvie odobravanja dobio je
Pantit, koga su smatrali favoritom u trci.
Lino u se postarati da bude kanjen ako izgubi... i da te
nagradim ako pobedi ree mu Anerist uz izopaen osmeh dok je
prolazio pored njega. Ali mladi je bio toliko oduevljen da nije
pridavao nikakav znaaj njegovim reima, ve je samo slegnuo
ramenima i pridruio se prijateljima.
Dobili smo priliku da se istaknemo pred kraljem i pre nego to
pone bitka! Ko se tome mogao nadati? poveri Pantit Aristodemu.
Da se istaknemo? Pre e biti da je ovo samo jedan od naina da
prekratimo vreme koje nas deli od sukoba s varvarima... s
gorinom zakljui njegov prijatelj.
Meni se, meutim, ini da je ovo dobra zamisao primeti Eurit.
ouvaemo kondiciju, zabavljaemo se, meusobno emo se
nadmetati. Rekao bih da ne postoji nita bolje to bi moglo uvrstiti
kolektivni duh.
Jesi li ti umislio da si na Olimpijskim igrama? negodovao je
Aristodem. A moda misli da si jedan od Argonauta! Ovo je
obina lakrdija. Ne umiljaj da si sportista; ti si samo luda koja e

90
narednih nekoliko dana zabavljati Leonidu. Samo si sredstvo, i u
ovom sluaju, kao to e to biti i u borbi, kad bude umro zarad
njegove slave. Zato te je doveo ovamo, da te iskoristi.
Eurit ga pogleda zbunjeno, bez rei. Oajniki je eleo da se sloi s
njim, ali oseao je da je takav nain pomalo neprikladan.
Pantit je bio odreeniji. Ne zanima me da li je tako ili nije.
Leonida mi prua mogunost da se istaknem u sportskom
nadmetanju i u borbi da bih mogao da zasluim potovanje
saboraca. A ja sam mu za to zahvalan, kakve god da su njegove
pobude. Ako je istina to to kae, istina je i da svi mi sluimo jedan
drugom, to na odnos ini savrenom vezom izmeu vladara i
podanika.
Aristodem odmahnu glavom i zaputi se prema mestu gde je
trebalo da se odri prvo nadmetanje, stadion, to jest trka na kratkoj
stazi. Video je Dijeneka kako svojim helotima pokazuje kako da
obelee stazu duine est stotina stopa, to jest sto devedeset dva
metra i dvadeset sedam centimetara ili stadion du kojeg e se
odvijati trka.
O, tu ste! Jeste li spremni? Ja nisam veselo uzviknu
pentekontarh kad je ugledao trojicu prijatelja. Kralj me je zaduio
da pripremim stazu i prilino sam se namuio dok nisam naao
ravan i prav teren. Neki robovi, opremljeni pijukom i lopatom,
zarivali su lopatu u tlo da bi oznaili ivicu staze, dok su ostali
uklanjali kamenje sa staze.
Nekoliko helota oznaavalo je balbis, startnu liniju koja se sastojala
od dva uporedna plitka i uska kanala, meusobno udaljena
tridesetak centimetara. U te kanale e trkai uglaviti stopalo pre
nego to trka pone. Da bi ograniili pojedinane staze, robovi su na
pravilnim razmacima kopali male kanale u koje su zatim zabadali
lopate da takmiari ne bi prelazili iz staze u stazu.
Dijenek je objasnio kako e se odvijati nadmetanja u pentatlonu.
Prvog dana odrae se trka, zatim bacanje diska, bacanje koplja,
skok udalj i borba. Kralj je odluio da uestvuje najvie trideset
takmiara iz svake vojske saveza. Prisutno je bilo devet vojski:

91
spartanska, tebanska, tespijska, korintska, orkomenska, tegejska,
mantinejska, lokridska i fokejska, iz kojih je odabrano dvesta
sedamdeset takmiara. Bilo je to mnogo sportista za jedan dan
nadmetanja, ali Leonida je eleo da ukljui to vie vojnika u igre.
Pravila i procedura pojednostavljeni su u odnosu na pravila
Panhelenskih igara, pa ak i odnosu na pravila Karnejskih
svetkovina. U prvom delu meusobno e se nadmetati sportisti iz
istog grada; zato e svaka vojska imati tri tima iji pobednici,
ukupno dvadeset sedmorica, ulaze u polufinale sa po devetoricom
takmiara. Prvoplasirani i drugoplasirani iz svakog nadmetanja
ulaze u finale.
Dijenek je objasnio da e uglavnom ista pravila vaiti i za bacanje
koplja i za skok udalj, dok e za borbu, koja e se odvijati poslednjeg
dana nadmetanja ako budu imali vremena da ih privedu kraju
svaka vojska odabrati samo po trojicu predstavnika, i to meu
favoritima, pobednicima prethodnih nadmetanja. Rvanje e, kao po
obiaju, doneti odluujue bodove ukupnom zbiru bodova koje je
svaki tim osvojio u prethodnim disciplinama.
Posle nekoliko sati oglasile su se trube pozivajui takmiare da se
okupe, dok su ostali potrali da zauzmu najbolja mesta odakle e
pratiti trku. Oni koji su stigli prvi stali su uz same lopate za
razgranienje, dok su se ostali popeli na obronke breuljaka juno
od klanca, gde neki posedae, dok su drugi ostali na nogama.
Obronci se pretvorie u tribine stadiona. Odreena mesta du staze
bila su rezervisana za sudije i zvaninike iz gotovo svih vojski. Na
kraju se i takmiari poreae ispred startne linije maui se uljem;
bili su podeljeni u deset grupa, na osnovu pripadnosti odreenoj
dravi, to jest vojsci.
Pre poetka nadmetanja svetenici koji su se pridruili vojsci
obavie kratak verski obred. Nije bilo prinoenja rtava boanstvima
zato to igre nisu bile svetog karaktera, ali Leonida je zahtevao da
takmiari barem poloe zajedniku zakletvu. Sve je bilo spremno i
prvi tim Korinana zauze startnu poziciju. Poto su postavili stopala
u balbis, takmiari se sagnue, blago savie desno koleno, desnu

92
ruku povukoe unazad, a levu ispruie preda se i okrenue nadole
dlanove obeju ruku. Posle nekoliko trenutaka potpune tiine, sudija
uzviknu: Primakni stopalo uz stopalo! zatim ispusti uzicu koju je
drao u ruci, dajui time znak za poetak trke. Takmiari potrae
istovremeno, dok su ih saborci bodrili narednih tridesetak sekundi,
koliko im je trebalo da pretre stazu.
Dok su se timovi smenjivali, Aristodem se rasejano zagrevao, kao
i svi ostali koji su se spremali da tre i obeshrabreno je razmiljao o
tome kako e ove igre delovati na trupe: Leonida je jo jednom
izazvao opte odobravanje, to je znailo da mu se ne moe uputiti
nikakva primedba. Ako se usudi da mu naudi ili barem samo da ga
kritikuje, nee imati niiju podrku.
Eurit je nekoliko puta morao da ga pozove da bi mu skrenuo
panju na to da je red na njih. Bili su u istom timu, a Pantit je trebalo
da tri posle njih, s Ditirambom. Zauzeli su startnu poziciju, jedan
pored drugog, a Aristodem je na licima ostalih takmiara primetio
izraz velike odlunosti da pobede. Nekada je i njega, pomislio je pre
nego to je sudija dao znak za poetak trke, gonila elja da se
istakne i u svakom nadmetanju uestvovao je s jednakim arom koji
je sad primetio u pogledu ostalih takmiara.
Ali im je trka poela, u njemu se probudio uroeni takmiarski
duh koji je negovao od malih nogu. Pruao je noge najbre to je
mogao i snano je zamahivao rukama da bi pojaao odraaj. Kad je
preao polovinu stadiona, osetio je zamor i pomislio je da e izgubiti
jo dok je bio daleko od cilja. Ipak, malo je okrenuo glavu udesno i
shvatio da pored njega nema nikog. To ga je ohrabrilo, a ohrabrenje
je preraslo u zadovoljstvo kad je, poto je pogledao i ulevo, shvatio
da je samo Eurit bri od njega.
Pomirio se s tim da e osvojiti drugo mesto, ali bilo mu je drago
to e njegov prijatelj biti prvi. Ostalo je jo nekoliko metara do cilja
kad je Eurit primetno usporio, kao da mu je odjednom ponestalo
snage. Trenutak kasnije sudije proglasie Aristodema za pobednika,
dok je Eurit zauzeo drugo mesto.
Pognut, drei se za kolena i teko diui od napora, Aristodem

93
pogleda u oi prijatelja i uhvati njegov pogled pun nade. Tad je
shvatio.
Eurit ga je pustio da pobedi. Jo jednom je poeleo da skrene
panju Aristodemu na sebe i da ga uveri u svoju blagonaklonost.
Naas pomisli da bi trebalo da mu prenese sve to mu je Gorgo
ispriala, ali ponovni povici bodrenja skrenue mu panju na
poetak sledee trke u kojoj je uestvovao Pantit. I dalje zadihani,
Aristodem i Eurit ostali su na cilju da gledaju svog prijatelja, koji je
neverovatno ubedljivo prednjaio. Kad je stigao na cilj, nije delovao
umorno, ve je blistavim pogledom potraio prijatelje traei
njihovo odobravanje, dok su ostali takmiari pristizali za njim i
tapali ga po ramenu.
Ne verujem da me iko moe pobediti! uzviknu Pantit prilazei
prijateljima.
Pa, iako smo proli tek prvi krug popustljivo primeti
Aristodem rekao bih da nemam nikakvih izgleda pored tebe.
Tranje je moja specijalnost zadovoljno odvrati mladi,
okreui se prema stazi. Ali sm hou da vidim s kim u morati da
se nadmeem dodade i priblii se cilju. Ditiramb, i dalje zadihan
od napora, krotko poe za njim.
Aristodem uhvati Eurita za miicu i pokaza mu da sie s njim u
jarak pored staze. Zato si to uradio? upita ga, im su se povukli
na mirno mesto.
Ma, ne znam... Da bih te podstakao, moda. U poslednje vreme
deluje kao da ti jenjava podstrek odvrati Eurit.
Jenjava mi podstrek? Ja sam spartanski ratnik, ne zaboravi to!
uzvrati mu Aristodem.
Onda ti, moda, ja vie nisam po volji... promrmlja Eurit i
pognu glavu.
Ma ta pria? Kad bi samo... kad bi samo znao ono to ja
znam... odgovori i ugrize se za usnu.
ta treba da znam? prkosno mu odvrati Eurit. Ima li to neke
veze s tim povreenim uvom?
Aristodem se nagonski uhvati za levu unu koljku pokrivenu

94
kosom vlanom od znoja i prljavom od praine. Moda, pomisli,
moe da mu poveri Leonidina zlodela, ali ne moe mu otkriti svoju
vezu s Gorgom. Kako god bilo, rekao je sebi, morao bi da mu
objasni kako je saznao sve to, a onda bi se sve zamrsilo. Pusti.
Ovako je bolje za tebe hladno mu ree.
Dolazak Alfeja i Marona izvue ga iz neprilike. Gde ste vas
dvojica? Jo dve trke, a onda smo mi na redu. Zar neete da nas
gledate? upita Maron.
Prijatelji se pogledae, a onda s naporom napravie veseo izraz
lica i stadoe da posmatraju trke. Gledali su i brau, smejui se
nezgrapnom Alfeju, koji je onako krupan jedva drao korak s
ostalima. Stigao je nekoliko trenutaka posle pretposlednjeg. On e se
bolje pokazati u ostalim disciplinama, niko nije sumnjao u to. Maron
se, meutim, dobro drao. Iako je trao prilino loim stilom,
prikupio je svu snagu i domogao se treeg mesta, to mu ipak nije
bilo dovoljno da proe u sledei krug nadmetanja.
Sunce je bilo u zenitu kad je poelo polufinale. Takmiari su bili
oznojeni i pre nego to su zapoeli nadmetanje, koa bi im se caklila
da se nisu namazali uljem. Pantit je bio u prvoj grupi. Skakutao je,
pljuvao, oputao miie, gledao naokolo u potrazi za podrkom
spartanskih saboraca koji su ga ve smatrali favoritom i pokuao da
usredsredi panju na njih.
Prvi je potrao sa starta i prvi je stigao na cilj s neznatno manjom
prednou nad drugoplasiranim, u odnosu na onu koju je ostvario u
prvoj trci. U finale je uao i jedan Tespijac, koji je za zamah ruke
prestigao treeplasiranog Spartanca. Uzbuen, Pantit je izazvao
oduevljene uzvike saboraca, koji ga podigoe uvis kao da je ve
pobednik.
Doao je red i na Aristodema. U njegovoj polufinalnoj grupi nije
bilo Spartanaca, ali mu je takmac bio Korinanin koji se u
prethodnoj trci istakao skoro koliko i Pantit. Silovito je krenuo i
odmah izbio na elo, a zatim ubedljivo vodio itave tri etvrtine
staze kad mu se pribliio jedan Tebanac koji je, meutim, stigao
drugi. Kad je stigao na cilj kao treeplasirani, Aristodem je pogledao

95
Eurita odmahujui glavom, siguran da bi njegov prijatelj bio bolji.
Trea polufinalna trka bila je najneizvesnija, jer je nekoliko trkaa
gotovo istovremeno stiglo na cilj. Sudije su se namuile da utvrde
redosled prolaska kroz cilj, a bili su izloeni i dodatnom pritisku
navijaa. Na kraju je ustanovljeno da je prvi stigao Spartanac
Pantit, zatim Korinanin, Tebanac, Tespijac, Mantinejac i Tegejac.
Dijenek odlui da ostavi finaliste da se odmore nekoliko sati i
objavi da e zavrnoj trci prisustvovati i kralj, a zatim se povue u
hladovinu, to za njim uinie i mnogi drugi. Ostali su preli preko
movare i osveili se u moru, nagaajui ko e biti pobednik i
kladei se. Neki su, meutim, osmatrali obzorje ne bi li primetili
Euribijadovu i Temistoklovu flotu; ipak, premda je nebo bilo vedro a
vazduh prozraan, zaslepljujui sunevi zraci onemoguavali su
jasan pogled.
Pantit je proveo vreme u drutvu prijatelja, kako bi do kraja
uivao u tim trenucima slave. Znao je da se u ostalim disciplinama
pentatlona nee toliko istai i svim srcem se nadao da e trenuci
slave potrajati barem jo sledeeg dana.
Trube su oznaile nastavak nadmetanja, a gledaoci ponovo
potrae u potrazi za najboljim mestima. Aristodem dopusti da ga
Eurit i ostali prijatelji odvuku, i pridrui se optem meteu. Video je
Pantita i Korinanina u dvema sredinjim stazama, rezervisanim za
favorite i samog je sebe iznenadio kad je naglas poeo da bodri
prijatelja. Meutim, Maron i Alfej koji su stajali pored njega, jedan s
desne, a drugi s leve strane, uspeli su da ga nadjaaju.
Aristodem je gledao as start, as cilj iza kojeg je sedeo Leonida u
ulozi sudije u poslednjoj trci. Kralj je zadovoljno posmatrao svoje
ljude koji su pratili trku, ali nije mu promakla ni napetost koja je
vladala meu estoricom finalista, spremnih da uloe svu svoju
snagu u odluujuu trku. Niko nije sumnjao da je vladar, duboko u
srcu, navijao za Spartanca, ali svi su mu bili zahvalni to im je
omoguio da na taj nain provedu tih nekoliko dana koji ih, moda,
dele od smrti.
Takmiari su prestali da gledaju naokolo i usredsredili su se na

96
liniju cilja, nastojei da izvuku i poslednji atom snage iz tela.
Ovo je upravo kao pred poetak bitke, pomisli Aristodem, koji je
tek tada shvatio da je kralj pronaao najbolji nain da mentalno i
fiziki pripremi ratnike za sukob. Lica i dranje potpuno nagih
takmiara odavala su ista oseanja i jednaku napetost koji bi obuzeli
estoricu hoplita spremnih da se suprotstave protivnikoj falangi.
Jedinu razliku predstavljala je injenica da se zapravo protivnik
nalazi pored njih, a ne ispred njih.
Kad su potrali, izgledali su kao da ih je ogroman morski talas
iznenada gurnuo napred, sve zajedno. Ali taj talas najsnanije je
odgurnuo Pantita i Korinanina, koji su ubrzo izbili ispred ostalih,
praeni pokliima i topotom stopala o tlo, slinim zveckanju oruja i
jaucima ranjenih u borbi.
Na polovini staze Korinanin je ubrzao i prestigao takmaca, koji
je, meutim, trao ujednaenije, troei manje snage. Korinanin je
mahnito pokretao glavu i ramena, nastojei da stigne do cilja dok ga
snaga sasvim ne izda, dok je Pantit trao jednako kao i na poetku
trke i zaista, kad im je preostalo jo svega nekoliko metara do cilja,
stigao je protivnika.
Iako je jedva disao, Korinanin se borio da ostane na elu. Ali
pred samim ciljem Spartanac se odvoji i izvi se napred rizikujui da
padne i da protrai trud. Prijatelji su ga gledali kako sklapa oi i
stiska ake u pesnicu, a zatim je gotovo doskoio na cilj. Nekoliko
sekundi kasnije Pantit je ugledao najblie gledaoce kako mu prilaze,
a zatim su ga podigli s tla, slavei ga kao pobednika.
Alfej je gotovo sruio Aristodema kad je skoio i potrao prema
prijatelju. Aristodem, Eurit i Ditiramb mogli su da mu estitaju samo
iz daljine jer je mnotvo navijaa odvuklo njihovog prijatelja pred
Leonidu.
Pantita obuze snano uzbuenje kad je stao pred kralja. Leonida
mu najpre spusti ruku na rame, onda ga privue k sebi i snano ga
zagrli, pa ga odvoji od sebe i okrenu ga prema mnotvu podiui
njegovu ruku u znak pobede. Ovo je na prvi heroj; prvi iz, nadam
se, dugog niza heroja. Iako sam ovde u ulozi zapovednika svih

97
Grka, i dalje sam kralj Spartanaca. Zato mi dopustite da se radujem
pobedi svog sugraanina! izjavi vladar i podignu ruke podstiui
ostale da slave pobednika.
Pantitu se oi napunie suzama. Oamueno je posmatrao vojnike
koji su pevali u njegovu ast, tapali mu, izvikivali njegovo ime i
inilo mu se da se sve okree oko njega neverovatnom brzinom i
nestaje u vrtlogu glasova i lica koje je jedva uspevao da vidi.
Osetio je da nikad nije bio toliko srean.
Osetio je da e smrt u borbi, pored tih ljudi ije je potovanje ve
zadobio, biti najbolji nain da okona ivot.
Osetio je i da e se, sad kad je postigao svoj cilj, boriti takvim
arom i hrabrou kakve nije ni znao da poseduje.

Nakon toga prepustie se slavlju, a Leonida im dopusti da piju vie

nego obino. Pantit je bio okruen najdraim prijateljima i s njima je
podelio snove o slavi koje je blago pijanstvo pretvorilo u udesne i
nemogue poduhvate.
Mogli bismo da rasporedimo svih sedam falangi na planinski
obronak i da priemo Persijancima s boka dok budu napadali na
centar... ree Alfej, glasom nesigurnim od vina.
Takvim napadom zaas bismo ih sve saterali u more i ne bismo
ni morali da se borimo s njima dodade njegov brat, jednako
veseo.
Ja, meutim, elim da se borim, i te kako! Zato emo ih napasti
u ravnici, probiemo njihovu odbranu, stii emo do centra poretka
i izai borei se kopljima, maem i titom! uzbueno uzviknu
Pantit.
Aristodem ih je posmatrao tronuto, ne uestvujui u njihovom
oduevljenju. Voleo je tu estoricu ljudi s kojima je vie puta
uestvovao u borbi, poveravajui im sopstveni ivot, svestan da su
se i oni oslanjali na njega da bi izvukli ivu glavu. Ne bi poeleo
druge vojnike pored sebe u borbi. Nisu bili najbolji u Sparti, ali
nijedan vojnik nije imao bolje uza se. Svako e, od mladog
neiskusnog vojnika do veterana, uvek odabrati da se bori uz

98
prijatelja, ljubavnika ili bliskog roaka da bi sa sigurnou mogao da
rauna na njihovu saradnju i spremnost da se rtvuju.
Ipak, oseao je da su mu oni beskrajno daleki, potpuno
ukalupljeni u ureenje koje je njemu postalo odbojno. ivot bi dao
za njih, ali dati ivot za ureenje u koje ne veruje, neto je sasvim
drugo.
Pantit ga prekinu u razmiljanju. Aristodeme, hoe li da mi
pravi drutvo, idem do toplih izvora da se okupam? upita ga.
Aristodemu je trebalo nekoliko trenutaka da usmeri panju na
ono to se dogaa oko njega, ali je stigao da primeti ljubomoru u
Euritovom pogledu. Zato je odgovorio na jedini mogu nain:
Hvala ti, ali ostau jo malo ovde.
Dobro. Onda ja idem da se odmorim odvrati Pantit, s naporom
se uspravljajui na noge. Mislim da sam zasluio. Dosta mi je
guve, a danas e verovatno, ko god me sretne, poeleti da popria
sa mnom. Zato idem na reku umesto u kupatila, na neko mrano
mesto gde u moi da budem sm. Jo nekoliko sekundi stajao je
trudei se da uspostavi ravnoteu, a onda je otiao.
Kad se odmakao od vatre oko koje su sedeli, mladi se s naporom
privikao na mrak, jo tamniji od crnih obrisa planine. Vodilo ga je
ulo mirisa; pratio je zadah sumpora koji je ukazivao na blizinu
reice sa sumpornom vodom. Iako je esto sluao o tome, nikad nije
uronio u takvo udo prirode i priao je oprezno, kvasei najpre
samo prste, onda aku, pa podlakticu. Tek kad mu se koa
prilagodila toploti i kad se navikao na miris, skinuo je kiton i ceo
uronio u vodu, a zatim seo na plitko dno, dok mu je voda dopirala
do ramena.
Zamurio je i nastavio da sanja o slavi. Sanjario je da je Pantit
pentekontarh, veteran iz hiljadu bitaka, prekriven oiljcima, koji
predvodi svoje ljude u bitku protiv Persijanaca, u ratu koji se, poput
Trojanskog, pretvorio u desetogodinji. Pantit je bio polemarh, lini
Leonidin savetnik, zaduen da smilja strategije i taktike koje je kralj
odobravao sa slepim poverenjem.
Vidi, vidi ko je to ovde!

99
 Neprijatan, isuvie poznat glas natera ga da otvori oi, a oseaj
potpune oputenosti istog trena zamenila je krajnja napetost.
Pogledao je nalevo i ugledao dve krupne tamne prilike koje su se
jasno isticale na pozadini osvetljenoj vatrama, zvezdama i slabanom
meseevom svetlou. Pokuao je da prepozna oveka koji je imao
dovoljno jak eludac da eta s Aneristom.
Bio je to Kleopomp, to ga je donekle umirilo.
Nema ega da se plai, rekao je sebi. Ovo je njegov dan. On je
heroj i niko mu ne moe ni dlaku s glave skinuti a da ne izazove
osudu svih ostalih, pa ak i samog kralja. Osim toga, Aneristom je,
na sreu, jo jedan zapovednik.
Morae da otrpi jo neku uvredu, moda, koja nije nita drugo do
izraz ljubomore, i to je sve. Danas je dovoljno jak da to istrpi.
Evo jednog koji se uobrazio, dragi Kleopompe ree Anerist, pa
kleknu uz reku i primaknu odbojno lice Pantitovom. Mladi je
shvatio da je zapovednik pijan. Ovaj se sad osea nadmonijim od
nas samo zato to je pobedio u trci. A onda e se, moda, kad bude
morao da se suoi s neprijateljem, unerediti od straha, terajui nas
da udiemo miris njegovog izmeta...
Eto, znao sam. Uiva da mi se podsmeva. Dovoljno je da ostanem
miran.
Video sam ja mnogo utokljunaca kao to si ti, koji upravo tako
postupaju u borbi. Ne samo da su potpuno beskorisni ve nanose
tetu. Iako se ne razbee odmah, usporavaju napredovanje falange i
umanjuju pritisak na neprijatelja. Zbog takvih kao to si ti gubimo
bitke nastavi Anerist, pribliavajui usta iz kojih se irio zadah
zdravom mladievom uvu.
Dovoljno je da ostanem miran...
Gle kakvo vitko telo, bela, nena koa. Da sam imao takvog
sina, odveo bih ga na Tajget i ostavio bih ga tamo da umre. ta e
Sparti jedan takav? Ti enskasti momci dobri su samo da se malo
zabavi s njima, zar ne, Kleopompe?
Ma, ne znam... odvrati ovaj, obuzet nelagodom.
Sad e mu rei da se mane toga, da ne upada u nevolje. Da, da,

100
sigurno e mu rei, razmiljao je Pantit.
Kako god bilo nastavio je Anerist barem ti danas moramo
odati poast. Popravio si ugled jedinice, a s druge strane, obeao
sam ti da u te nagraditi ako se dobro pokae. A ti si ak i
pobedio... Nain na koji je to rekao nije dopustio Pantitu da
odahne s olakanjem.
I Kleopomp je postao podozriv: E, pa, odoh ja da spavam...
ree, spreman da poe.
Ne, ne, ne, kakvo spavanje! zaustavi ga Anerist. Ti e ostati
ovde da se postara da deko dobije zasluenu nagradu. Nikad se
ne zna, udne su te male barabe; ne mora da znai da e mu se
svideti, ak i ako ga nagrauje iz najboljih namera...
I Kleopomp posluno ostade, bez rei, nervozno se osvrui levo i
desno kako bi se uverio da u blizini nema nikoga.
Pantit se skamenio. Ali odmah zatim uenje ustuknu pred
zabrinutou kad je video da Anerist skida kiton i ulazi u vodu.
Zabrinutost je prerasla u strah kad je osetio Aneristove snane ruke
na ramenima, koje ga gurnue prema kamenitoj obali reke. Onda ga
je jednom rukom stisnuo za guu, prisiljavajui ga da okrene glavu,
a potom i celo telo, da bi mu na kraju pritisnuo glavu o tlo, dok su
mu kolena, na kojima je kleao, i dalje bila u vodi. Istog trenutka
zapovednik ga zajaha kako bi ga spreio da pobegne.
Tek tad je, konano, nagon za preivljavanje naterao Pantita da
reaguje, istina nespretno, ali dovoljno da se otrgne od stiska
napadaa. Zapovednik ponovo pokua da ga zaustavi, ali nije ga
udarao i mladi shvati da ovaj ne namerava da mu nanese vidljive
povrede. Pomislio je da iskoristi to, ali zapovednik je bio mnogo jai
od njega i borba se pretvori u oajniki pokuaj da se protivnik
onesposobi.
Brzo, Kleopompe, pokreni se! ree Anerist, kao da se obraa
podreenom. Stani s druge strane i sedi mu na glavu ili ga stisni
butinama im ga namestim kako treba. Sledeeg trenutka Pantit se
ponovo zatekao u poetnom poloaju, lica pritisnutog o tlo, kolena
uprtih o dno reice, dok su mu lea izvirivala iznad vode.

101
 Kleopomp promrmlja neto to Pantit nije mogao da razume od
huanja vode. Ali dobro je uo Anerista kada je dodao: Hajde! ta
eka?
Mladi je ponovo pokuao da se oslobodi kad je odjednom osetio
neki teret na glavi, kojem se pridrui pritisak Aneristove ruke na
potiljku. Shvatio je da je Kleopomp seo na njega, a zadah skorelog
izmeta nadvladao je miris sumpora. Anerist ustade s lea svoje
rtve, ali je nastavio da mu pritiska kimu rukama. Odmah potom
Pantit oseti kako ovaj ivotinjski nasilno prodire u njega, iako je
stenjanje njegovog silovatelja doprlo do njega prigueno. Sa svakim
trzajem Aneristovog tela, praenog pritiskom Kleopompovog tela na
plua, gubio je dah.
Posle izvesnog vremena, iju duinu nije mogao da odredi, Pantit
je shvatio da mu teina Kleopompovog tela na glavi postaje
nepodnoljivija od Aneristovog iivljavanja i da jedva die. Anerist
je, meutim, shvatio da njegovom ivotinjskom uivanju neto
nedostaje, da mu nedostaje patnja rtve i naglo se odvojio od
Pantita. Naredio je Kleopompu da ga i dalje vrsto dri i izaao iz
vode.
Pantit je samo nakratko mogao da odahne. Moda si ak i
uivao. Ko zna koliko puta si to radio. Sad emo da se postaramo da
ti se ovaj dogaaj uree u pamenje dublje od svih ostalih... uo je
Anerista iz daljine.
Onda je osetio razdirui bol u guzovima pre nego to je krvnik
ponovo prodro u njega. Nastavio je da gura sve silovitije, mrcvarei
mu zadnjicu i struk. Prikleten Kleopompovim telom, Pantit je
uspeo samo da ispusti priguen krik, dok su mu od oajanja suze
tekle iz oiju.
Konano, Anerist pobednikim pokretom odbaci trnovitu granu
kupine koju je drao u ruci, poto je prethodno raskrvario njome i
odrao kou svoje rtve, dok mu je Pantitova krv kapala s lica poput
trofeja iz lova. Pantitov bol i strah dovoljno su mu podstakli
uzbuenje i odveli su ga do vrhunca. Zapovednik ispusti ivotinjski
krik, odvoji se od Pantita i srui se u vodu lea naslonjenih uz ivicu,

102
oputeno dahui.
Obezbedio sam sebi lepo mesto u tvom pamenju, deko. Imam
utisak da izvesno vreme nee moi to ni sa kim da radi... a ako
umre u borbi, tvoje poslednje misli bie upuene meni, poslednjem
koji te je uzeo... ree on Pantitu, a onda se obrati drugom
zapovedniku: ta radi tu? Sad moe da ustane...
Kleopomp ga krotko poslua, ustade, okrenu se i u tiini osmotri
mladia koji je jo nekoliko trenutaka leao u istom poloaju, obuzet
napadima kalja dok je pokuavao da povrati normalan ritam
disanja. Onda je Pantit i sm pokuao da se spusti u reku, ali bol koji
je osetio pri dodiru koe s renim dnom natera ga da se ponovo
spusti na ruke i kolena, to Anerista natera na gromoglasan smeh.
Je l vidi? Jo je voljan za upotrebu. Ako hoe, moe i ti da ga
iskoristi, Kleopompe ree pentakontarh.
Skoro da bih i mogao... njemu je sad ionako svejedno
oklevajui odgovori drugi zapovednik i zakorai u vodu spreman da
zauzme isti poloaj u kojem je do maloas Anerist silovao svoju
rtvu.
Kad malo bolje razmislim, rekao sam da hou da mu budem
poslednji i biu mu poslednji. Pusti ga naredi mu Anerist, glasom
koji nije doputao pogovor.
Ali... pomogao sam ti... i to mimo svoje volje. Mislim da sam
zasluio, zar ne? neuverljivo se pobuni Kleopomp.
Logor je pun raspoloivih guzica. Idi da uzme nekog drugog
ovog puta ni Aneristov pogled nije doputao prigovor.
Kleopomp pognu glavu i uroni u vodu do vrata, pokuavajui da
ugasi uzbuenje, preputajui se blagodetima sumporne vode.
Pantit shvati da je slobodan i s mukom se izvue iz vode,
pokuavajui da se osovi na noge. Ali one ga izdadoe i mladi pade
na zemlju, a zatim se okrenu na bok u travi, dok ga je muitelj
posmatrao veselim pogledom.
Siguran sam da si previe ponosan da bi ispriao ta ti se
dogodilo, deko ree mu Anerist. Meutim, ako si dovoljno glup
da to uini, zapamti da Persijancima treba jo nekoliko dana da

103
stignu i da bi mogao poeleti da umre pre nego to ugleda prvog
Persijanca... upozorio ga je.
Pantit mu ne odgovori niti ga pogleda. Umesto toga, svu snagu je
usredsredio na pokuaj da se udalji odatle, ali morao je da zakljui,
krajnje ponien, da je puzanje jedini nain da se kree. uo je
Anerista kako mu dovikuje da mu je dosadilo da stalno gleda
njegovu guzicu, uo ga je kako se smeje njegovim naporima, ali je
nastavio da puzi oslanjajui se na podlaktice ne bi li makar stomak
pridigao sa zemlje. Oprezno je savio jedno pa drugo koleno i uspeo
je da pree nekoliko metara, dovoljno da ubor vode prigui
Aneristove rei.
Pogleda i dalje zamagljenog od suza, jedva je razaznao u daljini
sektor u logoru do kojeg je hteo da stigne. Vodila ga je samo
slabana svetlost plamiaka koji su goreli negde u moru. Iako je bila
no, liili su mu na titravi plamen vatre koja se razbuktala pod
uarenim suncem. Znao je da treba da poe u tom smeru, ali kuda,
nije znao. Meutim, vrsto je odluio da stigne hodajui, uprkos
stranim bolovima.
I dalje je bio na kolenima kad su do njega doprli nejasni glasovi i
obrisi, tanije tri obrisa. Koraali su prema njemu, ne primeujui
ga, ali nisu ni mogli da ga primete kad je gotovo puzio po zemlji.
Rekao je da e poi uz reku. Pokuajmo da nastavimo pravo
odavde, a onda emo hodati uz reku, dok ne naiemo na kade.
Bio je to Dijenekov glas.
Ako zatreba, tamo emo se razdvojiti. Jedan neka poe desno,
dvojica levo; onaj ko naie na njega neka da znak odgovori onaj
najblii, u kome Pantit prepozna Aristodema. Trei je sigurno bio
Eurit.
Mladi je bio previe ponien da bi poeleo da ga vide. Primirio se
tu gde se zatekao pokuavajui da se to vie priljubi uz zemlju i da
se izmea s rastinjem. Ipak, odmah je shvatio da su se ona trojica
zaputila pravo prema njemu. Ako ostane tu, zgazie ga ili e se
saplesti o njega. Zato se pridigao na ruke i kolena pokuavajui da
se pomeri to tie, ali pridolice primetie njegov pokret.

104
 Tamo se neto pomera. Kakva je to ivotinja, a? upita Eurit,
pokazujui rukom.
Dijenek se zagleda, a onda prie nekoliko koraka. Kakva
ivotinja. To je ovek. I rekao bih da je povreen.
Ko je? Je l neko od naih? upita Aristodem.
Na, i te kako je na. To je Pantit odgovori Dijenek.

Samo nekoliko sati ranije Pantit je bio ispunjen ponosom kakav

nikad dotad nije osetio. Sad je izloen najstranijem ponienju. I sve
se dogodilo u kratkom vremenskom razmaku. Najdrai prijatelji
zatekli su ga kako puzi krijui se u travi poput pacova, potpuno nag,
okrvavljene zadnjice. Bio je to teak udarac njegovom ponosu, koji
e teko zaboraviti.
ta ti se dogodilo? upita ga Dijenek, pokuavajui da ga
podigne. Pokua da mu pomogne da sedne, ali mladi mu stavi do
znanja da bi se radije opruio na bok, a ostali odmah primetie
razlog.
Nezgoda... pokua mladi da objasni. Samo sam hreo da
skoim u reku, ali previe sam popio i nisam dobro procenio daljinu,
tako da sam zavrio u trnju...
Trojica prijatelja ga pogledae, zadravajui pogled na njegovoj
unakaenoj zadnjici. Onda se zgledae. Je l on i dalje ovde?
upita ga Aristodem.
Ko, on? odvrati mu Pantit.
Zna ti dobro o kome govorim. O onom kopiletu! Vreme je da
plati zbog onog to ti radi!
Grei. Sm sam kriv. A s njim u se ja obraunati. Znam kako
da ga drim podalje.
Ma ta pria? Kou e ostaviti ovde ako ne uradimo neto s
tom nitarijom srdito odvrati Aristodem. Sad u ga naterati da se
zauvek pokaje. Doi, Eurite. Ti, Dijeneku, nemoj da se izlae
opasnosti, zauzima vrlo osetljiv poloaj. Naini pokret kao da e
ustati, ali Dijenek ga zgrabi za miicu.
Jesi li ti lud? Hoe da napadne svog pretpostavljenog? To bi

105
bio tvoj kraj ree zapovednik. Ja u vam rei ta emo da
uradimo. Vi odvedite momka u logor i predajte ga Ditirambu da ga
neguje. On je njegov zatitnik, a Pantit je njegov tienik; budui da
je momak njemu dodeljen i da on treba da brine o njegovom
ratnikom razvoju, on treba i da se pobrine da se Pantit oporavi.
Sutra emo rei da Pantit ne moe da uestvuje u nadmetanjima jer
je previe slavio, ali lekara ne zovite.
Da barem poem s tobom. Ne mogu da trpim da se dogaa tako
neto razjareno odvrati Aristodem.
Zaboravi. Ne budi lud. Hoe da natovari sebi na vrat takvog
neprijatelja? opomenu ga Dijenek. Odmah idite Ditirambu. To je
nareenje presee, obraajui mu se zapovednikim tonom prvog
Leonidinog stareine, a potom ustade i zaputi se prema toploj reci.
Zatekao je Anerista uronjenog u vodu, i dalje u Kleopompovom
drutvu.
Hej, Dijeneku! Doao si da nam se pridrui? Dobra zamisao!
prijateljski ga doeka pentekontarh.
Umesto odgovora, Dijenek ga zgrabi za dugu kosu, podignu mu
glavu i tresnu je o ivicu, pre nego to je Anerist mogao da shvati ta
se dogaa. Kleopomp je naglo iskoio iz vode, u strahu da se
Dijenek ne ustremi i na njega.
Hmmm... tvoja reakcija navodi me na pomisao da si se i ti
zabavljao s onim momkom, Kleopompe... primeti Dijenek dok je
krajikom oka posmatrao Aneristove pokrete.
Ja... ne, ne... nita mu loe nisam uinio. Samo sam se zatekao i
posmatrao uzviknu Kleopomp i sm gledajui Anerista, u nadi da
ovaj to nee porei.
Anerist se u meuvremenu povratio i njegovo zlo cerekanje
ponovo se razlegnu nad povrinom vode. Kako vidim, ta mala
usrana kukavica odmah je otrala da se poali najvanijem od svojih
prijatelja, onom koji ljube monike u dupe, pa preko noi postane
zapovednik prvog pentekosta... bez oklevanja ga je izazivao.
Dijenek mu jo jednom uzvrati svojim borilakim vetinama.
utnuo je Anerista posred vilice. Govno kao to si ti dodade ne

106
bi smelo da prosuuje druge. Ako jo jednom naudi tom momku,
neu biti ovako nean, a nee biti ni Leonida, uveravam te. Ima on
drugih briga i ne bavi se ovakvim neugodnostima, ali neko bi mogao
da mu skrene panju na tebe...
Anerist mu nije pruio zadovoljstvo da mu uzvrati. Samo je
ispljunuo krv iz usta, a onda mu odgovorio: I onda? ta sam to
tako neobino uradio? Poduavam tog momka, trudim se da
napravim od njega pravog ratnika, obuzetog mrnjom i besom, to
e mu pomoi da se bolje bori. To je ono to Sparti treba: ratnici.
Osim toga, nisam mu uinio nita to Pauzanija nije uradio tebi
toliko puta, zar ne? To svi znaju... je li tako Kleopompe?
Ali Kleopomp je nestao, oigledno smatrajui da je pametnije da
se vrati u logor. Anerist nije stigao da iznese jo neke zakljuke, jer
ga Dijenek udari laktom u jagodicu. Kad je otvorio oi, video je kako
mu se nadreeni zapovednik smeje. Odsad budi dobar, Aneriste.
Svojim metodama obuavanja rizikuje da desetkuje nau ionako
malu vojsku ree mu podrugljivo, pre nego to je ustao i poao
nazad.
Dijeneku! Dijeneku! dozivao ga je Anerist, nateravi ga da se
osvrne.
Ubiu te u ovoj borbi. Neu ekati da te Persijanci ubiju.
Pauzanija ionako nije ovde da te zatiti... vikao je za njim i sm
pokuavajui da se osmehne, iako ga je bolela jagodica.
Dijenek nije smatrao da treba da mu odgovori.

107
 Kavga

S ledeeg dana trebalo je da se nadmeu u skoku udalj. Kada su

se probudili, svi su se upustili u prognoziranje i opklade, a onda
su poeli da isteu miie i da vebaju skokove. Takmiari su se
rastrali du reke i po morskoj obali da bi sakupili kamenje istog
oblika i veliine kao haltere, tegovi koji se koriste za tu disciplinu.
Sastojali su se od dva kamena polukruga s ruicama, a sportisti su ih
koristili drei ih u rukama ispruenim preda se, kako bi prebacili
teinu napred. Efijalt i njegovi gledali su kako se stotine nagih
mukaraca zabavljaju skaui po etiri puta u svim smerovima jer se
na zvaninim takmienjima izvode etiri skoka udalj.
Glavni vodi iao je od takmiara do takmiara ispitujui ih o
njihovom umeu i oekivanjima, a onda je priao Dijeneku i
ponudio da bude sudija. Pentekontarh mu je odmah izaao u susret,
zakljuujui kako je tom oveku potrebno zaista malo da bude
zadovoljan. S druge strane, Efijalta su, zbog njegove blagorodnosti,
koja je esto bila naporna, svi zavoleli i ve je stekao nekoliko
prijatelja u raznim pentekostima i meu vojnicima saveznikih
jedinica. Bilo je i onih koji su huktali kad ga ugledaju ili su izmiljali
izgovore da se udalje od njega, ali veina je cenila njegovo drutvo.
Zahvaljujui njegovoj elji da udovolji sagovorniku i da bude
koristan, mnogi su ga smatrali zabavnim i prijatnim.
Utvreno je da e se, kao i u prethodnom nadmetanju, odrati
prvi krug skokova u kojem e uestvovati takmiari iz istog grada.
Svaki od tridesetorice izabranih iz svake jedinice, i ovog puta
podeljeni u grupe od po deset, skoie samo jednom. Trojica
pobednika nastavie takmienje da bi se odluilo ko e ui u
panhelensko finale. U finalu e oba takmiara izvesti po tri skoka.
Efijalt je s oduevljenjem prihvatio zadatak da pronae devet
mesta na ravnom i glatkom terenu da bi svi takmiari mogli
istovremeno da skoe. Uz pomo svojih vodia, pokazao je ta mesta,
jedno za drugim, i ostalim sudijama, a heloti poupae busene trave

108
i uklonie kamenje sa staze. Potom je poslednjih dvadeset metara u
svakom sektoru odvojeno od ostatka staze linijom obeleenom
umesto odskone daske, zvane bater, a onda je na terenu ispred tih
linija plitko iskopana zemlja. To je bila takozvana skama, mesto za
doskok takmiara.
Pantitovo odustajanje izazvalo je veliko razoaranje, naroito
meu Spartancima, jer je zahvaljujui brzini i okretnosti koje je
ispoljio prethodnog dana vaio za favorita i u skoku udalj. Mnogi su
se kladili na njega pre nego to se proneo glas da se nee takmiiti.
Efijalt je poneo iz Trakisa nekoliko parova haltera i podelio je po tri
para svakom timu da bi se takmienje to bre odvijalo. Onda ih je
Dijenek dodelio Spartancima, smatrajui da e se oni najbolje
pokazati. Efijaltov zadatak bio je da obavi merenje kanonom,
tapiem koji se koristi u te svrhe. U skoku udalj predvieno je bilo i
ocenjivanje stila, a za to su bila zaduena jo dvojica za svaku
jedinicu. Ako obojica loe ocene stil skakanja nekog takmiara, taj e
biti diskvalifikovan.
Od tri lakedemonska tima prvi je na stazu izaao Alfej, koji je
diskvalifikovan zbog nezgrapnog skoka; uteila ga je injenica da se
to dogaa i na olimpijadama, i to daleko vetijim sportistima. U
drugoj grupi Maron je prebacio trinaest metara, to je bio dobar
rezultat, ali nedovoljan da mu obezbedi prvo mesto.
Doao je red na Aristodema i Eurita. Zahvaljujui izduenim i
monim miiima, ovaj prvi je bio predodreen za tu disciplinu i
zaista, napravio je seriju skokova bolju od svih ostalih takmiara i
zauzeo prvo mesto. Ovog puta Eurit je morao vie da se potrudi, to
mu je donelo tree mesto.
Kad je doao trenutak da se meu trojicom takmiara izaberu
dvojica finalista, Aristodem poe da skakue da bi pripremio miie.
Pokuao je da obuzda svu energiju koja je hranila njegovu mrnju
prena vladaru i da je preusmeri u miie nogu. Njegovi rivali skakali
su pre njega i jedan je doskoio ak trinaest i p metara. Kad su mu
dali tegove, Aristodem energino odmahnu glavom da bi oslobodio
um i usredsredio se na takmienje, a onda stade na poetak staze za

109
skok.
Jedva je uo Eurita i ostale prijatelje koji su ga bodrili. Kad je
Efijalt dao znak da moe da potri, najpre se sagnuo, a onda je
potrao svom snagom. Malo ispred batera pruio je ruke ispred tela i
skoio jednom, drugi put, trei put i na kraju i etvrti put, izvijajui
lea da bi to dalje dopro nogama, u ravni s pruenim rukama u
kojima je drao tegove.
Efijalt se odmah dogega nosei kanon kako bi izmerio razdaljinu
do take na kojoj je Aristodem dotakao tlo. Onda je naglas objavio
da je takmiar skoio gotovo etrnaest metara, to znai da e on
predstavljati Spartu u finalu.
Prijatelji odmah dotrae da mu estitaju. Eurit ga je srdano
zagrlio, dok je Maron ve pravio neumerene prognoze u vezi s
finalnim skokovima. Aristodem se osmehnu, ali ne od radosti, ve
zbog oseanja nadmoi u odnosu na prijatelje i njihovo oduevljenje,
koje mu je delovalo krajnje detinjasto. Telo ga je odvelo na prvo
mesto, barem meu Spartancima, pomislio je. Da je zavisilo od
njegovog uma, dalekog i gotovo izgubljenog, samo bi se obrukao.
Njegova uzdranost prema zajednici u kojoj je iveo i netrpeljivost
koja mu je opsedala misli jo nisu uslovile sposobnosti tela koje je
reagovalo na osnovu davno usaenih, iskljuivo mehanikih
impulsa. Dijenek ga je veselo gledao. Taj momak mu, pomislio je,
mnogo olakava posao.
Pre Aristodema ve su skakala petorica takmiara. Jedan
Lokrianin sve je iznenadio zadivljujuim skokom, za koji se posle
Efijaltovog merenja ispostavilo da je dostojan olimpijskog
pobednika. Spartanac je potrao oputeno, uveren da ne moe
nadmaiti takvog protivnika i odskoio je nehajno, putajui da ga
tegovi vuku prilikom sledeih skokova. Kad je Efijalt objavio da je za
pola stope petnaestak centimetara premaio Lokrianinov skok,
meu njegovim saborcima prolomie se pobedniki usklici, koji
nadjaae ljutite povike protivnikovih prijatelja.
U drugoj seriji skokova niko nije dostigao duinu prvoplasiranog i
drugoplasiranog, niko osim Lokrianina koji je preskoio istu

110
duinu kao i prvi put. Efijalt saeka malo pre nego to objavi
rezultat, uivajui to svi ekaju njegovu re. I ponovo su se oglasili
Spartanci i Lokriani, prvi radosnim pokliima, drugi ljutitim
uzvicima. tavie, Spartanci su ovog puta pravili grube ale na
raun Lokriana, kojima se to oigledno nije svidelo. Aristodem,
meutim, nakon to je prethodni rezultat postigao krajnje
oputenim skokom, ovog puta bio je pomalo napet i ukoen i
postigao je prosean rezultat.
Kad je doao red na Lokrianina da skoi trei i poslednji put, na
skuenu niziju punu ljudi spustila se nestvarna tiina. Poto se dugo
usredsreivao, takmiar se snano zalete i odskoi zadivljujue
daleko ali i prilino nespretno, tako da se prilikom sledeih skokova
nezgrapno zanosio levo i desno, ali poetni zalet omoguio mu je da
na kraju doskoi daleko.
Vrlo daleko.
Svi pogledae Efijalta, koji nikad dotad nije osetio kako je to biti u
centru panje. Jo vie nego prethodni put oduio je merenje i
oklevao da saopti rezultat, sve dok iz publike ne dopree ne ba
pohvalna dobacivanja na njegov raun. Onda je uzviknuo iz sveg
glasa, kako bi ga uli i oni najdalji gledaoci, da je Lokrianin za pola
stope premaio dotad najveu duinu.
Poklii koji se prolomie posle njegove objave nadjaae sve zvuke
koji su dopirali sa staze, a pre svega nadjaali su rei druge dvojice
sudija koji su objavili da se skok ponitava zbog neprikladnog stila.
Izvesno vreme niko nije shvatao ta se dogaa, a Lokriani istom
merom uzvratie Spartancima podrugivanja. Tek kada su primetili
da se njihov takmiar prepire sa sudijama, izraavajui
nezadovoljstvo irokim pokretima ruku, posumnjali su da neto nije
u redu. Njihovi pobedniki usklici polako se pretvorie u mrmljanje,
nadjaano glasom jednog sudije koji je najzad mogao da objavi ta se
dogodilo.
Za nekoliko trenutaka napetost je dostigla vrhunac, a iz redova
Lokriana poletee psovke. Aristodem je u neverici gledao Alfeja,
koji je skoio prema mestu na kojem su se okupili protivniki

111
navijai i silovito se bacio meu njih. Za njim potrae Maron i jo
nekoliko kavgadija. Grdosija je pao na dvojicu lokridskih vojnika i
oborio ih svojom teinom. Kako god bilo, on se doekao na mekano,
ali njegove rtve svom silinom udarie o tlo. Maron pojuri pognute
glave, ciljajui stomak treeg vojnika, koji pade na zemlju, ali pri
padu zakai stopalom zadnjicu svog napadaa. Maron od tog udarca
pade na jednog Lokrianina i zaas se u kavgu ukljuie desetine
ljudi iz obeju vojski.
Dok su se Lokriani i Spartanci tukli, Aristodem je sedeo na
zemlji ruku naslonjenih na savijena kolena i s podrugljivim
osmehom na usnama. S druge strane, drugaije nije ni mogao:
gledajui oko sebe, primetio je da se vojnici iz ostalih jedinica
grohotom smeju gledajui one koji se vreaju i tuku i da kude nain
borbe i jednog i drugog kavgadije. Kominu sliku upotpunilo je
Efijaltovo dranje.
Vodi se, kao po obiaju, isticao dobrom voljom. Stajao je pored
zavaenih i pokuavao da razdvoji one najblie svaki as pruajui
ruke izmeu njih, ali vodei rauna da i sm ne dobije neki udarac.
Aristodem ga je gledao zabavljajui se; imao je utisak da posmatra
oveka koji pokuava da izvue neto iz vatre, pazei da se ne
opee.
U meuvremenu, Dijenek je otrao da pozove Leonidu, kome je u
tom trenutku stigao glasnik s Artemizija. Kad je shvatio da nee
moi svojim autoritetom da prekine tuu, pentekontarh se oslonio
na kralja, koji je stigao na poprite i pokuao da ih dovede u red.
Meutim, posluali su ga samo oni vojnici koji su uivali u prizoru.
Lokriani i Spartanci previe su bili zaneti tuom da bi mogli da
primete bilo ta to se dogaa izvan borilita.
Leonida naredi Dijeneku da naorua kopljem i titom svoj
pentekost i da rasporedi hoplite u male grupe oko mesta gde su se
tukli Lokriani i Spartanci. Ubrzo se ezdesetak vojnika rasporedilo
oko zavaenih i poelo da ih potiskuje titovima. Veina ih je
primetila i istog trenutka se zaustavila, ali neke su morali i da
podbodu kopljima da bi prestali da se tuku. Bilo je i onih koje su

112
jedva razdvojili, udarajau ih drkama koplja po glavi.
Alfeju se toliko razbesneo da se naglo okrenuo kad ga je jedan
hoplit udario po potiljku i zgrabio koplje koje je hoplit drao u ruci.
Morala su da se ukljue jo dvojica vojnika i da ga bocnu kopljima u
grudni ko, da bi mu ar splasnuo, a u pogledu blesnuo zraak
razuma.
Malo-pomalo, ugasili su se i poslednji plamici nasilja koje je
zamenila nelagoda u trenutku kad im se Leonida obratio.
ini mi se da ste zaboravili da ste pre svega vojnici, a ne publika
ukorio ih je vladar uobiajenim dubokim i mirnim glasom i da
ovo nije stadion ve ratno poprite. Moe se navijati, ali se disciplina
mora potovati; ako su ova nadmetanja nain da se pripremite za
bitku, da li to znai da ete i u borbi biti nedisciplinovani? Da li
mogu da se oslonim na ljude koji planu i zbog najmanje
provokacije? Meni i savezu, kao i floti koja se nalazi nedaleko od
nas, potrebni su ratnici koji stupaju u pravom trenutku, u saglasju sa
saborcima i potujui nareenja nadreenih, zapamtite to!
Svi su sluali pognutih glava.
Hou da razmislite o svom ponaanju. Sutra se nastavio je
Spartanci i Lokriani nee nadmetati. Disk e bacati samo pripadnici
ostalih vojski, a dananje nadmetanje se prekida uz rezultat o kojem
su se izjasnile sudije; one su, naravno, neprikosnovene, kao i
zapovednici u ratu. Neka prie pobednik da bih mogao da mu
estitam.
Svi se okrenue prema Aristodemu, koji je jednostavno ustao i
priao Leonidi. Nijedan Spartanac nije se usudio da glasno pozdravi
njegovu pobedu, tako da ga je pratilo samo prigueno mrmljanje.
Pobednik je koraao sporo, pognute glave, da ne bi morao da gleda
Leonidu u oi; ak je stigao i da se zapita da li izbegava da ga
pogleda zato to ga prezire ili zato to strahuje da e mu kralj
proitati prezir na licu.
Leonida potrai njegov pogled, ali Aristodem je arao zenicama
na sve strane, samo da ne bi morao da pogleda Leonidu.
O, Aristodem, je li tako? Kako mi se ini primeti Leonida

113
paljivo ga odmeravajui nisi samo otrouman ve si i odlian
sportista. Koliko vidim, bio si ak toliko razuman da se ne umea u
tuu. Ostaje ti samo jo da pokae da si i odlian vojnik i bie
savren spartijat, onakav kakve je nae drutvo vekovima stvaralo
posveenou, odricanjima i rtvovanjem, kako bi napravilo najbolje
ljude u Heladi. Ne sumnjam da e za nekoliko dana helenski cilj u
tebi nai valjanog branioca i siguran sam da e se istai u mnogim
bitkama.
Poaen sam tvojim miljenjem, velianstvo. Nadam se da u
ispuniti tvoja oekivanja bilo je sve to je Aristodem rekao,
gledajui nekud neodreeno preko sagovornikovog ramena.
Iako ti niim nisi zasluio da bude kanjen nastavi Leonida
tiim glasom ne mogu ti dopustiti da se sutra nadmee, da mi ne
bi zamerili da si privilegovan. Ali elim da na neki nain ipak
uestvuje i zato e biti sudija u nadmetanju bacanja diska.
Na raspolaganju sam ti, gospodine odgovori Aristodem
ravnoduno ali nepoverljivo i pognu glavu u znak potovanja i
zahvalnosti koje nimalo nije oseao. injenica da ga je kralj opisao
kao najbolji primer ureenja koje mrzi, naas izazva radost u njemu;
jednostavno nije mogao da se odupre duhu u kojem je odgajan.
Leonida ga stegnu za miice, a onda dopusti spartanskim
vojnicima da se raduju, pre nego to je poao u svoj ator gde ga je
ekao glasnik flote. Naredio je Dijeneku da poe za njim i otiao je
ispraen pobednikim usklicima svojih sugraana, koji su jednako
slavili i Aristodemovu pobedu i mudrost svog vladara.

Nedugo zatim grka vrhovna komanda sastala se s glasnikom koji je

amcem stigao s Artemizija. Glasnik ih je izvestio da je Euribijad
glavninu flote rasporedio na ulaz u kanal kod Eubeje i da je
spreman za bitku. Osim toga, da bi spreili izmetanje bitke ka
istoku, pedeset tri atinska broda poreana su du junog rta ostrva,
zatvarajui pristup Atici. Isti glasnik izvestio ih je da je varvarska
flota jo u Termajskom zalivu,5 a kopnena vojska napreduje prema
Termopilima. Euribijad se, rekao je na kraju glasnik, nada da

114
Leonida ini sve to je u njegovoj moi da zatvori sve kopnene
puteve pred neprijateljskom vojskom, a poto su Persijanci uli u
Tesaliju pre opte mobilizacije helenskih snaga, poeleo je kralju da
svojoj vojsci to pre pridrui trupe s pograninih teritorija.
Leonida otpusti glasnika i sede, zamiljen, na jednu stenu na plai,
dok mu je voda zapljuskivala glenjeve. Reklo bi se da imamo jo
nekoliko dana na raspolaganju; ovo nije vojska koja se kree brzo
poput Hermesa, iako je realno oekivati da u Tesaliji nee naii na
znaajniji otpor. Kako god bilo, pojaanje bi trebalo da stigne pre
Persijanaca, ali moramo sakupiti jo vojnika. Ima li neko neki
predlog u tom smislu? upita Dijeneka i Knema.
Ovaj poslednji odmah odvrati: Pa, u tom sluaju flota bi mogla
da nam poalje malo ljudi; ovo je najslabiji sektor fronta i mogli bi da
se odreknu nekih snaga da bismo ga ojaali...
Za postizanje helenskog cilja daleko su korisniji jedan jak i jedan
slab sektor. Najjai udarac mi Grci moramo zadati flotom, ne smemo
to zaboraviti. A moraemo i navesti Kserksa na zakljuak da e moi
da se probije ovde, na Termopilima, da bismo ga zadrali. Iz
stratekih razloga, kao to sam vam rekao, moramo navesti
neprijatelja da poveruje da e moi da se probije, ali postoji i taktiki
razlog, moda jo vaniji. Da li pogaate?
Shvatam! uzviknu Dijenek. Bojno polje je usko i ako nas
bude previe, naneemo tetu jedni drugima!
Tano! odvrati Leonida. Upravo je brojnost sopstvene vojske
ono to e Persijancima stvoriti neprilike na ovom terenu, a mi treba
da upadnemo u istu zamku? Izabrali smo Termopile ba zato to
uzan prostor obesmiljava brojnu nadmo i glupo bi bilo da
umanjimo svoju delotvornost natrpavajui vojnike u klanac.
Smatram da imamo dovoljno sredstava da se odbranimo na najbolji
nain.
Ipak... ipak predloi Dijenek ne bi nam smetalo da traimo
podrku upravo u Tesaliji. Sigurno i tamo ima onih koji ne ele
Persijance i ko e se radije boriti s nama umesto da ponizno prihvati
njihovu vlast. Imaju pristojne konjanike koji bi nam mogli biti

115
korisni. Moda pokuavaju da organizuju neki vid otpora a i ne
znaju da smo mi ovde. Pruimo im priliku da se bore i imaemo jo
jedno taktiko sredstvo vie.
Leonida se naas zamislio nad Dijenekovim reima, a onda je
rekao: U svakom sluaju, neto svakako moramo uiniti da bismo
pokazali da smo preduzeli korake u skladu sa zahtevima flote. Ne
poriem da bi nam doprinos konjice mogao koristiti. Dakle,
poslaemo glasnika na sever i videemo ta e se dogoditi. Koga
predlae?
Dijenek je ve bio odluio, ali napravi izraz lica kao da se zamislio.
Hmm... treba nam neko brz i bistar na kraju ree. Ko bi bio
bolji od pobednika trke? Pantit, sea li ga se? Ne spada meu
najjae, pa njegovim odlaskom neemo ugroziti snagu falange. Osim
toga, nema dece, ako ne raunamo jedno koje je na putu, to znai
da ne moemo biti sigurni da e ostaviti naslednika...
ini mi se da je to dobar izbor. Ako se povratio nastavi
Leonida poalji ga ve sutra ujutru i neka se vrati tek poto stupi u
kontakt s najmanje desetak zajednica. Idi da ga obavesti.
Dijenek nije ekao da mu dvaput kae. Odmah se zaputio na
zapad, prema glavnom logoru, smetenom uz fokejski zid. Kad je
stigao u lakedemonski sektor, potraio je Pantitov leaj. Ugledao je
Aristodema kako veba, pozvao ga i pokretom ruke pokazao mu da
mu prie.
Zna li gde je Pantit? upita ga, poto mu je prijatelj priao.
S Ditirambom je, naravno. ta se dogodilo? ree.
Kralj nije naroito raspoloen da okupi jo vojske ovde na
Termopilima, kao to zahtevaju ovi iz flote. Ali ubedio sam ga da
trai pojaanje barem u Tesaliji, a to je dobra prilika da sklonimo
Pantita od Anerista. Odvedi me k njemu.
Aristodema je vie pogodila prva nego druga vest. Ne eli
pojaanje, a? Znao sam da hoe sve da nas pobije jetko primeti.
Ne priaj gluposti! odvrati Dijenek. Ta odluka potkrepljena je
valjanim razlozima vojnog karaktera.
U svakom sluaju uporan je bio Aristodem videe da Pantit

116
nee biti zadovoljan time.
Ne mora da bude zadovoljan. Mora da preivi, barem dok se ne
suoimo s Persijancima odbrusi mu Dijenek kad upravo primeti
Ditiramba i Pantita.
Zatekli su ih utljive, prvi je utonuo u misli koje nikome nije
otkrivao, a drugi je oprezno radio gimnastiku. Dakle? Kako si?
upita Dijenek da bi, pre svega, proverio njegovo zdravstveno stanje.
Mislim da sam dobro, osim to me stalno pee ovde ree Pantit
savijajui se u krstima prilino sam dobro. Sutra bih, moda,
mogao i da bacam disk kad bi mi Spartanci mogli da se
nadmeemo...
Onda e sutra uestvovati u drugaijoj vrsti nadmetanja.
Zahvaljujui svojoj brzini, potreban si kralju, da mu nae pojaanje
u Tesaliji. Polazi sutra u zoru i pouri jer Persijanci stiu objasni
Dijenek.
Zavlada duga tiina. Aristodem je utao posmatrajui mladievu
reakciju, Ditiramb je pogledao Dijeneka i odmahnuo glavom, a
Pantit utueno ree: Pa zar me ba sad kad stiu Persijanci
udaljavate od bitke? Upravo sad kad treba da se borimo, aljete me
u etnju po poluostrvu?
Veliki poduhvati mogu se napraviti i prenoenjem poruka,
naroito u ovakvim, izuzetnim oklonostima objasnio mu je
Dijenek. Sea li se onog Atinjanina Filipida, koji je umro poto je
za izuzetno kratko vreme stigao od Maratona do Atine, pre desetak
godina? Vie pamte njega nego bilo kog hoplitu koji se na Maratonu
borio protiv Persijanaca...
Toliko ga pamte da ni sm nisi zapamtio da se zvao Eukle
jetko primeti Ditiramb. Taj Filipid koga pominje doao je u Spartu
iz Atine da bi preneo zahtev da se ukljuimo u rat. I stigao je za
samo dva dana.
Ditirambova reakcija bila je vie nego oekivana. Barem nije
iznenadila Aristodema. Drava mu je poverila Pantita jo dok je ovaj
bio deki, postao je njegov zatitnik, i niko vie od samog
Ditiramba nije eleo da mu tienik u borbi pokae ono emu ga je

117
on nauio. Svaki Pantitov hrabar i valjan gest u borbi uinio bi
Ditiramba ponosnim kao da ga je lino napravio i uvrstio bi njegov
ugled ratnika. U svakom sluaju, drava bi bila veoma zadovoljna
njegovim delom i poverila bi mu nove tienike. Aristodem je
shvatio razlod njegovog razoaranja, iako se odnekud pomaljala
pomisao na to kako je besmisleno poeleti da poalje u gotovo
sigurnu smrt nekog kome si naklonjen.
To je jo udnije, pomislio je, kad se zna da je nekoliko godina
ranije Ditiramb spasao ivot Pantitu, a sad eli da ga poalje u smrt.
To se dogodilo kad je Pantit jo bio deki. Poao je s grupom
vrnjaka u krau pilia na jedno imanje perijeka nadomak Sparte.
Kad su se vraali, u gluvo doba noi, petao kog je nosio u naruju
kljucnuo ga je za grudi upravo u trenutku kad su prolazili uz ivicu
ogromne pukotine u zemlji i deak je izgubio ravnoteu. Propao je
nekoliko metara i zadrao se na rubu mnogo dublje raseline.
Njegovi drugovi otrali su da pozovu Ditiramba, koji je doao do
pukotine, legao uz uvicu i protegao ruku koliko god je mogao,
uhvatio deaka za aku i izvukao ga. Pantit je proao s nekoliko
ogrebotina, a dogaaj je zatakan jer bi deak izaao na lo glas
budui da nije uspeno priveo kraju svoj mali poduhvat.
ta me briga za Eukla! ta me briga za Filipida! Oni su Atinjani,
a ne Spartanci! pobunio se Pantit. Atinjane ili itelje bilo kog
helenskog grada cene zbog doprinosa otadbini ak i ako se ne
bore; dovoljno je da budu trgovci. Ali jedan Lakedemonac jedino u
ratu moe zasluiti potovanje svojih sugraana!
A ti se onda potrudi da se vrati na vreme odvrati mu Dijenek,
gubei strpljenje.
ta ti zamilja, ko sam ja? Hermes lino?
Radije bi umro pod udarcima svog zapovednika? Ako ostane,
nikome nee biti od koristi, a moda nee ni preiveti do bitke.
Ako i preivi, bie u tako jadnom stanju da e se obrukati u borbi.
A poto niko nikad nee saznati zato si u takvom stanju, smatrae
te vrlo loim vojnikom. Je li to ono to eli?
Naravno da nije! ljutito odgovori Pantit. Ali sad kad je dobio

118
ono to je hteo, ostavie me na miru, videe. ak i ako me se
okane, nauiu da se odbranim, kao svaki pravi Spartanac.
Spartanac nikad ne bei pred opasnou. Tako su me nauili i tako
nameravam da postupim.
Ti zapravo ne bei. Samo sprovodi nareenje odgovori
Dijenek, potpuno mirno. Kralj zahteva da poe u svitanje i ne
verujem da si speman da se protivi njegovim odlukama. Spremi se;
neu da te vidim ovde sutra ujutru. I vrati se kad obie sve najblie
zajednice, ne zalazei previe na sever, gde bi mogao da naleti na
persijsku prethodnicu. Pozdravljam te, Pantite. Sledeeg trenutka
je otiao.

119
 Leonidina uhoda

A ristodem se probudi proklinjui Leonidu to ga je odredio za

sudiju u nadmetanju u bacanju diska. To zaduenje ni na koji
nain ne moe pobuditi njegovo zanimanje. Ne moe da se nadmee
niti da navija za svoje prijatelje i sugraane. Povrh svega, ceo dan e
provesti pored Efijalta, ija ga nevina i neumorna revnost prilino
nerviraju.
Nije imao nikakvu nameru da se nadmee s vodiem u
pripremanju takmienja i povukao se do trenutka kad je trebalo
rasporediti sedam postolja za bacanje diska za sedmoricu
predstavnika vojski koje su se nadmetale. Heloti su samo nagomilali
izvrnuto grumenje zemlje iskopano za skamu prilikom skokova
udalj, oiviili ga spreda i sa strane drvenim letvicama, a zatim
utabali i poravnali povrinu. Zadnji deo ostao je slobodan da bi
takmiari mogli iz trka da skoe na postolje.
Iz Trakisa su stigli diskovi, okrugle ploice prenika tridesetak
centimetara, neto deblje u sredini, teke dva kilograma. U okviru
nacionalnih timova, svaki sportista imao je pravo na tri bacanja, a u
daljem toku takmienja, u kojima e bacai imati pravo na pet
pokuaja, Aristodemu je dodeljen tebanski tim.
Efijalt mu gurnu u ruku pijuk i koie. Aristodem je trebalo da
iskopa rupu na mestu gde padne disk i da u nju zabode koi, a
zatim izmeri daljinu. Spartanac je mehaniki prihvatio alat, i ne
razmiljajui. U tom trenutku panju mu je privukao Leontijad,
tebanski zapovednik u iju su lojalnost mnogi sumnjali. Taj ovek je
od prvog trenutka ostavio povoljan utisak na njega. Aristodem ga je
smatrao iskrenim i neposrednim, uvek je delovao raspoloeno i
imao je izuzetno prijateljski odnos sa svojim potinjenima, prema
kojima se ponaao u krajnje drugarskom duhu. Ipak, prijateljski
odnos s vojnicima nije ugroavao njegov autoritet i bilo je jasno da
niko ne dovodi u sumnju njegove odluke. Aristodem odlui da ga
malo ispita, kako bi zadovoljio radoznalost.

120
 Vidim da ste vrlo jedinstveni, ti i tvoji ljudi... iznebuha mu se
obrati, dok je zabadao koi obeleavajui mesto gde je pao prvi
disk.
Silom prilika. Odbacio nas je na grad u kojem se veina
otvoreno izjasnila za podrku Persijancima. Nas su proterali iz Tebe,
iako bismo se svojevoljno pridruili svakom ko hoe da se bori
protiv osvajaa. To je meu nama stvorilo neraskidivu vezu. Postali
smo drugovi u pravom smislu rei, jedinstveniji od svih ostalih
jedinica. Osim toga, oni su me izabrali za svog zapovednika, to
znai da moram da zasluim njihovo potovanje, iz dana u dan...
odgovori mu Leontijad izuzetno mirno.
I posle svega to ste proli izazva ga Aristodem ne smeta ti
to vas ostali Grci koji su doli ovde na Termopile smatraju
nepouzdanim?
Slagao bih ako bih rekao da mi to nije nimalo vano odvrati
Tebanac posle kraeg razmiljanja. Mogu i da ih razumem. Moda
bih se i sm tako ponaao. Ali jedini nain da razvejemo sumnje u
nas jeste da se dokaemo na bojnom polju i zahvalan sam tvom
kralju to mi je pruio tu mogunost ne postavljajui mi, pri tome,
nikakve uslove.
I ovaj je oaran Leonidom... ree Aristodem u sebi. Da li u ikad
naii na nekog ko gaji i najmanju sumnju u njega, nekog ko e
barem pomisliti da nije zlato sve to sija? Da li u sresti nekog ko je
spreman da mi prui makar moralnu podrku ako ve nije spreman
za konkretnu pomo?
Obeshrabren, nastavio je da prati nadmetanje, izmeu ostalog i
zato to Leontijad nije vie obraao panju na njega, jer se potpuno
usredsredio na takmienje. Aristodem oseti obavezu da se i sm
posveti zadatom poslu da ne bi ostavio utisak nekog ko povrno
obavlja svoju dunost i da Tebanci, poueni iskustvom, ne bi
pomislili da je i on neprijateljski raspoloen prema njima. Izuzetno
paljivo je pratio nadmetanje i razgovore izmeu takmiara koji su
ga zanimali vie od samog takmienja i saznao je da je jedan iz
tebanskog tima etiri godine ranije osvojio veni od maslinove

121
granice za bacanje diska na Pitijskim igrama, na kojima su
Spartanci samo s vremena na vreme uestvovali.
Kad je doao red na tog takmiara, posmatrao ga je s krajnje
profesionalnim zanimanjem. Baca diska uze ploicu i posu je
peskom da bi mu bolje prianjala uz ruku, onda se pope na postolje i
odsenim pokretima ga podignu obema rukama iznad glave. Uverio
se da mu disk savreno prianja uz desnu podlakticu, onda je
zaokretom levog ramena desnu ruku postavio iza sebe, kako bi
postigao najjai zamah. Glava i grudni ko savreno skladno su mu
pratili pokret desne ruke, levom rukom je dotakao desno koleno, a
onda se, premetajui svu teinu tela na desno stopalo, odrazio i
bacio disk. Bacio ga je tako daleko da je Aristodem zabo koi na
rastojanju tek neto manjem od ezdeset metara, to je daleko
premailo rezultat prethodnih takmiara.
Taj hitac ostao je nenadmaen sve do kraja tree serije kad ga je
nadmaio isti baca hicem od preko ezdeset metara i tako stekao
zlatnu rezervu za sledeu seriju bacanja. Finalno nadmetanje
izmeu pobednika sedam timova odvijalo se u jednoj seriji sa po pet
bacanja i odrano je posle pauze za ariston, prepodnevni obrok.
Poto je prolo i vreme koje im je bilo potrebno da svare hranu,
takmiari se okupie oko postolja koje je moglo da vidi najvie
okupljenih gledalaca. Naravno, odabrao ga je Efijalt jo u prethodnoj
fazi nadmetanja, dok je nadgledao takmienje Tegejaca.
Iako je nastavio da zabada koie i da meri razdaljinu, Spartanac
nije vie pratio nadmetanje, ali ga iz otupelosti prenue uzvici
gledalaca. Tebanac je opet bacio najdalje, to je izazvalo radost samo
u jednom malom delu gledalita u kojem su stajali njegovi saborci.
Svi ostali su, ukljuujui i prisutne Spartance, zvidali i vreali
takmiara kad god bi zakoraio na postolje.
Pred poslednje bacanje postalo je jasno da samo dvojica takmiara
mogu ugroziti Tebanca: Orkomenjanin, koji je bacio samo metar
krae, i Fokejac, iji je hitac bio neto malo krai. Za njih je navijala
publika poto je Tebanac, kao prvi takmiar u tom krugu, zavrio
nadmetanje, ali nije uspeo ponovo da nadmai sebe. Kad je doao

122
red na Fokejca, iz opteg bodrenja, ali iz neodreenog pravca,
izdvoji se usamljen uzvik: Pokai tim tebanskim uhodama! Na te
rei mnogi Tebanci uzdrhtae od besa.
Aristodem u tom trenutku pogleda Leontijada kako hvata za
miicu nekoliko svojih sugraana ne bi li ih smirio, tako da nije
video putanju diska. Pre nego to se Efijalt zaustavio da zabode
koi, uzvici razoarane publike uverili su ga da Fokejev pokuaj
ne moe ugroziti rezultat najboljeg takmiara.
Protivnici Tebanaca mogli su da se oslone jo jedino na
Orkomenjanina. Poeli su da ga bodre jo dok je Efijalt merio
rezultat prethodnog bacaa. Njihovi povici nadjaali su Efijaltovu
objavu koja, uostalom, nikog nije ni zanimala, ali i navijanje etiri
stotine Tebanaca. Ali im je drugi favorit zakoraio na postolje,
odjednom zavlada tiina. Njegovo pripremanje pratili su um mora i
slabog vetra, koji je donosio blago osveenje ljudima zbijenim jedni
uz druge.
Potom se jasno zaulo stenjanje takmiarevo u trenutku kad je
bacio disk; kao da je to bio znak za novi talas navijanja, kao da su
uzvici iz publike mogli odbaciti disk dalje, kao da su povici
tebanskog dela gledalita mogli zaustaviti ploicu. Kad je disk
dotakao tlo, ponovo svi utihnue.
Hitac je bio dugaak.
Veoma dugaak.
Sad je Efijalt bio u centru panje. Mnogi su, poevi od Alfeja i
Marona, mrmljali kao da mu predlau da namesti rezultat, da
odmeri vie, u sluaju da je poslednji takmiar bacio krae od
Tebanca.
Nosati sudija delovao je ozbiljno i usredsreeno. Takav je bio i kad
je objavio rezultat, naglaavajui svaku re pod uarenim suncem,
okruen sablasnom tiinom koja je, u zavisnosti od sudijinih rei,
svakog trenutka mogla da bude naruena.
Guva nije izbila samo zato to je prethodnog dana Leonida
kaznio kavgadije. Tebanci su pobedonosno klicali, dok se meu
ostalim gledaocima, koji su i dalje ostali na svojim mestima, uo tek

123
slabi amor. Leontijad je oigledno strogo naredio svojima da ne
uzvraaju na provokacije, pomislio je Aristodem, jer su njegovi
vojnici odustali od uobiajenog izrugivanja kojem pobednici izlau
poraene nakon tesne pobede.
A Tebanac je pobedio za dlaku, preciznije, za pedalj, to jest za
sedam centimetara.
Leonida se iznenada pojavi pored postolja a da ga niko nije
primetio i pozva pobednika da mu prie. Rukovao se s njim, a
potom se okrenuo prema gledaocima. Vojnici! uzviknuo je. S
nama je etiri stotine vojnika koji su imali toliko snage da odbace
odluku veine svojih sugraana, da odbiju persijsku vlast i da se
ujedine s nama u odbrani slobode Helade.
Kralj zastade posmatrajui reakciju gledalaca, a onda nastavi s jo
veim arom.
Neko bi mogao rei da nije u duhu demokratije ne prikloniti se
odluci veine, ali ako ta odluka predstavlja priklanjanje tiranskom
reimu, onda je neposlunost oblik demokratije, i to najistiji, jer se
njome rizikuje ivot! Kaem vam da moramo zahvaliti tim ljudima,
meu kojima je jedan danas dokazao da je i te kako zasluan da
bude ovde s nama. Siguran sam da e se svih etiri stotine tih
ratnika istai u borbi, onako kako se danas istakao njihov
predstavnik u nadmetanju. Jednako sam uveren da e svako od nas
moi, bez i malo oklevanja, da im poveri sopstveni ivot! estitajmo
im, dakle, na dananjoj pobedi, koja je i najnepoverljivijima dokazala
da su uz nas valjani ljudi!
Zavretak govora Tebanci su doekali podizanjem ruku u znak
zahvalnosti Leonidi, dok su ostali utali, postieni. Tek posle
nekoliko trenutaka prolomio se poneki usamljeni uzvik odobravanja
u redovima ostalih vojski, kojem se zatim pridruie i ostali sve dok
cela publika nije zakopala nepoverenje prema Tebancima, onako
kako im je kralj savetovao.
Aristodemu se, zapravo, uinilo da ljudi samo ele da izraze
potovanje prema Leonidi i da su i dalje nepoverljivi prema
Tebancima. U svakom sluaju, pomislio je da tako treba protumaiti

124
ponaanje vojnika poto je osmotrio Alfeja i Marona kako podiu
ruke i kliu, ali istovremeno odmahuju glavom, ne ispoljavajui
nimalo radosti, kao to je kralj to od njih traio.
Nije imao vremena za dalja razmatranja. U meteu koji je
zavladao, osetio je kako ga neko kucka po ramenu. Bio je to Dijenek,
koji mu apnu na uvo da se pridrui Leonidi u kraljevom atoru.
Mogu da se kladim, pomisli Aristodem, da hoe da sazna neto o
Tebancima. Samo jo treba da postanem i njegova uhoda. Ko zna
koliko ih ve ima u spartanskoj vojsci... Sva srea to nemam nita
vano da mu kaem, zakljui uz olakanje dok je klimao glavom
prema prijatelju, a zatim se zaputio za njim.
Ispred atora zatekao je dvojicu hoplita koji su uvali strau,
drei u ruci koplje zabodeno u zemlju. Jadnici su stajali na suncu u
kompletnoj opremi, a Aristodem je mogao samo da saosea s njima
zbog napora da istrpe paklenu egu pod teretom lema, oklopa i
plata.
Dijenek kao da je naslutio njegove misli: Ne brini ree,
osmehujui se smenjujem ih na dva sata. U suprotnom bih mogao
da se oprostim od svojih vojnika... onda mu pokaza da ue,
zastajui ispred otvora.
Aristodem zakorai u ator, dok su mu se oi sporo privikavale na
iznenadnu tamu u kojoj je, na jednoj stolici, primetio Leonidine
obrise. Kralj polako podignu glavu gledajui prema Aristodemu, kao
da i sm treba da privikne oi.
Verovatno je samo bio zadremao, pomisli Aristodem, i osmotri ga
bez snebivanja. Nije izgledao kao ovek kog je navikao da gleda na
javnim skupovima, stasit i ponosan, blistav pod suncem, uzdignut
na podijumu. Tu, u polutami, dok je posmatrao kralja kako polako
ustaje sa stolice, vojnik je gledao oveka na kome se jasno vidi da je
dvadeset godina stariji od njega, gledao je zapovednika koji je
umoran od teine tereta dogaaja s kojima mora da se suoi, vladara
istroenog od ispoljavanja moi.
Sad bih tako lako mogao da ga ubijem, pomisli. Tu je, u njegovoj
milosti, potpuno bespomoan, bez ikog ko bi mu mogao pomoi;

125
starac toliko slabiji od njega da bi mogao da ga zadavi bez veeg
otpora. Gorgo bi bila slobodna. Sparta bi bila slobodna. I on bi bio
slobodan... da se vrati Gorgi i da ne umre u tom prokletom klancu.
Tek kad je Leonida progovorio, ponovo je pokazao svoje
kraljevsko dostojanstvo. Njegov glas bio je dovoljan da kod svog
podanika zaustavi navalu misli i izazove njegovu potpunu panju.
Onda, vojnie, kako ocenjuje dananji dan? upita ga.
Aristodem je dugo razmiljao pre nego to mu je odgovorio. Bio je
svestan da je to neka vrsta ispitivanja. Pa, eto, bio je to dogaaj...
koji ste mi omoguili da posmatram. Eto, da, da posmatram
odgovori, odugovlaei.
A ta si posmatrao? podstaknu ga kralj da nastavi.
Aristodem zakljui da je najbolje da mu odgovara onako kako bi
mu odgovarao da mu Gorgo nita nije rekla. Video sam da vojnici
veruju svom zapovedniku, velianstvo, to je dobro, zbog bitke,
zbog Sparte i zbog slobode Grke ree, naglaavajui rei.
I prava je srea to je tako sloio se Leonida. Kserks
zapoveda stotinama hiljada ljudi, ali niko zaista ne veruje u njega.
Prate ga samo zato to su prisiljeni na to, a njihova situacija nee se
promeniti bez obzira na to da li e pobediti ili izgubiti. Zauvek e
ostati robovi. Mi se, meutim, borimo da bismo sauvali svoju
slobodu i naa situacija e se iz korena promeniti ako izgubimo. A
vi, vi vojnici, moete izabrati da li ete pokloniti poverenje onom ko
vas vodi ili neete; ja vas ne bih poveo u gotovo neostvariv
poduhvat da zapravo i sami to niste eleli, to je uistinu dobro, jer to
znai da imamo zajedniki cilj. Zato imamo ogromnu prednost nad
njima, iako njih ima mnogo vie.
Nema potrebe da na meni primenjuje svoju vetinu ubeivanja,
nitarijo odvratna, poele Aristodem da mu kae. Poeleo je da ga
ubije i da pri tome uzvikne da e svoju slobodu sauvati ako ga ubije
i tako Spartu oslobodi oveka ija tiranija ostalima nije poznata.
Leonida je, u meuvremenu, doao do sutine izlaganja. Kad
ve pominjem zajednike ciljeve, kakav si utisak stekao o
Tebancima? Verujem da si ti u stanju da proceni da li se moemo

126
pouzdati u njih ree.
Pa, ti si javno izjavio da ih smatra jednakim svim ostalim
vojskama, zar ne? odvrati mu Aristodem, i dalje izbegavajui
odgovor.
Ja sam javno izjavio ono emu se nadam da e se dogoditi objasni
Leonida zato to ne mogu biti siguran ta e se dogoditi. Potrebno
mi je miljenje odozdo, miljenje vojnika koji ne zauzima istaknut
poloaj u vojsci. Pred tobom su se sigurno ponaali spontanije pa si
mogao da izvue neki zakljuak, zar ne? ta misli o Leontijadu?
ta mislim o njemu? Pa... Ostavio je odlian utisak na mene
odgovori hoplit. Sposoban je, autoritativan i razuman, video sam
ga kad je jednostavnim gestom zaustavio svoje dok su ih izazivali za
vreme nadmetanja. ak sam pomalo i razgovarao s njim i rekao bih
da mu je zaista stalo da pokae njihovu veru u na cilj. Naravno...
ljudi nisu uvek onakvi kao to izgledaju... nije mogao odoleti da ne
doda, ali nije imao hrabrosti da pri tome pogleda sagovornika u oi.
U izvesnom smislu moda je ak i dobro to osea obavezu da se
dokae odvrati Leonida, koji niim nije pokazao da je shvatio
provokaciju. Tebanci e se zalagati do krajnjih granica, pa ak i
preko toga; a ja hou motivisane ljude, bez obzira na to ta ih
motivie.
Svi smo se okupili ovde da bismo neto dokazali, zar ne?
odvrati Aristodem ustrije.
Leonida primeti njegov odluan izraz lica i zagleda se nekud
neodreeno. Svaki ovek eli neto da dokae, u bilo kom
razdoblju svog ivota. Samom sebi, da bi se oseao ivim, otadbini,
da bi pokazao da ju je dostojan; bogovima, da bi im zahvalio to su
mu dopustili da ivi. Uskoro emo, moda, svi dati neki smisao
svom ivotu. Ti, na primer, ta eli da dokae?
Ja sam vojnik primeti Aristodem nisam kralj ili zapovednik
niti onaj ko odluuje o sudbinama ljudi, kako su ga bogovi ovlastili.
Nije vano ta ja elim da dokaem, ve samo ono to moram da
dokaem. A verujem da moram dokazati da sam na visini
oekivanja moje otadbine. Svako iole razuman zna da nisi izabrao

127
trista najboljih spartanskih ratnika; dakle, na cilj je, sada, da
demantujemo tebe, efore i Geruziju i da pokaemo da smo upravo
mi najbolji ratnici Sparte; zbog nas samih, za otadbinu i za bogove,
kao to si ti rekao.
Dobar odgovor ree Leonida ali nisi mi rekao ta ti zaista
eli da dokae...
Ali Aristodem je ve imao spreman odgovor. Svaki ovek ima
line razloge koji ostaju samo njegovi. ak i da nita ne elim da
dokaem, nain je da neto dokaem, ali to je neto to se ne deli s
drugima. Ja tebe nisam pitao koji su tvoji lini razlozi. Svako od nas,
ovde, vaan je zbog onoga to predstavlja, a ne zbog onoga to on
jeste. A mi bismo ovde mogli mnogo toga da predstavljamo:
kolektivne rtve na oltaru slobode Grke? Sredstvo neije ambicije?
ivi primer tradicije zasnovane na preziranju opasnosti? Izaberi
sm.
Ja samo znam da se nikad niko nee pitati ko je zaista bio
Aristodem; niko se nikad nee pitati u emu se jedan hoplit razlikuje
od onog pored sebe. Mi vojnici nemamo linost, mi smo samo delovi
koji se mogu meusobno zameniti i koje nadreeni mogu zameniti
po sopstvenom nahoenju, jer oni mogu da promene tok dogaaja.
tavie, rei u ti jo neto: mi smo poslednja karika u lancu koji se
nizanjem svakog pojedinanog vojnika pretvara u jedinicu, potom u
falangu, u dravu i na kraju, u ovom sluaju, u celu Grku.
Rekao je to vrlo blago, bez i malo ustrine, i to je bio jedini razlog
zbog kojeg ga kralj nije prekinuo. Reklo bi se da nisi zadovoljan
to je tako. Mnogi su svesni toga, ali su i ponosni to je tako...
primeti Leonida.
Uvek sam obavljao svoju vojniku dunost, u svim okolnostima i
svakako u to uiniti i u najvanijoj prilici. Ali, s druge strane, na
znai mnogo ono to sam dosad uinio. Vano je ono to u sad
uiniti, zar ne? odvrati Aristodem, nimalo se vie ne uzdravajui.
Ne mogu rei da nisi u pravu odgovori mu Leonida. U
ivotu svakog oveka postoje rane koje vrede koliko i ceo jedan
ivot. To su rane koje odreuju koliko ovek vredi. Ponekad ih sami

128
izazovemo, ispatajui zbog neega ili beei od neega; ponekad ih
izazovu bogovi i njih ne moemo izbei, ak i ako elimo. Svi smo
deo jednog mehanizma, od helota do vladara, nemoj misliti da je
nekom drugaije.
injenica da kralj ima vie privilegija u odnosu na svog
podanika, ne znai da on moe da radi ta god mu padne na pamet.
Nismo u Persiji, tavie, ovde smo upravo zato da ne bismo zavrili
pod Persijom. Ovde smo da bismo dokazali da je svako od nas vaan
zbog doprinosa koji moe da prui u borbi za ouvanje slobode, dok
Persijanci dolaze ovamo da bi omoguili Kserksu da pokae da je
najvei i najmoniji car na zemlji i ni zbog ega vie. Oni svakako
jesu obina zrna peska po kojem njihov vladar gazi. U tome je
razlika i zbog te razlike emo, ako bude neophodno, dati ivot.
Dakle, u pravu si: ti si zamenjiv, ali na kraju ipak grei jer, kakve
god da su okolnosti koje su te dovele u Termopile, upravo si ti sad
ovde, a ne neko drugi i ne treba da ali ni zbog ijeg odsustva.
ta odgovoriti na takve argumente? Aristodem bi utao i da nije
stajao pred kraljem. Leonida iskoristi priliku da se oprosti od njega:
Bio sam u pravu, otrouman si. Ne znam koliko e ti to koristiti da
postane dobar vojnik, ali svakako doprinosi tome da bude prijatan
sagovornik. Nadam se da u imati vremena i prilike da ponovo
popriam s tobom, Aristodeme, i da iskoristim tvoju otroumnost u
drugaijim okolnostima. Zdravo.
Aristodem se zbunjen vratio u svoj sektor. Kralj je delovao kao
razuman ali i odluan ovek. Nekoliko puta je tokom razgovora
doao u iskuenje da popusti i da izrazi divljenje prema njemu;
meutim, u mislima bi video sliku Leonide kako kinji i poniava
Gorgo ili se iivljava nad Kleomenom i ponovo bi osetio
nepoverljivost. Ako je ak i na njega, koji mu je toliko nesklon,
pomisli Aristodem, Leonida uspeo da ostavi takav utisak, jasno mu
je zato su svi ostali doslovno zaslepljeni. Zaista e ih povesti na
klanicu, a oni e ak biti zadovoljni zbog toga.
Gorgo.
Nikad nije proteklo toliko vremena da je ne vidi, pa makar

129
izdaleka. Dogaalo se da mora dugo da eka da mu se ukae prilika
da je dodirne, da oseti njen miris, ali njihovi susreti uvek su
nadoknaivali to dugo ekanje.
Da li e se ikad ponovo videti? Da je Leonida pravedan kralj,
njegove rei imale bi smisla i sve to se ne odnosi na borbu koja ih
eka i na potpuno rtvovanje bilo bi nevano, bez uticaja i znaaja.
Ali Leonida je beskrupulozni licemer, zar ne? I zato je samo
prisvojio plemenita naela i podredio ih svojoj ambiciji, koristei
dobru volju onih koji su mu poverili svoj ivot da bi postali deo
plemenitog poduhvata. Ima li, dakle, smisla, rtvovati se za njega
iako to, naizgled, predstavlja rtvovanje za dravu i za celu Grku?
Gorgo.
ta je, u tom smislu, Aristodemova obaveza? Da se rtvuje za
kralja koga prezire ili da se vrati eni koju voli?
Da Gorgo nikad nije ula u njegov ivot, da mu nije ispriala sve
ono o Leonidi, ne bi imao sumnji; previe je potovao sebe da bi
izneverio saborce u falangi koji su mu ujedno i najbolji prijatelji. Zar
nije to i dokazao prethodnih dana, tokom nadmetanja, trudei se iz
petnih ila? Ali sad je u pitanju ivot, zapravo mogunost ili
nemogunost da i dalje via Gorgo i, pre svega, prilika da je
oslobodi.
Gorgo.
Leonida mu je neprekidno govorio o slobodi. O slobodi Grka u
poreenju s ropstvom varvara. O obavezi da umre za odbranu
slobode. Ali ta je za njega, Aristodema, najvanija sloboda?
Slobodna Grka ili slobodna Gorgo? I za koju se vredi rtvovati? Za
onu koja mu izgleda kao neto apstraktno, to jest za slobodu Grka ili
za onu opipljivu, stvarnu, za slobodu Gorgo zbog koje je bio
spreman da se odrekne i samopotovanja ako bi mu to pomoglo da
je spase.
Gorgo.
Da li je i sm sebian ako eli da je spase samo da bi mogao da
bude s njom? Posumnjao je da je zapravo samo nestrpljivi ljubavnik
koji jedva eka da se vrati eni koju voli, koji plemenitim idealima

130
licemerno pokuava da prikrije sopstvene nedostojne elje. Moda
je, pomislio je, ak i elja da se vrati Gorgo samo izgovor kojim krije
svoj kukaviluk i slabost.
Gorgo.
Kraljica Sparte. udno, pomisli Aristodem. Postala je kraljica
Sparte zato to se udala za strica, oevog polubrata. Kad se udala za
Leonidu i rodila mu naslednika, stekla je privilegiju da postane
najznaajnija ena u Lakedemoniji, a moda i u celoj Grkoj.
Istovremeno, udajom za Leonidu postala je najnesrenija ena u
Sparti, a moda i u celoj Grkoj.
Gorgo.
Aristodem bi je usreio kad god bi se sastali tokom poslednje dve
godine. Zar nije njegova obaveza da je oslobodi nesree koju joj je
nametnuo njen brani status? Kome bi taj zadatak mogao biti
poveren ako ne njemu?
Gorgo.
Ona je njegov ivotni orijentir, a ne Leonida. Na kraju krajeva, i
ona je vladarka. Njegova vladarka.
Gorgo.
Setio se njihovog prvog susreta, trenutka kad je postala njegova
kraljica, kad nije vie bila samo jo jedan predstavnik lakedemonskih
institucija. Dugo nije razmiljao o tome to je, sigurno, predstavljalo
jednu od rana njegovog ivota da se poslui Leonidim reima.
Dugo nije mislio na taj dan kad je dohvatio loptu koja joj je ispala iz
ruku i otkotrljala se u Eurotu.
ena koja ga je ekala na obali bila je neto najlepe to je dotad
video. Viao ju je i ranije, izdaleka, tokom zvaninih proslava ili u
grupi ena koje su etale po Sparti, ali tad bi je pogledao samo
povrno. Nikad im se nisu sreli pogledi, niti je bio tako blizu nje da
bi primetio njen prodoran pogled. Tada, kada je izaao iz vode s
loptom u ruci, s mokrim crvenim kitonom koji mu se zalepio za telo
naglaavajui muskulaturu, njene crne zenice odmerile su ga od
glave do pete, kao da procenjuju gde bi trebalo da ga pogode; onda
ga je pogledala u oi, bez osmeha, ne pomerajui nijedan mii na

131
licu.
A on je ugledao boginju koja je samo jednim pogledom mogla
uzdii smrtnika do svojih visina. Gledala ga ja dugo kao da mu
stavlja do znanja da nema nameru da odvrati pogled od njegovih
oiju i to je dublje prodirala pogledom, to se on vie oseao kao
bog. Gorgo nije skrenula pogled s njegovog, niti se pomerila sve dok
joj Aristodem nije priao toliko blizu da je osetio sva seiva koja mu
prodiru u nozdrve u koje se miris boginje probio tako silovito da se
gotovo zateturao.
Onda je prvi put uo njen glas, dubok i raskoan, dok mu je
uzimala loptu iz ruku, polako klizei prstima preko njegovih.
Sutra uvee, posle proslave, ovde, ti i ja. Sami. Tek tad je odvratila
pogled kojim je dotad kao kopljem prodirala u njegove oi i
iskoristila ga da mu probode srce, trenutak pre nego to se, ne
osvrui se, pridruila svojim robinjama.
A on je sledee veeri otiao na Eurotu. Otiao je poto je u
mislima otiao ve mnogo puta tog dana, razmiljajui o tom
pogledu koji ga je otrgnuo od obinih smrtnika i odneo ga njoj, na
Olimp. Na obali reke zatekao je senu, nepominu poput stena koje
su trale iz movara u podnoju Taugeta. Kad joj je priao na
nekoliko desetina metara, primetio je da je od glave do pete
umotana u himation. Senka izmaknu pre nego to je stigao da je
dotakne i nastavi da tri i ne osvrui se kako bi se uverila da je on
prati. Nije ni morala; koplje koje mu je prethodnog dana pogledom
zarila u srce imalo je konopac kojim ga je vukla prema sebi.
Pratio ju je nekoliko stadija, ne pribliavajui joj se ni za jedan
korak, svestan da mora saekati i da e mu ona staviti do znanja kad
bude poelela da joj prie. Tek kad su se baklje u gradu pretvorile u
slabane iskre svetla u tami, ona je zastala i spustila se na tlo, niim
ne pokazujui da se umorila. On je usporio korak i na kraju je
hodao, sve sporije, dok nije stigao do nje. Kleknuo je pored nje, a
Gorgo je onda iznenada razdvojila rubove himationa pokazujui mu
nago telo koje je blistalo pod zvezdama i meseinom. I ponovo je
podigla glavu preputajui pogledu da izraze njene elje.

