SINTAGMA I PARADIGMA SINTAGMA. Niu jednom jeziku nema_takvog iskaza koji ne bi predstavljao asocijaciju vibe (uza- stopnih jultanih) jedinica, i to Jedinica koje se ‘mogu javiti i u drugim iskazima. Uzmemo li termin ssintagmax 4 njegovom Sirem znatenju, kazaéemo da iskaz J sadr#i sintagmu wv ako, {samo ako su u iv dye, ne nuino minimalne, jedinice, koje se obe javija- ju u I. Pored toga, kazaéemo da w iv (ili, pak, klase jedinica X i Y) stoje u SINTAGMATSKOM ODNOSU lukoliko se moze formulisati jedno opSte pravilo kojim se ulvrduju uslovi javljanja sintagmi uv (ili, pak, sin- tagmi u diji sastav ulaze jedan element iz X i jedan clement iz Y) u iskazima, Tako dolazimo do jednog drugog, uieg znatenja termina »sintagmac (to je zn Benje u kojem se on najteSce koristi, i u kojem cemo ga i mi ovde koristiti): u iv tvore sintagmu u J lukoliko se zajedno javijaju u 7 i ukoliko, pored toga, postoji jedan sintagmatski odnos, za koji znamo ili pak, mislimo da ga mozemo utvrditi, koji predstavlja, preduslov za njihovo zajednitko javljanje. Zavisnost sintagme od postojanja sintagmatskog odnosa poseb- nno je isticao Sosir, On smatra da glagol défaire mo- Zemo opisati kao sintagmu koja sadréi dva elementa, element dé i element faire samo na osnovi toga Sto Metotoloski poimovi 185 1 francuskom postoji jedan latentan_ »sintagmatski tip« koji se o8ituje i u glagolima décotter, dévoiler, aébaptiser, itd. (up. srpskohrvatske glagole’ od-vezati, odlepiti, od-lomiti, od-baciti). Da nije tako, ne bismo mali valjanih razloga da défaire raiclanjavamo na dve jedinice (Predavanja iz opite lingvistike, I deo, pogl. 6, par. 2). Ono Sto Sosir naziva »sintagmatski odgovara onom Sto smo mi nazvali »sintagmatski od- nos« i Sto bismo mogli definisati putem jednog pra- vila sledege vrste: ou francuskom, morfem dé je pre- fiks spojiv sa glagolima koji izrazavaju svrieni pro- ces, to jest radnju koja je proizvela odredeni rezul- tate, Pomenuto ogranigenje povlati za sobom jo8 jed- no ogranitenje. PoSto u_sintagmatske odnose obiéno stupaju jedinice istog nivoa, za i v éemo rei da tvore sintagmu samo ukoliko su to jedinice istog nivoa. Na primer, u iskau »Plava vaza je napuklae sintagmu tvore pridev plava i imenica vaza, potom glasovi v i a u refi vaza, te matenjska obelezja »po- sudae i »predmet za kuénu upotrebue; medutim, sin- tagmu ne tvore pridev plava i glas v, niti je tvore pridev plava i znatenjsko obelezje »posudae, (N. B. Mi smo u cilju pojednostavijenja izlaganja pominjali samo asocijacije dve jedinice, ali vesina lingvista stoji nna stanovigtu da postoje sintagme koje sadrie 1 vie od dva clementa) Sintagia i Sintagmatski odnos. I prothodno da- tih definicija proizlazi da u zavisnosti od toga kojoj se lingvistitko} teoriji priklanjamo jednom istom seg- ‘mentu mozemo priznavati ili, pak, ne prizavati star tus sintagme, veé prema tome na koji tip sintagmat. skih odnosa’dotigna teorija stavlja naglasak. Tako, na primer, Sosir razlitite sekvence elemenata smatra, ‘ostvarenjima jednog Istog »sintagmatskog tipa« samo186 ©. Ditro i C. Todorov uukoliko u svakoj od njih viada isti odnos izmedu zna- Genja sekvence kao celine i magenja njenih kompo- nenata (5 tatke glediSta znatenja, défaire stoji prema faire u onom istom odnosu u kojem décoller stoji prema coiler, u kojem dé-voiler stoji prema voiler; up. u srpskohrvatskom od-vezati, odlepiti, od-lomtiti prema vezati, tepiti, fomiti). On, dakle, u pomenuti sin- tagmatski tip ne bi uvrstio ni déterminer ni dévider (ap. w srpskohrvatskom odrati, odbiti, odoleti), pa