132
 Aristodem pomisli da taj pogled kazuje njenu elju da je on
poljubi ili je moda samo bio obuzet sopstvenom eljom da je
poljubi. Nagnuo se prema njenom licu, ali ona zaas otpuza dalje od
njega i ponudi njegovim usnama sredite vasione kojim mu pritisnu
glavu ukrtajui listove oko njegovog potiljka i steui mu
slepoonice bedrima. Celim licem se zario ka njoj i uhvatio je za
guzove kako bi mogao da je pridigne, ali kraljica, nezadovoljna
pritiskom njegovog lica, uhvatila ga je za teme, pomaui mu da
prodre.
U tom trenutku iz grla su joj doprli dugi duboki uzdasi, a on
pomisli da su to gotovo prvi zvuci koji su doprli iz njenih usta otkad
su se prethodnog dana sreli.
Prestala je da stenje tek kad je uspeo da je poljubi i da prodre u
nju. Gorgo se kasnije je to nauio rado ljubi samo posle, gotovo
nikad tokom. Ali zbog onog to je pruala dok su vodili ljubav
nimalo nije zaalio za onim to nije pruala.
Posle je postala gotovo priljiva. Dugo su razgovarali, ve te prve
veeri, pre nego to su se ponovo prepustili jedno drugom jo
jednom, dvaput, tri puta. A posle svakog propadanja u vrtlog ula,
nastavljali su da razgovaraju, da se miluju, da se ljube, skladno
kombinujui beskrajnu nenost s pomamnom strau, u kojima je
bilo sve ono to je jednom mukarcu potrebno. Gorgo mu je priala
o svom odnosu s ocem, poevi od sluaja zahvaljujui kojem je
postala poznata u Sparti, dvadeset godina ranije. Svi u Lakedemoniji
znali su tu priu, ali on ju je sad sluao upravo od glavne junakinje.
Bilo je to kad je Gorgo imala samo osam godina i kad je odvratila
Kleomena od odluke da prihvati savez s velikim persijskim carem
Darijem, ocem sadanjeg osvajaa Grke.
to ju je vie sluao i odgovarao na njena pitanja, sve ee se
pitao kako to da mu niko od njegovih zatitnika, nijedan Likurgov
zakon, nijedan prijatelj, ukratko kako to da mu niko nikad nije
objasnio da se srea moe dosegnuti na nain drugaiji nego to su
sedenje u sisicijama, mariranje po neprijateljskim zemljama, borbe
na bojnim poljima.

133
 Tada se, po povratku kui, Aristodem prvi put upitao da li su
uistinu vojna i sportska zadovojstva ono emu mukarac treba da
tei da bi se potpuno ostvario. S druge strane, tako su ga uili od
malih nogu, tako je pisalo u knjigama o ratnim vetinama kojima je
od detinjstva bio zadojen.
Da li je ovo to mu se dogaa ono to zovu ljubav? Ta obuzetost
ula pored koje je povrno sve to nije povezano s voljenom
osobom? Da li je mogue da postoji neki Tirtej koji peva o lepoti
vojnikog ivota, a ne postoji pesnik sposoban da slavi radosti kakve
prua odnos poput njegovog s Gorgom?
Jedino objanjenje koje je mogao da smisli te veeri bilo je da niko
dotad nije osetio ono to je on osetio sa svojom ljubavnicom. Dakle,
smatrao je sebe srenim ovekom, tavie, povlaenim; tu sreu i
privilegiju eleo je po svaku cenu da zadri.

134
 Nova pobeda

O d ranog jutra svi su se uskomeali pred bacanje lakog koplja.

Takmiari su vebali svugde gde nije pretila opasnost da
kopljem povrede nekog vojnika. Ispoetka, tehnika im je bila
prilino loa. Navikli na teka koplja od jasena i ne naroito vini
rukovanju lakim kopljima koja su koristili drugi rodovi vojske i
sportisti, hoplitima je trebalo nekoliko pokuaja da povrate spretnost
s kojom su u detinjstvu i ranoj mladosti bacali laka koplja. Nekoliko
kopalja izgubilo se u movari na koju se nastavljalo more, neka su se
zarila u previe strme i nepristupane planinske obronke, a jedan
broj zavrio je u bunju.
Aristodem i Eurit nisu mnogo vebali, ali ne zato to nisu imali
volje. Panju su im sve vreme odvlaili nespretni pokuaji Alfeja i
Marona. Braa su pokazala nestrunost jo od trenutka kad je
trebalo da provuku prste u amentum, koni remen zakaen du
drke, koji uvruje putanju koplja i pojaava pritisak.
Ovaj prokleti remen jednostavno ne moe da se prilagodi mojim
prstima ljutito je uzviknuo Alfej dok je pokuavao da proturi
kaiprst i srednji prst i da ih rairi du drke, previe tanke za
njegovu ruerdu.
Onda pitaj da li moe da koristi dorsko hoplitsko koplje!
izazivao ga je Maron kroz smeh, iako je i on imao potekoa s
kopljem. Naime, ispostavilo se da rukovanje lakim kopljem nije
nimalo jednostavno. Svaki laki peadinac obmotavao je remen oko
drke u visini koja je odgovarala njegovoj tehnici bacanja, to znai
da je re o oruju koje mora biti krajnje prilagoeno onom ko ga
koristi.
Neki su bili dovoljno razumni ali i skromni te se nisu ustezali da
ponove lekciju zajedno sa svojim robom, koji su ih podseali na to
kako se pravilno rukuje lakim kopljem. I sm Aristodem je, poto je
osmotrio obeshrabrujue Alfejeve i Maronove rezultate, odluio da
veba s Tizijom, da bi se bolje pripremio za nadmetanje.

135
 U meuvremenu, Malijac Efijalt je pripremao teren. Ispostavilo se
da je daleko tee napraviti devet polja za bacanje koplja i liniju
postolja oznaiti koiem koji e deliti zonu bacanja od mnogo due
zone u koju e koplja padati. Moglo se dogoditi da neki takmiar
prebaci koplje preko polovine stadiona, a nije nimalo lako nai tako
dugako polje u toliko skuenoj dolini.
Meutim, Efijalt je uvek imao neku matovitu zamisao i ubedio je
Dijeneka da se prvi krug takmienja odri u dva dela, tako da se
takmiari smenjuju na samo etiri polja za bacanje. Na taj nain
ostalo je vie prostora i za publiku koja se od prethodne veeri
uveala za hiljadu vojnika to behu pristigli iz raznih gradova
Arkadije.
Bili su previe umorni od forsiranog mariranja, pa nisu mogli da
uestvuju u nadmetanju, zbog ega su neki meu njima alili i
dosaivali nadreenima traei da se nadmeu barem meusobno,
van konkurencije. Nisu dobili dozvolu, izmeu ostalog i zbog
nedostatka prostora. U skladu s tim, Efijalt i Dijenek odredili su da
svaki takmiar baca koplje samo dvaput u prvom krugu takmienja i
pet puta u zavrnom.
Spartanci su posle Fokejaca izali na teren najblii moru, gde je
graninu liniju iza koje se rezultat ponitava predstavljao poetak
movare. U movari su zavrila tri koplja od etiri koliko su bacili
Alfej i Maron, a jedino koje su sauvali zavrilo je u zoni u kojoj su
se takmiili Mantinejci. Tako se ispostavilo da je bilo mnogo vie
ponitenih rezultata od vaeih. Takmiarima je bilo prilino teko
da pravilno bace koplje koristei se pri tome remenom da bi pojaali
pritisak.
U drugom krugu, nakon loih rezultata u prvom, neki ak nisu ni
pokuali da proture prste kroz amentum, ve su jednostavno bacali
koplje drei ga na polovini drke. Tako baena koplja letela su
kratko, za razliku od koplja nekolicine takmiara koji su, koristei
remen, uspeli skladno da izvedu razliite faze, od zamaha do
bacanja.
Aristodem je prvo bacanje iskoristio da pobolja tehniku kojoj ga

136
je Tizija nauio i nije se mnogo trudio da postigne daljinu, ali je
nakon drugog udarca, kad je spojio snagu i tehniku, postigao
najbolji razultat. Na kraju se ispostavilo da je vrlo malo Spartanaca
ostvarilo dobar rezultat. Od tridesetorice takmiara, samo su
osmorica imala pristojan rezultat. Takmiari ostalih vojski bili su
uspeniji jer je svaki drugi uspeno bacio koplje.
Tako su se Spartanci nali u prilici da krive svoj ivot savrenog
ratnika koji nikad nije radio nita drugo osim to se kao hoplita
pripremao za borbu. Ostalima, meu kojima je bilo seljaka, radnika,
zanatlija, bilo je lake da se prilagode neem to za njih nije bilo
toliko novo i nepoznato. Ne raunajui mladalaka nadmetanja,
nijedan spartijat ne bi se spustio tako nisko da ubije nekog oveka ili
ivotinju, gaajui ih iz daljine. To su radile kukavice poput
Persijanaca, koji su se gotovo iskljuivo borili lukom i strelom, ili
robovi koji su zbog nepoznavanja ratnikih vetina drali
neprijatelja podalje upravo zahvaljujui lakom koplju.
Dakle, ko god se obrukao prilikom bacanja koplja, imao je dobar
izgovor: to, na kraju krajeva, nije oruje za prave mukarce.
Drugaije su razmiljala samo devetorica pobednika, koji su tvrdili
da svestrani ratnik mora da se snae i prilikom manje vanih
zadataka.
Publika se ve tiskala da bi zauzela najbolja mesta za praenje
finala kad se logorom prolomi snana tutnjava. Pribliavao im se
odred konjanika, prljavih, oznojenih i pranjavih. Posmatrajui
njihove prepoznatljive kape od kravlje koe sa titnicima za ui,
karakteristian kratak plat s belim rubovima koji su na vetru liili
na krila, najiskusniji vojnici shvatie da je re o Tesalcima.
Svi im potrae u susret pokuavajui da se probiju do nekog
konjanika i da mu postave neko pitanje, u nadi da su im
novopridoli doneli vesti o napredovanju varvara. Ali konjanici su
hteli da saekaju dolazak lanova vrhovne komande. Posle metea
koji Aristodema ostavi prilino ravnodunim, okupljeni se
razmakoe da propuste etvoricu hoplita u punoj ratnoj opremi, koji
su koraali ispred Dijeneka, Knema i samog Leonide. Za

137
zapovednicima su koraala jo etvorica naoruanih vojnika.
Vesti su se irile, ali nedovoljno brzo. Tesalci su saznali da Grci
nameravaju da blokiraju Termopilski klanac, ali nisu znali ko e
komandovati poduhvatom niti su poznavali Leonidu. Tek kad su im
rekli da pred njima stoji spartanski kralj, sjahali su u znak
potovanja i pozdravili se s Leonidom, a on ih pozva pod svoj ator.
lanovi vrhovne komande odoe za njima praeni zapovednicima
svih ostalih vojski i radoznalim pogledima stotina vojnika.
Leonida je tek nakon sat vremena izaao iz atora. Vojnici su
pokuali da protumae izraze lica svojih nadreenih, kako bi
naslutili ton vesti koje su Tesalci doneli. Nema sumnje da na
kraljevom licu niko nije video nita osim ponosa i odlunosti, izraz
na koji je Leonida ve bio navikao svoje vojnike.
Voa se pope na uzvienje Kolonos, malo iznad nivoa mora, da bi
mogli da ga uju i najdalji pripadnici vojske.
Vojnici Helade! uzviknuo je. Vrli konjanici iz Tesalije donose
nam vest da varvarin napreduje! Konjanici su doli sa severa gde su
se najpre, kao i mnogi njihovi zemljaci, pridruili osvajau. Ali
uinili su to samo da bi procenili njihove snage i zatim podneli
izvetaj braniocima slobode! Dakle, obavili su dragocen zadatak iako
niko od njih nije zahtevao da rizikuju ivot. Eto, dakle, primera koji
treba da sledimo.
Leonida zastade, a onda nastavi: Ako ste mislili da su vesti o
brojnosti trupa kojima Kserks raspolae preterane, pa... prevarili ste
se! Pred nama je zaista najvea vojska koja je dosad kroila na prag
Grke. Na svakog od vas dolazi hiljadu Persijanaca, iji je broj jo
vei zahvaljujui grkim izdajnicima ili kukavicama koje se ne
usuuju da se suprotstave velikom caru. Ali koliko Persijanaca vredi
svaki od vas? To se, pre svega, zapitajte. Nemojte se pitati koliko
njih ima, nego koliko vi vredite!
Zapitajte se za ta se vi borite, a za ta se oni bore! Shvatiete da
oni mariraju za Kserksom zato to im je tako nareeno i mnogi od
njih godinama nisu drali oruje u rukama. Kad zarijete svoja koplja
u njihova tela, s lakoom koja e vas iznenaditi, shvatiete da u ratu

138
brojnost malo znai, a motivacija znai mnogo. A vi ste i te kako
motivisani. Vaa zemlja, vae porodice, vaa sloboda, sve je to ono
to persijski robovi nemaju ili imaju tek poneto...
Govorim vam to zato to sad znamo da su se zaputili pravo
ovamo i da zaista nameravaju da se probiju. Dosad smo
pretpostavljali da e car radije pokuati da prokri put svojoj vojsci
uz pomo flote i naa generalna strategija prilino se oslanjala na
odluujui sukob na moru. Ali sad je jasno da je Kserks uveren da
moe proi i preko kopna i pokuae da se probije ovde, na
Termopilima, ako proceni da smo toliko slabi da neemo moi da
odbijemo napad. A poto nas ne poznaje, ne poznaje vrednost
grkih ratnika i oslanja se iskljuivo na svoju brojanu nadmo i na
strateka uverenja, verovatno e napasti. Da li e napasti samo nas
ili e istovremeno napasti i flotu, to ne moemo znati. Ono to sad
moemo oekivati, jeste da neemo biti samo sredstvo za
zastraivanje, kao to se moda neko meu vama nadao, ve
sastavni deo bitke koja e se odigrati za nekoliko dana.
Zato znajte da e oni uskoro biti ovde. Nai prijatelji Tesalci rekli
su nam da varvarske trupe napreduju brzinom nezamislivom za
tako veliku vojsku. Imaju zavidnu logistiku organizaciju, ali
istonjaci su uvek bili dobri organizatori. Ipak, kad je re o samoj
ratnoj vetini, mi smo nadmoni. Jo jednom u vam rei: ne
dozvolite da vas uplai brojnost snaga koje e se ulogoriti u niziji na
zapadu; po mom miljenju, sm Kserks je svestan nespremnosti
svojih ljudi: on se oslanja na brojanu nadmo kako bi ostavio utisak
na neprijatelja. Posmatrajte njegovu vojsku kao paradne trupe i nita
vie.
Zaue se prvi oduevljeni poklii meu onima koji su jedva ekali
da se suoe s Persijancima. Maron je, na primer, hteo da stavi do
znanja da jedva eka da odjednom nanie dvojicu-trojicu na svoje
koplje. Alfej pak nije smatrao da treba da uti dok njegov brat
govori, te je dodao da se vea slava moe dostii u borbi protiv
Mesenaca nego u ratu protiv takvih vojnika. Ali Leonida nije
zavrio.

139
 Hoete prave neprijatelje koji e oplemeniti va poduhvat?
nastavio je. U svakom sluaju ete ih imati. Ta plima neobuenih
vojnika izbacie barem deset hiljada iskusnih i obuenih za
ratovanje koliko i Spartanci. Zovu ih Besmrtni i predstavljaju ono
najbolje to Azija moe da napravi. Sve u svemu, i njih e biti vie
od nas. Veti su s lukom i strelom i po reima naih prijatelja, imaju
lake oklope. Da li e ti oklopi izdrati udar naih dorskih kopalja u
bliskoj borbi? Moe biti da su veliki ratnici, ali u Aziji. Ovde, u
Evropi, mogli bi da otkriju da vrede koliko i svaka laka peadija...
Ne pitam vas da li elite da se suoite s varvarima. Ve znam
va odgovor. U suprotnom ne biste ni bili ovde. Ja vas, meutim,
pitam jeste li dovoljno hladnokrvni da sad nastavite nadmetanje koje
ste zapoeli ili biste se radije usredsredili na ekanje neprijatelja, koji
u svakom sluaju ne bi trebalo da stigne jo nekoliko dana. Da li
elite danas da zavrite nadmetanje u bacanju koplja i da sutra
nastavite borbu prsa u prsa?
Umesto odgovora, dolinom se prolomi jednoglasan horski uzvik
odobravanja i mnotvo ruku die se iznad glava prisutnih poput
hiljadu kopalja koja se pre napada nadvijaju nad falangu. Efijalt je
delovao najsrenije jer je obezbedio jo nekoliko dana panje i
odgovornosti. Odmah se uputio prema terenu koji je odabrao za
zavrno nadmetanje jedno od polja okrenutih prema istoku, kako
popodnevno sunce ne bi smetalo takmiarima probijajui se kroz
mnotvo ljudi koji su klicali svom zapovedniku i pokuavajui da ih
skloni da bi oslobodili teren za nadmetanje.
Efijaltovo zadovoljstvo dostiglo je vrhunac kad mu se pridruio
Dijenek i ovlastio ga da samostalno vodi finale. Pentakotarh je otiao
na sastanak vrhovne komande; trebalo je da uspostave vezu s
Artemizijom da bi ih obavestili o novostima koje su dobili sa severa i
da se dogovore s Euribijadom i Temistoklom o sledeim koracima.
Svako je znao svoju ulogu. Gledaoci se rasporedie da bi pratili
finale, sudije stadoe na svoja mesta, a devetorica takmiara okupie
se ispred postolja s kojeg e bacati koplje.
Prilikom prvog bacanja takmiari su, znajui da imaju jo etiri

140
pokuaja, ili na sve ili nita, to je uglavnom imalo za posledicu
ponitavanje rezultata: ak etiri hica proglaena su nevaeim,
meu kojima i Aristodemov jer je Spartanac bio prilino uznemiren
najnovijim vestima. injenica da e se uskoro boriti, razmiljao je,
zahteva od njega da zauzme dosledan stav umesto da dopusti da ga
dogaaji nose. Ali jo ga je muilo previe sumnji da bi mogao
potpuno da se oslobodi spartijatskog naslea i da pomogne Gorgi ili
da bi se jednostavno priklonio tradiciji i pomogao pre svega svojim
saborcima, a ne Leonidi.
Tespijski takmiar sve je zaudio hicem od gotovo devedeset
metara, kojim bi se istakao na bilo kom panhelenskom takmienju.
Aristodem je uo kako ga podstiu saborci okupljeni u blizini
postolja, a onda je primetio i ohrabrujui pogled prilino
nezainteresovanog Ditiramba. Potisnuo je u mislima sve ono to ga
je obeshrabrivalo i odluio da ne razoara prijatelje. Kad je doao
red na njega, zagledao se u daleku taku u kojoj se zaustavilo koplje
tespijskog takmiara; dok je uzimao zalet, odvratio je pogled sa svog
zamiljenog cilja samo da ne bi prestupio.
Zahvaljujui odluujuem pritisku amentuma i snanom zamahu
bacaa, koplje polete mahnito se vrtei oko sebe i dugo se uzdizalo u
nebo pre nego to je poelo da se sputa, dugo, itavu venost.
Povici gledalaca rasporeenih daleko od postolja, u blizini mesta
gde su se sputala najdalje baena koplja, uverie Spartanca da je
hitac bio vie nego dobar. I zaista, Efijalt mu je dodelio prvo mesto,
ali Alfejevi i Maronovi uzvici utihnue nekoliko trenutaka kasnije
kad je sudija objavio da je hitac sledeeg takmiara, jednog
Lokrianina, jo bolji.
Posle drugog kruga bacanja Aristodem je bio tek trei. U sledeem
krugu bacio je dalje od protivnika, ali uspeo je da se popne samo za
jedno mesto, jer je bio neznatno bolji od Tespijca.
Da li zato to su ga obavestili da je takmienje vrlo neizvesno ili
zato to je eleo da pokae kako ni on nije mnogo zabrinut zbog
dolaska Persijanaca, Leonida se pojavio meu gledaocima zajedno
sa zapovednicima najvieg ranga, upravo na vreme da vidi

141
poslednja dva kruga bacanja. Tespijac je pred kraljem izveo
zadivljujue bacanje, koje je oduzelo dah svima koji su se spremali
da uzviknu. Ponovo je izbio na prvo mesto, kako je objavio Malijac
Efijalt, i to uz prednost od gotovo jedne stope nad Aristodemom.
Spartanac je poslednji uhvatio zalet poto je pogledao Leonidu,
koji je zurio u njega. Pogledi im se naas sretoe i vojnik se zapita
eli li da pobedi da bi ugodio kralju ili da bi ga izazivao. Pogledao je
Eurita i ostale i razreio nedoumicu odluivi da se bori za pobedu
da bi se oni radovali. Bacio je snano, veoma snano, ali kad je
koplje palo, svi su videli da se vrh zario u deo terena koji se
prostirao malo iza linije u okviru koje se pogodak smatrao vaeim.
Razoarani uzvici spartanske grupe izmeani s uzvicima
zadovoljstva Tespijaca i Lokriana pridruili su se nezadovoljstvu
koje je obuzelo Aristodema kad je sudija ponitio hitac. Svakako ga
nije oraspoloio ni hitac Lokrianina koji je, pratei reanjem svoj
zamah, uspeo da premai ak i rezultat tespijskog takmiara.
ta god da je hteo time da dokae, Aristodem je eleo da ih
nadmai, a umesto toga ponovo se naao na treem mestu pred
poslednje bacanje. Jo jednom je, gotovo kriom, pogledao Leonidu i
jo jednom mu je kralj uzvratio pogled; tavie, nabrao je elo i
klimnuo glavom jedva primetno stisnuvi usne, kao da eli da mu
ukae poverenje i ulije samopouzdanje.
Aristodem je bio iznenaen. To jedva primetno ohrabrenje
potisnulo je obeshrabrenost i ulilo mu snagu da se napregne do
krajnih granica. Kad je doao red na Tespijca, Aristodem se ve
pribliavao postolju, spreman da zauzme njegovo mesto. Tespijac je
neubedljivo uhvatio zalet, razoaran i obeshrabren injenicom da ga
je Lokrianin nadmaio posle hica koji je smatrao nedostinim, i
poslednje bacanje donelo mu je prosean rezultat.
Alfejevi i Maronovi uzvici ohrabrenja najavili su i propratili
Aristodemovu pripremu i zalet. Poto je provukao kaiprst i srednji
prst kroz koni remen, Spartanac je stao na liniju pravei iroke
zamahe rukom da bi opustio rameni pojas, presudan za pritisak
prilikom bacanja. Za razliku od prethodnih dana, pred kraj

142
takmienja sunce je ve zalazilo; duga serija nadmetanja, a pre svega
prekidi koji su nastali zbog dolaska Tesalaca i Leonidinog govora,
barem ovog puta potedeli su finaliste borbe protiv iscrpljujue
vreline.
Aristodem je potrao dugim koracima, najpre polako, a onda
bre, dok je desnu ruku sve vie povlaio unazad, izvijajui koplje
iji se vrh uzdigao pod pravim uglom prema nebu. Kad je stigao
nadomak postolja, koraci su mu bili odseniji i snaniji, a stopala su
mu se sve vie odvajala od tla. Gledaocima se inilo da e svakog
trenutka poleteti, ali put neba je, trenutak kasnije, poletelo samo
koplje.
Nijedan usklik nije propratio hitac. Kao da su se svi dogovorili da
ute u strahu da bi i najmanji zvuk mogao da poremeti let koplja.
Koplje je pre ili kasnije moralo pasti i palo je. Najblii gledaoci
primetie da se zarilo u ravni s koiem kojim je bio oznaen najbolji
Lokrianinov hitac. Ubrzo svi upree pogled u Efijalta i zurili su u
njega dok se nisu umorili, jer je ovaj dugo baratao koiima i
daicama, nekoliko puta ponavljajui merenje, sve dok nije bio
siguran da moe da objavi pouzdan rezultat.
Jedan prst.
Rekao je da je razlika samo jedan prst.
Dotadanje ekanje proisticalo je iz Efijaltove revnosti i oseanja
odgovornosti. Od tog trenutka, vreme koje je proteklo pre nego to
je izgovorio u iju korist je razlika duine jednog prsta, Efijalt je
koristio da bi se naslaivao njihovim iekivanjem.
Spartanac je izbio na elo.
***
Kako izgleda, ti si ovek pun iznenaenja primeti Leonida im
mu je Aristodem priao da bi mu kralj estitao.
Nakon Aristodemovog hica ponovo je dolo do prekida koji su
izazvali njegovi najvatreniji navijai kad su upali u polje. Maron je
potrao odmah nakon Efijaltove objave, a brat je krenuo odmah za
njim. Aristodem se u trenu obreo u dvostrukom zagrljaju dok je,

143
metar dalje, Malijac irio ruke i urlao pozivajui Spartance na red i
podseajui ih da nadmetanje jo nije zavreno. Odmah zatim,
Lokriani su potvrdili njegovu opomenu, ali na odreeniji nain;
jednostavno su izneli Marona i Alfeja s polja da bi njihov takmiar
mogao da se usredsredi da izvede hitac.
Ali Lokrianin nije mogao da se usredsredi na bacanje. Barem nije
mogao dovoljno da se usredredi; poslednjim naporom morao je da
prikupi svi snagu koju je, meutim, izgubio tokom prethodnih
krugova bacanja.
Ni u jednom trenutku nisi odustao, ak ni onda kad je izgledalo
da si ve dao sve od sebe ree Leonida pobedniku, ali obraajui
se i publici, barem onim najbliim gledaocima. To je duh koji elim
od svojih ljudi. Jo jednom moram rei da ti, Aristodeme,
otelotvoruje duh pravog spartijata, duh koji e, nadam se, svi Grci
koji su sada ovde, na Termopilima, umeti da ispolje kad doe
trenutak za to.
Aristodem se srameljivo osmehnu, a onda odgovori na ovacije
gledalaca. Jedan deo njega bio je zadovoljan zbog kraljevih rei to
su ga uzdizale kao model ureenja koji je on prezirao; ali smatrao je
da je uistinu ironino, paradoksalno pa ak i neukusno to je upravo
on sredstvo Leonidine slave. Upitao se da li je pobedio upravo zato
to vie ne razmilja kao spartijat. Ta pobeda, pomislio je, nije
zasluga vetine, ve stava. eleo je da pobedi, ali ne toliko kao
ostali, i snazi je, za razliku od drugih, mogao da pridrui oputeniji
emotivni pristup, to je njegovim miiima dozvolilo da se napregnu
do kraja, bez ikakvih konica.
Znai tako, Leonida bi voleo da svi budu kao on? Aristodem je
sumnjao da bi kralj to poeleo da je prozreo njegova unutranja
previranja. Da li e i u borbi biti ovako? Da li e i s Persijancima
odmeriti snage oputenog uma i miia? Ne, svakako nee. U borbi
se umire, pomislio je spartijat; a kad umre, vie ne moe videti
Gorgo; u borbu nije mogue ui bez emotivnog naboja. Jo nijednom
nije bio u ratu otkad su prve pukotine proarale mentalni monolit
zahvaljujui kojem je, poput hiljade drugih ljudi, postao produkt

144
krutog obrazovnog sistema. Nije znao kako e se ovog puta ponaati
kad stane pred neprijatelja; ipak, bio je siguran da nee biti u stanju
da mu se suprotstavi laka srca, jednako nehajno kao kad je bacio to
koplje.

145
 Rvai

S ledeeg dana ljudi se razbudie razmiljajui o rvanju a ne o

Persijancima. Leonida i Knem smatrali su da je to dobar znak,
ali njih je vie zanimao Euribijadov odgovor na poruku koju mu je
poslao kralj. I zaista, glasnik koji je otiao prethodnog popodneva iz
Alpenosa, stigao je ve u prvim jutarnjim satima. Nije doneo
odgovor, izvestio je Dijenek svoje prijatelje, ve najavu skorog
dolaska Temistokla, zapovednika atinske flote, koga je Euribijad
poslao da se posavetuje s Leonidom.
Aristodema je to zaudilo. Temistokle se borio na Maratonu deset
godina ranije i prialo se da je vetiji politiar nego ratnik. On je od
Atine stvorio pomorsku silu, snagom volje odluujue je uticao na
korenite promene u atinskom dravnom ureenju. Ipak, mogao je to
da uini i to je ono to je zanimalo Aristodema zato to je
delovao u drutvenim i institucionalnim uslovima daleko manje
krutim od lakedemonskih. Vladao je u sredini u kojoj ovek jake
linosti moe da promeni i popravi, ako je potrebno, otupele
zahteve tradicije. Mogao je to da uradi i zato to, u Atini, pojedinac
moe da se izdigne iz mnotva jednakih, barem tokom perioda koji
su ograniile institucije, i da izrazi sopstveno miljenje.
Alfeja i Marona, meutim, nimalo nije zanimao Temistokle.
Obojica su bili veoma uzbueni zato to su ih saborci izabrali za
svoje predstavnike za borbu prsa u prsa. Niko nije ni sumnjao da e
se Alfej nadmetati u poslednjoj disciplini: toliko krupnog oveka
svako bi poeleo u timu. Izbor Marona, meutim, neposredno je
proistekao iz njegovog hvalisanja i namere da uzvrati divovskom
Tegejcu s kojim se potukao tokom mara. Trei predstavnik,
Aristodem, odreen je zahvaljujui rezultatima koje je postigao:
pobednik u dve discipline od etiri odrane, svakako je bio favorit
za pobednika igara.
Efijalt je jo prethodne veeri pripremio teren. Dijenek se ve vie
puta uverio u njegovu delotvornost i rado mu je prepustio celu

146
organizaciju sportskih dogaaja, utoliko pre to su oni ratni
zahtevali njegovo prisustvo. Dvadeset sedmorica takmiara trojica
iz svake vojske videli su da je dalekovidi Efijalt pripremio tri
skame, vee od onih koje su koriene za skok udalj i, pre svega,
blie jedna drugoj, da bi u prvom krugu moglo da se odvija nekoliko
borbi istovremeno.
Istini na volju, trajanje borbi teko je bilo vremenski ograniiti.
Dvojica protivnika mogla su beskrajno da produavaju nadmetanje
jednostavnim pasivnim postavljanjem u borbi, kako bi izbegli da ih
protivnik obori na tlo. Da bi ograniio vreme, Malijac je zakljuio da
e u prvom krugu nadmetanja biti dovoljno jedno obaranje na tlo da
bi se proglasio kraj borbe. U sledeem krugu nadmetanja, meutim,
svaki sportista morae dvaput da dovede protivnika u poloaj da ne
moe da se pomeri, a u finalu e morati da ga onesposobi triput, kao
na Panhelenskim igrama. Ipak, i uz ta ogranienja, opravdano je
oekivati da bi se nadmetanja mogla nastaviti i sutradan.
Ovoga puta nije bilo predvieno nadmetanje u okviru istih timova
kako bi se odredili njihovi dalji predstavnici. Efijalt je pripremio
dvadeset osam kamenia u koje je urezao prvih etrnaest slova
alfabeta, tako da su ista slova bila urezana na dva kamena. Onda je
sve kamenie stavio u up da bi njihovim nasuminim vaenjem
sami takmiari odredili tok nadmetanja. Poto je proverio da je
zemlja u tri borilita iskopana, izvrnuta i dovoljno omekana da se
takmiari ne mogu povrediti, pozvao ih je da se okupe.
Oni su, sa svoje strane, sve uinili da oteaju jedni drugima da ih
vrsto uhvate tokom borbe i koristili su se uistinu oajnikim
metodama. Gotovo svi su utrljali ulje u kou, putajui robove da im
pomognu. Osim toga, mnogi su grebali tlo sakupljajui prainu i
nanosei je na telo da bi im koa bila jo klizavija; ili su se kotrljali
po tlu bez trave i rastinja da bi pokrili telo slojem praine i postali
neuhvatljivi. Samo se dvojica takmiara nisu namazala uljem za koje
se prialo da leti oteuje kou i oslonili su se iskljuivo na upotrebu
praine. Alfej je pak naao tree reenje; kotrljao se u itkom blatu u
movari iz koje se pojavio nalik morskom udovitu s kojeg se sliva

147
blato. Smrdeo je zastraujue i nekoliko njegovih saboraca saalilo
se nad Alfejevim robom, koji je morao da razmae taj mulj po
gospodarevom ogromnom telu.
Sve u svemu, obuzeti smehom, svi takmiari ponadae se da nee
morati da se susretnu s njim. Jo jedan takmiar koji je predstavljao
pravi bauk za ostale bio je Tegejac koji se tukao s Maronom.
Grdosija je proao tik pored ovog i uznemirujue se cerekajui,
apnuo mu na uvo: Nadaj se da e izgubiti pre nego to stigne
do mene... tako e barem ostati itav... Spartanac je na te rei
zadrhtao od besa i doviknuo za njima: Nije ti bilo dovoljno, a?
arka nije promakla nijednom od Spartanaca koji su pratili
njihove pokrete. Upueni u njihovu prethodnu tuu, nestrpljivo su
ekali nastavak. Grdosija primeti da ga gledaju i, stiskajui pesnice
od gneva, doviknu im: Nadam se da u se sukobiti sa svom
trojicom Spartanaca da bih opovrgao ono to taj lakrdija pria
okolo!
Zato su takmiari pomalo zabrinuto prolazili, jedan po jedan,
ispred Efijalta da bi zavukli ruku u up i izvadili kamen koji
odreuje takmiarski par. Ostali vojnici rasporedili su se uz rubove
triju skama, pravei veu guvu nego prethodnih dana. Borba je
oduvek bila disciplina koja izaziva najvee zanimanje i najvie
mukaraca hvalilo se da su joj dorasli.
Izvlaenje je odredilo da se Tegejac monih miica bori s jednim
Tespijcem. Aristodemu je pripao Fokejac, Alfeju Tebanac, a njegov
brat je imao sree da preskoi prvi krug. To je izazvalo zadovoljstvo
Tegejca, koji je shvatio da se na taj nain poveava mogunost da se
njih dvojica sastanu u borbi; gledao ga je pruajui ruke preda se i
snano prepliui prste, oponaajui stisak kojem e ga izloiti.
Maron je samo progutao pljuvaku, a onda je usredsredio panju na
brata. Alfej je, naime, izvukao slovo beta,6 to znai da e se boriti u
prvom krugu.
Njegovu borbu pratilo je najvie neopredeljenih gledalaca.
Zanimalo ih je kako se bori taj div, krupan gotovo koliko i krni
Tegejac i mnogi su se, i dalje nepoverljivi prema Leontijadinovoj

148
vojsci, nadali da e Alfej dati dobru lekciju Tebancu, koji je i sm bio
krupan, ali nije se mogao porediti s protivnikom.
Borba nije dugo trajala. Posle poetne faze tokom koje su prislonili
ela jedan drugom i poeli da se guraju upirui glavama, Alfej je
uspeo da poremeti ravnoteu Tebancu prisilivi ga da primakne
karlicu. To mu je omoguilo da ga stegne oko pasa, da ga podigne i
tresne o tlo, ali nije bio dovoljno brz da sedne na njega i sprei ga da
ustane.
Ali to nije znaajno uticalo na tok borbe. Tebanac je samo uspeo
da se izvesno vreme dri van Spartanevog domaaja, dok ga
nezadovoljni povici gledalaca ne primorae da se bori. To je
odredilo kraj borbe. Naime, im je uspeo da ga dohvati, Alfej ga
ponovo stegnu oko pasa i obori ga na tlo sopstvenom teinom, a
zatim ga pritisnu svom snagom. Tebanac se malo opirao, a onda je
odustao i podigao ruku, koju mu je Alfej namerno ostavio slobodnu
da bi mogao da pokae da je poraen.
Aristodemu nije ilo tako glatko. Fokejac koji mu je zapao
nasuminim izvlaenjem bio je sitan i spretan. To znai da je, za
razliku od krupnih rvaa koji su se oslanjali iskljuivo na snagu,
morao da se bori sluei se inteligencijom i lukavou. Ispostavilo se
da je teak protivnik, iako se i Spartanac spretno kretao, osim toga
to je bio i jai. Posle dugog meusobnog procenjivanja tokom kojeg
su rvai pokretali ruke uglavnom nastojei da zaustave jedan
drugog, Aristodem je propustio da stegne protivnika oko pasa, ali
uspeo je da ga saplete i da ga obori na zemlju; borba se nastavila sve
dok mu Spartanac nije stavio lakat pod guu i prisilio ga na predaju.
Prvi krug nadmetanja zavrio se munjevitom borbom Tegejca, koji
je u roku od nekoliko sekundi oborio nesrenog protivnika. Uz
Marona, koji je preskoio prvi krug, preostala su jo etrnaestorica
takmiara, ali nadmetanje se nastavilo tek nakon aristona. Posle toga
imali su dovoljno vremena za pripreme, koje su mnogi iskoristili da
ih robovi izmasiraju uljem i vodom. Alfej je, meutim, ponovo gacao
po blatnjavoj movari.
Efijalt je smanjio broj kamenia na etrnaest, ostavljajui one sa

149
slovima od alfa do eta,7 i ponovo je pozvao takmiare na izvlaenje.
Trojica Spartanaca izbegli su Tegejca i u drugom krugu, to im je
omoguilo da s izvesnom lakoom pristupe borbi. Od njih trojice,
jedino je Marona, koji jo nije osetio borbu, protivnik, Mantinejac,
malo iznenadio. Oborio je Marona im su kroili u skamu. Ali Maron
je u nastavku uspeo da izjednai i da na kraju pobedi poto je
spretno blokirao protivnikove butine. Aristodemov protivnik je,
meutim, diskvalifikovan jer je pokuao da ga uhvati za gleenjeve
poto ga je oborio; budui da pravila to ne doputaju, Efijalt ga je
kaznio. Tegejac je prikazao izvanrednu borbu jer je dvaput oborio
protivnika na tlo dok su ostali takmiari za to vreme uspeli samo
jednom da obore protivnika.
Nadmetanje je jo bilo u toku kad se sa istoka, to jest iz pravca
Alpenosa, pojavila grupa vojnika. ak su i oni manje otroumni
shvatili da je re o nekoj vanoj linosti i njegovoj telesnoj gardi,
etvorici skitskih plaenika s lukovima prebaenim preko ramena i
nekolicini fokejskih hoplita koji su prilazili s istone kapije.
Aristodem je meu prvima shvatio da je to Temistokle, iako
velikodostojnik uopte nije izgledao onako kako ga je on zamiljao.
Nikada nije video oveka koji se fiziki toliko razlikuje od
Spartanaca, moda se ak ni varvari koji prate Kserksa toliko ne
razlikuju od njegovih sugraana. Zapovednik flote je, ogrnut
dugakim himationom preko kitona, imao kratku ravnu kosu,
delimino skrivenu ispod kape sa irokim obodom koji ga je titio od
sunca. Lice mu je podsealo na praseu njuku, nos mu je bio
pljosnat, a telo ugojeno, iako nije delovao mlohavo.
Ali pogled! Pogled koji je Aristodem ulovio budui da se zadesio
na mestu kuda je prolazila mala naoruana grupa, izazivao je
potovanje. Temistokle je gledao na sve strane, prodorno i
usredsreeno, pokazujui da odmah poinje da razmilja o onome
to vidi. Sigurno, pomislio je Aristodem, procenjuje nae realne
mogunosti da izdrimo. Morau sutra da pitam Dijeneka da li je bio
zadovoljan.
Grupa nastavi pored vojnika okupljenih oko borilakih polja, doe

150
do Antele i tamo, gotovo na samoj obali Azopa, sastade se s
vrhovnom komandom kopnenih snaga.
Pozdravljam te, kralju Sparte, i prenosim ti potovanje tvog
sugraanina i podanika, mog zapovednika Euribijada izjavi
Temistokle, obraajui se Leonidi.
Mnogi zapovednici vojski bili su svesni napetosti koja je vladala u
vrhovnoj komandi flote koja je, zapravo, bila dijarhija. Euribid je bio
glavni zapovednik flote, ali brodovi su bili atinski. Kad se tome doda
i Temistoklova politika mo, jasno je da je Atinjanin uivao iroku
podrku podreenih zapovednika i trijerarha i da je esto nametao
svoje miljenje.
Pozdravljam i ja tebe, zapovednie flote odvrati Leonida.
ao mi je to si morao da pree toliki put. Da si me obavestio o
tanom vremenu svog dolaska, otiao bih do Alpenosa da te
saekam.
Ne mari, ne mari uurbano odgovori Atinjanin. Ovako sam
mogao da osmotrim na koji nain namerava da se suprotstavi
persijskoj vojsci.
Leonida ga ne upita kakav utisak je stekao. Smatrao je da ne mora
da izrazi zanimanje za njegovo miljenje. Imate li i vi vesti o
neprijateljskoj floti? upita ga umesto toga. Nisu bili krivi ni
Leonida ni Temistokle; bio je to uobiajen ton razgovora izmeu
Spartanaca i Atinjana, kad bi ta dva naroda bila raspoloena da
sarauju.
Verovatno emo ih imati onda kad se pred vama pojave prvi
Persijanci odvrati Temistokle. Kserks nije glup, iako je mnogim
Grcima lake da ga smatraju glupim. Pokrenue flotu tek kad se
uveri da njegov kopneni front nije bezbedan, a istovremeno, nee
vam smetati dok se njegovi brodovi ne primaknu Eubeji. Dobro je
osmislio pristup. Sad mi reci, kralju, koliko ljudi imate ovde?
Imamo est hiljada sto dvadeset ratnika, zapovednie flote
brzo odgovori Knem, kako bi potedeo svog kralja poniavajueg
zadatka da saoptava brojno stanje.
Tanije, est hiljada dvesta dodade Dijenek. Maloas su mi

151
najavili dolazak osamdesetorice hoplita iz Mikene.
A, dobro, to je onda neto sasvim drugo podsmeljivo ree
Atinjanin. A ja sam se bio zabrinuo zbog polemarhovog odgovora.
Ali sad sam spokojan: zaista imate dovoljno vojnika...
Dozvoliu sebi da ti skrenem panju na to umea se Leonida
blago iznerviran da je najava stigla u poslednjem trenutku; osim
toga, sigurno si primetio da je bojno polje prilino usko, tako da vei
broj vojnika ne bi doprineo odbrani...
Istina je. Previe vojnika odvrati Temistokle ne bi doprinelo
odbrani, ali nee joj doprineti ni premalo njih.
ini mi se da ista razmera vai i za flotu. Pria se da je persijska
ogromna. A vi, koliko vi brodova imate? Dvesta pedeset, rekao
bih... uzvrati mu spartanski kralj.
Tanije, dvesta dvadeset. Ali jo pedeset brodova smo postavili
juno od Eubeje da bismo odbranili kruni put. Ima li ti dovoljno
ljudi da sprei prolaz u sluaju da pokuaju da prodru na kopno
drugim putem?
Postavio sam hiljadu vojnika na istok. U svakom sluaju,
Persijanci mnogo bolje poznaju Egejsko more od planina koje se
proteu pored nas.
Temistokle je shvatio da se ne moe vratiti Euribijadu s
nerazreenim razmiricama. Naterao je sebe da bude pomirljiviji.
Tako je. Moramo uiniti sve to moemo sa svojim mravim
sredstvima. Ali, dozvoli mi da primetim da je opravdano smatrati
ovaj front ugroenijim. Iako Kserks ima nemerljivo vie brodova u
odnosu na nas, svaka pomorska akcija nosi vie nepoznanica nego
one kopnene; naroito ako, kao Kserks, raspolae najveom
vojskom koja je ikad zabeleena u istoriji sveta. Kralj mora nahraniti
sve te ljude i nee hteti da gubi vreme ispred ovog klanca. Budi
siguran da e pokuati da se probije, a nama je potrebno vreme.
Celoj Grkoj je potrebno vreme.
Znam to isuvie dobro obeshrabreno odvrati Leonida. To je
problem s kojim se borimo ve est dana. Primeniu sve mere koje
su u mojoj moi, ak i one najgrublje, ne bih li uspeo da ih

152
zaustavim, ali iskreno, imam utisak da bez pomoi bogova malo
toga mogu uraditi. Jedino u ta te mogu uveriti jeste da, ako
pokuaju da se probiju, nee uspeti odmah.
Onda priznao je Temistokle moemo samo da se nadamo da
e vam bogovi pomoi. Uostalom, i nama je potrebna njihova
pomo. Voleo bih da ti mogu rei koliko vremena nam je potrebno
da izdrimo, ali ne znam. Znam samo da e nam, ta god da se desi,
biti potrebni junaci. I ta god da se dogodi ovde, u vekovima koji
dolaze priae se o tome kao to se i danas pria o Troji i, dozvoli mi
da pomenem, o Maratonu. Nisam siguran da e ono to e se
odigrati na Artemiziju izazvati toliku buku, to je neobino ako se
uzme u obzir da je na poduhvat poeo s uverenjem da e kopneni
front biti samo pomoni.
Jedino u ta sam ja, meutim, siguran dodade Leonida jeste
da e lakedemonski kralj, trista njegovih sugraana koje je poveo sa
sobom i ostali koji su imali hrabrosti da nam se pridrue, do kraja
izvriti svoju dunost da bi spreili varvare da kroe na sveto tlo
Helade. Da li e nas to odvesti u istoriju, ne bih umeo da kaem.
Kad bi mi sad neki bog rekao da mogu da spreim osvajae po cenu
svoje slave, odmah bih pristao. A to mogu da kaem i u ime svakog
Spartanca. Navikli smo mi Lakedemonci da radimo za zajedniko
dobro.
Temistokle ozbiljno klimnu glavom, a onda se rukova s Leonidom.
Slagao bih kad bih ti rekao da odlazim odavde ohrabren. Ali u
jedno sam siguran: Helenski savez se na Termopilima moe osloniti
na zapovednika koji zna ta radi. Vreme je da se vratim Euribijadu.
Bie mu drago da uje lepe rei na raun svog sugraanina.
Dijenek ga isprati do Alpenosa, odakle je kasno po podne
Temistokle otplovio prema Artemiziju. Pentakontarh se potom
vratio u polje sa sumpornim izvorima, gde je u meuvremenu Efijalt
odluio da odloi za sutradan nastavak nadmetanja. Kad Dijenek
potrai Efijalta, ovaj ga izvesti o toku takmienja, naroito o
uspesima Spartanaca.
Svi tvoji i dalje su u igri. Trojica od sedmorice. Dobar timski

153
rezultat, zar ne? Meu ostalima su jedan Tegejac, dvojica Korinana
i jedan Orkomenjanin. Ali, po mom miljenju, nemaju nimalo
izgleda protiv Tegejca. Previe je krupan, previe zao... protiv njega
ne pomae tehnika... raspriao se Efijalt.
Da, svakako, ali sad hou da ujem njih. elim da znam emu se
nadaju u sutranjim borbama prekinu ga Dijenek i ostavi ga
odlazei prema Aristodemovom sektoru.
Rauna da e pobediti i u ovom nadmetanju? upita prijatelja,
dok je jo bio podalje od njega.
Ovaj se nasmeja. Sumnjam. Ima onih koji su bolje opremljeni od
mene. Alfej, na primer... ja bih se kladio na njega... odvrati.
Ili na Tegejca ree Dijenek. Taj nasilnik okomio se na
Spartance. Da sam na tvom mestu, molio bih bogove da ne naletim
na njega, da ti ne bi izobliio to lepo lice...
Pusti ti lice. Priaj mi o Temistoklu. Kakav je? ree Aristodem.
Kakav je? Nesumnjivo upeatljiv ovek odgovori Dijenek. Sad
shvatam zato u floti imaju problema s komandom. Teko je
podrediti nekom takvu osobu: odluan je, autoritativan, sugestivan;
pria se da je nekoliko puta zapretio da e povui atinske brodove
ako ne uine onako kako on zahteva. I stvarno bi to uradio. To bi
znailo da se moramo odrei dve treine flote, to Savez ne moe
sebi da dopusti. Ne bih voleo da sam na Euribijadovom mestu.
Rekao bih da je Temistokle slian Leonidi...
A, to znai da je uistinu veliki ovek... zajedljivo odvrati
Aristodem i pogleda na drugu stranu.
Pre nego to je prijatelj uspeo bilo ta da mu odgovori, pred njima
se pojavi Anerist. Onda? ta ovo znai? Prvi vladarev
pentakontarh najpre obavetava vojnika o ishodu susreta s
predstavnicima flote, umesto da prvo izvesti ostale pentakontarhe?
ree unosei se Dijeneku u lice, a odmah potom pogleda popreko
Aristodema, kako bi mu stavio do znanja da treba da ode.
Ali Aristodem se ne pomeri. Dijenek se pak pomeri onoliko koliko
je bilo dovoljno da potedi sebe smrdljivog zadaha iz koleginih usta.
Onda hladno uzvrati: Ovo je nezvanian razgovor dvojice

154
prijatelja. Blagovremeno e biti pozvan da te zvanino izvestimo.
Sad si suvian.
A, je li? Nisi pravian... Hijerarhiju treba potovati nastavi
Anerist osim toga, trebalo bi da trai moje odobrenje ako hoe
da razgovara s nekim mojim podreenim. Sigurno ne razgovarate
o dananjem nadmetanju. Rekao bih da je taj odgovoran za
neposlunost, budui da se dokopao informacija vojnog karaktera
pre svog neposredno nadreenog. Bie kanjen zakljui
pentakontarh, gledajui Aristodema uz grimasu koja je samo
naglasila onu veitu na njegovom licu.
Aristodem zatreperi od srdbe, ali ga Dijenek uhvati za miicu.
To ti ne bi bilo pametno. Leonida ga je zavoleo, a osim toga,
verovatno e biti pobednik pentatlona. Ostavi ga na miru, inae e
morati da se suoi s mojim svedoenjem. I s mojim maem...
dodade.
Ali Anerist nije nameravao da se povue. To znai da u morati
da kaznim njegovog malog prijatelja Eurita. Ah! Zaboravio sam da je
on i tvoj mali prijatelj. Pa, malo stajanja sa titom na ruci ojaae ga.
On se sutra ionako ne takmii... Da nema neto protiv? Ne bih
rekao. Nadam se da me nee uiti kako da vodim svoju jedinicu...
zakljui podrugljivim tonom, pre nego to se okrenuo i otiao.
Dijenek pogleda Aristodema, a onda udari pesnicom o dlan i
pozva Anerista: Pa dobro, ekaj, sad u ti ispriati o emu su
razgovarali Leonida i Temistokle ree prilazei mu koracima
tekim poput stena.

Sledeeg jutra Efijalt pozva takmiare da se okupe i da izvuku slova

kojih je ovog puta ostalo etiri, od alfa do delta.8 Izvlaenje je
izazvalo brojna dobacivanja: Tegejac je ostao bez protivnika, to je
znailo da e preskoiti taj krug nadmetanja, dok je Maron trebalo
da se bori protiv jednog od dvojice Korinana. Aristodem je izvukao
slovo gama,9 kao i Alfej, koji je uzalud pokuavao da ubedi Efijalt da
uvede pravilo po kojem se pre polufinala ne mogu boriti rvai iz
istog tima.

155
 Ali Malijac nije hteo ni da uje, a ni Dijenek nije hteo da izae u
susret Alfejevom zahtevu; tavie, kad je uo ko e se boriti,
zapovednik ree sebi da nizata na svetu nee propustiti tu borbu i
seo je u prvi red. Prva borba odvijala se izmeu Korinanina i
Fokejca i bila je prilino duga i ujednaena, da bi se zavrila
pobedom onog prvog, koji je dvaput oborio protivnika ne zemlju.
Doao je red na Marona i drugog Korinanina. Tegejac se
laktovima probijao kroz okupljeno mnotvo gledalaca i zauzeo
mesto u prvom redu. Iskreno se nadam da e ti pobediti.
Navijau za tebe ree Spartancu zlurado se osmehujui. I zaista,
njegovi povici ohrabrenja pratili su celu borbu Spartanca koji je za
nekoliko minuta dvaput oborio protivnika na zemlju.
Ozaren i ponosan na svoju pobedu, Maron je najpre primio
Dijenekove estitke. Alfej i Aristodem su zagrevali miie, ali
Tegejac srdano zagrli Marona, steui ga monim miicama toliko
da je ovaj gotovo ostao bez daha. Ako te ovoliko steem dok ti
estitam, pokuaj da zamisli kako u te stegnuti kad mi dopadne
aka... proaputa mu na uvo.
Efijalt pozva Alfeja i Aristodema. Ovaj drugi se osmehnu
pokrivajui nos kad je stao u skamu ispred prijatelja/protivnika, a
ovaj se toboe uvredi. Prekinue komediju kad primetie da pored
Dijeneka stoji Leonida, oigledno iznenaen tim neobinim parom.
Efijalt dade znak za poetak borbe i izvesno vreme nije se dogaalo
nita jer su dvojica Spartanaca odmeravala jedan drugog kruei u
skami i povremeno pokuavajui da zgrabe jedan drugog za prste ili
rune zglobove.
Prvi napad pokuao je da izvede Aristodem. Prebacio je teinu na
levu stranu i nainio pokret kao da e se pomeriti ulevo, a onda je
pruio ruke desno. Taj spretan pokret omoguio mu je da zgrabi
Alfeja oko pasa pre nego to je ovaj stigao da odreaguje, ali baciti ga
na zemlju bilo je ve mnogo tee. Nekoliko sekundi stajali su u
klinu dok Aristodem nije uspeo udarcem noge da obori prijatelja.
Alfej ga, meutim, povue za sobom i neko vreme bili su
isprepletani poput dveju zmija, pre nego to je krupni Alfej poeo

156
da koristi svoju teinu, prikovao Aristodema leima za tlo i
primorao ga da podigne ruku u znak predaje.
Odmah su nastavili, obojica umrljani prainom i pre svega blatom
koje se slivalo s Alfeja. Aristodem je donekle otkrio taktiku borbe
svog prijatelja i znao je kako da u sopstvenu korist upotrebi Alfejevu
teinu. Brzo je sproveo u delo svoje zakljuke, koristei Alfejevu
elju da to pre okona borbu. Alfej skoi na njega pokuavajui da
ga zgrabi za miice, a Aristodem odglumi da mu se ne moe
suprotstaviti i dopusti mu da ga uhvati; ali nije mu dozvolio da ga
uhvati oko pasa, ve se bacio unazad i povukao ga za sobom,
trudei se da se doeka na bok. Posle pada uspeo je preduhitri
Alfeja i odmah je seo na njega; prilino se preznojio dok ga nije
onesposobio, ali Alfej je na kraju ipak morao da moli za milost.
Izjednaenje.
Publika je uivala. Maron nije mogao da se uzdri, bio je previe
uzbuen zbog sopstvene pobede ali i zbog vetine koju su
pokazivali njegov brat i njegov prijatelj, te je njihove pokrete pratio
ivopisnim reima i reitom mimikom, nimalo se ne obazirui na
Leonidino prisustvo. Kralj je, meutim, mirno posmatrao borbu,
zadovoljnog izraza lica.
Kad su nastavili, Aristodem zakljui da je dovoljno pokazao. Ve
je praktino osvojio titulu najuspenijeg uesnika u pentatlonu, to
ga je, uz dve pobede u odvojenim disciplinama, odvelo predaleko u
odnosu na sopstvena oekivanja i elje. Poao je u Termopile s
namerom da se ne istie, a onda su ga dogaaji poneli i previe je
panje privukao na sebe, ukljuujui i Leonidinu panju. Sad su u
igri ostala jo dvojica Spartanaca koji su, uz to, i njegovi dragi
prijatelji; neka pobedi jedan od njih.
Ostatak borbe pretvorio se u formalnost. Trebalo je samo da se
postara da Alfej ne pobedi previe lako nakon prilino ujednaene
borbe. Kad je podigao ruku u znak poraza, njegov prijatelj bio je
toliko zadihan da je, bez sumnje, morao dobro da se pomui da
savlada Aristodema.
Kad je Malijac Efijalt proglasio pobednika, Alfej je skoio podiui

157
pesnice uvis, kliui od radosti, a onda je pourio da zagrli prijatelja.
Leonida je ustao i obojicu pohvalio; zahvalio im se za odlinu borbu
koju su prikazali, dozvoljavajui mu da naas zaboravi ozbiljne
obaveze koje ga ekaju. Ipak dodao je kad je bio siguran da ga
samo Aristodem moe uti mogao bih da se zakunem da si posle
izjednaenja naao klju za pobedu. Meutim, kau mi da ti je on
prijatelj... nije zavrio ono to se podrazumevalo.
Aristodem ga pogleda i nita ne ree. Ali nije mogao ni da se
pokrene i da ode, barem dok ga sm kralj ne otpusti. Saekao je
nekoliko trenutaka, pravei se da uiva u velikom slavlju u ijem
sreditu se obreo Alfej, a zapravo je ekao da Leonida ode za svojim
poslom uz obeanje Efijaltu da e doi da gleda finalnu borbu.
Spartanac se preputao mislima kad mu se priblii Eurit, nestrpljiv
da mu saopti sopstvene utiske. Vrhunska borba. teta to si
naleteo na Alfeja, koji e verovatno pobediti u finalu. Nekog drugog
sigurno bi pobedio ree mu.
Nisam siguran. S Tegejcem bih jedva izbegao da se obrukam,
kao i s Maronom, koji je pokazao da je jai od tog diva nemarno
odgovori Aristodem i zaputi se prema kadama sa sumpornom
vodom da bi se oprao.
Eurit ga je krotko pratio. Ja ti kaem da bi barem stigao do
finala. Ima najbolju tehniku, po mom miljenju. Da, moda bi te
Tegejac namuio, ali...
Aristodem mu ne dade da zavri. Ma prekini! Izgubio sam i
nema vie ta da se kae. Idi da navija za ostale, vai? Jadan si kad
se tako trudi da mi podie! obrecnuo se na njega, ubrzao korak i
ostavio prijatelja iza sebe. Kad je Eurit pomenuo Tegejca,
uznemirujua misao pala mu je na um: ta ako je izgubio da ne bi
morao da se suoi s tim nasilnikom? ta ako se odrekao pobede ne
zbog plemenitosti, skromnosti ili iz linih ubeenja, ve samo iz
straha? Da se nije u njemu javio neki otpor budui da je Tegejac
pretio da e se osvetiti Spartancima?
Moda je radije izloio prijatelje opasnosti iz straha da Tegejac ne
izoblii njegovo lepo telo, koje onda ne bi vie privlailo Gorgo?

158
Obuze ga briga da je u korenu svega strah, da sve to je tih dana
mislio o lakedemonskom ureenju nije nita drugo osim izgovor
kojim je pravdao svoj strah od mogunosti da izgubi enu koju voli.
Zaronio je u kadu, kao da vodom eli da spere te uznemirujue
misli. Kad je izronio, video je Eurita kako nepomino stoji tamo gde
ga je ostavio. Eurit je gledao prema njemu, ekajui neki znak.
Aristodem mu pokaza da prie.

159
 Zlatni tit

P o s l e aristona, takmiari su ponovo pristupili izvlaenju

preostalih slova alfa i beta. Prvi je izvlaio Tegejac, koji se u
prethodnom krugu nije nadmetao i izvukao je slovo beta. Kad mu je
Korinanin, koji je izvukao kameni odmah za njim, pokazao da je
izvukao slovo alfa, kolos pobedniki uskliknu; konano e se suoiti
sa Spartancem.
Samo je trebalo videti koji e mu od brae zapasti. Maron je
izvukao kameni gutajui pljuvaku. U potpunoj tiini otvorio je
dlan i jedan za drugim, na kameniu se ukazae dva kruia koja
formiraju slovo beta. Tegejev usklik pretvori se u reanje, izraz lica
postao mu je okrutan, u oima mu je blesnuo zlokoban sjaj
zadovoljstva. Maron se, meutim, drao daleko skromnije, iako se
Spartanac trudio da pokae da nije izgubio uobiajeno
samopouzdanje.
Efijalt je odluio da pojaa neizvesnost preputajui prvu borbu
Alfeju i Korinaninu. Ali mnogi gledaoci radije su posmatrali
pripreme dvojice sledeih takmiara, tako da Alfej nije uivao
onoliko panje koliko su mu ukazali prilikom prve i druge borbe.
Tek na kraju borbe Spartanci su, s Ditirambom na elu, kratko
proslavili Alfejevu pobedu, ali nisu se okupili oko njega da ne bi
izgubili mesta koja su zauzeli za posmatranje sledee borbe.
Efijalt predloi da prve redove zauzmu samo Tegejci i Spartanci i
mnogi drugi se, gunajui, pomerie nazad. Dijenek ni ovog puta
nije hteo da propusti borbu. Kad je uao u skamu, Maron se ponaao
jednako izazivaki kao Tegejac, namigujui, irom otvarajui usta i
palacajui jezikom, dok je prste pokretao poput kandi kojima
pokuava da zgrabi vazduh. Tegejac mu je pak odgovarao slinim
grimasama.
Maron je pokuao da iznenadi protivnika im je Malijac dao znak
za poetak borbe. Preterano estoko se ustremio na Tegejca s
namerom da ga uhvati za miicu, ali ovaj ga povue prema sebi, a

160
onda ga okrenu nekoliko puta pre nego to ga je ponovo privukao
sebi i oborio pritiskajui mu vrat. Pritisak na prostor izmeu glasnih
ica naas oduze Maronu dah i svest. Nagonski je pokuao da
ustane, ali uspeo je samo da promeni poloaj: najpre je leao
nauznak, a onda je leao na boku, da bi sledeeg trenutka osetio
razdirui bol na sredini kime.
Tegejac je u meuvremenu kleknuo pored njega i upro mu lakat u
lea, a onda ga je pritisnuo na zemlju. Spartanac vie nije mogao da
se pomeri i bio je prisiljen da podigne ruku. Protivnik se odvoji od
njega, ali ne pre nego to mu je jo jednom pritisnuo lea.
Maronu je trebalo malo vremena da ustane, a zatim se teturao
presamien ak i kad je Efijalt dao znak za nastavak borbe. Izvesno
vreme nastojao je da povrati snagu primenjujui taktiku izbegavanja
kontakta, ali se i sm Tegejac ponaao kao da eli da ga pusti da se
povrati, oigledno ubeen da e se bolje zabavljati s odmornijim
protivnikom. Pouen malopreanjim neuspehom, Maron je
nagonski pokuavao da primeni Aristodemovu inteligentnu taktiku.
Zato je naumio da iskoristi protivnikovu snagu i ekao je da ovaj
napadne.
Kad je Tegejac primetio da se Maron bre kree, zapoeo je borbu
mlatarajui rukama da bi ga dohvatio. Posle nekoliko minuta
izbegavanja, Maron mu dopusti da ga uhvati i odupirui se o
njegove ruke, nekoliko puta pokua da mu izmakne tlo pod
nogama. Uspeo je posle ko zna kojeg po redu pokuaja i pao na
zemlju zajedno s protivnikom, ali je sad on bio u boljem poloaju.
Njegov protivnik se prostro nauznak, a on se doekao na bok,
spremajui se da mu jednim kolenom pritisne grudni ko, a drugim
da mu pritisne bradu. Tegejac se prilino otimao i pokuavao da
pridigne karlini pojas, ali na kraju je bio prisiljen da podigne ruku.
Pokret kojim je pokazao da se predaje izazvao je pravi mete
meu gledaocima, od kojih gotovo niko nije sumnjao u njegovu laku
pobedu. Borba se nastavi, praena neprekidnim mrmljanjem u
pozadini. Tegejac je postao oprezniji, a poto se i Maron mnogo
trudio da ne naini pogrean korak, okraj je dugo odlagan, a onda

161
protivnici pruie ruke jedan prema drugom. Isprepletenih ruku,
obojica su pokuavala, mada prilino neuverljivo, da nateraju
protivnika da izgubi ravnoteu.
Uspeo je Tegejac, ali Maron se zadrao na nogama. Tegejac
estoko nasrnu na njega pokuavajui da ga privue i da ga uhvati
oko pasa. Kad ga je stegao, odigao ga je s tla i toliko pojaao stisak
da je Maron poeo da se bori za vazduh. Tako umrtvljenih refleksa
nije bio u stanju da se suprotstavi kad ga je protivnik tresnuo o tlo.
U tom trenutku Tegejac je mogao da mu pritisne ramena o zemlju ili
da legne preko njega; on je, meutim, pruio ruke prema
Maronovom vratu i stegao ga toliko jako da mu je prekinuo dah.
Svi su oekivali da Maron podigne ruku. Ali on nije mogao da se
pomiri s tim da e izgubiti i nastavio je da dahe pokuavajui da se
oslobodi. U meuvremenu ga je, meutim, Tegejac sve jae stezao
oko vrata i Alfej je, iz prvog reda, dovikivao bratu da podigne ruku.
Ali Maron se nije predavao. Lice mu je bilo modro i oteeno; suze
su mu lile iz oiju i meale se sa znojem koji mu je obilno curio s
ela. Alfej je vikao sve glasnije, a onda je uleteo u skamu, utnuo
Tegejca u miicu i prisilio ga da se odvoji od njegovog brata. Div se
besno okrenu prema njemu ustajui, dok je Maron plitko disao i
kaljao zagrcnut.
Sledeeg trenutka Tegejac i Alfej stajali su jedan naspram drugog,
pred oima zbunjenog Efijalta, koji nije znao kako da sprei da se
finale ne pretvori u tuu. Za to se postarao Dijenek, koji je takoe
siao u skamu i stao izmeu njih dvojice.
Onda? Hoete da upropastite ovo finale? ree im.
Ovaj je tvoj prezrivo mu odvrati Tegejac pokazujui Alfeja.
to ga ne dri na uzici umesto to mu doputa da izigrava dadilju
malom bratu?
Dosta. Hoe li odmah da zapone finalnu borbu, tako umoran
od ove, ili eli da se odmori i da se za jedan sat bori u skladu s
pravilima?
Tegejac je kratko oklevao, a onda je odmahnuo glavom. Dobro.
Videemo se kasnije, nas dvojica. I ne nadaj se da e bolje proi od

162
brata ree, obraajui se Alfeju pre nego to je izaao iz borilita.
Odmah potom pogleda Marona, koji je uspeo da se pridigne i da
sedne. Posmatrao je prizor i dalje kaljucajui.
Samo si pokazao da si bolji borac. Ali ja sam pokazao da sam
bolji ovek ree mu Spartanac, trudei se da naini podrugljiv
izraz lica.
Tegejac zakorai kao da e se vratiti, ali onda shvati da su svi
pogledi uprti u njega i stade. Videemo u pravoj borbi ko je bolji
ovek besno mu odvrati.

Niko nije eleo da propusti finale. Efijalt se namuio kako bi svima

obezbedio pristojan pogled na skamu, i tokom jednosatnog predaha
napravio je amfiteatar oko terena s borilitem. Da bi to izveo,
naredio je robovima da dovuku drvene grede i sve to bi moglo
koristiti za pravljenje tribina, a onda je od raspoloivog materijala
napravio stepenike koji su se uzdizali do kosina planinskih
obronaka.
Kad su Leonida i lanovi vrhovne komande stigli zajedno s
nepreglednim mnotvom vojnika, kralj je izrazio zadovoljstvo
Efijaltovim delom. Poslednji su stigli takmiari koji su do tog
trenutka zagrevali miie i preduzimali sve da bi im koa bila to
klizavija.
Svi su ekali na Leonidin znak Efijalt je prepustio kralju ast da
objavi poetak borbe da se dva kolosa razjareno ustreme jedan na
drugog i spremali su se da posmatraju silovit sudar dvaju monih
tela. Meutim, Alfej i Tegejac dugo su prouavali jedan drugog i
pretei se gledali kreui se postrance neobino usaglaenim
pokretima, stvarajui tragovima stopala savren krug u pesku. Dugo
su izazivali jedan drugog pogledom, kao da su se dogovorili da
pojaaju napetost gledalaca.
Onda su istovremeno skoili jedan prema drugom isteui vrat i
kad su im se glave snano sudarile, gledaoci u prvim redovima
konano su jasno uli tresak koji su oekivali.
Mnogi su pomislili da e se protivnici sruiti na zemlju,

163
oamueni. Snaan udarac zaista im je naas pomutio svest, ali ne
toliko da bi poljuljao njihovu odlunost. Mrnja ih je odrala na
nogama, priljubljenih ela i Aristodem, koji ih je paljivo posmatrao,
zakljui da se ta borba iz ispoljavanja vetine pretvara u dokazivanje
hrabrosti.
Na neki nain, kao u pravoj borbi.
Alfej je prvi pokuao da uhvati protivnika. Zgrabio je Tegejca za
guu, pojaavajui na taj nain pritisak elom. Protivnik je
pokuavao da ga uhvati oko pasa, ali Alfej se spretno odupirao o
njegovo elo da bi to vie odmakao donji deo tela. Meutim, bol u
elu postao je nepodnoljiv i bio je prisiljen da popusti pritisak, to je
Tegejcu omoguilo da se oslobodi stiska oko vrata. Odmah je krenuo
u protivnapad nisko sagnuvi glavu i zgrabio Alfeja za butinu,
najnii deo tela koji je, u skladu s pravilima, smeo da uhvati.
Spartanac izgubi ravnoteu i pade praen povicima gledalaca, a
Tegejac pokua da ga zaustavi telom. Alfej se izmaknu okrenuvi se
na bok, a onda i sm pokua da onesposobi protivnika zgrabivi ga
za miicu i tresnuvi ga o zemlju. Sledeeg trenutka isprepleli su se
poput dveju zastraujuih velikih zmija koje se kotrljaju u pesku, ne
uspevajui da se oslobode jedna druge.
U tom trenutku odmeravanje snage premestilo se na tlo. Nijedan
se nije usudio da ustane, ak i kad bi stisak protivnika popustio, da
ne bi ostavio utisak da izbegava borbu prsa u prsa. Na kraju je Alfej
uspeo da pritisne podlakticom grudni ko Tegejca, prisiljavajui ga
da podigne ruku. Spartanac je osvojio prvi poen.
Zadovoljstvo trenutnim uspehom koji je postigao posle dugog
naprezanja, kao da je u Alfeju izazvalo pad adrenalina i im je stao
na noge, Tegejac ga iznenadi spretnim stiskom oko karlice. Zavrio
je na zemlji, s licem u praini i nije mogao da se odupre pritisku
protivnika, koji je u trenu izjednaio.
Pobednikim uzvicima Tegejaca pridruili su se Ditirambovi
prekori. Budi paljiviji, vole jedan! Poklonio si mu poen!
dovikivao je Alfeju.
Ali Alfej ga nije sluao. Nestrpljiv da ispravi greku, u nastavku je

164
odmah krenuo u napad, uporno pokuavajui da uhvati protivnika.
Potroio je mnogo snage mlatarajui rukama, ali prsti bi mu svaki
put skliznuli niz Tegejeve ruke. I ovaj je pokuavao da uhvati
Spartanca, ali nije proao nita bolje. Spartanac naglo izmesti teite
savijajui kolena. Tako je uspeo da nae prolaz do protivnikovog
pasa i da ga stegne. Onda se izvio i svom snagom podigao Tegejca s
tla, a zatim ga povukao sa sobom na zemlju.
Zatim je bre izveo okret i skoio na protivnika opruenog na
stomaku pre nego to je ovaj uspeo da ustane. Legao je Tegejcu na
lea, proturio mu podlaktice ispod miki i istovremeno ga pritiskao
glavom. Protivnik se nekoliko trenutaka opirao, onda je nainio jo
jedan oajniki pokret ramenom pokuavajui da se oslobodi i na
kraju je pruio ruku po zemlji jer nije mogao da je podigne.
Alfej ga je odmah pustio i poeo da skae visoko podignutih ruku,
dok su gledaoci pozdravljali njegov zavrni, tehniki izuzetno
vredan potez. Onda se zaputio prema svojima da bi primio estitke,
dok je Tegejac ustao i ostao da stoji u skami, zateen. I Efijalt ga je
zbunjeno gledao, dok je objavljivao da je rezultat dva prema jedan u
korist Spartanca.
Previe uzbuen da bi to primetio, Alfej uhvati Ditiramba za
miice urlajui mu u lice da je pobedio tu hulju; ao mu je jedino to
ga nije dovoljno povredio, dodao je, prilino zadovoljan sobom.
Ma koga si pobedio, tupane! Mora da ga obori triput, zar se ne
sea? uzviknu njegov prijatelj i u tom trenutku mnogi prasnue u
smeh. Alfej nije odmah shvatio ta mu Ditiramb govori, ali smeh
gledalaca natera ga da se okrene prema protivniku i sudijama, koji
su ga nestrpljivo ekali u borilitu. Tek tada setio se da u finalnoj
borbi mora triput da obori protivnika i lice mu poprimi tuan izraz,
vie zbog toga to se obrukao i to pred kraljem nego zato to
mora da se vrati u borbu. Posramljen, vratio se na mesto, gledajui
ispod oka Tegejca koji je, podboen, vrteo glavom prezrivo se
osmehujui.
Tegejac je bio dovoljno lukav da shvati kako mora da iskoristi
protivnikovu zbunjenost i napao je odmah nakon Efijaltovog znaka

165
za nastavak borbe. I dalje pometen i razoaran, Alfej nije bio siguran
na nogama i ubrzo je zavrio na zemlji. Pokuao je da ustane
pridiui se na kolena, ali Tegejac ga jednom rukom uhvati za
zadnjicu, a drugu mu proturi ispod trbuha, kroz noge, spajajui
ruke u visini protivnikove karlice. Alfej oseti stisak oko testisa i
ponovo pade na tlo, dok mu je Tegejac snano upirao ramenom
izmeu pleki, potpuno ga onesposobivi.
Bol u meunoju, vie nego pritisak na leima, natera Alfeja da
podigne ruku. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da ustane, dovoljno
da navede Efijalta da ga pouruje; kad je stao na noge, morao je
nekoliko puta snano da izbaci vazduh kroz usta dok se, pognute
glave, rukama oslanjao na polusavijena kolena.
Iako je bilo oigledno da se Alfej jo nije povratio, Leonida nije
mogao da favorizuje svog sugraanina i zato je pokretom glave
pokazao Efijaltu da borba moe da se nastavi. Spartanac ugleda
Tegejca kako mu se pribliava i pokua da izbegne napad pomerivi
se postrance. Sve vreme pokreui ruke, uspeo je da izbegne i drugi
nasrtaj, prikupljajui snagu. Ali kao da nije imao vie snage; tavie,
ono malo to mu je ostalo, troio je neprekidno mlatarajui rukama.
Protivnik mu nije dozvoljavao da predahne. Tegejac nije
pokazivao znake umora i pomerao se as levo as desno, sve vreme
pokuavajui da ga iznenadi u trenutku kad mu popusti panja.
Samo je blato koje mu se jo zadralo na koi omoguavalo Alfeju
da izbegne protivnikov stisak; ali Spartanac je ubrzo shvatio da e
pre ili kasnije popustiti ako i dalje bude pasivan. Prikupio je
preostalu snagu i naglo priao protivniku, iskoristio njegovu
nepanju i zgrabio ga za miice, isturio nogu i udario ga. Tegejac je
pao na bok, ali kad je Alfej seo na njega, uspeo je da se okrene i da
se postavi etvoronoke.
Spartanac je pokuavao da ga prikuje za pod, ali ovaj je vrsto
upirao kolenima o zemlju i uspeo je da podigne gornji deo tela, da
se osloni na jednu nogu i da zgrabi Alfeja za slobodnu ruku. Onda je
naglim pokretom nadole okrenuo Spartanca u vazduhu, nakon ega
ovaj tresnu o zemlju.