bi, usled nemoguénosti da za njih otkrije neki drugi sin. tagmatski tip, verovatno zakljutio da ti glagoli nisu sintagme sastavijene od prefiksa dé- 1 jednog prostog glagola — ali kada bi se prihvatilo jedno manje se mantigki obojeno shvatanje sintagmatskog odnosa, ne ‘bi se nuzno moralo doci do tog zakljutka. Pravi sled: benik Sosira ée, onda, jo’ manje sintagmom mo¢i smatrati asocijacije elemenata koji nisu znakovi, je- dinice So poseduju i oznatitelj i ozatenik, nego na- prosto glasovi. (Sosir ipak u jednom, doduse kontro verznom, delu teksta odstupa od toga stanovista: up. Ui deo, pogl. 6, par. 2, na kraju). Tome nasuprot, fo" nolozi [1113] bez oklevanja grupe fonema nazivaju sin- tagmama, jer je za njih vaino da otkriju pravilnost 4 agin na Koil se fonemi Kombinuju uw jednom je Medu lingvistima se javlja jo8 jedno znagajno ra- ailazenje kada je reé o prirodi ‘sintagmatskih odnosa, pa prema tome io prirodi samih sintagmi. Ono se tie problema LINEARNOSTI. Govor se odvija u vre- menu, A vreme se moie predstaviti kao jednodimen. vionalan prostor, kao linija. U takvoj reprezentacifi svakom yremenskom trenutku odgovaraée jedna tat- ka, a redosiedu u kojem se smenjuju vremenski tre- nuci odgovaraée redosled u kojem se smenjuju taé Metodotoski pojmovi 187 ke, Otud je potekla ideja da i redosled u kojem se smenjuju govorni elementi (a to je ono Sto tinl pred- met sintagmatike) moze biti predstavljen jednom li- nijom Gli, pak, 8 obzirom na diskontinuirant karakter govora, jednom tackastom linijom), Sosir to pretwa- rau natelo (up. 1 deo, pogl. 1, par. 3): takva repre. zentacija ne samo da je moguéna, nego se na njoj lingvisti¢ki opis i mora temeljiti. Iz tog naéela pro- ilaze dve posledic ‘a) Za lingviste je relevantan samo redosled uza- stopnog smenjivanja jedinica, i nijedan drugi; simul tani elementi (razligiti fonitki konstituenti jednog fo- nema, znaéenjska obelezja prisutna u jednoj reti) bi- vaju svedeni na jedmu taéku u linearno) reprezenta Lingviste neée zanimati da otkriju pravilnosti u jhovorn javijanju (neée prouéavati uslove u kojima se jedno ‘takvo obelezje moze kombinovati sa dru- sgim); shodno tome, nece smatrati da zajednigxo jav- Vjanje dva simultana elementa tvori sintagmu. (Tako, na primer, Martine odbacuje sintagmatsko proutava- nje distinktivaih obelezja [II 13] fonema, dok se Ja. kobson bai za to zalaze.) ) Opisati natin na koji se razni element kom binuju znati utvrditi njihovo moguce mesto u linear noj sukcesiji koja odlikuje govorni tok. Tako za di- stribucionaliste [I 63 i dalje] sintagmatski prouditi jedan clement znati utvrditi razli¢ita OKRUZENJA u Kojima se on mote naéi, to jest koji mu elementi mo- gu prethoditi, a koji slediti, Prema tome, opisati jed- nu ‘sintagmu’znaéi ne samo pokazati Koje jedinice tulaze u njen sastav, nego i u koje redosledu stoje i, ukoliko nisu smestene jedna pored druge, na kojem se rastojanju nalaze, Tome nasuprot, glosematicari TT 45 i dalje], za koje linearni poredak predstavija188 ©. Dikro i C. Todorov samo sluéajan.pojavni oblik na ravni supstance, ne- uslovijen jezitkom formom, sintagmatiku smestajuna jedan apstraktniji nivo: predmet njenog.ispitivanja ‘su iskljuéivo uslovi od kojih zavisi moguénost zajed: nigkog javijanja jedinica — nezavisno od njihovog li nearnog poretka. A to povlaéi za sobom nowy, druk Giju odredbu sintagmatskog odnosa. Posto se gotovo svaka jedinica mode javiti naporedo sa svakom dru gom jedinicom unuter iskaza, valja precizije odre- diti okvir u kojem je zajednicko javijanje moguno i formulisati