166
 Snaan udarac leima o tlo izbio je Alfeju vazduh iz plua i kad
mu je Tegejac pritisnuo stomak grudnim koem, nije mogao da mu
se suprotstavi. Nezadovoljan to ga nije dovoljno povredio, Tegejac
se jednom rukom nalakti na zemlju, drugu mu ponovo proturi kroz
meunoje i okrutno ga stisnu za genitalije.
Podigni ruku! Podigni ruku uo je usamljen povik iz publike
koja je nemo pratila borbu. Bio je to Ditiramb i Alfej ga, ovog puta,
poslua.
Tegejac je bio previe zadovoljan pobedom da bi nastavio da mui
protivnika i pustio ga je im je ovaj podigao ruku. Nije klicao, nije
skakao, samo je visoko podigao ruke i s izrazom nadmenog
zadovoljstva pogledao Spartance. Onda se zaputio prema Leonidi
pored kog je sedeo Dijenek, pokuavajui da sakrije bes
nedokuivim izrazom lica. Kralj je, meutim, izraavao zadovoljstvo
kao da je Spartanac pobedio.
Pokazao si da si dobar borac ree mu Leonida, drei ga za
miice i pobedio si opasne protivnike. ovek kao ti svakako e
nam biti dragocen za nekoliko dana. Siguran sam da svi, ukljuujui
i Spartance, mogu da raunaju s tvojom podrkom kad se suoimo s
Persijancima dodao je, s jasnom namerom da prekine
neprijateljstvo i da sprei mogue arke. Potom je, podstiui
pobednika da se pridrui svojima i da proslavi pobedu, rekao
Dijeneku da pozove Aristodema. Kad je stao pred kralja, spartijat
ugleda jednog helota kako dri neto to je liilo na tit u konoj
kutiji.
Aristodeme, proglaavam te pobednikom pentatlona, kao
sportistu koji je postigao najbolje rezultate ree mu vladar glasno
da bi publika mogla da ga uje. Budui da smo sigurni da e se tvoj
doprinos u sportskim nadmetanjima ponoviti i u borbi, elimo da te
nagradimo ovim posebnim titom koji je, zahvaljujui naem
prijatelju Efijaltu, napravljen u Trakisu. Neka te odbrani od
persijskih strela kad se nae u prvoj liniji odbrane, jer je to pravo
koje si i te kako zadobio svojim sportskim poduhvatima!
Zatim mu bez rei pokaza da otvori kutiju. Aristodem izvadi tit

167
iji je sjaj, pojaan odbleskom sunca na zalasku, zaslepio pogled
prisutnima. Spoljni sloj tita bio je nainjen od srebra, dok je lambda
na sredini bila zlatna, kao i rubovi tita. S unutranje strane nalazio
se porpaks fine izrade, s intarzijama u obliku ivotinja, a ue koje se
sputalo uz ivicu bilo je nainjeno od jarkocrvene svile.
ak ni kralj nema ovakav tit... uspeo je da promrmlja
Aristodem, krajnje zbunjen.
Kralj se ne razlikuje od svojih podanika, osim po
odgovornostima koje se nadvijaju nad njim. Takav tit kralj mora da
zaslui, kao to si ga ti zasluio odgovori mu Leonida, dok ga je
Dijenek podsticao da ga pokae publici, koja je glasno traila da ga
vidi.
Vojnici! obratio im se kralj. Vreme ekanja i obuke je
zavreno. Sa zadovoljstvom sam zakljuio da ste postali slona i
ujedinjena vojska sa zdravim suparnitvom izmeu naroda koji je
ine, to e svakako doprineti naoj snazi u borbi. Nauili ste da
potujete jedni druge. Sad nismo vie vojska sastavljena od mnogo
naroda, ve smo samo vojska, grka vojska!
Kraj govora doekan je ovacijama. Potom se kralj povukao u
pratnji vrhovne komande. Vojske su se vratile u svoje sektore, a
vojnici su pre veere ispunili kade sa sumpornom vodom.
Kad se spustio mrak, pala je i zavesa na te dane deliminog mira,
igara i razmiljanja za one koji su, poput Aristodema, imali o emu
da razmiljaju. Nije to bio samo kraj jednog dana ve i kraj etape za
kojom je, kako su mnogi strahovali, trebalo da ale. Mrak je u svima
izazvao oseaj da se svetlost vie nee pojaviti i svest o opasnosti
nadvila se nad njima.
Vojnici su znali da bi, poevi od narednog dana, svakog trenutka
mogla da stigne objava: Persijanci su ovde! Svi su se pitali kako e
primiti tu vest, nezavisno od rei koje su izgovarali da bi ohrabrili
sebe, da bi pokazali da su hladnokrvni pred pretnjom i, pre svega,
da se ne bi izdvajali od saboraca. Mnogi su tek tada shvatili razliku
izmeu tog poduhvata i uobiajenih borbi izmeu helenskih
gradova-drava u kojima su snage na bojnom polju esto bile

168
izjednaene, a sukobi ureeni preciznim pravilima koja su
uspostavljale voe. U tim sukobima uvek je postojao neki izlaz ako
bi ba krenulo po zlu.
Ali ta e se dogoditi u sukobu s varvarima? Ko su oni? Kako se
bore? Njihove strele su, vie od bilo ega drugog, uznemiravale ak
i najprekaljenije veterane. Mogle su da pogode u bilo kom trenutku,
ak i onda kad nema tit na sebi. U hoplitskoj borbi svaki ratnik
tano zna ta moe da oekuje od neprijatelja, koje e oruje koristiti
i na koji nain. Treba samo biti dovoljno sposoban da predvidi
njegov potez, da ga izbegne i da ga pogodi jae.
Ali protiv Persijanaca... Nepoznavanje neprijatelja izaziva
teskobu. Ko im se pribliava? Beskrajna vojska ljudi koji dolaze iz
daleke zemlje, koji pripadaju drugaijoj kulturi i ne upadaju samo da
bi opljakali letinu. Ne, oni ele sve, a njihov voa nije tedeo ljude
da bi to mogao da ostvari. Oni se nee obazirati na kodeks
ponaanja, na meusobno potovanje, na vojniku ast i slino. Uz
toliku nesrazmeru snaga, svakako se nee obazirati na sve to. Proi
e poput ogromnog talasa, ostavljajui za sobom samo ruevine.
Barem je to ono to su naumili.
Poinje rat.
Pravi rat.

169
 Dolazak Persijanaca

P rola su jo etiri dana pre nego to se dogodilo. Napetost zbog

iekivanja poela je da jenjava i poneko se ak nosio milju da
ponovo organizuju sportska nadmetanja. Alfej i Maron su naroito
udeli za revanom i ve posle dva dana poeli su da saleu
pentakontarha ne bi li ga nagovorili da iznese pred Leonidu takav
zahtev.
U Aristodemovoj i Euritovoj jedinici, meutim, vladala je
napetost. Anerist je otkrio da su ljudi spremni da mu daju novac
kako bi izbegli njegove kazne, te je izmiljao razne izgovore da im
pripreti kaznom. Njegova mata nije se zadravala na kanjavanju
dranjem tita; nekima bi, optuujui ih da su govorili loe o kralju
ili polemarhu, zaronio glavu u movaru i drao bi ih pod vodom sve
dok se ne bi gotovo udavili; onda bi im izvukao glavu drei ih za
kosu i pripretio da e je opet zaroniti ako mu ne daju nekoliko
drahmi.
Ohrabren rezultatom svog nasilja, pentakontarh je kinjio i vojnike
drugih vojski. Iznenadio je jednog Tebanca koji je bio sm u
sumpornoj reci i rekao mu kako ga je uo da se dogovora sa svojim
robom na koji nain e da dojave Persijancima raspored i brojno
stanje helenske vojske. Znajui da bi takva optuba naila na plodno
tlo meu ostalim vojskama, Tebanac mu je bre-bolje platio i od tada
je bio prisiljen da mu svakog dana daje izvesnu svotu novca. Anerist
se s naroitim zadovoljstvom posveivao ucenjivanju Arkaana.
Dogovorio se s nekolicinom njihovih zapovednika koje je poznavao
iz prethodnih vojnih pohoda da mu, u zamenu za namirnice i vino,
dopuste da zavodi red u njihovim jedinicama.
Zastraujui zapovednik pokrenuo je i trgovinu hranom na
crno, koju je obavljao uz pomo Kleopompa, dajui mu mrvice
svoje znaajne zarade. Kleopompu se dogaalo da se izrekne te se
tako saznalo da Anerist uzima namirnice iz kua bespomonih
graana Trakisa terajui ih da ga i dalje snabdevaju.

170
 Ipak, Anerist je bio dovoljno lukav da posle Dijenekove opomene
shvati kako ne bi bilo pametno da se zameri Aristodemu i Euritu, ali
ne zato to se plaio pentakontarha ili Leonide, ve zato to je znao
da bi bilo kakva provokacija mogla ugroziti njegovu trgovinu.
Dijenek je znao ta se dogaa. Eurit mu je, vie nego Aristodem,
prenosio ono to je saznao ili ono u ta se lino uverio. Ali Dijenek
nije hteo da die prainu u trenutku kad su Persijanci mogli da se
pojave svaki as. Istraga svakako ne bi ila u prilog pouzdanosti
Spartanaca, koji su morali da budu besprekorni da bi zadrali
zapovednitvo nad celom vojskom. Ostalo mu je samo da se nada
to je bio svojevrstan paradoks da e se neprijatelj pojaviti pre
nego to ispadi tog bednika ne nateraju visoke zapovednike drugih
vojski da iznesu na videlo njihov prljav ve.
Onda je iznenada stigla vest.
Bilo je sparno popodne druge polovine avgusta. Sunce se spojilo s
vrhom Ete i za nekoliko minuta nestalo iza planine. Na uzvienjima
na Eubeji nazirali su se samo nejasni obrisi obavijeni izmaglicom,
koja se tokom tih desetak dana retko kad razilazila. More je lenjo
dremuckalo, nije bilo ni daka vetra da mu namreka povrinu.
Vest je doneo jedan od helota koje je Leonida rasporedio da
osmatraju s uzvienja severoistono od Trakisa. Dvojica su svakoga
dana, naizmenino, zalazila nekoliko kilometara dublje na sever
kako bi prikupili obavetenja o napredovanju neprijateljske vojske.
A tog dana su, u kasno jutro, ugledali to tamno more kako se valja
du obale, kao da e se poput divlje pritoke koja se survava u sporu
reku, spojiti s mirnim vodama Eubejskog kanala.
Stiu! Video sam ih! Video sam ih! vikao je ovek koji je,
besomuno trei, ve bio stigao do sredine logora helenske vojske.
Kao da je trao od trenutka kad ih je ugledao. Teko je disao i
govorio je isprekidano, ali dovoljno reito. Posle nekoliko minuta
razjanjavanja prekidanog upadicama i novim, preuranjenim
pitanjima prisutnih, jasno je bilo samo to da se na tridesetak
kilometara severno od Trakisa kree nepregledna vojska; moglo se
oekivati da e se ulogoriti u niziji oko Trakisa najkasnije sutradan

171
popodne.
Anerist zgrabi roba za miicu da bi ga odvukao pred Leonidu.
Mnotvo u tom trenutku zauta i razmaknu se da ih propusti: prie
o njegovom okrutnom ponaanju ve su bile doprle do svih vojski i
niko nije eleo da privue njegovu panju.
ovek je najmirnije to je mogao ispriao kralju ta je video.
Meutim, istini na volju, nije video mnogo. Nije bio u stanju da
odgovori Knemu kad je ovaj zatraio da proceni, barem priblino,
brojno stanje Kserksove vojske. Rob je samo odgovorio da je video
poetak kolone, ali ne i kraj, previe dalek i obavijen izmaglicom.
Nije znao da kae ni koliko konjanika ima veliki car ili barem koliko
ih ima u odnosu na peadiju. to se tie opreme i oruja, o tome tek
nije umeo ba nita da kae; trebalo je jo saekati da bi se preduzele
neke mere.
Leonidi nije preostalo nita drugo nego da jednostavno primi k
znanju vest o dolasku Persijanaca i da odmah poalje glasnika
Euribijadu kako bi i njega obavestio i kako bi saznao da li je na
vidiku i persijska flota. Dok Kserksovi brodovi ne uplove u
operativno podruje ne treba oekivati da e veliki car ita
preduzeti, rekao je Leonida.
U logoru su se, u meuvremenu, svi pretvorili u stratege i bavili
su se pretpostavkama u vezi s merama koje e Leonida preduzeti,
nagaanjima u vezi sa situacijom na Artemiziju i s napredovanjem
persijske flote, ali pre svega pokuali su da predvide Kserksove
postupke. Da li e veliki car odmah napasti ili e pokuati da
pregovara. Da li e saekati flotu i napasti grke poloaje na oba
bojita ili e napasti samo kopnene poloaje? Da li e izvesti
frontalni napad ili e pokuati da nae okolni put? Da li e pokuati
da zauzme Trakis a njih ostaviti na miru ili ima dovoljno ljudi da
pokua da osvoji i grad i Termopile?
Mnogi vojnici su ali ne i spartanski osetili gr u stomaku, a
zatim i niz otrih proboda kakve oseaju oni koji se nau u prvim
redovima falange, spremni da krenu prema neprijateljskoj vojsci
rasporeenoj svega nekoliko stadija dalje. Nekima je srce divlje

172
tuklo, a bilo je i onih koji su dobijali napade dijareje. A Persijanci se
jo nisu ni pojavili. Dovoljno im je bilo da uju da se pribliavaju pa
da osete iste reakcije kakve obino hopliti oseaju na bojnom polju.
Neki su se pitali kako e se poneti kad se suoe s novim
neprijateljem; ali niko se nije usudio da podeli te sumnje sa
saborcima, iz straha da ih ne proglase kukavicama.
Neki su verovali da e pokazati koliko su hladnokrvni tako to su
poslali svoje robove da im donesu opremu, a onda opremljeni i
naoruani vebali poredak falange i borbu s kopljima. To su, na
primer, uinili Alfej i Maron, pod budnim pogledom Ditiramba, koji
je nadgledao njihove pokrete kao da im je zapovednik.
Eurit je nagovarao Aristodema da pripreme hoplitodromos za njih
dvojicu i ovaj na kraju popusti pred njegovim navaljivanjem. Obojica
stavie kompletnu opremu i odoe da tre du obale, Aristodem
prvi, a Eurit za njim, da bi na povratku zamenili mesta. Primetili su
da su mnogi sledili njihov primer i uskoro je uska nizija vrvela od
ljudi u oklopima i sa titovima koji su trali jedni za drugima, poput
dece u nekoj nevinoj igri. Ukljuili su se ak i oni koji su, poput
Alfeja i Marona, najpre uvebavali borbene sukobe. Braa su se
smenjivala s Ditirambom, koji je ulazio u trku as kao onaj koji bei,
as kao onaj koji juri.
Te vebe podigle su moral vojnicima. Veernji obrok liio je na
okupljanje u sisicijama; vladalo je prijateljsko i veselo raspoloenje
kao da su u Sparti. Leonida im je dozvolio da popiju vie vina nego
obino, a oni koji su najvie potegli priredili su predstavu o borbi
izmeu Grka i Persijanaca. Maron je igrao ulogu hiplita i osim lema
na glavi nije imao vie nita na sebi, dok je Alfej odabrao da glumi
varvarina. Oko struka je vezao kratku togu koja je trebalo da
predstavlja dugaku persijsku tuniku, a onda je poeo da pravi
enske pokrete i poze njiui bokovima i izvijajui rune zglobove
irokim pokretima ruku. Zbog krupnog tela delovao je smenije od
bilo koga ko bi se tako unakaradio.
Kad su se potpuno uiveli u uloge, braa zapoee predstavu
ohrabreni tapanjem posmatraa, zviducima i tupkanjem stopala o

173
tlo.
Hej, Persijane! Otkud ti u ovim krajevima? Azija nije dovoljno
velika pa si poao okolo po svetu u potrazi za novim zemljama na
koje e spustiti svoja nena stopala? izusti Maron, podboivi se i
isprsivi se.
Neeeeeeeee! odvrati Alfej zavodljivim piskavim glasom
onoliko visokim koliko mu je to dozvoljavao ogroman grudni ko.
Na veliki car Kserks nas je doveo ovamo! On kae da hoe da nam
pokae kako izgledaju pravi mukarci i kae da je Grka puna
takvih. I tako, jednog lepog dana nas je okupio i poveo nas preko
Helesponta. Kakva gnjavaa!
Ah! Mogu da zamislim! Ne lii ba na momka koji je navikao na
izvesne poduhvate... A kako tvoj car namerava da nas ubedi da vam
dokaemo svoju mukost? Da ujem...
Oh, pa, ako vam ne delujemo dovoljno poeljno da biste nas
gledali kao predmet svojih elja, mogli biste da nas nauite da se
borimo... Oblinja planina odjeknu od smeha okupljenih vojnika.
Poeljni? Izmet naih najbednijih helota pruio bi nam vie
zadovoljstva! A to se tie vojnih vetina... Pih! Otkad to ene idu u
borbu?
U tom trenutku na istini koja je predstavljala pozornicu pojavi se
niko drugi do Ditiramb; zahvaljujui vinu pustio je uzde, zbog kojih
je obino bio drutven koliko i mermerna statua. Umotao je togu
oko glave, u ruci je drao tap kojim je mlatarao kao sumanut. Ja
sam Kserks, sin Darijev i praunuk Kira Velikog, vladara Vavilona,
Sirije, Lidije i Egipta. ta to zamera mojim ljudima? Neemu
sigurno mogu posluiti. Gledaj ovamo! ree nesigurnim glasom,
povodei se na nogama. Onda natera Alfeja da se spusti
etvoronoke, zadignu mu plat i pozva Marona da udovolji sebi.
Hm... Radije u ih uiti da se bore... uzviknu Maron obraajui
se publici, poto je podigao lem na elo i napravio gadljivu
grimasu.
Vrlo dobro. Onda uzmi moj skiptar i zamahni njime kao
kopljem. Pokai mu kako se to radi! ree Ditiramb, pruajui mu

174
tap.
Dok je Alfej ustajao pravei preplaen izraz lica, Maron stavi tap
pod miku, pretei bratu da e ga napasti. Ovaj ispusti piskavi vrisak
i pobee nespretno trei, pri emu mu je ispala toga tako da je
ostao potpuno nag.
Eto, vidi li, veliki care? Potpuno je beskorisno obuavati tvoje
ljude ratnim vetinama. im vide naoruanog Grka, pobegnu!
ree Maron, a publika s odobravanjem doeka njegove rei.
To zavisi od oruja! Ono prvo koje si mu pokazao nije ga
nateralo da bei! tavie, to bi mu se i te kako svidelo! dobaci neko
iz gledalita.
Da, mogli bismo da pokuamo. Podii emo kitone i
pokazaemo im se im stignu. Videe kako e ih proi elja da se
bore! dodade drugi.
Kako se usuujete da tako govorite o mojim vrlim ratnicima!
uzviknu Ditiramb/Kserks, izraavajui nezadovoljstvo. Da ne
mislite, moda, da sam ja car sodomita?
Dolinom se prolomi buno, horsko da, praeno salvama smeha
koje privukoe panju vojnika iz ostalih jedinica koji prioe kako bi
pratili predstavu. Glumci na pozornici primetie da je ak i
pobednik nadmetanja u rvanju meu publikom, a Ditiramb ga
pozva da im se pridrui. Tegejac je oklevao, ali prijatelji ga
ohrabrie; sledeeg trenutka i on se obreo na pozornici i
razmenjivao je replike s Maronom i Alfejem.
Pomirenje izmeu onih ije je neprijateljstvo delovalo zapeaeno
izazvalo je oduevljenje meu vojnicima; samo ih je kraljevo
nareenje da odu na poinak kako bi sauvali snagu spreilo da se
zabavljaju do kasno u no. Mnogi su te noi dobro spavali, uprkos
svemu.
***
Sutradan ujutru, predstava je i dalje bila najea tema razgovora.
Oni koji je nisu gledali zasipali su pitanjima svakog ko ju je gledao, a
ak su se i Fokejci, ulogoreni u Alpenosu, raspitivali. Ipak,

175
najznatieljniji je bio Ditiramb, koji nije hteo da poveruje da je radio
neto to se kad je trezan, nikad ne bi usudio da uradi. Alfej i Maron
su mu, naravno, s velikim zadovoljstvom prepriavali ta je radio
zalazei u najsitnije detalje i zabavljali su se gledajui nevericu i
zaprepaenje na njegovom licu.
Aristodem je, meutim, ve razmiljao o drugoj predstavi koja je
ekala Grke: rasporeivanje Kserksove vojske u dolini oko Trakisa,
koje se oekivalo tog popodneva. Uprkos smehu koji su njegovi
saborci izazvali prethodne veeri, sumnjao je da e ova predstava
izazvati jednako veselje.
Da li se plaio? Naravno. Da li su se plaili i ostali koji su
izraavali toliki prezir prema neprijatelju? Ako nisu oseali strah, to
samo znai da u tom trenutku nisu bili svesni opasnosti; kad se
osveste, oseae isto to i on osea. Uostalom, strah nije znak
kukaviluka, rekao je sebi; kukaviluk je odbijanje da pobedi strah.
A on je bio siguran da e ga njegovi saborci pobediti kad bude
trebalo.
A on?
Persijance treba potovati, ako ni zbog ega drugog, onda zbog
brojane nadmoi. Kad je iao da ugui pobune u Meseniji, zakljuio
je da brojana nadmonost uvek ima izvestan znaaj, iako nikad nije
odluujua u ratu. Pre mnogo godina, tokom napada na
neprijateljsko utvrenje, video je jednog spartijata kako se bori s
dvanaestoricom lako naoruanih neprijateljskih vojnika i premda je
barem polovinu poslao u smrt, i sm je na kraju pao, pogoen lakim
kopljem. Naravno, taj je bio izaao iz poretka falange kako bi sm
potraio slavu. Snaga grkih hoplita lei u njihovoj povezanosti i sve
dok uspevaju da ostanu jedan uz drugog, oseaju se sigurnim.
Sm vojnik, meutim, osea strah. Osea toliki strah da se moe
dogoditi da ne uspe da ga savlada. Saznanje da su deo celine,
Spartancima i grkim hoplitima uopte omoguava da se suoe s
opasnou s kojom se u drugaijim okolnostima ne bi suoili. Moda
je upravo to tajna spartanskog ureenja, koje ponitava pojedince u
korist zajednice.

176
 Problem je u tome to se on otuio od tog ureenja. Oseao je da
je sm.
I zbog toga se plaio da nee uspeti da pobedi sopstveni strah.

Leonida je poslao mnogo vie ljudi u izvianje. Hteo je konano da

stvori jasnu sliku o veliini naprijateljske vojske i zato je zahtevao da
je osmotre iz svih uglova. Poslao je i dva amca ije e posade ploviti
du obale u pravcu sever-istok, kako bi osmotrili Persijance i s mora.
Vojnici su ceo dan bili gotovo paralisani dok su ekali vesti. Niko
se nije usudio da se okupa u sumpornim kadama, niti da se udalji od
svog oruja, a ak je i Amerist odustao od uobiajenog maltretiranja
vojnika. Meutim, do popodneva nije stigla nijedna vest, osim
potvrde koja je stigla s Artemizija, da tamo nije vien nijedan
neprijateljski brod.
Onda su poeli da se vraaju prvi osmatrai. Postupajui u skladu
sa strogim nareenjima koja su dobili, zaputili su se pravo prema
kraljevom atoru, izbegavajui da odgovaraju na pitanja. Ipak,
mnogi su zakljuili da su njihova smrknuta lica dovoljno reita.
tavie, njihova mrana lica podstakla su najrazliitije pretpostavke i
vojnici poee da razmatraju najstranije mogunosti.
to je vie vremena prolazilo bez vesti, to se bre irilo
neraspoloenje. Izaslanici Lokriana, ija je teritorija bila prva na
udaru osvajaa, zvanino su uputili zahtev Dijeneku da posreduje u
njihovo ime kod kralja, kako bi im odmah preneo informacije koje je
dobio. Njihov postupak podrale su i ostale vojske i ubrzo se mnogo
grupa vojnika okupilo ispred kraljevog atora, zahtevajui da se
vladar pojavi. Prvi put, pomislio je Aristodem s izvesnom
zluradou, Leonidin autoritet ne deluje neprikosnoveno. Ili, moda,
objektivnije je razmislio, suoeni s nepoznatom opasnou, ljudi
postaju neposluniji.
Kralj je izaao ispred atora, ozbiljnog izraza lica, dok su Knem i
Dijenek stali iza njega. S njima su bila i trojica osmatraa. Leonida je
ovog puta pustio svog zamenika da govori.
Vojnici! Ne mogu vam rei nita to za nekoliko sati neete

177
morati sami da otkrijete! ree polemarh. Dakle, bolje je da
odmah sve saznate. Vojska koju je Kserks poveo iz Azije, preko
Trakije, Makedonije i Tesalije, tolika je da to ljudski um ne moe
shvatiti. Kao da je zaista poveo celu Aziju sa sobom!
Meu okupljenim vojnicima pronese se agor.
Znajte, dakle nastavio je. Mi smo veoma mali deo male
Grke koji treba da se suoi s jednim delom, ne znamo koliko
znaajnim, nepregledne Azije! Nai osmatrai mogli su da obave
samo okvirne procene njihovih snaga i zakljuili su da varvara ima
izmeu sto pedeset i dvesta hiljada. Poinju da diu logore u niziji
naspram Trakisa. Pred vama su najrazliitiji vojni rodovi. Imaju
mnogo konjanika, lakih i tekih, strelaca koji su u stanju da pogode
metu izdaleka, i to u trku, imaju peadiju sa titovima toliko velikim
da im sakrivaju celo telo. To je sve to zasad znamo. Ali sad ne treba
gubiti glavu. Kralj oekuje da budete vrsti i hladnokrvni. Ako se
prepustimo panici, izgubljeni smo! Moramo pokazati varvarima da
smo spremni skupo da prodamo kou. Videete da e pred takvom
odlunou Kserks oklevati da napadne, to e nam omoguiti da
saekamo dolazak ostalih snaga Saveza. Sad se vratite svojim
obavezama i ekajte nareenja!
Polemrah se vratio s kraljem i s Dijenekom pod ator, dok su se
trojica izvidnika, po nareenju, zaputila nazad na osmatrake
poloaje. Naravno, vojnici ih skolie, eljni da saznaju direktno od
njih kakva je vojska s kojom e se sukobiti. Izvidnici im opisae
ratnike koji su izgledali kao da su sakupljeni sa svih strana sveta:
bilo ih je razliite boje koe, nosili su sasvim razliitu opremu, ak su
im se i ivotinje koje jau razlikovale. Izvidnici su opisivali neobine
ivotinje dugih vratova, s grbom na leima, koje su jahala po dvojica
tamnoputih ratnika. Rekli su i da nema nijednog ratnika koji ne nosi
luk i strele. Neki su nosili koplje, drugi laka koplja ili istonjaku
sablju, ali svi su imali luk i strele.
A tek titovi! Bilo ih je najrazliitijih oblika: velikih pravougaonih
od prua, zaobljenih s udubljenim rubovima, u obliku polumeseca i
drugih toliko neobinih oblika da izvidnici nisu umeli da ih opiu.

178
Odea im je bila upadljiva i raznobojna, esto dugaka do glenjeva,
puna ukrasa. lemova nije bilo mnogo i uglavnom su ih nosili teki
konjanici, dok su peadinci, pa ak i njihovi zapovednici, nosili
turbane ili kape od razliitih materijala. I oklope su nosili uglavnom
samo teki konjanici, ali i ti oklopi koje su osmatrai videli, bili su
zaista ivopisni, s pozlaenim ploicama ili od proivene koe.
Zaista je izgledalo, rekli su izvidnici, da se ceo svet sjatio na
Helespont.
Neki vojnici, zabrinuti, otrae do svojih zapovednika ne bi li ih
naveli da okupe vojnike. Umesto da uivaju u veernjem obroku,
mnogi vojnici okupie se i ukljuie se u ustre rasprave. Uglavnom
su predlagali strategije koje bi se mogle primeniti umesto
nepromiljene odluke o odbrani Termopila. Jedino su se Spartanci
okupili oko vatri ne da bi raspravljali, ve da bi jeli. Poto su bili
jedini profesionalni vojnici u maloj grkoj vojsci, mogli su se
pohvaliti jaim nervima. Meutim, nikom nije palo na pamet da
pravi nove pozorine predstave.
Aristodem je veerao uz povike koji su dopirali iz drugih sektora.
Izgleda da je pojava neprijateljske vojske u mnogima pobudila brigu
da nee moi da savladaju strah, isti oseaj koji je bio obuzeo i
samog Spartanca. Samo to su svi pokuavali da ga sakriju
predlaui razna strateka reenja. Do tada su se svi s oduevljenjem
pridruivali poduhvatu koji je trebalo da donese slavu i njima i
njihovoj dravi, ne dovodei u pitanje Leonidin plan.
Aristodem je dobro rekao, i to na samom poetku, da je ovo ista
ludost i da su poli u smrt zarad Leonidinih interesa. Tek sad, kad bi
moglo biti prekasno, svi su to shvatili. Zapravo, ne ba svi: Spartanci
kao da su i dalje bili uvereni da su doneli najbolju odluku. I upravo
to ga je muilo. Da se suprotstavio svim ostalim Grcima, oni ga ne bi
smatrali kukavicom pa ak ni defetistom. Ali meu Lakedemoncima,
svojim prijateljima, koji su se bezrezervno zavetovali na rtvovanje,
on ne bi bio samo ovek koji optuuje njihovo ureenje i njihove
odluke, to bi eleo da vide u njemu, ve osoba koja nije dostojna da
pripada vojnoj eliti Helade, jedan od mnogih vojnika koji e se

179
prepasti kad se suoi s neprijateljem.
Svae i povici nisu jenjavali nigde osim u tebanskom i tespijskom
sektoru. Nastavili bi tako celu no da u jednom trenutku nije stigla
vest da je sazvano ratno vee, kojem je trebalo da prisustvuju svi
zapovednici helenskih jedinica.
Kad je Dijenek stigao u kraljev ator, tamo je ve zatekao Leonidu,
Knema, Leontijada, Demofila i korintske, arkadske, mantinejske,
tegejske, orkomenske, flijuntinske, mikenske, fokejske i lokrianske
vojskovoe, a rasprava je ve dostigla visok stepen napetosti.
Pod tim atorom sukobila su se dva suprotna naina razmiljanja.
S jedne strane, predstavnici naroda koji ive u junoj Grkoj, to jest
Arkaani, Mikenci i Flijuntinci predlagali su strateko povlaenje
du Korintskog prolaza, kako bi se odbranio samo Peloponez. S
druge strane, itelji centralne Grke, Fokejci i Lokriani, zatim
Beoani iz Tespije i Tebe, zahtevali su da se odri poloaj na
Termopilima da bi odbranili svoje teritorije. Spartanci su bili jedini
itelji Peloponeza koji su podrali taj predlog.
Ponavljam vam da smo pogreili to smo doli ak ovamo!
Trebalo je da branimo Korintski prolaz! urlao je korintski
vojskovoa unosei se u lice polemarhu, poto prema Leonidi nije
smeo tako da se ophodi.
Naravno! Bolje bi bilo da smo se usredsredili na Peloponez.
Ovako, meutim, rizikujemo da izgubimo celu Grku! dodao je
tegejski zapovednik vojske.
Kukavice! Nimalo te nije briga za druge, je li tako? Dovoljno ti je
da spase svoje ovce u Arkadiji, je l da? odvrati mu Fokejac i
uhvati ga za okovratnik.
Na Leonidin znak, Dijenek se postara da ih razdvoji. Ma kad ste
vi to doli nama da pomognete kad smo bili u nevolji? Jeste li doli
kad su nam Spartanci nametnuli svoju prevlast i liili nas slobode?
primeti jedan od arkadskih zapovednika, obraajui se Fokejcu, pre
nego to ga je Orkomenjanin unuo laktom u rebra da bi mu stavio
do znanja da je napravio ispad nevienih razmera.
U tom trenutku oglasio se Knem: Kako se usuuje? Zar nismo

180
sad ovde? Mi Spartanci umemo da se rtvujemo zarad optih
interesa, to svi znate!
I te kako! U stvari, dolo vas je samo trista primeti Fokejac koji
je proao nekanjeno smean broj u odnosu na vae snage i, sve u
svemu, broj koji se moe rtvovati. ak i kralja moete rtvovati,
budui da ih imate dvojicu... Ukratko, preuzeli ste vostvo nad
Savezom, a onda izbegavate da troite vreme i sredstva na voenje
rata. Ni u floti se niste pokazali...
Ma ta pria? Imali smo Karnejske svetkovine. Videe da emo
prvi mobilisati sve nae snage! odgovori mu polemarh, koga je
samo Leonidino prisustvo spreavalo da se obrui na Fokejca.
Da, svakako, kao na Maratonu... Greim li ili ste stigli kao
leinari, posle pokolja da biste pokupili ratni plen s mrtvih
Persijanaca? umea se Lokrianin. Istina je da ste vi licemeri!
Toliko govorite o dunosti i hrabrosti, a posle se pokrenete samo
onda kad to vama odgovara! Ili da biste spasli privid, kao u ovom
sluaju.
U tom trenutku Leonida oseti obavezu da se umea, nastojei da
zadri miran ton. Zar ne misli da tako neto ne bi trebalo da
govori upravo ovoj grupi od tri stotine ljudi koji su doli ovamo da
umru s tobom i za tebe? ree. Posle emo imati vremena za
optuivanja, ali sad je trenutak da budemo jedinstveni i da ostavimo
po strani nezadovoljstva.
Posle? Zato ti veruje da e biti posle? Izbrisae nas sa lica
zemlje kad i kako budu hteli, s tolikom vojskom! Mi u svakom
sluaju neemo videti nikakvo posle obeshrabreno prigovori
Fokejac. Ako nita drugo, Leonidine rei ublaile su ton rasprave.
Bie, i te kako e biti posle. Moda ga nee biti za nas, ali bie
ga za sve ostale Grke. Upravo e nae rtvovanje dozvoliti ostalima
da ive kao slobodni ljudi bio je uporan kralj.
Ma, kakvi! Moda to nee niemu sluiti. A sve to nastavi
Fokejac zahvaljujui sebinosti mnogih ljudi s juga, koji misle samo
na sebe. Olimpijade, Karnejske svetkovine... sve sami izgovori! Pred
neposrednom stvarnom opasnou i pre svega pred vanrednom

181
opasnou, ljudi se odriu svojih obiaja, barem za kratko vreme!
Sumnjam da bi se Apolon razgnevio kad bi saznao da mu niste odali
poast zbog ovekoljublja...
Bezonie! Bezumnie! Kako se usuuje da huli? Bez
Apolonove podrke bili bismo izgubljeni! napade ga Knem.
Ali bogovi ne podravaju ludake. A mi smo moda bili ludi to
smo naumili da odbranimo ovo mesto s nekoliko hiljada vojnika. U
tren oka e nas zbrisati. Ja kaem da se moramo vratiti umea se
Mantijenac.
Pre nego to su ponovo pale teke rei, Leontijad pokua da
iznese strateko reenje koje bi moglo biti prihvatljivo i za
Peloponeane. Pa je li mogue da vi junjaci ne shvatate ustro
ree on da moramo omesti napredovanje Persijanaca? Hoete li da
stignu svei i odmorni pred vae zemlje? Pa zar ne vidite da dosad u
Trakiji, Makedoniji i Tesaliji nisu morali ni ruke da isprljaju? Ako
postoji ikakva mnogunost da spreimo ovo osvajanje, jedina nada
nam je da ih usput izmorimo!
A zato onda nije nastavljena atinsko-spartanska odbrana na
Tempama pre mesec dana? Persijanci bi skupo platili da su pokuali
da se suoe s deset hiljada hoplita! Ili moda debeljko nije eleo
mnogo da prlja ruke, jer je on navikao da uglavnom ratuje reima
na agori, a ne na bojnom polju! ree Arkaanin, aludirajui na
Temistokla.
To je zavrena pria. I to je bio oajniki poduhvat! odgovori
Leonida. Iza lea imali smo celu Tesaliju, u koju se nismo mogli
uzdati, kako da izdrimo? Osim toga, klanac Tempe je mnogo iri od
ovog, a i lake ga je zaobii...
A, je li? Zato bi onda Beotija bila pouzdanija? Tebanci su se ve
otvoreno pridruili Persijancima odvrati Arkaanin, gledajui
Leontijada.
Bilo je oigledno da ovaj jedva uspeva da sauva pribranost, ali
posle nekoliko sekundi utanja i on je prasnuo: U koliko hoe da
se kladi da u u borbi ja osetiti smrad tvojih govana, dok e ti
gledati mene i moje ljude kako podiemo tit s ratnim plenom

182
pokupljenim sa stotina mrtvih Persijanaca?
Po mom miljenju, ja u tebe gledati kako prima zahvalnost od
velikog cara to si mu pomogao... podsmehnu mu se ovaj, pre
nego to ga je Tebanac dohvatio za guu i uz urlik pokuao da ga
zadavi.
Dosta, dosta! umea se Leonida. Hoete li da predloite
neto pametno ili emo gubiti vreme na svau dok se Persijanci
rasporeuju na korak od nas? dodade, dok je lino razdvajao
dvojicu zavaenih.
Po mom miljenju predloi orkomenski zapovednik postoji
racionalniji nain da spreimo napredovanje Persijanaca. Teritorija
naeg poluostrva je nepristupana i planinska, pogodna za zasede.
Mnogo bismo postigli stalnim iznenadnim bonim napadima na
osvajaku vojsku koje bi izvodile male vojne jedinice. U tom sluaju
svakako bi stigli na jug iscrpljeni i predstavljali bi lak plen za falange
hoplita!
Mogli bismo i da zapalimo polja i da zagadimo renu vodu, kako
bismo varvarima uskratili izvore hrane i vode. Bez toga, toliko
velika vojska ne bi dugo izdrala... dodade Mantinejac.
Svakako! Ta polja ionako nisu vaa! ljutito primeti Fokejac. A
iz tih reka emo kasnije mi morati da pijemo vodu! Lako je dobiti rat
na raun saveznika!
Predlog o iznenadnim napadima malim jedinicama pametan je,
ali se ne moe primeniti. Nije se mogao primeniti ni u Tesaliji, a jo
manje bi se mogao primeniti u nizijama Beotije i Atike objasni
Leonida. Pre svega, Grci su previe izdeljeni da bi mogli da
organizuju koordinirane napade te vrste. Zar ne mislite da je nama
Helenima mnogo lake da organizujemo kompaktnu vojsku nego
gustu mreu manjih jedinica? U oba sluaja potreban je centar za
koordinaciju, a kako emo da komuniciramo i da se redovno
obavetavamo o ratnim dejstvima ako je svaka jedinica izgubljena
negde u planinama i stalno se kree da bi mogla da presree
neprijatelja? Najbolje je okupiti sve raspoloive snage zajedno, kao u
naem sluaju i u sluaju Euribijada na Artemiziju.

183
 Lekcija iz vojne strategije kao da je zainteresovala prisutne. To je
ohrabrilo kralja da nastavi. I nemojte zaboraviti da je hoplit
obuen za borbu na bojnom polju. Za iznenadne napade potrebni su
konjanici, kojih Tesalija ima na pretek; potrebni su strelci, njih ima u
neprijateljskim redovima. Osim toga, Kserksova vojska ima konjicu,
laku peadiju i strelce; nemogue je naneti im tetu dok se kreu.
Pokuajte da zamislite vojsku koja je zatienija na bokovima, u
prethodnici i na zaelju.
Leonidina tirada kao da je uverila Peloponeane da odustanu od
stalnih napada, ali nije ih odvratila od stava da se treba povui.
Pod pretpostavkom da si ti u pravu primeti Tegejac ne vidim
kako moemo oekivati da zaustavimo vojsku od dvesta hiljada ljudi
sa svega pet hiljada vojnika ili malo vie. Da li shvatate da na svakog
Grka dolazi etrdeset Persijanaca? To je previe i za vas Spartance,
koji tvrdite da vredite kao desetorica vaih protivnika!
Onda vi ne shvatate! odvrati Leonida. Mi ne treba da ih
pobedimo! Nisu nas zbog toga poslali ovamo! Mi smo doli na
Termopile da bismo kupili vreme! Nae prisustvo ovde ima
dvostruki cilj: da uspori napredovanje osvajake vojske prema jugu i
da natera Kserksa da se sukobi s flotom. To e biti naa pobeda: da
budemo korisni Savezu. A u tom smislu, malo je vano da li
Persijanaca ima dvesta hiljada ili milion. Mi smo male jedinice koje
pominjete. Mi smo prepreka koju su Grci sposobni da postave
izmeu varvarske vojske i centralne Grke! Ko se sad povue, i ne
pokuavajui da ih zaustavi, da li e imati hrabrosti da se vrati u
otadbinu? I ta e rei samom sebi kad je vidi spaljenu i opljakanu
ili, jo gore, porobljenu, pod persijskim despotima?
Rei u da sam bio dovoljno mudar da budem u svom gradu u
trenutku kad mu je to bilo potrebno, da pomognem svojim
sugraanima i, ako bude neophodno, da podelim sudbinu svoje
porodice i prijatelja. Eto ta u ja rei! odgovori mu Tegejac,
nimalo pogoen njegovim argumentima.
Ti si hrabar kralj i ja te potujem umea se Lokrianin,
obraajui se Leonidi i izvinjavam ti se ako sam posumnjao u tvoje

184
dobre namere. Ali, kao to vidi, uprkos Savezu, zapravo je malo
onih koji zaista imaju panhelensku viziju. Ovde svako misli na sebe;
oduvek je bilo tako s nama Grcima i ak ni pred velikom opasnou
nismo u stanju da razmiljamo o svojim susedima kao o svojoj brai.
Jednom Peloponeaninu Lokrianin oigledno znai koliko i
Persijanac zakljui s gorinom.
S druge strane, ak i u istoj regiji, pa ak i u istom gradu
primeti Demofil, koji je do tog trenutka utao nismo uspeli da
donesemo jednoglasnu odluku. Neprijatelj jo nije stigao u Beotiju a
mnogi su se ve izjasnili u korist Persijanaca. Da ne pominjemo
Tesaliju. Pa ak i na Peloponezu, koliko znam, gradovi poput Arga
sumnjie se za medizam.10 To je najupeatljiviji dokaz nae
nesposobnosti da saraujemo zarad opteg dobra. Da su svi Grci
odbili da doekaju Kserksa kao cara, moda mu ne bi ni palo na
pamet da doe ovamo. Ili bi njegovo napredovanje bilo brzo
zaustavljeno i gledali bismo ga kako se vraa podvijenog repa. Ali, ja
bih rekao da Heleni i dalje imaju priliku da izbegnu ropstvo. Zato u
ostati ovde, ta god da se dogodi.
Nekoliko trenutaka vladala je tiina i svi su ekali da kralj objavi
svoju odluku. Leonida se dugo premiljao pognute glave, ruku
ukrtenih na leima, zamiljenog pogleda i stisnutih usana.
Neko je upravo predloio da glasaju kad im se kralj iznenada
obrati: Sluajte! uverljivo ree. Predlaem vam reenje koje e
vam spasti ast i nee vas primorati da rtvujete ivot ako smatrate
da to nije neophodno. Persijanci svakako nee uspeti da se probiju
prilikom prvog pokuaja. Kako god bilo, prolazak kroz Termopile
nije ala, ak ni za ogromnu vojsku. U to moemo s razlogom biti
sigurni. Moda e, poto pokua prodor ovde, Kserks usredsrediti
snage na Artemizij i time e na zadatak biti pojednostavljen. Ili e
se Persijanci nasukati ispred nas i ostati tu dok ne stignu snage
Saveza, ili e odustati od frontalnog napada i pokuati da nau
zaobilazni put, verovatno preko planina, ako saznaju za staze poput
onih na Anopaji; ali to su uski putevi, dugi i teki, preko kojih bi
velika vojska morala da se kree sporo, a u tom sluaju emo

185
svakako imati vremena da saznamo za to.
Dakle, ja vam predlaem da ekate. Tako niko nee moi da vas
optui za kukaviluk, a ni sami neete u budunosti, ta god da se
dogodi, nita sebi moi da prebacite. Sad se borite i pokaite koliko
vredite. Obeavam vam da u vas, u trenutku kad postane
oigledno da nam je propast suena, pustiti da odete; tavie,
podstai u vas da odete, jer ete onda svakako biti korisni Savezu.
A ti? A Spartanci? ta ete vi raditi u tom sluaju? upita
Tegejac posle nekoliko trenutaka.
Mi Spartanci navikli smo da postupamo drugaije hladno
odgovori Leonida.

186
 Plaeni ubica

P rodueni sastanak vrhovne komande nije se zavrio ni posle

Leonidine izjave. Poto je zavren deo posveen stratekim
odlukama, preli su na razmatranje taktike, to jest predtaktikih
ciljeva, jer je prvi problem s kojim su morali da se suoe bio kako da
barem malo zaplae Persijance. Nema sumnje da je Kserks ve znao
da e ga Grci saekati pre nego to ue u Lokridu. Trebalo je navesti
ga da poveruje kako se iza fokejskog zida nalazi mnogo vea vojska
u odnosu na nekoliko hiljada ljudi pod Leonidinom komandom i da
branitelji nisu nimalo obeshrabreni njegovom ogromnom vojskom.
Vremena jo ima, raunali su zapovednici. Veliki car svakako e
najpre istraiti predeo u okolini Trakisa da bi proverio moe li da se
probije s te strane, a onda e, najverovatnije, saekati svoju flotu.
Nije trebalo iskljuiti ni mogunost da e Persijanci pokuati da
uspostave diplomatske kontakte.
Glas o tome da su zapovednici proveli vei deo noi raspravljajui
se proneo se po grkom logoru jo pre svitanja. Kad se sunce tek
ukazalo iznad vrhova uzvienja na Eubeji, mnogi vojnici ve su bili
na nogama i tumarali su od sektora do sektora u potrazi za nekim
ko bi mogao da ih izvesti. Bilo je ak i onih koji su ve naredili
svojim robovima da im spakuju stvari i da se spreme za put, ubeeni
da e prevladati struja koja je predlagala strateko povlaenje.
Meutim, sami uesnici sastanka obavestili su svoje ljude o
odlukama ratnog vea. Vratili su se u svoje sektore i okupili vojnike;
da bi predupredili nezadovoljstvo meu ljudima, gotovo svi
zapovednici su, najavljujui da ostaju, pourili da objasne kako se od
njih trai da ostanu samo dok novi strateki zahtevi ne budu
nalagali povlaenje. Oni koji su se najvie protivili ostajanju umirili
su se kad im je jasno stavljeno do znanja da e ostati samo dok
situacija ne postane nepodnoljiva.
Sasvim drugaije zvuale su rei koje je Knem uputio
Spartancima; polemarh je samo rekao da ostaju i nita vie. to se

187
tie ostalog, svi vojnici obaveteni su da e od tog trenutka svaki, i
najbezazleniji disciplinski prekraj biti kanjen za primer; Aneristu
zasijae oi, a njegovi podreeni progutae pljuvaku, pomiljajui
na vanredan izgovor koji je ponuen njihovom pentakontarhu.
Osim toga, objasnio je polemarh, neophodna je to vra saradnja
izmeu jedinica i vojski kako bi svi mogli da se organizuju po
ugledu na Lakedemonce. Persijanci, kako je rekao, moraju stei
utisak da pred sobom imaju izuzetno delotvornu i profesionalnu
vojsku, kako bi novajlije u njihovim redovima izgubili polet i
hrabrost.
Sm Kserks, nastavio je Knem, mora biti ubeen da je pred njim
vea vojska nego to zaista jeste. Zbog toga se jedinice i vojske u
najvidljivijim sektorima, od nasipa do planinskih obronaka, moraju
to ee smenjivati.
Pojedine jedinice svake vojske morae da obelee spoljnu
povrinu tita bojom grada koji ima profesionalnu vojsku ili bojom
grada koji je proglasio neutralnost u sukobu; tako e neki
Peloponeani morati da oboje u belo svoje titove, kako bi Persijanci
pomislili da su ak i neke jedinice iz Arga odluile da se prikljue
antipersijskom savezu. Deo Lokriana morae da nacrta buzdovan
na titovima, ne bi li Persijanci pomislili da na grkoj strani ima vie
Tebanaca.
Sve se to odnosilo na istono krilo fokejskog zida, gde je vee
odluilo da postavi celokupnu vojsku, naputajui zapadni prolaz i
teren izmeu Antele i sredinjeg prolaza. Meutim, psiholoko
zastraivanje trebalo je primeniti naroito na zapadu, u
najvidljivijem sektoru. Zato je svaki zapovednik morao da izabere
nekoliko najkrupnijih i najspretnijih ljudi iz svoje vojske i da ih
dodeli posebnom odredu koji e biti oformljen za tu priliku. Taj
odred bie podeljen na jedinice koje e se smenjivati na nekoliko sati
na isturenom poloaju na zapadnom prolazu i radie gimnastiku,
vebae s orujem i organizovae mala sportska nadmetanja.
Persijanci treba da vide Grke spokojne i oputene, kako se bave
uobiajenim aktivnostima usred bela dana, bez straha da e biti

188
meta njihovih strela! I da se zamisle nad njihovom fizikom
spremnou, sportskim vetinama i lakoom rukovanja orujem!
Ako je veliki car nameravao da ih zadivi ogromnim brojem
vojnika, Grci moraju zadiviti njega svojim nadmonim vojnim
vetinama. To treba da navede Kserksa da se opredeli za pomorski
sukob, koji ostaje glavni cilj velike strategije Saveza.
Dijenek je preuzeo obavezu da izabere ljude meu Spartancima.
Kad ga je ugledao, ve znajui ta e ga ovaj pitati, Aristodem je
primetio da su mu oi oteene i crvene od nespavanja i umora.
Sudei po tome kako izgleda, sigurno je bilo teko ubediti
druge da ostanu ree mu.
Pusti. Ne moemo oekivati da svi budu kao Spartanci, a moda
ne bismo ni voleli da su svi takvi; bilo bi tee ostvariti premo u
Heladi... odvrati Dijenek, zevajui.
Da. Ali ini mi se da ta premo kota. Koliko sam shvatio, ostali
e otii ako krene po zlu, a mi emo ostati... primeti Aristodem.
Dunost i ast, dragi moj! umea se Eurit, prilino veseo.
Dunost i ast... zamisli se Aristodem. Meni se ini da za nas
postoji samo dunost. U ratu se ionako oekuje da umremo; u miru,
u naem gradu, nemamo nikakvu slobodu osim slobode da se
pripremamo za rat i da idemo u rat da se borimo i umremo...
Dobro, momci, moram vas zamoliti da se prikljuite grupi koja
e ostati na zapadnom prolazu. Nadam se da tamo neete biti
izloeni opasnosti. Leonida je uveren da neete. S druge strane,
kralj je izriito zahtevao da za taj zadatak uzmem tebe, Aristodeme
ree zapovednik. I ti si, Eurite, uzorit Spartanac. Naravno, uzeu
i Alfeja.
Meni nimalo ne smeta. tavie, ponosan sam! uzviknu Eurit
oduevljeno, u oiglednoj suprotnosti s Aristodemovim zbunjenim
izrazom lica. Dijenek se i ne osvrnu na njega i ode dalje, prema
Kleopompovoj jedinici.

Posle jutarnjeg obroka Spartanci su jedini ostali na zapadnom

prolazu, zajedno s helotima i perijecima kojima su, uz najkrupnije

189
vojnike, ukljuujui i Tegejca pobednika u rvanju, povereni zadaci
lake peadije. Dijenek i Efijalt su se potrudili da to bre ali i
naizgled mirno kako persijski izvidnici ne bi pomislili da ih je strah
raistili teren izmeu Antele i sredinjeg prolaza. Istini na volju,
posle kratkog zajednikog rada zapovednik je zakljuio da sav posao
moe prepustiti revnosnom Malijcu, koji je dotad ve uspostavio
odline odnose sa svim vojnicima.
Nije bilo mnogo nedoumica oko toga koji e odred izvesti prvu
smenu pokazivanja. Kralj je smatrao vie nego izvesnim da e
Kserksova izvidnica tokom dana stii do Antele, dok vojska pristie
u polje i sreuje ga kako bi moglo da primi varvarske trupe. Dakle,
odlueno je da tridesetorica Spartanaca zauzmu poloaj u blizini
zapadnog prolaza.
Predvien je i sistem signalizacije kojim e ostali obavestiti
glumce o dolasku publike. Mnogobrojni posmatrai zauzeli su
uzvienja iznad nizije pokraj Trakisa, rasporeujui se na razmaku
od pola stadija. Dogovorili su se da osmatra najblii persijskoj vojsci
podizanjem koplja odmah obavesti najblieg saborca da je persijska
izvidnica krenula put Termopila; on e zatim obavestiti sledeeg sve
dok lananim prenosom vest ne stigne do ratnika na Azopu. Na taj
nain e Aristodem i njegova grupa saznati kad treba svojski da se
potrude oko predstave.
Signal je stigao rano po podne i od tog trenutka Spartanci su
morali da prikau ceo repertoar vetina spartijata za primer. Gotovo
do sumraka lagano su se mazali uljem, isprobavali nalete kopljem,
rvali se i trkali, radili gimnastiku bez rekvizita ili podizali stenje i
kamenje razliitih veliina. A prilikom svakog predaha nametali su
svoju dugu kosu, na koju su se spartijati ponosili i po kojoj su se
isticali meu ostalim Helenima, koji su uglavnom nosili kratku kosu.
eljali su se i gladili je, pramen po pramen, uvojak po uvojak, oni
kojima je dosezala do grudi, kao i oni kojima je jedva dopirala do
ramena.
Oni koji su pogledali prema zapadu, onako, nemarno, izmeu dve
vebe, mogli su da primete jedva vidljive obrise konjanika. Tek kad

190
je sunce nestalo iza planine, Grci su jasno razaznali frigijske kape od
filca, lukove okaene preko ramena i raznobojne uske pantalone.
Neki prasnue u smeh pravei poalice na raun njihove oskudne
muevnosti, koja bi se sasvim uklopila u improvizovanu Alfejevu,
Ditirambovu i Maronovu pozorinu predstavu. Aristodem je,
meutim, pomislio da e uskoro videti i previe takvih, a onda teko
da e im biti smeno.
U svakom sluaju, Leonida je bio ubeen da e predstava na
zapadnom prolazu doneti neku korist Grcima; barem e odvratiti
Kserksa od namere da odmah napadne, ako je tako neto naumio.
Ipak, da ne bi bilo zabune, sledeeg jutra rekao je Megistu da odri
rtveni ritual, u sluaju da ratne operacije ponu. Akarnanijski
svetenik prineo je na oltar kozu, ali u njenoj utrobi nije video
nikakvo predskazanje, to je, kako je rekao, bio znak da se tog dana
sve vojske nee sukobiti.
Tog jutra na zapadni prolaz poslati su najbolji Peloponeani meu
kojima se isticao, naravno, pobednik u rvanju. Kako god bilo, ve
p o s l e aristona Leonida je mogao da se uveri u delotvornost
predstave koju je osmislio. Na Azopu su se pojavili izaslanici
Persijanaca, u pratnji Grka iz Jonije, koji su traili da pregovaraju s
njim.
Persijanci su se zaustavili istono od reke, ekajui da im Leonida
poe u susret. Kralj nije nimalo urio, ne toliko da bi ih ozlojedio,
koliko da bi ostavio pripadnicima svog pentekosta vremena da se
kompletno opreme. Kako bi i dalje vrio psiholoki pritisak na
protivnika, odluio je da povede svoje pentekontarhe sa sobom.
Glasnik je bio Grk iz Halikarnasa ree Dijenek svojim
prijateljima kad je, iste veeri, mogao da im prepria ishod susreta.
Znate kako je: za razgovor s Persijancima nisu nam potrebni
prevodioci; imaju toliko Grka u svojim redovima da su poslali
jednog od njih da pregovara. Ukratko: taj je nekoliko minuta priao
samo da bi predstavio svog cara i naveo njegove titule. Posle dva
minuta i ne iskljuujem mogunost da je to namerno uradio
Leonida je poeo da zeva.

191
 Alfej i Maron grohotom se nasmejae, nateravi Dijeneka da
zastane. Poto su ih ostali prilino grubo uutkali, pentakontarh
nastavi.
Momak se pravi da ne primeuje i nastavlja da nabraja tutule i
zemlje koje je ovaj osvojio, a onda prelazi na sutinu. Veliki car
Kserks je saznao, kae on, da smo zbog slabog ugleda jednog od
dvojice spartanskih kraljeva uspeli da okupimo samo aicu ljudi
kako bismo zapreili prolaz kroz Termopilski klanac. Veliki car eli
da bude vladar svih Grka i ne eli da propusti priliku, kao to se ve
dogaalo u drugim okolnostima, da ispolji svoju trpeljivost i
velikodunost; zato se nee obazirati na pobunjenike istupe nekih
grupica Helena. On dolazi u miru, nastavio je glasnik, i ne bi voleo
da taj mir bude naruen zbog nekoliko kavgadija koji nisu prihvatili
njegovu prevlast. Zato e, zakljuio je, veliki car svakako zaboraviti
tu besmislenu pobunu, prvu koju je doiveo otkad je doao na
poluostrvo, ako Grci poloe oruje, predaju ga persijskim
zapovednicima i povinuju se njihovim nareenjima.
Pa ta misli veliki car, da smo mi isti kao one kukavice Tesalci?
umea se Maron. Vidi se da je navikao na takve... i da tek treba da
vidi prave vojnike...
A ta mu je odgovorio Leonida? upita Eurit.
Ako veliki car eli nae oruje, neka doe da ga uzme izvesti
ih Dijenek, ne oklevajui ni trenutak poto je njegov prijatelj
postavio pitanje.
I onda? upita Alfej.
I onda nita. Samo to je rekao odvrati zapovednik.
Pa sigurno je rekao jo neto, zar ne? Kako je glasnik to
prihvatio? upita Aristodem.
Ne. Nije rekao nita vie. Poto je to izgovorio, okrenuo se i
poao nazad, a onda smo se i mi zaputili za njim. Dakle, nismo imali
priliku da vidimo glasnikov izraz lica potvrdi Dijenek.
Naas zavlada tiina. Onda Alfej poe prigueno da se smejulji, a
brat mu se odmah pridrui. Ubrzo su se svi okupljeni, ak i
Aristodem, slatko smejali.

192
 Sad ga je stvarno razbesneo... primeti Maron, kome su oi
zasuzile od smejanja.
Pa, sve u svemu, im su mu ponudili despotiju, svi smo shvatili
da Kserks pomalo sumnja u mogunost da prodre na kopno
objasni Dijenek. Taj momak iz Halikarnasa naglasio je da su nae
snage neznatne, ali Kserks zapravo ne zna koliko nas je,
zahvaljujui Leonidinim zamislima.
Veliki vojskovoa, nema ta. Drago mi je to sam ovde, pod
komandom tako znaajnog zapovednika dodade Alfej i svi to
ubedljivo potvrdie.
Skoro svi. Aristodem je osetio gorinu i nestrpljivo je ekao da se
druina razie, da ne bi vie morao da slua pohvale na raun
vladara. Kad je ostao sm, ponovo je razmiljao kako je neophodno
ukloniti oveka koji toliko veto manipulie ljudima. Kad bi uspeo
da se usredsredi na taj cilj, suoio bi se sa svojim zastraujue
neprimerenim stavom; Leonidino kraljevsko ophoenje sputavalo
ga je i potinjavalo, ne doputajui mu da sagleda i njegovu ljudsku
stranu, koliko god da je ona odbojna. Iako je, seajui se Gorgine
prie, oseao bes, ponekad bi ga uloga koju je Leonida, ta divlja
zver, igrao u javnosti toliko dostojanstveno do te mere zavodila da
nije mogao zamisliti boljeg vladara.
Izgleda kao da je roen da bude kralj, pomislio je, kao stvoren za
vojskovou, ali pre svega za kralja. Vojskovoa mora biti sposoban,
ali njegovo ponaanje nije toliko znaajno za obavljanje zadataka.
Kralj, meutim, mora biti i sposoban i harizmatian i poseban.
Leonida se, teko mu je bilo da prizna, odlikuje svim tim osobinama,
iako zapravo nije ni trebalo da vlada. Zaista se nije mogao uporediti
sa svojom braom kojima je tron bio namenjen: Kleomen je bio
bezobzirni ludak, koji se nije libio da manipulie predskazanjima, a
Dorijej je bio obian pustolov...
Trebalo bi da mrzi Leonidu, zbog naina na koji se ponaa prema
eni koju Aristodem voli i zbog samoljublja koje Leonidu tera da
protrai ivote mnogih ljudi. I mrzi ga, naravno... prieljkuje
Leonidinu smrt, ali samo kad iza kralja uspe da nazre oveka.

193
Sledeeg jutra, kralj je ponovo pozvao Megista da obavi dunost.
Persijska vojska ulogorila se svega nekoliko kilometara dalje i
postojala je mogunost da vrlo brzo, ak svakog trenutka doe do
borbe, a Leonida je, kao svaki vojskovoa, eleo da zna da li su
znamenja povoljna. Ali svetenik ga je uverio da ni tog dana nee
biti borbe.
Leonida je poslao na bojno polje Lokriane i Tespijce. Spartanci su
ostali istono od zida i ponovo su se posvetili manje--vie istim
sportskim aktivnostima kao i obino, ali nisu se pokazivali kao na
Antelu. Anerist je udeo da se vrati svojoj trgovini, ali shodno
prilikama, postao je oprezniji. Zato se zadovoljio kinjei ljude koji su
vebali, iako mu to nije donosilo nikakvu korist. Kleopomp ga je,
potinjavajui mu se, doputao da zlostavlja i njegove podreene.
Hajde, debeljko, kree se kao da su ti tegovi privezani za noge!
ree pentakontarh Alfeju dok je prolazio pored njega. Mora da
su ti oteale otkad si se rvao s onim Tegejcem; spor si i smean!
Prava je teta to si ti zapovednik. Bilo bi zanimljivo videti kako
bi se zavrila borba izmeu tebe i mene... ljutito odgovori Alfej, ali
ga Anerist nije uo jer je ve proao mimo njega.
Ipak, uo ga je Kleopomp: Jesi li ti lud? Hoe da se zameri
nekom kao to je on? Zar ne zna da je veoma uticajan? ree mu,
trudei se da ga ostali ne uju.
Ba me briga ko je i ta radi. Taj e pre ili kasnije loe zavriti, od
moje ruke ili od ruke nekog Persijanca. ega se plai? Da e se
iskaliti na tebi zato to se jedan od tvojih usudio da se pobuni?
odvrati Alfej.
Na meni? Kakve veze ja imam s tim? Ne kaem ti to zbog sebe
nego zbog tebe slagao je Kleopomp. Zna se da Anerist ume da
zagora ivot onom na koga se nameri... a meni su potrebni spremni
i srani ljudi...
Svakako, svakako... pretpostavljam i da mu nikad ne bi dozvolio
da se iivljava nad tvojim ljudima, zar ne? uporan je bio Alfej.
Kleopomp nije bio u stanju da se suoi s ostalim zapovednicima, ali

194
ni s odlunijim potinjenima. Niko ga nije potovao, ali, s druge
trane, njegovi ljudi bili su vrlo zadovoljni to imaju zapovednika koji
ih ne dira i niko se nije alio. Ono to je Anerist nametao ljudima
maltretiranjem, Kleopomp je, paradoksalno, postizao nedostatkom
autoriteta.
U meuvremenu, Anerist se vratio u svoj pentekost. Goreo je od
elje da izazove Aristodema i posmatrao ga je s izvesne udaljenosti,
stiskajui pesnice i zube. I to ga je due gledao, sve vie ga je
iritiralo to savreno, skladno, privlano telo, idealan primer sportiste
i borca kakav je i sm eleo da bude. Ali onda je usmerio panju na
Eurita.
Te deje vebe nisu primerena priprema pred bitku. Tako neto
rade nae ene u Sparti, u vreme mira, da bi im koa ostala vrsta.
Treba ti neto otrije, primerenije tekim okolnostima u kojima se
nalazimo. Da vidimo... za poetak i priseti se onog to je rekao
Alfeju mogao bi da tri nosei dva kamena pod mikama. Ali dva
lepa kamena. Uzmi one tamo naredi mu, pokazujui mu dva
kamena velika poput zemljanih upova.
Eurit ga pogleda popreko, ali nije eleo da mu prui zadovoljstvo
da mu odgovori i samo je posluao nareenje. I Aristodem je gledao
njega, vrtei glavom.
Videe da e mi biti zahvalan kad ti koplje i tit u borbi budu
laki kao pero. U odnosu na tebe, tvoji protivnici izgledae kao da se
kreu vrlo sporo i moda e ak uspeti i da ubije nekog!
zadovoljno primeti pentakontarh. Idi do onog stenovitog obronka i
vrati se. Tri puta, pre nego to predahne. A onda jo tri puta
naredi mu Anerist, pokazujui taku udaljenu najmanje dva stadija.
Pomiren sa sudbinom, vojnik poe prilino sporo, iz straha da e
se vrlo brzo umoriti. Anerist se prilino zabavljao. Smejui se,
nemilosrdno mu doviknu: Tim tempom bi hodao neki starac s
gihtom, a ne vojnik na vebi! Kad bi morao da spase kou i oruje
u borbi, bio bi mnogo bri! Ili si ti od onih koji, kao onaj pesnik
Arhilok, ostavljaju i tit i prijatelje kad bee? Bre!
Onda se obrati Aristodemu. Zlurado mu ree: Ne bi ni tebi

195
smetalo da malo veba. Osim ako se ne boji da e naruiti svoje
lepo telo znojem i naprezanjem...
Takav ovek zaista je tetan kad nema ta da radi uo je
Aristodem i osetio neiju ruku na ramenu. Bio je to Dijenek, koji je
izazivaki pogledao Anerista.
Pripremam svoje ljude. Da nema neto protiv? I ti bi trebalo to
da radi sa svojima ako hoe da se istaknu u borbi, umesto to
zabada nos u poslove jedinica koje je kralj dodelio drugima...
primeti Anerist prilino netrpeljivo.
Pa, jednog e morati da se odrekne. Kralj te zove, Aristodeme
odvrati Dijenek nimalo zbunjen i okrenu se prema prijatelju, a
odmah zatim podsmeljivo pogleda Anerista.
Ovaj zatreperi od besa, odmahnu glavom i promrmlja neto
nerazumljivo o povlaenima, a zatim, pomiren sa sudbinom, ode
da mui Eurita.
Pazi, ako me ponovo aljete Tebancima, Leontijad bi mogao
posumnjati da je pod prismotrom. Bistar je on... ree Aristodem
Dijeneku dok ga je pratio prema kraljevom atoru.
im su stali pred kralja, pentakontarh ree: Morao sam da ga
prekinem u fizikim vebama i vebama s orujem koje je na vani
ratnik radio pod budnim okom svog pentakontarha, velianstvo.
Leonida kao da nije primetio ironiju u Dijenekovim reima.
Drago mi je to odrava formu, Aristodeme. Moram da
razgovaramo ree obraajui se vojniku.
Na raspolaganju sam ti, naravno odgovori Aristodem
predusretljivije nego to je eleo.
Dobro... Pametan si ovek i shvatio si da nam nee biti lako da
izdrimo ako napadnu ree Leonida, a onda naas zastade, kako
bi sagovorniku ostavio mogunost da mu odgovori u sluaju da se
ne slae s njim.
Ali Aristodem je bio saglasan s tim stavom i samo je klimnuo
glavom. Kralj nastavi. Moramo nai neki nain, ak ne preterano
radikalan, da osujetimo delotvornost njihovog napada ili, ako je
mogue, da ga potpuno onemoguimo. Na kraju krajeva, oni su

196
doli nas da osvoje, iako ih ni na koji nain nismo izazvali. Naa
zemlja je mnogo manja od Azije, imamo daleko manje sredstava na
raspolaganju, prema tome, dozvoljeno nam je da se posluimo svim
sredstvima da bismo se odbranili.
Kraljev dug uvod iznenadio je Aristodema i izazvao njegovu
znatielju. Izgledalo je kao da mu se Leonida pravda zbog zadatka
koji e mu dodeliti, a to je poslednje to bi ovek mogao oekivati od
kralja.
U odnosu na flotu nastavi Leonida mi imamo poneku
mogunost vie da budemo... recimo... bezobzirni. Za razliku od
njih, imamo mogunost da se fiziki pribliimo nekom znaajnom
neprijateljskom zapovedniku, moda ak i samom Kserksu! On je
dua celog poduhvata, to je bila njegova zamisao, bez njega bi
Persijanci gledali svoja posla i ne bi doli ovamo. I ne sumnjam da u
sluaju njegove smrti niko od njegovih zapovednika, brae i
najbliih roaka nee imati volje i moi da nastavi osvajanje. Grka
bi bila slobodna.
Dakle, hou Kserksa mrtvog.
Iskljueno je da e Kserks eleti da rizikuje u borbi. Ona svakako
nije poput nekog spartanskog kralja ili bilo kog helenskog vrhovnog
zapovednika koji se bori u prvoj liniji i suoava se sa smru rame uz
rame sa svojim ljudima. Ali u svom logoru Kserks se osea sigurno.
Naravno, ima veliku telesnu gardu koja ga verovatno ni na trenutak
ne ostavlja samog. Ali niko meu Persijancima ne oekuje da e Grci
pokuati da ubiju velikog cara upravo usred njegovog logora, i to jo
pre nego to pone borba.
Aristodem je ve bio shvatio.
Barem je shvatio da se svojom tatinom, vie nego vetinom u
sportskim nadmetanjima, uvalio u gadnu nevolju.
Potrebna su mi dva oveka nastavi kralj hladnokrvna i jakih
nerava, pametna i lukava, brza i izdrljiva; dvojica koji su sposobni
da prou kroz sito neprijateljske vojske, da stignu do Kserksovog
atora, da izbegnu strau, da ga ubiju i, ako je mogue, da se vrate
ivi. A jedan od te dvojice mora biti ti, Aristodeme.

197
Aristodem je osetio zastraujui gr u stomaku u trenutku kad je
Leonida izgovorio njegovo ime. I gotovo da ga vie nije ni sluao
dok je kralj navodio razloge za svoj izbor.
Ti si ispoljio sve te osobine u nadmetanjima u kojima si pobedio,
u kojima si uspeo da sauva mir do kraja i da postigne dobar
rezultat kad je izgledalo da nee izdrati, istakao si se u nekoliko
disciplina i ostao usredsreen nekoliko dana zaredom. Dugo sam te
posmatrao i video sam da se ni u jednom trenutku nisi prepustio ni
ljutnji ni radosti, da si sve vreme bio donekle uzdran. Upravo takav
ovek mi treba, Aristodeme, tavie, rei u ti da mi ova zamisao
moda ne bi ni pala na pamet da nemam oveka kao to si ti.
Dakle, to je bila Leonidina nagrada za pobedu u pentatlonu,
pomisli Aristodem. Lepa nagrada: umreti pre ostalih. tit od srebra i
zlata bio je samo maska, kako bi se pokazalo da pobednik zasluuje
neto odreeno, opipljivo, neto na emu e mu ak zavideti.
Verovatno se ni najostraeniji spartijat ne bi potrudio da pobedi da
je znao kakvu mu nagradu Leonida sprema.
Kraljeve rei potvrdie njegovo razmiljanje. Naravno, veoma bi
loe delovalo na moral ljudi ako poduhvat ne bi uspeo i ako bi se to
saznalo. Neophodno je, a siguran sam da e ti to razumeti, da niko
ne sazna zato si otiao preko Azopa, osim ako ne uspe u
poduhvatu. Zato zahtevam od tebe da nikom ne kae. Znam da
zahtevam preveliku rtvu i jo te liavam priznanja za tvoju
hrabrost; ali na poduhvat, poduhvat je oajnika i zahteva oajnike
poteze. Uostalom, naa tradicija nauila nas je da pojedinac nije
vaniji od opteg dobra, a ovog puta nije zalog samo opte dobro
Sparte ve cele Grke.
Zautao je i bilo je oigledno da oekuje da Aristodem neto kae.
Ratnik pogleda Dijeneka i ma koji je drao pored sebe i pomisli
kako bi mu bilo lako da ga izvue iz korica i da probode kralja. To je
njegova prilika, gotovo sigurno poslednja koju ima. Ako zaista mora
da se rtvuje, radije e to uiniti za Gorgo nego za Grku...
eleo je da ubije svog kralja, a sad ga njegov kralj alje da ubije

198
drugog kralja. Da je Leonida onakav kakvim ga svi vide,
Aristodemu bi moda bila ast to je izabran da pogodi neprijatelja u
srce. Meutim, poto je poznavao pravu linost lakedemonskog
vladara, nije mogao a da ne gleda sebe kao plaenog ubicu; moda
samo poslednjeg u nizu.
Dijenek je bio oprezan i briljiv, ali ne i u drutvu jednog od
najdraih i najstarijih prijatelja. Ma mu je bio tu, na dohvatu ruke,
kao i Leonidin trbuh, koji bi u tom trenutku bilo lake rasporiti od
bilo koje mete do tada. Mogao bi da spase Gorgo...
Ipak...
Ipak... ako postoji vojskovoa koji je u stanju da zaustavi
Persijance, podmuklim ubistvom ili borbom, to je Leonida. A
Gorgina budunost nee biti bolja ako postane robinja nekog
persijskog despota.
ast mi je to si me izabrao za tako vaan i osetljiv zadatak,
velianstvo, i nadam se da u biti na visini tvojih oekivanja rekao
je na kraju, a rei su mu navrle na usta gotovo spontano, mada sa
zakanjenjem.
Odluku o tome ko e poi s tobom nastavi Leonida s
olakanjem donee iskljuivo ti. Imao sam priliku da se uverim da
ume dobro da proceni i, osim toga, hou da budem siguran da e
pored sebe imati oveka s kojim odlino sarauje. Mogao bi, na
primer, da izabere hoplitu pored kog se obino bori u falangi...
Kako se zove?
Eurit? To bi bilo odlino, najbolji su prijatelji, a i on je dobar
vojnik umea se Dijenek koji, meutim, odmah pogleda
Aristodema ekajui da i on to potvrdi.
Poslednje to je Aristodem eleo bilo je da osudi na smrt
najdraeg prijatelja. Ali upravo je pored njega eleo da se suoi s
najteim iskuenjima i, osim toga, znao je da e Eurit biti dvostruko
srean ako zatrai od njega da poe s njim: Eurit mu je bio gotovo
bolesno naklonjen i slepo je verovao u spartansko ureenje, to su
dva dobra razloga da s ponosom prihvati taj zadatak.
Da, naravno, Eurit mi je savren saborac u falangi. Bie to i u

199
ovom poduhvatu ree.

200
 Iza neprijateljske linije

K ao to je Aristodem predvideo, Eurit je bio oduevljen. Po

povratku, dvojica prijatelja zatekla su ga kako i dalje vue
kamenje ispod miki, zajedno s jo dvojicom nesrenika koje je kinjio
okrutni zapovednik.
Odveli su ga u stranu i objasnili su mu ta ga eka, dok je Anerist
na onoj dvojici iskaljivao bes to je ponovo preskoen. Eurit isprva
nije mogao da veruje svojim uima i Dijenek je morao da se poslui
svim svojim autoritetom da bi ga ubedio da je to ne samo istina ve i
da je predvieno da zadatak obave jo te noi.
Aneristu je pentakontarh samo rekao da su dvojica njegovih
potinjenih izuzeti iz redovne slube zbog privremenih zadataka
koje im je dodelio kraljevski pentekost, budui da su na isturenom
poloaju, iza Antele, potrebna dvojica tekih peadinaca. Onda je
Dijenek predloio Euritu da se ceo dan odmara i oslobodio
Aristodema dnevnih obaveza, a potom su se dogovorili da se u
suton sastanu kod istonog prolaza.
Dvojica odabranih uspeli su da izbegnu nasrtljiva pitanja Alfeja i
Marona kojima je, meutim, panju ubrzo privukao prizor
Persijanaca rasporeenih nedaleko preko Antele, gde se Trakiska
nizija proirivala. Persijanci su bili predaleko da bi branioci mogli
jasno da razaznaju njihovu opremu, ali ogromna tamna mrlja koja je
titrala pod suncem u zenitu predstavljala je i nijedan Grk nije u to
sumnjao psiholoki protivudar helenskom razmetanju.
Tako je bar verovao Leonida, koji je naredio Arkaanima da samo
neznatno izmeste svoj poloaj unazad, ne povlaei se. Kralj je
siguran da nas danas nee napasti ree Dijenek Alfeju i Maronu,
koji su ga saletali pitanjima u vezi s odlukama vrhovne komande.
Nisu samo znamenja koja je Megista tog jutra video uverila kralja u
to ve i njegov zdrav razum: maloas je s Artemizija stigla vest da
jo nisu ugledali neprijateljske brodove. Kserks samo pokuava da
nas zaplai, kao to smo mi uradili s naim malim vebama.

201
 Vojnici su se u meuvremenu okupljali du fokejskog zida, na
nasipima, pokuavali da vire kroz otvore u zidu, neki su ak zagazili
u movaru; svi su posmatrali zapadno obzorje ne bi li stekli sliku o
neprijateljskoj vojsci, koja im se prvi put ukazala u svoj svojoj
veliini. Neki su se ak popeli i na vrh Kolonosa i na pristupanije
obronke planina pored zida. Drugi su ak proli iza zida i pridruili
se Arkaanima, koji su revnosno radili vebe.
Svi su se pitali da li je ta tamna mrlja koju su videli u daljini cela
persijska vojska ili samo jedan njen deo i koliko je taj deo neznatan u
odnosu na itavu vojsku. Iz te daljine nisu ak mogli da vide ni
koliko ima konjanika u odnosu na ukupan broj vojnika. To je
izazvalo strepnju i brigu da se pred njima nalazi nekakav tajanstveni
neprijatelj koji se jo nije u celosti pokazao te je stoga delovao jo
stranije.
U ranim popodnevnim satima stigla je vest da se persijska flota
pojavila na jugu ostrva Magnezija i da se zaustavila u visini Afeta,
poto je prola izmeu obale i ostrva Skijatos. Nekoliko sati kasnije,
ispred fokejskog zida ostali su samo redovni straari. Persijanci su se
rasporedili, a Kserks nije poslao nikakvu poruku grkoj vrhovnoj
komandi. Mnogi vojnici su se spremali da pou na veeru s
namerom da to due ostanu pored vatre, pomiljajui da im je to
moda poslednji obrok.
Aristodem i Eurit veerali su odvojeno i pre ostalih. im je pao
mrak, otili su na Alpenos, gde ih je ekao Efijalt, koga im je Dijenek
dodelio za vodia. Nosili su samo ma u koricama, okaen preko
ramena i bode zadenut za pojas kitona. Obojica su bili zaokupljeni
zadatkom, srce im je tuklo snano i ubrzano, a u stomaku su
neprekidno oseali gr; zbog saznanja da e uskoro verovatno
umreti, bili su utljivi i smrknuti.
Efijalt je, meutim, bio priljiviji nego ikad. Evo nas, vojnici
rekao je, trljajui ruke. Jesmo li spremni? Ne moemo ii preko
nizije jer e mesec biti gotovo pun, pa bi nas njihovi najistureniji
straari mogli opaziti. Zato emo poi planinskim putem koje mi
pastiri dobro poznajemo. Treba se popeti prilino visoko, ali to e

202
nam omoguiti da proemo iznad Trakisa, ne izlaui se opasnosti
da nas primete do poslednjeg trenutka.
S fokejskim vojnicima kod Alpenosa dogovorie lozinku za
povratak, a onda poee da se penju. Dok su se peli uskom stazicom
oivienom trnovitim grmljem i kupinjacima koji su postepeno
uzmicali pred bunjem i drveem tako gustim da meseeva svetlost
nije mogla da prodre kroz njih, pored sebe su ostavili takozvane
Crne guzove. Pogled su prikovali za baklju koju je Efijalt drao u
ruci, iako su smatrali da je dovoljno da sluaju njegov glas, koji nije
prestajao da ih prati. Zvuao je poput zvona okaenog oko vrata
koje upozorava na Efijaltovo prisustvo ak i kad, zbog krivudavog i
strmog puta, nisu mogli da mu vide obrise.
U svakom sluaju, brzo su napredovali zahvaljujui lakom
naoruanju i Efijaltovom savrenom poznavanju okoline. Posle
nekoliko kilometara prestali su da se penju i zavukli su se u borovu
umu, tako gustu da je Efijaltova baklja esto nestajala s vidika, sve
dok staza nije ponovo postala strma, a uma sve rea kako su se
pribliavali vrhu. Malijac im ree da je planina Anopaja visoka
gotovo sedam stadija i da upravo otud potie ime staze koju prelaze.
Dvojica Spartanaca elela su da njihov vodi ve jednom zauti i
da im dopusti da osmisle plan akcije kojom e postii cilj, a moda
ak i sauvaju kou. Ali nije bilo naina da ga uutkaju. Tek je
nadomak Azopa Efijalt obuzdao svoju priljivost, a i kad je govorio,
inio je to tie kako ne bi uzbunio persijske straare. Silazei prema
Trakisu, vodi ih povede niz uzan klanac na ijem je dnu tekao
Azop, oivien strmim planinskim obroncima. Voda je bila niska i
preli su je gazei do pojasa, da bi zatim ponovo morali da savladaju
kratak uspon.
Hodali su due od pet sati kad se na horizontu pojavie obrisi
Trakisa. Ubrzo zatim u oima im zasija odraz vie od hiljadu
logorskih vatri posejanih po prostranoj dolini koja se irila ispred
grada. Granice persijskog logora u obliku trapezoida bile su jasno
oznaene svetlucanjem vatri, rasporeenih na jednakim razmacima
po obodu. U unutranjosti logora je, meutim, bilo jo malo taaka

203
koje su gorele. Njih trojica pomislie na to kakav je prizor pruao
persijski logor samo nekoliko sati ranije kad je vatra gorela u celom
logoru.
Tada je Malijac rekao neto uistinu umesno u vezi s poduhvatom:
saekae ih tu, objasnio je, do svitanja, to jest manje od pet sati.
Nakon toga, ako ne budu stigli, pokuae da sazna da li im je
poduhvat uspeo, ili im je uspeo ali po cenu ivota, i vratie se da
obavesti Leonidu. Tako sam se dogovorio s Dijenekom zakljui, a
njegovi sagovornici osetili su toliko olakanje to ne moraju vie da
ga sluaju da nisu stavili nikakvu primedbu na njegov plan.
Aristodem i Eurit ugledae pred sobom ravnicu na kojoj je bilo
vrlo mala taaka iza kojih bi se mogli sakriti dok napreduju. Sreom,
kad su izali iz gustog rastinja Anopaje i klanca Azopa, meseeva
svetlost prilino je oslabila, tavie, na nebu su se skupljali oblaci,
izazvani perturbacijom na severu. Oprezno su nastavili povijenih
lea i savijenih kolena, zastajui na nekoliko trenutaka svaki put kad
bi naili na neko drvo, bun, vitice loze ili maslinjaka.
Zamisao je bila da preuzmu mesto dvojice straara i da saekaju
povoljan trenutak da se primaknu carevom atoru. Meutim, na taj
nain ne bi bili dugo uverljivi kao Persijanci, pa ak ni u mraku, a
naroito ako bi bili prinueni da progovore. Zato se dogovorie da
se ipak ponaaju kao da su Grci, ali Jonci, Makedonci ili Tesalci. to
se tie poslednje prepreke, to jest straara koji stoje na ulazu u ator,
trebalo je da im na neki nain odvrate panju i odluie da jedan
zagovara straare da bi drugi za to vreme uao i uklonio cara.
Deja igra.
Odluie da se dre oboda logora sve dok ne ugledaju poloaj na
kojem su samo trojica straara, kako bi se domogli odee bez
potrebe da se sukobljavaju s velikom grupom straara. S prvom
grupom nisu imali sree: bilo ih je etvorica, a jedan je, s turbanom
na glavi i s pojasom oko pasa, izgledao kao da je zapovednik.
Nastavili su dalje, prema zapadu, kako bi nali pristupaniji poloaj.
Sledei, udaljen dva stadija, uvao je samo jedan vojnik, i ako njega
napadnu, morae da ponove poduhvat na nekom drugom mestu.

204
Dakle, i taj poloaj morali su da preskoe.
Na treem poloaju, dva stadija zapadnije, primetili su trojicu
vojnika, ali dvojica su izgledala kao da su se sluajno zatekla tu.
Delovali su oputeno, za pojasom su nosili samo jednu sablju, dok je
trei, koji je stajao ukoeno iako je razgovarao s onom dvojicom, bio
naoruan lukom i kopljem. Povrh svega, dvojica s kojima je
razgovarao delovala su kao da su potegla malo vie.
Aristodem i Eurit se pogledae i u isti mah klimnue glavom jedan
drugom. Ako ta dvojica mogu da tumaraju po logoru bez obaveze
da stoje na odreenom mestu, odlino e im posluiti. Aristodem
dade prijatelju znak da im priu puzei kroz visoku travu, koja e ih
skrivati sve dok im se ne priblie na nekoliko metara.
Nevolja nije bila u tome kako da uklone svu trojicu, ve kako to da
uine ne izazivajui uzbunu. Dvojicu su mogli da srede u istom
trenutku, ali trei e imati dovoljno vremena da vie pre nego to i
njega pogube. Odluie da se Eurit pobrine za straara, jedinog koji
je bio priseban i koji je, prema tome, predstavljao teu metu, a da se
Aristodem usredsredi na onu dvojicu, ostavljajui za kraj onog koji
mu bude delovao pijanije.
Skoili su istovremeno, kao to su nauili borei se jedan uz
drugog u falangi. Euritu nije bilo nita lake nego da skoi na
straara i da mu zarije no meu rebra, jo pre nego to je ovom
doprlo do svesti da je napadnut. Da ne bi bilo greke, zatvorio mu je
usta dok mu je zarivao no i drao ih je zatvorena sve dok, posle
nekoliko okreta i trzaja noem unutar vojnikovog tela nije video da
mu je izraz iznenaenja i straha zamenio staklast beivotan pogled.
Eurit je bio tako brz da je stigao da vidi ta je uinio njegov
prijatelj. Aristodem je s lea zaskoio onu dvojicu i samo jednim
trzajem ubo u lea jednog, dok je drugog zgrabio slobodnom rukom
i oborio ga na zemlju sopstvenom teinom. Zatim je izvukao oruje
iz tela prvog i zario ga u ovog na zemlji, oamuenog od pada da
nije stigao ni da zajei.
Eurit pogleda po unutranjosti logora da bi proverio koliko jo
budnih ljudi ima okolo i koliko su blizu obodu prvi leajevi. Gomile

205
opreme, alata, oruja i kola smenjivali su se s telima vojnika koji su
spavali na zemlji, s konjima i tegleim ivotinjama, sa atorima
raznih oblika i vrsta, koliba sklepanih od rogozine ili drvenih greda,
slame ili prua. U svakom sluaju, inilo se da se u blizini niko ne
kree.
Aristodem ga trgnu udarivi ga po ramenu i podstaknu ga da
uzme odeu ubijenih vojnika. Obukli su koulju dugih rukava, a
preko nje ukraenu tuniku bez rukava koja im je dopirala do kolena.
Stavili su i konu kapu koja je liila na kakvu sitnu ivotinju kojoj su
odsekli noge; imala je duge bone rubove s kojima su se ova dvojica
kratko igrala pokuavajui da im otkriju svrhu. Kad ih je Eurit poput
ala prebacio preko lica, shvatili su da na taj nain mogu sakriti crte
lica koje nisu bile nimalo istonjake.
Ono to zaista nisu mogli zamisliti da obuku bile su uske
pantalone od prediva. Aristodemu je naroito bilo teko da ih obue;
njegova rtva imala je mnogo krae noge, tako da mu je gornji deo
koji se navlai poput gaa dosezao samo do polovine butina. Ako
nita drugo, tunika je barem delimino pokrila taj nedolini izgled,
koji uprkos okolnostima, Eurita natera na smeh.
Strog Aristodemov pogled natera ga da se usredsredi na
poduhvat. Ove smene kape proaputa zatim Euritu na uvo
mogle bi nam omoguiti da stignemo i do Kserksovog atora, ali
teko nama ako budemo morali da govorimo. Uradiemo kao to
smo se dogovorili; kad utvrdimo gde se nalazi meta, ponovo emo
biti Grci, u jednostavnom kitonu. Doi, pogledaemo ima li
unaokolo nekog Helena, tek toliko da se uverimo; ko zna, moda
emo naii na vojnike koji spavaju u stromati, na neki hoplitski tit ili
lem...
Eurit klimnu glavom i obojica sakrie maeve ispod koulje,
istiui krivlje sablje. Izuzetno oprezno krenue kroz logor. U logoru
je vladao takav mete da su se, zaudo, oseali sigurnije tu nego u
okolnoj niziji na rubovima logora kuda su se kretali bez ikakve
zatite i zaklona. U logoru je, naime, bilo najrazliitijih prepreka iza
kojih su mogli da se sakriju kako bi izbegli susret s nekim vojnikom

206
kome se ne spava ili koji, zbog nekog zadatka, mora da ostane
budan.
Dugo su hodali i otkrili da je i persijska vojska podeljena na
sektore, dodeljene vojskama raznih drava, ali nisu bili u stanju da
raspoznaju oznake raznih naroda. Videli su tamnopute ljude, one
neobine dugovrate ivotinje s grbom o kojima su im osmatrai
priali, videli su mnogo titova najrazliitijih oblika, uglavnom malih
i u obliku polumeseca ili ogromnih i pravougaonih. Videli su
neobino oruje kao to su dvostrane bradve, male srpove, koplja s
dva vrha, oklopljena sedla, gvozdene palice i kape, udne koliko i
one koje su sami nosili.
Meutim, nisu videli korintske lemove niti hoplitsku opremu.
Moda u Kserksovoj vojsci i nema tako mnogo Grka kao to se
pria. Onda, meutim, Aristodemu pade na pamet da je nagonska
nepoverljivost mogla navesti persijsku vrhovnu komandu da grki
sektor postavi u sredinu logora kako ne bi mogli da dou u dodir sa
spoljnim svetom. Zato su se uputili prema sreditu logora, gde se,
kako su pretpostavljali, nalazi i vladarev ator.
Meutim, to su dublje prodirali u unutranjost logora,
poveavala se opasnost da nalete na vojnike u pokretu ili na civile
koji su poli za vojskom. Pod slabom svetlou nekoliko vatri nazreli
su grupe ratnika i obinih radnika i zanatlija kako rade. To ih je
teralo da esto skreu ili da se kriju iza naslaganog tovara, iza
ivotinja, a kad ne bi mogli da nau zaklon, titila bi ih odea kojom
su se preruili. Hodali su gotovo cikcak, bez unapred utvrenog
cilja, orijentiui se pomou obrisa planina na zapadu da bi utvrdili
gde je more, jer tu gde poinje more zavravao se taj beskrajni logor.
Onda im se, najzad, pred oima koje su se ve navikle na tamu,
ukaza poznata ratna oprema. Bilo je tu nekoliko beotijskih lemova
jednostavnih primeraka sa irokim obodom koje nisu koristili samo
Beoani ve i Tesalci i Makedonci. Malo dalje, nekoliko ljudi spavalo
je u svojim stromatama. Nije bilo sumnje u to da su Grci.
Sakrili su se iza gomile upova, skinuli su odeu i sablje i ostali
samo u tunikama, koje su mogle da prou i kao kitoni. Nezgoda je u

207
tome to Makedonci uglavnom nose eksomis, model tunike koja se
vezuje ispod desnog ramena. Aristodem je i to reio: noem je
odsekao deo tkanine koji je njegovom prijatelju prekrivao rame, a
zatim je isto uinio i sa svojim kitonom. U mraku niko nee ni
primetiti da je tunika prepravljena.
Vas dvojica! Nemate li pametnija posla nego da tumarate po
logoru? Vratite se na spavanje jer emo za dan-dva u borbu!
Straar ih je video i priao im je, tiho im se obraajui da ne bi
probudio saborce. Govorio je grki, ali grub i tvrd grki kakav
govore Makedonci.
Zapravo smo poli da se okupamo spremno odgovori
Aristodem, oponaajui dijalekat. Nije zabranjeno, zar ne?
Radite ta hoete. Ali krupne ribe ne vole kad se ljudi ne
odmaraju nou odvrati vojnik, i naini pokret glavom udesno,
nesvesno pokazujui Aristodemu i Euritu gde se nalazi njihova
meta. Pravili su se kao da su produili prema plai, ali im su malo
odmakli, skrenuli su levo. Posle nekoliko desetina metara zatekoe
se izmeu velikih, fino izraenih atora, to je bio jasan znak da je
re o sektoru namenjenom visokim dostojanstvenicima, kojih je,
izgleda, u persijskoj vojsci bilo na pretek.
Naime, bilo je poznato da je Kserks sa sobom poveo mnoge
predstavnike carske porodice: brau, polubrau, razne roake, a
mnogi od njih zauzimali su najvanije poloaje u vrhovnoj komandi
i bili su na elu neke despotije. U tom mnotvu atora koji su
pripadali visokim dostojanstvenicima, prepoznati carev bio je pravi
poduhvat. Kad bi neko upao u grki logor, bez tekoa bi pronaao
Leonidin ator jer je zbog skromnosti grke vojske jedino kralj imao
ator; ak su i polemarh i pentakontarsi spavali kao i svi ostali
vojnici.
Krivei sebe zbog naivnosti, Spartanci nastavie da posmatraju
velianstvene konake persijske vrhovne komande, trudei se da
nau neki znak koji bi im pomogao da prepoznaju carev ator. Neki
atori bili su vei od ostalih, ali svi su delovali kao da pripadaju
nekom visokom dostojanstveniku. I ispred svakog nalazila su se

208
najmanje dvojica straara.
Povrh svega, morali su i da poure da ih neko ne bi primetio kako
oklevaju i posumnjao u njih. Zato su poeli da se teturaju, pravei se
da su pijani. Bio je to dobar nain da opravdaju svoje tumaranje i
izgovor da i dalje nastave da gledaju unaokolo.
Na Aristodema ostavie utisak dvojica vojnika koji su straarili
ispred jednog atora. Nisu bili obini vojnici. I ostali straari delovali
su kao da pripadaju posebnim jedinicama, ali ta dvojica... oni su
zaista izgledali kao da pripadaju odredu Besmrtnih ija je jedinica
carevih kopljanika, kako se prialo, bila poasna careva garda.
Dvojica prijatelja primetie, pre bilo ega ostalog, njihovu kosu
ispod valjkaste kape: bila je podeljena na vrlo paljivo napravljene
sitne pletenice; potom su primetili da su na isti nain upleli i vlasi
brade. Nosili su luk i tobolac preko ramena i ukraenu togu
jarkocrvene boje, s belom trakom na sredini, dugaku do glenjeva,
ispod koje su virile grimizne pantalone i zatvorene, ute cipele.
Slabani sjaj meseine i vatri odbijao se o njihove pozlaene ogrlice i
narukvice i o srebrnu kuglu kojom im se zavravalo koplje. Naroito
se isticalo koplje jer ga straari nisu drali prislonjeno o tlo, ve na
ramenu, vrha okrenutog nadole, kao da su spremni da ga svakog
trenutka upotrebe. Na levoj miici nosili su zaobljen tit, napravljen
od dva polukruga zaseena sa strane; iza tita, zadenut za pojas,
video se drak kratkog noa koji je Aristodem stigao da osmotri i
primetio na njemu dve diveregentno postavljene lavlje glave.
Straari su stajali ispred atora, a boni delovi su, naizgled, bili
nezatieni. Aristodem udari laktom Eurita i jedva primetnim
pokretom glavom stavi mu do znanja da je to verovatno ator koji
trae. Njegov prijatelj klimnu glavom i pripremi se da izvede
predstavu.
Ja mogu da izdrim vie od tebe, kaem ti ree Aristodemu
nesigurnim glasom pijanca i gurnu ga.
Ma kakvi! Popio si jednu au i vidi na ta lii! Ne moe da
stoji na nogama! odgovori mu Aristodem pa ga i sm gurnu.
Dvojica straara neznatno okrenue glavu, vie privueni

209
pokretima ove dvojice nego beznaajnom bukom. Ne razumeju
nijednu re koju smo izgovorili, pomisli Aristodem, ali bili su sigurni
da pred sobom imaju dva pijanca.
Nije istina da sam pijan. Potpuno sam trezan! odvrati Eurit, s
naporom se ispravljajui.
A, je li? Onda mi pokai... ree Aristodem.
Onda se Eurit, teturajui se, pomeri prema dvojici straara, koji
odvojie drku koplja s ramena. Je l vam izgledam kao da sam
pijan? Je l vam izgledam kao da sam pijan? upita ih, pruajui
ruke i pokuavajui da im dodirne kape. Ova dvojica najpre
pokuae da ga odgurnu kopljem, a onda, da ga ne bi povredili,
odluie da ga odgurnu titom. Spartanac je nekoliko puta pao na
zemlju i ustao, ponovo im dosaujui. Persijance je ak i zabavljalo
njegovo ponaanje i glasno su ga podsticali. Previe glasno, zapravo,
za dvojicu vojnika koji znaju da se neposredno iza njih nalazi njihov
vladar.
Aristodem je shvatio da se sve odvija onako kako su predvideli.
Naas se zabrinuo za Eurita, ali bio je siguran da Persijanci ne ele
da izazivaju sukobe s grkim saveznicima. I dalje se teturajui,
Aristodem je stao bono od atora, nestajui iz vidokruga dvojice
straara i zagledao se u koni rub koji je gotovo sasvim prianjao uz
tlo. Kad je primetio jedan otvor dovoljno veliki da kroz njega
provue ruku, izvadio je no, prosekao ga uzdu i provukao se.
Obreo se u gotovo potpunom mraku, u velikoj prostoriji
osvetljenoj samo arom na izdisaju. Vrlo oprezno se zaputio prema
izvoru svetlosti, skinuo s jedne stolice drveni naslon za ruke i prineo
ga aru da bi zapalio baklju. Kad je pogledao unaokolo, u jednom
uglu atora primetio je zlatni tron bogato ukraen dragim kamenjem
i zadovoljno je zakljuio da je na pravom mestu.
Sad treba da nae Kserksa, i to to pre ako nee da dopusti da
onoj dvojici napolju dosadi da se zabavljaju s Euritom i da ga
iskasape.
Video je da u zadnjem delu atora postoji zaseban odeljak za
spavanje, odvojen od ostalog prostora tekom zavesom. Oprezno je

210
priao poto je spustio baklju na ar, kako se njena svetlost ne bi
primetila. Uzeo je no i neznatno razmakao zavesu, a zatim
provukao glavu kroz otvor. Ispred sebe ugledao je krevet.
Bio je prazan.
Vie nije bio tako pribran. Treba se izvui iz te zbrke, a nisu ni
obavili zadatak. Kad bi ga Leonida video, ne bi ga vie smatrao za
oveka jakih ivaca. Udario je pesnicom po zidu atora i nastavio da
gleda unaokolo, dok nije shvatio da se car ne nalazi u tom malom
prostoru. Onda se vratio istim putem, dohvatio baklju i nimalo se ne
trudei da bude oprezan pogledao svaki ugao i pomerio svaki
komad nametaj iza kojeg bi neko mogao da se sakrije.
Niko ga nije video, jer nije ni bilo nikog ko bi ga mogao videti.
ator je bio prazan.

211
 Bekstvo iz persijskog logora

B rzo, idemo! ree Aristodem Euritu i dalje podraavajui ton i

pokrete pijanca. Poto je navrat-nanos izaao iz atora, kroz isti
otvor kroz koji je i uao, ponovo je poeo da se tetura i pridruio se
prijatelju. Straari su i dalje odbijali Eurita titom gurajui ga od
jednog do drugog, pratei svoju igru smehom i nerazumljivim, ali
svakako nimalo laskavim dobacivanjem na njegov raun. injenica
da car nije u atoru, verovatno ih je navela da se opuste i da se malo
zabave.
Eurit ostade pribran i dopustio im je da ga udaraju poput vree;
namerno se zanosio kao da gubi ravnoteu. Kad se Aristodem
pojavio, krotko mu je dopustio da ga uhvati za ruku i da ga odvue.
Persijanci su se i dalje smejali, ali sasvim zadovoljni iznenadnom
zabavom, nisu pokuali da ih zaustave, ve su im se samo
podsmevali dok im dvojica Grka nisu nestala iz vidokruga.
Jesi li uspeo? upita Eurit im mu se ukazala prilika.
Ma kakvi! Nije bio u ator, iako je to njegov ator
obeshrabreno uzvrati Aristodem.
I ta emo sad? zbunjeno upita drugi.
ta emo? Svakako moramo saznati gde je Kserks ako nas pre
toga ne uhvate.
Upravo u tom trenutku iz daljine dopree povici i njih dvojica
ugledae obrise ljudi koji su se mahnito razleteli po mraku. Postojala
je velika verovatnoa da je mete nastao jer je neko otkrio dva lea
iza granica logora. Morae da se sakriju, i to to pre.
Bili su na rubu dela logora u kojem su smeteni visoki
dostojanstvenici. atori su bili skromniji i bez straara, ali su ipak
pruali zatitu za razliku od sektora u kojima su ljudi spavali pod
vedrim nebom. Ljudi oko njih probudie se od povika koji su se
prenosili iz sektora u sektor. Bilo je jasno da vojnici prenose jedni
drugima da se u logoru nalaze uljezi.
Dvojica Spartanaca uletee u ator pored kojeg su u tom trenutku

212
prolazili. Unutra je bilo mrano, a nozdrve im zapahnu prodoran
zadah, slian vonju trulei koji su imali prilike da osete na bojnom
polju, dan nakon bitke.
Oklevali su samo jedan trenutak pre nego to su izvukli bodee i
nastavili kroz atore naslepo hodajui u potrazi za nekim kome bi
stavili no pod grlo. Eurit je prvi naleteo na oprueno ljudsko telo i
pao je preko njega. Pre nego to je usnuli stigao da pusti glas,
obuhvatio ga je oko vrata i priljubio mu seivo noa uz lice. Odmah
zatim Aristodem doslovno nagazi jednog vojnika koji ispusti
priguen krik pre nego to je Spartanac i njemu prislonio no uz
lice.
Da li neko od vas dvojice govori grki? upita Aristodem.
Tiina.
Poslednji put pitam. Onda u isei od uva do uva ovo lice koje
drim meu miicama. Da li neko od vas govori grki?
Ja jesam Grk ree Euritov zarobljenik.
Upali svetlo. Pouri. Eurite, ustanite i nastavi da ga dri
naredi Aristodem.
Eurit ni na trenutak nije pustio tanjunu priliku koju je drao uza
se, samo joj je dopustio da jednom rukom podstakne ar koji je jo
tinjao ispod pepela. Ubrzo zatreperi slaba svetlost koja je
Spartancima omoguila da vide s kim imaju posla.
Njihovi domaini svakako nisu bili ratnici. Obojica su bili nene
grae. Razlikovali su se samo po uzrastu i crtama lica. Grk koji je
zavrio u Euritovim rukama bio je mlad, a onaj drugi bio je star,
istonjakih crta lica, elav, duge, sede negovane brade.
Spartancima se uini da se u atoru nalazi i trea osoba; ali onda
shvatie da je to le, opruen na nekom stoiu, s dubokom ranom
na grudima oko koje su se nazirali utozelenkast krug i posekotine.
Pod kiljavom svetlou ara telo je delovalo uznemirujue. Pored
njega su, na manjem stoiu, bile poreane razne boice.
Ko ste vi? upita Aristodem Grka.
On upitno pogleda starca, ali ovaj ne pomaknu nijedan mii na
licu. Jasno, nije mu odobrio da govori.

213
 Mladi je utao, ali posle nekoliko trenutaka osetio je kako mu se
Euritov bode useca u bok. Ja sam njegov rob, a on je jedan od
dvorskih lekara velikog cara Kserksa.
Ovaj ga oinu pogledom. Aristodem popusti stisak i nastavi da
ispituje. Kserksov lekar. Dobro. Onda ete znati da nam kaete
gde je car.
Ponovo tiina.
Ovog puta Aristodem je pritisnuo otricu noa meu stareva
rebra. Nije bio nimalo nean i napravio mu je malu posekotinu.
Ionako e umeti da je zalei ree i pogleda roba ekajui
odgovor.
Kserks je otiao u Afet da se sastane sa zapovednicima flote,
zbog oluje... konano odgovori Grk.
Oluja? Kakva oluja? upita ga Eurit.
Pa... na severu je danas bila snana oluja i izgleda da je
pozadina nae flote pretrpela teka oteenja. Zato je Kserks otiao
lino da proveri koliko je brodova stiglo neoteeno u Malijski zaliv.
Aristodem i Eurit se pogledae u neverici. Onda Aristodem zau
starca kako jei i primeti da je ovaj izgubio mnogo krvi. Pustio ga je
da ode do stoia na kojem su stajali lekovi, a onda je rekao Euritu:
To znai da se Kserksovi planovi menjaju. S polovinom flote moda
nee moi da se sukobi na moru...
Moda, na kraju krajeva, na poduhvat i nije sasvim proprao.
Ako uspemo da prenesemo tu vest u na logor... odgovori Eurit.
Podseam te da nas napolju trae stotine vojnika! odvrati
Aristodem iznenada obuzet besom. Ova dvojica nam moraju
nabaviti odgovarajuu odeu kako bismo se preruili; i, ako je
mogue, i ovo udo koje nosite na glavi i oko vrata dodade
obraajui se robu.
Spartanci nikad nisu saznali da li im je rob pomogao zato to je i
sm Grk, zato to je hteo da napakosti gospodaru ili jednostavno iz
straha. injenica je da im je pokazao gomilu poderane odee,
prljave i mestimino umrljane krvlju, koja je leala u uglu atora.
Mislite na tijare? Tamo su na gomili; to su uniforme pokojnih

214
vojnika, onih koje je moj gospodar pokuao da izlei. Nameravao je
da ih preproda...
Spartanci se naoe u udu. Bacili su se na gomilu odee i poeli
da preturaju pokuavajui da sastave dve uniforme. Ostavili su na
sebi eksomis, preko kojeg su navukli koulju; Aristodem je imao isti
problem s uskim pantalonama kao i malo pre toga. Odea je bila u
loem stanju i nepodnoljivo je zaudarala, ali morali su da potisnu
gaenje.
Zakaili su no za pojas i ma oko ramena; oruje nije bilo
persijsko, ali nadali su se da niko nee dovoljno dugo obraati
panju na njih da bi to primetio. Okrenuli su se prema sredini atora
tek u trenutku kad su stavljali tijare na glavu. Mlaz tenosti
neprijatnog mirisa pljusnu im posred lica izazvavi im peckanje u
oima i prisili ih da zamure. Kad su otvorili oi, videli su starca
kako baca neko vedro na pod i uzima sablju prislonjenu na stolicu
pored stola. Aristodem pree nadlanicom preko oiju da bi otro
smrdljivu vodu koja mu se i dalje slivala niz obraze, a zatim izvue
no i probode Persijanca pre nego to je uspeo da zamahne
orujem.
Nagon za preivljavanjem i sve jae peckanje u oima naterae i
Eurita da ubije roba ije je ubrzano disanje osetio tik iza sebe.
Spartanac izvue bode iza pojasa i brzim pokretom ruke, i ne
osvrui se, zari ga u grudni ko mladiu koji zastenja i srui se na
tlo. Eurit se potom okrenu i pogled mu se susretnu s pogledom
rtve koja kao da ga je preklinjala da je potedi. Tek tad je Eurit
shvatio da Grk nije imao nita u ruci i da nije nameravao da mu
naudi. Ali mladi je u meuvremenu izdahnuo.
Spartanac je nekoliko trenutaka stajao zateen, dok ga Aristodem
nije zgrabio za miicu i snano ga protresao. Nemamo vremena za
kajanje. Brzo, spasavajmo kou!
Sigurno nas ve svi trae. Moda je bolje da zasad ostanemo
ovde odvrati mu Eurit trljajui oi kako bi odagnao nelagodno
peckanje.
Jesi li ti lud? odvrati Aristodem. Moramo iskoristiti mete

215
koji vlada u logoru. Moda nas nee ni primetiti ako budemo
izgledali kao da i samo traimo uljeze.
Onda treba da uzmemo konje... predloi Eurit.
Ne dolazi u obzir. Tako emo privui panju na sebe. Nemamo
odeu konjanika. Osim toga, ovde ima izuzetnih konjanika koji e
nas zaas stii; o nama Spartancima sve se moe rei osim da znamo
da jaemo objasni mu Aristodem, koji je i sm sve vreme trljao oi.
Onda je provirio iz atora i dodao: Poelo je da svie. Za nekoliko
minuta e se razdaniti i otkrie da nismo istonjaci. Brzo!
Neprimetno je razmakao rubove atora i pogledao istinu ispred
atora. Ljudi su trali na sve strane uz zvuke trube koja je verovatno
oglaavala vreme za ustajanje. Saekao je da se prostor oko atora
raisti kako niko ne bi primetio odakle izlaze, onda dade znak
Euritu i odluno izae. Ali zastao je kao ukopan kad mu je sve
vazduh zapahnuo ozleene oi. Prijatelj poe odmah za njim, ali i
njegovim oima trebalo je nekoliko trenutaka da se naviknu na sve
vazduh. Zatim se brzim korakom zaputie prema planinama.
Persijski vojnici su se, sami, u malim ili velikim grupama kretali
jednako brzo u istom pravcu; neki su produili prema moru. Jasno
se videlo da su mnogi meu njima Grci; ostali su bili istonjaci koji
su sprovodili grupe Helena. U svakom sluaju, niko nije obraao
panju na njih dvojicu, koji su sve bre koraali i nailazili na sve
vee grupe Grka.
Ugledali su jo jednu grupu Helena u pratnji nekolicine
Persijanaca. Hodali su prema njima pribliavajui se sa strane i kad
su se gotovo susreli, jedan istonjak ih primeti i doviknu im neto
nerazumljivo i pozva ih irokim pokretima ruke da im se pridrue.
Aristodemu i Euritu nije preostalo nita drugo nego da ih posluaju i
bila je prava srea to im je istonjak pokazao da stanu na zaelje
grupe, gde nije bilo Persijanaca. Njih dvojica ipak pokrie donji deo
lica rubom tijare da ih Grci ne bi prepoznali.
Ostali su uz kolonu dovoljno dugo da su mogli da uju razgovore
izmeu Helena i da na taj nain saznaju neke informacije.
I veruju da e ba meu nama nai one koji su ubili straare i

216
uli u logor? ree jedan od njih.
Pa, ako bolje razmisli, to je logino. Sigurno su u pitanju Grci i
svakako e pokuati da se sakriju meu nama... odgovori drugi.
I ta e da urade, sve da nas pobiju da bi bili sigurni? nastavi
prvi, koji se nije isticao naroito blistavim umom.
Stvarno si budala. Dovoljno e biti da nas rasporede po
jedinicama kako bi nai zapovednici mogli da nas prepoznaju, zar
ne?
Ko zna zato su doli ovamo...
Moda su hteli da ubiju Kserksa. Rei u ti neto dodade
drugi, oprezno se osvrui to uopte nije loa zamisao...
Meni je svejedno da li e cri ili nee... ree budala.
Bolje bi bilo da ti nije svejedno! Tako bi se Persijanci vratili svojoj
kui, a mi ne bismo morali da ratujemo s onima s juga...
Ma da, nek crkne taj enskasti Persijanac koji hoe da nas
povede u rat a nikad nije uze oruje u ruke!
Jeste li videli ljude koji ga okruuju? Toliko se prostiru pred njim
da gotovo liu zemlju, hodaju podignutih guzica da ne bi morali da
se saginju svaki put kad ga vide. tavie, odmah se bacaju
etvoronoke kad znaju da je car u blizini.
A hteli bi da se i mi ponaamo na isti nain. Kako se to zove?
Proskijaneza?
Proskineza, budalo!11
Pazite ta priate! Neki od njih moda razumeju poneku grku
re! Osim toga, smejete se poto ste izgovorili re proskineza...
upozorio ih je jedan koji je delovao mudrije od ostalih.
Zapaanja Grka o Kserksu i njegovoj sviti bila su jednoduna i
dvojica Spartanaca naas pomislie da bi mogli da im otkriju
identitet kako bi se spasli iz nevolje. Meutim, ti Grci su ipak
pripadnici vojske velikog cara i mogli bi da se istaknu ako bi prijavili
uljeze. Razmenili su sauesniki pogled, koji je bio dovoljan da se
sloe da se nee otkrivati.
Smer u kojem se uputila grupa sasvim je odgovarao Aristodemu i
Euritu jer su planine bile sve blie. Sve u svemu, to due ostanu uz

217
te Grke pravei se da su Persijanci, utoliko bolje. Meutim, ubrzo su
stigli do sektora gde su se neki Grci ve rasporedili po jedinicama.
Meu njima su, na pravilnim razmacima, stajali persijski peadinci
odeveni kao i dvojica Spartanaca, ali za razliku od ove dvojice, oni
su imali mali tit u obliku polumeseca i bradvu. Tu je bilo i nekoliko
zapovednika koji su se od ostalih razlikovali po tome to su nosili
turban na glavi, pojas oko pasa, pantalone i, pre svega, ogrta od
proivenog lanenog platna.
Tu vie nisu smeli da ostanu.
Trebalo je da se sklone pre nego to Grci zavre rasporeivanje,
kako bi izbegli da ih zapovednici pozovu da stanu uz ostale
persijske peadince. Meutim, bilo je gotovo nemogue da se
iskradu a da pri tome ne privuku panju na sebe. Sreom, bili su na
zaelju kolone i iskoristili su trenutak kad su Grci poeli da se
izdvajaju iz grupe. Polako i neprimetno su se sakrili iza kola. Ako je
neki Grk i primetio da ih nema, nije obratio panju na to, jer je
verovatno mislio da su dobili nareenje da se izmeste.
Kad su se sklonili, Aristodem i Eurit pogledae oko sebe. Pod
bledom svetlou svitanja, procenili su da zapadna granica logora
nije dalja od jednog stadija. Aristodem na kraju odlui da bi najbolje
bilo da se zapute pravo prema najbliim straarima, stvarajui utisak
da su im zamena ili pojaanje. Onda e moi da ih ubiju i da nastave
prema Trakisu.
Saoptio je Euritu plan i krenuo i ne ekajui njegov odgovor.
Uostalom, Eurit nikad nije dovodio u sumnju nijednu njegovu
odluku i svakako to nee uiniti ni ovog puta. Zaputie se pravo
prema straarskom mestu koje je s te razdaljine delovalo malo.
Jedan korak, dva, deset koraka i straarski poloaj ve im je
delovao vei. Naizgled nije bilo nikakve prepreke izmeu njih i
njihovog cilja.
Jo deset, dvadeset koraka bez ikakve prepreke. Jedino su ljudi
trali oko njih, i s leve i s desne strane, a poneki i zdesna nalevo,
brzo prolazei ispred njih.
Njihovo hodanje pretvorilo se gotovo u tranje. Napredovali su

218
sve bre, a granino straarsko mesto postajalo je sve blie; toliko im
je bio blizu da su mogli da vide petoricu vojnika na poloaju.
Petorica vojnika.
Iako je to mnogo, smatrali su da imaju sree to ih nema
pedesetorica. Na kraju krajeva, njih dvojica su u prednosti jer mogu
iznenada da prepadnu neprijatelja. Osim toga, to im je bila
poslednja prepreka, to im je ulilo dodatnu snagu.
Zaue se povici.
Nisu reagovali. Nisu ni okrenuli glavu u stranu odakle je dopirala
vika. Dok se vika pojaavala, njih dvojica su ubrzavala korak, a onda
su se povici uli i s drugih strana.
Jedan vojnik, zbunjenog izraza lica, stade pred njih. Povici koji su
dopirali iza njih verovatno su bili poziv vojniku da ih zaustavi.
Aristodem je shvatio da je vreme da se razotkriju i da upotrebe
maeve. Izvukao je svoj i pravo iz korica zario ga u stomak vojnika
koji je stajao ispred njega; poto ga je zabo preduboko, nije imao
vremena da ga izvue, ve je uzeo sablju koja vojniku bee zadenuta
za pojas.
Pored sebe zauo je korake, a zatim i zveckanje oruja. Eurit je
izvukao svoj ma i odbranio se od zamaha vojnika koji je iskrsao ko
zna otkuda, a onda mu je zadao smrtonosni udarac.
Nakon toga nije im preostalo nita drugo nego da potre koliko ih
noge nose prema straarima na granici logora, kao da pretravaju
poslednje metre pre sudara dveju falangi. Trebalo je da pretre jo
nekoliko desetina metara do straara koji su ih ekali, trojica s
uperenim kopljima, a dvojica s bradvama. Spartanci izvukoe
noeve i podigoe ih u levoj ruci.
Ako je Leonida u pravu, pomisli Aristodem pre nego to se
ustremio na neprijatelje, petorica Persijanaca zaista nisu dovoljna da
se suoe s dvojicom Spartanaca. Decenijama zajedno poduavani
borbi, dvojica hoplita u persijskoj odei vrlo dobro su znali ta da
oekuju jedan od drugog, bez potrebe da gube vreme na
dogovaranje. Znali su i da se kreu usklaeno ne morajui da
gledaju jedan drugog, za razliku od petorice njihovih protivnika koji

219
nisu znali koga i kako da napadnu, ve su gledali jedan drugog
pokuavajui da organizuju napad.
Oklevanje je ublailo brojanu nadmo Persijanaca ali i nadmo
koju su im pruala koplja i titovi koje Spartanci nisu imali.
Aristodem je prvim udarcem sablje s leve strane polomio drku
jednog koplja, a bode je zario u grkljan vojniku koji je stajao malo
dalje, takoe s leve strane. Eurit je jednim udarcem presekao desnu
ruku Persijancu koji je zamahnuo bradvom prema njemu.
Istovremeno je, odlunim pokretom ramena, izbegao udarac
protivnika koji mu je priao s leve strane, a potom se pomerio
udesno da bi se sukobio s najudaljenijim Persijancem iz grupe.
Persijanac je pokuao da bradvom udari Eurita po glavi, ali je
promaio i teina oruja zanese ga napred, omoguavajui Grku da
ga uhvati za ivicu tita i da ga obori na zemlju, a zatim da ga
dokraji noem. Nije morao ni da se okrene da bi se sukobio s jo
jednim vojnikom naoruanim kopljem: Aristodem je pustio
Persijanca kome je polomio koplje i bacio se na vojnika iji je udarac
Eurit izbegao; vodoravnim zamahom zario mu je sablju u desni,
nezatien bok.
Poslednji koji je mogao da im naudi u meuvremenu je spustio
koplje, koje mu vie nije koristilo, i isukao je sablju, ali je oklevao i
bio je previe oprezan; prestraen, nije znao ta da ini kad su mu
dvojica Spartanaca prila, tako da je samo postavio koplje u
odbrambeni poloaj i ispruio tit preda se, a zatim je zakoraio
unazad. To mu nije pomoglo: Eurit snano udari njegov tit s
namerom da mu odvue panju, a Aristodem jo jednom izvede
vodoravni zamah u visini vojnikovog vrata, na kojem ve sledeeg
trenutka vie nije bilo glave.
Doao je trenutak da ponovo potre, tim pre to se iza njih ulo
sve vie glasova. Uzeli su titove ubijenih Persijanaca i potrali
istovremeno, kao da su na startu neke trke na stadionu. Trali su
najbre to su mogli dok nisu primetili da im u susret dolaze dvojica
konjanika, koji su se verovatno vraali iz obilaska ili sa strae na
isturenim poloajima. Na osnovu letiminog pogleda, jedinog za koji

220
su Aristodem i Eurit imali vremena, zakljuili su da su ti lako
oklopljeni konjanici Skiti; na sebi su imali kone prsluke i
pantalone, bili su naoruani dugakim maevima i bradvama. Sa
sedla su im visile vree s lakim kopljima, a preko ramena su imali
lukove i tobolce sa strelama koje su, kako se prialo, koristili
izuzetno veto.
Dvojica Spartanaca nisu mogla da se oprue u visokoj travi
ekajui njihov napad, niti su mogli da stoje izloeni napadu
njihovih strela. Zato su nastavili da tre visoko drei titove, iako
im takvi kakvi su, odseenih bonih rubova, nisu ulivali sigurnost.
Skiti su poterali konje u galop, to im nije smetalo da zategnu lukove
i izbace strele. Uspeli su da gaaju ak dva puta, jednom levo, drugi
put desno od glave konja, dok se nisu primakli protivnicima.
Vidljivost je jo bila slaba, to je osujetilo njihovu izuzetnu vetinu:
strele profijukae pored Aristodema, a jedna se zari u Euritov tit.
Pre neposrednog okraja, Skiti isukae maeve i izabrae svaki
svog protivnika. Ali Euritov protivnik se zanese u sedlu im mu je
Spartanac titom snano udario konja po njuci. Drugi Skit je,
meutim, uspeo da zamahne maem, ali Aristodem je trenutak
ranije prozreo njegovu nameru i okrenuo mu ruku pa je Skit naleteo
na sopstveni ma i sruio se na zemlju, tako da mu je vrh maa
izleteo na lea.
Eurit je, u meuvremenu, zadao smrtonosni udarac drugom
protivniku, koji je takoe zavrio na zemlji: raspolutio mu je lobanju
pre nego to je ovaj uspeo da se pridigne.
I tu prepreku su savladali. Spartanci se osvrnue i s naporom se
zagledae iza sebe jer su ih oi i dalje pekle. Mnogi Persijanci su
preli granicu logora i dali se u poteru za njima. Sad je trebalo to
pre da se dokopaju obronka planine iza Trakisa, kako bi zavarali
tragove. Dobro, pomisli Aristodem. Pre neki dan nismo uspeli da
pobedimo u trci s ostalim Grcima, videemo da li emo pobediti u
ovoj trci za ivot, protiv manje vrednih protivnika.
Nastavili su da tre najbre to su mogli, kao da treba da pretre
samo jedan stadion. Meutim, pred njima je, do planina, bilo mnogo

221
stadija tako da su postepeno usporavali, sve tee diui. Ipak, dotad
su ostavili daleko iza sebe progonitelje, koji nisu bili u stanju da
prate njihov ritam. Ipak, progoniteljima se pridruio i poneki
konjanik, a osim toga, neprijatelji su imali neto mnogo bre od
dvojice Spartanaca: strele. Aristodem i Eurit stisnue zube, izvlaei
poslednje delie snage iz sebe i nastavie da tre prema Trakisu, koji
su morali da zaobiu sa severne strane.
Aristodem naas pomisli da bi mogli da potrae sklonite u gradu.
Ali odmah je odbacio tu pomisao znajui da itelji grada koji je bio
gotovo pod opsadom nee stii da im otvore kapije pre nego to
Persijancu pristignu. Na taj nain bi Spartanci doslovno bili priterani
uza zid, bez ikakve mogunosti da pobegnu.
Nastavili su da tre ak i kad su izbili na strme planinske staze.
Zapamtili su gde se odvaja put kojim su doli, ali morali su da se
pobrinu da taj put ne otkriju i Persijanci, jer bi kasnije mogli da ga
iskoriste da opkole grke poloaje. Sreom, na tom mestu bilo je
lake zavarati tragove jer je gusto rastinje onemoguavalo konjima
da se probiju i vojnicima da otkriju kojim putem da ih slede.
Logino je bilo zakljuiti da su Persijanci pomislili da su njih
dvojica Grci iz Trakisa. tavie, Aristodem je bio siguran da e
Persijanci pokuati da blokiraju prilaze gradu kako njih dvojica ne bi
mogli da uu. On se osvrnu i uveri se da je u pravu: nekoliko
konjanika i brih peadinaca usporili su kad su stigli nadomak
gradskih zidina i, oklevajui, gledali su u pravcu u kojem su
Spartanci pobegli. Neki se pribrae od iznenaenja i nastavie da ih
progone, ali Spartanci su ve bili na nepristupanom terenu, a gusto
bunje i drvee potpuno su ih zaklanjali od pogleda Persijanaca.
Aristodem dade Euritu znak da ne poe pravo prema prilazu
Anopaji, pokazujui mu desno, manje pristupanu stazu pola stadija
dalje, nadajui se da e njome izbiti na pravi put kad se zavuku
dublje u umu. Kad se osvrnuo, primetio je, meutim, da ih niko
vie ne sledi.
Naas se zamislio. Oklevanje Persijanaca pred zidinama Trakisa
dovelo je do toga da izgube iz vida progonjene pa su oni, u

222
meuvremenu, zaobili grad i poeli da se penju uz planinske
obronke ulazei u umu koja se prostirala iznad samog grada. Kad
su zali meu gusto rastinje, znali su da e Persijancima biti gotovo
nemogue da ih nau.
Ako su zaista uvereni da su njih dvojica stanovnici Trakisa, moda
su pomislili da su begunci uspeli da se uvuku u grad kroz neki drugi
ulaz i sad pokuavaju da ga pronau.
inilo se da su uspeli da umaknu. Ipak, nisu smeli da se
zadravaju u okolini grada. Iako su Persijanci verovali da su njih
dvojica dola iz Trakisa, pre ili kasnije detaljnije e pretraiti i
okolinu grada. Pourili su da pronau stazu, maevima krei sebi
put kroz kronje i bunje.
Ubrzo su, puni ogrebotina i oderotina stigli do Anopaje. Od
Efijalta, naravno, nije bilo ni traga ni glasa. Sigurno je otiao jo pre
sat vremena, to je znailo da e morati sami da se snau.
Aristodem je bio zadovoljan to je prevideo tu mogunost te je, dok
su dolazili, zapamtio put. Ve se razdanilo i premda im je to i te
kako olakalo kretanje, svakako je menjalo vizuru na orijentacione
take koje je Aristodem zapamtio.
Sili su niz padinu i stigli do Azopa; preplivali su ga, a voda je
blagotvorno uticala na njihove oi, koje su ih dalje pekle. Onda su se
dobrih sat vremena peli uz obronak s druge strane reke, ve sasvim
sigurni da ih vie ne prate. Tek tad su seli da predahnu i da
protrljaju oi koje bi rado ponovo isprali vodom.
Ko zna ta nam je onaj lekar bacio u lice... primeti Eurit.
Liilo je na vodu. ini mi se da je vedro stajalo tano ispod stola
na kojem je leao le. Pretpostavljam da mu je trebalo za neto u
vezi s mrtvacem odgovori mu Aristodem.
Tako mi bogova! Voda je zagaena smru? im stignemo u
logor podneu rtvu Apolonu da bi udaljio smrt od mene! To je
mnogo gore nego da sam ranjen! uzbueno primeti Eurit.
Mene samo brine da ta voda nije bila zaraena neim
ozbiljnim... nemarno ree Aristodem i slegnu ramenima.
Cinik, kao i uvek, zar ne? primeti Eurit. Ovaj poduhvat te

223
nimalo nije uverio u ispravnost naina na koji si odgajan? Ipak,
postupio si kao pravi spartijat i niko od nas ne bi umeo bolje. ak ni
Leonida. Prvi trenuci spokoja nakon Efijaltovog beskrajnog
brbljanja i napetih dogaaja u persijskom logoru podstakli su ga da
pokua da navede prijatelja da mu se bar jednom poveri.
Izgledalo je da je uspeo: Leonida? Opet o njemu? Jesi li toliko
ubeen da je on izuzetan? huknu Aristodem.
Nekim ljudima se na licu i iz dranja vidi da su predodreeni da
budu veliki. Ja sam, na primer, uvek to video i u tebi. A on je isti kao
ti odvrati Eurit.
A, je li? Ne znam da li u ikad biti u stanju da ubijem svog
kralja, ak i kad bih znao da zasluuje da umre... izlete
Aristodemu.
ta hoe da kae? Ne shvatam te.
Hou da kaem da je on svog kralja ubio, a ja, iako znam ta je
on uinio, nemam snage da ubijem njega... Moda sam, na kraju
krajeva, uprkos sumnjama i pokudama koje izraavam, vei
Spartanac od njega obeshrabreno odvrati.
Eto, izgovorio je to.
Eurit je nekoliko trenutaka utao. Odmah je otvorio usta, ali
izvesno vreme nije pustio glasa od sebe. Jasno je da se ali ree
na kraju.
Nimalo se ne alim. Da li ti je poznato kako je jezivo skonaao
Kleomen? Pa, iskasapio ga je njegov brat ree Aristodem,
odvraajui pogled s prijateljevog lica.
A ko ti je to rekao?
Aristodem je naas oklevao pre nego to je odgovorio: Osoba u
koju imam poverenja. Dovoljno je toliko da zna odvrati, znajui
da se njegov prijatelj nee zadovoljiti tim odgovorom.
A, je li? A da li ta osoba, koja zasluuje poverenje, sluajno i
sama ne nosi krunu i ima sise? ree Eurit, gledajui ga pravo u oi.
Ovog puta Aristodem mu uzvrati pogled. Dugo ga je gledao.
Otkud zna? hladno ga upita.
Znam ve nekoliko meseci. Jedne veeri hteo sam da

224
razgovaram s tobom, kako bih shvatio zato si toliko uzdran. Zato
sam te pratio. Video sam vas zajedno. Onda je, poto je primetio
prijateljev uznemiren izraz lica, dodao: Ne brini. Nikom nisam
rekao niti nameravam da kaem, ta god da se dogodi.
To nije promenilo Aristodemov izraz lica niti stanje njegove due.
Zna li ta bi se dogodilo kad bi neko saznao za to? ree tonom u
kojem nije bilo nimalo saoseanja.
Ja znam ta se tebi dogaa odvrati mu prijatelj. Iako dugo
znam za to, tek sad sam povezao tvoju netrpeljivost prema Sparti s
tim odnosom. Dakle, ona ti je rekla da je Leonida ubio Kleomena...
Kad smo kod toga, tota je ona meni rekla odvrati Aristodem
i nita ne ide u prilog Leonidi... uvaj se tog oveka i ureenja
koje nas je do te mere ponitilo da ne umemo da prepoznamo
jednog prevaranta i ubicu. Takav ovek e napredovati samo zato
to mi prihvatamo to nam drava namee; mi smo gomila ljudi bez
linosti koje obmanjuju, navodei nas da verujemo kako smo
privilegovani, iako smo i sami robovi. Uostalom, zar nas nije poveo
na Termopile da umremo zarad njegove slave? Misli da bi nas
cenio i da smo ubili Kserksa? Dvojica beznaajnih hoplita koji u
prolosti nisu uinili nita znaajno? Vie nije mogao da se
zaustavi.
Zarad njegove slave? Zar nije re o slavi Sparte i Grke? ta
pria? Mora da si zaista izgubio razum kad moe tako da
govori... Pravi Lakedemonac se svakako nije mogao povui u
ovakvim okolnostima! odvrati Eurit, odjednom svestan da se prvi
put u ivotu svaa s prijateljem.
Gluposti. Toliko si ukalupljen nastavi Aristodem da ak i ne
shvata kako te obmanjuju! Kralj se dogovorio s eforima i Geruzijom
i ko zna koliko je njih podmitio ili ucenio da bi mu dodelili trista
oajnika s kojima e ostaviti dobar utisak na celu Heladu. Poslae
nas u klanicu, vratie se u Spartu kao heroj, a onda e mu dodeliti
pravu vojsku, vojsku Saveza, koja e voditi odluujuu bitku na Atici
ili du prevlake. Kad se Leonida vrati s Termopila, nikom nee pasti
na pamet da poveri Leontikidi voenje rata protiv Persijanaca, zar

225
ne? Nisam toliko slep da ne vidim da se dokazuje kao sposoban
vojskovoa, ali on nije doao ovamo da bi pobedio, ve da bi se
izborio za podrku. Tako beskrupulozan ovek savreno se uklapa u
sliku koju mi je Gorgo opisala.
I ti zasniva svoja uverenja na reima ene koju, povrh svega,
moda samo lini interes podstie da te uveri u to da je njen mu
ubica? Ili si video neki dokaz? upita Eurit.
Znam da se on iivljava nad njom i nekoliko puta video sam
tragove bia na njenim leima. Nema razloga da pomislim da su
prie o ostalim njegovim nedelima neistinite. Zato bi, uostalom,
mene lagala u vezi s tim? odgovori.
Po mom miljenju, nisi ubio Leonidu zato to osea, duboko u
dui, da se neto ne uklapa u toj prii nastavi Eurit. Rekao sam ti
da u njemu i u tebi vidim lojalnost. Ako ti nisi u stanju da ubije
njega, to znai da ni on ne bi bio u stanju da poini takvo nedelo, da
iskasapi brata...
Rekla mi je jasno i glasno! uporan je bio Aristodem.
To znai da lae ree Eurit irei ruke. Uostalom, nije prva
ena koja to radi. Ko moe znati kakve su njene pobude? Leonida ti
nije pruio nijedan razlog da ga smatra nedostojnim ovekom.
Zato njoj veruje, a njemu ne veruje? Ja u ti rei zato: zato to si
do ludila zaljubljen u nju! Moda si toliko zaljubljen da si joj
dozvolio da ti odgrize uvo!
Pesnica mu je poletela gotovo nagonski. I zaustavila se posred
Euritovog obraza i mladi se otkotrlja u stranu. Aristodem ga je
posmatrao dok je smrknuto ustajao i oekivao je da mu prijatelj
uzvrati. Ali Eurit mu nije uzvratio. Jo oamuen, pridigao se i
rekao: Vreme je da nastavimo. Moramo preneti vane vesti
ljudima u logoru a onda je poao i ne okreui se da se uveri da li
ga prijatelj prati.

226
 Uoi bitke

T eko je bilo drati se pravog puta bez pomoi vodia.

Aristodem i Eurit su najmanje tri puta uvideli da su krenuli u
pogrenom smeru i bili su primorani da se vrate. Zavrili su meu
ibljem i kupinovim grmljem, na rubu ponora koji je zjapio iznad
zapadnog klanca nadomak Antele, s naporom se probijajui kroz
oblake i hodajui u suprotnom smeru u odnosu na kretanje sunca,
koje se sve vie podizalo na nebu. Nisu razmenili nijednu re,
nijedan pogled.
Kad je staza poela da se sputa prema istoku, uverili su se da su
na pravom putu i ubrzali su korak, i dalje utke hodajui. Nisu
pominjali ni oseaj peckanja u oima koji ih je obojicu terao da ih sve
ee trljaju.
Oko podneva konano su ugledali Crne guzove i odmah zatim
pojavie se prvi fokejski straari na Alpenosu. Vojnici na
osmatranici uperie koplja u njih i bili su spremni da ih gaaju da
Eurit nije odmah progovorio grki, upozoravajui ih da ne
napadaju. Obuzeti strepnjom koja ih je pratila tokom bekstva i
kasnije, zbog napetosti koja ih je obuzela posle svae, nisu se setili
da skinu sa sebe persijsku odeu; osim toga, sunce je delimino bilo
zaklonjeno oblacima i nisu osetili potrebu da se razgolite. Ipak, ono
to je od te odee ostalo, poderano, iskidano, umrljano krvlju,
zemljom, blatom i prainom, bilo je dovoljno da straari pomisle da
pred sobom imaju Persijance.
U svakom sluaju, Fokejci su se umirili tek kad je Aristodem
izgovorio lozinku: Anaksandrid. Bilo je to ime Leonidinog oca i
tu lozinku smislio je Efijalt, uvek eljan da udovolji kralju. Potom su
se zauvek oslobodili persijske odee i ostali su samo u poderanim
kitonima, izmeu ostalog i zato to su eleli da izbegnu suvina
pitanja vojnika na koje e naii na putu do Leonidinog atora.
etvorica osmatraa sprovedoe ih do Termopila; usput im rekoe
da su se Persijanci ponovo rasporedili na svega nekoliko stadija

227
dalje, ali nisu napali u zoru, kao to je Megista predvideo.
Kad su se pojavili umorni i izmueni, odmah su privukli panju
vojnika u logoru. Spartanci koji su prethodne noi primetili da ih
nema, prvi su im prili i obasuli ih pitanjima. Naili su i na Anerista
koji im, meutim, nije pruio zadovoljstvo da ih ita pita, tavie,
ponaao se krajnje nezainteresovano i odgurnuo je potinjenog koji
im je priao.
Njih dvojica su utali kao zaliveni, ak i kad im je priao Dijenek,
iz ijeg pogleda su izbijali strepnja i znatielja. Zapovednik se ipak
uzdrao i odveo ih je Leonidi i Knemu, kojima je njihov dolazak ve
bio najavljen.
Pre nego to su uli pod ator, priao im je Malijac, primetno
uzbuen. Drago mi je to ste se izvukli, momci! ekao sam vas i
due nego to je bilo dogovoreno, ali onda sam morao da se vratim.
Izgubili smo nadu! Kako je bilo? Jeste li uspeli? rekao je, pre nego
to ga je Dijenek gurnuo i oborio ga na zemlju.
Vidim da ste se gadno namuili da biste uspeli da se vratite
ree im Leonida im ih je odmerio. Sluam vas dodade.
Njih dvojica se pogledae, prvi put posle nekoliko sati. Onda
prevagnu uobiajena Euritova potinjenost u odnosu na prijatelja i
on prepusti re Aristodemu.
Aristodem je shvatio njegovu poruku i progovorio je, irei ruke.
Zapravo, i nema mnogo toga da se kae. Uspeli smo da uemo u
carev ator, ali Kserks je otiao put mora, koliko smo uspeli da
saznamo. Izgleda da je na severu izbila jaka oluja i da je nanela
veliku tetu polovini persijske flote koja je doplovila kasnije. Car je
otiao da proceni situaciju. Nije nam preostalo nita drugo osim da
pokuamo da se izvuemo iz logora.
A kako mi se ini, majstorski ste to izveli primeti kralj.
Zadovoljan sam zbog vae sposobnosti, ali proklinjem nau zlu
sreu. Donosite nam vesti o nevoljama neprijateljske flote, to je
moda dobra vest pred sukob; ipak, nema sumnje da bi Kserksova
smrt znaajnije uticala na ishod od gubitka nekoliko desetina
brodova...

228
 Moda ni oni na Artemiziju ne znaju nita o teti koju je oluja
nanela Persijancima... umea se Knem.
Tano. Osim ako ih nije obavestio neki dezerter. Meu toliko
Jonaca u persijskoj floti, sigurno postoji neko ko je spreman da uini
neto za nas. U svakom sluaju, Dijeneku, pobrini se da poalje
glasnika iz Alpenosa; neka to pre obavesti Euribijada o ovom
dogaaju. Ako odmah poe, moda e do kraja dana uspeti da
izvesti zapovednika flote.
Dakle, sad znamo da flota, iako je nadomak Artemizija, nije
kompletna. Pitam se koliko e to uticati na vreme i nain persijskog
napada... primeti polemarh.
Ne znamo na koji nain je Kserks nameravao da napadne nae
na moru razmiljao je Leonida. Ako je, na primer, hteo da opkoli
Eubeju s obe strane, iz kanala i s otvorenog mora, sad nee imati
dovoljno brodova za to i morae i dalje da eka. To znai da bi ovde,
na Termopilima, i sutra moglo biti mirno. Ali injenica je da ne
znamo kakve su mu namere.
Ako je njegova flota pretrpela tetu primeti Knem to ne znai
da su oteeni ratni brodovi, moda je re o transportnim
brodovima koji obino plove na repu. U svakom sluaju, ako je
persijskom caru potreban jedan dan da mu se flota oporavi od
udarca, to je dananji dan. Dakle, sutra e moda preduzeti neto.
Slaem se s tobom ree Leonida. Sumnjam da Kserks eli da
provede jo jedan dan a da nita ne preduzme. Treba hraniti svu tu
vojsku, a ispred Trakisa ih je ostalo mnogo, naroito ako nas smatra
toliko slabim da veruje da smo lak plen. Onda se ponovo obrati
Aristodemu i Euritu. Imam utisak da ete sutra ponovo morati da
se izloite naporu. Voleo bih kad biste otili lekaru da vas pregleda.
ta vam je s oima?
Mislim da nije nita ozbiljno. ovek od koga smo izvukli
informacije polio nas je prljavom vodom, to je sve... odvrati Eurit.
Pa, bogovi vam nisu pruili mogunost da ubijete Kserksa, ali
omoguilu su vam da prikupite dragocene informacije. Pre nego to
odete, hou da mi ispriate sve o persijskom logoru, o naoruanju i

229
vojsci kojima Kserks raspolae ree im Leonida.

Kralj ih je ispitao o poloajima sektora, o moralu trupa, o veliini i

vrsti komora, o opremi, o odnosu izmeu nadreenih i potinjenih,
o broju konja, o persijskom pritisku na Trakis, o broju teko
naoruanih vojnika, o dometu njihovih strela to su imali prilike
da provere o nainu prenoenja nareenja tako velikom broju ljudi
i tako dalje.
Mnogo toga to ih je kralj pitao njih dvojica nisu bili ni primetili, i
tek su ih njegova pitanja podstakla da se sete nekih detalja koji
iskrsnue iz njihove podsvesti omoguavajui kralju da ih proceni i
da izvede zakljuke.
Leonida ih je zadrao due od sat vremena pre nego to ih je
pustio da odu. Nakon toga, meutim, Aristodem i Eurit nisu uspeli
ni da jedu na miru, to jest bez nametljivog prisustva Alfeja i Marona.
Ditiramb je bio jedva neto uzdraniji. U skladu s Dijenekovim
nareenjem, samo su rekli da su ih poslali u izvianje iznad Trakisa,
odakle su odozgo posmatrali persijski logor i da su se sukobili s
persijskom patrolom.
Dakle, vi ste prvi Spartanci koji su se sukobili s Persijancima
primeti Maron, ne skrivajui zavist. I kakvi su? Kakvi su?
Aristodem i Eurit nisu to posmatrali na taj nain. Meutim sad,
kad im je Maron skrenuo panju na to, osetili su izvestan ponos.
Sporo reaguju. Spori su i predvidivi. I rekao bih da nisu meusobno
usklaeni odgovori Eurit, poto je razmislio nekoliko trenutaka.
Dodao bih i da su prilino lagani. Dovoljno je da ih malo gurne
da bi ih oborio. Barem one na koje smo mi naleteli dodade
Aristodem, vaui zalogaj hleba i luka.
Dobro! Jedva ekam da se i sm suoim s njima! ree Alfej.
Ovo poinje da me zamara. Uostalom, doli smo ovamo da bismo
dokazali da smo i mi ratnici sposobni za velika dela; ali ako se
Persijanci i dalje budu plaili, vratiemo se kui bez ratnog plena i
moraemo da ekamo drugu priliku!
Vas dvojica ste morali da potraite varvare da biste malo isprljali

230
ruke! dodade Maron, ljutit. Pomiljam da i sm odem gore...
Ne brini, ini mi se da e uskoro i ti imati priliku... ree
Aristodem, jetko se osmehujui.
Stigao je i Dijenek. Znate li da su te budale ponovo pokuale da
pregovaraju? ree. Pre nekoliko minuta ponovo je stigao njihov
glasnik. Kserks je ponudio Leonidi da mu ustupi despotiju
Peloponez kad osvoji junu Grku. A znate li ta mu je on
odgovorio? Ja sam ve kralj, zato biste me spustili na poloaj despota?
Onda se glasnik obratio nama ostalima koji smo bili s Leonidom.
Rekao nam je da bi njihov car svakom Grku koji se pridrui
persijskim trupama ustupio vei komad plodne zemlje u odnosu na
ono to ve poseduje. Pre nego to smo stigli da odgovorimo, kralj
mu je odvratio da su Heleni navikli da se sami izbore za zemlju, a ne
da je dobiju zahvaljujui prevari i podlosti. Izaslanik je to primio k
znanju i rekao da e sutra poeti bitka.
Dakle, poinje lakonski naglasi Ditiramb.
Izgleda da je tako. Nadajmo se da e sutra ujutru Megistova
znamenja biti povoljna... odvrati Dijenek.
Nadajmo se da su planovi nae flote povoljni ree Aristodem i
ustade, pozivajui Eurita da poe s njim. Sad bi bilo dobro da
odemo lekaru da nas preglada. Rekao bih da moramo biti spremni
za sutra.

Posekotine nisu bile nimalo zabrinjavajue. One povrnije ve su

zarastale, dublje je bilo dovoljno oistiti lekovitim travama. Lekar se,
pre svega, zabrinuo zbog njihovih oiju.
U redu, voda je bila prljava. Ali ako vas peku, to znai da je
voda mogla biti i zagaena objasnio im je.
Kako je mogue da su u atoru drali zagaenu vodu? upita
Eurit.
Pod atorom su bili lekar i le, zar ne? Jeste li sluajno primetili
povrede na leu? upita ga lekar.
Pa... ini mi se da je imao ute otekline oko rane. Ali rekao bih
da mu je koa bila zaseena na nekoliko mesta.

231
 Upravo tako. Taj lekar je pokuao da zalei inficiranu ranu
zakljuio je lekar. Zasecajui je, omoguio je obilnije curenje gnoja
i krvnog seruma. Sigurno je napunio ruke iscetkom, a zatim ih
isprao u vedru. I ako zakljuimo da je taj momak umro upravo usled
infekcije rane, to se esto dogaa, to znai da je vedro bilo puno
zagaene vode, zar ne?
Dakle, ta moe da nam se dogodi? upita Eurit.
U najgorem sluaju iritacija moe da se pretvori u infekciju s
gnojem, osetljivou na svetlost i svrabom. Jedino to sad mogu
uiniti jeste da vam stavim ovu meavinu od draljevine kako bi
vam ublaila peckanje i moda predupredila infekciju ree lekar,
stavljajui im na oi obloge natopljene tenou.
Dijenek je izriito naredio Aneristu da ostavi na miru dvojicu
hoplita i oslobodio ih je svih zaduenja kako bi povratili snagu do
sutradan ujutru. Zaista, Aristodem i Eurit nisu eleli nita drugo
osim da se oprue u svojim stromatama i da lee, odriui se i
veernjeg obroka. Za manje od jednog dana preli su petnaestak
kilometara planinskim stazama, bili su u persijskom logoru, ubili su
desetak vojnika i civila, trali su poput atletiara preko Trakiske
nizije; vratili su se planinskim putem, due od sat vremena
podnosili su izvetaj Leonidi pre nego to su otili lekaru. Dolo je
vreme da se odmore, naroito ako se ima u vidu da bi sutranji dan
mogao biti jo gori.
Ili bi mogao biti bolji, s jednom dobrom persijskom strelom koja bi
mu se zarila u vrat. Pomisao na to dala je Euritu snage da pre
rastanka prui Aristodemu ruku. Njegov prijatelj je oklevao
nekoliko trenutaka, onda je pogledao ruku, osmotrio Eurita, a onda
ga je stegao za ruku, privukao ga sebi i zagrlio ga.
Sledeeg dana borie se rame uz rame i ako ne budu imali
potpuno poverenje jedan u drugog, verovatnoa da nee preiveti
znaajno e se poveati. Tog jutra su zajedno izveli veliki poduhvat,
onesposobivi svakog neprijatelja koji je pokuao da im se isprei na
putu. Uspeli su pre svega zahvaljujui savrenoj usklaenosti,
izuzetno sinhronizovanim pokretima, koji su poveavali njihovu

232
snagu. Njihova savreno usklaena saradnja nije samo plod
zajednikog vebanja i zajednikih iskustava ve i prijateljstva i
naklonosti koji ih vezuju. Nijedan od njih dvojice nije ni pomiljao
da narui taj udesni mehanizam koji im je nebrojeno puta spasao
ivot.
U svakom sluaju, Aristodem ne bi uinio taj korak: isuvie dobro
je znao da njegov prijatelj nee biti dugo neprijateljski nastrojen i,
osim toga, na sve to se barem i posredno tie Gorgo, reaguje
preterano osetljivo. Za Eurita je, meutim, njihova svaa
predstavljala novu okolnost u njihovim odnosima i izuzetno ga je
uznemirila. Bio je valjan ratnik i po potrebi surov, ali kad je re o
njegovom prijatelju, ispoljavao je beznadenu oseajnost. Nije
mogao podneti pomisao na to da bude u svai s njim i na kraju mu
je poeleo laku no i izvinio mu se to je sumnjao u ono to mu je
ovaj rekao.
Aristodem je prihvatio izvinjenje, ali u prvim trenucima odmora,
u dugo oekivanoj samoi od koje je ujedno i strahovao, shvatio je
da su rei koje je Eurit izgovorio na Anopaji, uprkos svemu, pojaale
njegovu sumnju. A ovek koji ulazi u bitku obuzet sumnjom, mrtav
je ovek, rekao je u sebi. U persijskom logoru istakao se izmeu
ostalog i zato to je hteo da pokae, vie sebi nego ostalima, da nije
strah posejao u njega seme sumnje. Ali sad kad zna da je sposoban,
zar ne rizikuje da ga sumnja nadvlada?
Sumnja... oduvek ju je smatrao kritikim razmiljanjem. Ali
Eurit ga je naterao da shvati da njegovo kritiko miljenje nije nita
drugo do tupa posveenost jednom cilju, ba kao to je ona to i kod
ostalih Lakedemonaca; oni su posveeni Sparti, a on Gorgo. Na
kraju krajeva, u emu je razlika? U ljubavi, mogao bi on da kae;
otadbina, mogli bi da kau ostali. I on sm je, kad je re o kraljici,
lien kritikog duha.
Ve e biti dovoljno opasno to e se boriti mislei na nju i to e
joj se vratiti. Ali sutra e se boriti i sa sumnjom da ona nije bila
sasvim iskrena.
Bie teko.

233
 Vie nego to je oekivao.
***
ak je i Maron otiao na spavanje izjedan sumnjom. Njegova je,
meutim, bila vrlo prozaina. U koji red e ga staviti Kleopomp?
Nikad ga nisu nagradili prvim ili zadnjim redom, to jest sektorima u
koje se obino postavljaju najsposobniji i najslavniji vojnici. S druge
strane, nijedan Spartanac koji je doao na Termopile nije bio
istaknut vojnik...
I njegov brat imao je iste nedoumice. Uvek su se borili rame uz
rame jo otkad je Alfej dovoljno stasao da je mogao da se prikljui
vojsci; opravdano je bilo pretpostaviti da e se isti princip primeniti i
u manjoj vojsci, manjoj ak i od jedne more, divizije. Kako god bilo,
Alfej se nadao da e mu odlian utisak koji je ostavio prilikom rvanja
obezbediti istaknut poloaj u rasporedu. Uostalom, kome e da
dodele takav poloaj ako ne onima koji su se istakli u pentatlonu?
Zar nije to nagrada koju su zapovednici obeali ljudima na poetku
nadmetanja?
Nijedan brat nije razmiljao o strahu. Znali su da ga oseaju, ali
jednostavno su ga prihvatali kao sastavni deo sebe, kao nedavno
zadobijenu ranu koja je prestala da im smeta, ali bi, ako je diraju,
mogla ponovo da se otvori. Znali su da bi bitka mogla ponovo da
istisne strah na povrinu, ali nisu marili za to. Takvo ponaanje je
Lakedemonac oekivao od svojih spartijata, iako nije ba odobravao
tapanja po ramenu i preterivanja, emu su braa esto bila sklona.
Ditiramb pak nikad nije bio sklon samoisticanju. Zapravo, njegova
uzdranost upravo je ono to je spartanska drava najvie cenila:
isticanje zajednice na raun pojedinca. Ipak, za ljude koji su rasli uz
kult ratnih vetina, prirodna je bila tenja za ispoljavanjem tatine i
ponosa i gotovo da nije bilo Spartanca koji nije eleo da se izdvoji od
ostalih zahvaljujui svojim ratnim vetinama. Ditiramb nije bio takav
i premda je predstavljao olienje spartijata, upravo ga zbog uroene
skromnosti i mirnog prihvatanja strogih i krutih pravila drave
nikad nisu ozbiljno shvatali.

234
 Bio je najstariji, najstruniji i najmudriji u druini, ali samo su mu
u retkim prilikama poveravali naroito odgovorna zaduenja. A on
je vrlo dobro znao da ga, ako doivi ezdesetu godinu, niko nee
predloiti za lana Geruzije. Od cele grupe prijatelja on je najmanje
bio podloan sumnjama: njegov jedini cilj, sad kad vie nema ni
Pantita da ga titi i prui mu primer, jeste da se bori i da umre kako
valja. Moda e ga, u tom sluaju, neko napokon primetiti, moda
ak i neko od krupnih riba...

Te veeri Spartanci su bili manje priljivi nego obino. A Spartanac

manje priljiv nego obino jeste Spartanac vezanog jezika. I u
ostalim jedinicama prialo se malo, i tokom veernjeg obroka i
kasnije.
Ako su izgledi da e se boriti izazvali uzbuenje kod ljudi,
izvesnost da e se boriti izazvala je napetost, naroito meu
neprofesionalnim vojnicima kakvi su bili svi Heleni osim
Spartanaca. Ta napetost nije se mogla ublaiti samoom,
udaljavanjem od sredine ili drutva. Svi su, neko manje neko vie,
usredsredili panju na svoju opremu, svesni da im izgledi da
preive zavise od delotvornosti oruja i titova.
I Spartanci su se posle veere posvetili oruju. Ali njihovo
zanimanje ispoljavalo se kroz naroit ritual koji su upranjavali pred
svaku bitku. Niko od njih nije sumnjao u delotvornost opreme koju
su koristili i proveravali tokom veeg dela godine u ratnim
pohodima, prilikom stalnih vebi pa ak i u trenucima odmora. I
niko se nije potrudio da proveri da li su alke i i smola kojom je
koplje privreno za drku vrsti i da li je komadi tkanine vrsto
obmotan oko sredine da bi koplje bolje prianjalo uz ruku; da li je
otrica maa u savrenom stanju ili da li je porpaks dobro privren
za tit.
Ne. Spartanac nikad ne bi stigao do odluujue bitke a da nije
siguran da mu je oruje u savrenom stanju. Lakedemonski ratnik
pred bitku jedino glanca tit; tog zaduenja oslobaa helota i radije
ga obavlja sm, dugo i polako, zadravajui se na ivicama i

235
pokuavajui da prikrije ogrebotine. Kad je zadovoljan titom,
posveuje se svojoj bujnoj kosi i dugo je elja iako zna da nakon
toga ide na spavanje.

Zora je svanula mrklija nego ikad do tada. Nebo je tek neznatno

posvetlelo jer sunce, skriveno iza oblaka, nije obasjalo zracima ono
to e uskoro postati svetska pozornica. Mnogi su se, nestrpljivo
ekajui Megistovo predskazanje o bici koju e uskoro povesti,
besano prevrtali u stromatama jo pre nego to su zvuci trube najavili
buenje.
Kad je stigao do mesta gde je trebalo da podnese rtvu i spustio
na oltar no i posudu iz koje je trebalo da ita znamenja, okolo su se
ve bili okupili vojnici. Prethodnih dana imao je manje publike.
Ubrzo potom doe i Leonida, kome Megista stavi venac na glavu.
Zatim se pojavie heloti sa rtvenom kozom i stavie ivotinju na
oltar, vezujui joj udove. Za njima su pristizali drugi heloti, nosei
druge koze da ponove ritual rtvovanja u sluaju da se prva
znamenja pokau kao nepovoljna.
Ali tog dana dovoljno je bilo rtvovati samo jednu ivotinju. Dok
mu se izmeu prstiju slivala krv iz utrobe rtvovanje ivotinje,
svetenik je izjavio da su bogovi naklonjeni helenskoj vojsci i da e
Persijanci skupo platiti svoju nadmenost. Povici oduevljenja
prolomie se meu okupljenim vojnicima koji se, uzbueni i s
osmehom na usnama, posvetie uobiajenim jutarnjim gimnastikim
vebama, u oekivanju prvog jutarnjeg obroka.
Aristodem se probudio s oseajem blagog peckanja u oima, a
Eurit mu je potvrdio da i on osea iste znake. Iako slaba, suneva
svetlost smetala je obojici, ali ne toliko da su morali da zamure.
Vei problem im je zapravo predstavljao bol u miiima i
zglobovima, kao danak jueranjim naporima, koji su teko pali ak i
njihovim snanim i pripremljenim telima.
Ipak, nije to bilo nita to se nije moglo otkloniti vebama.
Aristodem je rasejano pratio Megistov ritual stojei u poslednjem
redu i samo je na osnovu reakcija vojnika nasluivao ta se dogaa.

236
Meutim, kad su ostali primetili da su Eurit i Aristodem tu, ponovo
ih zasue pitanjima; s druge strane, sve to bi saznali Alfej i Maron
postajalo je javna tajna.
Nebrojeno puta morali su da odgovore na ista pitanja: kakvi su ti
Persijanci? Kakvim se orujem bore? Da li su hrabri ili su kukavice?
Potrebno je bilo da se umeaju Alfej i Maron, koji su, moda
podstaknuti oseanjem krivice, rasterali mnotvo okupljeno oko
dvojice povratnika. Kad su uspeli da se oslobode saboraca,
Aristodem i Eurit su izvesno vreme radili gimnastiku. A onda im je
priao Anerist.
Sluajui vas, ovek bi pomislio da ste poklali silne Persijance a
da vas niko od nas nije video izazivao ih je pentakontarh. Ko zna
da li ete biti jednako sposobni pred naim oima. Da se ja pitam,
stavio bih vas u prvu liniju kad doe red na na pentekost. Tako
bismo se svi uverili kakvi ste razmetljivi laljivci...
Nita te ne spreava da to uini, pentakontarhu. tavie,
biemo ti zahvalni odgovori mu Eurit, obraajui mu se s
potovanjem.
Naalost, to nee biti mogue. Va mali prijatelj Dijenek rekao
mi je da vas danas pustim da povratite snagu i da vas stavim u
sredinu. Kakva glupost! Po mom miljenju, borili ste se protiv
onoliko Persijanaca koliko sam i ja sreo: ipak, meu trupama se
samo o vama pria. Ah! Ali pre ili kasnije videe se kakvi ste zaista
gunao je dok se udaljavao, na veliko olakanje svojih potinjenih.
Stiu! Stiu! odmah potom dopro je glas iz blizine fokejskog
zida. Kad su pogledali u tom smeru, ugledali su veliko komeanje.
Osmatrai postavljeni na najisturenije poloaje, u visini Trakisa,
trkom su se vratili na Termopile da bi najavili da su se persijske
trupe pokrenule.
I da su nepregledne.