pravila sledeée vrste: x moze (ili ne mo- %) da se javi naporedo sa v uw jednoj Siroj_jedinici tipa X. Iz toga proizlazi da opis jedne odredene sin- tagme pretpostavija ne samo utvrdivanje jedinica koje uulaze u njen sastav, nego i utvrdivanje jedinice unu- tar koje se ona sama nalazi. PARADIGMA. U Sirem’ zatenju tog termina, pa- radigmom se naziva svaka klasa_jezitkih clemenata, ma kakvo bilo naéelo na osnovi kojeg su ti elementi okupljeni u Klasu. S tog stonovidta, paradigmama ée se statrati ASOCLIATIVNI SKUPOVI 0 kojima_je govorio Sosir (II deo, pogl: 5, par. 3), skupovi dije elemente povezuje samo asocijacija ideja. I Jakobson se, Gini nam se, na pojedinim mestima prikianja gle- dist da se paradigmatski odnos zasniva na prostoj sliénosti, to jest_na asocijaciji po slignosti kako je shvagena u asoeijacionistiéko} psihologiji (koja, kao uuostalom i Jakobson, tu ukljutuje i asocijaciju po kontrastu). $ obzirom na to da je broj divergentaih merila na osnovi kojih bi se moglo twrditi postoja nje takvih paradigmi ogroman, mnogi moderni lingv- sti_su pokuSali da naéelo za’ izdvajanje paradigmat- skih Klasa utvrde uzimajuei u obzir iskljotivo uloga kkoju jedinice imaju u odredenom jeriku. A posto se, Metodotoski_pojmovi 139 lagleda, svaki jezik odlikuje specifitnim tipovima sin- tagmatskih odnosa, dodlo se do zakljuéka da oni mo- raju predstavljati osnovu za izdvajanje jezi¢kih. pare ‘Mgmit’ roti Gomo'da ave jodinicty 44 101 prtpadaye isto} paradigmi (a tom, uzem magenju regi) ako, i samo ako su. medusobno zamenljive u jednoj istoj Sintagmi, drukéije regeno ako postoje dve sintagme, sintagma vuw i sintagma vu'w. Na osnovi toga je smisljena sada veé Klasi¢na slika dveju linija koje se presecaju: horizontalna linija predstavija. sintagmatski poredak jedinica, a vertikalna linija predstavlja para digam jedinice x, to jest skup jedinica koje bi se na stom mestu mogle pojaviti umesto nje. <>, Najvalnijt tekstovi. nalaze seu Sosirovien Predave- Bia apkte twitte, poscino wu posl 546. (8. B Sosir ne Worst termin sparadigmas; ‘om aso. Gijativnine ‘odnosima I skupovima) © Jakobsonovom gle OF langage acl So. sys of aphast’ alatitbancen Selected Writings 11 (ag 1971), str 238-3 : Sintagmatski i paradigmatski odnosi. Ako se Tins gvisti, velikom veéinom, i slau u tome da, u praksi, paradigmatsko proutavanje valja podrediti sintag ‘matskom proutavanju, razilagenja se javljaju kada se postavi pitanje kakav je taéno smisao tog podredi- vanja. Po distribucionaiistima [I 63 i dalje], osnovni cilj lingvisti¢kog istrazivanja i jeste otkrivanje sintag- matskih odnosa posto je jezik pre svega odredena vr sta kombinatorike. Ustaovijavanje paradigmivalja, prema tome, shvatiti samo kao sredstvo za »zbijenor prikazivanje’sintagmatskih odnosa. Naime, dobijamo nna ekonomignosti ukoliko odustanemo od prikazivae nja moguénih kombinacija svake pojedine jedinice sa190 0. Dikro i C. Todorov svim ostalim jedinicama i okrenemo se_utvrdivanju Kklasa jedinica ije su Kombinatoriéne moguénosti pr- bliéno iste, s tim Sto se, onda, dalje mogu utvrdiva. i potklase unutar kojih su Kombinatoriene analog je lzmedu jedinica jo8 izraenije, i tako redom: sv oj sledeéo} potpodeli odgovara ‘veel stepen aproksi macije. Tome nasuprot, vecina evropskih lingvista nasto- jala je da pokaze kako postofanje paradigmatske or ganizacije jecika ima svoje umutrainje opravdanje. Painje je vredna (a i paradoksalna) éinjenica da su 3¢ tom stanovistu priklanjali ak i zastupnici glose- matigkog uéenja, koji, istovremeno, zastupaju gledis