237
 Rasporeivanje vojske

S tiglo je nareenje da se pouri s aristonom da vojnici ne bi doli

u situaciju da ne stignu da obeduju. Doputeno je i da se pije
vie vina nego obino: zapovednici nisu imali nita protiv da ljudi
uu u bitku blago opijeni, jer to umanjuje svest o opasnosti. Zatim
hopliti uzee oruje trudei se da im u blizini uvek bude rob s
oklopom. Iako je nebo bilo oblano, opravdano je bilo oekivati da
e i tog dana vladati velika vruina i, kao po obiaju, bolje je bilo da
se kompletno obuku pred samu bitku.
Aristodem i Eurit upravo su poeli da jedu kad su ugledali dvojicu
kako navrat-nanos tre prema njima. Kad su se pribliili, Aristodem
prepozna Leontijada, tebanskog zapovednika, i Demofila, tespijskog
zapovednika. Njih dvojica su poslednjih dana esto bili zajedno:
opte nepoverenje koje je vladalo prema njima uvrstilo je njihovo
meusobno prijateljstvo.
Delovali su kao da im je prilino nelagodno. Znam da su vas ve
mnogi pitali zausti Leontijad nakaljavajui se ali i nama bi
znailo da saznamo neto o tim Persijancima...
Aristodem se osmehnu, iskreno se zabavljajui. Ova dvojica nisu
traila informacije pozivajui se na Leonidino odobrenje niti su bili
drski poput njihovih saboraca. Njihova iskrenost, udruena s
njihovom prostodunou i estitou koje je prepoznao u njima jo
od prvog trenutka, nisu mu dozvolili da ga mole. tavie, zbog
mnogo toga eleo je da bude deo beotijske vojske i da ima
zapovednike poput njih dvojice.
ta elite da znate? ree, pokazujui im da sednu.
Nita to ve niste rekli drugima odgovori mu Demofil. Na
nas e se svakako naroito ustremiti kad nas prepoznaju na bojnom
polju.
Sigurno je da su za njih tebanski buzdovani kao dim u oku!
dodade Leontijad.
Dvojica Spartanaca eleli su da im prenesu sve informacije koje su

238
podelili s Leonidom, ali morali su da se dre nareenja. Pa, mi
smo se borili samo protiv jedne patrole. Za detaljnije informacije bili
bi nam potrebni dezerteri, ali uz toliko Grka u persijskoj vojsci, neki
e se ve nai ree Aristodem.
Uz sve mogunosti da emo izgubiti bitku, vea je verovatnoa
da e dezertera biti u naim redovima... ogoreno primeti Demofil.
Moemo vam rei da se bore sasvim drugaije od nas ree
Eurit, prelazei na sutinu. Taj nain borbe verovatno je idealan na
velikim otvorenim poljima zahvaljujujui njihovoj dinaminosti,
pokretljivosti i lakom naoruanju. Ali protiv vrstine falangi mogu
da pobede samo zahvaljujui brojanoj nadmoi.
A ovde na Termopilima ne mogu da koriste mnogo ljudi
odjednom objasni Demofil.
Meutim, pria se da su njihovi strelci izuzetno veti. A njihove
strele mogle bi prilino da nam naude... primeti Leontijad. Da li
je meu onima s kojima ste se sukobili bilo strelaca?
Svi Persijanci su strelci odvrati Aristodem kao i Skiti na
konjima koji su u stanju da odapnu strelu u trku, s leve i s desne
strane i okreui se u sedlu. Videli smo dvojicu takvih. Na sreu,
svitalo je i vidljivost nije bila najbolja, inae bi nas sigurno pogodili.
Ali ne verujem da mogu koristiti konje u Termopilskom klancu. to
se tie ostalog, i nai titovi i oklopi koristie neemu, zar ne?
Ukratko, delujete kao optimisti. U izvesnom smislu, za dananju
borbu bolje me je pripremila vaa procena nego svetenikov
odgovor ree Demofil pozdravljajui se s njima, a za njim se i
Leontijad oprosti od Aristodema i Eurita. urili su da se vrate svojim
vojskama.
Optimisti? To je zaista zanimljivo pomisli Aristodem. Jo
jednom se osmehnuo, ostavljajui Eurita da nagaa o emu
razmilja. Do tog trenutka saborci su ga optuivali za defetizam, a i
sm je zapravo bio uveren da je rtva predodreena da umre. Ali
dvojica zapovednika koje uvaava stekli su sasvim drugaiji utisak.
Moda njegov nipodatavajui stav u velikoj meri zavisi od
nepoverenja u onog ko ga vodi i od drutvenog i politikog ureenja

239
koje mrzi. Moda on nije vie Spartanac; Aristodem Tebanac,
Aristodem Tespijac, Aristodem Atinjanin verovatno bi drugaije
posmatrao dogaaje.
Ili bi drugaije miljenje imao Aristodem koji je ravnoduan prema
Gorgo?
Nije vie bilo vremena za razmiljanje. Pozvali su ih da se
rasporede; Persijanci su se primakli Anteli. A ovog puta nisu
nameravali samo da se pokau. Kad su stigli, mala grupa vojnika
koja je drala poloaj na zapadnom prolazu brzo se povukla i
donela vest u logor.
Hopliti odmah uzee od robova opremu i za nekoliko trenutaka
veina vojnika imala je lem na glavi, titnici su im bili priljubljeni uz
cevanice, ma okaen preko ramena, koplje u desnoj ruci, porpaks
nataknut na levu podlakticu i tit oslonjen o rame. Robovi su zaili
neku vrstu kone kecelje du zadnjeg ruba tita, koja je hoplitima
trebalo da zatiti bedra od persijskih strela.
Leonida je naredio da se potpuno oslobodi oblast izmeu
fokejskog zida i zapadnog klanca i rasporedio glavninu snaga
izmeu zida i breuljka Kolonosa, a hiljadu Fokejaca zauzelo je
poloaj kod istonog klanca, nadomak Alpenosa. Neki zapovednici
pokuali su da ga ubede da postave prepreke izmeu Antele i zida,
da iskopaju rupe i kanale kako bi Persijancima oteali napredovanje
i usporili njihov prodor prema zidu. Ali kralj je bio uveren da nije
dobro ekati neprijatelja iza fokejskog zida, jer omoguava
Persijancima da bolje iskoriste brojanu nadmo.
Posle dugih rasprava kralj je zahtevao da bojno polje bude to
ravnije. U tom cilju, prethodna dva dana popunjene su neravnine, a
iblje je poseeno i baeno u movaru. Kada su robovi zavrili taj
posao, Grci su videli da se uska ravnica koja se prostirala pred njima
pretvorila u savren teren za borbu falangi, iako je zaravan bila
iroka svega dvadeset metara. Niko vie u vojsci nije sumnjao u
nain i mesto gde e se borba voditi. Najzlobniji su, meutim, tvrdili
kako kralj hoe da pokae da je ravan Atinjanima i Platejcima, koji
su se, deset godina ranije, usudili da napadnu Darijevu vojsku iako

240
je ova bila nesrazmerno vea, ali ishod bitke pokazao je da su bili u
pravu.
Poto ih je nadjaao zvuk truba koje su prenosile nareenje o
rasporeivanju trupa, zapovednici su vikali na sav glas da bi vojnici
formirali strojeve. Oni koji su imali baktarion koristili su ga da dre
vojnike dalje od zida, gde su se svi okupljali da bi posmatrali
napredovanje neprijatelja. Neki zapovednici su, po uzoru na
spartanske, odlomili grane s drvea i bievali su njima
najneposlunije ili radoznale. Jo veem meteu doprineli su heloti,
robovi hoplita koji su stajali uz svoje gospodare kako bi im, kad
zatreba, pruili titove.
Alfej i Maron su skakali od sree kad ih je Kleopomp obavestio da
e obojica stajati u prvoj liniji. Maron nije mogao da obuzda
ushienje i odmah se pohvalio saborcima iz jedinice. Alfej je pak
predloio bratu da se opklade: ko od njih dvojice ubije vie
neprijatelja, na kraju dana dobie i sledovanje vina namenjeno onom
drugom. Maron oduevljeno prihvati, siguran da e izai kao
pobednik.
Neki vojnici su, precenjujui domet neprijateljskih strela, odmah
hteli da navuku oklop, u strahu da e ih ove zasuti. Njihovi robovi
otili su da nabave laka koplja i torbice od jaree koe koje su nosili
preko ramena kako bi gospodarima mogli da ponude osveenje.
Onda se rasporedie du krila svake jedinice, u poloaj predvien
za laku peadiju.
Odlukom komande predvieno je da se Spartanci rasporede du
zida. Oni e zapoeti bitku da bi odmah stavili do znanja Kserksu s
kim ima posla, u nadi da e spartanska nesumnjiva i priznata
vetina predstavljati prilian udar na moral neprijatelja. Ako sukob
potraje, bili su spremni da se ukljue i Lokriani, a zatim i
Korinani. Leonida bi vie voleo da se umeaju Tegejci i Mantinejci
ili bar ostali Arkaani ije je ratne vetine bolje poznavao. Ali iz
politikih razloga hteo je da izbegne isticanje Peloponeana u korist
Grka iz centralnih delova poluostrva.
Prilikom rasporeivanja falangi koje su delovi Saveza, desni

241
poloaj obino se smatra najuglednijim i dodeljuje se vojsci koja se
bori na sopstvenoj teritoriji ili najistaknutijoj vojsci. Obiaj nalae da
se suprotno krilo dodeli vojsci koja je na drugom mestu po znaaju.
Ali na Termopilima falange su se rasporeivale na izuzetno malom
prostoru tako da je ugled odreenih vojski istican njihovim
redosledom uestvovanja u borbi a ne rasporedom na bojnom polju.
Leonida je eleo da Tebanci i Tespijci zauzmu dva zadnja sektora u
koloni. Opravdao je tu odluku objaenjenjem da su oni, zbog
nedostatka opreme, laka meta strelama i da ne eli da rizikuje da se
unutar falangi prerano stvore upljine; ali gotovo niko nije sumnjao
u to da je njegova odluka posledica nepoverenja prema Beoanima.
U meuvremenu, tamna masa se pribliavala. I malo-pomalo
poela je da uzima ljudsko oblije. Nepregledno ljudsko oblije.
Spartancima odmah upade u oi nepregledan niz tijara na glavama
tih ljudi i veliki titovi koji su im prethodili. Gledali su kako se
neprijateljska vojska skuplja, a zatim iri dok prolazi kroz zapadni
klanac i ulazi na zaravan prema zapadu jedva neto iru od
sredinjeg dela klanca. ak su i Tespijci, smeteni na zaelju, jasno
uli zvuke truba i udaranje bubnjeva, od kojih je zemlja podrhtavala,
a more se mrekalo u blizini.
U meuvremenu, zavravalo se rasporeivanje Spartanaca iza
samog zida. Svaki od pet pentekosta rasporedio je ezdeset vojnika
u dva niza od po trideset ljudi, a svakih deset ljudi odvojeni su
malim prazninama; jedinice su bile podeljene na dve enomotije. Na
elu desne nalazio se pentakontarh. U prvoj liniji, okrenutoj prema
moru, stajao je pentekost hipeja s Dijenekom s desne strane i s
Kleopompovim pentekostom s boka. Iza Leonidine telesne garde
nalazila se Aneristova jedinica, uz koju je rasporeena jo jedna, dok
je trea ostala u treem nizu, kao rezerva. Kralj i polemarh stajali su
ispred svih, prvi desno, drugi prema unutranjosti kopna.
Kralj je posmatrao raspored svojih trupa i poto je zakljuio da su
se svi postrojili, saoptio je Dijeneku parolu pod kojom e se boriti, a
on je trebalo da je prenese svim jedinicama. Re je o pitanju i
odgovoru. Hopliti su tu parolu smatrali vrlo korisnom u sluaju

242
borbi izmeu falangi iji su pripadnici imali slinu opremu pa je
postojala opasnost da se pomeaju prijatelj i neprijatelj. Ovog puta
nije takav sluaj, ali navika i ustaljeni mehanizmi ulivaju odlunost
vojnicima.
Prvi pentakontarh odmah je preneo parolu enomotarhu do sebe, a
ovaj je urno prenese najbliem zapovedniku i tako redom, dok ceo
prvi niz nije bio obaveten. Onda su parolu prenosili u drugi red i u
sledee redove, sve dok nije stigla do Eurita; mladi proguta
pljuvaku i naas zastade pre nego to ju je preneo Aristodemu. Kad
mu je saoptio parolu, video je da je ovaj prebledeo: Ko je naa
gospodarica? Gorgo bio je primoran da kae Aristodem hoplitu
pored sebe, osetivi straan gr u stomaku. Hiljade pitanja probudi
se u njegovom umu, pitanja to se odnose na pobudu koja je kralja
navela da u bici koja odluuje o njegovoj sudbini izabere da se
podseti ene koju mrzi.
Spartijat je i dalje razmiljao kad mu je, nekoliko minuta kasnije,
vojnik do njega ponovo preneo parolu. U skladu s obiajem, kad
stigne do poslednjeg vojnika u poslednjoj jedinici parola se vraa
sve dok je kralj ponovo ne izgovori poto su je prethodno svi vojnici
izgovorili barem dva puta. Prigueno je preneo Euritu est kratkih
rei. Onda je odsenim pokretom pokazao Tiziji da mu donese oklop
i navukao ga uz helotovu pomo. Bio je spreman za borbu.
Na pola puta izmeu zapadnog i sredinjeg prolaza, na otprilike
kilometar udaljenosti od spartanskog poloaja, Persijanci se
zaustavie. Predan rad na terenu ispred fokejskog zida, pod
pogledima osvajaa koji su se svakog jutra otkad su doli
rasporeivali u Anteli, konano im je pokazao da nee moi da
probiju blokadu. Verovatno su, pomislio je Aristodem, persijski
zapovednici do tog trenutka bili zadovoljni i kao i Darijevi ljudi,
mislili su da su Grci ludi to ele da se suoe s njima u bici na
bojnom polju.
U svakom sluaju, bilo je jasno da su spremni da saekaju da Grci
sami izau. S te daljine mogli su se videti pokreti u njihovim
redovima gde su verovatno strelci zauzimali poloaj ispred

243
sparabara, nosaa titova kako su se zvali njihovi teki peadinci.
Leonida nije eleo da neprijatelj proglasi njegove ljude plaljivim i
naredi im da izau izvan zida. tavie, prvi je izaao prolazei kroz
otvor i pomerajui se udesno. Na sebi je imao tit od bronzanih
ploica, koje su, im se kralj obreo na otvorenom polju, bez ikoga
pored sebe, zablistale pod slabim sunevima zracima. Polemarh
izae odmah za njima i stade levo. Njih dvojica stadoe jedan
naspram drugog na oko tri stotine koraka od zida. Nakon sledeeg
Dijenekovog nareenja izala je laka peadija i rasporedila se u dve
kolone po krilima, uz more s jedne strane i uz planinski obronak s
druge. Zatim je doao red na hoplite iji su pokreti bili praeni
zvucima flauta.
Prvu desetinu poveo je Dijenek i rasporedi je odmah iza Leonide,
krajnje desno na uskoj zaravni. Hoplite je od mora delilo svega
nekoliko metara; taj poloaj Leonida je izabrao kao desnu granicu
falange. im se pentakontarh zaustavio, druga desetina poe
napred i stade uz levi bok prve desetine, na razdaljini od nekoliko
koraka; onda se rasporedila i trea desetina, koja je stala uz levi bok
druge desetine. Tek tada izala je i druga enomotija hipeja, koja se
rasporedila na isti nain, reajui se levo u odnosu na tri Dijenekova
niza.
Doao je red na Kleopompov pentekost, ije su dve kolone
ispunile levu polovinu nizije, rasporeene na est redova s po deset
hoplita u svakom. Najudaljeniji red graniio se s kolonom lakih
peadinaca rasporeenom uz sm planinski obronak. Ostala dva
pentekosta rasporeena su iza prva dva, po jedan iza svakog, na
prilinoj udaljenosti. Aristodem je i dalje bio pometen zbog oseanja
koja je u njemu izazvala parola, ali podigao je pozlaeni tit pa se i
sm pomerio, a onda ponovo prislonio tit na tlo. Peti pentekost je,
meutim, ostao iza zida, zajedno s ostalim jedinicama iji su
pripadnici s divljenjem posmatrali tih dvesta vojnika za primer kako
se kreu u tiini, praeni samo zvukom flaute, iskusni, delotvorni i
udesno usaglaeni.
Nije to bio prozor koji je trebalo da zadivi neprijatelja, kao

244
pokazivanja kojima su se sluili prethodnih dana. Bio je to samo
nain na koji se Spartanci rasporeuju pred bitku: hladno i odluno,
to je esto u sukobima izmeu helenskih falangi bilo dovoljno da
ugasi ar u neprijatelju. Nijedan hoplit nije govorio, svi su gledali
pravo preda se, u potiljak vojnika koji je stajao ispred njega. Niko se
nije pomerao niti je skakutao, nije menjao usredsreen izraz lica koji
se ogledao u smrknutom pogledu i stisnutim usnama. Svi su bili
nepomini poput statua, koplja su zarili u zemlju, tit oslonili uz levo
stopalo i pridravali ga levom rukom i levom nogom, dok im je lem
i dalje bio podignut na elo.
Izuzetno je bilo videti taj velianstveni prizor brojano tako
skromne vojske. Ko god je mislio da u ratu samo brojnost
neprijatelja uliva strah, taj nikad nije video Spartance.
A Persijanci zapravo nikad nisu videli Spartance. Poneki uesnik
rata koji se vodio deset godina ranije imao je priliku da osmotri
Atinjane, ali premda su se pokazali kao prilino veti borci, nisu
delovali jednako upeatljivo na neprijatelja. Nisu imali uniforme i
gotovo nikad nisu uspevali da odre jednak razmak izmeu dvojice
hoplita, i to ne samo u fazi napredovanja ve i tokom
rasporeivanja. Razgovarali su meusobno kako bi potisnuli strah,
ak su se i svaali, deavalo im se da se umokre, a nisu mogli ni
creva da kontroliu; to su barem Spartanci oekivali od svojih
saveznika kad na njih doe red.
Izmeu ostalog, Leonida je i zato eleo da se Spartanci prvi suoe
s neprijateljem. Kako bi Persijanci stekli utisak da im je put prema
centralnoj Heladi zatvorila dobro organizovana i kompaktna vojska,
a ne neka rulja na brzinu sklepana od jedinica koje se meusobno
svaaju i nemaju poverenja jedni u druge, sastavljenih od novajlija
koji su spretniji s motikama i aovima nego s kopljima i titovima.
Leonidini potinjeni obaveteni su da e tog dana obavezu odbrane
preuzeti gotovo iskljuivo oni, Spartanci. Da je Kserks poverovao da
e svakog dana morati da se suoava s takvom vojskom, moda bi se
opredelio za prodor na pomorskom frontu, a njih ostavio na miru.
Ni Spartanci ni njihovi saveznici nisu znali kako je na neprijatelja

245
delovalo lakedemonsko rasporeivanje trupa. Moda e, lieni
vostva okrutnog i despotskog vojskovoe kakav je veliki car,
Persijanci pobei. Ali Kserks je eleo da bitka pone i tamna masa
ponovo se polako pokrenula.
Sledeeg trenutka Leonida je naredio flautistima da daju znak za
napredovanje. Zatim je spustio lem, podigao je tit i zavukao
podlakticu u porpaks, i zaputio se pevajui ratnu pesmu. Kao
hipnotisani njegovim pevanjem i muzikom flaute, ljudi i sami
spustie lemove, podigoe titove u visini grudnog koa i u tiini
krenue, ritminim korakom, ni za centimetar ne naruavajui
razdaljinu izmeu dvojice hoplita.
Laka peadija stajala je, meutim, i dalje nepomino na krilima sve
dok se cela falanga nije pokrenula, a onda se pridruie tekoj
peadiji na zaelju, kako bi se zatitili od neprijateljskih strela.
Prisustvo strelaca u persijskoj vojsci zahtevalo je korenite promene u
taktikom rasporeivanju spartanske vojske: obino su heloti i
perijeci hodali ispred falange kako bi lakim kopljima razbili
povezanost neprijateljskog poretka, pre nego to se ne rasporede
meu jo iroko razmetenim tekim peadincima. Leonida je,
naprotiv, eleo da njegovi laki peadinci deluju tek kad se dve
vojske toliko priblie da Persijanci ne mogu da koriste strele. Da je
izloio kopljanike neprijateljskim strelama iji je domet mnogo vei
od dometa lakog koplja, ne bi uspeo da poremeti formaciju
Persijanaca.
Dve vojske napredovale su jednako sporo, sve dok Spartanci nisu
primetili strelce u prvim redovima kako se sputaju na kolena i
nestaju iza velikih spara, ojaanih konih titova prekrivenih
slamicama od prua, koje su drali sparabari. Zadivilo ih je vie od
svega to to se svi neprijateljski vojnici bore u paru, jedan strelac i
jedan koji ga titi. Pitali su se da li i sparabar ima oruje i koje.
Bilo je oigledno da se spremaju da gaaju s razdaljine od preko
dvesta metara, vee od one koju je falanga smatrala opasnom.
Nekoliko trenutaka nije se dogodilo nita, kao da je vreme stalo, dok
su vojske sakupljale energiju, jedna da zaspe protivnika strelama,

246
druga da izdri napad.
Onda zafijukae. Sve zajedno. Mono. Razarajue. itanje hiljada
strela tek je poelo da para vazduh kad hopliti zaue Leonidino
nareenje da se zaustave, da kleknu i da se zatite titovima
podignutim iznad glave. Odmah zatim, hiljadu udara odjeknu
nizijom; neki su bili odseni, moni i vibrirajui udari strela koje su
se zarile u titove, ostali su dopirali od strela koje su se zabole u tlo,
potmuli i ne naroito odseni. Poneki udar o morsku povrinu ili
odskakanje strele o tlo upotpunilo je tu meavinu zvukova.
Ali nije se zauo nijedan bolni jauk.
Nijedna persijska strela nije pogodila metu.
Kad su svi sa zida, ali zaista svi ugledali Spartance kako ustaju i
nastavljaju, prolomio se pobedniki uzvik. Od tog trenutka, ostali
Grci pratili su napredovanje Lakedemonaca stalnim ritminim
uzvicima ohrabrenja; Spartanci su jedva mogli da uju zvuk flaute,
koja im je odreivala ritam koraka, i Leonidino pevanje, koje im je
ulivalo snagu. Kad je kralj, odmah zatim, naredio da nastave brim
korakom, nisu ga svi uli i nisu svi ubrzali u istom trenutku.
Vika se pojaa kad su Grci videli da njihova mala vojska ubrzava
korak. Hoplitima s korintskim lemovima ve je bilo teko da jasno
razaznaju naraenja svojih nadreenih jer im je glava zapravo bila
zaglavljena u kutiji zatvorenoj s obe strane. Ipak, poto je flauta
diktirala ritam barem onim najbliim vojnicima, glas se proneo iz
reda u red i oni koji su bili na zaelju brzo su prilagodili ritam onima
ispred sebe; posle nekoliko desetina metara napredovanja vojska je
ponovo bila jedinstvena.
U spartanskim redovima niko se nije zavaravao da je gaanje
strelama zavreno. Kad je kralj pre vremena zahtevao da zbiju
redove, shvatili su da razlog lei upravo u tome i glas se pronese od
reda do reda. Odmah su druga petorica vojnika iz svakog reda
prola napred i stala levo od saboraca koji su dotad hodali ispred
njih; na taj nain, svaka enomotija rasporedila se na est redova od
po pet vojnika i to na jedva neto irem prostoru od onog koji su pre
toga zauzimale. Od dvanaestorice ratnika koliko ih je bilo u prvoj

247
liniji, sad su u prvom redu prema neprijatelju stupala dvadeset
etvorica, tako rasporeeni da je svaki, barem delimino, titom
pokrivao i desnog saborca.
Dijenekov i Kleopompov pentekost rasporedie se u pet nizova, a
Alfej i Maron obree se jedan pored drugog. Druga dva pentekosta
odmah su zauzela prostor koji je oslobodilo pet redova jedinica sa
ela, obezbeujui tako falangi neophodnu dubinu za probijanje
neprijateljskog fronta. Laki peadinci prilagodie se novom
rasporedu i nastavie, gotovo rasuto, da prate zaelje falange.
Sad je ve zavladala poprilina buka i u lakedemonskim
redovima. Zbijeni redovi terali su hoplite da se meusobno
sudaraju, ogrtai od proivenog lanenog platna trljali su se o rubove
titova, poneko koplje udaralo je o tit, bosa stopala sve snanije su
tupkala o tlo podiui mnogo praine. Hopliti su, optereeni
opremom od gotovo trideset kilograma, sve tee disali. Neki su
poeli da izvikuju kako bi podstakli sebe i najblieg saborca. Meu
najbunijima je, za divno udo, bio upravo Ditiramb, kome je
nedostajala uloga zatitnika. Ni ovog puta nisu ga rasporedili u
prvu liniju, ali svoje najblie saborce nije tedeo saveta i podstreka,
kao da pored sebe i dalje ima svog tienika Pantita.
Onda je stiglo poslednje nareenje koje su ljudi ekali pre
frontalnog sukoba, nareenje da pripreme koplja za udar. Ratnici u
prvim redovima stavie koplje pod miicu i uperie ga preda se,
spremni da ga zariju u neprijatelja. Ostali su i dalje drali koplja
uspravno, kako bi stvorili zatitnu kapu protiv udara strela.
Falanga je bila spremna za udar.

248
 Udar

P re sudara vojski trebalo je, meutim, suoiti se sa sledeim

napadom strelaca koji su ovog puta stajali ili trali dok su
odapinjali strele. Strele ih ponovo zasue, brze, uz itanje,
neumoljive poput ptica grabljivica koje se obruavaju na plen. Ali
Spartancima se nije svidela uloga rtve. I sami su bili grabljivice.
Ostali su zbijeni uprkos udarcima koji su im pljutali po lemovima i
titovima i poremetili sklad pokreta mnogih hoplita usporavajui ih
naas, ali samo naas pre nego to su se vratili na poloaj pored
saborca.
Usledilo je jo jedno gaanje strelama, a zatim jo jedno. Ali veliki
broj strela promenio je smer prilikom udara o vrh koplja u zadnjim
redovima, iskrenutim uvis i poreanim gusto poput klasja ita.
Redovi persijskih strelaca smenjivali su se sve brim ritmom, tako da
na kraju gotovo i nije bilo pauze izmeu dva gaanja. Ali strele nisu
uspele da stvore upljine u spartanskim redovima i svaki put kad bi
se uinilo da se izmeu hoplita stvorila praznina, neki od vojnika
hitro bi popunio prazan prostor i tako osujetio sve napore
Persijanaca.
Samo dvojica od dvadeset etvorice hoplita rasporeenih u prvoj
liniji pali su probodeni strelama. Ali oni koji su napredovali iza njih
brzo bi ih zamenili na poloaju, kao to su i njih, jednako brzo,
zamenili vojnici iz ostalih redova.
Na razdaljini od neto vie od pedesetak metara, Spartanci se
konano osetie zatienim od udara strelaca. Onda je zapoela
spartanska akcija; laki kopljanici dobili su priliku da oslabe
neprijateljske redove. Heloti i perijeci napustili su svoje pozadinske
poloaje i otvorili se prema krilima, rasporeujui se uz bok falange,
na uzanom prostoru koji se pruao izmeu falange i planinskog
obronka s jedne i izmeu falange i mora s druge strane. Njihova
laka koplja poletee prema prvim redovima Persijanaca preskoivi
prvi red spara i otvorivi prilino gusto rasporeene rupe u

249
neprijateljskim redovima, koji su se prerasporeivali da bi se
pripremili za sledei udar.
Laki persijski titovi nisu mogli da izdre prodor koplja; mnogi
ljudi padoe pretvarajui se u zatitni zid svojih saboraca, koji su se
saplitali o njihova tela dok su pokuavali da ih preskoe i organizuju
front. Dodatnu prepreku istonjacima predstavljali su odea palih i
ogromne spare koje su ispustili ratnici na umoru ili oni koji su se
razbeali. Sve je to oteavalo napredovanje ostalih.
Rupe u persijskim redovima omoguile su Spartancima u prvoj
liniji da bolje osmotre one s kojima su se sukobili. Sparabari koji su
ostali bez ogromnog tita, suoeni s pogocima koplja isukali su
zakrivljene sablje, dok su strelci, koji nisu vie mogli da se oslone na
zatitu saboraca, podigli neobine male titove s gornjim rubom
zaseenim poput polumeseca. Ali, pre svega, nisu imali oklope.
Mnogi Lakedemonci pomislili su da e biti vie nego lako zariti
koplje u ratnika odevenog u kratku tuniku, trakom stegnutu u
struku, pantalone i meku kapu okruglog vrha.
Kopljanici se ukljuie nekoliko trenutaka nakon udara. Prilikom
sudara Spartanci su liili na kompaktnu masu iji se prvi red
sastojao od neprekinutog niza titova iza kojih su se pomaljala
dvadeset etiri koplja uperena u neprijatelja. Sledea dvadeset etiri
koplja izdizala su se uvis tik iza titova, iznad ramena boraca u
prvom redu. Ostalih sedam redova bilo je spremno da svom snagom
pogura saborce koji su napredovali ispred njih, kako bi im dali
snage ne samo da pogode direktne protivnike ve i da probiju prve
linije odbrane.
ak su i zapovednici imali koplje pod mikom upereno napred,
spremni da udare. Jedino po emu su se oni razlikovali od ostatka
trupe, osim popreno postavljene grive na lemu i bronzanih oklopa
u nekim sluajevima, bilo je to to su podsticali svoje vojnike. Kralj,
polemarh, pentakontarh, pa ak i enomotarh, nijednog trenutka
nisu prestajali da podstiu svoje vojnike da se iskau najbolje to
mogu.
Napred! Ko e prvi da udari?, Ko e biti najhrabriji?, Ko e

250
prvi otkinuti nekom ruku?, Ko e prvi proburaziti nekom
grkljan?, Ko e pobiti najvie neprijatelja? Te reenice najee su
se ule osim potmule buke koju su stvarali hopliti. A ne sve reenice
koje je uspeo da uje, Maron je odgovarao: Ja! Alfej je, meutim,
rekao: Videe da e pobei im ih udarimo, pa emo koplja
morati da im zarijemo u guzice! to je izazvalo smeh meu
saborcima do ijih je uiju doprla Alfejeva ala.
Aneristova jedinica, rasporeena na zaelju, imala je zadatak da
gura redove ispred sebe. Pentakontarh je, u skladu sa svojim
navikama, vie provocirao vojnike nego to ih je podsticao:
Napred, ivotinje! Pokaite barem da liite na vojnike! Potrudite se
da liite na prave Spartance! Hajde, oporu atikih enetina!
Oseam smrad vaeg izmeta, kukavice! Fobos12 je ve doao po vas!
i tako dalje. Mnogi njegovi potinjeni poeleli su da svoje koplje
zariju u njega. Meu njima su bili i Aristodem i Eurit, rasporeeni
na zaelju.
Svi vojnici u prvoj liniji dobro su poznavali oseaj i zagluujuu
buku koje izaziva sudar izmeu dve vojske, sudar koji se u
hoplitskim bitkama dogaa u istom trenutku du itavog fronta.
Zato je svima delovalo pomalo udno to to je sudar s protivnikom
bio pomalo neuobiajen, kako po zvucima, tako i po prizoru.
Kad se dogodilo, nije se zauo silovit sudar oklopa, titova i
lemova, nije se ulo krckanje koplja koje se lomi udarajui o
metalnu povrinu, nije se uo zvuk kostiju koje su se lomile pri
snanom sudaru tela. Pritisak i guranje dopirali su samo s jedne
strane, iz falange, tako da se silina udara prepolovila, a kao rezultat
toga, manja je bila i buka koja je nastala pri sudaru.
Mnogim veteranima a svi Spartanci bili su iskusni borci uini
se da je do sudara dolo mnogo dalje, kao da su im koplja toliko
dugaka da mogu iz velike daljine da pogode neprijatelja. U
trenutku sudara ak je i najiskusniji i najstruniji hoplita morao da
sklopi oi, ve zamagljene od praine dignute u trku i od znoja koji
mu se obilno slivao niz unutranje zidove lema. Zato je ratniku
jedino preostalo da proceni neposredan uinak svoje akcije ulom

251
sluha, koje je i samo bilo ugroeno pritiskom bronze na uima,
raznim kripanjem i udarcima i uzvicima olakanja koje su njegovi
saborci isputali kad bi najzad, posle stotine metara napredovanja,
zarili koplje u telo neprijatelja.
Hopliti su osetili da su mete mnogo meke pod njihovim kopljima:
meke su bile spare kroz koje je koplje s lakoom prolazilo, a zatim i
samo delimino zatiena tela koja su lake proboli nego to su
zatim izvukli oruje iz njih. Maron se zatekao meu onima koji su
naleteli na tela pogoena lakim kopljem, a na ta tela popeli su se
Persijanci koju su se smenjivali u prvoj liniji.
Kad je njegova meta, jedan sparabar koga je pogodio kopljem, pao
unazad, hoplit izgubi ravnoteu i zanese se napred pa i sm zavri
na zemlji opruen preko beivotnog tela i lica svoje rtve.
Alfej je bio delotvorniji. Njegovo krupno telo bilo je dovoljno da
hoplit prodre duboko u neprijateljske redove, daleko iza prve linije
na koju je naleteo. Saborci koj su ga gurali otpozadi dodatno su mu
olakali posao i samo nekoliko trenutaka posle sudara ve je bio
daleko ispred svojih saboraca. Imao je sree i sposobnosti da
proburazi grkljan prvom neprijatelju; to mu je omoguilo da lako
izvue koplje i da ga odmah ponovo upotrebi podiui ga iznad
ramena i pogaajui jo dvojicu udarcem odozgo. Njegova visina i
duina ruke, vei u odnosu na bilo kog neprijatelja koji bi se pojavio
pred njim omoguili su mu da ukloni etiri Persijanca, dok je za to
vreme njegovim saborcima bilo potrebno da izvuku koplja iz prve
rtve.
Maron je, meutim, brzo ustao. Odmah zatim je, uz zatitu
prijatelja koji su stajali pored njega ili iza njega, upro nogom kao
polugom kako bi izvukao svoje koplje iz lea i uperio njegov donji
iljak u Persijanca koji ga je napadao s lea. Zamah kojim je
neprijatelj hteo da udari hoplitu iznenada se zaustavi, napadau
ispade sablja i okrznu Marona. I dva! uzviknu Spartanac, trudei
se da ga brat uje i ne znajui da ih je Alfej ve ubio dvostruko vie.
Spartance je iznenadila lakoa kojom su nastavili da napreduju,
ak i posle sudara. Obino su bili prinueni da se zaustave pred

252
otporom jednako teko naoruanih i oklopljenih hoplita na
protivnikoj strani, a odmah zatim osetili bi teinu saboraca koji su
ih gurali titovima, koristei ih kao ovnove kako bi probili
neprijateljsku liniju odbrane. Tako se borba, u sutini, pretvarala u
puko pritiskanje: ko je snanije pritiskao uspenije je ugroavao
protivniku odbranu i stvarao vie pukotina u njoj, probijajui put
do pobede.
Ali u toj uskoj niziji oivienoj morem, Persijanci su uzalud mahali
krivim sabljama, ne uspevajui da ugroze vrstu zatitu hoplita koji
su se gurali, povreivali se, ali se nisu otvarali. Ko je, poput Leonide
i Knema, koji su stajali na krajnjim bonim takama, bio u prilici da
obuhvati pogledom celo bojno bolje, shvatio bi koliko beznaajan
deo vojske uestvuje u sukobu. Osim protivnika izmeanih u borbi u
kojoj je Persijanaca bilo barem etiri puta vie nego Grka, okolo je
bilo jo stotinu redova ratnika koji nisu mogli da uine nita drugo
osim da posmatraju ono to se dogaa pred njima i da ekaju da
doe red na njih. Da je Kserks imao dovoljno prostora da ih sve
zajedno poalje u borbu, neposredna posledica toga bio bi bri
prodor i neizbean poraz Spartanaca.
I hopliti rasporeeni na zaelju nisu bili aktivan deo bitke; ali, za
razliku od protivnika sa zaelja, nisu bili ni sasvim iskljueni.
Aristodem i Eurit, kao i mnogi drugi pored njih, vrili su pritisak
onako kako su od njih oekivali, iako su esto rizikovali da izgube
ravnoteu i da padnu napred zbog neobine pokretljivosti saboraca
koji su bili rasporeeni ispred njih.
Aristodem je svojim titom uporno pritiskao lea saborca koji je
stajao ispred njega, oslanjajui se na koplje koje je koristio kao
polugu jer je donji iljak zario u tlo. Jednako je pritiskao i hoplit koji
je stajao iza njega. Ipak, obojica su esto bila prisiljena da iupaju
koplje iz zemlje i da ga zariju metar ispred, za razliku od onog to se
dogaalo tokom drugih bitaka, kad su dugo vremena stajali ukopani
u jednom mestu.
Istini na volju, Spartanci su napredovali previe brzo. Leonida je
hteo da poalje nareenje onima na zaelju da ne guraju previe iz

253
jednostavnog razloga to nije bilo potrebe. Front je bio mali i zato
nije bilo prodora u pojedine sektore persijske vojske, ve stalno
napredovanje prve linije falange, koja je i dalje zadravala poredak
uprkos borbama i prodoru kroz neprijateljske linije. Posle nekoliko
minuta borbe, zaelje prve Kserksove jedinice Grcima nije vie bilo
tako daleko.
Svaki hoplit morao je da se bori s nekoliko protivnika
istovremeno. Maron je upravo bio uzviknuo: I pet! kad ga je
jedan Persijanac zgrabio za guu, dok su mu dvojica prilazila
podignutih sablji. Bio mu je potreban samo tren da odlui s kojim e
se prvo sukobiti; onda je saekao da mu se priblie dvojica koji su
mu ili u susret i as pre nego to su ga udarili naglo se okrenuo i
posekao onog koji ga je s lea stezao za guu.
Ovaj, meutim, nije odmah popustio stisak i time je Spartancu
oteao kretanje. Maron se ipak ponovo okrenu i titom se odbrani
od dva udarca sabljama. Jo je drao koplje u ruci i upotrebio ga je
kao no, zarivi ga odozgo u grudni ko daljeg protivnika. Nije ga ni
izvukao da ne bi gubio dragoceno vreme, ve se izvio da bi izbegao
napad drugog Persijanca. U meuvremenu je izvukao ma i krenuo
u protivnapad ukrstivi ga dvaput s protivnikovom sabljom, pre
nego to mu je zario seivo izmeu ramena i vrata. Poto je
uzviknuo: I osam! ne zna se kome, vratio je ma u korice, uverio
se da ga niko ne napada i izvukao koplje iz ubijenog Persijanca kako
bi ga ponovo upotrebio.
Alfej svakako nije mogao da ga uje. On je imao etvoricu
protivnika i borio se s njima kopljem polomljenim napola. Naime,
dok je leao na zemlji, karakteristinom estinom je iz sve snage
zario koplje u Persijanca koji ga je ranio. U meuvremenu je stigao
jo jedan i urei da izbegne njegov napad, Spartanac se naglo
izmakao i dalje vrsto drei koplje, tako da se oruje polomilo i u
ruci mu je ostala samo donja polovina.
Alfej se nije obeshrabrio. Ako je taj deo koplja dobar za ubijanje
gutera, posluie i za ubijanje Persijanaca i u te svrhe ga je i
koristio, rukujui njime kao maem kojem je delotvoran jedino iljak.

254
Od neprijateljskih napada odbranio se titom kojim je snano
odgurnuo dvojicu koji su ga napali s leve strane. Zdesna mu je,
meutim, priao Persijanac koji je zamahivao sabljom; ak je uspeo i
da ga udari njome, ali udarac je bio nekontrolisan i previe nizak da
bi mogao da mu rasee najvri deo oklopa. Nije imao priliku da
pokua ponovo: Alfej ga ubode polovinom koplja proburazivi mu
glavu kroz slepoonice i ostavljajui dve upeatljive krvave rupe u
tijari.
Spartanac je odluio da jo ne vadi ma iz korica. Radije se sluio
kopljem i odluio je da otme jedno neprijatelju koji ga je napao s
desne strane. Ovaj zamahnu da zarije iljak koplja u Spartanca, ali
Alfej se na vreme izmaknu u stranu i zgrabi koplje. Iupao ga je
protivniku iz ruke i nagonski pokuao da ga probode donjim
krajem, ve uperenim u Persijanca. Ali persijska koplja nisu imala
dvostrane iljke, tako da je Persijanac samo izgubio ravnoteu. Ipak,
i to je bilo dovoljno da Alfej okrene koplje kako treba i da mu ga
zarije, ovog puta uspeno, tik ispod pasa.
U meuvremenu, dvojica se sleva bacie na njegov tit. Persijsko
koplje bilo je znatno lake od onog na koje je navikao, a bilo je i
krae. Ipak, zadrao ga je, ali samo da bi ga zario u jednog od
dvojice protivnika. Zatim je drugog zgrabio za guu i tako je mogao
da se posveti jedinom preivelom iz etvorke, zbog koga je najzad
isukao ma. Persijanac preplaeno pokua da izbegne udarac, ali
im mu je stopalo bilo na dohvatu Alfejevog, Spartanac ga saplete.
Kad je neprijatelj zavrio na tlu, presekao mu je napola tijaru i ono
to je bilo pod njom.
Zadovoljno je gledao kako mozak curi iz lobanje lea pre nego to
je primetio da su mu se u meuvremenu primakla jo dvojica
Persijanaca. Ali im ih je pogledao, njih dvojica se ukipie i
povukoe se hodajui postrance, reeni da se pozabave nekim
drugim protivnikom.
***
Dijenekovo zaduenje bilo je da se bori pod Leonidinim nadzorom.

255
Nije to bila mala odgovornost ak ni za hladnokrvnog oveka jakih
ivaca kakav je on. Izloen proceni svog kralja, pentakontarh je
morao dokazati da je valjan hoplit koji se odluno, veto i hrabro
suoava s neprijateljem i da je sposoban zapovednik koji je u stanju
da ouva zbijeni poredak i da uliva sigurnost potinjenima.
To je znailo da mora da gleda napred, iza sebe i pored sebe. A
morao je da gleda i u kralja kako zbog toga to je on bio taj koji
prenosi Leonidina nareenja, tako i da bi video da li je kralju
potrebna pomo. Za to je odredio etvoricu hoplita rasporeenih
krajnje desno da se umeaju svaki put kad Leonidi zapreti vie od
jednog neprijatelja, ali je ipak zadrao poziciju s koje je mogao da
prati Leonidu sve dok se on bori protiv jednog neprijatelja.
I on je, meutim, morao da dri podalje Persijance, kojima je
oigledno reeno da napadaju pre svega hoplite s popreno
postavljenom grivom, kako bi uklonili zapovednike jedinica. U
trenutku sudara njegovo koplje zarilo se u protivnika koji se obreo
ispred njega, a poto je koplje prodrlo previe duboko da bi mogao
brzo da ga izvue, zgrabio je telo svoje rtve pre nego to se sruilo i
upotrebio ga kao ovna da bi oborio sledeeg neprijatelja, a zatim
ga dokrajio maem. Onda je izvukao koplje, ba na vreme da
doeka novi napad Persijanca iz treeg reda. Ovaj se odrazi kako se
ne bi sapleo o leeve saboraca koje je pentakontarh ubio i ustremi se
na Dijeneka, ali gotovo istog trena pade mrtav jer ga je Spartanac
pogodio kopljem u prepone.
I on je morao da ostavi deo koplja u svojoj etvrtoj rtvi, koja pri
padu polomi koplje, tako da je u zapovednikovoj ruci ostala samo
polovina. Dijenek se stiraksom odbranio od sledeeg napada. Ali im
se okrenuo da proveri jesu li su ostali hopliti dovoljno zbijeni, uo je
pored sebe priguen krik; ratniku koji mu je samo tren ranije pruio
podrku, jedan Persijanac kopljem je probio guu, na onom delu gde
se dodiruju lem i oklop.
Dijenek nije dugo razmiljao i im mu je saborac oslobodio vidik
poto se sruio na zemlju, stegao je ono to je ostalo od koplja i zario
ga neprijatelju posred lica. Kad je Persijanac pao licem prema zemlji,

256
pentakontarh primeti da iza njega stoji Leonida, koji je istovremeno
pogodio neprijatelja u lea. Njih dvojica razmenie sauesniki
pogled, a onda pogledae svaki preda se, dok je Dijenek uzimao
koplje ubijenog hoplita.

I Kleopomp je morao da se suoi s nekoliko neprijatelja. Zvanino,

bio je dobar ratnik, dobro obuen i fiziki jak, ali u dui je bio
kukavica i brinula ga je pomisao na to da e ga napadati sa svih
strana. Zato se, branei se titom i kopljem, povukao nekoliko
koraka i postavio se tako da ga titi hoplit koji se naao pored njega.
Onda je, neprimetno se povlaei, napustio prvi red.
Prepustio je mesto Ditirambu, koji je, za razliku od pentakontarha,
krenuo u napad poto je mrko pogledao zapovednika. titom je
odbio jednog protivnika i oborio ga na tlo, dok je kopljem
pokuavao da pogodi bar jednog od dvojice Persijanaca koji su ga
gotovo zaskoili. Posle nekoliko promaaja, uspeo je da ubode
jednog, ali onaj kog je drao podalje titom ponovo se pojavio, a
Kleopomp nije uinio nita da ga zaustavi.
Ditiramb krajikom oka pogleda pentakontarha koji je skakutao i
zamahivao kopljem ne pruajui mu nikakvu odreenu pomo. Kad
je Persijanac ponovo preao u napad, Ditiramb ga ponovo odbi
titom, tako da se ovaj zatekao tano ispred Kleopompovog koplja.
Ipak, zapovednik se ponovo povue, izbegavajui ak i saborca iza
sebe koji ga je gurao napred. Njegovo povlaenje natera Ditiramba
da se ponovo suoi s Persijancem, ali je pri tome morao da dri na
oku i protivnika koji mu je prilazio zdesna. Prvi je delovao
odmornije i hoplit odlui da se najpre posveti njemu, dovikujui
svom zapovedniku: Ako se izvuemo, prijaviu te kralju, to ti
jamim!
Onda se odluno ustremi na protivnika, pognute glave i odsenim
trzajem ramena baci koplje preko tita i pogodi Persijanca ispod leve
miice. Persijanac se sruio na zemlju, ali Ditiramb ga nije dokrajio,
uveren da je Kleopomp u stanju barem da zada poslednji udarac
ranjenom. On je u meuvremenu morao da se uhvati u kotac s

257
protivnikom koji ga je napadao zdesna. Zato se okrenuo desno i
usredsredio se na napad; titom se odbranio od prvog zamaha,
pokuavajui da mu uzvrati kopljem, ali je promaio.
Bio je to dvoboj koplja i sablje, poput veine sukoba na bojnom
polju. I kao i veina ostalih takvih sukoba, razreio se u korist dueg
oruja i jaeg ratnika zahvaljujui Spartanevim fizikim
prednostima. Dok je Persijanac zamahivao kako bi zadao protivniku
odluujui udarac, Ditiramb mu munjevitom brzinom zari koplje u
stomak, a sledeeg trenutka ga izvue. Onda pogleda protivnika
kako pada nauznak dok isputa sablju i pokuava da pridri utrobu.
Tek tada je Spartanac duboko uzdahnuo i spustio bolnu ruku
kojom je drao tit. Onda je pogledao levo traei Kleopompa kako
bi mu rekao sve to misli o njemu.
Ali s njegove leve strane nije bilo pentakontarha.
Tu je stajao Persijanac koga je ranio, dovukao se do njega a da ga
niko nije zaustavio. A njegova sablja ve je bila spremna da se spusti
na Ditiramba, previe blizu da bi uspeo da je izbegne.
Osetio je kako mu se seivo zariva ispod oklopa i prodire mu u
stomak. Video je vojnika koji se jedva drao na kolenima, kako
okree seivo u njegovoj utrobi, dok ga drugom rukom pribliava
sebi svom preostalom snagom, kao da eli to delotvornije da izvri
jedino to mu je preostalo da uini pre nego to umre. Onda je kroz
otvore na lemu pentakontarha ugledao Kleopompove oi, dok je
ovaj stajao jedva nekoliko metara dalje od njega i posmatrao prizor
bez ijednog pokreta.
Nije bio paralisan od straha.
To je, barem, bilo poslednje to je Ditiramb uspeo da shvati pre
nego to ga je stigla smrt i oslobodila ga razdiruih bolova u karlici.
Stigao je i da okrivi sebe to je pripretio svom zapovedniku da e ga
prijaviti samo tren pre nego to mu je poverio sopstveni ivot, a
onda je pao preko svog ubice i nijedan nije vie ustao.

Napredovanje Spartanaca usporilo se, nekoliko puta se naas i

prekinulo, ali onda se nastavilo sve dok Lakedemonci nisu

258
zagospodarili celim prostorom koji je dotad pripadao persijskoj
vojsci. Stotinak metara dalje rasporedila se druga divizija prema
kojoj su se povlaili begunci i ranjenici. Leonida jo nije bio odluio
da li e nastaviti ili e se povui kad je video da se neprijateljsko
proelje kree napred. Onda je naredio Dijeneku da rasporedi ljude
u strog poredak, to se pokazalo kao vrlo teko s obzirom na veliki
broj tela koja su leala na bojnom polju.
U svakom sluaju, Spartanci su trkom preli preko te klanice
preskaui ili zaobilazei mrtve. Ali bilo je i onih koji su se zabavljali
skaui s tela na telo, poput Alfeja i Marona, koji su i u toj zlokobnoj
igri nali nain da izazovu jedan drugog. Kad su preli teren na
kojem se odvijao sukob i ponovo se obreli na ravnom zemljitu,
hopliti su usporili korak i rasporedili se zauzimajui pozicije koje su
i prethodno imali. Leonida ih je zaustavio kad se uverio da su svi na
svojim poloajima, a onda im je naredio da se okrenu. Pristizala je
nova neprijateljska divizija, ali primorani da preskau leeve i ne
naroito sposobni da ostanu zbijeni dok se kreu ubrzano, Persijanci
su napredovali ratrkano.
Zato su Spartanci imali jo laki zadatak nego prilikom prvog
sukoba. Leonida je naredio da izvre zamenu kako bi odmorniji
hopliti iz zadnjih pentekosta preli napred; jednako mirno i
disciplinovano kao i prilikom prvog rasporeivanja, Aneristova
jedinica i ona do njegove, podeljene na desetine, prooe ispred dve
jedinice koje su dotad bile ispred njih i ponovo zatvorie formaciju,
rasporeujui se u pet nizova.
Kad su do krajnosti zbili redove, kralj se odluio za defanzivan
raspored, kako bi zid od titova u prvoj liniji zaista bio neprobojan.
U tom cilju, naredio je da hopliti kleknu iza titova, da zariju koplje
u zemlju pod uglom od etrdeset pet stepeni i da doekaju napad
neprijatelja. Iza falange su se, u meuvremenu, rasporedili laki
peadinci, spremni da gaaju lakim kopljima.
Sad se na terenu video etvorougaonik sastavljen od titova
spartanske vojske oslonjenih na tlo, iznad kojih su izvirivale crvene
grive vojnikih lemova, a iznad njih isticale su se drke njihovih

259
kopalja. Bilo je malo verovatno da e neka strela uspeti da probije taj
gust zatitni zid i zaista, persijski zapovednici kao da su odustali od
napada strelama. Barem se tako uinilo Leonidi i Knemu kad su
ugledali neprijatelje na daljini neto veoj od dve stotine metara
kako usporavaju, gotovo zastaju, a onda nastavljaju.
Meutim, Leonida nikad ne bi pomislio da e Persijanci ponovo
usporiti, upravo onda kad je trebalo da doe do sukoba. A usporili
su toliko da su Spartanci iz prvih redova imali vremena da vide
uznemirenost, strepnju pa ak i prestravljenost na licima protivnika
koji su morali da se ustreme na taj neprobojan zid iljaka.
Bez odlunog zaleta, Persijanci su prokockali preostale
mogunosti za proboj. Osim toga, izloili su se hicima kopljanika
koji su, rasporeeni tik iza poslednje spartanske linije, imali savren
pogled na svoje mete. Laka koplja helota i perijeka letela su iznad
glava Spartanaca i, zahvaljujui oklevanju i sporosti protivnika,
pogaali su delotvornije nego u prethodnom sukobu.
U trenutku sudara dveju vojski, Persijanci su se prilino ratrkano
i vremenski neujednaeno rasporedili du celog luka fronta:
pristizali su jedan za drugim, neki trei, drugi brzim hodom, trei
ak jednostavno hodajui, a bilo je i onih koji su skakutali ili se
saginjali. Nijedan hoplita iz prve linije nije se pomerio ni za
centimetar i njihov zid zapljusnu slabaan talas neprijatelja. Neki
Persijanci zaglavili su se izmeu mnotva kopalja uperenih napred,
neki su jednostavno bili odbaeni; poneko je, ak, odskoio uvis
usled sudara s lakedemonskim titom i sruio se na ostale redove
hoplita.
Na Eurita, koji je bio u etvrtom redu, pao je jedan rasporivi
grudi o njegovo koplje. lem mu je bio okrvavljen jer je Persijanac,
dok je padao licem nadole, povraao krv, tako da je hoplit morao da
se izmakne kako ga ovaj ne bi oborio. Persijanac je leao na tlu
izmeu Eurita i Aristodema, licem nadole, dok mu je iz lea
izvirivao veliki deo koplja, iljka umrljanog krvlju i delovima utrobe.
Jesam li rekao! Evo kako vi ubijate Persijance! ree im Anerist,
okrenuvi se upravo u trenutku kad je onaj nesrenik pao na tlo.

260
Onda se, ne ekajui njihovu reakciju, okrenuo i ponovo se zagledao
preda se kako bi odbio Persijance koji su, jedan za drugim, naletali
na njegov tit. Euritu nije preostalo nita drugo nego da izvue svoje
koplje iz lea, dok mu je Aristodem pomagao tako to je drao telo
vrsto prikovano za tlo, pritiskajui ga kolenom.
Kad je prvi talas uminuo, zapovednici naredie ljudima da nastave
da guraju napred. Poevi od prve linije, hopliti se uspravie na
noge, iupae koplja iz zemlje i stavie ih pod miku. Ovo poslednje
izveli su vrlo oprezno, da kopljem, naglo okrenutim u vodoravan
poloaj, ne bi povredili saborca iza sebe. Jedino Anerist nije obraao
panju na to, tako da nije bilo sluajno to mu se stiraks zavukao pod
lem hoplita koji je stajao iza njega, zaparao mu vrat i na kraju mu
podigao lem. Iznerviran zbog prepreke na koju je naiao,
pentakontarh se okrenu i udari pesnicom nesrenika. Zglavcima
prstiju udario je podreenog posred obraza.
Kako god bilo, jedna za drugom, podigoe se sve lakedemonske
linije, dok su oni u prvoj odolevali pritisku Persijanaca, ekajui da
ih oni otpozadi gurnu kako bi potisnuli neprijatelja. Nekoliko
hoplita sa zaelja zabavljalo se posmatrajui uzaludne pokuaje
protivnika koji su se trudili da probiju zid falange nasrui kopljima
na titove Spartanaca u prvoj liniji, pri emu su se ritali i laktali i
urlali kao zaposednuti, sve glasnije, budui da im je bilo jasno da su
njihovi pokuaji jalovi. Zanimljiva je bila suprotnost izmeu njihovih
mahnitih kretnji i prividne nepominosti Lakedemonaca; ali i to je
kratko trajalo, jer im su krenuli napred, Spartanci su naili na
prepreke u vidu tela Persijanaca koji su skonali pred njihovim
odbrambenim zidom.
Za falangu nije postojalo nita gore od bojnog polja punog leeva.
U takvom sluaju preostajalo im je samo da preu preko gomile
leeva koje su leale ispred prve helenske linije. Svaki hoplit uinio
je to na svoj nain, neki su preskakali, neki su se peli uz gomilu,
neki su je jednostavno opkoraili. Na mestima gde nije bilo
nagomilanih ve samo ponegde rasutih tela, ratnici bi zakoraili
preko njih. Uz sve to, morali su da trpe nasrtaje Persijanaca koji,

261
meutim, ni u jednom trenutku nisu zaista predstavljali opasnost.
Poneki hrabriji istonjak i sm je pokuao da se popne na gomilu
leeva, preduhitrivi tako hoplitu koji je napredovao i
onemoguavajui mu da stane na vrh gomile; ali Spartancu je, bolje
opremljenom, dovoljno bilo da ga odgurne titom i da ga, dok se
ovaj zanosi usled gubitka ravnotee, dokraji kopljem. Na taj nain
se, meutim, poveala povrina terena koji nije odgovarao falangi i
nekoliko desetina metara hopliti su napredovali bez ikakvog reda,
oslanjajui se svaki na sopstvenu snagu.
Bila je to dotad nezabeleena situacija. Spartanci su bili uvueni u
niz pojedinanih dvoboja s protivnicima, a saborci koji su
napredovali iza njih nisu mogli da ih poguraju napred niti su oni
koji su stajali sa strane mogli da ih zaklone titom. Ratnici iz zadnjih
redova iznenada su bili izloeni napadu neprijatelja, a oni koji su bili
napred odjednom su se nali pozadi, bez mogunosti da guraju
napred ali i da se bore. Na sreu, Persijanci su zapravo Kisijci,
kako su Grci kasnije saznali bili prilino demoralisani
obeshrabrujuim ishodom njihovog napada i nisu bili naroito
ratoborni niti eljni da se suprotstave protivniku.
Kad se zatekao u prvoj liniji Aristodem je imao priliku da zada
nekoliko udaraca, ali protivnici su se uglavnom drali na
bezbednom rastojanju i samo jednom uspeo je da nametne pravu
borbu. Nije mu bilo teko da iskoristi duinu svog koplja, da udari
protivnika u rame i da mu poremeti ravnoteu. Njegov protivnik
nije imao oklop, ali navika da cilja u mesto gde jedan hoplita nije
zatien, natera ga da mu zarije koplje u prepone i kad se nesrenik
sruio, njegovim najbliim saborcima na pamet nije palo da ga
podignu.
Relativna pasivnost Kisijaca omoguila je Spartancima da dovedu
u red barem prvu liniju, poto su prethodno preli deo bojnog polja
ispunjenog leevima. Potom su se i ostali hopliti primakli prvoj liniji
i ubrzo je ponovo uspostavljena formacija falange, iako nisu svi
ratnici bili u stanju da zauzmu poloaj koji im je pripadao na
poetku sukoba. To je dovelo Aristodema, koji je ostao u prvoj liniji,

262
u nezavidan poloaj, budui da je, kad su ponovo zbili redove, svoju
zatitu morao da poveri Aneristu. Pentakontarh je stajao s
Aristodemove desne strane i kad je primetio njegov pozlaen tit,
jedva primetno mu se zlurado osmehnuo ispod velikih titnika za
obraze svog lema.
Kad je video da su se svi rasporedili, Leonida je naredio da krenu
napred. Persijanci su se nekoliko trenutaka povlaili ali onda su,
pred naredbama zapovednika, i sami pokuali da zbiju redove i ne
naroito uspeno se poreali u istu ravan, drei koplja uperena
napred. Ali nije bilo naina da se odupru Spartancima, koji su i dalje
napredovali, sporim i ritminim korakom, u gotovo savrenoj liniji,
briui pred sobom svaki pokuaj otpora, ostavljajui utisak da e
prema zapadu odbaciti na gomilu masu neprijatelja.
Bilo je toliko lako da Aristodem nije mogao da proveri kako
reaguje na strah od borbe u prvoj liniji. Nije pio kao ostali i bio je
potpuno svestan opasnosti koje taj poloaj krije; ipak, ni u jednom
trenutku nije imao utisak da zaista rizikuje da izgubi ivot. Napadi
Kisijaca i dalje su bili neuverljivi i ko god je meu njima pokuao da
se suprotstavi napredovanju Spartanaca zavrio je zasut kopljima.
to su dalje napredovali na zapad, otpor neprijatelja sve vie je
slabio i sve vie njih bealo je s bojnog polja. Na kraju, ostalo ih je
toliko malo da su Grci jasno mogli da vide ta ih eka na zapadu. Ali
jedino je Aristodem potpuno shvatio pretnju, ne samo zato to je bio
sasvim trezan niti stoga to je bio osetljiviji na strah ve pre svega
zato to je znao ko ih eka.
Stajali su nepokretni, savreno rasporeeni u vodoravne nizove, s
pletenicama koje su im uokvirivale lice ispod tijare, u tunikama
raznih boja, plavim, grimiznim, belim i utim, dugim do glenjeva,
ispod kojih je Aristodem iskusnim pogledom nazreo oklop od
metalnih ploica. Drali su koplja sa srebrnom ili pozlaenom
kuglom, bodee i zaobljene titove s krunim bonim usecima.
Imali su i lukove koje su mnogi skidali s ramena spremajui se da
odapnu strelu.
Bili su to upravo oni. Besmrtnici.

263
 Leonida je eleo da mu Aristodem i Eurit detaljno opiu dvojicu
straara koji su stajali ispred Kserksovog atora. Onda im je objasnio
da su to Besmrtni, jedina profesionalna vojska baivarabam, kako su
je oni zvali kojom se veliki car mogao podiiti. Zvali su ih
Besmrtni, rekao je Leonida, zato to su se hvalili da uvek imaju isti
broj vojnika, njih deset hiljada. I sad su tu, rasporeeni zajedno sa
stegonoama koji su i sami bili strelci, ali oni su na glavama, umesto
tijara, imali vuju kou, tuniku naroito upadljive boje i one grozne
uske pantalone s kojima se Aristodem onoliko namuio.
Samo su ekali da se poslednji ostaci Kisijaca sklone i da odapnu
svoje strele, ne zaklanjajui se iza spara ili drugih titova. Ali nije bilo
iskljueno i da e poeti da gaaju jo dok su njihovi saborci na
bojnom polju.

264
 Smrtnici i besmrtnici

I zaista, besmrtnici su odapeli strele. Dotad ih nije spreavalo

prisustvo Kisijaca, ve daljina. Zahvaljujui napredovanju
Spartanaca, rastojanje izmeu njih i njihovih meta smanjilo se na
dvesta pedeset metara i vie nije bilo razloga da i dalje ekaju. Prvi
put otkako je bitka poela, Aristodem je osetio kako mu niz kimu
struji jeza i kako mu srce divlje tue. Naas se osvrnuo unaokolo.
Nije mu izgledalo da su i njegovi saborci pod jednako snanim
utiskom. Ali oni nisu znali da ti ratnici nisu kao ovi s kojima su se do
tog asa sukobljavali; tavie, verovatno su veti barem kao i sami
Spartanci.
Ipak, pomislio je da je Leonida, za razliku od svojih ratnika, i te
kako svestan njihovog umea. I zaista, kad su besmrtnici zapeli
lukove, kralj pouri da naredi ponovno sputanje falange, tako da su
se hopliti jo jednom uurili ispod titova. Vojnici odmah izvrie
nareenje, gotovo u istom trenutku kad se zaulo odapinjanje, zatim
fijukanje i tup udarac mnogih strela koje su se odbile o njihove
titove. Odmah ih je zasula nova kia strela, pa jo jedna, pre nego
to su Lakedemonci stigli da podignu glave i da vide kako Persijanci
stavljaju lukove preko ramena i napreduju prema njima ritminim
korakom.
Eto ga. Sad je trenutak da vidimo kakav je ko ree Aristodem
za sebe, ustajui i spremajui se za pokret.
Meutim, Leonida je naredio da se okrenu i da se povuku u
zbijenom poretku, onoliko koliko im to dozvoljavaju gomile mrtvih
tela koje su ostavili za sobom.
ta se dogaa? Da li to kralj konano pokazuje svoje pravo lice i to
upravo na vrhuncu bitke? Aristodem je mehaniki izvrio
nareenje, pitajui se koji su to razlozi naveli Gorginog muitelja da
naredi bekstvo pred besmrtnicima. Kao to je oduvek podozrevao,
Leonida ih je poveo u smrt. Ali ovako i sm rizikuje da umre, ta
budala, izlaui lea neprijateljskom napadu!

265
 Osim ako... osim ako kralj ne namerava da se povue iza zida, i da
izmisli neko opravdanje to je odbio da se sukobi s najboljom
jedinicom neprijateljske vojske. S druge strane, njegovi ljudi su ve
vodili dve bitke s isto toliko persijskih jedinica i niko mu ne moe
zameriti ako naredi Lokrianima da zauzmu njihovo mesto. Ali
istina je da niko od njih nije zaista bio umoran, budui da je
neprijatelj, do tog trenutka, ispoljio prilino razoaravajuu vetinu.
Persijanci su za to vreme napredovali. Leonida nije eleo da se
povlae brzim korakom, i metar po metar, neprijatelj se pribliavao.
Aristodem se nekoliko puta osvrnuo ne marei to ga Anerist vrea
jer remeti poredak, niti to bi mogao da se saplete o neki le. Nije
video ni Eurita, koji je bio ba ispred njega.
Ve je imao utisak da mu diu za vratom kad je Leonida naredio
da se zaustave i da se okrenu.
Da se zaustave i da se okrenu.
Aristodemu je trebalo nekoliko trenutaka da shvati da je taj
manevar deo preciznog taktikog plana. Strogo je ukorio sebe
priznajui da su ga samo njegove preterane predrasude u odnosu na
kralja navele na zakljuak da on namerava da pobegne a da pri
tome ne pokae ostalim Grcima da su Spartanci ti koji treba da se
suoe s prvom jedinicom Besmrtnih. Jedva je stigao da zauzme
poloaj, da stavi koplje pod miku, da isturi levu nogu i ruku, pre
nego to je Leonida naredio da falanga krene brzim korakom.
Spartanac je razmislio o injenici da je pored njega Anerist. Ako
kojim sluajem preive, pentakontarh e ga strogo kazniti zbog
svakog gesta koji navodno dokazuje njegov kukaviluk. A ukoliko se
zaista bude ponaao kao kukavica, prethodni poduhvat nita vie
nee znaiti: dobro je znao kakvi su Spartanci. Ne, nije dovoljno ono
to je uinio u persijskom logoru, tim pre to su svi znali ublaenu
verziju dogaaja; morae i dalje da se ponaa kao Spartanac, iako je
oseao greve u stomaku i vrtoglavicu zbog koje se nije oseao
naroito sigurnim na nogama.
Osim toga, iza njega je Eurit, koga ne moe da razoara. Bilo mu
je jasno da je oduvek predstavljao uzor svom prijatelju; ako se bude

266
poneo nedostojno, umanjie i znaaj pretpostavke koju mu je izneo
na Anopaji.
Isprva ga je dranje Persijanaca ohrabrilo. Ako je istina da su
besmrtnici najbolji ratnici, u ovoj prilici to svakako nisu pokazali.
Naglo povlaenje i isto tako neoekivano napredovanje Spartanaca
iznenadilo ih je, tako da su usporili korak i donekle poremetili
poredak u kojem je svaki vojnik drugaije reagovao na zadatak da
napadne neprijatelja za kojeg je verovao da se povlai.
Spartanci su, dakle, ostvarili neznatnu moralnu i dinamiku
prednost, ime su nadoknadili manju dubinu svojih redova. Udarac
prilikom sudara vojski bio je daleko ei nego pre toga prilikom
borbe s Meanima. U trenutku sudara koplja su se lomila na obema
stranama, nekima su se lomile kosti, neki su odmah izgubili
ravnoteu i pali na zemlju, a zatim su ih izgazili protivnici ili
saborci. Neki hopliti iz drugog reda su se, gurajui one iz prve linije,
povredili stiraksom saborca ispred sebe.
Oklevanje besmrtnika dovelo je do gotovo trenutnog izmetanja
granice izmeu dve vojske i Spartanci su vrlo brzo nainili znaajan
prodor. Aristodem je osetio kako mu Eurit pritiska lea titom i
krajikom oka primetio je treinu njegovog koplja iznad svog
ramena. Eurit je na taj nain s leve strane pretio persijskom vojniku
koji je gubio ravnoteu zbog njegovog pritiska i stalnih pokuaja da
ga probode u desnu stranu tela.
Anerist za koga se sve moglo rei osim da ne ume da se bori
kao mahnit je zamahivao desnom rukom, nekoliko puta udarivi
protivnika u vrat i u lice, ak i kad je ovaj pao na zemlju. Aristodem
nije hteo da zaostane, te je i sm ubrzao pokrete; zahvaljujui
usklaenoj akciji s Euritom, koji je i dalje napadao Persijanca
kopljem, najzad je uspeo da nae rupu u odbrani neprijatelja i da
mu probode guu, a zatim i da izvue koplje pre nego to se ovaj
sruio. Bio je vet protivnik, mnogo sposobniji od svih prethodnih,
ali za razliku od Aristodema, nije mogao da se osloni na podrku
saborca.
Za razliku od Meana i Kisijaca, nijedan pripadnik Besmrtnih nije

267
pokazivao nameru da pobegne niti je bio spreman da lako prepusti
svoj poloaj. Meutim, Spartanci su i dalje napredovali, iako sporo,
zahvaljujui veoj kompaktnosti falange, koja je izgledala kao da se
hopliti bore jedni protiv drugih toliko su zbijeni bili njihovi redovi.
Posle prvog sudara, Grci su nastavili da vre snaan pritisak kako bi
otvorili prolaze u persijskoj vojsci ija je formacija poputala, ali je
odolevala i nije se rasturila. Besmrtnici su, svesni nedovoljne
zbijenosti svojih redova, jednostavno nastojali da se odupru pritisku
i trudili su se da iskoriste bolju pokretljivost stalnim pribliavanjem
prvoj liniji.
Ugroeni kretanjem protivnika i pritiskom titova saboraca iz
zadnjih redova, mnogi hopliti zavrili su na zemlji i esto im nije
preostajalo nita drugo nego da se bore oprueni na tlu, golim
rukama, kako bi savladali Persijanca koga su pri padu povukli za
sobom. Aristodem je krajikom oka video Anerista kako laktom
udara jednog besmrtnika posred nosa dok je, leei preko njega,
pokuavao da mu zauzda ruke. Kad je pentakontarh zakljuio da je
protivnik kome se lice pretvorilo u krvavu masku preputen
njegovoj milosti, uzeo je koplje i zario mu ga u oko, pri emu ga je
prikovao za tlo. Onda je izvukao koplje i stiraksom, postavljenim
gotovo vodoravno, probio bradu drugog Persijanca koji se nadneo
nad njim, spreman da ga posee bodeom.
Iza Anerista se stvorio jo jedan besmrtnik, koji je, meutim,
zakljuio da je ovaj previe teak protivnik i okrenuo se prema
Spartancu koji se zadesio pored njega, to jest prema Aristodemu.
Aristodem se ve borio s dvojicom neprijatelja, koje je privukao
njegov pozlaeni tit, previe primamljiv ratni plen da bi bilo ko
mogao da mu odoli. Osim toga, tit je delovao isuvie raskono da bi
pripadao obinom vojniku. Zato se na Aristodema ustremie ak
trojica protivnika.
Spartanac je odmah shvatio da im je panju privukao njegov tit.
Uzviknuo je: Desno! ubeen da e Eurit, koji je sve vreme bio iza
njega, shvatiti, a onda je izvukao podlakticu iz porpaksa i bacio tit
na dvojicu s leve strane. Persijanci se izmakoe kako bi izbegli

268
udarac, ali onda su naas zastali posmatrajui tit i smiljajui kako
da ga se domognu. To je Aristodemu omoguilo da obema rukama
zgrabi koplje, da ga polomi napola i da se ustremi na onu dvojicu;
zario je delove koplja u obojicu, u jednog iljak, u drugog stiraks.
Pao je preko njih i tek tad je shvatio ta je uradio. Onaj levo bio je
mrtav, s polovinom koplja zarivenom u grkljan, dok je drugi
pokuavao da izvue koplje iz ramena. Aristodem se otkotrlja i pri
tome izgubi lem, a onda rvakim zahvatom zaustavi Persijanca,
steui mu vrat. Stegao ga je najjae to je mogao, dok se osvrtao
unaokolo kako bi se uverio da mu ne preti opasnost od jo nekog
Persijanca, ali i da bi video kako Eurit izlazi na kraj sa svojim
protivnikom.
Uinilo mu se da mu je prijatelj u nevolji. Njegov protivnik je vrlo
veto izbegavao koplje kojim je Spartanac pokuavao da ga pogodi
drei ga iznad glave. S druge strane, Persijanac je izuzetno brzo
uzvraao napade, iako se veina njegovih udaraca zaustavljala na
hoplitovom titu ili oklopu.
Eurit je shvatio da e, ako nastavi da se bori s protivnikom,
zaustaviti napredovanje falange i odluio je da mu zada odluujui
udarac. Bacio mu je koplje u lice i istog trenutka izvukao ma iz
korica zadenutih za levi bok. Loe ga je uhvatio, kao da dri no, ali
onda ga je munjevitim pokretom bacio uvis i doekao ga na pravi
nain. Izveo je to dovoljno brzo da bi stigao da zamahne pre nego
to je njegov protivnik, koji se u meuvremenu bio izmakao kako
ma ne bi pao na njega, uspeo ponovo da zauzme borbeni poloaj.
Eurit mu poprenim udarcem sleva nadesno presee vrat iz kojeg je
iknula krv u trenutku kad je glava pala s njega i otkotrljala se,
odbivi se o Aristodemov pozlaeni tit, koji se odmah zacrvene od
krvi.
Dvojica Spartanaca se pogledae estitajui jedan drugom
pokretom glave, a onda dograbie koplja mrtvih Persijanaca
Aristodem dohvati i svoj tit i nastavie napred u liniji s ostalima.
Malo-pomalo, falanga je sve vie osvajala teren i kad je postalo
oigledno da Grci odnose prevagu, persijski zapovednici naredie

269
povlaenje.
Zapravo, nije to bilo pravo povlaanje, ve smena. Uostalom,
Kserks je mogao da koristi samo nekoliko stotina vojnika
istovremeno i kad je povukao prvu jedinicu Besmrtnih, u sukob se
ukljuila druga. I Leonida je iskoristio kratku stanku da prerasporedi
formaciju koja se na nekoliko mesta proredila i ponovo je naredio da
mariraju unazad. U meuvremenu, ljudi su na nogama i na
rukama, jedinim otkrivenim delovima tela, osetili prve kapi kie.
Kad su Spartanci stigli na deo bojnog polja zatrpanog leevima
Kisijaca, kia je ve pljutala. Kralj naredi hoplitima da stanu i da se
ponovo okrenu prema neprijatelju, ali se pobrinuo i da pentekosti
zamene pozicije. Zemlja se raskvasila i postala teka, ali operacija je
izvedena uobiajeno delotvorno. Alfej i njegov brat oduevljeno su
klicali, a kad su sreli Eurita i Aristodema, Maron im ree: Bilo je
vreme! Da smo jo malo nastavili da guramo vae bele zadnjice,
umesto da se borimo, spopale bi nas drugaije misli!
A Ditiramb? upita Aristodem, koji u tom trenutku nije
pokazao nimalo smisla za humor. Zbog dobovanja vode koja mu se
obruavala na lem i odjekivala mu u uima, jo tee mu je bilo da
razabere rei saboraca.
Ne znam. Premestili su ga na drugu stranu. Ali mislim da ga
nisam video. Nadajmo se da je dobro... odvrati Alfej i brzo nastavi
prema prvoj liniji.
Ma, je l ovi vrede za dvojicu? ini mi se da su vetiji... Da zna
da u svakog koga ubijem raunati dvaput, ta kae na to? ree
Maron bratu, skreui panju na opkladu, na temu koja mu je u tim
trenucima bila najvanija. Kako god bilo, ni Aristodem ni Eurit nisu
mogli da ga uju.
Brat, meutim, nije stigao da mu odgovori, barem ne reima.
Nova jedinica Besmrtnih ve se ustremila na njih i ovog puta braa
nisu mogla da se pohvale tempom ubijanja koji su ostvarivali u borbi
s Meanima. tavie, jednom prilikom zarili su koplja u istog
Persijanca, gotovo istovremeno. ak su uspeli i da se posvaaju,
svaki je tvrdio da je ba on prvi zadao udarac. Novi nalet neprijatelja

270
naterao ih je da usmere panju na ozbiljnija pitanja, kao to je, na
primer, spasavanje glave.
Meutim, da bi dokazali pravo nad ubijenim, obojica su ostavili
koplja zarivena u nesrenog Persijanca, tako da su sledee
protivnike morali da doekaju maevima. Maron je jednim zgodnim
udarcem uspeo da polomi koplje svog protivnika tako da su borbu
nastavili maem i sabljom, a budui da je ma bio dui od persijske
sablje, Spartanac je dvoboj zavrio kao pobednik. Alfej je, meutim,
mrzeo ma i pokuao je da se zakloni titom dok se trudio da iupa
svoje koplje iz lea koji je leao pred njim.
Ali zario ga je preduboko, a osim toga zemlja je postajala sve
meka od kie i nije mogao vrsto da se odupre o tlo. Shvatio je da
nee uspeti na vreme da iupa koplje. Bacio je tit na zemlju i
zgrabio drku Maronovog koplja, steui istovremeno oba koplja
neto nie ispod drke obmotane koom. Na taj nain se posluio
kopljima kao polugom pomou koje je podigao mrtvo telo i bacio ga
na Persijanca koji se ustremio na njega. Persijanac bi pogoen u bok
koji nije bio zatien titom, zanese se i ispusti koplje koje je drao u
ruci. Alfej pritra i uhvati koplje pre njegovog vlasnika i odmah mu
ga zari u grudni ko probijajui oklop koji je ovaj nosio ispod tunike.

U trenutku sudara, Dijenek je zadobio snaan udarac u grudi koji

mu naas izbi vazduh iz plua. Zato je nespremno doekao sledei
udarac. Koplje udari u tit takvom silinom da ga je probilo, a poto
ni sm tit nije pri tome pruio nikakav otpor, snano je udario
Dijeneka po lemu, tako da je ovaj nekoliko trenutaka bio oamuen.
Kad se povratio, primetio je da je Leonida ubio njegovog napadaa,
spreivi ga da iskoristi Dijenekov trenutak slabosti i da ga dokraji.
Kralj mu je spasao ivot.
Nije stigao da mu se zahvali niti da razmisli o tom dogaaju.
Sledei Persijanac ve je juriao prema njemu i morao je da se brani,
iako je tek u tom trenutku shvatio da vie nema tit jer mu je pao
zajedno s kopljem Persijanca koga je kralj pogubio. Osim toga, nije
mogao dobro da vidi: lem mu se umrljao u visini proreza za oi

271
tako da na levo oko nije nita video, dok mu je desno bilo
zamagljeno kapima kie. I koplje mu je ispalo; izvukao je ma iz
korica i njime se suprotstavio neprijateljskom koplju.
Uspeo je da osujeti dva protivnikova zamaha i da izbegne trei,
pri emu se Persijanac zaneo napred. Iskoristio je priliku da ga
zgrabi za rub tita i da ga povue prema sebi, a zatim ga je udario u
slepoonicu pesnicom u kojoj je stezao ma. Zahvaljujui tijari, ovaj
je na nogama izdrao udarac, ali trebalo mu je nekoliko trenutaka
da se povrati, to je Dijenek iskoristio da mu zarije seivo u potiljak i
da mu probije vrat. Persijanac pade, a pentakontarh mu zadade
smrtni udarac odrubivi mu glavu. Onda brzo pokupi iz blata tit i
koplje i zapoe novi sukob.
A sukoba je bilo sve vie, dok su Spartanci, kao i prilikom prve
borbe s besmrtnicima, sve vie osvajali bojno polje. U svakom
sluaju, postajalo je sve tee napredovati i boriti se jer su im oklopi
bili natopljeni, a stopala su im upadala u bare, to je predstavljalo
problem za obe vojske. Spartanci su imali teu opremu i naoruanje,
te im je bilo tee da se kreu pod tim teretom; Persijancima su
kretanje oteavale dugake tunike natopljene vodom o ije rubove
su se neki ak i saplitali i pretvarali se u bespomone rtve
protivnika koji bi se zatekao u njihovoj blizini.
Leonida je pogledao prema zapadu i kroz gustu kiu ugledao
treu jedinicu spremnu za borbu. Naas je izaao iz mnotva i
naredio jednom helotu da otri da obavesti Lokriane da izau i da
ih zamene; naglasio je da prilikom pribliavanja treba da ostave
dovoljno mesta na krilima kako bi Lakedemonci imali prostora da se
povuku iza zida. Oni su za taj dan dovoljno uinili, a osim toga,
uskoro e pasti mrak. Onda je, im je primetio da se Persijanci
smenjuju, naredio vojnicima da se okrenu i da se povuku.
Po kii i blatnjavom terenu punom leeva, novo izmetanje vojske
nije se odvijalo nimalo disciplinovano; ipak, barem im neprijatelj nije
disao za vratom, a njihovi zapovednici nisu mnogo urili. Kad je
Maron video Lokriane kako izlaze iza zida, shvatio je da se za njih
dan zavrio i proklinjao je sudbinu; naime, njegov brat je bio u

272
prednosti po broju ubijenih Persijanaca i kraljeva odluka uskratila
mu je mogunost da izjednai.
Ipak, niko drugi nije se alio. Ljudi su bili umorni, a kia im je
iscrpela preostalu snagu i bili su prilino zadovoljni to mogu da se
vrate i da se odmore. U povratku se se sreli s Lokrianima, koji su
napredovali prolazei pored njihove falange, ali ona vie nije bila
tako kompaktna i zadivljujua. Leonida je uao poslednji, poto je
predao komandu lokrianskom zapovedniku kome je preporuio
samo da dri poloaj dok mrak i teak teren ne nateraju Persijance
da se najzad povuku i prekinu borbu za taj dan.
Lakedemonci su u grupama ulazili u logor, iscrpljeni, prljavi,
pocepani, blatnjavi i mokri, oamueni i izgrebanih ruku i nogu;
neki su bili ranjeni i saborci su ih pridravali. Ostali Grci, koji su
posmatrali njihove podvige, razmakli su se u dva niza i obasuli su ih
pohvalama i estitkama, tapali su ih po ramenu i ukali po
podignutim lemovima. Na svaku pohvalu Maron je ponavljao
koliko je Persijanaca pogubio, meutim, sa svakim preenim
metrom taj broj se poveavao. Iza samog zida bilo ih je dvanaest;
kad je stigao do Kolonosa, bilo ih je dvadeset; naime, odluio je da u
zbir ukljui i one koje je samo ranio ili okrznuo. Ionako, pomislio je,
niko to nee moi da opovrgne.
I Alfej se prilino razmetao svojim podvizima. Ubio je
esnaestoricu ali on se barem drao tog broja od poetka do kraja
spontanog defilea. I dok je Eurit bio mnogo uzdraniji, Aristodem je
samo utao, ne pridajui nimalo znaaja pohvalama svojih
oboavalaca koji su ga, prepoznajui u njemu pobednika pentatlona
i uesnika munjevitog izvianja, izabrali za svog miljenika i laskali
su mu vie nego ostalima. On je, meutim, poto mu je popustila
sranost, oseao samo beskrajni umor i peckanje u oima.
Zapovednici jedinica dobili su nareenje da izvre smotru vojske
u blizini Kolonosa da bi utvrdili gubitke. Pentakontarsi su traili od
potinjenih da se jo malo strpe i da saekaju veeru i odmor i poeli
su da ih prebrojavaju, dok su se ljudi osvrtali oko sebe kako bi
ustanovili ko je prisutan a koga vie nema. Ispostavilo se da

273
nedostaju trideset sedmorica hoplita iz nekoliko jedinica. Meutim,
mnogi su, tee ili lake ranjeni, odmah po povratku u logor otili
lekaru. Dok je Kleopomp prebrojavao svoje ljude, Alfej i Maron
traili su Ditiramba, glasno ga dozivajui.
Uzalud ga dozivate. Mrtav je ree im pentakontarh im je
zavrio prebrojavanje.
Da se Pantit vratio, pomislio je Aristodem, koji se zadesio pored
njihove jedinice, ne bi mu bilo drago da to uje. Ali sigurno bi sve
uinio da prikrije bol, kako bi svima dokazao da je savren
Spartanac. A otkud ti to zna? upita Aristodem Kleopompa.
Otkud znam? Video sam ga kad je pao, bio sam... bio sam blizu
njega odvrati zapovednik, s izvesnom nelagodom u glasu.
A kako? Kako je pao? uporan je bio Aristodem.
Kako? Pa, vrei svoju dunost, naravno! brzo je odvratio
Kleopomp. Dvojica su ga bila napala i jednog nije uspeo da
savlada... slagao je.
A ti nisi mogao da mu pomogne, huljo? razjario se Alfej i
pretei mu priao, podstaknut naklonou prema Ditirambu, a ne
sumnjom u Kleopompovu odgovornost za njegovu smrt.
Hej, smiri se! uznemirio se Kleopomp, preplaen estinom
kolosa. I ja sam bio u nevolji, veruj mi! pravdao se, oprezno se
povlaei.
U meuvremenu, Anerist je primetio da je Aristodem neznatno
istupio iz vrste. Hej, ti sa smenim titom! uvek je izbegavao da
ga oslovi po imenu. To to si ubio nekoliko Persijanaca ne daje ti
pravo da se ponaa kako ti padne na pamet! Iz vrste e izai onda
kad ja to kaem! ukorio ga je i odvukao panju od Kleopompa, koji
mu je zbog toga bio zahvalan.
Meutim, Alfej nije nameravao da odustane. ta nameravate da
uinite s mrtvima? Zar neemo otii da ih donesemo, kao uvek?
upitao je Kleopompa.
Ali... sad? Saekaj barem da se zavri bitka! Po ovoj kii i blatu...
u najboljem sluaju otii emo ujutru ako bitka ne pone ranom
zorom! Osim toga, to je zadatak helota; pustite njih da nau svoje

274
gospodare! odvrati zapovednik.
Ne dolazi u obzir. Ja ne idem na spavanje dok se ne uverim da
Ditiramb ne poiva s nama. Mi emo otii veeras, im Lokriani
zavre odbrusi mu Alfej i sauesniki pogleda Marona, koji klimnu
glavom. I Aristodem, koji je stajao malo dalje, dade znak da se slae.
ali se? Ja sam zapovednik i ja odluujem odvrati Kleopomp,
udarajui stopalom o tlo. Doputam ti da ide sutra ako bude
uslova za to! zakljui, trudei se da zvui strogo. Ali njegov veito
zbunjen izraz lica nije mu dozvolio da bude ubedljiv.
A, je li? Onda emo otii Dijeneku i pitaemo njega za
doputenje. Videe da e nam dozvoliti... umea se Maron.
Kleopompa uznemirie te rei. Njegovi ljudi dobro su znali da ne
voli da se sukobljava s nekim ko je moniji i uticajniji od njega.
Dobro. Idite ako hoete. Na kraju krajeva, bio vam je prijatelj...
ree i pognu glavu, toliko da mu je lem gotovo pao s glave.
Idemo i mi ree Aristodem pokazujui prema Euritu kad je
uspeo da prie brai.
Oi su vam u prilino loem stanju ree mu Maron, koji se tek
tad paljivo zagledao u njih dvojicu. Bolje bi bilo da u
meuvremenu odete lekaru. Posle toga moete da nam se pridruite
kod zida. Lokriani se ionako jo bore...
Osim toga, svakako je bolje da saekamo da padne mrak. ak i
kad se povuku, ne moemo biti sigurni zbog njihovih strelaca...
mudro dodade Alfej, to njegovi prijatelji nisu oekivali od njega.
Aristodem je naas oklevao, a onda klimnu glavom. Tako je,
treba saekati. Onda, polazimo odmah posle veere odgovori
pokazujui Euritu da poe za njim.
Pod uslovom da Lokriani ne omanu. U tom sluaju moraemo
da se umeamo naglasi Maron, koji se gotovo ponadao tome.
U delu logora u kojem je bila smetena bolnica, dvojica prijatelja
zatekoe vojne lekare kako zbrinjavaju dvadesetak ranjenika. Na
osnovu toga zakljuie da je poginulo ukupno sedamnaestoro ljudi,
to je, po Euritovom miljenju, zanemarljiv gubitak s obzirom na to
da su se ceo dan borili s daleko brojnijim neprijateljem, dok je

275
Aristodem pomislio da su bez potrebe izgubili jednog oveka:
Ditiramba.
Dok su posmatrali lekare na delu, pomalo su se postideli, ubeeni
da njihove tegobe ni izbliza nisu toliko vredne panje kao rane
vojnika koje su videli. Bilo je ljudi s poderotinama od koplja ili strele,
s posekotinama od maa, ali nekoliko ranjenika imalo je teke
prelome i lekari su pokuavali da im nameste kosti, to je bilo
praeno jezivim kricima. Jednom hopliti lekar je pregledao glavu, a
ulubljen lem koji je leao pored njega pokazivao je da je povreeni
zadobio snaan udarac u slepoonicu. Govorio je sporo, odsutnog
izraza lica i Aristodem pomisli kako e se uskoro broj mrtvih popeti
na osamnaest. Mnogo puta video je kako ljudi umiru iznenada, ak i
nekoliko dana posle bitke, zbog unutranjeg krvarenja izazvanog
pucanjem krvnih sudova u mozgu. iljak koplja nije mogao da
prodre kroz bronzani lem, ali mu je tim udarcem naneo smrtnu
povredu glave.
Aristodemov i Euritov lekar upravo je bio izvadio strelu iz miice
jednog hoplite i pustio da mu iz rane iscuri zagaena krv. Saekali
su da zavri da bi mu izneli svoj problem. Gledali su ga kako
pokuava da zaustavi krvarenje komadiem tkanine natopljene
izmirnom, premda je ponekad u te svrhe koristio i smokvino mleko,
pa ak i vino kad bi se dogodilo da nema nita drugo na
raspolaganju. Onda je oistio ranu vunenom krpom na koju je naneo
smesu od iole i penice. Na kraju je bronzanim iglama privrstio
rubove poderane koe i previo miicu lanenim zavojima i
preporuio vojniku da se odmori, uveravajui ga da je otklonio
opasnost da dobije tetanus ili gangrenu.
Ah! Vas dvojica ste oni to imaju problem s oima... da vidim
ree, im je uspeo da im posveti panju. Dugo je, iz raznih uglova
posmatrao Aristodemove oi, paljivo mu podiui kapke. Onda je
isto uinio i s Euritom.
To se moglo i oekivati. Praina i znoj samo su pogorali stanje.
Bolje bi bilo da se danas ne borite... ree, obraajui se obojici.
Da li vam je smetala suneva svetlost?

276
 Bilo je tako malo suneve svetlosti... i bila je tako slaba... ne, ne
bih rekao odvrati Eurit.
Infekcija se razvila. Ima i tragova gnoja. Da je bilo vie suneve
svetlosti, sigurno bi vam smetala.
Da li to znai da emo sutra, ako bude sunano, morati da
mirkamo? upita Aristodem.
U najboljem sluaju. Ja samo mogu da vam posavetujem da se
sutra ne borite. Sad mogu jedino da vam oistim oi od gnoja i da
vam dam mast koja e ublaiti peckanje, a namazaete je posle
veere ree i uze smesu kojom je oistio ranu onog vojnika. Ali u
ovakvim sluajevima, najbolje je spreiti dodatnu infekciju oiju.
Sutra bi zaista trebalo da mirujete zakljui.
Da li bismo mogli da izgubimo vid ako budemo nastavili da
napreemo oi? upita ga Aristodem.
Ko to zna? Mogue je... odgovori lekar, irei ruke.
Dvojica ratnika pustie ga da im oisti oi od gnoja, oseajui
blagu nelagodu prilikom dodira krpice s mau. Onda odoe svojim
helotima koji su im spremili veeru. Ionako postoji mala
mogunost da e nas Leonida sutra ponovo povesti u borbu. Nadam
se da e iskoristiti i ostale vojske... ree Aristodem, pre nego to je
uzeo zalogaj sira.
Ne mora da znai. Kako god bilo, ja neu odustati ako vojsci
zatreba moj doprinos odluno odvrati Eurit.
Svi ste poludeli... zaneli ste se... Sad ima opravdanje da se ne
bori! Zato, uprkos tome, osuuje sebe na smrt? I to za takvog
kralja... ljutito odvrati Aristodem.
Moda upravo stoga to smo svi osueni na smrt, vredi umreti
asno. Spreman sam da se opkladim da i oni s prelomima ele da se
vrate u borbu, barem kad je re o Spartancima...
Ba tako. Lepo sam ja rekao, bacili su neke ini na vas i vie ne
mislite svojom glavom... primeti njegov prijatelj.
U svakom sluaju, mislim da je jo rano da raspravljamo o tome
odvrati Eurit. Dananji dan bio nam je toliko naklonjen da bi
Kserks mogao da odustane od frontalnih napada i da smisli neto

277
drugo ili da se usredsredi samo na pomorsku birku, kako smo se
nadali. Moramo saznati kakve vesti stiu s Artemizija...
Ako je taj odluio da nas rtvuje, rtvovae nas, na ovaj ili onaj
nain. I to je sve presudi Aristodem, ali Eurit nije smatrao da treba
da mu odgovori.

278
 Hoplitovi posmrtni ostaci

V e se smrkavalo kad su Aristodem i Eurit zavrili veeru. Zato

su otili do zida, gde je vladala ogromna guva zbog povratka
Lokriana. Svi su bili u loem stanju i povrh svega pokisli su kao
mievi, ali Aristodem je zakljuio, sudei po oduevljenju s kojim su
doekani, da su i oni uspeli da odbiju napad Persijanaca pa je
neprijatelj odustao od sledeeg pokuaja. Dvojica Spartanaca
potraie prijatelje s kojima je trebalo da se sastanu. Zatekli su ih
zajedno s Dijenekom.
Saekaemo jo malo da se svi Lokriani vrate, i oni ranjeni koji
se sporije kreu ree im pentakontarh.
Mislim da bi trebalo da pourimo ree Maron, koji je sve misli
usmerio na prijatelja koji je poginuo, budui da vie nije morao da
razmilja o borbi. Uskoro e i Persijanci doi da pokupe svoje
mrtve i mogli bismo da dopadnemo nevolja. Osim toga, mogli bi da
oduzmu opremu naim rtvama...
To se nee dogoditi odluno odvrati Dijenek. Kralj je uveren
da e Persijanci ostaviti svoje mrtve sve dok borba bude trajala, kako
bi oteali napredovanje nae falange. Prepreke na terenu nanee
vie tete nama nego njima. U svakom sluaju, Leonida mi je ostavio
sat vremena na raspolaganju pre nego to poalje helote da naprave
prolaz izmetanjem leeva prema moru ili prema planini. Bojno
polje e se dodatno suziti, ali e barem nae falange imati dovoljno
raienog prostora za napredovanje.
Dakle, nae e veeras doneti u logor! uzviknu Aristodem.
Nee. Heloti su dobili nareenje samo da ih nareaju du
planinskog obronka i da nas obaveste o poloaju. U suprotnom ne bi
stigli da raiste teren. Rano ujutru emo pokupiti sedamnaestoricu
naih mrtvih odvrati zapovednik.
esnaestoricu. Zato to emo jednog sada doneti primeti Alfej i
svi se sloie s njim.
Izali su s bakljama koje su nosili Alfej i Maron, dok su Aristodem

279
i Eurit izbegavali da hodaju blizu izvora svetlosti. Kia je u
meuvremenu stala, ali moglo se dogoditi da opet pone da pada,
iako nebo nije vie bilo potpuno prekriveno oblacima, a lagani vetar
nosio je preostale oblake. Teren se, izgaen hiljadama stopala tokom
dana, pretvorio u kaljugu.
Sva petorica su isuvie dobro znala ta znai prei bojno polje
posle bitke. Navikli su i na stranije prizore, kao to je teren na
kojem danima posle borbe lee naduta tela ili leevi koji su se
rasprsli na suncu i poeli da trule. Ipak, uprkos pomrini i injenici
da su izali neposredno nakon borbe, jasno im je bilo da im nee biti
prijatno da prou izmeu tela vojnika koja su njihovi saborci ve
izgazili, prekrivenih blatom, krvlju pa ak i izmetom, u mnogim
sluajevima izoblienih i ispale utrobe.
Ipak, znali su da su se Lokriani borili blie zidu u odnosu na
njih. Zato nisu ni obratili panju na prve izboine na terenu koje su
se ukazale u daljini osvetljene bakljama i kad su naili na prve
leeve, odluno su nastavili dalje. Onda su stigli do mesta gde su se
sukobili s Kisijcima, pa i tuda prooe prilino brzo. Onaj ko bi i
primetio telo nekog hoplite naterao bi sebe da ne podlegne
iskuenju da zastane i da ga prepozna, znajui da se mora
usredsrediti samo na potragu za Ditirambom.
Malo dalje nalazio se sektor u kojem su se sukobili s Meanima, u
prvoj bitki koja se tog dana odigrala. Kad su stigli, odmah su shvatili
da im nee biti lako da pronau prijatelja i to ne zato to je pao
mrak. U tom sektoru bilo je desetine tela, isprepletenih,
nagomilanih, izmeanih s blatom, ali pre svega izoblienih od
povreda i gaenja. Iako je bilo lake prepoznati hoplitu meu
mnotvom mrtvih bez oklopa, Ditiramb nije jedini Spartanac koji je
pao u tom sektoru, a osim toga, moglo se dogoditi da je skonao
ispod gomile ostalih leeva.
Petorica Spartanaca ponela su koplja da bi izbegli, u sluajevima
kad je to bilo mogue, da pomeraju leeve rukama. Strpljivo su
poeli da obaraju tela s vrha gomile, postepeno je smanjujui, sve
dok nisu mogli da provere ko se nalazi na dnu. Mnoga tela bila su

280
neprepoznatljiva, lica izoblienih usled teine drugih leeva ili
pritiska stopala teko naoruanih i oklopljenih ratnika koji su
prelazili preko njih.
Okretali su tela koja su licem polegla u blatu i gledali su tamne
obrise rasporenog stomaka u kojem se naziralo ono to je ostalo od
utrobe, izmeano s vodom i prainom. Aristodem je video i glavu
dopola potonulu i blato i zapitao se kako e nai Ditirambovo telo
ako su i njemu odrubili glavu. Eurit je prvi naiao na telo jednog
hoplite i pozvao je ostale da osvetle teren. Hoplit je leao prikovan
za tlo kopljem koje je prolo kroz otvor lema i jo jednim, zarivenim
tamo gde su mu nekad bila usta. Potraili su njegov identifikacioni
znak, narukvicu od drveta s urezanim imenom, kakvu su Spartanci
nosili samo tokom borbe da bi mogli da ih prepoznaju u sluaju da
poginu. Morali su da je oiste od blata da bi mogli da ustanove da
nije re o Ditirambu.
Teka srca ostavili su telo i nastavili potragu, razdvojivi se i
traei na raznim stranama, i dalje nailazei na jezive prizore od
kojih se utroba prevrtala ak i tako iskusnim vojnicima kao to su
oni. Ni drugi hoplit na kog su naili nije bio njihov prijatelj, kao ni
trei, glave gotovo sasvim odseene maem koji je ostao zariven u
meso.
Gotovo su se pomirili s tim da ga nee nai, pomiljali su i na
mogunost da su ga Persijanci zarobili, kad je Alfej primetio
korintski lem koji je virio ispod gomile leeva. Nije mogao da vidi
celo telo dok ne sklone sve nagomilane leeve i da bi utedeo vreme,
odluio je da samo skine lem kako bi video lice saborca. Povukao je
lem za grivu ali nije mogao da ga skine. Ponovo je pokuao,
uhvativi obema rukama dugake titnike za obraze, ali ni to nije
vredelo. Kad su i ostali prili nosei baklje, video je da je ceo tit
prilino ulubljen, to znai da su ga mnogo puta udarali i gazili.
Svi se dadoe na uklanjanje tela Persijanaca i kad su stigli na dno
gomile, videli se da je hoplit umro isprepleten s protivnikom i da ih
je blato gotovo pretvorilo u jednu zastraujuu skulpturu. Osim
toga, petorica Spartanaca primetie koliko je neprirodan bio poloaj

281
oba tela: udovi su im bili zgreni ili isprueni na sve strane, a na
trupu je bilo udubljenja i upljina kakvih nema na celom ljudskom
skeletu. Bilo je oigledno da su ta tela, poto su zavrila na zemlji,
zadobila mnogo udaraca i da su kosti poele da se drobe.
Dugo su oklevali da proitaju ime na narukvici. Na kraju je
Dijenek odluio da uini to i potraio je hoplitove ruke u tim
isprepletenim ostacima. Nije mu bilo lako, zato to je neprirodan
poloaj pruao pogrenu sliku o poloaju tela. Kad je uspeo da nae
ruku, podigao ju je da bi je oistio od blata. Kako god bilo, izvukao
je pogrenu ruku i ispustio ju je kad se uverio da na zglobu nema
narukvice, nastavljajui da trai. Pokuao je da izvue barem gornji
deo trupa i da ga oisti od blata.
Na jednoj ruci bila je narukvica.
Dijenek zatrai da mu priblie baklje i poe da isti narukvicu.
Pre nego to je bilo ta rekao, na osnovu izraza njegovog lica
shvatili su da je to Ditiramb.

Paljivo su ga podigli, kao da strahuju da e mu prouzrokovati bol

pomerajui mu izlomljene kosti i odneli su ga upravo u trenutku kad
su se heloti spremili da izau na teren. Zali su iza Kolonosa i
zaputili se prema unutranjosti kopna, tamo gde je uma gua, a
zemlja prilino rastresita. Tamo su mogli da ga sahrane bez
opasnosti da e ga neko ponovo zgaziti. Nisu ni pokuali da mu
skinu lem, ne samo iz straha pred onim to e ugledati ve i stoga
to su smatrali da je Ditiramb zasluio da bude sahranjen u opremi,
kako bi i u Had dospeo u odei bez koje se i za ivota oseao kao da
nije iv.
Dobro su znali da je njihov prijatelj bio savren Spartanac, asketa
bez premca, ovek kome nita nije trebalo; jedini koji je zaista
doslovno primenjivao naela koja su Sparti omoguila da se izdigne
u grkom svetu. Znali su i da mu niko nikad nije odao priznanje za
tu zaslugu; najmanje to sad mogu da uine jeste da mu odaju
zasluenu poast i da ga zapamte upravo onako kako bi on eleo:
kao Spartanca.

282
 Ostali su do kasno pored njegovog groba, ali kad su se vratili u
logor, mnogi su jo bili na nogama. Vojnici su ustro razgovarali
razmenjujui miljenje o upravo proteklom danu, predviajui
sutranje dogaaje i pitajui se ta se dogodilo na Artemiziju. U
vojnu bolnicu ranjenici su pristizali jedan za drugim, a njihov broj
poveao se s povratkom Lokriana.
Dijenek odmah ostavi prijatelje da bi se vratio svojim dunostima
prvog pentakontarha, dok su Aristodem i Eurit, pridravajui se
lekarevih rei, eleli to pre da odu na spavanje. Alfej i Maron hteli
su jo da avrljaju o mnogim temama koje je taj dan nudio i zato su
poli da pronau sagovornike negde drugde.
I tako, na kraju sam se borio, pomisli Aristodem pre nego to je
otiao na poinak. ak sam se i dobro drao. Na kraju krajeva
ispostavilo se da ti Persijanci nisu nita naroito, ak ni pripadnici
Besmrtnih. Ili im moda teren nije odgovarao: stratezi Saveza, a
naroito Leonida, dobro su odluili kad su odabrali Terpmopile kao
mesto na kome e zaustaviti osvajaa.
Sve u svemu, Aristodem ni u jednom trenutku nije osetio da mu je
ivot zaista ugroen i moda mu je, pomislio je, upravo to dalo
hrabrosti da se odluno bori. Ali nije sumnjao u to da e doi tei
trenuci. Persijanci su brojano nadmoni, i Kserks moe dopustiti
sebi da izgubi mnogo vojnika. Ali vreme ne radi za njega: veliki car
nee moi previe dugo da dri toliku vojsku na istom mestu, a da
pri tome ne potroi zalihe hrane. Ko zna, moda e posle svih
napora, Leonida i uspeti da oseti malo slave bez mnogo truda i bez
potrebe da svi izginu.
A to znai da e se vratiti u Spartu.
Vratie se Gorgi.
ivot e se nastaviti kao i dotad, uz tajne i kratke sastanke s
kraljicom. Ipak... ipak, stavila mu je do znanja kako bi volela da se
on vrati bez Leonide. Da li e ga prihvatiti i poto je tako razoara?
Gorgo je kraljica, spartanska kraljica. Ponovo je osetio da joj nije
dorastao. Da je drugaije, pomislio je, ne bi se ustruavao da ukloni
Leonidu i da time moda spase kako Spartance, tako i svoj odnos s

283
njom.
Istina je da se plaio, kao i obino. Plaio se da ne otkriju njegov
pokuaj da ukloni kralja i da mu ne presude. Ali nije se plaio smrti,
plaio se samo da vie nee videti Gorgo.
Svitanje je najavilo sunan dan. Aristodem nije sluajno osetio
otar bol u oima im je pokuao da ih otvori. Pokuao je jo
nekoliko puta i naposletku je uspeo da podigne kapke uz podnoljiv
bol. Dan je poeo nestrpljivo oekivanim vestima s Eubeje. Posle
izvesnih nagovetaja vrhovne komande, pronosili su se razliiti i
protivreni glasovi u vezi s frontom na moru: pominjalo se potpuno
unitenje persijske flote, ali i njeno povlaenje prema severu. Nita
od toga nije bilo istina, koliko su uspeli da saznaju Alfej, Maron,
Aristodem i Eurit iz razgovora s Dijenekom. S njim su zatekli i
Efijalta, jednako nestrpljivog da sazna ishod pomorskih okraja.
Ah! Svata se dogodilo na Artemiziju! ree im pentakontarh.
Persijanci su planirali manevar kojim bi nas prikletili, tako to su
poslali dvesta brodova iz Kilikije da zaobiu Eubeju na istoku i da
zatim uplove u kanal i prisile nau flotu da se suoi i s napadom s
lea. Ali jue ujutru, pre nego to je Euribijad saznao za propast
kilikijske flote, onaj uveni jonski pliva Scila skoio je s jednog od
brodova ukotvljenih u Afetu i preplivao ak etrnaest kilometara da
bi upozorio nae o tom manevru.
Zapovednik zastade naas kako bi omoguio brai da izraze
uenje, a onda nastavi: Ali najbolje tek dolazi! Eol i Posejdon su
nam mnogo pomogli, a oluja ne samo da je unitila pozadinu
persijske flote, koja je zato sa zakanjenjem stigla u Afet, ve su
zakasnili i kilikijski brodovi! Nai zapovednici flote predvideli su
njihov manevar i odlueno je da pedeset tri broda s Atike koja su
napustila pozadinski poloaj na jugu Eubeje dokraje ostatke
kilikijske flote koji su preiveli oluju. Kasno popodne, im su saznali
da im vie ne preti opasnost od napada s lea, nai su odluili da
napadnu. Poto je to rekao, Dijenek jo jednom zastade da bi se
uverio da ga prijatelji sluaju. Sluali su ga izuzetno paljivo.
Je l shvatate? Napali su nastavi iako ih je bilo manje! Na

284
glasnik je Atinjanin i rekao nam je da je to bila Temistoklova
zamisao i da ju je ovaj nametnuo Euribijadu. Kako god bilo, odigrala
se pomorska bitka iako im je do zalaska sunca ostalo jo malo
vremena. Izgleda da su nai rizikovali da budu opkoljeni jer su se
prilino pribliili persijskim brodovima, koji su se rasporedili poput
lepeze da bi opkolili nae s bokova. Onda je Euribijad primenio
kiklos i nakon krae borbe, Persijanci su morali da se povuku.
Kiklos? A ta je to kiklos? upita Alfej, koji nimalo nije poznavao
taktike pomorskih bitaka.
Prava si spartanska neznalica koja se samo dri kopna! umea
se Efijalt, koji je iskoristio priliku da ko zna koji put ispolji svoju
strunost po gotovo svim pitanjima. Ali ovoga puta Dijenek i ostali
nisu ga uutkali, tavie, sluali su ga paljivo, budui da niko meu
njima nije umeo precizno da objasni tu taktiku.
Kiklos je odbrambena taktika, vrlo delotvorna u situaciji kad je
flota opkoljena objasni Malijac. Brodovi se rasporeuju kao
cvetne latice, s pramcem okrenutim na spoljnu stranu i s krmom
okrenutom prema centru. Na taj nain izbegava se rizik bonog
sudara brodova! zakljui, zadovoljan panjom koju je konano
uspeo da izazove.
Pa, dobro uzviknu Maron, nimalo zadovoljan to se
zadravaju na temi koja mu je nepoznata ali ko je na kraju
pobedio?
Niko, zapravo odvrati Dijenek. Kad je pao mrak, obe flote
pridruile su se svojim vrhovnim komandama. Budui da su i jedni i
drugi pretrpeli neznatne gubitke, situacija je i dalje neizvesna, ali
jedno je sigurno: Kserks je svakako shvatio da e biti teko probiti se
tim putem.
A to znai da ponovo sve nade ulae u prodor na kopnu...
primeti Eurit.
Verovatno. Nema sumnje da emo se danas znojiti isto koliko i
jue ree Dijenek ako ne i vie. Ali kralj je odluio da mi budemo
rezerva. Najpre e izvesti Korinane, onda i sve ostale pre nego to
mi izaemo. Naravno, osim ako situacija ne bude izuzetno teka...

285
 Te kukavice? Nismo valjda raistili teren od leeva da bismo ga
napunili njihovim govnima! Zar hoe da se borimo gazei po
njihovom izmetu? Ja se posle njih neu boriti! uzviknu Maron.
Sumnjam da e se Tegejac koji vas je obojicu savladao
unerediti... primeti Eurit.
Aristodemu i tebi umea se Dijenek, obraajui mu se
zvaninim tonom koji obino nije koristio u razgovoru s njima
dvojicom svakako e biti bolje da se odmarate. Ako se mi
Spartanci i ukljuimo u borbu, danas emo se snai i bez vas dvojice.
Oi su vam u zaista loem stanju, a danas e biti veoma sunano.
Ali Eurit planu. Nemoj da ti padne na pamet da nas tretira
drugaije nego ostale! Kad Spartanci izau na bojno polje, i nas
dvojica emo biti tamo, u to moe biti siguran ljutito odvrati,
traei odobravanje u Aristodemovom pogledu.
Ovaj, meutim, nije delovao naroito ubeen u to kad je slegnuo
ramenima i rairio ruke. Pa, zavisi od toga da li e nas boleti oi...
Sea li se da je lekar rekao da bismo mogli izgubiti vid... ree.
Nije tano. Dobro se seam ta je rekao. Rekao je da ne zna ta
e se dogoditi. Uostalom, pod ovim okolnostima, to je rizik s kojim
se moramo suoiti ree Eurit zapovednikim tonom kao nikad
dotad.
Ma pustite to! Posle svega to ste uinili, niko vam nee zameriti
ako se malo odmorite! umea se Alfej.
Ne dolazi u obzir. Odmaraemo se dok ne pozovu Spartance da
se ukljue u borbu odvrati Eurit, i Aristodemu nije preostalo nita
drugo nego da potvrdi. Ali nikom nije promaklo njegovo
nezadovoljstvo.
Vojnici se okupie oko Megistovog rtvenog oltara, koji je i ovog
puta pokazao povoljno znamenje, uveavajui oduevljenje ljudi,
ve ushienih zbog uspeha postignutog prethodnog dana i zbog
vesti s Artemizija. Uopteno gledano, meu vojskom je vladao
optimizam: raslo je poverenje u Leonidu kao u vojskovou i nakon
to su iskazali nadmo na bojnom polju, nijedan vojnik nije vie
sumnjao da e se pokazati kao veliki ubica Persijanaca.

286
 Zato su, kad su u daljini primetili neprijatelje, estoko zavideli
Korinanima na njihovoj privilegiji da prvi izau na bojno polje.
Leonida je odluio da se tog dana vojske ee smenjuju, tako da su
Spartanci ostali da rade gimnastiku daleko od zida, dok su
Korinani izlazili i rasporeivali se za borbu, a Arkaani se okupljali
u blizini zida da bi posmatrali tok bitke, spremni da ih odmene.
Neki su se popeli i na Kolonos odakle se, zahvaljujui odlinoj
vidljivosti koja je tog dana vladala, pruao savren pogled na bojno
polje. Sunce je napredovalo prema zenitu bez ijednog oblaka na
obzorju.
Tok bitke tekao je gotovo jednako kao prethodnog dana. Falanga
se branila od persijskih strela, potom je napadala i potiskivala
neprijatelja sve dok on nije bio prisiljen da im prepusti teren i da se
povue. Ipak, slabija organizovanost ostalih vojski u odnosu na
lakedemonsku donekle je ugrozila zbijenost redova, emu su
doprineli i leevi koji su ostali na bojnom polju. Zbog toga im je
trebalo vie truda da naprave prodor kroz neprijateljske trupe, a i
imali su vee gubitke. Meutim, gubici nijednog trenutka nisu bili
toliki da bi izazvali osipanje poretka ili ak povlaenje.
Korinane su zamenili Arkaani, potom Mantinejci, Tegejci i
Orkomenjani i tokom itavog toka bitke grke trupe nisu
posustajale. Na drugoj strani, meutim, povlaenje i bekstva postali
su gotovo pravilo, ali posle toga Grke bi zasule strele kao najava
novog persijskog napada i upravo su strelci naneli najvie gubitaka
hoplitima, koji su u direktnoj borbi uvek odnosili prevagu. Izgledalo
je da se bitka odvija predvienim tokom i da e se, po zalasku
sunca, okonati kao i prethodnog dana, tako da je u podne ostalo
malo onih koji su je posmatrali iza zida ili s Kolonosa. Veina
vojnika ili barem oni koji se nisu spremali da izau na bojno polje,
vratila se uobiajenim obavezama, to jest gimnastikim vebama i
pripremanju opreme.
Situacija se naglo promenila kad je dotrao zadihan laki
peadinac, s veu da se s mora pribliavaju plovila nalik
splavovima, i to ogroman broj splavova. Vojnici su odmah potrali

287
na Kolonos kako bi svojim oima proverili ta se dogaa i posle
nekog vremena primetie kako se morski pojas izmeu Eubeje i
movare puni tamnim kvadratima. Kako su se pribliavali, tako su
se na svakom od njih uobliavale figure etvorice veslaa i desetak
ratnika.
I svi su preko ramena nosili luk i strele.
Njihova namera bila je jasna i hoplitima koji, poput Alfeja i
Marona, i nisu bili naroito matoviti. Dok jedan deo grke vojske
uestvuje u direktnoj borbi, ljudi sa splavova zaobii e severni bok i
iskrcae se iza zida. A zbog streliarskih vetina koje im omoguuju
da jednako uspeno gaaju s nestabilnih splavova kao i iz sedla
konja u pokretu, taj manevar izuzetno je opasan po Grke. Utoliko
pre to je, kako su Heleni dobro znali, morski pojas izmeu Eubeje i
obale uzan poput jezera, a povrina vode je po mirnom danu bila
gotovo nepomina.
S druge strane, meutim, movara koja se pruala uz obalu
oteavala je iskrcavanje. Oslanjajui se na tu injenicu, Grci otrae
da navuku oklope i ne ekajui nareenje pretpostavljenih. Suoeni
s takvim neprijateljskim manevrom, svi su oseali da moraju da se
ukljue u borbu i njihov prvi nagon bio je da se opreme kako bi se
zatitili od strela koje e uskoro zapljusnuti njihov logor.
Leonida je u tim trenucima stajao izvan zida i posmatrao dranje
Tegejaca koji su vodili bitku s Persijancima i nakon te vesti uleteo je
u logor i poslao polemarha da ga odmeni iza zida. Naredio je da se
Arkaani i svi ostali Peloponeani izuzev Lakedemonaca rasporede
uza zid, kako bi odmenili Tegejce kad ovi budu poeli da pokazuju
znake umora. Onda je zahtevao od ukupno dve hiljade trista
Lokriana, Tespijaca, Tebanaca i Spartanaca da se rasporede u
falange. Na kraju je poslao glasnike da obaveste Fokejce u Alpenosu
da budu pripravni.
Grci su, ovog puta, morali da deluju vertikalno u odnosu na
niziju. To znai da su imali iri ali plii prostor za rasporeivanje.
Ipak, i to je bilo dobro: na splavovima nije bilo mnogo ljudi, mada su
za iskrcavanje imali na raspolaganju dugaak priobalni pojas. Zato je

288
bilo vano rairiti formaciju koliko god je to bilo mogue. Leonida je
nameravao da zauzme obalu sve do istonog prolaza i zato je
zahtevao da se falange rasporede u svega etiri reda.
Teorijski, u takvim okolnostima nisu mogli da zauzmu neki
idealan poloaj, jer se nije moglo unapred znati u kom delu e
Persijanci izvriti najjai pritisak. Ipak, logino je bilo pretpostaviti
da e se iskrcati u blizini Alpenosa, na taki najudaljenijoj od
fokejskog zida, izmeu ostalog i zato to ih tamo od obale nije delila
movara. Zato je Leonida rasporedio Spartance na desno krilo, levo
od njih rasporedili se se Tebanci, zatim Tespijci, a krajnje levu
poziciju zauzeli su Lokriani.
Izmeu susednih falangi kralj je ostavio mali prostor za
razmetanje lakih peadinaca koji su prema poetnom rasporedu
smeteni na zaelje svojih falangi, sa zadatkom da lakim kopljima
doekaju Pesijance prilikom iskrcavanja. Peloponeani su zauzeli
teren izmeu zida i Kolonosa, a ostatak Leonidinog fronta rairio se
na gotovo dva kilometra, sve do fokejskog poloaja, dok su sami
Fokejci dobili zaduenje da i dalje nadgledaju unutranjost kopna.
Meutim, mogue je da su Persijanci zapravo saznali da postoji
planinska staza i da su pokuavali da zaobiu klanac i s kopna, a ne
samo s mora.
Budui da je trebalo da se rasporede na desnom krilu, Spartanci
su morali najdue da peae do svog poloaja. Nasuprot
oduevljenim Alfejevim i Maronovim uzvicima, Aristodem je
negodovao kad ga je Eurit naterao da odmah skine obloge s oiju i
da navue oklop. Eurit je vrsto odluio da uestvuje u borbi, iako
nije mogao da dri oi otvorene, naroito kad bi se okrenuo prema
suncu.
Moraemo da se borimo okrenuti prema severu, a ne prema
istoku ili zapadu... U emu je, onda, problem? pravdao se
Aristodemu koji je i dalje oklevao.
Da. teta to postoji sat u toku dana kad je sunce u zenitu, to
znai da nema nikakve razlike. Osim toga, ako pokuaju da se
iskrcaju kod sredinjeg prolaza, moraemo da gledamo pravo na

289
zapad i to upravo u vreme dok sunce bude zalazilo... odvrati
Aristodem, ali ipak ustade i uz Tizijinu pomo navue oklop.
U Alpenos u stigli poslednji, kad su se Spartanci ve bili
rasporedili i ne primeujui da su i njih dvojica doli. Anerist je bio
vrlo nezadovoljan to je morao da menja raspored svoje jedinice
kako bi i njih uveo u formaciju. Naravno, nije propustio priliku da to
naglasi. I da im se osveti. Gospoda su mogla malo ranije da odlue
da li e uestvovati u bici! uzviknuo je im ih je ugledao. Eto ta
se dogaa kad neko uiva podrku visokih zapovednika, je l vidite?
nastavio je, obraajui se ljudima u jedinici. Mogu da rade ta
hoe. U redu. Ako ste doli, to znai da vam je dobro, a ako vam je
dobro, moete da se borite u prvoj liniji. Hajde, stanite pored mene,
a vi ostali, pomerite se za jedno mesto ree, obraajui se
redovima u kojima je moralo da se izvri izmetanje.
Aristodemu se steglo grlo te nije mogao da uzvrati
pentakontarhu. Zbog greva u stomaku jedva se odvukao do svog
poloaja koji je zauzeo nekoliko trenutaka posle Eurita. Suneva
svetlost izuzetno mu je smetala i nije mogao da dri oi otvorene
due od nekoliko sekundi; neprekidno je podizao i sputao kapke, a
kad je pogledao Eurita, shvatio je da ni njemu nije nimalo bolje. Ali,
kao dobar Spartanac, njegov prijatelj se nije poalio niti je pokazao
da mu je teko.
Video je vrlo loe i to ga je inilo jo nesigurnijim. Kad se opasnost
ne vidi jasno, izaziva jo vei strah. Neka strela mogla bi da ga
pogodi u trenutku kad zamuri ili bi neprijatelj mogao da mu prie
s boka a da ga on i ne primeti. Bilo je glupo i sumanuto boriti se tog
dana, ali to je plod otupelosti ureenja koje je njegovog prijatelja
spreavalo da razmilja kritiki.
Ali moda je, zakljuio je, cela zamisao voenja bitke na
Termopilima bila ludost.

290
 Izdaja

K ao to su predvideli, persijski splavovi nastavili su da

napreduju prema istoku, u pravcu Alpenosa. Bilo je jasno da je
to njihov strateki pokuaj da glavninu grke vojske odvuku to
dalje od fokejskog zida i od glavnog fronta. Lokriani su prvi morali
da se brane od persijskih strelaca. Odjednom nije vie bilo nijednog
dela sektora koji je zatien od njihovih strela, osim ako se neko ne
bi popeo na planinske obronke. Najplaljiviji robovi otrali su da se
sakriju meu rastinjem iza Kolonosa, ali hopliti su nepokretno
kleali na jednom kolenu, trudei se da se zatite koliko god mogu
iza svog tita i iza tita saborca s desne strane.
Persijske strele kosile su rtve uglavnom meu lakim peadincima
koji su uglavnom bili u dometu monih neprijateljskih strela iako su
ostali na zaelju falangi. Lokrianski robovi pretrpeli su velike
gubitke, zato to ih je suenje iza sredinjeg prolaza primoralo da se
previe priblie moru. Meutim, dalje prema Alpenosu, nizija se
proirivala i tespijski robovi gotovo da nisu imali gubitaka. U blizini
istonog prolaza teren se ponovo suavao tako da su mnogi tebanski
hopliti ostali bez robova.
I u falangama je dolo do gubitaka, naroito u tebanskim, iji su se
hopliti zaklanjali samo jednim titom. Ali bilo je i Spartanaca koji su,
nakon smrtnosnog itanja strele u letu, ugledali saborca do sebe
kako se iznenada presamiuje. Aristodem bi zadrhtao svaki put kad
bi neka strela proletela pored njega.
inilo se da splavova ima bezbroj. Kad su se pribliili na manje od
dvesta metara od obale, dostigavi razdaljinu s koje su mogli da
gaaju Grke strelama, jasno je bilo da se nee iskrcati samo u
spartanskom sektoru ve i u tebanskom i tespijskom. Persijanci su
verovatno planirali da se iskrcaju upravo u Alpenosu, ali prisustvo
lakedemonskih lambdi13 navelo ih je na zakljuak da bi bilo previe
rizino da usredsrede sve snage na Spartance, tako da su u toku
operacije odluili da proire front.

291
 U sektoru koji se prostirao izmeu istonog prolaza i Alpenosa,
movarno zemljite smenjivalo se s pristupanom obalom. Ali s
mora nije bilo lako utvrditi na kojim takama na obali im ne preti
opasnost od movara, tako da je veina spartanskih zapovednika
pomislila kako e mnogi Persijanci sami upasti u zamku movara.
Kako god bilo, im su se splavovi primakli na manje od sto metara
od obale, Leonida je naredio da heloti zauzmu mesta pored hoplita,
na krilima svake jedinice i na njegovo nareenje poeli su da gaaju
lakim kopljima.
Persijanci su, meutim, poreali svoje velike spare na bokove
splavova i uvrstili ih nekakvom drvenom ogradom. Zato se veliki
broj lakih kopalja odbio o tu prepreku. Meutim, heloti koji su
uspeli visoko da bace koplje i da na taj nain izvedu pogodak
odozgo, pogaali su mete i proredili grupe ratnika s kojima su
njihovi gospodari morali da se suoe. Da su se svi Persijanci iskrcali
istovremeno, Grci bi se nali u velikoj nevolji. Falanga je imala samo
etiri reda i moda ne bi mogla da izdri prejak pritisak. Ali
movare su onemoguile istonjake da se organizovano iskrcaju svi
u isto vreme, to je Grcima pruilo dragocenu taktiku prednost.
Mnogi izolovani splavovi dotakli su obalu bez podrke na krilima i
vojnici na njima su, im su se iskrcali, odmah bili izloeni napadu
brojano daleko nadmonijih hoplita.
Obalski sektor Aneristovog pentekosta bio je pod movarom
prilino vidljivom i s velike daljine zahvaljujui stabljikama trske
koje su trale iznad povrine. Nasuprot tome, Kleopompova, a
naroito Dijenekova jedinica rasporeene na krajnjem desnom krilu
gotovo u samom Alpenosu pokrivale su vrlo pristupaan obalski
pojas. Prvi splav koji je pokuao da izae na kopno naspram
Aneristove i Euritove prve linije, nasukao se u movari na samo
nekoliko metara od obale; dvojica prijatelja gledala su kako plovilo
brzo tone dok su ljudi pokuavali da se spasu plivajui s naporom.
Ali veina ih je nestala ispod povrine movare i nije vie isplivala.
Izvukla su se samo dvojica koju su, im su pokuali da se osove na
noge, stigla dorska koplja, tako da je i njih progutala movara.

292
 Ostali splavovi produili su dalje uz obalu da bi izbegli istu
sudbinu. Kad je Anerist shvatio da se u svom sektoru, zahvaljujui
movari, moe osloniti i na prirodnu odbranu, poslao je Leonidi
poruku s predlogom da se njegova jedinica izmesti u neki izloeniji
sektor. Bila je to dobra zamisao, koju je kralj odmah prihvatio. I
Anerist je bio zadovoljan to se premetaju, jer e tako moi da
zauzme poziciju s koje e samo gurati one ispred sebe, a za taj
zadatak vid mu nije naroito potreban.
U meuvremenu, u blizini Alpenosa prva linija falange ve je bila
ugroena. Persijski strelci gaali su sa splavova dok su se
pribliavali obali, a pre samog iskrcavanja razdvojili su se u dve
grupe: petorica su izlazila na kopno, dok su ih preostala petorica
pokrivala strelama. Lakedemonci su morali da se zaklone sve dok
im se prva petorica Persijanaca nisu pribliila, to je ostaloj petorici
omoguilo da se nesmetano iskrcaju. Persijska taktika bila je
delotvorna, ali samo donekle, budui da su se branioci rasporedili
du dugakog neprekinutog fronta; osim toga, napadai su iza lea
imali more ili movaru, a morali su da se bore protiv vojske koja je
vrila snaan pritisak zahvaljujui guranju ljudi iz redova iza prve
linije.
Nestrpljiv da okrvavi ruke, Alfej nije mogao da podnese pomisao
na to da e morati da eka napad neprijatelja. Napustio je
odbrambeni poloaj pre ostalih i dok je kopljem pokuavao da
pogodi jednog protivnika, strela ga je pogodila u miicu desne ruke.
Ali nije dozvolio da bedna strela zaustavi njegovu akciju. I dalje
steui koplje u desnoj ruci, levom je, provuenom kroz porpaks
tita, polomio strelu, pri emu je deo ostao zariven u biceps. Onda je
kopljem probo grudni ko svog protivnika koji je u meuvremenu
zanemario odbranu uveren da ranjeni hoplita ne moe da mu
naudi.
Iza njega odmah se pojavio drugi. Alfej naini dva koraka prema
njemu i svom silinom koju je mogao da prenese na tit odgurnu ga
prema vodi. Persijanac pade nauznak, ali uspeo je da ustane i da
izbegne da mu protivnik zarije koplje u grudi. Hoplita je zamahnuo

293
tako silovito da se iljak koplja zario u dno movare. Kad je shvatio
da nee moi da ga izvue, odluio je da isue ma iz korica.
Protivnici su se borili gotovo zarobljeni u muljevitom zemljitu u
kojem su samo uz izuzetan napor uspevali da se kreu.
Spartanac nije iskoristio nekoliko zamaha pre nego to je konano
zakljuio da ma nije oruje za njega. Bacio ga je na protivnika, ali
opet je promaio, a onda je uspeo da se primakne Persijancu i da ga
odluno udari titom. Ovaj se zanese od udarca i pade u muljevitu
vodu iz koje nije vie izronio. I hoplit je izgubio ravnoteu i pao u
movaru, ali Maron je pratio borbu i spremno mu je pruio koplje.
Alfej ga vrsto uhvati uprkos bolu u desnoj ruci i brat ga izvue iz
movare.
Pribliavao se jo jedan splav, to je Alfeja nateralo da odmah
zauzme borbeni poloaj i da nae oruje. Pokupio je sa zemlje jedno
persijsko koplje kako bi mogao da se odbrani od petorice novih
napadaa koji su se iskrcali sluei se ve oprobanom taktikom.
Maron pouri da se vrati do Kleopompa od ijeg tita je zavisila
njegova odbrana. Prva dvojica Persijanaca ustremie se upravo na
njih i nastade silovita borba prsa u prsa.
Ali Kleopomp se radije branio i pokuavao je da se povue iza
Marona, kako bi se ovaj pobrinuo za oba protivnika. Pentakontarh
je konano uspeo da se oslobodi pritiska Persijanaca i tek tada se
vratio u prvu liniju. Meutim, kako bi izbegao ponovni sukob prsa u
prsa, neznatno je iskoraio iz poretka. Maron je primetio kolebljivost
u kretanju svog zapovednika i bes koji ga je obuzeo podstakao je
njegovu borbenost omoguivi mu da se nadmono suprotstavi
protivniku. Ali obreo se pred tekim zadatkom i glasno je pozvao
Kleopompa da mu pomogne.
Pentakontarh se ne odazva, a Maron nije imao vremena da se
okrene i da ga potrai. Nastavio je da se bori svaki as dozivajui
svog zapovednika, ali na kraju je morao sm da se snae. Uspeo je
da pogodi protivnika u nezatien grudni ko, a onda je levu ruku
provukao kroz porpaks i povukao prema sebi drku koplja kojim je
probo neprijatelja; izvukao je ma i odrubio mu glavu. Potom uhvati

294
krvavu glavu i pogodi njome drugog Persijanca posred lica. Ovaj
naas zastade, vie od preneraenosti nego zbog bola, a Maron
iskoristi taj trenutak pa i njemu odrubi glavu i ona zavri u vodi.
Poto se oslobodio dvojice protivnika na nain koji je pruio
zadovoljstvo njegovom varvarskom raspoloenju, Maron ispusti
ivotinjski pobedniki krik, a onda pogleda desno traei
Kleopompa. Ugledao ga je kako lei nekoliko metara dalje od njega,
napola u vodi. Strela mu je probila grkljan, tano ispod titnika za
obraze.
Eto ti nagrade za tvoj kukaviluk, bezvredni zapovednie ree
i pljunu ga. Da nisi izaao iz falange, jo bi bio iv... Ali onda bih ja
ubio jednu hulju manje dodade uz zlurad osmeh, razmiljajui o
opkladi.
Odmah zatim u Alpenos je stigla Aneristova jedinica.
Pentakontarh je ubedio Leonidu da mu dozvoli da preuzme
Kleopompov pentekost koji je ostao bez zapovednika, tako da se
Aristodem i Eurit neoekivano ponovo zatekoe u prvoj liniji.
Dijenek pokua da ukae kralju na to da su u prvom redu dvojica
gotovo onesposobljenih hoplita, ali ve je bilo prekasno. Persijanci
su se iskrcali s dva pristigla splava i svakako nije bio trenutak da
izvre zamenu.
itanje persijskih strela i nekoliko silovitih udara o tit izazvae u
Aristodemu strah koji je jedva uspevao da prikrije. Pogled mu je bio
zamagljen i svaki zvuk, udarac njegovog oklopa o Euritov, uzvici
saboraca, pljuskanje vode, zveckanje metala o metal ili tup zvuk
udarca metala o drvo odzvanjali su mu u uima razarajuom
silinom. titom se nije zaklanjao samo od neprijateljskih strela ve i
od sunca; jedino mu je ljapkanje koraka po vodi ukazivalo na to da
su se Persijanci iskrcali i da mu se pribliavaju.
uo je teko disanje neprijatelja koji mu je prilazio i neznatno je
spustio tit kako bi video barem njegove obrise. Oseti probadanje u
oima i sputenih kapaka zadao je prvi udarac. Osetio je kako iljak
koplja udara o neto tvrdo i shvatio je da je pogodio tit. Naas je
otvorio oi, ali morao je odmah ponovo da zamuri i u tom deliu

295
sekunde ugledao je Persijanca koji se neznatno pomerio ulevo. Zato
je na tu stranu usmerio sledei udarac i ovog puta pogodio je neto
meke.
Koplje je, meutim, izvukao s lakoom i kad je otvorio oi, video
je da mu je samo ranio rame. Na sreu, pogodio ga je u desno rame i
Persijanac je ispustio koplje, a onda je s naporom izvukao sablju. Ali
vreme koje mu je trebalo da je izvue, kotalo ga je ivota.
Aristodem mu je zadao i trei, odluujui udarac. Nagon za
preivljavanjem, pomisli on, ovoga puta omoguio mu je da se
spase, meutim, koliko e jo dugo moi da se oslanja na nagon?
Ni Eurit nije bio mnogo delotvorniji, ali nije dozvoljavao da ga
strah zaustavi. Znao je koliko rizikuje i odluio je da to ne uslovljava
njegovo ponaanje u borbi; zato je, neposredno pre nego to se
pridruio formaciji, popio vie vina nego obino i borio se
mehaniki, voen nagonom koji je stekao tokom godina ratovanja.
Borio se iako su mu se tri strele zarile u tit, i iskoristio ih je da njima
izgrebe po licu neprijatelja ije je obrise jedva nazirao. Zatim mu je
kopljem probo grudni ko.
Ne sreu, dvojica prijatelja nisu dugo morala da trpe pritisak
Persijanaca. Budui da su prva iskrcavanja bila neuspena, ostali
splavovi koji su tek trebali da se primaknu obali drali su se podalje,
a strele koje su odapinjali strelci s udaljenih splavova postajale su
sve bezopasnije. Stigli su i glasnici iz sredinjeg prolaza i obavestili
su ih da je situacija na glavnom frontu pod kontrolom. Iako su
pretrpeli izvesne gubitke, Arkaani su dokazali da su sposobni da
zadre persijsku vojsku.
Opasnost je jenjavala i Dijenek je, obliven krvlju protivnika i
umrljan muljem iz movare u kojoj se borio, iskoristio predah da
porazgovara s Leonidom.
Izgleda da smo i ovog puta dobro proli. Meutim, jasno je da
Kserks trai druga reenja s obzirom na neuspeh na glavnom
frontu... zadihano se obrati kralju.
Da. Ko zna ta e sutra smisliti... pitao se Leonida.
Ali Dijenek je ve imao spreman odgovor. Rekao bih da je to

296
oigledno. Zaobilaenje morskim putem nije im uspelo i sad
razmilja o kopnenom zaobilaznom putu, preko planina. Moda je
ve poslao izviae gore pokazao je uzvienja iznad njih kako bi
pronaao put kojim e dopreti do naih baza. Aristodemov i Euritov
upad u njihov logor sigurno mu je ukazao na neto...
Leonida se zamisli, a onda odvrati: To je bio rizik koji smo
svesno morali da preuzmemo. Nikad nisam mislio da je Anopaja
potpuno sigurna. Nisam se sluajno odrekao estine svojih snaga da
bih nadzirao tu kotu.
Ali pretpostavimo da su ve poeli da zaobilaze klanac. Ne bi
bilo prijatno da nas iznenade, zar ne? nastavi Dijenek.
I ta predlae?
Mogao bih da uzmem onog Malijca, Efijalta, i da preem
Anopaju do Trakisa, kako bih video da li tamo ima nekih kretanja.
Ako nema, barem emo znati da moemo biti mirni jo jedan dan
ree pentakontarh.
Vladar je dugo razmiljao, ne marei za strele koje su svaki as
fijukale pored njih. To bi mogla biti dobra zamisao ree ako
povede jo dvojicu koji e ostati ispod Trakisa kako bi nas i kasnije
obavetavali. Ali zato bi ba ti iao? Ne mogu rizikovati da izgubim
svog prvog pentakontarha.
Pa, to je moja zamisao i elim lino da je sprovedem u delo
odgovori zapovednik. Osim toga, u dobrim sam odnosima s
Malijcem. I hou lino da se uverim u strateki znaaj tog
planinskog puta o kojem su govorili Aristodem i Eurit. Na kraju
krajeva, neu se izlagati opasnosti onoliko koliko su njih dvojica to
uinila. Ja samo treba da stignem do Trakisa. Ako poem sad, po
danu, put ne bi trebalo da bude ni naroito teak ni dug...
Onda, neka bude tako. Povedi i dvojicu lakih peadinaca i
potrudi se da se to pre vrati. Hou da sutra ujutru bude ovde,
eka nas jo jedan dan borbe zakljui kralj posle kraeg oklevanja.

Kad je Anerist dobio nareenje da se povue, saekao je jo neko

vreme pre nego to je dozvolio svojim ljudima da izau iz formacije

297
i da odu da se odmore. Video je da Aristodem i Eurit hodaju gotovo
naslepo traei put i namerio je da se jo malo naslauje tim
poniavajuim prizorom dvojice ratnika, dvojice podreenih koje
su, sramotei ga, poslednjih dana slavili kao heroje, umanjujui
njegov znaaj i ulogu unutar jedinice. Zato je ponudio Leonidi da
ostane na poloaju u istonom prolazu sve dok se sve vojske ne
vrate u logor, u sluaju da, kako je rekao: Persijancima padne na
um da jo koji put napadnu pre sumraka.
Leonida je urio da sastavi izvetaj za Euribijada i dopustio mu je
da ostane. Tako se njegova jedinica poslednja vratila u sredinji
prolaz, u sm suton. Ali Aneristu ni to nije bilo dovoljno. Tokom
povratka u Termopile zahtevao je od vojnika da mariraju u
zbijenim redovima, ime je nemilosrdno istakao onesposobljenost
dvojice hoplita. I Aristodem i Eurit morali su da uhvate za rame
saborce koji su marirali ispred njih, kako bi se orijentisali i drali
ritam. Oi su ih nepodnoljivo pekle tako da su bili prisiljeni da
gotovo sve vreme mure.
Saborci su se trudili da im pomognu, usporavajui ritam mara
kad god bi pentakontarhu opala panja. Aristodem i Eurit su se
nekoliko puta sapleli o noge onih do sebe, padali su i grebali
kopljima najblie saborce u koloni. Svima je bilo nelagodno, a
zapovednik se grohotom smejao i to su se njih dvojica vie
poniavali, to je njegova gordost sve snanije bujala.
Ne zna ni da marira! I ti bi da me ubedi da si vojnik? ta su
te nauili u agogi kad si bio mali? Ko ti je bio zatitnik? Onaj koji te je
nauio samo da mu pui! I neko poput tebe treba da mi pomogne
da se borim protiv Persijanaca? urlao je na Aristodema zato to je
naleteo na vojnika koji je marirao ispred njega i ko zna koji put
zaustavio kolonu.
Bilo je to jedno od najteih iskuenja u celoj ratnikoj karijeri koje
su dvojica prijatelja morali da izdre. Njihovim saborcima to je bilo
potpuno jasno i kad su konano stigli u logor, hrabrili su ih tapui
ih po ramenima i estitajui im na jakim ivcima. Tek tada im je
Anerist dopustio da odu u vojnu bolnicu. Odveli su ih njihovi heloti

298
poto su im prethodno pomogli da skinu oklope.
Ostale jedinice odavno su se vratile i lekar nije vie morao da
ukazuje hitnu pomo najteim ranjenicima tako da je mogao da im
posveti nekoliko minuta. Dugo im je prouavao oi i na kraju je
odmahnuo glavom, to njih dvojica nisu ni primetili.
Imam loe vesti za vas. Infekcija je danas prilino uznapredovala
poeo je, izbegavajui da doda kako ih je upozorio. One
jabuice su vam upaljene i pune mrtvog tkiva. To praktino znai da
imate utu gnojavu skramu preko zenica. S druge strane, danas je
veoma sunano, a praina vam je dodatno nadraila one jabuice.
Kaite mi gde ste se tano borili?
U prvoj liniji u Alpenosu, du obale i movare obeshrabreno
odgovori Aristodem.
Dakle, slana voda i zagaena voda iz movara upadala vam je u
oi. Da li vam je jasno ta to znai? upita lekar.
Da nismo mogli da uinimo nita gore svojim upaljenim oima
jetko primeti Aristodem, dok je Eurit utao.
Tano potvrdi lekar. I sad vie ne vidite. Od ovog trenutka,
pod uslovom da spasete vid, ne moete vie izlagati oi nikakvom
izvoru svetlosti. Dakle, moraete sve vreme da murite. tavie,
savetujem vam da stavite povez preko oiju. Biete izvesno vreme
slepi, a mogue je da ete i zaista oslepeti... Ali sad ete mi rei da
bez vas dvojice danas ne bismo pobedili... zajedljivo primeti, ne
mogavi vie da se uzdri.
Na to se Eurit ukljui. Ti se pobrini da to bolje obavi svoj
posao, doktore, i potedi nas komentara. Dobro smo znali ta nas
eka odluno odvrati.
Lekar ponovo odmahnu glavom, a zatim im oisti oi od gnoja,
upozoravajui ih da e se ponovo zagnojiti tokom noi. Onda im je
namazao mau one duplje i stavio im povez na koji je naneo
lekovitu smesu. Podsetio ih je i da te obloge nee niemu sluiti ako
se ne budu odmarali. U svakom sluaju zakljuio je sutra zaista
neete moi da se borite, ak i ako budete eleli...

299
Efijalt je bio oduevljen to je ponovo glavni uesnik operacije od
koje e moda zavisiti sudbina cele vojske. Od poetka rata Malijac
je delovao kao da proivljava izuzetnu pustolovinu, nemerljivo
uzbudljivije od lokalnih ratova u kojima se borio do tada. Poto je
poveo dvojicu perijeka, Dijenek je u rano popodne poao za
Efijaltom do Crnih guzova, stazom koja je mestimino jo bila
blatnjava od kie koja je padala prethodnog dana.
Malijac je kao i obino bio priljiv, a zapovednik je delovao kao da
mu njegovo brbljanje manje smeta nego obino. Sluao ga je
naizgled paljivo, i sm je uestvovao u razgovoru, ak je zbijao ale
koje su podsticale Efijaltovu brbljivost. Malijac je bio srean kao
nikad do tada. Bio je u drutvu prvog Leonidinog pentakontarha i
imao je utisak da je konano osvojio njegovu naklonost. Ve se
radovao to e moi da se hvali sugraanima kako se sprijateljio s
jednim od najuglednijih lakedemonskih ratnika, poto je bio i jedan
od Leonidinih poverljivih ljudi.
Grupa se pela brzim korakom iako je, kad su stigli nadomak vrha,
naporna borba koju su vodili tog jutra uzela danak. Na nizbrdici su
konano doli do daha zahvaljujui laganom povetarcu koji je dunuo
poto je sunce zalo za planine. Hodali su bez naroite
predostronosti, ohrabreni injenicom da okolo nije bilo nikakvog
nagovetaja opasnosti. Osim toga, potpuna tiina koja ih je
okruivala bila je dovoljan znak da Persijanci jo nisu otkrili
planinski prelaz.
Ipak, Dijenek je potvrdio Efijaltu da u svakom sluaju namerava
da stigne do Trakisa da bi se uverio da u blizini grada nema
neprijateljskih izvidnica. Sili su u Azopov klanac i iskoristili su to
da se okupaju u reci kako bi sprali sa sebe znoj, a zatim su nastavili.
Tek tada su Dijenek i Efijalt postali oprezniji i izvukli su maeve koje
su dotad drali u koricama. Pentakontarh je nastavio da prati
Malijca ostavljajui na zaelju male kolone dvojicu perijeka koji su
nosili baklje.

Kad su se svi helenski ratnici vratili u svoje sektore, poelo je

300
prebrojavanje rtava. Imali su mnogo vie gubitaka nego
prethodnog dana, ali uopte gledano, zapovednici su smatrali da su
to prihvatljivi gubici. Ipak, bilo je obeshrabrujue to to su Persijanci,
uprkos svemu, procentualno pretrpeli mnogo manje gubitke u
odnosu na broj vojnika kojima je Kserks raspolagao.
Jedinice koje su se sukobile s osvajaem u sektoru izmeu
Termopila i Antele pretrpele su vie gubitaka u odnosu na gubitke
koje su Spartanci imali prethodnog dana. Lakedemonci koji su se
borili na sekundarnom frontu vratili su se u logor s osmoricom ljudi
manje meu kojima je bio i Kleopomp i s desetak ranjenika.
Leonida je obiao vojnu bolnicu kako bi razmenio utiske s
povreenima i da bi ohrabrio najtee ranjenike i tamo je zatekao
Alfeja, kome su izvadili vrh strele iz desne miice. Grmalj se vratio
bratu ruke previjene lanenim zavojem i dobro raspoloen od vina
koje mu je lekar dao da pije dok mu je vadio strelu iz ruke.
Dok je izvetavao kralja o optem stanju povreenih, lekar ga je
obavestio o Aristodemovim i Euritovim tegobama i Leonida odlui
da se lino uveri u njihovo zdravlje. Zatekao ih je za veerom, u
drutvu njihovih robova koji su im pomagali. im je primetio
vladara, Tizija naglo skoi na noge u znak potovanja; dvojica
hoplita su ga, meutim, prepoznala tek kad je progovorio.
Rekao bih da ste mnogo doprineli cilju Saveza time to ste se i
danas borili uprkos vaem stanju. I dodau da ste celom helenskom
svetu pokazali snagu volje i hrabrost lakedemonskih ratnika.
Najsrdanije vam estitam ree i sede pored njih, pa uze pare
hleba iz Aristodemove vree.
Tvoje pohvale nam ine ast, velianstvo odvrati Eurit. Istini
na volju, eleli smo da uinimo i vie. Na doprinos bio je
zanemarljiv, na nau nesreu.
Aristodem je, meutim, utao.
Hoe da kae da je bio ogroman. Bio je to izuzetan primer
vaim saborcima i svim ostalima. Ali lekar mi je rekao da sad ne
vidite i da rizikujete da trajno izgubite vid nastavi Leonida.
Aristodem je utao.

301
 Svi smo doli ovamo da stavimo ivot na kocku. Nai saborci
svakog dana rizikuju ivot. Na kraju krajeva, rizikovati samo
gubitak vida prava je sitnica u odnosu na to.
Nije, ako zbog toga neete biti sposobni da se borite. Hou da se
sutra odmarate odvrati kralj ta god da se dogodi. Dvojica poput
vas bie mi neophodna kad budemo morali da uloimo najvie
napora. Svakako vas ne krivim to ste danas uestvovali u borbi, ali
da ste odluili da odustanete, sloio bih se s tom odlukom. U
svakom sluaju, sutra i ne pomiljajte da se pojavite u borbi. To je
nareenje zakljui, potapa ih po ramenu, a onda ustade i ode.
Kako ti naredi, velianstvo. Ali sedeti skrtenih ruku dok se
nai prijatelji bore i umiru vea je muka od one infekcije ree
Eurit.
Aristodem je utao.

Kad su se popeli na Anopaju, neposredno pre sutona, Efijalt objavi

Dijeneku da su stigli nadomak Trakisa. I zaista, nije prolo mnogo
vremena, a ravnica je poela da se nazire izmeu bunja i kronji.
etvorica se pribliie obodu ume, hodajui istim ritmom, savijenih
kolena i irom otvorenih oiju. Efijalt je prvi ugledao gotovo celu
dolinu oko Trakisa, grad udaljen nekoliko stotina metara i persijski
logor u daljini.
Upravo u tom trenutku u logor su se iz bitke vraali ratnici, a na
moru su se nazirali preostali splavovi. Pognute glave vojnika koji su
se bez ikakvog reda vraali u logor svedoile su o tome da su
Persijanci imali jo jedan neuspean dan. Ipak, osvajai su drali pod
kontrolom ceo sektor izmeu zapadnog prolaza kod Antele, zajedno
s uem Azopa i reku Melas, na ijim obalama se zavrava i njihov
logor.
Efijalt usmeri Dijenekovu panju na jedan detalj, uveren da je
primetio neto to e zapovednika najvie zanimati.
Gledaj. Trakis je gotovo opkoljen persijskim straarima ree
mu u p glasa, im je shvatio da je pentakontarh stao pored njega.
Dijenek je nekoliko trenutaka utao. Ima ih dvadesetak samo na

302
ovoj strani ree potom.
Pa, oigledno ne znaju nita o Anopaji. U suprotnom bi
primeti Efijalt straarili i na obodu ume. Umesto toga, strahuju da
neko ne izae iz grada i samo su na grad usmerili panju. Nije
sluajno to su nam okrenuti leima. Verovatno i dalje misle da su
Aristodem i Eurit doli iz grada.
Da. Ne znaju nita o Anopaji... zamiljeno ponovi Dijenek.
Pentakontarh je i dalje drao ma u ruci, dok je Efijalt svoj vratio u
korice. Perijeci su, meutim, i dalje stajali podalje iz potovanja
prema zapovedniku i nisu ni pokuavali da pogledaju ta se dogaa.
Dijenek polako ustade, okrenu se jednako polako, a onda ubode
jednog pa drugog perijeka u grudi, brzo, onoliko brzo koliko bi
jedan nespartanski ratnik ubio samo jednog.
Nije ni pogledao da li su mrtvi. Bio je siguran u to zato to im je
zadao precizne, smrtonosne udarce, kakve Lakedemonci imaju
obiaj da zadaju. Ponovo se okrenuo i ugledao Efijaltov zaprepaen
izraz lica. Malijac nije mogao da veruje da se dogodilo ono to je
video.
Onda je trenutak da saznaju, zar ne? ree mu Dijenek pre
nego to ga je udario pesnicom u stomak, nateravi ga da ispusti
priguen jauk i da se presamiti.
Nisu te uli. A trebalo bi i da te vide... dodao je zapovednik i
ponovo ga udario, ovog puta u vilicu, odbacivi ga na padinu
okrenutu prema zadnjem gradskom zidu. Malijac pade bez svesti,
na brisan prostor na kojem su se njegovi obrisi jasno videli. I zaista,
odmah zatim zaue se prvi povici i najmanje tri straara potrae
prema njemu.
Pozdrav od Pauzanije... ree Dijenek pre nego to je pobegao i
nestao u umi nosei baklju.

303
 Ratno vee

D ijenek zastade da predahne tek poto je pregazio Azop.

Persijski straari sigurno su videli kojom je stazom otiao, ali
nisu mogli da ga prate due od nekoliko stotina metara. Kako god
bilo, pomislio je, sad je samo pitanje vremena kada e Persijanci
shvatiti kuda vodi Anopaja. Leonida e biti primoran da naredi
povlaenje i vostvo nad kopnenim operacijama preuzee
Pauzanija.
Bilo mu je sve tee da vidi put iako je zahvaljujui vedrom nebu i
gotovo punom mesecu prelaz iz sutona u no bio mnogo blai. Kad
je izaao iz vode, upalio je baklju, spustio je na tlo i opruio se du
staze da se odmori i povrati snagu.
Posle petnaestak minuta je ustao, uzeo je baklju i narednih
trinaest kilometara liio je na nosioca olimpijske baklje.
Stigao je pod Crne guzove u gluvo doba noi i izgovorio lozinku
fokejskim straarima koja je tog dana, poto su u te svrhe ve
upotrebili imena svih Leonidinih najbliih roaka, glasila Herakle,
po imenu Leonidinog najstarijeg pretka. Odmah potom sruio se na
zemlju iscrpljen od mahnitog tranja, poderan i izgreban. Dvojica su
morala da ga podignu i da ga pridravaju dok su ga sprovodili
zapovedniku vojske. Ali Dijenek je prilino razoarao svog
sagovornika, budui da je zahtevao da razgovara iskljuivo s
Leonidom i to to pre.
Fokejski zapovednik mu je nevoljno izaao u susret. Iako je bio
polemarh, u toj udnoj izmeanoj vojsci njegov uticaj bio je daleko
manji od uticaja prvog pentakontarha glavnog zapovednika. Zato
mu je dodelio nekoliko hoplita da ga otprate do sredinjeg prolaza.
Onda su ga preuzeli najistureniji straari na sredinjem prolazu i
odveli su ga kralju. Dijenek je uao u njegov ator i dalje hramljui i
teko diui i odmah je susreo njegov pogled.
Kralj ga nita nije pitao. Samo mu je pokazao da sedne na jednu
stolicu i ekao je.

304
 Dijenek je dugo oklevao, pokuavajui za to vreme da povrati
dah. Onda je poeo da govori, isprekidano, kako bi pokazao da jo
teko die ali i da bi dobro promislio o svemu to e izgovoriti.
Nasamario me je kao nekog helota... ali ko je mogao i da
pomisli? Taj Efijalt... Liio je na dobriinu, na oveka koji
oduevljeno podrava helenski cilj... a zapravo nas je prodao!
rekao je, a potom zastao da osmotri kraljevu reakciju.
Ovaj samo ree: Nastavi posmatrajui ga prekrtenih ruku.
Dakle, bez tekoa stigli smo do ruba ravnice podno Trakisa
nastavi Dijenek. Du celog puta nije bilo ni traga od Persijanaca.
Prvi neprijatelji koje smo videli bili su straari koji su nadgledali
prilaze Trakisu. Bili su nam okrenuti leima, zato to su gledali
prema gradskim zidinama, a mi smo njih posmatrali zaklonjeni
rastinjem. Ja sam stajao ispred Efijalta i dvojice perijeka.
Ponovo je zastao. Kralj nita nije rekao.
Iznenada, zauo sam priguene krike iza sebe. Okrenuo sam se i
ugledao perijeke na zemlji, obojica su se drali za stomak. Malijac je
drao no jo umrljan njihovom krvlju, ali nisam ni shvatio ta se
dogaa kad me je udario pesnicom pravo u stomak. Nisam oekivao
to i iznenadio me je izbivi mi vazduh i spreivi me da reagujem
nekoliko narednih trenutaka. Onda se bacio na mene i gurnuo me
prema ravnici, viui pri tome kako bi privukao panju straara.
Jo jednom je zastao. A Leonida je i dalje utao.
Shvatio sam da je naumio da nas Persijanci zarobe nastavi
Dijenek i pokuao sam da se oslobodim kad me je ponovo
zaskoio. Sreom, snaniji sam od njega i uspeo sam da ga
odgurnem i da izbegnem njegove udarce. Ali u meuvremenu su
nas straari uli i potrali su prema nama. U tom trenutku nisam
mogao da uradim nita drugo nego da pokuam da se zavuem u
umu. im sam kroio meu rastinje izvukao sam ma i gaao sam
Efijalta maem, ali promaio sam, a on je onda potrao prema
Persijancima.
Ponovo je zastao. Ovog puta saekao je da njegov sagovornik
neto kae.

305
 A zato nije i tebe ubo noem? ljutito ga upita Leonida.
Pa, to je jasno: da bi Persijanci poverovali u njegovu izdaju, hteo
je da odvede Kserksu prvog pentakontarha helenske vojske...
odvrati Dijenek.
Hmmm... Izdaja? Ali, zar ne misli da su mogli na mestu da ga
ubiju? upita ga kralj.
Rekao bih da je to nemogue. Potrudio se da privue njihovu
panju i da trai njihovu pomo objasni zapovednik stavljajui
im do znanja da nije ratnik poput onih koji su bili s njim. Osim toga,
ako su ga i ubili, sad im je ve jasno da smo doli tom stazom, to
znai da ve pretrauju oblast kako bi otkrili kuda vodi staza.
Uskoro bi mogli da nam priu s lea, shvata?
Da, sad je to samo pitanje vremena. Moda su u pitanju sati.
Ipak... ako je Efijalt nameravao da nas izda, zato to nije ranije
uradio? Imao je priliku jo one noi kad je odveo Aristodema i
Eurita do persijskog logora... primeti Leonida.
Dijeneku se uini da iz njegovog glasa provejava sumnja. Ali
moda mu se, pomisli, to samo uinilo. Verovatno je tada jo
verovao u na cilj. Sigurno je izgubio poverenje u nau sposobnost
da se odupremo... Ili je jednostavno iskoristio priliku da izvue linu
korist iz toga; na kraju krajeva, i on je bio prisutan kad je persijski
glasnik ponudio nadoknadu svakom ko pree na njihovu stranu,
ako se sea... Ne mogu da oprostim sebi to sam mu poklonio
najjednostavniju mogunost da ostvari svoje planove. Ta hulja!
udno. Laskao sam sebi da umem da procenim ljude. A on mi
zaista nije delovao kao nepouzdan ovek... primeti Leonida, a
onda se dugo zagleda u Dijeneka.
Ovaj izdra pogled koji je pratila tiina, duga kao venost.
... Ali, s druge strane, najnepouzdaniji ljudi upravo su oni koji
nimalo ne deluju tako zakljui kralj, koji je naizgled odluio da ne
dovodi u sumnju priu svog prvog pentakontarha.
Dijenek je osetio olakanje i zauzeo preduzimljiv stav. I ta emo
sad da radimo? Pod ovim okolnostima moraemo da se povuemo i
da se pridruimo vojsci Helade...

306
 Mi neemo morati odvrati kralj i odmah zatim pozva hoplitu
koji je straario ispred atora i naredi mu da obavesti polemarha i
zapovednike svih vojski da e se odrati hitan sastanak vrhovne
komande. Onda se hladno oprosti s Dijenekom i ree mu da ode da
se odmori, zato to je pred njima dan kad e svako morati da pokae
koliko vredi. Pentakontarh je eleo da prisustvuje ratnom veu, ali
morao je da poslua. Snudeno je izaao iz atora i uputio se prema
svom leaju.
Ubrzo su se okupili svi osim Fokejaca, kojima je trebalo malo vie
vremena da stignu s Alpenosa. Zapovednici su zatekli Leonidu kako
pognute glave hoda tamo-amo po atoru. Kralj se nije zaustavio dok
nisu stigli svi lanovi vrhovne komande. Nakaljao se, i gledajui ga
tako namrtenog, svi zakljuie da e im preneti vesti o neuspehu na
Artemiziju.
Pozvao sam vas da vam kaem da nas je neko izdao rekao je.
Nemojte me pitati kako i zato. Sad to nije ni vano. Ali vano je da
znate da od sutra svakog trenutka moemo oekivati da nam
Persijanci priu s lea.
Posle niza psovki, opteg izraavanja prezira i besa, zapljutae
neizbena pitanja u vezi s odgovornou za izdaju.
Rekao sam da nije vano o kome je re. Jedino je vano da
odluimo ta nam valja initi s obzirom na to da Persijanci sad znaju
za stazu preko Anopaje i da e moda ve sutra stii do Alpenosa!
odvrati Leonida sa estinom u glasu.
Nee biti! istupi jedan od arkaanskih zapovednika. Imamo
pravo da znamo ko je to uradio! Izmeu ostalog i zato da bismo
znali kome moemo da verujemo! i mnogi se sloie s njim.
E, pa dobro. Bio je to jedan Malijac koga smo poslali u izvianje.
Preao je na neprijateljsku stranu koristei upravo stazu preko
Anopaje.
Kad? Kad? upitae ostali.
Koliko znam, u suton je stupio u kontakt s Persijancima. Dakle,
Kserks je ve saznao ono to se moglo saznati. Sad mi kaite da li i
dalje ostajete pri onome to ste odluili pre nekoliko dana. Hoete li

307
izdrati i skupo naplatiti pobedu varvarima osvajaima ili ete se
povui?
U atoru zavlada tiina. Niko nije imao hrabrosti da prvi objavi
povlaenje iz straha da e ga proglasiti kukavicom, ve su svi ekali
da to uini neko drugi. Posle nekoliko napetih trenutaka ispunjenih
nelagodom, naposletku istupi zapovednik mantinejskih snaga.
Rekli smo da emo se povui, zar ne? E pa onda emo se povui,
rano ujutru! odluno ree.
Kralj saeka da se izjasne Lokrianin i Fokejac, koji su branili
svoju zemlju. Ali njih dvojica su utali.
Umesto toga, ostali zapovednici su podrali Mantinejev predlog.
Naravno! Kakva je svrha pruanja otpora? Biemo korisniji u
pozadini!
Pokuali smo, nekoliko puta smo ih porazili na bojnom polju.
Niko nee moi da nam zameri da nismo izdrali dovoljno dugo!
tavie, dva dana smo zadravali najveu vojsku na svetu.
Rekao bih da je to vie nego dovoljno da bismo zauzeli mesto u
istoriji.
Nae iskustvo bie dragoceno kad se budemo ujedinili sa
snagama Saveza! Ostali e nas izuzetno uvaavati!
Hajde! ta ekamo? Prevlaka eka nas!
Obeshrabren, Leonida upitno pogleda Lokrianina i Fokejca;
oekivao je da se barem njih dvojica zauzmu za to da vojska prui
otpor do kraja. Ali Lokrianin ga je razoarao kad je konano
progovorio.
Pa... na kraju krajeva, ako je to zajednika odluka... moda emo
se i mi staviti u slubi svoje regije i ujediniti se sa Savezom. Hiljadu
hoplita spremnih za borbu svakako su korisniji od hiljadu mrtvih
hoplita... ree, izbegavajui kraljev pogled.
Moda su bogovi odluili da treba da primenimo drugaije
oblike odbrane. U suprotnom ne bi dopustili Persijancima da nas
opkole... dodade Fokejac.
Leonidi je preostala samo jo jedna nada: Beoani. Prezreni
Beoani. Zato je pogledao Demofila i Leontijada, koji su izgledali

308
kao da ele da kau neto.
Mi Tespijci doli smo ovamo znajui da idemo u susret smrti.
Svakako se neemo povui samo zato to sad izvesno znamo da e
nas smrt sustii. Mi smo ratnici i sve je to deo naeg ivota, kao to
Spartanci dobro znaju, tavie, bolje nego svi ostali. Kad bih se
povukao sad kad nas cela Grka gleda i procenjuje, i sm bih se
oseao kao izdajnik... ree Demofil, pre nego to ga prekinu jedan
Arkaanin.
ta hoe da kae? Da smo mi ostali izdajnici? A ta je onda s
etrdesetoricom ljudi koje sam danas izgubio? Jesu li i ono bili
izdajnici? Razbiu ti glavu i u ime onih koji su sad u Hadu!
razdraeno ree Peloponeanin, pretei da e nasrnuti na njega.
Nikoga nisam optuio, tako mi bogova! odgovori Tespijac
pokuavajui da smiri duhove. Doao si ovamo uveren da
izvrava svoju dunost nastavio je, obraajui se Arkaaninu a
ja sam doao pomiren s tim da u morati da se rtvujem; to je razlika
izmeu nas. I u tome je razlika izmeu onih koji e ostati i onih koji
e otii, a ne izmeu hrabrih i kukavica ili izmeu lojalnih i izdajica.
I Leontijad je hteo da kae ta misli. Mi iz Tebe se vie ne
moemo povui. Odbacili su nas nai sugraani i moemo samo do
kraja da preemo put kojim smo krenuli. Sve dok na Termopilima
ostane ijedna eta, ostaemo i mi, ne povlaei se ni za korak
izjavi.
Moemo da saekamo jo izvesno vreme. Moda e ujutru stii
dobre vesti s Artemizija tako da vie neemo morati da se borimo
ovde nagaao je Fokejac.
Jesi li ti lud? umea se Tegejac. ta god da se dogodi na
morskom frontu, Kserks nee odustati od mogunosti da proe s
vojskom na jug, sad kad zna da moe da nas zaobie. Niko nije
mogao da opovrgne njegov zakljuak.
U svakom sluaju, nije istina da nema svrhe ostati ovde osim po
cenu smrti objasni Leontijad. Samo jedan dan otpora vie mogao
bi doneti spas Heladi. Ako Persijanci sutra ne zateknu nikog ovde
na Termopilima, odmah e produiti do centralne Grke. Meutim,

309
ako ovde ostane barem aica ljudi, bie prinueni da se bore i da
nas pobede.
I onda? Kad se moji ljudi ponovo sukobe s Persijancima u borbi,
izdrae mnogo due uz brojniju vojsku nego to bi sami izdrali
ovde u Malidi! odgovori mu korintski vojskovoa.
Ponovo zavlada tiina i svi pogledae Leonidu.
Gospodo ree kralj zavrio sam prethodno ratno vee na
kojem smo raspravljali o ovom pitanju i tom prilikom sam vam
rekao da Spartanci razmiljaju i delaju na drugaiji nain. Vreme je
da vam objasnim koji je to nain. Mi se nikad ne povlaimo. Eto koji je
na nain: jednostavan, dosledan, pa ak i zadrt ako hoete. Ali to
nam omoguava da se ne kolebamo u borbi i da ne sumnjamo u svoj
ivotni izbor. Moda upravo tome dugujemo svoje uspehe i, ako nas
je to u izvesnim okolnostima i dovelo do poraza i pogrenih
procena, to je samo cena koju plaamo naelu koje se u veini
sluajeva pokazalo kao ispravno.
I ovoga puta e se pokazati kao ispravno, uveravam vas. Jer, ak
i ako svi umremo, spasiemo seanje na nas, seanje na nau rtvu.
Kad je sve ostalo izgubljeno, ostaje samo seanje, dobar glas o nama
koji e se proneti do naih potomaka. Nama Spartancima to je
vano. Ali ne mogu zahtevati da i ostali tako razmiljaju. Zato
naglaavam, jo jednom, da niko nije primoran da ostane. S
oduevljenjem u prihvatiti svakog ko odlui da nam pomogne, ali
u se i zahvaliti onima koji su dosad dali svoj doprinos zaustavljanju
ogromne Kserksove vojske, ne sudei loe o njima ako odlue da
odu i da negde drugde biju svoju bitku. Vojske koje nameravaju da
odu mogu to i odmah uiniti zakljui i sede na stolicu.
Njegove rei nikog nisu ostavile ravnodunim. Ipak, jedino je
fokejski zapovednik donekle promenio odluku. Pa... Mi moemo
da ostanemo na Alpenosu, kako bismo vas barem obavestili kad
stignu. Na kraju krajeva, tamo imamo mogunost da pobegnemo
ree uz izvesnu nelagodu.
To je ponuda koju ne mogu da odbijem odvrati Leonida i
klimnu glavom uz gorak osmeh. Odmah zatim oprostio se sa

310
zapovednicima ije je nestrpljenje jasno naslutio. Zadrao je samo
Knema, Demofila i Leontijada, kako bi se dogovorio s njima na koji
nain e organizovati poslednju odbranu. Nisu gubili vreme u
dugim raspravama; niko nije sumnjao u potrebu da vreme preostalo
do svitanja iskoriste za odmor. Samo su izraunali koliko ljudi imaju
na raspolaganju: malo vie od hiljadu trista hoplita, ukljuujui i
ranjenike. Imali su isto toliko lakih peadinaca i trideset Malijaca koji
su se pridruili vojsci. Odluili su da ne ekaju iza zida gde rizikuju
da im Persijanci priu s lea, nego da se u formaciji falange zapute
prema Anteli, kako bi se svi zajedno borili tamo gde je helenska
vojska slavila pobede tokom dva protekla dana.

Kad su tebanski i tespijski zapovednik izali iz Leonidinog atora i

zaputili se prema svojim sektorima, primetili su da je u helenskom
logoru ve zavladao mete, iako je do svitanja ostalo jo nekoliko
sati. Polemarsi su ve obavestili podreene o odlasku i ne
razmotrivi mogunost da ostanu do kraja ili da saekaju vesti s
Artemizija. Uostalom, ve su razgovarali s vojnicima i upravo su oni
zahtevali da se vrate kui. Nijedan zapovednik nije eleo da postane
omraen meu svojim sugraanima.
Osim njih dvojice, naravno.
Guva koja je zavladala u logoru probudila je i Spartance, iako
niko nije pourio da i njih obavesti o odluci. Neki su primetili
Dijeneka i pitali su se ta se dogaa, da bi se zatim obratili njemu.
Saborci ubrzo okruie Dijeneka, i zasue ga nimalo lakonskim
pitanjima.
Pentakontarh je bio uzdran. Nije eleo da upravo on proiri glas
da ih je Efijalt izdao i izazvao rasulo u grkoj vojsci. Zato je samo
rekao da nema ovlaenja da im bilo ta kae, ali da zna da su
Persijanci otkrili kako da zaobiu njihov poloaj planinskim putem.
Na kraju je, irei ruke i nadmeno kiljei, izneo pretpostavku da e
morati da se povuku, a pripreme koje su obavljale ostale jedinice
uverie ga da je u pravu.
ta radite tu? Idite da se odmorite, jer je sutra najvaniji dan u

311
istoriji Sparte! Bio je to Knem, koji je izaao iz Leonidinog atora s
vrstom odlukom da se odmori poslednji put u ivotu.
ta hoe da kae? upita ga Dijenek, a ostali ponovie pitanje
za njim.
Hou da kaem da emo sutra ovde ostati samo mi, Tebanci i
Tespijci, da branimo ovo mesto. A Persijanci e napasti sa svih
strana. Dakle, nikom ni rei o tome.
Dijenek se skamenio. Nijednog trenutka nije poverovao da e
Leonida zaista ostati po svaku cenu, po cenu ivota ili po cenu
ivota svojih ljudi kako bi iz toga izvukao linu korist kao to je
tvrdio Aristodem. Nisam hteo ovo da postignem, pomislio je. Moda
e Pauzaniji i ovo odgovarati, ali meni nee, tako mi bogova. Meni
nee!

Kad su vesti stigle do Alfejeve i Maronove jedinice, ovaj drugi skoi

na noge i podie ruke prema nebu, srean to e moi da izjednai
rezultat s bratom, koji je vodio jer je pogubio samo dva Persijanca
vie. Buka je probudila i Aristodema i Eurita i oni poslae svoje
helote da saznaju ta se dogaa. Tizija ih je obavestio poslovino
revnosno.
Pa, to to nai ostaju nas se ne tie odmah ree Aristodem.
Mi emo im samo smetati. Zato je bolje da se spremimo za pokret.
tavie, trebalo bi odmah da se spakujemo zato to smo sporiji od
ostalih, a Peloponeani nas moda nee ekati.
ta? zaprepaeno uzviknu njegov prijatelj. Tvoji saborci idu
u smrt, a ti odlazi kao da se nita ne dogaa? Hoe li da bude
kilometre daleko dok Alfej, Maron i Dijenek budu umirali?
Budui da nita ne mogu da uinim, hou ljutito odvrati
Aristodem.
Ma jesi li ti uo ta je kralj rekao sino? Mi smo primer ostalima.
Ako mi ostanemo, ostali e iz toga crpeti hrabrost i borie se s vie
ara!
Ja, meutim, mislim da e se rastuiti kad budu videli u kakvom
smo stanju, da ne pominjem to to emo Aneristu pruiti jo jednu

312
priliku da nas poniava, pre nego to umremo...
Ne mogu da verujem da zaista hoe da ode. Siguran sam da
ne bi ni pomislio na to da...
Da? Hajde, zavri reenicu! izazivao ga je Aristodem.
Ali Eurit je prisilio sebe da se ponaa pomirljivo. Ne elim
ponovo da se svaam s tobom. Najpre saekajmo da ujemo ta
Leonida namerava da uini s ranjenima. Potom emo odluiti.
Aristodem se zamislio. Nije nameravao da se predomisli, ali moe
se desiti da sm Leonida naredi da oni odu. Na kraju krajeva,
priznao je da nisu u stanju da se bore. Dobro. Onda emo saekati
ree i ponovo se oprui.
U zoru je doao Dijenek s novim nareenjima. Da su dvojica
prijatelja mogli da ga vide, na licu bi mu proitali krajnje
nezadovoljstvo. Ispriao im je ta je rekao Leonida, onda ih je
zvanino obavestio o odlasku ostalih trupa. Kralj je naredio da se
ranjeni i vojna bolnica prebace u Alpenos, gde e Fokejci ostati dok
se ne uvere da mogu bezbedno da pobegnu. A kad oni pou,
moete i vi poi s njima. Ako uspeju da izdre ili ako situacija ostane
nepromenjena, oni koji u meuvremenu ozdrave moi e da nam se
pridrue.
Aristodem nije imao nita da kae. Eurit je eleo da postavi
nekoliko pitanja pentakontarhu, ali u tom trenutku do njih dopree
povici iz nekog sektora u logoru i Dijenek odmah otra na tu stranu.
Moda su Persijanci ve stigli do istonog prolaza?
Zapovednik vide da je izbila guva u malom sektoru dodeljenom
Malijcima. Kad je stigao, zatekao je dvojicu na zemlji, obojicu s
bodeima zarivenim u stomak. Ostali su se tukli s nekoliko
Korinana ve spremnih za polazak, ali nisu se tukli pesnicama;
veina je u rukama imala smrtonosno oruje. Meu povicima jasno
su se razaznavale optube za izdaju koje su Arkaani upuivali
Malijcima.
Dijenek oseti gr u stomaku; iako nita nije rekao, optube na
raun jadnog Efijalta koga su smatrali odgovornim za raspad
helenske odbrane ve su se proirile po celom logoru i njegovi

313
sugraani trpeli su posledice. Nakon Efijalta, Malijci su bili prve
rtve njegove izdaje. Ali nije dozvolio da ga oseaj krivice
onesposobi. Odmah je pozvao nekoliko hoplita iz svog pentekosta
koji na njegovo nareenje dotrae sa titovima i kopljima i jedva
prekinue sukobe.
Gotovo sve jedinice koje su se spremile za polazak nastavile su da
vreaju Malijce. Kad su ga obavestili o onome to se dogaa,
Leonida je zahtevao da arkadijski zapovednik preduzme mere
protiv svojih podreenih; ipak, zakljuio je i da Malijci nisu vie u
stanju da uestvuju u odbrani. Ostali su bili previe neprijateljski
raspoloeni prema njima i zato im je savetovao da se preko Doride
vrate u Trakis.
Dan je poeo na najgori mogui nain. Kad se potom pojavio i
glasnik s Artemizija, nimalo veselog lica, duhovi se jo vie
uznemirie. Svi su znali da mogu da izbegnu opkoljavanje jedino
ako stigne vest o odluujuoj pomorskoj pobedi nakon koje bi bitka
na Termopilima moda bila nepotrebna. Ali niko nije pomislio da im
je Atinjanin doneo takvu vest.
Oni koji su odlazili i oni koji su ostajali nisu se pozdravili
preterano srdano. Prvi su se oseali prilino posramljeno i da su
mogli da biraju, radije bi otili kriom. Zato su samo potapali po
ramenu ponekog od onih s kojim su razvili kakav--takav prijateljski
odnos i otili su pognute glave, poput poraene vojske koja je
preivela samo zahvaljujui velikodunosti neprijatelja. S druge
strane, svi su bili svesni da bi Spartanci imali pravo da zatrae od
njih dela umesto rei.
Osim toga, Grci koji su se povlaili oseali su se jo nelagodnije
zbog Beoana, a naroito zbog Tebanaca. Nije bilo jedinice koja ih
nije optuila za kukaviluk i medizam; sad, meutim, Beoani
ostaju, ne zato to ih je Leonida prisilio, ve slobodnom voljom i
hoplitima koji su odlazili lake je bilo da okrenu glavu na drugu
stranu.
S teretom na dui i s najmranijim slutanjama, spartanski, tebanski
i tespijski ratnici okupili su se oko Megistovog oltara kako bi saekali

314
uobiajeno prinoenje rtve. Saznali su da je akarnanijski svetenik
odbio da poe sa sinom koji je otiao sa svojom vojskom, i
zahvaljujui tome zadobio je ogromno potovanje vojske koja je
ostala na Termopilima. Kad je stigao i Leonida, ritual je mogao da
pone.
Ali okupljeni su odmah videli da im bogovi nisu naklonjeni. Jare
koje su postavili na oltar palo je pre nego to je Megista stigao da ga
udari. Kralj se nagonski izmaknu i od trzaja mu pade lovorov venac
koji je nosio na glavi.
Skoro svi prisutni prinee ruke licu i vrisnue, uznemireni. Bilo je
i onih koji su se skamenili i gotovo prestali da diu; dva naina
reagovanja na znak da im je sudbina zapeaena. ak su se i heloti,
koji su tako nespretno postavili ivotinju na oltar, ukoili kad su
ugledali venac na zemlji, preplaeni vie zbog dvostrukog kobnog
predskazanja nego zato to e ih kazniti zbog nespretnosti. Dva
nesrena znaka koja su se pojavila i pre nego to su ubili rtvenu
ivotinju, dovoljno jasno su svedoila o volji bogova.
Kako god bilo, Megista je zahtevao da ponovo stave jare na oltar.
Ali kad je ponovo zamahnuo da ga udari, Leonida ga zaustavi i
odmahnu glavom.
Njemu su, kao i ostalim prisutnima, bogovi ve izrekli presudu.