te da je ono Sto ini pravu sustinu jezika, a to je njegova forma, po svojoj pritodi gista Kombinatorika {1 48]. Hijelmsiey, na primer, gradi dve odvojene kom- Binatorike: sintagmatsku i ‘paradigmatsk ~kombins- toriku. Sintagmatika poéiva na tri osnovae vrste od. nosa, Kojima su povezane prvenstveno klase. Klasa A PRETPOSTAVLIA (ili BIRA) klasu Bw odnosu pre- ma klasi C ukoliko nema takvog elementa iz klase C uu kojem se moze nati element iz klase Aa da ne bu de prisutan { element iz Klase B, s tim da obrauto ne vadi (tako, u francuskom, u subjekatskoj grupi pri sustvo prideva pretpostavlja prisustvo imenice). Kla- sa Ai klasa B su SAOBRAZNE u odnosu prema klasi € ukoliko nema takvog elementa iz klase Cu kojem se mote nadi clement iz klase Aa da ne bude pris: tan i element iz klase B, i obrnuto, U ovom sluéaju, Feé je, dakle, © nekoj visti wajamnog pretpostavljs. dja (tako su klasa vremend i klasa natin saobrame u odnosu prma klasi glagola: u glagolu ne mole bi 4i prisuino vreme a da ne bude prisuian i natin, i abrnuto). Najzad, A iB se KOMBINUJU w odnoso Metodotoski_pojmovi 19 prema C ukoliko se u elementima iz klase C ponekad moze naéi element iz Klase A uz clement iz klase B, a ponckad clement iz klase A ber elementa iz Hlase B, ili, pak, obrnuto (tako se, u francuskom, u atri- bbutskoj grupiimenica i pridev Kombinuju).Pored siniagmatskih odnosa, koji se zasnivaju na zajednic- om prisustvu u tekstu, 1 putem kojth se klase mogu karakterizovati njihovim medusobnim odnosima, Hel mslev izdvaja i paradigmatske odnose, Koje naziva KORELACIAMA, i koji, Sink se, sluie 2a karabteri zovanje pojedinagnih elemenata. Korelacije se teme- Ije na zajednigkom prisustvu elemenata unutar pret hhodno definisanih klasa, Razlikuju se tri osnovne vrs te Korelacija, koje odgovaraju trima osnovnim vista: rma sintagmatskih odnosa: a SPECIFIKUJE ukoli ko svaka klasa koja sadréi a sadrii i b, s tim da obr nuto ne vai; @ i b su KOMPLEMENTARNI ukoliko svaka Klasa koja sadrdi a sadrii i b, i obrnuto (u pi tanju je, dakle, neka vrsta uzajamnog specifikovanja) @ 1 b sui AUTONOMNI ukoliko, svaki za sebe, pripa daju odredenim Klasama Kojima onaj drugi ne pri- pada, s tim da u nekim shufajevima ipak pripadaja isto} Klasi, Dakle, i pored toga Sto utvrdlvanje sin- tagmatskih odnosa nuzno prethodi utvedivanjs para digmatskih odnosa, paradigmatika ipak ne predstav- \ja prost prepis sintagmatike, nego daje i nova obs. vestenja. U pitanju su dve razlitite kombinatorike 0 plosematitko} kombinatoriel, v1. Hjimstev, Ore ing Soropicrionsrundccetelse"(Kopenhagen, 19, sth, prev. Prolegoment teort Jecika, pret A. Stara (Za Gzelito, poet 3 Tit "Pola ni formatiactes Heliniey't PEF. Uidall, Qucine of Glostematies (open jelmstey i WSS, Uidall Glos ‘ hhagen, 1957).192 ©. Dikro iC, Todorov Metodotoskipoimovi 133 Znaéaj samih paradigmatskih odnosa biée, razum- Ijivo, jo8 jade naglasen u funkcionalno} lingvistici [1 53]. Tako Mavtine smatra da jezidku stvarnost sai java iskljutive ono Sto, u govoru, slu2i komunika- ciji miBljenja, a to su izbori koje jezik nudi kao mo- guénost govornom licu. Bilo da vrsi opis odredene distinktivne jedinice (fonem [II 10]) i, pak, opis od- redene znatenjske jedinice (monem [II 61]}, lingvist 1 taj opis treba da ukljuéi samo ona jena’ svojstva koja mogu biti predmet nekog biranja. Medutim, da se malo Sta je taéno to Sto je izabrano kada se jedinica A upotrebi u datom govornom trenutku, ne- ‘ophodno je znati koje su druge jedinice mogle doti nna njeno mesto, U A je izabrano samo ono po temu se A