315
 Smrt jednog kralja

O dmah nakon nesrenog rituala rtvovanja, svi koji su nauili

da cene Leonidinu vetinu komandovanja, oajniki su se
ponadali da e kralj neto rei i da e rasterati ostatke straha koji su
se i najhrabrijima zavukli u najskrivenije delove due. Tebanci i
Tespijci, koji nisu, poput Spartanaca, toliko navikli na opasnost,
nadali su se da e ih Leonida nauiti da mirno umru.
im je Leonida pokazao da eli da govori, nad ravnicu se
odjednom spustila tiina u kojoj se ulo samo pucketanje vatre na
oltaru.
Vojnici! uzviknuo je. Stigle su mi nove vesti s Artemizija i
mada nisu loe za nae saborce iz flote, za nas svakako nisu dobre.
Jue se odigralo nekoliko manje vanih sukoba, a persijska flota
izbegla je veliku bitku. Sad je ve oigledno da Kserks vie oekuje
od kopnenog fronta i da je hteo da potedi svoju flotu dok se ne
probije ovde na Termopilima. Dakle, red je na nas.
Danas e nas biti hiljadu trista. Hiljadu trista protiv sto hiljada.
Hiljadu trista koje e opkoliti sto hiljada njih. Ali ovde je hiljadu
trista Spartanaca. Da, zato to svako ko je danas odluio da ostane
ovde, ne vredi nita manje od jednog Lakedemonca, iako pripada
drugom narodu. A vi Tebanci i vi Tespijci, znate koliko smo mi
Lakedemonci ponosni to moemo da uinimo neto za svoju
otadbinu. Moe se rei da ivimo za taj cilj. I, naravno, umiremo za
taj cilj.
Danas je, prvi put, Helada vaa i naa zemlja. To je Savez koji su
drave Helade osnovale da bi se oduprle osvajanju i zadrale svoju
slobodu. Nema vee slave nego umreti za dobro svoje otadbine,
kao to je tvrdio na pesnik Tirtej.
Ako neki ovek ba mora da umre prerano, postoji li vea,
plemenitija, istija pobuda za to? I ko kae da emo umreti prerano?
Moda su bogovi odluili da se rodimo upravo zato da bismo se u
odreenom periodu svog ivota zatekli ovde i podarili smisao

316
naem postojanju. I da bismo dozvolili njima, bogovima, da i dalje
upravljaju sudbinama ljudi, gore na Olimpu ree, pokazujui
prema severu i sudbinom neslone Grke, esto uskogrude i
surove, ali ipak velianstvene, koju Persijanci ele da zbriu.
Doao je trenutak da vam otkrijem ta se dogodilo onda kad sam
vas pre izvesnog vremena nakratko napustio tokom naeg
putovanja od Peloponeza dovde. E pa, evo, iao sam u Delfe, kako
bih dobio odgovor proroka u vezi s ovom borbom. Mnogi meu
vama su to naslutili.
Meu vojnicima se pronese agor. Ako je Leonida eleo da
izazove njihovu znatielju, u potpunosti je uspeo.
Prorok mi nije ostavio izbor. On je rekao da e se Sparta spasiti
samo ako jedan kralj umre. Shvatate? Samo ako jedan kralj umre! I
ako Persijanci stignu do Sparte, najjunijeg grkog grada, to e
znaiti da je ostatak Helade ve pao!
Dakle, ja kaem da e se cela Grka spasiti ako ovaj kralj ree,
pokazujui samog sebe prisutan ovde na Termopilima, umre!
Kakav sam izbor imao? Da se vratim i da ubijem Leotikidu? Ne.
Postoji samo jedno reenje: izdrati ovde do smrti.
To znai da je ovo na krajnji cilj. Ja sam roen da bih spasao
Spartu, da bih spasao Grku. Vi, koji ste ostali ovde sa mnom,
roeni ste da biste spasli Spartu, da biste spasli Grku. Tako su
odluili bogovi i potvrdili su to upravo jutros kad su nam pokazali
da nema svrhe da obavimo ritual rtvovanja. Mi smo ti koji se
moramo rtvovati za spas Helena.
Nikad se nisam zavaravao time da Kserks nee otkriti nain da
nas zaobie. To je bilo samo pitanje vremena i ne zanima me kako
se dogodilo da sazna! kad je to izgovorio, pogledao je prema
mestu na kojem je oekivao da e videti Dijeneka. Vie sam
raunao s pobedom flote, ali bogovi su dosledni, a u floti nema
spartanskog kralja. Moda emo odneti veliku pobedu na moru, ali
tek poto jedan spartanski kralj i njegovi hrabri saborci umru ovde na
Termopilima.
Sad zakljuio je nema vie vremena za rei. Doao je

317
trenutak da se spremimo za svoju poslednju bitku. Odmah idite da
pojedete svoj obrok. Dobro se najedite, ako ste gladni, i popijte vina
koliko god elite, kako bi vam ulilo snagu. Veeras emo veerati u
Hadu.
Kraj njegovog govora propraen je ovacijama. Ljudi su tokom
borbi nauili da mu se dive, ali uvek su ga gledali kao nedodirljivog,
uzdranog vojskovou, pravog potomka Herakla koji se uzdigao
iznad ljudi. Tog jutra, zahvaljujui njegovom nastojanju da povee
svoju sudbinu s njihovom i zahvaljujui ispovesti o onome to ga je
pritiskalo, vojnici su ga prvi put gledali kao jednog od njih.
Nije bilo vano da li ih je svojim nadahnutim reima uzdigao do
visina potomka poluboga ili je konano siao meu njih; oseali su
da su u istoj ravni sa svojim zapovednikom, da su vani jednako kao
on i jedino je to bilo vano ljudima koji su povedeni u borbu samo
zato to ih nisu smatrali neophodnima.
aici nevanih ratnika taj ovek je sad pruio priliku da se nau
u centru panje cele Grke. Nije bilo vojnika koji nije izrazio
spremnost da umre za njega i s njim, ne samo meu Spartancima
ve i meu Tespijcima i Tebancima.
Zapravo, postojao je barem jedan takav, Aristodem, koji, kako god
bilo, nije sluao njegov govor. On je s Euritom i jo tridesetoricom
tekih ranjenika prenet u Alpenos u trenutku kad je poeo ritual
rtvovanja. Dvojica prijatelja koji jedva da su i razgovarali, nali su
se u drutvu ranjenika koji e, u najveem broju sluajeva, uskoro
umreti od tetanusa, od krvarenja, od zapaljenja trbune maramice,
paralizovani usled preloma kime, izjedeni gangrenom.
Aristodem je mogao da razmilja samo o svom povratku u Spartu.
Obuzimao ga je strah, jeziv strah da nikad vie nee videti Gorgo, i
to ne zato to e umreti u borbi ve zato to e oslepeti. Pomisao na
to da e mu ostati samo seanje na njenu lepotu, bez mogunosti da
joj se ponovo divi, delovala je na njega poput osude stranije i od
smrti. Sa strahom je razmiljao o tome kako bi se ona ponaala
prema njemu kad bi ga videla kako se kree pipajui ispred sebe,
poput alosne karikature nekadanjeg velianstvenog ljubavnika.

318
Bio je nestrpljiv da sazna da li je sauvao vid, ali sm pokuaj da
skine s oiju povez s mastima izazvao je razdirui bol iako su mu
kapci bili sputeni. To je dobar znak, pomislio je. Ako reaguju na
svetlost, to znai da su jo ive... moda je Apolon na mojoj strani!

Kad su se Persijanci pojavili iza zapadnog prolaza, njihov dolazak

uo je Eurit, a ne Aristodem jer je on i dalje bio zadubljen u misli
dok su ostali ranjenici sluali poklie koji su dopirali sa zapada. Eurit
je zadrhtao od oajanja zbog sopstvene nemoi i nagonski je ustao,
kao da eli da otri da pomogne saborcima. Onda se, obeshrabren,
ponovo spustio na zemlju, dok su mu se ispod poveza niz obraze
otkotrljale suze.
Helenski vojnici su s fokejskog zida krenuli u mar prema zapadu.
Pre toga su se, poto su jeli i pre svega pili, bavili uobiajenim
aktivnostima koje su prethodile svakoj bici: istezali su miie napete
od udaraca koje su zadobili tokom prethodna dva dana, radili su
gimnastike vebe, a onda su proveravali i glancali titove. Oni
kojima se na iljcima koplja ili na vrhu maa zadrala krv
neprijatelja, nisu hteli da je obriu, kako bi zaplaili Persijance.
Spartanci su, u skladu sa svojim obiajem, poslednje trenutke pred
navlaenje tita posvetili svojoj kosi, paljivo raeljavajui duge
pletenice.
Na suprotnoj strani, na persijski poloaj u Anteli stigla je, trei put
za tri dana, glavnina Kserksove vojske, koja je odmah zatim krenula
na istok. Istovremeno, nekoliko splavova otisnulo se du obale, pre
svega da bi oni koji su upravljali njima osmotrili poziciju Grka iza
zida. Kad su ih ugledali, branioci uasnuto pomislie na ono to ih
eka kad Persijanci otkriju da iza sredinjeg prolaza vie nema
gotovo nikoga.
Leonida je ponovo prvi izaao ispred zida, a iza njega su se
rasporedili najpre preiveli Spartanci s Dijenekovim i Aneristovim
pentekostom u prvoj liniji, i s pentekostom koji je do smrti
predvodio Kleopomp u drugoj. Leonida se u oklopu s bronzanim
ploicama koji se isticao meu svim ostalim oklopima pridruio

319
Dijenekovoj jedinici, dok je Knem pristupio Aneristovim ratnicima.
Iza njih su se razmestili Tebanci, koji su svojim rasporedom
produbili redove spartanske falange, to je bilo neophodno da bi se
izvelo ono to je Leonida naumio. Tespijci su isprva ostali iza zida,
kao rezervne snage; na osnovu onog to su branioci Termopila
znali, Persijanci su svakog trenutka mogli da se ustreme na njih sa
svih strana: s ravnice koja se prostirala ispred njih, s mora, s
planina.
Poto su se rasporedili, Maron oseti kako ga saborac koji je stajao
iza njega dodiruje po ramenu. Okrenuo se i shvatio da nije re o
Spartancu.
Bio je to Tegejac, pobednik u rvanju.
Tegejac koji ga je gotovo ubio.
Nije ba vrhunac sree, nagonski pomisli, poi u bitku sa
saznanjem da je iza tebe neko ko ti ne eli dobro. ta ti radi tu?
upita ga.
Pomislio sam da pobednik najvanijeg nadmetanja u pentatlonu
ne moe odustati od dananje borbe i pustiti nesposobnjakovia
poput tebe da se istakne. Zato sam traio od svog zapovednika da
mi dozvoli da ostanem. Onda me je va polemarh uvrstio u svoju
jedinicu i evo me odgovori mu Tegejac uz osmeh koji, kako je
Maron primetio, nije liio na zlurado cerekanje s kakvim mu se
obino obraao.
Pa, potrudi se da ne pravi probleme zbog svog neiskustva i da
ne smeta profesionalnim ratnicima kao to smo mi. U svakom
sluaju oklevao je pre nego to je to izgovorio neko kao ti mogao
bi nam koristiti... pa se i sm osmehnu i unu ga u grudi.
Spartanci su prvi put poli u bitku u svojim crvenim platovima
koje su nosili uvek osim u bici. Ljudi su videli da je njihov kralj
prebacio plat preko oklopa i svi su odluili da slede njegov primer.
Maron je pomislio da e im on samo oteavati pokrete i da je to vrlo
glupo i nije mogao da shvati zato su ih svi obukli. Ipak, nije eleo
da bude jedini koji ga nee imati na sebi i prikljuio se veini.
Njegov brat je, meutim, meu prvima pozdravio kraljev gest, jer

320
mu je bilo potpuno jasno da u najvanijim trenucima u ivotu treba
da budu odeveni kao da su poli na paradu. I nije mario to e zbog
toga moda umreti malo ranije, jer je smatrao da e takva smrt biti
lepa.
Maron je naredio svom helotu koji je bio na krilu s ostalim lakim
peadincima da otri do logora i da mu donese jedan plat koji e
skinuti s nekog mrtvog vojnika; kad se rob vratio, Maron je
sveanim gestom pruio plat Tegejcu. Evo, tako e se moda
oseati kao Spartanac. I moda nas nee obrukati... ree mu i
primeti na Tegejevom licu izraz koji je blago podseao na ganutost.
Kad su se rasporedili, Spartanci su dugo stajali potpuno
nepomini, onako kako su to samo oni znali. Pomerali su im se samo
crveni platovi, koje je vetar jedva primetno podizao. Oklopi su im
bili umrljani grimiznim krugovima, koji kao da su negovetavali
neprijatelju da takvi ratnici ostavljaju za sobom krvav trag.
Tebanci su gledali kako crveni platovi lelujaju pred njima,
poreani u savrenom poretku i kad se vojska pokrenula, s
naporom su uspevali da dre korak sa Spartancima to su marirali
u ritmu koji su nametale flaute i Leonidino pojanje kojem se uskoro
pridruie svi Lakedemonci. Sunce se ve popelo visoko na nebu,
poput svetionika ija svetlost obasjava velianstven prizor dve
stotine pedeset grimiznih vojnika u punoj ratnoj opremi.
Na vruini koja je vladala, pod platovima prebaenim preko
tekih oklopa, hoplite je oblivao znoj i pre nego to su nainili bilo
kakav nagli pokret da bi izbegli neku neprijateljsku strelu ili sablju.
Barem su Tebanci, koji su se borili nagi i nisu imali takve probleme,
mogli na trenutke da razmiljaju o neem drugom tokom mara i da
razgovaraju o neprijatnom zadahu koji su iza sebe ostavljali
Spartanci.
Na Leonidin znak mariranje se pretvori u ubrzano koraanje.
Mala vojska ulazila je u domet persijskih strela i kralj je naumio da
izloi svoje ljude hicima strelaca to je mogue krae. Falanga je jo
vie ubrzala korak, sve dok vojnici nisu potrali u susret neprijatelju,
titova priljubljenih uz telo da bi zatitili grudni ko. Istovremeno, iz

321
neprijateljskih redova nemilosrdno su pokuljale strele.
Kralj je nameravao da primeni agresivnu taktiku tako da falanga
svom silinom jurne na persijske redove i upravo zato je eleo da
postigne veliku dubinu falangi. Nije imao precizan cilj, osim da
skupo naplati Kserksu pobedu; jedini nain da u tome uspe, bio je
da poremeti poredak neprijateljskih redova snanim udarom, da ih
natera da se okrenu i da ih napadne dok budu beali.
Meutim, teren nije bio naroito podesan za napad falange, jer
nije bio tako gladak kao prethodna dva dana. Robovi su i prethodne
noi uklanjali tela, ali leeva je bilo toliko da nisu uspeli da ih
pomere. Osim toga, mnoga trupla koja su odgurnuli u more ili u
movaru voda je izbacila na obalu, zbog ega je bojno polje bilo
sueno, a hopliti su bili prisiljeni da se sklanjaju desno, prema
sredini, pri emu su se gurali i smetali jedan drugom.
Ratnici su morali da gledaju uvis kako bi predvideli putanju strela
koje su pljutale po njima, morali su da gledaju dole da se ne bi
sapleli o leeve, morali su da gledaju preda se da bi pratili kretanje
neprijatelja i morali su da gledaju u stranu pratei kretanje saboraca
koje su svakog trenutka mogle da stignu strele. Za falangu je
dovoljno teak poduhvat predstavljao pokuaj vojnika da odre
zbijene redove dok su pretravali dve stotine metara koje su ih
delile od udara, tako da su im ove izuzetne okolnosti prilino
oteale zadatak, i to naroito Tebancima.
Ve posle nekoliko desetina metara trali su gotovo nasumice, kao
laki peadinci koji su trali svaki za sebe pratei falangu. Ubrzo
hopliti nisu vie bili u stanju da se vrate na poetne pozicije, tako da
u prvoj liniji nisu vie bili oni kojima je taj poloaj odreen, ve oni
koji su vetije izbegavali prepreke i samim tim bre trali. Poslednji
su stigli ali su barem stigli hopliti koje su usporile strele.
Ni Spartanci nisu trali mnogo disciplinovanije, ali oni su ipak
Spartanci. Uprkos preprekama, uprkos strelama, uprkos
meusobnom sudaranju, posrtanjima, preskakanju leeva, izgledali
su kao da ih povezuje neka nevidljiva sila koja ih zbija jedne uz
druge i ponovo ih spaja posle svakog potresa.

322
 Oni koji su padali i imali snage da ustanu nisu se vraali na
poetni poloaj. Hopliti su u mislima imali urezano ahovsko polje
na kojem svako ko izgubi poziciju uskae na prvo slobodne polje. To
je omoguavalo falangi da odri prihvatljiv poredak ak i u
situacijama kad bi izgubila nekoliko vojnika jo pre samog udara ili
kad bi vojnici trali neujednaenim ritmom.
Zato su Spartanci stigli na pedesetak metara od neprijateljskih
linija u prilino zbijenoj falangi. Barem je njihova prva linija bila
popunjena iako je poneki hoplit trao malo ispred saborca u vrsti,
to neprijatelji nisu mogli da primete s te razdaljine.
Persijanci su videli samo zbijen poredak ratnika koji su izgledali
kao da su sili pravo s Olimpa, s te planine za koju su mnogi
istonjaci znali da je sedite njihovih helenskih bogova. Njihovi
crveni platovi liili su na krila i inilo se kao da ti ratnici sa
lemovima koji su im skrivali lice ostavljajui samo uznemirujue
tamne praznine u visini oiju i nisu ljudska bia; liili su na gigante
zbog griva koje su pruale utisak da su vii nego to jesu; liili su na
statue s tim belim titovima oblikovanim tako da im istaknu
muskulaturu grudnog koa; liili su na zvezde s neba s tim
bronzanim titovima i lemovima na kojima se prelamala suneva
svetlost.
Nijedan Azijat nikad nije video nita slino. Nita iza ega se krije
tolika sila. Nita toliko velianstveno.
A kad su se strelci povukli preputajui poziciju sparabarama, mali
broj persijskih vojnika odrao je svoju poziciju kad je ugledao taj
prizor. ak su i nosioci titova uzmakli pokuavajui da izbegnu
sudar i na kraju su svi, strelci i sparabari pokuali da pobegnu. Ali
nisu daleko odmakli: sudarali su se i saplitali jedni o druge i mnogi
su popadali ili su se sudarili s onima na zeelju.
To nije bio sudar, ve napad, napad Spartanaca na mnotvo
preplaenih ljudi koji su beali pred njima. Lakedemonci su preli
preko gomile titova odbaenih na mestu gde je nekoliko trenutaka
ranije bila prva persijska linija i ustremili su se na neprijatelja u
bekstvu, zarivajui im koplja u lea. Bilo da su pali na zemlju ili su

323
se jo drali na nogama, Persijanci nisu mogli da se povuku dalje od
barijere koju su nainili njihovi saborci iz drugih redova i trupovi su
im se pretvorili u niz nepokretnih meta, poreanih u gotovo pravoj
liniji, na kojima su Spartanci vebali napad kopljem.
Lakedemonci su mogli da biraju kako da ih udare, koliko duboko
da zariju koplje u kimu protivnika, koliko dugo da ostave iljak u
njihovim leima i kako da ga izvuku. A kad je prva linija Persijanaca
bila uklonjena, i oni iza okretali su lea, kao da su se pomirili s tim
da e doiveti isti kraj.
To je potrajalo i inilo se da niko nema nameru da se suprotstavi
Spartancima. U meuvremenu, laki peadinci koji su napredovali na
krilima falange mogli su nesmetano lakim kopljima da gaaju
Persijance u redovima iza prve linije. Mnogi neprijatelji pali su pod
njihovim naletom i nali su se na putu saborcima iz prvih redova
koji su se dali u beg. Leonida, Dijenek, Anerist i Knem probadali su
kopljem u desnoj ruci jedna lea za drugim, dok su titom
navuenim na levu podlakticu ruili protivnike koji su se jo drali
na nogama.
Hopliti iz drugih redova za to vreme su vrili pritisak na prvu
liniju, ba kao i Tebanci koji su popunili redove nakon napada. Alfej
i Maron shvatili su da njihovi saborci iz prve linije napreduju s
neverovatnom lakoom; ovaj drugi proklinjao je sudbinu koja ga je
naterala da bude rasporeen pozadi upravo sad kad su Spartanci
gazili Persijance poput mrava.
Lakoa proboja falange omoguila im je da prodru duboko u
neprijateljski poredak. Zali su toliko duboko da su se oni iz prve
lakedemonske linije borili na terenu znatno prostranijem u odnosu
na onaj koji su imali na raspolaganju prethodna dva dana, kad su
mogli da koriste blizinu mora i planinskih obronaka kako bi zatitili
bone linije. S izloenim krilima, Spartanci su morali da se tite i od
bonih napada i uskoro su praktino bili opkoljeni.
Doao je trenutak kad je pritisak helenske vojske poeo da slabi.
Onaj ko je mogao da pogleda iza persijskih redova na koje su hopliti
silovito nasrtali, primetio je kako zapovednici biuju vojnike koji

324
pokuavaju da pobegnu, prisiljavajui ih da se konano suoe s
protivnikom. Grci su nastavili da napreduju u sektorima u kojima je
otpor i dalje bio slab, ali su se zaustavljali tamo gde su im,
zahvaljujui strogosti persijskih zapovednika, uzvraali. Kako su
Persijanci, milom ili silom, ponovo uzimali oruje u ruke i
pokuavali da zauzmu teren, tako su se dve vojske meusobno
izmeale stvarajui sektore u kojima je bilo grupa Spartanaca
opkoljenih Persijancima i grupa Persijanaca koje su opkolili
Spartanci.
Leonida i Dijenek zatekli su se meu onima koji su prodrli duboko
u neprijateljske redove. Pentakontarh se prvi put naao u prilici da
se toliko divi izuzetnoj ratnoj vetini svog kralja koji je, uprkos
poodmaklim godinama, delovao neumorno. Naroito se isticao u
korienju tita kao odbrambenog oruja uspevajui ne samo da
oamuti neprijatelja udarcem ve i da ubije nekoliko njih udarajui
ih sredinjim ispupenim delom tita u slepoonicu.
Ali Dijenek nije mogao dozvoliti sebi da predugo okleva i da
posmatra velianstven prizor kraljeve vetine. I sm je morao da se
suoi s vie Persijanaca istovremeno koji vie nisu bili plaljivi, ve
ratoborni i preduzimljivi, iako su i dalje nasrtali stihijski. Sa strane
im je prilazilo sve vie persijskih zapovednika prepoznatljivih po
turbanima, platu i pre svega po ogrtau od proivenog lanenog
platna, zategnutog pojasom u visini struka. Iz metea se pojavio ak
i jedan vojskovoa koga je verovatno Kserks prisilio da se bori u
prvoj liniji za primer ostalima, a po uzoru na ponaanje grkih
visokih zapovednika.
Vojskovoa je nosio bogato izrezbaren bronzani lem s velikom
grivom na vrhu i konjskim repom na potiljku, ogrta od proivenog
lanenog platna bio mu je ojaan bronzanim ploicama. Na sebi je
imao i plat i izme u koje je uvukao nogavice pantalona i videlo se
da je navikao da jae a ne da se bori kao peadinac. Persijanci koji su
se zatekli oko njega isprva su se razmakli kako bi mu ostavili
prostora, a onda su se, kad se vojskovoa ustremio na Dijeneka,
rasporedili da bi ga uvali s bokova.

325
 Persijski vojskovoa zapoeo je napad sabljom takvom estinom
da se pentakontarh naao u nezavidnom poloaju, pre svega zato
to nije mogao da izbegava njegove udarce izmicanjem u stranu, jer
bi se tako obreo u domaaju drugih persijskih ratnika. Branio se
kopljem, ak je uspeo da dotakne protivnikov grudni ko, ali
nedovoljno snano da bi mu probio oklop. Pokuao je jo jednom, ali
neprijatelj je sabljom uspeo da zaustavi koplje i da ga prepolovi.
Spartanac istog trena okrenu ostatak koplja koristei stiraks
umesto iljka. Sad su i jedan i drugi imali oruje iste duine, ali
Persijanevo je bilo delotvornije. Dijenek je nastavio da se brani
titom odbijajui udarce sablje, a zatim je bacio ostatak koplja na
protivnika i izvukao ma. Poloaj mu se time nije znaajno
popravio, zato to je Persijanac bio vetiji sa sabljom i nije mu
pruao priliku da ga udari, ve je nastavio da napada dok je Dijenek
njegove udarce zaustavljao titom.
Bilo je jasno da e mu, ako nastave da se bore na taj nain,
Persijanac pre ili kasnije zadati dobar udarac. Zato je Dijenek
odluio da reskira i da i sm upotrebi tit onako kako ga je koristio
Leonida, kao napadako oruje, jer je jedino tako mogao da
poremeti protivniku ravnoteu i da mu zada udarac. Svu snagu
preneo je na tit i nasrnuo njime na neprijatelja, istovremeno
pokuavajui da ga udari maem. Meutim, protivnik je imao jai
oklop i Dijenek nije uspeo da mu poljulja ravnoteu. Vojskovoa se
samo naas zaneo, ali uspeo je da se povrati u trenutku kad je
Spartanac zamahnuo maem prema njemu. Sabljom je zaustavio
ma i Dijenek od siline udara ispusti svoje oruje.
Ostao mu je samo tit.
Pentakontarh je pomislio da mu je doao kraj. Ostali Persijanci
mogli su da ga pogode kad i kako hoe, ali jasno je bilo da su tu ast
prepustili svom zapovedniku. Ovaj se pobedniki primaknu
Spartancu, spreman da mu zada odluujui udarac, kad mu se u
vidnom polju pojavi Leonidin oklop s bronzanim ploicama. Kralj je
silovitim udarcima tita odgurnuo dvojicu Persijanaca koji su s
bokova titili vojskovou i probode ovoga udarcem sa strane, u

326
visini karlice. Dijenek ugleda iljak koplja kako izlazi na drugu
strane i vojskovoa pade lica okrenutog nadole. Pao bi preko
Dijeneka da se ovaj nije izmakao.
Onda je video kralja kako se ponovo okree dvojici Persijanaca
koji su titili vojskovou s drugog boka. Leonida je u trenu titom
razbio glavu jednom od njih dvojice, dok ju je drugom odrubio
poprenim udarcem maa. Zatim je konano mogao da predahne.
Pogledao je Dijeneka koji je kao skamenjen posmatrao njegovu
borbu i ne trudei se da pokupi sa zemlje svoj ma ili koplje nekog
palog Persijanca.
Pentakontarh je osetio svu snagu autoriteta tog oveka koji mu je
upravi spasao ivot i prvi put imao je utisak da nije dorastao
nekome. Uvek je bio izuzetno samouveren i nikad nije ni pomislio
da u bilo emu zaostaje za nekim. Ali u tom trenutku, taj kralj protiv
kog je kovao zaveru pokazao je da je bolji vojnik od njega,
savladavi ne samo protivnika koga on, Dijenek, nije mogao da
nadmai ve i etvoricu vojnika koji su ga titili. A moda je dokazao
i da je bolji ovek od njega jer mu je spasao ivot iako je sumnjao u
njegovu verziju dogaaja na Anopaji.
Primetno potresen, sagnuo se da uzme ma, obuzet nezadrivom
eljom da pokae kralju kako i sm ume da se bori. Ali kad se
uspravio, video je da je Leonidu ubo u bok jedan od Persijanaca za
koje je kralj verovao da ga je udarcem titom zauvek onesposobio za
borbu. Ali kralj nije pao. Okrenuo se prema svom krvniku koji je
ostao razoruan i kosim udarcem maem zaparao mu grudi. Onda
se okrenuo grupi neprijatelja koja mu se pribliavala, a Dijenek se
tek tada trgao i priao da mu pomogne.
Kralju je bilo dovoljno nekoliko trenutaka da savlada najblieg
protivnika, iako se borio dok mu je sablja i dalje bila zarivena u bok.
Meutim, ve je poeo da posre pod teinom svoje opreme i
oslobodio se i lema i tita pre nego to ga je Dijenek izgubio iz vida
zato to je morao da usmeri panju na dvojicu napadaa.
irokim pokretom ramena zapovednik opisa polukrug u vazduhu
okreui se sleva nadesno i presee oba koplja koja su Persijanci

327
uperili u njega. Preplaeni, protivnici se naas sakrie iza titova dok
nisu isukali sablje. Njihovo oklevanje ostavilo je Dijeneku vremena
da posee nogu u visini cevanice onom koji je stajao desno. Drugi je,
meutim, uspeo da izvue sablju iz korica, ali ni to mu nije
pomoglo. Ve sledeeg trenutka u grkljan mu se zarilo dorsko
koplje. Dijenek se osvrnu i ugleda Alfeja tik iza sebe, zajedno s
ostalima meu kojima su bili i Maron i Tegejac koji su se probili kroz
mete i stigli do pentakontarha i kralja. Tokom borbe prsa u prsa,
poredak falange potpuno se poremetio.
Dijenek nije zahvalio prijatelju, ve se zagledao preda se i ugledao
kralja koji se i dalje borio, probodenog boka, lica pomodrelog od
napora, dok su mu duga kosa i brada bile isprskane krvlju, a leva
miica izbrazdana posekotinama i poderotinama. Ispred njega su
leala jo dva lea.
Tada, meutim, Dijenek primeti kako se kralj najednom zaustavio
i pao na kolena, a zatim se sruio preko jednog od ubijenih
Persijanaca. Grudni ko mu se kratko nadimao kako bi se izborio za
jo nekoliko tekih udisaja, a onda se umirio.
Kralj je bio mrtav.
I umro je da bi spasao njega.

328
 Izbor

U bolnici u logoru u Alpenosu, Aristodem i Eurit i dalje su

izbegavali jedan drugog, obojica obuzeti sasvim drugaijim
mislima.
Na kraju je, pomislio je Aristodem, kralj ostvario upravo ono to je
bio naumio, ono to je, za razliku od ostalih, Aristodem sve vreme
podozrevao. Sad je na Termopilima ostao samo on sa Spartancima i
aicom ostalih, osuenih na smrt zbog njegove ambicije. Aristodem
nije sumnjao u to da e se vladar na kraju izvui zajedno s
nekolicinom drugih, kako bi potom kao heroj poveo trupe novog
Saveza, ali ovog puta mnogo veeg. Teko je bilo poverovati da e
Persijanci u toku dana uspeti da zaobiu grke poloaje, to e
Leonidi ostaviti dovoljno vremena da dostigne slavu koja mu je
potrebna; onda e, moda, i on napustiti poloaj.
Kralj je rizikovao, ali to je svakako bio proraunat rizik, a ne
posveenost helenskom cilju, u ta je kralj eleo da ih uveri.
Aristodem je krivio sebe to to nije spreio.
Eurit se, meutim, i dalje trzao kad god bi do njega doprli zvuci
bitke koja se odvijala dva kilometra dalje. Snagu da i dalje sedi tu
ulivala mu je samo nada da e njegovi saborci izdrati dovoljno
dugo da mu omogue da se sutra i sm vrati na bojno polje.
Naravno, pod uslovom da Persijanci dotad ne pronau zaobilazni
put preko planina...
Stiu! Stiu! uo je kako neko zadihano uzvikuje.
Ko? Koga si video? upita neko drugi.
Persijanci! Gore su, na stazi! Video sam etvoricu, ali ko zna
koliko ih je iza njih! odvrati prvi.
Sve nade mu potonue.

Dijenek je eleo da razmisli. eleo je da se posveti misli tom oveku

koji je upravo umro pred njegovim oima da bi mu spasao ivot i
koji je ispoljio hrabrost i ovenost dostojne najveeg heroja Sparte.

329
Ali nije imao vremena. Alfej ga je trgao iz bezvoljnog raspoloenja i
pokazao mu na Persijance koji su se pribliavali kako bi se domogli
kraljevog tela. Onda pentakontarh poe za prijateljem i zajedno s
Maronom i nekolicinom ostalih suprotstavio se prvoj grupi
neprijatelja koji su pokuavali da stignu do tela njihovog kralja.
Gotovo nagonski, Spartanci su se ponovo rasporedili u falangu
stvarajui odbrambeni zid od titova kojim su odbijali protivnike.
Persijanci su se saplitali o leeve i padali, a Dijeneku, Alfeju i
Maronu bilo je lako da ih onda dokraje. Ali drugi su ve nadirali,
spremni da preskoe tela palih saboraca. Pristizali su zdesna i sleva i
Dijenek, koji je nakon smrti kralja bio najvii zapovednik, naredi
povlaenje zaduujui najsnanijeg, Alfeja, da odvue Leonidino
telo.
Spartanac odgurnu titom najblieg protivnika, potom pokupi s
tla kraljev lem i stavi mu ga na glavu. Na kraju ga uhvati za obe
ruke i pokua da ga podigne na lea. Ali bio je to preteak teret ak
i za takvog kolosa i morao je da odustane usred pokuaja, tako da je
ispustio telo i ono pade na zemlju. Nekoliko saboraca koji su se
zatekli u blizini nisu mogli da sakriju koliko su bili potreseni kad su
ugledali svog kralja kako pada poput vree.
Pazi malo, kretenu! prodera se Maron dok je pokuavao da
dri podalje dvojicu Persijanaca. Ali nije mogao da uini nita da
pomogne bratu.
Alfej ponovo pokua, ali dok se saginjao da uzme telo oseti da ga
je neko uhvatio za miicu. Pored njega je stajao Tegejac, protivnik
koji ga je pobedio u rvakom nadmetanju.
Jedini vojnik u helenskoj vojsci koji je jai od njega.
To je odmah i dokazao. Pre nego to se Spartanac snaao, Tegejac
je podigao Leonidino telo i prebacio ga na lea. Tegejac je pobedio i
ovog puta, ali Alfej nije mogao podneti pomisao na to da
lakedemonskog kralja s bojnog polja nee izneti neko od jednakih.
Pokuao je da objasni to Tegejcu, urlajui mu uz samo uvo kako bi
nadjaao zveckanje oruja; a ovaj je, posle nekoliko upitnih pogleda,
na kraju razumeo.

330
 Prebacio je telo na neznatno slabija Spartaneva plea. Zatim je
uzeo tit, izvukao ma iz korica i pridruio se onima koji su pokuali
da zatite Leonidu. Persijanci su nadirali i s bokova i da bi mogli da
pou nazad, Spartanci su morali da se provuku kroz mete koji je
vladao u borbi izmeu hoplita i Azijata, u kojoj su ovi drugi
brojano postajali sve nadmoniji. Alfej je povrh svega morao da
pazi i da se na saplete o tela preko kojih je prelazio.
Dijenek je uzeo koplje nekog palog saborca, dok je Maron, koji je
stajao pored njega, pokuao da zaustavi talas neprijatelja koji su
nasrtali na njihove titove. Sreom, jo dvojica hoplita pomagala su
im da izdre nalet, omoguavajui im da se bore kopljima. Na
drugoj strani, Alfej je ugledao Tegejca kako se bori estinom
dostojnom trojice Spartanaca koji su se borili uz njega i silinom koja
je daleko nadmaivala snagu svakog hoplite. Oduevljen njegovom
vetinom, Alfej se naas zaboravio i sapleo se o truplo koje mu se
nalo na putu. Nije mogao izbei pad i kraljevo telo jo jednom pade
u krv i prainu.
Meutim, u tim krajnje tekim okolnostima, Spartanac nije mogao
ponovo da zatrai Tegejevu pomo. Kolos je imao previe posla.
Upravo zahvaljujui njemu Persijanci nisu uspevali ni da se
primaknu kraljevom telu, iako je njegovo krupno telo ve bilo
izbrazdano posekotinama i poderotinama koje su mu slabile snagu.
Kraljevi posmrtni ostaci ne ostavljaju se neprijatelju, ni po koju
cenu, barem dok je bitka u toku. Alfej kleknu, podignu telo i prebaci
ga na plea. Svestan da mu najvee naprezanje tek sledi, tek tada je
skupio svu preostalu snagu i uz neljudski krik osovi se na noge,
najpre posrui savijenih kolena, a onda se sasvim uspravi. Kralj je
ponovo bio na njegovim pleima.
Nastavio je da hoda, dok je, iza njega, udar na Dijeneka i Marona
postajao sve nepodnoljiviji. Njih dvojica su, uz pomo aice
saboraca, pokuavala da odre liniju, odbijajui frontalne napade, ali
i one koji su dolazili s krila. Tokom najmanje tri pokuaja uspeli su
ak i da preuzmu inicijativu terajui protivnike u beg.
Malo-pomalo, kako su se hopliti izmetali prema istoku, zaravan

331
je postajala sve ua, to ih je primoralo da se bore uz samu obalu
mora i uz movare. Zbijenost redova omoguila im je da odgurnu u
movaru desetine Persijanaca, ali nisu poli za njima da ih dokraje
da ne bi poremetili poredak i zbijenost falange. Zato su se
neprijatelji koji su zadobili samo lake povrede vraali u borbu i
posle izvesnog vremena ponovo su kidisali na Grke.
U sektoru bliem sredinjem prolazu nalet Persijanaca je oslabio,
tako da je Alfej mogao da ubrza korak. Tegejac ga je prepustio
samom sebi primetivi da je u tom trenutku potrebniji na drugoj
strani fronta, tamo gde se borio polemarh. Meutim, Spartanac
iznenada nasluti da se neto dogodilo. Pogledao je Leonidinu glavu
i, kao to je i strepeo, na njegovoj glavi vie nije bilo lema. Sigurno
je pao dok ga je podizao na plea, pomislio je.
Tegejac u trku uhvati njegov pogled i odmah mu bi jasno ta se
dogodilo. Bez rei se vratio do Dijeneka i Marona i kad je shvatio da
jedva izlaze na kraj, svom snagom poe da gura ovog drugog s lea.
Zahvaljujui njegovom pritisku, Maron je uspeo da se odbrani, da
ubode kopljem jednog napadaa i da odgurne titom drugog. Tim
manevrom Spartanac je uspeo da otvori prolaz u poretku
neprijatelja u koji se uvukoe Dijenek i ostali. Za kratko vreme,
onesposobili su za borbu nekoliko neprijatelja, dok su ostali postali
oprezniji.
Volino neotesana, zamalo da mi slomi kimu! Kuda si krenuo?
prodera se Maron na Tegejca primetivi da se ovaj ne zaustavlja
na njihovoj liniji ve nastavlja dalje kroz neprijateljske redove.
Spartancima je bilo lako da prate kolosa dok je sve dublje prodirao
meu persijske redove, sm, savlaujui maem svakog ko mu se
naao na putu ili ga odbacujui titom. Posle izvesnog vremena
ugledae ga kako se zanosi, ali nije se zaustavio, ve je nastavio da
se bori golim rukama, udarao laktovima levo i desno, hvatao
protivnike za platove i bacao ih na zemlju. Persijanci pored kojih je
prolazio nestajali su iz vidnog polja, a onda se, meutim, i on izgubi,
kao da ga je progutalo mnotvo. Posle nekoliko trenutaka ustao je,
bez lema, i poeo da udara pesnicom neprijatelje, sluei se,

332
meutim, samo jednom rukom.
Presamien, nastavio je da hoda, ali ovog puta prema Dijeneku i
Maronu, koji potrae prema njemu. Oslobodili su se nekoliko
Persijanaca koji su im se nali na putu, a onda su s lea napali
protivnike koji su se ustremili na Tegejca. Kad su Persijanci popadali
proburaenih lea, dvojica Spartanaca zastadoe kao skamanjeni i
zagledae se naas u ono to je ostalo od monog pobednika
rvakog nadmetanja.
Tegejac je ostao bez polovine leve podlaktice i patrljkom
oblivenim krvlju stiskao je uza se Leonidin lem. Zadobio je duboku
posekotinu ispod kolena i inilo se da e mu se cevanica i list svakog
trenutka odvojiti od kolena. Lice bez lema, bez oka i dela nosa
pretvorilo se u krvavu masku. Koplje mu je bilo zariveno u gornji
deo grudnog koa, tano iznad desnog pazuha, a ispod pojasa imao
je toliko duboku posekotinu koja bi prepolovila nekog sitnijeg
oveka.
Maron oseti ponos to je izgubio od takvog ratnika. Dijenek je,
meutim, u tom spomeniku hrabrosti video jo jedan znak
Leonidine uzvienosti i veliine ljudske vere i bio je duboko
potresen. Prioe mu kako bi ga pridrali i uzeli lem, ali Tegejac je
odbio njihovu pomo odsenim mumlanjem u kojem, kao ni u
njegovoj prilici, nije bilo vie nieg ljudskog, i nastavio je da hoda.
Dvojica Spartanaca koraala su za njim do mesta na kojem su se
njihovi saborci okupili oko Leonidinog tela. Videli su ga kako se
probija prema truplu. Tek kad se zaustavio ispred njega, sruio se na
koleno i itavom rukom stavio mu lem na glavu, pomaui se
patrljkom.
Poslednji napor sauvao je da ne padne preko tela mrtvog kralja.
Alfej ga je posmatrao ne pokreui nijedan mii, a onda pokua da
sprei njegov pad preko Leonidinog tela i pritra da ga pridri. Ali
Tegejac je uspeo dovoljno da okrene trup kako bi pao postrance, a
zatim izdahnu pored kralja.
Apolona mi! Ni ime mu ne znam! uzviknu Alfej, dok je veina
Spartanaca posmatrala Tebance koji su zauzimali njihove poloaje i

333
juriali u napad.

U fokejskom logoru u trenu je zavladala panika. Proneo se glas da

su Persijanci stigli do njih i ubrzo je stigla naredba za pokret, iako
niko nije znao da li je re o jedinici koja se sprema za napad ili o
nekolicini izviaa. Jedan hoplit otiao je da razgovara sa
spartanskim lekarom koji je ostao uz ranjenike, a Aristodem i Eurit
su ga sluali kako glasno i uzbueno pita lekara koliko je ljudi u
stanju da hoda, a koliko je onih koje moraju da natovare na kola.
Spartanac mu objasni da najmanje polovinu ranjenika ne smeju ni
da pomere. Ostali su bili u dovoljno dobrom stanju da bi mogli da ih
prevezu kolima, a samo dvojica bili su sposobni da hodaju. Nedugo
zatim, Aristodem i Eurit zaue ubrzane teke korake nekoga ko im
se pribliavao.
Hej, vas dvojica! Kaite svojim robovima da spakuju vae stvari.
Uskoro polazimo ree Fokejac i ode, ne ekajui odgovor.
Zavlada napeta tiina dok su obojica ekali da onaj drugi prvi
progovori. Naposletku, Aristodem ree: Izgleda da je naa
pustolovina zavrena. Vreme je da poemo. Valjda emo u Fokidi
nai nekog ko e nas prebaciti do prevlake pre nego to Persijanci
stignu i tamo ree usiljeno nehajno.
Nije bilo odgovora.
O! Dakle? ta ekamo?
Nije bilo odgovora.
Pitao sam te ta ekamo.
Da se Persijanci stvarno pojave naposletku odvrati Eurit.
Koliko znamo, mogue je da su oni koje su videli obini izviai.
Fokejci samo trae izgovor da odu. Jasno je da su rekli Leonidi da e
ostati samo da bi spasli privid.
Kakve veze ima da li je re o etvorici izviaa ili o celoj
persijskoj vojsci? ljutito odvrati Aristodem. Ako i jesu izviai,
jasno je da e se za njima pojaviti i peadija. Bez obzira na to da li e
vojska doi danas ili sutra, sad je ve jasno da je gotovo, zar ne?
Ima li ti predstavu o tome koliko je vremena potrebno celoj

334
vojsci da pree tu stazu? Petnaest kilometara uskog uspona i
strmina... a moda e krenuti tek kad padne no ako je ovo samo
izvidnica!
Danas ili sutra, nema nikakve razlike. Zato je bolje da odmah
krenemo, pre nego to ne bude prekasno.
Jedan Spartanac uvek je u stanju da se bori. I pre svega, uvek je
spreman da umre uz svoje saborce.
Eto, uobiajene besmislice kojima su nas kljukali. Vidim da ono
to sam ti ispriao nije bilo dovoljno da ti ulije malo razuma!
Razmiljaj svojom glavom, a ne onako kako bi oni hteli da
razmilja!
Ali Eurit je ostao pri svome. Pre e biti da si ti taj koji bi trebalo
da se upita misli li glavom ili onom stvari. Ako hoe da ide, a ti
idi. Ja ostajem. tavie, vratiu se da se pridruim Leonidi i da radim
neto to e pomoi falangi. Kao to sam uvek inio ree ledeno
mirno, to je bilo utoliko udnije to se po prvi put suprotstavio
Aristodemovom miljenju.

Spartanci su se zadrali neko vreme ispred fokejskog zida da

predahnu, gledajui napredovanje Tebanaca, njihov napad, upljine
koje su persijske strele stvarale u njihovom poretku i novi sudar
izmeu dve vojske koji su Beoani doekali bez ikakvog poretka. Ali
teren je bio do te mere prekriven leevima da je svaki Lakedemonac
sumnjao da bi mogao da uini neto bolje. Neki su ih, meutim,
uporedili s mnogim lakim peadincima koji su napredovali svaki za
sebe.
Sunce je ve bilo visoko i mnogi su doli u iskuenje da skinu
lemove, ali kako bi svaki as prema njima poletela neka strela, neki
su se zadovoljili time da ih podignu na elo.
Preivelima je oajniki bio potreban odmor. Borbe falangi obino
su se zavravale posle sat vremena, a najee i za nekoliko minuta,
prodorom jedne falange meu protivnike redove.
Knem zatrai od pentakontarha da na brzinu procene gubitke.
Tako se saznalo da su od svih zapovednika preiveli samo Dijenek i

335
Anerist i da u celoj vojsci nije ostalo vie od dve stotine ljudi, od
kojih su mnogi bili u tekom stanju, ali ne u toliko tekom da ne bi
mogli da pomognu falangi. Ipak, vruina i predugo izlaganje
naporima iscrpli su snagu hoplitima i trebalo im je malo vremena da
se povrate. Polemarh pomisli da bi bilo dobro da vrati svoje ljude na
poloaj istono od zida i da, kao to je ranije utvreno, prepusti
Tespijcima zadatak da odmene Tebance. Ali iza zida odjednom
dopree uzvici. Bilo su to ratni poklii.
Mnogi pogledae prema moru i ugledae stotine splavova koji su
plovili uz obalu. Neto je bilo drugaije u odnosu na prethodni dan.
Plovila su delovala vee. Osim toga, inilo se da se na svakoj nalazi
neto to je bilo due od samog splava.
U svakom sluaju, jedno je bilo sigurno. Na Tespijce se vie nije
moglo raunati.

Aristodem stade u neverici. Bio je toliko siguran da Eurit pria u

prazno da je pozvao Tiziju i naredio mu da se odmah spremi za
polazak. Kad shvati da odlazim, odluie da poe sa mnom. Uvek je
bilo tako, pomislio je. Onda je ustao kako bi izvrio pritisak na
prijatelja, ali ovaj se nije ni pomerio.
Kad stignem u Spartu, preneu pozdrave tvojoj eni i rei u joj
da si bio toliko glup da si odluio da se ubije, iako ti je ponuena
vie nego asna mogunost da se spase... ree gotovo
podsmeljivim tonom.
Radi ta hoe. Ako eli, ja u za uzvrat pozdraviti Leonidu i
tvoje najblie prijatelje i rei u im da si bio toliko glup da odbije
priliku da potvrdi u ovoj borbi izuzetna dela za koja si sposoban,
kao sportista i ratnik... odvrati Eurit, i dalje spokojan.
Ismejae te, rei e ti da si budala, a povrh svega, samo e im
smetati. Moda e zbog tebe neko i umreti dok bude pokuavao da
te zatiti. Tvoj potez je obina ludost.
Neko e umreti zbog mene? A kakvog e to znaaja imati za
nekog ako nam je ve svima sueno da umremo? Ali meni jeste
znaajno... odgovori Eurit, a zatim dodade: Bez obzira na sve to

336
si dosad uradio, sudie ti na osnovu onog poslednjeg to bude
uinio, zapamti to...
Aristodem poele da mu uzvrati, ali nije mogao da nae prave
rei.
Eurit oseti njegovo oklevanje i pokua to da iskoristi. Dakle,
hoe li poi sa mnom, da zajedno umremo, kao heroji, kao nai
prijatelji... predloi.
Aristodem je i dalje utao. Zamislio je sebe kako umire u borbi,
proboden kopljem koje nije ni video, a onda je zamislio Leonidu
kako se vraa u Spartu kao heroj i nastavlja da kinji Gorgo koja vie
nee imati njegovu utehu.
utao je predugo da bi se njegov prijatelj ponadao da e prihvatiti
predlog. Shvatio sam. Vrati se, onda, Gorgi... ree mu Eurit i
naredi svom robu da mu donese opremu i da odvede do sredinjeg
prolaza.

Pogled na splavove koji su preplavili Eubejski kanal predstavljao je

teak udarac i za Spartance i za Tespijce. Kad su plovila prila obali
uz koju su bili rasporeeni Demofilovi ljudi, helenske redove
primetno je obuzela malodunost. Kao da je Kserks izvukao pouku
iz neuspeha koji je doiveo prethodnog dana i potrudio se da to
ispravi: povezali su po dva plovila kako bi postigli veu
koncentraciju snaga i na taj nain izbegli njihovo rasipanje du
obale; na taj nain dobili su i veu povrinu s koje su strelci sa
splavova mogli lake da deluju.
Osim toga, svaki splav je imao pokretni most koji su trenutak pre
iskrcavanja veslai izbacivali na obalu. Povrh toga, pokretni mostovi
bili su celom duinom opremljeni kratkim koevima koji su se
zarivali u plitko dno movare, tako da su mostovi omoguavali
strelcima da se sigurno iskrcaju. Hopliti nisu mogli da uklone
mostove a da pri tome ne ugroze odbranu i da se ne izloe napadu
strelaca.
Demofil pokua da odri zbijene redove svoje falange kako bi se
odupro kii strela koja ih je zasula, gua nego ikad. Ali takav

337
poredak onemoguio je njegovim ljudima da bace mostove u more i
Persijanci su se iskrcali bez veeg otpora. Povrh svega, tespijski
zapovednik ugledao je jo splavova koji su nastavili na zapad,
prema Alpenosu. Poto nije bio siguran da e se Fokejci odupreti
njihovom napadu, morao je da izdvoji etvrtinu svoje falange i da te
ljude poalje na zapadni prolaz, gde je iskrcavanje bilo lake, budui
da u tom sektoru nije bilo movara.
Spartanci su se u meuvremenu izmeali s Tebancima,
odolevajui napadu sve veeg broja Persijanaca, a Tespijci su,
prinueni da podele snage, trpeli frontalne i bone udare. Teko je
bilo odluiti kome pritei u pomo i popuniti prvu liniju koja je, u
skladu s Leonidinom taktikom, bila klju grke odbrane.
Polemarh nije mogao da odlui. Dijenek se izvesno vreme, koje
mu se uinilo predugim, samo nadao da e Tespijci uspeti da
potisnu prema moru svoje protivnike i da e se Tebanci odupreti
glavnini persijske vojske barem onoliko koliko su joj se odupirali
Spartanci. Ali velika vruina i napetost pretvorili su te trenutke
odmora u pravo muenje za sve njih tako da su neki, kao manje zlo,
predloili da se vrate u borbu. Zavriemo kao peene patke
umesto kao pravi ratnici! uzviknu Maron unosei se Knemu u lice,
a saborci ga podrae.
Dijenek naini nestrpljiv pokret gledajui svog novog
glavnokomandujueg. Da je Leonida iv, pomislio je, znao bi ta
nam valja initi. Odjednom je shvatio da se oduvek divio svom
kralju i da mu se tokom ovog ratnog pohoda divio vie nego ikad,
uprkos svojoj naklonosti prema Pauzaniji i uprkos onome to je ovaj
od njega traio da uini kako bi mu naudio. Leonida je pokazao da
je pravi vladar, sposoban vojskovoa, ratnik za primer i hrabar
ovek i ak je umro da bi njemu spasao ivot. Da li bi Pauzanija ikad
mogao da uini vie od toga?
Obuze ga nezadriva elja da se iskupi. Posluao je Pauzaniju i
uinio je ono to je namesnik traio. Ipak, i Leonida je zasluio da
neto uini.
Postojao je samo jedan nain da mu se odui: da se bori.

338
 tavie, morae da se bori do smrti, ba kao i kralj.
Odmah je otiao Knemu, ali upravo u tom trenutku Tebanci se
dadoe u beg, krajnje haotian da bi se mogao protumaiti kao
strateko povlaenje. Zapovednikov izbor je nakon toga delovao kao
obaveza: trebalo je nadoknaditi povlaenje Tebanaca i zauzeti
njihovo mesto. Nije bilo vano koliko su Spartanci umorni,
oamueni od vruine i zadobijenih udaraca, ranjeni, maloduni.
Morali su jo jednom dokazati da su Spartanci. Moda poslednji put.
Polemarh naredi ljudima da se okupe. Dok je Dijenek okupljao
svoje ljude, video je Anerista kako zariva ma u grudni ko jednog
hoplite koji je leao na samrti. Odmah zatim, uinio je isto i sa
sledeim ranjenikom koji je, nekoliko metara dalje, pokuavao da se
pridigne pritiskajui jednom rukom stomak koji mu je obilno
krvario.
ta radi to! doviknu mu i otra prema njemu.
Ovo su moji ljudi i mogu da radim s njima to god hou!
odvrati mu drugi pentakontarh, mrtav-pijan i od glave do pete
umrljan krvlju, i to ne samo neprijateljskom. Od uzbuenja koje ga
je obuzelo dok je bespotedno ubijao protivnike u borbi, imao je
pogled zaposednutog oveka.
Dijenek ga zgrabi za oklop, tik ispod gue i ree: Hou da znam
zato ubija nae, ivotinjo bestidna! I to ba sad!
Ba sad treba biti pomalo nemilosrdan, zar ne? odvrati mu
Anerist, jedva uobliavajui rei. Nekoliko puta naredio sam toj
dvojici da ustanu, ali nisu me posluali. Ne elim takve u svojoj
jedinici i odmah sam ih uklonio. Uostalom, da nisam ja to uradio,
uinili bi Persijanci, zar ne? Samo sam ih potedeo duge agonije.
Trebalo bi da mi se zahvali!
Dijenek je posegnuo da izvue ma i da on ukloni njega, ali
Tebanci su se ve pribliili i trebalo je spremiti se za smenu. Snano
je odgurnuo Anerista i otrao prema svojim ljudima koji su ve bili
spremni. Kad su prvi nagi hopliti stigli do Spartanaca, obavestili su
ga da je Leontijad pao i da je polovina njihovih snaga uspela da se
izvue iz persijskog obrua.

339
 Polemarh naredi da krenu u napad i zapeva, ostavljajui na
bokovima dovoljno mesta za povlaenje i onim Tebancima koji su jo
bili u neprijateljskom obruu. Ali bojno polje je najveim delom bilo
prekriveno leevima i nije bilo vrste koja je uspevala da dri korak s
bonim linijama. Posle manje od jednog stadija, u jedinici se otvorie
ogromne praznine.
Kad su i poslednji Tebanci pobegli ispred neprijatelja i proli
pored spartanskih bonih linija, Lakedemonci su konano mogli
jasno da vide ta ih eka. Pred njima se ukazalo nepregledno
aroliko mnotvo ratnika koji su urlali uzbueni zbog uspeha koji su
postigli u borbi s Beoanima prvog uspeha koji su ostvarili tokom
tri dana borbi spremni da se ustreme i na njih s odlunou koju
nijednom dotad nisu ispoljili.
Bilo ih je bezbroj. Alfeju, i ne samo njemu, uinilo se da do tog
trenutka nijednog nije ubio.

Aristodem je stajao ekajui da mu prijatelj kae jo neto. alio je

to barem ne moe da ga vidi; moda bi njegov pogled naveo Eurita
da se predomisli ili da prihvati njegovu odluku iako je ne odobrava.
Smatrao je besmislenim Euritovu svesnu odluku da ode u smrt.
Zamiljao ga je kako navlai oklop, titnike za noge, lem, kako
uzima tit i koplje od svog roba, poto je prebacio preko ramena
korice s maem. Zajedljivo se zapitao emu e mu sluiti tit, budui
da ne moe da vidi s koje strane doleu strele i neprijateljski udarci.
Zapitao se kako e njegov prijatelj zadati udarac osim ako ne bude
nasumice mahao ispred sebe i na taj nain moda povredio saborca
koji stoji ispred njega.
Na kraju krajeva, sve to Eurit eli jeste da umre kao Spartanac, s
oklopom na sebi, jo umrljanim krvlju neprijatelja koje je ubio
prethodnog dana, pored prijatelja s kojima se borio u toj i mnogim
drugim bitkama tokom proteklih godina, pored prijatelja s kojima je
delio ivot u sisicijama i mladost u agogama.
Za Aristodema je sve ono to je doprinelo formiranju njegove
linosti izgubilo znaaj. Za Eurita nije bilo vee slave od one koju

340
donosi smrt za otadbinu i svako ko je eleo da bude heroj, trebalo
je da tei tom cilju. Aristodem, meutim, nije smatrao da je smrt za
otadbinu herojski in, za njega je to bio samo preteran i iracionalan
izraz duhovnog nasilja koje je nad svojim graanima izvrila drava.
Kad je shvatio da se Eurit potpuno opremio, saekao je da se ovaj
pozdravi s njim. Ali nita nije uo. Zapravo, uo ga je samo kako
daje uputstva svom helotu kako da ga vodi, drei ga za desnu
miicu. Onda je uo Tiziju, koji mu je saoptio da je spreman i rekao
mu da treba da poure jer su Fokejci ve krenuli. Njegov rob je
dodao i da Persijanci stiu na Alpenos, ne s planine, ve s mora.

341
 Oajnika borba

O no to se dogodilo izmeu ostataka lakedemonske falange i

plimnog talasa persijske vojske zapravo se i ne moe nazvati
sudarom. Svesni svoje nemerljive brojane nadmoi, Persijanci su
dopustili protivnicima da prodru u njihove linije, kako bi mogli da ih
opkole. Zato je sukoba prsa u prsa bilo vrlo malo i to malo borbi
zavrilo se u korist Spartanaca. Ali veina Grka zaustavila se kad se
nala duboko u unutranjosti neprijateljskih linija.
Svaki Spartanac se tako naao u situaciji da se bori bez podrke
saboraca. Maron je izgubio iz vida Alfeja i alio se to ne moe da
obavesti brata o broju ubijenih neprijatelja. Neposredno pre napada,
braa su se posvaala zato to je mlai tvrdio da ne vae njegovi
poeni koje je osvojio dok je on nosio Leonidu. Na kraju su uspeli
da postignu dogovor: osmorica Persijanaca koje je Maron, kako je
tvrdio, ubio za to vreme, raunali su se kao etvorica, to je znailo
da Alfej i dalje vodi, mada je razlika iznosila samo dva poena.
Maron se trudio da nadoknadi tu malu razliku i, da ako je
mogue, pree u vostvo, pre nego to se nae u situaciji da ne
moe vie da osvaja poene. Posle e nai brata kako bi ga izvestio o
svom rezultatu. Odjednom primeti da desno, tano prema njegovim
saborcima, napreduje jedan persijski zapovednik. Ovaj vredi
dvostruko! uzviknu i potra prema njemu ne obazirui se na
saborce koji su se ve borili s njim i na neprijatelja koji se ustremio
na njega, tako da ovaj pomisli da Maron bei.
Kad je banuo ispred svoje nove mete postavljajui se izmeu nje i
svog saborca, jedan hoplit zamalo ga ne pogodi kopljem. Odluno se
progurao i ne marei za proteste saborca, ustremi se na Persijanca,
ali toliko nekontrolisano da promai metu. Protivnik se tako naao u
savrenoj poziciji da ga pogodi u bok i zamahnuo je popreko drei
sablju, ali njegov udarac je bio prilino slab i samo je okrznuo
Maronov oklop.
Meutim, hoplit izgubi ravnoteu i pade na zemlju lica okrenutog

342
nadole. Ipak, izuzetno brzo se okrenuo na lea i zario stiraks u tlo, u
poslednjem trenutku, jer je iljak zaustavio napadaa, spremnog da
se obrui na njega. Persijski zapovednik nalete na koplje, iji mu se
iljak zari u stomak i izae na lea.
Maron ispusti zadovoljan usklik, onda ustade i izvue ma. Ubio
je jo dvojicu neprijatelja dok ga jedan nije ranio nainivi mu veliku
posekotinu na butini, koja je obilno krvarila. Svestan da e uskoro
izgubiti snagu zbog krvarenja, zaputi se da nae brata, reen da ga
obavesti da je preao u vostvo. Naravno, pod uslovom da i Alfej
nije ubio mnogo neprijatelja.
Poto se nalazio u blizini mora, zakljuio je da je njegov brat
sigurno na planinskom obronku i zaputio se u tom smeru probijajui
se izmeu mnotva ratnika, previe zanetih borbom da bi obraali
panju na njega. Posle nekoliko desetina metara koje je s mukom
preao, mada je usput postigao jo dva poena na tetu dvojice
Persijanaca, ugledao je Dijeneka. Zapovednik se borio kao mahnit,
pogaajui nekoliko protivnika istovremeno, iljkom koplja,
stiraksom i titom.
Kastora mu i Poluksa! Da sam se s njim kladio, glatko bih izgubio!,
pomisli Maron i naas zastade da osmotri tehniku borbe svog
prijatelja.
Dijenek je izgledao udesno. Trup mu je bio gotovo nepokretan,
ali ruke i noge pokretao je bez zastoja, napadajui i izbegavajui
udarce neprijatelja. Kao da mu je Atina zaposela duh, pomisli
Maron. Niko nije uspeo da mu se primakne a da ga pri tome ne
stigne njegov udarac i malo-pomalo protivnici su postali oprezniji,
drali su se na bezbednom odstojanju i tako primoravali Spartanca
da on prie njima. Ali zapovednik nije ekao da ga mole. Kad je on
napadao, izvestan broj Persijanaca se udaljavao, tako da je svaki put
ostajalo malo onih koji su bili spremni da mu se suprotstave, ali su
nedugo zatim neizbeno padali pod njegovim udarcima.
Maron je zakljuio da Dijeneku nije potrebna pomo i produio je
prema planinskom obronku. Sve tee je disao, a pogled mu se
maglio, ali nastavio je, odbijajui sve koje su mu se nali na putu.

343
Najzad ga je ugledao. Alfej je stajao na steni na samom podnoju
obronka, iznad velikog broja neprijatelja koji su pokuavali da ga
pogode kopljem. Alfej je povremeno gaao Persijance ogromnim
kamenicama; bilo je to jedino oruje kojim je Spartanac uspevao da
protivnike dri podalje.

Fokejci su podigli Aristodema na kola gde su se ve nalazili

spartanski lekar i dvojica tekih ranjenika koje je pokuavao da
spase. Tizija je hodao uz sama kola, kako bi u svakom trenutku bio
na raspolaganju svom gospodaru. Spartanac je zamislio kako
poslednji put gleda mesto na kojem je iveo poslednjih nekoliko
nedelja, mesto na kojem je poslednji put video svoje prijatelje, na
kojem je postigao najhrabriji poduhvat u svojoj karijeri ratnika, na
kojem je osetio divljenje svih vojnika kad je pobedio u vie
nadmetanja nego u bilo kom zvaninom sportskom takmienju do
tada, mesto na kojem mu se Eurit prvi put suprotstavio, mesto na
kojem se dugo borio sa samim sobom kako ne bi dozvolio da ga
zavede Leonidina harizma, mesto na kojem je vie nego ikad dotad
osetio koliko mu nedostaje Gorgo.
Sve sumnje, sve nedoumice koje su godinama tinjale u njegovoj
dui rasplamsale su se i pekle su ga na tom uskom pojasu kopna
stenjenom izmeu planina i mora, na kojem su se meali neprijatan
miris sumpornih voda i zadah movara. Pomislio je da u Hadu
sigurno nije mnogo drugaije i zapitao se da li su neki njegovi
prijatelji ve skonali tamo. Ve neko vreme buka koju su stvarali
Fokejci dok su se spremali za odlazak nadjaavala je zvuke borbe
koja se vodila u sredinjem prolazu. Kad su se Persijanci iskrcali,
Aristodem je osetio da je zauvek odvojio svoju sudbinu od usuda
svojih saboraca. Tizija mu je rekao da se neprijatelji nesmetano
iskrcavaju dok se, nekoliko stotina metara istono, fokejski karavan
udaljavao. Persijanci nisu ni pokuali da pou za Grcima niti da ih
zaspu svojim ozloglaenim strelama, ve su se organizovali za mar
prema sredinjem prolazu.
Aristodem je pokuao da usredsredi misli na Gorgo, kako bi

344
potisnuo misli koje su ga vraale na Termopile. Nekoliko puta
zaustio je da kae svom helotu da ga spusti s kola i da mu navue
oklop, ali onda bi u misli prizvao kraljiin lik i iskuenje bi uminulo.
Zamiljao je Eurita kako hoda du obale u punoj ratnoj opremi, dok
ga rob dri za ruku, a onda je pokuao da zamisli sebe u istim
okolnostima. alio je prijatelja, ali morao je zavideti snazi njegovog
duha, osloboenog sumnji i iskuenja.
Zapitao se kako bi se ponaao da mu se nije dogodila ta muka s
oima. Da li bi i tad pronaao neki izgovor da izbegne konani
obraun? Zapitao se i da li je Apolon hteo da on zaradi tu infekciju
kako bi ga spasao da bi ga vratio Gorgi. Ali zato bi mu jedan bog
pomogao da naudi Leonidi, pravom Zevsovom potomku? Kako se
inilo, bogovi su odluili da upravo takav kralj treba da sedi na
spartanskom tronu. A on, obuzet sumnjom, neodluan, pa ak i
plaljiv, svakako nije bio miljenik bogova.
Prokleli su ga, zbog Gorgo. Nadao se da je to vredno njegovog
prokletstva.

Maron je naas oklevao. Onda je pokupio nekoliko kopalja koja su

leala pored leeva jedan je bio spartanski i otrao da napadne
grupu Persijanaca koji su pretili njegovom bratu. Njegov primer
sledila su dvojica hoplita koji su se borili u blizini. Ubrzo trojica
istonjaka padoe probodenih lea, a Alfej je ponovo u ruci drao
koplje koje mu je brat dobacio poto se oslobodio jednog protivnika.
Prinueni da se suoe s napadom s lea, Persijanci nisu mogli da
se suprotstave Alfeju, koji skoi sa stene pravo na dvojicu
protivnika. Ova dvojica padoe i udarie glavom o tlo. Kad je ustao,
video je da je u tom sektoru ostalo manje Persijanaca nego Grka i
nije im bilo teko da se oslobode nekolicine preostalih protivnika.
To to sam ti spasao glavu vredi najmanje deset poena!
doviknu Maron bratu im se naao u prilici da mu se obrati.
E, ba me briga. Ionako sam ubio devetoricu pre nego to sam
ostao bez oruja, a onda jo trojicu koju sam pogodio kamenjem i
isto toliko sam ih uklonio maloas. Sigurno i dalje vodim! odvrati

345
Alfej s primetnim zadovoljstvom.
Ja sam sredio petoricu, ali jedan je bio zapovednik, to je, dakle,
est, to jest ukupno esnaest uz onu desetoricu od ranije. I dalje
zaostajem za jedan poen! razoarano zakljui Maron.
Prestanite da se igrate i gledajte ovamo! doviknu im jedan
hoplit, a onda pokaza grupu Spartanaca koji su im, rasporeeni
nekoliko desetina metara dalje, prema sreditu ravnice, pokazivali
da se povuku prema zidu.
Stigli su ih u trenutku kad se pribliio i Knem, koga dvojica
hoplita izuzetno paljivo spustie na zemlju. Bio je bez lema, a
desna ruka mu je bila puna posekotina i podliva. Ali najgore je bilo
to to je polomio kost u visini glenja tako da mu je stopalo visilo.
Stigao je i Dijenek. Njegove oi ispunjene borbenim arom kao da su
isijavale plamen kroz proreze na lemu.
Treba se povui iza zida. Pristiu zbijenije jedinice. Na
sredinjem prolazu bojno polje je ue i lake emo se odbraniti.
Javite svima koji mogu da vas uju ili da vas vide.
A kako e ti? Brzo e te stii ree Alfej Knemu.
Ja ne idem. Ostavite me ovde lakonski odvrati polemarh.
Moemo te poneti nas dvojica... ree Dijenek.
Tako emo umreti sva trojica. Ne dolazi u obzir. Svakako neu
biti jedini koji e biti preputen na milost i nemilost Persijanaca. Ko
zna koliko njih nee uti nareenje i nastavie da se bore prsa u
prsa. Preuzmi komandu, Dijeneku, i neka ti Atina pomogne ree,
smatrajui razgovor zavrenim.
Niko vie nije pokuao da ga nagovori. Dijenek se postarao da
nareenje o povlaenju dopre do to veeg broja vojnika, ali, kako je
Knem rekao, neki hopliti bili su previe usredsreeni na borbu da bi
mogli da uju, a ak i ako su uli, nisu mogli da se izvuku iz borbe.
Pentakontarh je saekao da pored njega prou svi ljudi koji su uli
nareenje, a onda je i sm potrao prema zidu. Na osnovu grube
procene, inilo se da preivelih nema vie od stotinak.
Kad je pretrao pola stadija, osvrnuo se i ugledao polemarha kako
se pridie na kolena i s naporom podie koplje i tit. Naspram njega,

346
poprite je vrvelo od Persijanaca koji su slomili otpor nekolicine
preostalih hoplita i trali su prema zidu. Video je svog zapovednika
kako sputa koplje vodoravno i kako ga baca prema mnotvu.
Pogodio je jednog protivnika, a onda je izvukao ma i zadao
neprijatelju nekoliko smrtnih udaraca pre nego to ga je pregazilo
mnotvo vojnika u trku.
Dijenek tek tada nastavi da tri prema zidu uz koji su se okupili
njegovi saborci i Tebanci, i dalje spremni da ponovo odmene
Lakedemonce. Meutim, pentakontarh, koji je zahvaljujui
okolnostima postao glavnokomandujui upravo on koji je i izazvao
raspad njihove odbrane shvati da Tebanci u stanju u kakvom su se
nalazili nee ni trenutka moi da se odupru napadu Persijanaca.
Zato je svima naredio povlaenje, Spartancima i Tebancima, kako bi
iza zida, zajedno s Tespijcima, obrazovali poslednju liniju odbrane.
Ali ono to je ugledao im se obreo s istone strane zida razbilo
mu je sve iluzije. Shvatio je da e njegov prvi i poslednji zadatak na
poloaju glavnokomandujueg biti jedino da povede svoje
podreene u asnu smrt.
Tespijci su se gotovo sasvim osuli. Nije vie postojala tespijska
falanga. Njihovi leevi, probodeni mnotvom strela, liili su na
ogradu koja se prostirala uz obalu. Ostatak Demofilovih ljudi
estoko se borio protiv neprijatelja koji su, sve brojniji, i dalje
pristizali s mora potiskujui ih uz planinu.
Dijenek je video da se mnogi hopliti bore stojei u sumpornim
kadama, obavijenim parom, nalik senkama koje lelujaju u magli.
Zapitao se na ta miriu te reke sad kad je toliko krvi proliveno u
njima; onda pomisli da e uskoro saznati. Naime, naredio je da
Tebanci dre poloaj iza zida i da pokuaju da zadre neprijateljski
prodor sa zapada. Potom je poveo svoje ljude u napad s boka i s
lea Persijanaca koji su se rasporedili u ravnici izmeu mora i
Tespijaca.
ta mu je bio cilj? Da se spoje s Demofilovim ljudima i da otvore
prolaz ka Kolonosu, a zatim da se zabarikadiraju na breuljku i da
izdre. Da izdre i nita vie. Uzvienju se moglo prii samo sa

347
zapada, gde je po Leonidinom nareenju podignuta niska kamena
ograda. to se tie ostalih prilaza, strana okrenuta prema moru bila
je previe strma, zadnji obronak i onaj okrenut ka planini bili su pak
previe neravni i obrasli rastinjem da bi Persijanci mogli da se
popnu.
Najzad su se svi okupili: Spartanci, Tebanci i preiveli Tespijci
zatekli su se u tom uskom pojasu izmeu fokejskog zida i uzvienja
Kolonos koje je Leonida zamislio kao glavni logor i pribeite s kojeg
e pruiti poslednji otpor, kao utvrenje s bedemom koji e im biti
poslednja odbrana.
Samo to je, pored njih, taj uzan pojas zauzelo i more Persijanaca.

Eurit je oprezno preao prvih nekoliko koraka kako bi se navikao na

nove okolnosti. Zamiljao je zaprepaenje prijatelja i neprijatelja
kad budu primetili da se iza proreza lema u visini oiju nalazi
povez. Oseao je kao nikad dotad teinu oklopa, i to ne samo zbog
velike vruine ve pre svega zbog nesigurnosti koja je pratila svaki
njegov pokret. Iako ga je rob vodio, pri svakom koraku strahovao je
da e pasti i tek poto pree nekoliko stadija, nauio je da hoda
dostojanstveno. Ipak, smetala mu je kona traka koja je visila iz ruba
tit jer je svaki as rizikovao da se saplete o nju. Doao je u iskuenje
da je pokida, ali onda je pomislio da e mu koristiti, sada vie nego
ikad.
Ponovo je uo iza sebe zvuke kola koja su nestajala u daljini. uo
je ubor vode i povike na jeziku koji nije razumeo. Koraao je u
susret Persijancima, ali shvatio je da su Persijanci i iza njega. Naas
je pomislio da stane i da se suoi s njima, ali onda je odluio da im se
suprotstavi zajedno sa svojim prijateljima. Ceo ivot proveo je kao
deo falange i u falangi je eleo i da umre.
Iznenada ga obuze strepnja da e ga neprijatelji stii, da nee
imati vremena da se dokopa sredinjeg prolaza i da e sve njih
zatei mrtve: Dijeneka, Alfeja, Marona... i da e umreti sm. Rekao
je helotu da ubrza korak i posle nekoliko trenutaka prilagodio se
njegovom ritmu. Kako su odmicali, tako su se pojaavali i zvuci koji

348
su dopirali sa zapada: zveckanje oruja, bolni jauci i uzvici
ohrabrenja. Borba se i dalje vodila, ali kakva je situacija? Gde se bore
njegovi? Koliko ih je ostalo? Poeo je da zapitkuje helota jo pre
nego to je ovaj bio u mogunosti bilo ta da vidi.
Bilo je rano popodne i sirotom robu je, prinuenom da gleda
prema zapadu, suneva svetlost tukla pravo u oi. Osim toga, bio je
svestan da ga gospodar vodi pravo u smrt i postajao je sve
uznemireniji to su se vie pribliavali mestu na kojem se vodila
borba. Eurit je morao da ga iamara kako bi ga naterao da mu
detaljno i stalno prenosi ono to vidi. Kukajui i alei se, rob je
uspeo da mu kae da se ratnici okupljaju izmeu fokejskog zida i
Kolonosa, a da se Persijanci i dalje iskrcavaju s mora. Nije umeo da
utvrdi poloaj helenskih jedinica, ali uinilo mu se da u guvi, u
podnoju planina, vidi poneki spartanski plat. Eurit se razbesne:
dakle, njegovi saborci su za tu priliku ogrnuli svoje crvene platove,
a on je svoj ostavio u Alpenosu, zajedno s linim stvarima koje mu
nisu bile potrebne za bitku. Nije znao ni da li ih je poneo neki
Fokejac ili se Aristodemov rob potrudio da ih natovari na kola
zajedno s gospodarevim stvarima.
Odluno je naredio svom pratiocu da ga odvede Spartancima,
nastojei da se dri podalje od sredita borbe. Helot ga je vodio levo
od Kolonosa, preko neravnog terena obraslog bujnim rastinjem. Tim
putem su sa jugoistoka izbili na usku zaravan, blizu spartanskog
sektora, uz mogunost da se svakog trenutka zaklone iza uzvienja.

Dijenek je morao to pre da se probije u dubinu neprijateljskih linija

i da pri tome ne gubi vreme na borbu prsa u prsa kako se njegovi
ljudi ne bi razdvojili i navukli na sebe ogroman broj neprijatelja.
Rasporedio je preostale vojnike u poredak u obliku obrnutog levka i
stao na elo kolone. Pored sebe je stavio Alfeja, Marona i jo trojicu
hoplita, a onda je rasporedio desetoricu ratnika u drugi red,
etrnaestoricu u trei i tako redom. Shvatio je da s vojnicima kojima
je raspolagao moe da formira samo est redova, ali smatrao je da je
i to dovoljno da se probiju do Tespijaca. Potom e, da bi stigli do

349
Kolonosa, rasporediti i Tespijce.
Pogledao je tu aicu hoplita kojima je, zahvaljujui okolnostima,
postao glavnokomandujui. Svaki je imao koplje i tit, iako nije sva
oprema bila spartanska, pa ak ni grka. Kad je naredio juri, horski
pokli razlegao se iz poretka, toliko snaan da je nadjaao larmu
zvukova koja je u tim trenucima vladala nad dolinom. Persijanci,
usredsreeni na borbu protiv Tespijaca, u prvom trenutku gotovo
nisu ni pruali otpor, tako da je cela spartanska formacija, kreui se
popreko preko zaravni, prodrla duboko u njihove redove.
Dijenekova jedinica postepeno je menjala oblik, prilagoavajui se
gotovo nagonski uslovima u kojima je bila prinuena da se bori.
Vojnicu su obrazovali etiri paralelna reda sa po dvadeset
osmoricom ljudi u svakom. Dva reda bila su okrenuta prema
planini, a dva prema moru. Hopliti koji su se nali u dvema
centralnim linijama borili su se meusobno okrenuti leima,
odbijajui se jedni o druge kako bi snanije jurnuli na neprijatelja.
Dijenek, Alfej i Maron drali su prvu liniju, ali ovaj poslednji
postajao je sve slabiji jer je krvario. Osim to se borio s
neprijateljima, Alfej je morao da vodi raun i o bratu i nekoliko puta
bio je primoran da titom odbija svoje protivnike dok kopljem
rasteruje Maronove, kako bi bratu pruio priliku da ih pogodi.
Maronu je, meutim, jedina briga bila da obavesti brata o svakoj
svojoj novoj rtvi.
Dijenek je i dalje pokretao ruke takvom brzinom da niko nije
uspevao da ga napadne. Pokosio je veliki broj neprijatelja svojim
kopljem, ali iz ko zna kog po redu Persijanca koga je pogubio uspeo
je da izvue samo deo koplja sa stiraksom. Od tog trenutka bilo mu je
tee da dri protivnike na odstojanju, ali u meuvremenu je ve
dospeo nadomak sumporne reke gde su se borili Tespijci, tako da su
Persijanci morali da se bore i s pristiglim Spartancima.
Pentakontarha je uznemirilo ono to je ugledao kad su preli i
kroz poslednju neprijateljsku liniju. Du reke i malo dalje, na
obroncima planine, uz samo podnoje, borili su se preiveli hopliti
koji su, njih sedam stotina, s Demofilom stigli na Termopile. Bili su u

350
oajnom stanju, mnogi su zadobili povrede po telu i udovima i malo
ko je jo imao tit. Jo manje je bilo onih koji su drali koplje, a ostali
nisu imali ak ni ma. Ti su se borili protiv neprijatelja golim rukama
ili su se rvali s njima kotrljajui se u reici, u borbi do poslednje kapi
krvi.
A krvi je u vodi bilo mnogo. Cela povrina se zacrvenela. Reno
korito bilo je puno nagomilanih leeva koji su stvarali brane o koje
se razbijao vodeni tok sa zapada. Zadah sumpora nije mogao da
nadvlada vonj krvi, znoja i zadah utrobe koja je ispadala iz
rasporenih tela.
Krajikom oka Dijenek primeti Marona kako se ustremljuje na
ranjenog protivnika koji pokuava da se izvue iz reice. Maron mu
zari koplje u grkljan, a onda doviknu bratu broj vojnika koje je
pogubio, dok je ovaj pomagao jednom Tespijcu koga su napala
dvojica Persijanaca. Dijenek se okrenu kako bi se uverio da se dve
linije okrenute prema moru i dalje dre, ali primeti da je ostala samo
jedna, mada i dalje cela. Onda ugleda Anerista kako se silovito bori
nekoliko metara dalje i zakljui da se jedinica i dalje dri.
Tebanci su, meutim, imali daleko vie tekoa. Persijanci koji su i
dalje pristizali s mora pritisli su ih uz fokejski zid, a oni koji su
dolazili sa zapada nasrtali su na kamenu prepreku pokuavajui da
je srue ili da je preskoe.
Dijenek zakljui da Tebanci nee uspeti da stignu do Kolonosa, ni
sami ni uz pomo Spartanaca, to znai da mora da okupi preivele
Tespijce i da ih povede prema uzvienju.
Pogledom je potraio Demofila, ali nije ga naao. Umesto njega,
ugledao je jednog Tespijca na kog su nasrnula trojica Persijanaca,
priteravi ga uz planinski obronak. Na tom mestu rastinje je bilo
prilino gusto i Grk, koji je ostao bez tita, koristio je grmlje i bunje
kako bi se zatitio od napada i kad god bi se jedan od Persijanaca
zapetljao u grmu, nasrnuo bi kopljem na njega. Dijenek vide da je
Tespijac na taj nain uspeo da ubije jednog protivnika, a onda je,
koristei svoj poloaj, skoio odozgo na drugog, s kojim se zatim
otkotrljao u reku.

351
 U tom trenutku pentakontarh odlui da se umea, ali dok je stigao
do njega, hoplit se ve oslobodio dvojice preostalih neprijatelja.
Persijanac kog je oborio pri padu je udario glavom i slomio vrat.
Trei je, videvi protivnika na zemlji, pokuao da ga probode
kopljem, ali Tespijac se izmakao i ovaj je zario iljak u mrtvog
saborca. Odmah zatim, hoplit ga je uhvatio za noge i povukao ga
prema sebi, a onda ga je dokrajio kamenom koji je izvukao s dna
reke.
Hej, ti! Zna li ta je s Demofilom? upita ga Dijenek im je
shvatio da je ovaj u stanju da razgovara.
Tespijac je jo bio zadihan i samo je klimnuo glavom, a zatim mu
pokazao telo koje je lealo na vrhu gomile u reici. Glava mu je
visila prema crvenoj vodi, ruke su mu nepokretno visile niz
nagomilana trupla, iz grudnog koa su mu trala dva koplja, a noge
su mu bile polomljene. Dijenek je prepoznao ostatke Tespijevog
oklopa i duboko uzdahnu, obeshrabren.
Kako se zove, vojnie? upita hoplitu ija ga je vetina zadivila.
Ditiramb odvrati ovaj, dok je gledao u zemlju, traei sebi
neko oruje.
Dijenek naas zastade i pomisli kako i dalje imaju jednog
Ditiramba, jednako valjanog ratnika. Dopusti sebi da se osmehne, a
onda mu ree: Dakle, Ditirambe, kralj i polemarh su mrtvi, sad
sam ja glavnokomandujui. Proglaavam te zapovednikom
Tespijaca. Postaraj se da okupi sve svoje ljude, a onda emo svi
zajedno pokuati da se popnemo na Kolonos. Poto je Ditiramb
klimnuo glavom u znak odobravanja, Dijenek se okrenu i pridrui
se svojim saborcima okrenutim prema moru koji su trpeli sve vei
nalet protivnika.

352
 Breuljak heroja

I spred Lakedemonaca i Tespijaca prostiralo se manje od petnaest

metara do obale mora i ceo taj pojas vrvio je od Persijanaca. Da
su umeli da se organizuju, istonjaci su mogli doslovno da pregaze
hoplite. Meutim, bili su toliko meusobno zbijeni da su neprekidno
smetali jedni drugima. Oni u prvim redovima nisu mogli ni da
zamahnu kopljem ili sabljom a da pri tome ne udare nekog saborca.
Dijeneku je pod tim okolnostima bilo zgodnije da se bori maem i
poto se oslobodio koplja koje je zario u grudni ko jednog
protivnika, nastavio je da se bori maem zadajui munjevite udarce
Persijancima koji su se zadesili ispred njega. Kako bi jedan od njih
pao, sledei bi se sapleo o njega i gotovo podmetnuo vrat
pentakontarhu. Alfej se borio gotovo tik uz njega i uporno je koristio
koplje iako mu je zapravo ostao samo patrljak koji je koristio poput
noa. Kolos nije ekao da ga protivnici napadnu; probijao se meu
njihove redove odbijajui ih titom i pogaajui ih udarcem odozgo.
Maron se jedva drao na nogama, ali i dalje je istrajavao u prvoj
liniji zamahujui u prazno, mada je tu i tamo uspevao da pogodi
metu. Dijenek je primetio da se Maron jedva bori i naredio mu je da
se povue u drugi red i da samo vri pritisak. Ali Maron ga ne
poslua i doviknu da nee da dopusti bratu da stekne prednost.
U meuvremenu, Ditiramb je priao Dijeneku i obavestio ga da su
Tespijci spremni za prodor. Potom Dijenek naredi vojnicima da
obrazuju meovitu spartansko-tespijsku falangu i da zbiju redove.
Nije bilo lako obrazovati meovitu falangu. Kad je stiglo nareenje,
Beoani, koji su bili na zaelju, nagrnue prema Lakedemoncima bez
ikakvog reda; ni Spartanci, izloeni naletu Persijanca, nisu uspeli da
formiraju redove. Iz tih neuspelih pokuaja stvorila se zbrkana
gomila hoplita u kojoj se nije znalo ko koga gura. Osim toga, oni koji
su se nali na rubovima falange, u blizini reice, gubili su ravnoteu
i upadali u vodu, pa su se s mukom i sa zakaenjenjem vraali u
poredak.

353
 Tako sklepana falanga bila je opkoljena s tri strane. Na Dijenekovo
nareenje, falanga se okrenu na istok, prema Kolonosu, koji je bio
udaljen manje od stotinak metara, ali to kratko rastojanje bilo je
naikano zaprepaujuim brojem Persijanaca. Hopliti koji su se
nakon okreta nadesno obreli na elu odluno su napredovali ispred
poretka koji je vie liio na nepravilan obrnuti levak nego na
falangu. I oni koji su se dotad nalazili u prvoj liniji, izmeu ostalih i
Dijenek, Alfej i Maron, okrenue se nadesno gurajui saborce koji su
koraali ispred njih i branei se titovima od neprijatelja s kojim su
se dotad borili frontalno. Na kraju, Grci koji su bili najblii
fokejskom zidu, a tu su uglavnom bili Tespijci, nali su se na zaelju
falange, i dalje okrenuti prema zapadu. Zato su morali da se povlae
hodajui unazad i da se bore bez trenutka predaha.
Posle nekoliko napornih koraka, Dijenek je shvatio da e morati
da se probije do prve linije. Prepustio je svoje mesto saborcu koji je
stajao desno od njega. Grka formacija je sporo napredovala tako da
mu nije trebalo mnogo vremena da stigne do istone strane, gde je u
prvoj liniji zatekao Anerista. Nije ni morao da zatrai od hoplite koji
je koraao ispred njega da mu ustupi mesto; ugledao ga je kako
pada, s kopljem zarivenim u prepone.
Nije mu preostalo nita drugo nego da ga zgazi i da stane pored
drugog pentakontarha koji se borio maem istovremeno potiskujui
neprijatelje titom kako bi mogao da se probije dalje. Dijenek uini
isto, ohrabrujui one koji su ih sledili da ih guraju to je mogue
jae, da napadaju kopljima i da pokau koliko su hrabri.
Metar za metrom, Grci su zauzimali teren, iako je povremeno
neko iz unutranjih redova morao da stane sa spoljne strane kako bi
popunio poziciju palog saborca. Maron nije vie mogao da se bori i
teturao se u sredini poretka, odbijajui se o hoplite. Ipak, zahtevao je
od Alfeja da i on stane u unutranjost falange, u strahu da e njegov
brat ostvariti jo veu prednost nad njim zahvaljujui direktnom
sudaru s neprijateljem.
Alfej je pristao zato to je bio svestan da e biti korisniji na toj
poziciji; osim toga, bilo mu je jasno da mu je brat na izmaku snaga i

354
eleo je da mu udovolji koliko god je mogao, kao to se udovoljava
eljama oveka na samrti. Onda je shvatio da su i njemu sati
odbrojani, iako nije bio ranjen, barem ne ozbiljno.
Dijenek i Anerist morali su da uklone veliki broj neprijatelja pre
nego to su dospeli do podnoja breuljka. A pored njih su se ljudi
sve vreme smenjivali. U svakom sluaju, u oblasti oko Kolonosa nije
bilo toliko Persijanaca i Dijenek je stigao na cilj s maem u ruci, bez
lema i s velikom posekotinom koja mu se protezala od leve
slepoonice du cele leve strane lica, sve do vrata. Okrenuo se i
video da se zadnja polovina falange gotovo rasturila u nekoliko
grupa potpuno opkoljenih Persijancima.
Njima vie nije bilo pomoi. Zato se usredsredio na svoj cilj,
Kolonos.
ta ovaj radi ovde? upita Anerist, koji je i dalje bio pored
njega.
Dijenek pogleda omraenog zapovednika, a onda okrenu glavu i
zagleda se u smeru u kojem je ovaj pokazivao. Desno od breuljka
ugledao je dvojicu mukaraca, od kojih je jedan bio hoplit. Hoplit u
punoj ratnoj opremi, sa sjajnim titom i orujem kao da nije
uestvovao u bici. Isprva je pomislio da je to Pantit, ali uini mu se
neobinim da dolazi sa suprotne strane u odnosu na onu na koju je
otiao. Onda ga prepozna. Eurite! uzviknu i krupnim koracima
poe prema njemu dok ga je Anerist pratio.
Dijeneku! Jesi li to ti? Jeste li svi tu? odvrati Eurit i isprui ruke
kako bi dotakao prijatelja.
Dijenek mu se priblii i spusti mu ruku na rame, ganut.
Aristodem? upita.
On nije mogao. Otiao je odgovori jednako lakonski Eurit.
Shvatam odvrati Dijenek posle kratkog oklevanja. Malo nas
je ostalo, Eurite. Kralj je mrtav, kao i polemarh. Ali Alfej i Maron su
jo s nama... i tvoj pentakontarh ree mu kako bi ga upozorio,
svestan da se Anerist pribliava.
Ako si doao da posmatra, vea si budala nego to sam mislio.
ak nee moi ni da vidi predstavu izjavi Anerist im im je

355
priao.
Ja ne moram i ne elim da gledam. elim samo da se borim
pored vas odgovori mu Eurit, ozbiljan i odluan kao nikad dotad.
Ah! Ja ne znam ta bih s poluljudima kao to si ti. Gotovo svi
smo ranjeni, ali ranjeni smo u borbi. Zasluujemo da umremo kao
hopliti. Onaj ko je istrljao oi nekim bukuriem da ne bi morao da
se bori ne zasluuje da umre u oklopu! prezrivo mu odvrati
Anerist.
Eurit je progutao i previe uvreda od tog bednog stvorenja. Ali
sad mu je ponudio da umre pored njega, a on ga i dalje izaziva. Nije
to vie mogao da podnese. Podigao je koplje i zamahnuo da ga
probode, ali ovaj se izmaknu i Eurit promai i zanese se, a zatim
alosno pade na zemlju.
Rekao sam ti da ne zasluuje da umre u borbi, ruino ljudska.
Ali zasluuje da umre zbog neposlunosti! izjavi Anerist i
podignu ma. Ali seivo se nije spustilo na Euritov vrat. Ti ne
zasluuje da umre u borbi, barem ne od neprijateljske ruke ree
mu Dijenek, gledajui ga u oi dok je okretao seivo svog maa u
njegovoj utrobi i privlaio ga sebi drei ga drugom rukom za rame.
Saekao je da Anerist padne na zemlju, pred zaprepaenim
pogledima ljudi koji su s desetak metara rastojanja posmatrali
prizor. Onda je pomogao Euritu da ustane. Doi, vojnie, doi da
se bori s nama ree prijatelju vodei ga za miicu prema hoplitima
i otputajui helota koji je bio i te kako zadovoljan to moe da se
skloni iza Kolonosa.
Izgubili smo jednu hulju, ali smo dobili jednog junaka, spartijati!
Sad, napred! Svi na breuljak! izjavi i saeka da prvi ratnici ponu
da se penju, pa i sm poe uzbrdo vodei Eurita.
Budui da je morao da pomogne prijatelju, napredovao je sporije i
uskoro svi hopliti koji se nisu borili s Persijancima prooe ispred
njih. I Alfej i Maron su se peli sporo, jer je Alfej pomagao bratu koji
je crpeo poslednje delie snage. U podnoju breuljka ve se
razbuktala borba izmeu poslednjih hoplita koji su se izvukli iz
neprijateljskog obrua i izmeu persijske prethodnice. Obronak je

356
vrvio od ljudi i Dijenek ubrza korak kako bi to pre stigao na vrh,
ostavio Eurita i vratio se u podnoje da organizuje povlaenje
preostalih.
Istini na volju, gotovo da i nije imao ta da organizuje.
Pentakontarh pogleda niz ravnicu i usred ume turbana i tijara
ugleda poneki korintski lem, svestan da ljudima koji ga nose nema
spasa. Dole, u podnoju, video je tridesetak hoplita koji su
pokuavali da se oslobode naleta Persijanaca kako bi mogli da se
pridrue saborcima na vrhu. Bili su to jedini Grci koji su imali
mogunost da stignu do mesta njihove poslednje odbrane.
Onda pogleda prema vrhu breuljka i pozva trojicu hoplita koji su
jo imali kompletnu opremu i oruje. Kad su mu se pridruili, sva
etvorica se sjurie u podnoje i bacie se na grupu Persijanaca koji
su pokuavali da se popnu. Na njegovu naredbu, podelili su se u
dva para i poli prema slabim takama odbrane hoplita koji su se i
dalje borili. Uz njihovu podrku, hopliti preuzee inicijativu i
odrae odbrambenu liniju.
Ipak, previe je bilo razoruanih hoplita koji su se borili golim
rukama. Neki su se namerno bacali na neprijteljska koplja; na taj
nain su zadravali protivnike ostavljajui mogunost saborcima da
im oduzmu sablju. Dijenek je i dalje imao ma i tit i manje je
rizikovao od ostalih. Zato je stigao da se okrene i da dovikne onima
na vrhu da poalju dvadesetoricu do polovine obronka kako bi ih
odmenili.
Vojnici na Kolonosu brzo se se organizovali iako je samo polovina
imala oruje i to samo za osnovnu zatitu. Meu njima je bio i Alfej,
koji je morao da uzme Maronov ma. Ali nije se oseao nimalo
prijatno jer nije voleo tu vrstu oruja. Osim toga, znao je da bi se
njegov brat naljutio kad bi se povratio i primetio da mu nema maa.
Zamena je protekla dobro. Dijenekova grupa povukla se rtvujui
mnoge ljude, ali kad su se dvanaestorica preivelih povukli i
prepustili poloaj saborcima, odbrana je ivnula i Persijanci su bili
prinueni da se povuku. Zapovednik se vratio na vrh i procenio
situaciju. Ostala su pedeset dvojica, raunajui i njega, a etvrtinu od

357
tog broja inili su Ditirambovi Tespijci. Neki su bili teko ranjeni i
nisu vie mogli da se bore, a polovina onih koji su jo bili na nogama
ostali su bez tita; jo manje ih je imalo ma, a vie niko nije imao
koplje osim Eurita, koji nije mogao da ga koristi. Ostala su jo i ona
dvadesetorica koja su se borila u podnoju, ali nije znao koliko dugo
e moi da izdre pre nego to ih odmene.
Hou da se borim! Odvedi me pred Persijance! prodera se
Eurit.
Ako se popnu, moi e da se bori. Sad su mi potrebni ljudi koji
mogu da silaze i da se penju odgovori mu Dijenek, koji je u
meuvremenu procenjivao koju dvadesetoricu moe da poalje da
odmene Alfeja i ostale.
Eurit nita nije rekao. Doao je pre svega da bi umro s njima, u
oklopu. Besmisleno je bilo da se bori u takvom stanju.
Dijenek je bio prisiljen da izabere i nenaoruane vojnike koji su se
snali lomei grane s drvea na junom obronku. Ditiramb je imao
ma i tit koje je pokupio pored reice i delovao je kao da je i dalje u
stanju da zada muke neprijatelju. Zapovednik je posmatrao ta se
dogaa dole, tridesetak metara ispod vrha. Gledao je Alfeja kako
baca dvojicu Persijanaca jednog za drugim, poto ih je prethodno
razoruao, a zatim ih je podigao uvis golim rukama, jedinim
preostalim orujem. Onda ga je video kako pogaa pesnicom jo
jednog i on zavri s licem u praini.
Ostali hopliti morali su da se snalaze na isti nain, ali budui da
nisu bili snani kao Alfej, snalazili su se na najraznovrsnije naine.
Nekolicina se dokopala kratkih persijskih kopalja, drugi su, opet,
mogli samo da pokupe kamenje s tla i da gaaju neprijatelje, ali na
taj nain su malo njih uspeli da onesposobe za borbu.
Dijenek je hteo da omogui svojoj grupi da predahne. Zato je
ekao da izvri zamenu sve dok prva linija u podnoju nije pretrpela
toliko gubitaka da je zapretila opasnost da se Persijanci probiju.
Uprkos nedostatku oruja, hopliti su bili u boljem poloaju i premda
nisu mogli da uklone veliki broj protivnika, barem su uspevali da ih
dre na odstojanju. Zapovednik je pomislio kako bi mogli da

358
pokuaju da izdre do sutona, kako bi se preko noi odmorili. Ko
zna ta bi se sutradan moglo dogoditi, moda e se u meuvremenu
dogoditi neto znaajno na Artemiziju...
Ali do zalaska sunca ostalo je jo neto manje od etiri sata, a on
je, za odmenu, imao na raspolaganju samo desetak hoplita.
Naredio je smenu kad je primetio da su etvorica pala u prvoj
liniji, a da se dvojica jedva dre na nogama. Naredio im je da se
povuku na njegov znak, trudei se da dre razmak izmeu sebe.
Kad je dao znak, ovi odozdo naglo se okrenue i potrae uz
obronak, dok su Dijenek i njegovi juriali niz padinu. Dok je udarao
prvog protivnika titom, zapovednik doviknu Alfeju da pripremi
zamenu meu onima na vrhu i da ih poalje dole na njegov znak.
Jo jednom su prednost obronka i uzan front nadoknadili umor i
nedostatak oruja. Dijenek je hteo da zatrai koplje od Eurita, ali
znao je da bi ga time ponizio i zato je nastavio da se bori maem.
Povremeno bi prema njima doletela poneka strela, ali uglavnom je
padala iza njih ili meu same Persijance. Ditiramb se estoko borio,
pokazujui izuzetnu izdrljivost. Dijenek je naas osmotrio kakvu
tehniku koristi u borbi i to ga je podsetilo na Leonidinu. Naime, i
Tespijac je koristio tit kao napadako oruje, ali pri tome se nije
sluio njegovom spoljnom povrinom kao kralj, ve ivicom. im bi
uzdrmao protivnika, pruio bi levu ruku kao da e ga udariti
pesnicom, ali zahvaljujui porpaksu, nije morao da koristi ruku, ve
bi ga udario rubom tita. Ditiramb je pod razliitim uglovima
zadavao protivniku udarce rubom tita tako da je na taj nain
nekoliko puta uspeo da udari protivnika ak i u vrat. Ipak, na taj
nain je na nekoliko trenutaka ostajao nezatien, tako da su dvojica
protivnika uspela da mu se priblie i da ga rane. Dijenek je ugledao
dve posekotine na njegovom boku, ali to kao da nije uticalo na
Tespijevo dranje.
I pentakontarh je zavrio borbu povreen. Dok je sputao ma na
rame neprijatelja, drugi mu je priao s boka i bacio se na njega.
Dijenek je najpre morao da izvadi ma iz ramena prvog protivnika,
kad je ovaj drugi zamahnuo sabljom. Oderao mu je dobar deo koe s

359
desne miice, malo iznad lakta. Rana ga je toliko pekla da je bio
prinuen da popusti stisak i ma mu ispade iz ruke, pravo meu
noge Persijanaca koji su se ustremili na njega.
Nije mu preostalo nita drugo nego da sledi Ditirambov primer.
Izvukao je levu podlakticu iz porpaksa i obema rukama uhvatio tit,
pokuavajui da udari neprijatelja. Nije uspeo, ali barem ga je drao
na odstojanju. Onda je primetio da Persijanac koji se nalazio tik iza
njegovog napadaa zamahuje itavim dorskim kopljem koje je
sigurno uzeo nekom palom hopliti. Odluio je da mu ga oduzme po
svaku cenu.
Saekao je jo nekoliko trenutaka, a onda je bacio tit prema
izloenom vratu Persijanca i pogodio ga. Ovaj pade nauznak
oslobodivi prolaz saborcu koji se zatekao iza njega. Persijanac
zamahnu kopljem prema Dijeneku, koji je ostao razoruan, ali
Spartanac se baci na zemlju i hitro pridignu telo protivnika koga je
prethodno ubio titom tako da se Persijanevo koplje zari u truplo.
Dijenek jednako munjevito izvue koplje i stiraksom probode grudni
ko protivniku koji se ve bio pripremio da izvue sablju.
Dijenek skoi na noge i s dorskim kopljem u ruci ponovo oseti
sigurnost. Vie nije obraao panju na bol u desnoj ruci. Nastavio je
da se bori sve dok nije prebrojao petoricu palih u liniji, a onda je
naredio smenu. U meuvremenu je prolo jo pola sata i uprkos
oajnom stanju onih koji su ih odmenili na poloaju, nadao se da e
izdrati.
Popeo se na vrh obilazei nizak zid i gotovo je naleteo na Marona.
Njegov prijatelj se puzei vukao prema obronku grozniavog izraza
lica i teko diui, dok je Alfej pokuavao da ga zaustavi.
Neu ti dozvoliti da pobedi! U prednosti sam! Jo sam u
prednosti! buncao je. Sad u da ubijem jo desetoricu, a onda
nee moi da me dostigne ak i ako umrem!
Koplje u Dijenekovoj ruci odjednom privue njegov sumanut
pogled. Daj mi ga! Daj mi ga! uzviknu i uhvati ga za glenjeve, a
zatim pokua da dograbi stiraks.
Dijeneku nije bilo teko da se oslobodi njegovog stiska. Dovoljno

360
je bilo da trzne nogu kako bi odgurnuo Marona koji pade u prainu
i briznu u nezadriv pla. Zapovednik ga je tuno gledao. Onda je
primetio Alfeja, izranavljenog, punog posekotina, umrljanog krvlju i
prainom; liio je na glinenu statuu. Pogled mu zatim pade na Eurita
koji je nespretno krivio glavu kako bi uo njihove rei, alosno
bespomoan u odnosu na svoju sjajnu opremu.
Pomislio je na onaj dan na stadionu tokom Karnejskih svetkovina
kad su saznali da e poi na Termopile. Uzbueni i oduevljeni,
svim srcem su se nadali da e se nai meu odabranima. Svi su,
osim Aristodema, bili nestrpljivi da dokau da su dobri ratnici i da
opovrgnu one koji su ih smatrali samo rezervom. I eto ta je ostalo
od njih: Ditiramb je umro i pre nego to je uspeo bilo ta da dokae,
jedan je siao s uma, drugi je oslepeo, pretvorio se i grotesknu
figuru, a on... on je izdajnik.
Maron prestade da jeca, a brat ga poloi na lea. Potrudi se da i
ti umre to pre. Tako nee biti velika razlika izmeu nas dvojice...
ree Maron im je susreo Alfejev pogled, a onda sklopi oi. Zauvek.
Mislim da emo svi vrlo brzo umreti ree Ditiramb Tespijac,
pokazujui prema istoku.
Dijenek mu prie i ugleda dugaku kolonu Persijanaca koja im se
pribliavala.
Trebalo im je malo vremena, ali na kraju su ipak uspeli da stignu
preko planine... primeti Beoanin.
Koliko ja znam, trebalo je da stignu splavovima umea se
Eurit, elei na svaki nain da bude koristan.
S mora ili s planine, vie nije vano odvrati Dijenek. Nadao
sam se da emo izdrati do zalaska sunca, ali do sutona su ostala jo
tri sata, a gotovo smo ostali bez oruja... onda se vratio na drugu
stranu i pogledao kako se dri prva linija u podnoju.
Koliko god to delovalo neverovatno, taj mali breuljak pruao je
sedamdesetorici hoplita, iscrpljenih i gotovo razoruanih,
mogunost da se odupru nepreglednoj vojsci.
U razmiljanju ga prekide zvuk persijskih truba. Odmah zatim
Dijenek ugleda vojnike u podnoju breuljka kako odustaju od

361
borbe s grkom prvom linijom i povlae se prema fokejskom zidu,
gde su ostali u meuvremenu zarobili preivele Tebance.
Vreme je sporo prolazilo dok se persijska kolona koja je nadirala s
istoka spajala s ostatkom vojske ispred i iza fokejskog zida. Potom se
iz persijskih redova izdvoji jedan ovek odeven u kiton, ruku
vezanih na leima. Zarobljenik je nesumnjivo bio Grk. Dvojica
Persijanaca dovedoe ga do podnoja Kolonosa i ostavie ga tu.
Dijenek je pokuao da ga prepozna, ali sunce ga je zaslepilo i video
je samo njegove obrise.
Heleni! ree nepoznati. Ja sam jedan od Malijaca koje ste
jutros oterali. Uhvatili su me dok sam pokuavao da se vratim u svoj
grad. Persijanci su mi naredili da zahtevam od vas da se predate. U
suprotnom, treba da znate da imaju toliko strelaca da e, kad ponu
da gaaju, strelama zakloniti sunce!
Preiveli pogledae Dijeneka. I Eurit se okrenuo prema njemu,
iako nije mogao da ga vidi. I Dijenek pogleda njih. Osim Eurita,
jedino je jo on imao koplje. titova vie nije bilo, a maeve je mogao
da prebroji na prste jedne ruke. Nije bilo ratnika koji nije bio
prekriven ranama, a mnogi nisu vie mogli da se dre na nogama
od bola ili od iscrpljenosti.
Ponovo se okrenuo prema ravnici.
Malije! Donosi nam dobre vesti! Teko nam je da se borimo
zaslepljeni suncem. Ako nam Persijanci uine uslugu i zaklone ga,
pobiemo ih jo vie! I konano emo se boriti u hladovini!
prodera se, a odmah zatim razlegnu se horski pokli iza njegovih
lea.
Malijac se okrenu i saeka da persijski straari dou po njega.
Hopliti na breuljku shvatili su ta se dogaa tek kad su zauli
poznat zvuk. Ve sledeeg trenutka Malijca zasu kia strela. Bilo ih
je toliko da je, kad je pao, jo dugo ostao odignut od tla sve dok
vrhovi strela koje su ga probole nisu izali na drugu stranu.
Dakle, to nas eka, pomisli Dijenek, spreman da se opkladi da su
isto pomislili i njegovi prijatelji.
Grci se zgledae. Onda neko pogleda dole i primeti da se strelci

362
pripremaju sa svih strana, i oni uz more i oni kod istonog prolaza.
Drago mi je to si s nama ree Alfej Euritu, dok ga je pomerao
tako da leima bude okrenut prema planini, jedinoj strani odakle
strele nee doleteti.
Dijenek se, meutim, zapitao da li umire za Pauzaniju, koga je
posluao pomogavi Persijancima da nau prolaz preko planine, ili
za Leonidu, koji je sve uinio da zaustavi Persijance. Ili da bi se sm
iskupio zbog svog nedela.
Potom se razlegnu grmljavina deset hiljada strela odapetih
istovremeno.
Onda se zau itanje.
Deset hiljada strela koje poletee istovremeno podigoe vetar
snaan kao onaj to duva s Helesponta.
Jo jednom se oglasi snana grmljavina, jo jednom dunu snaan
vetar.

Prvi Persijanci koji su se popeli na breuljak zatekli su samo jednog

hoplitu ivog. Bio je na kolenima, sa strelom zarivenom u butinu i s
drugom u ramenu. Petnaestak strela zarilo mu se u tit. Oruje i
oprema jo su mu bili sjajni, kao da se nije borio, a kroz proreze na
lemu nisu mu se videle oi. Drao se uspravno odupirui se o
koplje iji je zadnji deo bio zariven u tlo.
Kad je uo da se pribliavaju, podigao je koplje i bacio ga na njih.
Onda se stropotao na zemlju, izlaui lea i vrat najbliem
protivniku.

363
 Gorgo

A ristodem je dugo zurio u Pantitov le, ukruen i pomodreo,

kako se ljulja obeen o konopac zakaen za gredu ispod
tavanice. Nije spustio telo prijatelja iz tog alosnog poloaja niti je
otiao da obavesti nekog o onom to se dogodilo.
uo je da su mnogi optuili momka da se namerno kasno vratio
na Termopile, kako ne bi uestvovao u bici. Znao je i da je mladia
mnogo pogodilo ono to je video kad je stigao na mesto pokolja,
samo dva dana nakon poslednje bitke: tebanski zarobljenici bili su
igosani poput robova, Leonidina glava bila je nabijena na kolac
postavljen na fokejskom zidu, tela njegovih prijatelja leala su
nesahranjena, za razliku od tela Persijanaca koje je Kserks na brzinu
sakrio kako se ne bi saznalo koliko ga je rtava stajala ta pobeda.
I Pantit je, kao i Aristodem, iveo gotovo u zarobljenitvu; svi su
ga izbegavali iako je esto bio tema razgovora i svakojakih
ogovaranja; ba on, pomisli Aristodem, koji je vie od svega eleo da
umre sa svojim prijateljima.
Stigao je do Eurote, vie nagonski nego namerno. Tamo ga je
terala elja za njom, uzaludna nada da e je sresti i da e njih dvoje
obnoviti svoje susrete. Sad kad je i Pantit otiao, nije vie imao kome
da se obrati, nikog s kim e podeliti hiljadu sumnji koje su ga muile.
Zato se nije oglasila, barem nekom porukom? Na kraju krajeva,
Leonide vie nema, ba kao to je i elela, a on je iv; iv je, uprkos
svima i svemu i spreman je da ponovo preuzme ulogu zbog koje je
produio svoj ivot iza granice koju mu je drava odredila.
Kui se vratio tek s veeri, potiten i maloduan. Tizija ga je
obavestio da e se sutradan odrati ceremonija proglaenja
Pauzanije za namesnika i naslednika trona Pleistarha i novog
zapovednika kopnene vojske koju e povesti u rat protiv
Persijanaca. To mu je odmah privuklo panju: Gorgo e sigurno
prisustvovati ceremoniji.

364
Ali nije razmiljao o tome kako e ljudi postupiti dok nije stigao na
Akropolj. Bilo je dobro dok ga nisu prepoznali. A onda je bilo
dovoljno da ga primeti jedan jednaki s kojim se borio u prethodnom
pohodu, pa da se pronese glas o njegovom prisustvu. Kroz mnotvo
graana razlegnu se agor i svi upree pogled u njega. to su ga
due gledali, to je snanije oseao da se izmeu njega i ostalih
otvara ponor, sve dok nije ostao sm na jednom delu trga, dok se se
Lakedemonci skupljali podalje od njega.
Dugo mu niko nita nije rekao. Onda jedan krupan momak koji je
liio na tipinog predstavnika sistema, uenik agoge, odlui da
progovori i to naglas.
Ne elimo kukavice ovde! Odlazi! ree. U izrazu njegovog lica
bilo je okrutne netrpeljivosti i Aristodem shvati kakvo razoaranje
predstavlja za takve momke.
Tako je, odlazi! ponovi drugi, mnogo stariji. Ovo je dogaaj
kojem treba da prisustvuju jednaki. A mi nismo jednaki!
Da se moj mu tako poneo, odrekla bih ga se! doviknu mu
jedna ena i baci na njega kamen, koji ga pogodi u rame.
Ti ljudi ne znaju za ta je on sve bio sposoban kad ga je Leonida
poslao u persijski logor. Ipak, i kad bi znali, da li bi bilo drugaije?
Rekao mu je Eurit: ljudi pamte samo ono poslednje to si uradio, nije
vano kakve si poduhvate napravio pre toga. Sud potomaka zasniva
se na poslednjem delu...
Zasue ga kamenicama uz uvrede i podsmevanje. Morao je da
skupi plat oko sebe i da zatiti glavu pre nego to je otiao.
Dok je odlazio primetio je Pauzaniju kako se penje na podijum
praen eforima, Leonidinim sinom i Gorgom.
Kraljica je bila lepa nego ikad.
Sledeeg dana jedan glasnik koga su poslali efori obavestio ga je
da je optuen za riptaspiju. Nije smeo da izlazi iz kue dok na svoj
crveni plat ne priije komadie tkanine druge boje, kako bi,
proitao je glasnik objavu ljudi koji ga ne poznaju znali s kim imaju
posla i ponaali se u skladu s tim.
Nije bilo pametno to se pojavio na javnoj svetkovini, pomislio je.

365
Time je samo privukao panju na sebe u trenutku kad, pred
opasnou od izbijanja novog rata, ljudi imaju druge probleme.
Neko ko je naroito revnostan obavestio je efore o njegovom
dolasku na trg i oni su preduzeli mere protiv njega.
Ali to vie nije bilo vano. Nije bilo nijednog Spartanca koji je
doao da ga pita kako se oseao tih dana na Termopilima, kako je
iveo ili barem da se raspita o tome kakvi su Persijanci. ak ni efori
ili lanovi Geruzije ili sm Pauzanija, koga bi ipak trebalo da
zanimaju informacije jednog povratnika iz bitke, niko nije doao da
razgovara s njim. Kao da njegove procene nisu vredne panje.
Nije mu doao nijedan prijatelj. S druge strane, one prave izgubio
je u Malidi, a ostali su bili uz njega ne zbog onoga to on jeste, ve
zbog onoga to je predstavljao: primer savrenog Spartanca, lep,
snaan, vet ratnik, slika koju je njegova poslednja odluka na
Termopilima u trenu izbrisala.
Shvatio je da mu je izuzetno teko da oprosti Euritu. Da njegov
prijatelj nije odluio da se vrati na sredinji prolaz, verovatno im
niko ne bi zamerio zbog njihove odluke. I nikom nikad ne bi palo na
pamet da dvojica slepih hoplita mogu da se bore, a moda bi ih
proglasili i herojima.
Herojima, zato to su uspeli da preive. Kakva ironija! Sad kad je
preiveo samo on, smatrali su ga kukavicom. Kako je tanka linija
izmeu junatva i kukaviluka! Jedna odluka, jedna mala odluka
koja nimalo nije promenila tok bitke na Termopilima. Jedina
posledica te odluke jeste Euritovo samoubistvo, zahvaljujui kojem
je njegov prijatelj postao heroj, a on kukavica.
eleo je da se vrati zbog Gorgo, a ne zato to se plaio da umre.
Zapravo, plaio se da e umreti zato to bi ga smrt spreila da je
ponovo vidi. To ne znai da je kukavica.
Ili znai?
Da bi dobio odgovor na to pitanje, morao je da vidi Gorgo. Morao
je od nje da sazna ko je Aristodem i ta je postao. Samo e ona umeti
to da mu kae, samo ona, jedini razlog zbog kojeg se vratio.
Od tog dana svake veeri odlazio je na Eurotu, na mesto gde se

366
jedna reka uliva u drugu, u nadi da e se kraljica pojaviti s
robinjama, kao to je to uvek inila.

Bilo je toplo oktobarsko vee kad ju je video. Gotovo dve nedelje

svakodnevno je odlazio na Eurotu i nijedom nije video ni nju ni
njene robinje. Pribliavalo se hladno godinje doba i sve je manje
bilo dana kad se moglo kupati u reci. Odjednom je uo enski smeh
koji je dopirao sa same obale reke. Srce mu je poskoilo i ubrzao je
korak. Paljivo je osmotrio obrise silueta i prepoznao njene robinje.
Ali ona nije bila s njima.
Aristodem pomisli da bi moda ipak mogao da joj porui da e je
sledee veeri ekati na Euroti. Poao je prema robinjama, ali ga
odjednom zaustavi neko predoseanje. Moda se Gorgo kupa na
nekom drugom mestu, moda ba tamo gde su se njih dvoje
sastajali.
Moda je na ostrvcu i eka da je on potrai.
Obuzet novom nadom, poao je uz obalu do mesta gde se Muzga
uliva u Eurotu, a onda je zagazio u vodu. Tek tada je primetio da se
neto kree iza ostrvca.
Video je jednu figuru, ali dve glave.
Dve.
Znala sam da e doi, pre ili kasnije. Doi, Aristodeme. Njen
glas razveja mu sve sumnje.
Pregazio je reku i zakoraio na ostrvce i tek tada mogao je jasno
da uje njeno duboko disanje koje je esto izazivao tokom njihovih
ljubavnih susreta.
Iza nje je stajao neki ovek i silovito je prodirao u nju, drei je za
meunoje. Bili su u vodi do kolena i Aristodem je video njene ruke,
jednu zavuenu meu bedra, drugu zabaenu unazad, u potrazi za
telom njenog partnera.
Gorgo kriknu, i bio je to krik zadovoljstva koji je dobro poznavao.
Onda se odvoji od mukarca i kao da se dotad zabavljala neim
uobiajenim, ravnoduno ree: Hoe li da nam se pridrui?
Odavno to nismo radili utroje. Onda blago okrenu glavu i obrati se

367
oveku koga je skrivala svojim velianstvenim telom: Ti nema
nita protiv, je l da?
Ne. Naravno da nemam nita protiv. Odgovara mi i jedan
riptaspis poput njega. Onda se pomeri u stranu.
Bio je to Pauzanija.
Aristodem se skamenio. Nije mogao da veruje svojim oima. Nije
hteo da poveruje da su to upravo njih dvoje. Poeleo je da je i dalje
na Termopilima i da je ovo samo ruan san.
Dakle? ta eka? Ne prua se svaki dan prilika da istovremeno
vodi ljubav s kraljicom i s namesnikom! I to jednom riptaspisu...
Aristodem se odjednom oseti prljavim. Osetio je nezadrivu elju
da se okupa. Odluno je zakoraio prema njima. Pauzanija napnu
miie, u strahu da e ga ovaj napasti. Ona, meutim, nije ni
trepnula.
Aristodem se, meutim, bacio u vodu, zagnjurio je i glavu i
nekoliko puta je snano protresao, kao da hoe da se oslobodi tog
stranog komara.
Kad je izronio, njih dvoje su jo stajali na mestu.
Ponovo im je priao i kad joj je bio nadohvat ruke, Gorgo ga
zgrabi za runi zglob i stavi njegovu aku na svoje grudi. Aristodem
zadrhta, preplavljen seanjima i oseajima koje je taj dodir izazivao.
Ali smogao je snage da skloni ruku, upravo dok je Pauzanija
pribliavao svoju njenom trbuhu.
Naglo se izmakao i stao na rastojanju koje e mu dozvoliti da
razgovara s Gorgom a da pri tome ne poeli da joj se baci pred
noge: Mislio sam da me voli. Dovoljna je bila jedna sramna i
nepravedna optuba da me odmah zameni? upita je, ne
obraajui panju na namesnika.
Da te zamenim? Ne priaj gluposti! odgovori ona bez i malo
stida.
Aristodem je nekoliko trenutaka utao. Kad je ponovo
progovorio, glas ga je izdao, otkrivajui njegovu zbunjenost.
Znai, sa mnom si se samo zabavljala... uspeo je da izgovori.
Da, ali bila je to lepa zabava! esto sam priala Pauzaniji o tome.

368
I on je eleo da te proba. Zato ne elimo da te izgubimo kad si se
ve vratio iv... odvrati ona.
Ali elela si da ubijem Leonidu! Zato bi poelela tako neto ako
ne da bi bila sa mnom? bio je uporan, odbijajui da prihvati neto
to je oigledno.
To je, zapravo, bila moja zamisao umea se Pauzanija, koji je u
meuvremenu seo na rub ostrvca. Znao sam da Dijenek to nikad
nee uiniti i zato sam predloio Gorgo da pokua tebe da ubedi
dodade.
Ali ja sam smatrala da ni ti nee biti u stanju to da uradi i bila
sam u pravu ree Gorgo.
Dijenek? Kakve veze ima Dijenek s tim? zbunjeno upita
Aristodem.
Pa... kao to zna, Dijenek mi je... bio mi je vrlo naklonjen
ispravi se Pauzanija. Prihvatio se zadatka da sabotira helensku
odbranu na Termopilima i rekao bih da je i uspeo, ako je istina da su
Persijanci nali zaobilazni put objasni.
Izdajnik je bio jedan Malijac, izvesni Efijalt ree Aristodem,
zgroen nad tim vreanjem uspomene na svog prijatelja.
Ma... moe biti. Kao to moe biti da je Dijenek svalio krivicu na
nekog drugog... To me nimalo ne bi zaudilo nadmeno odvrati
Pauzanija.
Ali... zato biste uinili tako neto upita Aristodem.
Zato? Zato to kao poslednji sin jednog kralja nikad nita ne bih
imao ako to ne bih sm uzeo, i to silom. Da je Leonida izgubio ili
umro, postao bih namesnik i zapovednik vojske u ratu protiv
Persijanaca. Tihe mi je pomogla, jer se na Termopilima dogodilo i
jedno i drugo objasni Pauzanija govorei vrlo sporo, kao da se
obraa detetu koje nije u stanju da shvati ni najosnovnije pojmove.
Ovo je porodica zveri!, pomisli Aristodem. Kelomen, Leonida, a
sad i Pauzanija. Nema jednog meu njima koji poseduje kvalitete
kakve zahteva spartanska drava... Onda se priseti da je i Gorgo deo
te zavere. A to si, naravno, bila u dosluhu s njim...
Od samog poetka odgovori ena, koja je i dalje ponosno

369
isticala svoju golotinju, svesna da izaziva nelagodu u njemu i da i
dalje moe da srui njegovu krhku odbranu.
Da. Tebi je pre svega bio potreban neko ko e te osloboditi tvog
muitelja. Nije bilo vano da li u to biti ja ili on... ree Aristodem,
pokazujui na Pauzaniju.
Muitelj? Mogu da se pohvalim time da nikad nikom nisam
dozvolila da mi naudi. Leonida je bio izuzetno nean mu...
odvrati ona uz nehajan osmeh.
ta? A ponienja, kinjenja? Muenja? A svi ti tragovi nasilja na
tvom telu? upita je, svestan da je izgubio mir koji je oajniki
pokuavao da zadri do tog trenutka.
A, to... hm... umea se Pauzanija to je posledica naih
susreta. Uvek si bio previe nean ljubavnik za nju. Gorgo je ena
koja trai snana oseanja.
Aristodem je bio previe preneraen da bi mogao da odgovori.
Gorgo je iskoristila njegovo utanje da doda: Leonida je uvek gajio
neko smeno potovanje prema meni. Zbog toga sam ga prezirala.
ak mi je govorio da me voli. I to sam ga vie poniavala, to mi je
ee govorio da me voli, ta budala. Na kraju mi je rekao da e
traiti smrt u borbi jer ne moe da ivi sa mnom znajui da ga
prezirem. Zato je hteo da poe na Termopile s malom vojskom. A
ini mi se i da je izmislio proroka o kome se sada pria kako bi
opravdao svoje rtvovanje. S druge strane, ako je Kleomen prenosio
lana proroanstva, ne vidim zato to ne bi radio i njegov polubrat...
Ali zato si onda dopustila da Pauzanija organizuje izdaju uz
Dijenekovu pomo? I zato si htela da ga ja ubijem? zbunjeno
upita Aristodem.
Zato to nismo mogli biti sigurni da e zaista to uiniti. Niti smo
znali da e okolnosti ubrzati njegovu smrt. Osim toga, da je
Euribijad ostvario uspeh, kopnene borbe bile bi nepotrebne, zar ne?
odgovori mu kraljica i slegnu ramenima.
A Kleomen? Ubedila si me da ga je on ubio... zakljui
Aristodem, obeshrabren.
On ubio Kleomena? odvrati Gorgo i prasnu u smeh. Ma, ne!

370
Idealista poput Leonide! Moj otac se sm iskasapio; a ja sam bila
tamo, s druge strane reetaka, uivala sam u prizoru. Bilo je...
zabavno, ak bih mogla rei i uzbudljivo gledati kako jedan ovek
secka sebe na komadie...
Aristodem se priseti njihovog poslednjeg susreta, kad mu je
kraljica odgrizla deo une koljke. To nije bio izraz strasne ljubavi,
ve dokaz okrutnosti i varvarizma ene zbog koje se odrekao svoje
asti.
Stideo se samog sebe zato to joj je dozvolio da se tako dugo
poigrava njime, to nije shvatio na osnovu mnogih sitnih znakova s
kim ima posla. Ali najvie se stideo to je prezirao, ak i mrzeo
oveka kao to je Leonida: heroja, voe grupe junaka iji je deo i
sm mogao da bude, ali je odbacio tu priliku. I odbacio ju je zbog
svoje gluposti, to je mnogo gore od kukaviluka za koji ga
optuuju.
To dvoje se ne mogu tek tako izvui. Ne smeju se izvui. Ako
nema pravde u Sparti, neka se barem izvri boanska pravda.
Zato ste mi otkrili sve ovo? Sad u o tome obavestiti efore...
zapretio im je.
Ko e ih obavestiti, jedan riptaspis? A ko bi ti poverovao? Jedna
kukavica optuuje namesnika koji je, povrh svega, zapovednik
vojske u najosetljivijem periodu lakedemonske istorije... odgovori
mu Pauzanija, prezrivo se smejui.
Aristodem mu je glatko poverovao.
Bolje bi ti bilo da uti. Sve u svemu, mi smo tvoji jedini
saveznici. Mogao bi ponovo da nam zatreba i ako bude
neophodno, zatitiemo te dodade Gorgo zavodljivim glasom.
Ali Aristodem nije vie mogao da je slua. Shvatio je koliko je lako
mrzeti je, poto ju je dve godine tako silovito voleo. I dalje je bila u
stanju da probudi njegova ula, ali um mu se konano probudio,
iako mu to nije pomoglo da se osea bolje.
Nije vie mogao da trpi njeno prisustvo. Nije vie mogao da trpi
njihovo prisustvo. Pogledao ih je, nage, i pomislio kako zasluuju
jedno drugo. Ponovo se osetio prljavim, zbog same injenice da stoji

371
pored njih.
Otiao je, ne osvrui se. ak ni kad ih je uo kako se smeju, kako
se smeju njegovom porazu.

Narednih dana njegova dua sve vie je kopnela. Nije mogao da

uini vie nita da povrati dostojanstvo i samopotovanje. Strast
prema Gorgo poremetila mu je veru u eunomiju. Termopile su ga
kotale svih prijatelja; njegov izbor da ivi, meutim, kotao ga je
asti i samopotovanja, i supruge, a one veeri na reci... te veeri na
reci izgubio je veru.
A s verom je izgubio i nadu i ivotni cilj.
Izgubio je elju za ivotom.
Sad im je zavideo, svojim sugraanima i prijateljima, koje je toliko
prezirao zbog njihove detinjaste vezanosti za lakedemonsku
zajednicu. Koliko god da neto krene po zlu, oni su u borbi za opte
dobro uvek pronalazili razlog da svoj ivot smatraju ispunjenim.
Da li su se oni ikad oseali usamljeno? Bio je siguran da nisu.
Pao je u potpunu bezvoljnost koja se odrazila i na njegovo telo,
koje je prvi put postalo tromo. Nije pokazao nikakvo zanimanje kad
mu je Tizija saoptio da ga je efora zaduen da presudi njegov sluaj
oslobodio optube za riptaspiju. Meutim, sudija je naredio da
Aristodem ne sme vie da poseuje sisicije, u kojima nije
dobrodoao, i da ne moe da vri dunost zatitnika.
Tizija mu je doneo i vesti o ratu. Veliki car vratio se u Aziju sa
svojom flotom, a njegova vojska, koju je predvodio izvesni
Mardonije, ponovo se povukla u Tesaliju i u Makedoniju da prezimi,
i dalje drei prevlast nad sredinjim delom Grke i celom Beotijom.
Prialo se da su Atinjani spremni da sklope jednostran dogovor s
Persijancima i da Arg namerava da podri osvajanje Peloponeza
koje bi trebalo da usledi naredne godine. Bile su to loe vesti za
Spartu. Iako su jaka utvrenja podignuta du prevlake iskljuila
svaku mogunost da Persijanci preko kopna prodru na jug, podrka
atinske flote svakako bi im omoguila da veoma lako stignu do
Lakonije.

372
 Uostalom, Aristodemu to i nije bilo vano. On je svoj rat izgubio
na Termopilima; iako nije umro zajedno sa svojim prijateljima,
zahvaljujui Gorgo, jedan deo njega svakako je umro. I inilo mu se
da je jedina spartanska rtva koje e se Lakedemonci s prezirom
seati.
Zimu je proveo ne bavei se nikakvim fizikim aktivnostima, ali je
za uzvrat vreme provodio u kajanju i prekorevanju. Nalet energije
osetio bi samo kad bi se iskalio na svoj tit, besomuno ga udarajui
maem dok ga nije razbio na komadie, jer je smatrao da nije
dostojan takve nagrade.
U meuvremenu, Atina je odustala od dogovora s Persijancima,
ali je zahtevala od Sparte da prui konkretan doprinos u centralnoj
Grkoj. Atinjani su sve ee upuivali te zahteve i ak se proneo
glas da je grad ponovo razoren i zapaljen. Prialo se i da su
Persijanci stigli ak do Megare. Lakedemonija je ponovo pozvana da
se umea.
U Sparti su se slavili Hijacintovi dani i praznik u ast Apolona. Svi
su ili u Amikle, etvrt u predgrau, kako bi odali poast Hijacintu,
prelepom sinu lakedemonskog kralja Amikla, koga je Apolon,
njegov ljubavnik, nehotice ubio diskom. Aristodem nije nameravao
da uestvuje u proslavi, ali pomisao na to da e vojska uskoro
krenuti na sever a da njega niko nee zvati da joj se pridrui,
pojaala je njegovu bezvoljnost.
Prestao je da jede i vrio je nudu tamo gde bi se zatekao kad bi
osetio potrebu, a ne na mestu odreenom za to. Oseao se kao
starac koji vie ne moe da se brine o sebi i koji samo eka da ga
smrt uzme. Lep kraj, pomislio je za oveka iz loze Heraklida koja je
iznedrila rodonaelnike dveju spartanskih kraljevskih porodica kao i
najponosnijeg lakedemonskog naprijatelja, kralja Mesene koji je, dva
veka ranije, naneo Lakedemoncima teak poraz na planini Itome.
Meutim, pomislio je, taj Aristodem je smogao hrabrosti da se ubije,
poto je shvatio da je bespotrebno rtvovao ker Meropu.
Shvatio je da postoje dostojanstveniji naini da napusti ovaj svet.
Da se udavio u sopstvenom izmetu, potvrdio bi sve loe to se

373
prialo o njemu i potomci bi ga zapamtili kao sraman primer
Spartanca koji ni na koji nain ne bi trebalo da slede.
Na Euroti je zapoeo proces njegovog unutranjeg propadanja. Da
mu je Tihe pomogla, moda njegovo telo nikad ne bi bilo pronaeno
i jednostavno bi ga zaboravili. Odjednom je pronaao snagu da
ustane i da ogrne obeleeni plat. Morao je malo vie da se
napregne kako bi preao kuni prag i izaao na ulicu, gde,
zahvaljujui prazniku, sreom ni na koga nije naleteo. Brzim
korakom produio je prema reci, barem onoliko brzo koliko su mu
to doputali ukoeni udovi i omlitaveli miii.
Stigao je na obalu reke. Zaustavio se i unuo je posmatrajui
vodu, dugo, sve dok u vodi nije prepoznao obrise svog lica.
Nekada se prialo da sam lep kao Narcis, pomisli. Da sam kao on,
zaljubio bih se u svoj odraz u vodi i prepustio bih se smrti. Ali sad,
kad pogledam sebe, oseam samo gaenje... Morau da pronaem
drugi nain.
Nadao se da e nai bar deli odlunosti koju je ispoljio Eurit kad
je odluio da ode u smrt. Razmiljanje o dugogodinjem prijatelju, o
jedinoj osobi prema kojoj je oseao nepomuenu naklonost, donela
mu je izvesno olakanje. Pokuao je da se seti njegovog iskrenog
izraza lica, njegovog strogog dranja, njegovih odmerenih i mudrih
rei.
Njegove mudre rei.
I tek tad se setio ta mu je prijatelj rekao kad je pokuao da ga
ubedi da poe s njima na sredinji prolaz.
Ljudi e ti suditi po poslednjem delu koje bude uinio.
Sad zna ta mu je cilj.

374
 Epilog

Plateja

V ojska saveza ve nedelju dana bila je smetena u ravnici

severno od Kiterona u Beotiji, nadomak ruevina grada
Plateje. Pauzanija kao da je odlagao odluku o napadu, naizgled zbog
proroanstava koja su svakog jutra najavljivala pobedu Grka samo u
sluaju da primene odbrambenu taktiku. Ni Mardonije, koji je sa
svojom vojskom bio rasporeen du Azopa, nije bio voljan da
napadne, verovatno stoga to je oekivao pojaanje. Namesnikove
trupe predstavljale su najveu meovitu vojsku koja je viena u
Grkoj jo od Trojanskog rata. Brojala je preko sto hiljada ljudi, od
kojih je samo jedan deo bio sastavljen od hoplita. Ostatak su inili
laki peadinci, koji su imali zadatak da se suprotstave poslovinoj
vetini persijskih strelaca.
Vie od polovine lakedemonske vojske pratilo je namesnika koji je
preuzeo glavnu komandu nad kopnenim operacijama Saveza.
Pauzanija je isprva rasporedio vojsku na severnim obroncima
Kiterona, na poloaju koji je neprijatelju onemoguavao delovanje
konjice. Tamo ga Mardonije nikad ne bi napao, a osim toga, putevi
koji su ga povezivali s Atikom bili su vrlo blizu, tako da je obezbedio
snabdevanje namirnicama i ljudstvom. Ujedno, to je bio podesan put
u sluaju da moraju da bee. Ali izvori za snabdevanje vodom
nalazili su se na junim rubovima ravnice i do njih je bilo teko doi
a da se ne izloe napadima persijske konjice.
Bila je sredina leta i ljudi su stalno bili edni. Zato je Pauzanija
odluio da izmesti svoj logor i da rasporedi vojsku izmeu ruevina
Plateje i Azopa. Ali nije odustao od opkoljavanja desnog boka
Persijanaca kako bi im presekao put prema Tebi, koja je bila njihova
isturena baza. U tom cilju, postavio je najsnaniju falangu, atinsku,
levo, dok je Spartancima prepustio desno krilo, jednako ugledan

375
poloaj. Na taj nain napravio je osovinu oko koje e se vojska
okretati. Spartanci su sa sobom poveli i hiljadu pet stotina Tegejaca,
koji su podigli veliku buku kako bi im bilo omogueno da se
rasporede na desnom krilu. Smrt jednog Tegejca poslednjeg dana
borbe na Termopilima navela ih je na zakljuak da imaju pravo na
poloaj koji e im omoguiti da se istaknu u borbi jednako kao i
njihov herojski saborac.
Na kraju, zapovednik je u centar postavio ostatak snaga Saveza,
dvadesetak jedinica, meu kojima se isticala platejska.
Pauzanija svakako nije uivao autoritet kakav je imao Leonida. S
druge strane, nije bilo lako navesti istorijske neprijatelje da se bore
rame uz rame. Osim toga, otkad su Grci sili u ravnicu, Persijanci su
drali poloaj. Zato je namesnik oklevao da napadne. Atinjani,
meutim, nisu mogli da saekaju borbu i naposletku su
samoinicijativno napali desni bok Persijanaca, nadajui da e ostatak
vojske poi za njima.
Ali to se nije dobro zavrilo. Akcija je bila previe preuranjena da
bi joj se ostale jedinice pridruile, tako da su se Atinjani povukli na
zapadni obod ravnice, na breuljak na kojem su mogli da se
odbrane u sluaju da usledi napad Persijanaca. Meutim, taj
manevar imao je ozbiljne posledice na grku vojsku. Poto su se
centar i desno krilo oslanjali na tamonje izvore snabdevanja
vodom, izmetanjem Atinjana otvorila se velika rupa izmeu levog
krila i centra, u koju su Persijanci mogli da prodru u svakom
trenutku, presecajui grku vojsku na dva dela.
Trebalo je to pre popuniti tu prazninu, ali to je podrazumevalo
naputanje istonog sektora ravnice u kojem su bili izvori vode i
povlaenje do samih ruevina Plateje, gde im je jedan potok s dva
kraka, Eroe, omoguavao snabdevanje vodom.
Nareenje o povlaenju doneto je dvadeset estog avgusta; prolo
je neto vie od godinu dana otkad se odigrala bitka na
Termopilima. Spartancima i Tegejcima nareeno je da se tokom noi
izmeste prema Kiteronu i da zauzmu poloaj kod prevoja Driocefal,
u ravni s hramom Demetre Eleusinske. Lakedemonska vojska bila je

376
podeljena na deset divizija, mora, koje su dalje bile izdeljene na etiri
bataljona, lokosa. Svaki lokos sastojao se od etiri enomotije. Jedinice
su poele da se pripremaju onim redosledom kojim su dobijale
nareenja od svojih polemarha.
Kad je lokag Amomfaret dobio nareenje od svog
pretpostavljenog, nije skrivao razoaranje. Trei put menjamo
poloaj u roku od nekoliko dana! Hoemo li ih ve jednom napasti
svi zajedno? ree polemarh. Ali on je bio ovek koji potuje
hijerarhiju i zato se pomirio s odlukom i otiao je da prenese vest
svojim ljudima koji su radili gimnastike vebe pred veeru.
Hajde, ljudi, ponovo se izmetamo! Noas se vraamo na
planinu. Ponite da se spremate. Zaulo se poneko mrmljanje, ali
niko nije smeo da odbije poslunost.
Barem to nisu smeli da uine odmah.
I tako, beimo... uo je Amomfaret oveka koji je vebao malo
podalje, sm, na izvesnoj udaljenosti od njega i ostalih vojnika.
Pogledao ga je malo bolje, pokuavajui da mu prepozna lice. ovek
se polako zaputi prema njemu.
Tada ga je prepoznao. To je bio onaj koga su mu dodelili u
poslednjem trenutku. Riptaspis... Ne, nije on riptaspis, ve neto
slino. Da se on pitao, ne bi mu dozvolio da se prikljui vojsci. Takvi
kao on donose nesreu i niemu ne slue. Ali polemarh mu je rekao
da je to izriit Pauzanijev zahtev, tako da je na kraju morao da ga
primi u redove svoje vojske.
ta je? To ti ne odgovara, vojnie? odvrati mu, ne skrivajui
prezir.
Ne bi trebalo da odgovara nijednom Spartancu dostojnom tog
imena. Otkad se to Spartanci povlae? Leonida se svakako nije
povukao na Termopilima i danas smo svi ponosni na njega, ponosni
smo to smo imali takvog kralja. ta emo misliti o sebi ako se
povuemo?
Pomisliemo da smo isti kao ti! umea se jedan vojnik i
nasmeja se, zadovoljan svojom dosetkom. Ba se ti javlja, ti koji si
pobegao s Termopila?

377
 ovek se nije zbunio. Upravo stoga to sam to osetio na
sopstvenoj koi mirno ree pozivam vas da uinite sve da to
izbegnete. Priae se da se Leonida suprotstavio Pesijancima sa
aicom ljudi, dok se Pauzanija povukao iako je imao na
raspolaganju najveu vojsku koja je dosad viena u Grkoj. A vi... vi
ete biti Pauzanijevi ljudi.
Lokag se zamisli. I sm je tako mislio, ali nije mogao da dozvoli
neposlunost. Istina je, oni nas nee napasti ako se ne izloimo. A
ako se povuemo, nee nas napasti uopte i mogli bismo da
izgubimo priliku kakva nam se nikad vie nee ukazati. Moda si u
pravu, ali nita ne moemo da uinimo ree irei ruke.
Grei. Dovoljno je da odbijemo da se izmestimo. U ovom
trenutku, Pauziniji smo potrebni svi mi; ako ga odbije, nita ne
rizikuje. Mi smo najizloeniji, ovde na desnom krilu. Ako
izgubimo, prvi emo umreti i u tom sluaju ne rizikujemo da nas
kazni; ali, ako pobedimo, niko se nee usuditi da te okrivi to nisi
hteo da se povue. Mi smo Spartanci... odvrati vojnik.
Ali tu su i svi ostali Heleni... Oni ne nameravaju da se odupru
po svaku cenu... primeti zapovednik.
Sluajte! ree vojnik, obraajui se svima koji su mogli da ga
uju. Imate priliku da sledite primer tih trista ratnika koje ste
uzdizali i kojima ste se divili. Imate priliku da steknete slavu dajui
ivot za otadbinu i da ostanete zapameni kao heroji. ivot jednog
oveka i seanje na njega odluuju se upravo u ovakvim trenucima,
ovakvim odlukama. Sad moete da odluite da li ete biti zapameni
kao kukavice ili kao junaci! Ako se povuete pred varvarima,
obeastiete Spartu; kajaete se i aliete to niste odluili
drugaije!
Video je da ga svi saborci sluaju s velikom panjom. Zastao je da
predahne. Svakako nije bio veliki govornik. Onda je nastavio.
Da li ete umreti ako odluite da ostanete ovde? Moda i hoete,
ali umreete onako kako treba. U suprotnom, umreete u sledeem
ratu, sledee godine, za deset godina ili ovde u Plateji. Ali ako se
kukaviki povuete, moda ete svejedno umreti a niko se nee

378
seati vaih imena i proklinjae i vas i Pauzaniju to nije iskoristio
priliku da dostigne slavu.
Ja kaem da treba da ostanemo ovde! Neka se drugi slobodno
izmeste kako bi zatvorili prazninu koju su ostavili Atinjani!
Ostanimo ovde i videete da e nas persijska vojska napasti. Nai e,
a moda i ostali, biti prinueni da nam pomognu. Sparta ne eli da
izgubi jo sto pedeset spartijata! A to e biti bitka koju svi ekamo!
Prvi uzvici odobravanja zauli su se posle nekoliko trenutaka
tiine. Uverio ih je ve prvim reima, iako im je bilo teko da
poveruju da tako govori vojnik koga su jedva podnosili, ak su ga
prezirali od samog polaska iz Sparte. Niko ga nije eleo pored sebe
u marevima i prilikom vebi. Gledali su ga kako veba izdvojen,
kako je za nekoliko dana povratio miini tonus i fiziku spremnost.
Ali nikad mu nisu ukazali poverenje niti su oekivali da e pokazati
vrednost, vetinu ili hrabrost, ak ni reima.
Amomfareta je ohrabrilo oduevljenje koje su njegovi ljudi ispoljili
prema predlogu da ostanu. Klimnuo je glavom i odlunim korakom
zaputio se da izvesti polemarha o odluci svoje jedinice. A
polemarhu, poto se uverio u lokagovu odlunost, nije preostalo
nita drugo nego da ode Pauzaniji.
Namesnik nije mogao da veruje sopstvenim uima. Predvee je
sm otiao dekalogu, ali ovaj je vrsto ostao pri svome. Pauzanija je
nastavio da dolazi u njegovu jedinicu, cele noi, sve vreme odlaui
i izmetanje ostatka vojske. Podizao je glas, molio, pretio kaznama,
udarao nogama o pod, nazivao ga ludakom, ali nije bilo pomoi.
Amomfaret nije hteo da se izmesti. tavie, kako bi uverio Pauzaniju
da se ne ali, podigao je jednu stenu, stavio je pred zapovednikove
noge i nad njom se zakleo da nee pobei pred varvarima.
Pauzanija se pomirio s njegovom odlukom tek u zoru, a onda je
naredio izmetanje ostatka vojske. Meutim, strepeo je da e ga
efori optuiti to je prepustio sudbini celu spartansku jedinicu. Zato
je naredio da se ostatak Spartanaca i Tegejaca kree vrlo sporo, kako
bi ostavio vremena Amomfaretu da se predomisli.
Meutim ubrzo je iskrsao jo jedan problem. Na suprotnoj, levoj

379
strani poretka, i Atinjani su poeli da zanovetaju. Ne zato to nisu
hteli da se povuku, ve stoga to je povlaenje zahtevalo da se kreu
dijagonalno, to bi ih dovelo na manje ugledan, centralni poloaj.
Pauzanija je shvatio da su namerno odugovlaili polazak kako bi se
centar u meuvremenu popunio i kako bi se zadrao poloaj kod
Plateje.
Kad je ta vest stigla do Amomfetove jedinice, ponovo su se
prolomili pobedniki uzvici. Konano e se boriti i ljudi pourie da
pojedu svoj obrok i da ispiju vino, predviajui da e uskoro doi do
sukoba. Samo jedan ovek ostao je trezan: onaj koji ih je ubedio da
ostanu.

U zoru, pred Persijancima se ukazala prilino proreena grka

vojska, s isturenim krilima, gotovo izolovanim u odnosu na centar.
Svaki zapovednik bi pourio da iskoristi tu priliku, a to je uinio i
Mardonije. Kad je Aristodem u daljini video pokrete persijske
vojske, osmehnuo se obuzet gorkim zadovoljstvom. Konano mu se
ukazala prilika da se iskupi za Termopile i da natera ljude da
zaborave nesrean dogaaj u kojem je imao glavnu ulogu. Ako je
Eurit bio u pravu, dovoljno e biti da se u Plateji postavi onako kako
se postavio one noi u persijskom logoru kad ga je Leonida poslao
da ubije Kserksa. Ponovo e biti Leonidin ovek; heroj, a ne
Pauzanijev ovek.
Meutim, ironijom sudbine, Pauzanija e, ako dobije bitku,
pobediti upravo zahvaljujui njemu. Da su se povukli, moda ne bi
ni dolo do borbe, Mardoniju bi stiglo pojaanje koje je ekao iz
Trakije i moda bi ak udvostruio svoju vojsku. Aristodem je otiao
namesniku im je odluio da ivi; da ivi i da se bori kako bi podelio
sudbinu svojih prijatelja. To je sada njegov cilj, nova svrha njegovog
bivstvovanja. Pauzanija ga primio, najpre iz radoznalosti, a zatim ga
je zabavio njegov zahtev da se prikljui vojsci.
Namesnik je morao da izvri pritisak kako bi ga Amomfaret
primio u svoju jedinicu, a njemu je bila potrebna prilina snaga volje
da bi istrpeo ponaanje svojih saboraca tokom celog putovanja od

380
Lakonije do Beotije. Zapravo, uglavnom nisu obraali panju i
sklanjali su se kad bi im se pribliio. Neki su ga ak i traili i
izazivali su ga prikrivenim ili otvorenim podseanjem na njegovo
ponaanje u Termopilima.
Ali Aristodem nijednog trenutka nije izgubio smirenost i nije
obraao panju na one koji su ga vreali. Imao je jasan cilj i nikom
nije dozvoljao da ga od njega odvrati. Nee biti kao na Termopilima,
razmiljao je, kad nisam mislio ni na ta drugo osim na Gorgo, na
trule spartanskog ureenja, na svoju mrnju prema Leonidi, na to
da li treba da ga ubijem i da spasem glavu kako bih video svoju
ljubavnicu... Ne. Ovog puta odluio je da prevazie sve sumnje i
nedoumice koje su obeleile njegov ivot u poslednje tri godine i
nanele mu tetu.
Ovog puta ima cilj: jedan jedini, neopoziv, jasan cilj. I uloio je svu
svoju snagu da bi se pripremio da ga dostigne, koristei svaki
trenutak da povrati savrenu fiziku spremnost. Trao je, radio
vebe, navikavao se da savijenom rukom dri tit to due, vebao
je s Tizijom napade kopljem, borbu maem i sve to pod saaljivim
pogledima saboraca koji su na njegov raun pravili zajedljive
komentare.
Zato je tog jutra bio zadovoljan kad je video da se persijska
konjica priprema za napad. Odmah je navukao oklop i otiao
Amomfaretu. Lokagu! Pronai mi jedno mesto u prvoj liniji!
ree, bez i malo ustruavanja.
ali se? Prva linija je za ljude koje poznajem i u koje imam
poverenja. Ne mogu rizikovati da sudbinu bitke prepustim jednom
hoplitu koga ne poznajem. Ne dolazi u obzir odgovori, jednako
odlunim tonom.
Slobodno me stavi u prvu liniju. Nee se pokajati. Molim te!
uporan je bio Aristodem.
Rekao sam da ne moe. U najboljem sluaju, ako nakon prvog
napada budemo pretrpeli velike gubitke, u sledeem moe da
zauzme poloaj u prvoj liniji zakljui Amomfaret i kako bi mu
stavio do znanja da ne eli vie da razgovara o tome, udalji se.

381
 Nisam doao ak ovamo da bih tokom cele bitke gurao tuu
guzicu, ree Aristodem u sebi. Zatim je otiao da zauzme poloaj u
sredini poretka, reen da ga napusti im mu se za to ukae prilika.

uo je itanje persijskih strela odmah poto su oni iz redova ispred

njega najavili dolazak neprijateljske konjice. Mogao je samo da se
nada da nee biti pogoen pre nego to se falanga sukobi s
peadijom. Nije imao uvid u tok bitke. Samo je s vremena na vreme
uspevao da zakljui poneto na osnovu uzvika saboraca i tutnjave
nogu hoplita koji su napredovali po pranjavom terenu.
Aristodem je sve vreme pratio situaciju u rasporedu falange,
spreman da se premesti i da zauzme bilo koji poloaj u prednjim
redovima ili barem na bokovima jedinice, gde bi imao veu slobodu
kretanja. Ali ratnici su bili previe zbijeni da bi mogao da napusti
svoj red, a svaki put kad bi primetio neku praznu poziciju, neko bi
bio bri od njega.
Falanga se iznenada zaustavi i Aristodem zakljui da su se
sukobili s konjanicima. Poeo je da potiskuje titom saborca ispred
sebe, ali nije naiao na veliki otpor. Iako sporo, falanga je i dalje
napredovala. Razlog tome saznao je nekoliko trenutaka kasnije, kad
je uo povike ljudi rasporeenih ispred njega. Izgleda da su persijski
konjanici stigli do oboda fronta falange i da su odapinjali strele,
izbegavajui sudar. Zatim su se povlaili i ponovo juriali odapinjui
strele. Deavalo se da neki konjanik naleti na hoplite ili da loe
proceni rastojanje nakon ega nema vremena da okrene konja. Ipak,
pravog sudara nije bilo.
Onda je zauo nareenje da se povuku. Isprva je, kao mnogi
drugi, s prezirom prihvatio ono to je liilo na Amomfaretovu
predaju. Meutim, nakon toga proneo se glas da se Pauzanija
zaustavio s ostalim Spartancima i Tegejcima i da ih eka da bi se
borili zajedno.
Persijanci su nastavili da gaaju strelama sve dok se lokos nije
spojio s ostatkom desnog krila i brzo se prerasporedio na krajnje
desno krilo. Tek tada su se persijski konjanici vratili iza svoje linije,

382
preputajui mesto peadiji, sastavljenoj od neprekidne linije spara
koju je Aristodem dobro poznavao.
Onda su ih ponovo zasuli strelama, ali mnogo silovitije u odnosu
na konjicu. Persijanci su bili mnogo pokretljiviji nego na
Termopilima, gde su ekali napad Spartanaca. Njihovi strelci ulazili
su u domet napada falange, odapinjali su strele, a onda su se vraali
da se sklone iza sparabara, preputajui mesto drugoj liniji strelaca.
Na taj nain, neprijateljske prethodnice su, neprekidno se
smenjujui, uvek bile na rastojanju od dvesta metara od spartansko-
tebanskog fronta, prisiljavajui Grke da pretre ceo kilometar koji je
razdvajao dve vojske, kako bi izbegli tetu koju su im strele mogle
naneti. Ali tako dugo tranje znailo je da e u trenutku borbe prsa
u prsa biti umorni. Zato su spartanski zapovednici odluili da ne
forsiraju napredovanje kako bi sauvali snage za odluujui sukob.
Hopliti su nastavili da napreduju ujednaenim korakom drei
zbijene redove i zatvarajui svaku pukotinu. Uprkos tome, uinak
strelaca bio je razoran i u poretku su se neprekidno stvarala prazna
polja. Aristodem je uspeo da se pomeri za jedan red ispred, zatim za
dva, pa za tri, bezobzirno odgurujui saborce koji bi mu stali na put.
Ali njegov cilj je i dalje bila prva linija ili barem boni red, gde
nijedan hoplita nee moi da ogranii njegovo delovanje. Izmeu
njegovog i susednog lokosa ostao je prazan prostor irok nekoliko
metara, namerno ostavljen kako bi laki peadinci mogli da se kreu.
Posle tree promene poloaja, obreo se uza sm desni obod poretka
i od tog trenutka drao je na oku saborce u tom sektoru, ekajui da
nekog od njih pogodi strela.
Stiglo je nareenje da nastave brzim korakom. To je znailo da e
uskoro doi do sudara. Ostalo mu je zaista malo vremena da
promeni poziciju. Kad doe do sudara, svaki hoplita koji se nae u
sredini tu i ostaje, i ne preostaje mu nita drugo do da gura i da ga
guraju.
Ugledao je jednu strelu kako se zariva u vrat hoplite koji je stajao
dva reda dalje i odmah je skoio, presekao je prolaz saborcu koji mu
je stajao s desne strane, a zatim jo jednom, praen svakojakim

383
uvredama. Stigao je na odabrano mesto i pokretom ramena odbacio
nazad hoplitu koji je krenuo napred da bi zatvorio prazno polje, sad
je bio na obodu falange, ali tek u etvrtom redu. Nee moi direktno
da uestvuje u borbi, barem dok ne padnu hopliti iz prve linije. Ali
sigurno nee morati dugo da eka.
Odmah zatim vojske se sudarie. Aristodem nalete na saborca koji
je stajao ispred njega, oseajui kako ga onaj iza njega gura titom.
Spare nisu predstavljale delotvornu prepreku prvoj spartanskoj i
tegejskoj liniji i nakon nekoliko trenutaka Grci su uspeli da otvore
veliki broj prolaza u persijskom poretku. Meutim, posle nekoliko
metara prodiranja, hoplite je zaustavila neoekivano delotvorna
odbrana neprijatelja.
Aristodem je sa svog poloaja mogao samo da okrzne kopljem
nekog protivnika, ali za uzvrat je mogao da posmatra njihov nain
borbe koji mu se uini daleko odluniji u odnosu na ono to su
pokazali na Termopilima. Heleni vie nisu mogli da se bore
kopljima, tavie, u nekim sluajevima Persijanci su ak uspeli da im
oduzmu koplja i da ih polome.
Aristodem je bio spreman da zauzme mesto nekog hoplite ispred
sebe. ak se ponadao da e neko ispred njega uskoro poginuti i
prepustiti mu poloaj. Onda je ugledao prolaz izmeu dva lokosa.
Laki peadinci su ga ve iskoristili da se povuku. Uini mu se da je
to otvoren put za njegovo iskupljenje.
Dovoljno je bilo da pretri kratko rastojanje koje ga je delilo od
prve linije. Konano e dokazati i sebi i drugima koliko vredi.
Odvojio je tit od lea saborca ispred sebe. Onda je odbacio tit
saborca koji je gurao njega. Namestio je koplje ispod mike i izaao
iz poretka. Neko doviknu za njim da se vrati, ali on se nije obazirao
na to. Usredsredio se samo na ono to je video kroz proreze
korintskog lema.
Pretrao je rastojanje dugakim koracima koji su liili na skokove.
Persijanci u tom sektoru bili su usmereni na uglove dva lokosa i u
poetku nisu obratili panju na njega. To mu je omoguilo da se
uvue unutar njihove formacije, a onda je naleteo na protivnika koji

384
je pokuao da ga zaustavi.
Zario mu je koplje u grudni ko drei oruje izvrnutim dlanom.
Zatim je izvukao koplje taman na vreme da ponovi poduhvat protiv
sledeeg Persijanca koji mu se pribliavao. Onda su se pojavila jo
dvojica. titom je odgurnuo onog s leve strane, dok se spremao da
zarije koplje u lice onom drugom. Ovaj izgubi ravnoteu poto se
izvio kako bi izbegao koplje i Aristodem ga saplete, a zatim, dok je
ovaj leao na zemlji, zari koplje u grkljan onom s leve strane koji mu
se ponovo primakao. Izvukao je koplje i iskrenuo ga da bi zatim
stiraksom dokrajio protivnika na zemlji koji je pokuao da ustane.
Trojica su ve bila spremna da se ustreme na njega, ali naas
zastadoe kad su videli kako su zavrili njihovi saborci, a onda ga
napadoe, sva trojica istovremeno. Niko nije priao da pomogne
Aristodemu, zato to su se i sami borili i zato to su morali po svaku
cenu da odre zbijene redove falange. A moda i zato to niko nije
eleo da pomogne jednom riptaspisu.
Kad je video da mu prilaze trojica, Aristodem okrenu koplje meu
prstima tako da je iljak ponovo bio okrenut napred i baci ga prema
Persijancu s leve strane, pogodivi ga posred grudi. Zatim izvue
ma i baci se na onog desno, branei se titom od udaraca treeg
protivnika. Zatim ga je utnuo u donji stomak i ovaj se presamiti.
Aristodem zamahnu maem i jednim udarcem mu prereza vrat.
S preostalim je nastavio da se bori to je sledeoj dvojici omoguilo
da mu priu s boka; primetio ih je krajikom oka i pokuao da
okona borbu bacivi se na direktnog protivnika kako bi mu
poremetio ravnoteu. Zatim ga ubode u bok, ali za to vreme mu je
jedan od one dvojice priao s lea. Okrenuo se upravo u trenutku
kad je ovaj uperio koplje ispod samog ruba njegovog oklopa. Ali nije
mogao da izbegne udarac i iljak mu se zari u butinu, tik ispod
prepona.
Aristodem zarea od bola i besa i probode Persijanca pre nego to
je ovaj stigao da izvue sablju iz korica. Drugi baci koplje na njega i
pogodi ga u grudni ko. Ali prevelika blizina ublaila je silinu
udarca tako da mu je iljak samo poderao oklop i naneo mu

385
povrinske povrede. Dok je Persijanac vadio sablju spreman da ga
dokraji, Spartanac odbaci svoj ma i izvue koplje iz butine;
sledeeg trenutka isti iljak izaao je kroz potiljak protivnikov,
umrljan krvlju obojice, ubice i ubijenog.
Primetno hramljui, Aristodem podignu ma pre nego to je neki
protivnik uspeo da ga iznenadi. Upravo na vreme da se suoi s jo
dvojicom. Teko je disao, a posekotina na grudima pekla ga je
gotovo jednako kao i rana na butini. Ali bol i svest da mu je
preostalo jo malo vremena, naterae ga da se bori kao pomahnitao,
a dvojica protivnika toliko se prepadoe da su se gotovo skamenili i
omoguili mu da jednom odrubi glavu, a drugog da probode
kopljem.
Pogledao je oko sebe, spreman da se suoi s novim protivnicima,
ali blizu njega nije bilo vie nikog. Osvrnuo se i ugledao nekoliko
hoplita koji su zastali i zagledali se u njega.
Kad se njegovim saborcima pribliila grupa od desetak
Persijanaca, nisu ni pokuali da se bore niti su ih ovi napali. Kao da
je uspostavljeno neko preutno primirje izmeu dve vojske, u tom
malom sektoru na obodu bojnog polja. Kao u doba Trojanskog rata,
ratnici su se zaustavili da posmatraju borbu najboljih.
Ali u ovom sluaju, najbolji je bio jedan prezreni ratnik, a
neprijatelja je bilo deset.
Aristodem je prekinuo oklevanje prikupljajui snagu i juriajui na
protivnike kao da je potrao sa starta hoplitodromosa, da bi ih spreio
da upotrebe koplja. U trenu se naao ispred njih, dvojicu je odbio
titom, a treem je maem presekao koplje.
Probo je jednog vojnika, poprenim udarcem zario seivo maa u
bok drugog, a zatim se bacio na onog iza, sklonio mu tit svojim i
presekao mu trbuh s kraja na kraj. Ma je ostao u telu Persijanca koji
je pokoen, ali Aristodem mu brzo prie s lea i podignu ga
koristei ga kao tit protiv koplja preostalih protivnika.
Dva koplja se zarie u telo njihovog mrtvog saborca, ali tree je
prodrlo duboko u Aristodemovo rame, presekavi mu tetive.
Spartanac nije vie mogao da dri tit i pustio ga je da padne na

386
zemlju, ali pre nego to je pustio i le iza kog se zaklonio, dokopao
se njegovog koplja.
Pod lemom je oseao damare koji su ludaki tukli. Jedva je disao i
teina lema postala mu je nepodnoljiva. Skinuo ga je desnom
rukom, dok mu je leva beivotno visila uz bok. Kad se oslobodio
lema, jasno je uo povike iza sebe. Povike neprijatelja.
Jo jedna grupa Persijanaca bila je spremna za napad.
Nije se okrenuo. vrsto je stegao koplje i bacio ga na jednog iz
grupe koju je upravo desetkovao, urlajui: Ja sam kao Leonida!
Posmatrao je ko zna koju po redu svoju rtvu kako pada,
pogoena u stomak. Onda su poklii Persijanaca koji su mu se
pribliavali s lea ve poeli da mu odzvanjaju u uima.
Ja jesam Leonida! uzviknu, pre nego to ga koplja probodoe.

387
 Beleka pisca

A ristodem nije nagraen seanjem na svoje herojsko dranje u

Plateji. Herodot pamti da je njegovo isticanje protumaeno
kao znak oajanja, a ne kao znak hrabrosti; osim toga, Spartanci su
uglavnom prezirali one koji se bore izvan falangi.
U Plateju je otilo etrdeset hiljada Spartanaca. Meu njima je bilo
pet hiljada hoplita i trideset pet hiljada helota i perijeka to ini
izuzetnu razmeru od sedam robova na jednog hoplitu. Panhelenska
vojska je pobedila, uprkos nesporazumima i grekama jedinica.
Pobedila je moda upravo zahvaljujui upornosti jednog
spartanskog vojnika koji se zvao Amomfaret. Uz pomorsku pobedu
kod Mikale za koju je zasluan spartanski kralj Leotikida, tom
bitkom osloboena je Grka i odbijen je persijski uticaj.
O Aristodemu ne znamo mnogo, ako se izuzme injenica da je, za
razliku od Eurita koji je i sm bio rtva one infekcije, odluio da se
poslednjeg dana ne bori na Termopilima. Zbog toga je u Sparti bio
izloen preziru sve dok se godinu dana kasnije nije iskupio u borbi.
O Gorgo znamo jo manje, a ono to znamo sastoji se od niza
anegdota koje su primer krutog i odlunog karaktera spartanskih
ena, to nije dovoljno da bismo nekog odredili kao linost. Nain
na koji sam je opisao nije utemeljen na postojeim izvorima.
O Pauzaniji, meutim, znamo mnogo vie. Nakon pobede u
Beotiji, vladar je pokrenuo niz spletki kako bi se domogao najvieg
poloaja u dravi, koji mu je bio nedostian budui da je spartanski
tron trebalo da nasledi Leonidin sin. Postao je prilino omraen i
nije se ustezao ni od kovanja zavera s Persijancima. Naposletku,
efori su razotkrili njegove spletke i Pauzanija se sklonio u Minervin
hram, kojem su skinuli krov kako bi Pauzanija bio izloen
vremenskim neprilikama. Zatim je narod izvrio opsadu hrama, a
meu opsadnicima je bila i Pauzanijeva majka. Izvukli su ga iz
hrama kad je ve bio na samrti, kako njegova smrt ne bi zagadila
svetost tog mesta.

388
 Meu trista Spartanaca na Termopilima, Herodot navodi jo tri
linosti koje su se istakle zbog naroito vrednog doprinosa borbi:
brau Alfeja i Marona, i Dijeneka; pominje i jo jednog koji nije
uestvovao u borbi, Pantita, koji se posle misije u Tesaliji obesio
zbog sramote. Osim toga, Herodot kae da se izvesni Ditiramb
najvie istakao meu Tespijcima koje je predvodio Demofil, i da je
zapovednik Tebanaca bio Leontijad (Anaksandar, po Plutarhu).
Spartanski Ditiramb, Anerist, Knem i Kleopomp osim, naravno,
helota Tizije u potpunosti su plod mate.
Herodot nije naroito uveren u Efijaltovu krivicu u vezi s
navodnom izdajom; po prii, Efijalt je, naime, pokazao Persijancima
zaobilazni put preko planine. Posle boravka na Termopilima, tvrdio
je da je krajnje neverovatno da je vojska od deset hiljada ljudi mogla
da pree petnaestak kilometara vrletnih planinskih staza i da se
popne na hiljadu metara nadmorske visine za samo jednu no. U
drevnim vremenima daleko lake none akcije zavravale su se
neuspeno.
Osim toga, sm Herodot je u svojoj rekonstrukciji prilino
nategnuto uveo u odluujuu bitku pripadnike Besmrtnih kao
protagoniste zaobilaenja, tvrdei da su oni stigli tek kad su se
preiveli Spartanci zabarikadirali na Kolonosu. Rekao bih da je to
samo bio nain da im se ne dodeli uloga koja je odluila ishod, ime
su donekle spaseni tradicija i ponos Grka, jer bi u suprotnom znailo
da su poraeni iskljuivo zbog izdaje. U najboljem sluaju,
verovatno je sama pretnja da bi Persijanci mogli poi okolnim putem
naterala Leonidu da raspusti saveznike snage.
Zato sam se odluio za verziju prema kojoj su Persijanci poli
okolnim pomorskim putem, to mi, s obzirom na konfiguraciju
terena deluje uverljivije ali i atraktivnije u pripovedakom smislu,
iako se u istorijskim izvorima nigde ne pominje da su Persijanci
koristili amce. Ipak, moda se to ne pominje ne zato to to i nije bio
pravi zaobilazni put, ve zapravo irenje linije napada.
Meu drevnim hroniarima Herodot je ostavio najdetaljniji izvor
podataka o dogaajima na Termopilima. Meutim, i Diodor Sikul je

389
posvetio nekoliko stranica tom dogaaju, iako njegovo vienje
sadri izvesne oigledne besmislice; jedna od njih svakako je i
Leonidin noni napad na persijski logor, s namerom da ubiju
Kserksa, to mi je ipak posluilo kao motiv za Aristodemov i Euritov
napad. Korisne detalje o bici nalazimo i kod Tukidida, Pauzanije,
Simonide, Krezije, pa ak i kod Plutarha koji je, kao dobar Beoanin,
napisao pamflet kojim opovrgava Herodotove nepovoljne zakljuke
na raun Tebanaca.
to se tie dela savremenika, mnoga su obradila ovaj dogaaj:
Thermopylae: The Battle for the West, E. Bredford, Njujork 1993. i
Thermopylae. The Battle that Changed the World, P. Kartlida, London
2006. Meu delima napisanim o Sparti preporuujem knjigu V. D.
Foresta A History of Sparta, 950-192 B.C, London 1992. i delo D. F.
Lejzenbija The Spartan Army, Vorminster 1985.
O borbi i tesnoj vezi izmeu operacija voenih na Termopilima i
onim na Artemiziju govori etvrti tom Cambridge Ancient History,
koji je napisao D.A.R. Munro.

390
 Beleka o autoru

Andrea Fredijani ivi i radi u Rimu, gde je i roen 1963. godine.

Diplomirao je srednjovekovnu istoriju, bavi se publicistikom,
saraivao je s brojnim istorijskim asopisima kao to su: Storia e
Dossier, Medioevo i Focus Storia. Izdavaka kua Njuton Kompton
objavila je njegova dela Gli assedi di Roma (nagraen 1998.
priznanjem Orient Express kao najbolje delo romanske knjievnosti),
Le guerre dellItalia unita, Gli ultimi condottieri di Roma, Le grandi
battaglie di Roma antica, Le grandi battaglie di Napoleone, Guerre e
battaglie del Medioriente nel XX secolo, I grandi generali di Roma antica,
Le grandi battaglie di Giulio Cesare, Le grandi battaglie di Alessandro
Magno, Le grandi battaglie dellantica Grecia, I grandi condottieri che
hanno cambiato la storia i Le grandi battaglie del Medioevo.
Trista ratnika je njegov prvi roman. Drugi roman, Jerusalim,
objavila je Mladinska knjiga 2009. godine.

391
 1 U vreme odravanja nadmetanja u ast Apolona kurosa (ali i u
vreme ostalih sportskih nadmetanja), Spartanci nisu uestvovali u
ratovima. (Prim. prev.)
2 Dugaka tunika bez rukava. (Prim. prev.)
3 Jedanaesto slovo grkog alfabeta , odgovara slovu L. (Prim.
prev.)
4 Glavni trg u gradovima Stare Grke, mesto gde su se ljudi
najee okupljali. (Prim. prev.)
5 Solunski zaliv. Terma je stari naziv za Solun. (Prim. prev.)
6 Drugo slovo grkog alfabeta, (, ). (Prim. prev.)
7 Alfa, , , prvo slovo starogrkog alfabeta; eta, , ,
sedmo slovo starogrkog alfabeta. (Prim. prev.)
8 Delta, , , etvrto slovo starogrkog alfabeta. (Prim.
prev.)
9 Gama, , , tree slovo starogrkog alfabeta. (Prim. prev.)
10 Gr.: naklonost prema Persijancima, po etnonimu Med, kako su
Grci nazivali Persijance, iako taj etnonim oznaava samo iransko
pleme Medi. (Prim. prev.)
11 Drevni istonjaki obiaj kleanja pred carem, pri emu ga
podanik ne gleda u lice. (Prim. prev.)
12 Sin Aresa i Afrodite, otelotvorenje straha i uasa u grkoj

mitologiji, obino prikazan kako zuri vatrenih oiju, usta punih

belih, opasnih zuba. (Prim. prev.)
13 Misli se na titove spartanskih vojnika, obeleenih slovom
lambda. (Prim. prev.)

392