razlikuje od tih drugih jedinica. Na primer, da i se shvatila vrednost prideva dobra upotrebljenog, uu jeziku diplomatije, za kvalifikovanje satmosferee kojoj se odvijaju neki pregovori, potrebno je: (1) da u okvira sintagmatike veé postoji utvrdena’ lista. pr deva koji sit mogli biti upotrebljeni na istom mest 1°) da se u okviru paradigmatike pokaze da je do- bra najbladi od svih prideva sa te liste. Sintagmatika se, dakle, po Martineu, svodi na utvrdivanje invent ra mogucih elemenata za svaki pojedini govorni tre- nutak. A paradigmatika, potom, poredi moguée ele mente i na osnovi toga oikriva ta je zapravo to Sto je izabrano kada fe jedan od njih izabran. Takvom shvatanju spektakilarnu potvrdu dalo je prowavanje fonetske evoluctje jezika: éesto se dogada da odrede- nna promena ne pogada ni neki pojedinagni fonem ni opstu fonematsku organizaciju, nego neku fonemat- ‘sku paradigmu (Martine u tom sluéaju govori o SI STEMU), to jest skup fonema koji se javijaju u jed: nom posebndm sintagmatskom okrufenju, stim da se promena dogada samo u tom okruzenju. Takve &- njenice dokazuju da paradigme poseduju neka visto autonomnosti. > Paradigmatika zasnovana na pojmu izbora razradena Je Martineovim radovima. V, posebuo: A. Martinet, eo. Homie des changements phionétques (Bern, 193), 1k deo, Dok u okviru Martineove funkcionalne teorije sin tagmatika ima status sredstva, status proste pripre- me za paradigmatiku, u okvira Jakobsonovog funk cionalizma ta dva tipa odnosa imaju nezavisni vrece nnost (sliéno tome, ali u obrnutom praveu, glosema. tiéka kombinatorika uspostavija izmedu njih ravnote- %u Koju odbacuje distribucionalistitka kombinatori- ka). Po Jakobsonu, prilikom interpretacije bilo koje Jezitke jedinice u ‘dejstvo stupaju dva nezavisna in telektuaina mehanizma: poredenje sa slitnim jedint cama (to jest, sa jedinicama kojima bi data jedinica mogla biti zamenjena, koje pripadaju isto} paradig- mi), i povezivanje sa jedinicama uz koje stoji (to jest, sa jedinicama koje pripadaju istoj sintagmi). Tako Je, na primer, znagenje jedne reti edredeno s jedne Strane uticajem reti Kojima je okruiena u govoru i, ss druge strane, dozivanjem u svest reti koje su moz. le doci na njeno mesto. Dokaz za to da st pomenuta va _mehanizma nezavisna Jakobson vidi u_govornim poremeéajima, koje je moguéno podeliti na dve vrs- # nesposobnost da se clementi velu jedni za druge, to jest da se obrazuju sintagme (iskaz se javlja vidi diskontinuirane sekvence) i nesposobnost da se koriséeni elementi veZu za druge clemente koji pri. Padaju isto} paradigmi (iskazi se vige ne roferisu na jedan k6d). Jakobson ovom dvojstvu pripisuje visok198 0. Dikro iC. Todorov ‘stepen opStosti, On smatra da na njemu podivaju dve Feloriéke figure Koje se najtesce javijaju u »jeziku KnjiZevnostie: metafora (oznatavanje jednog predme- ta imenom nekog predmeta koji mu nalikuj njemu, zasniva na paradigmatskoj interpretaci tonimija (oznagavanje jednog predmeta imenom ne- ‘kog predmeta sa Kojim je povezan u iskustvenoj stvar- post) na sintagmatskoj interpretaciji. Stoga Jakobson ‘ponekad sinonimno Koristi termine sintagmatski iME- FONIMUSKI, te paradigmatski i METAFORICKI. + _V. pre svega: R. Jakobson, »Two aspects of language aha vo types of phasic disiurbancese, a Selected Wre Hings TP (Bag, Lori}, ste. 23959. Taj tekst zadaje ievex te edkode hog toga so, pjeme odros na Kojem po- Bia paradigmas figurira 3s kao odnos selekcije, (0: tom staf" fei parame ovis cae gem Zip Repo fojem ga Korte lingvist), eas kao odnos sti ‘pent (@ for. siuéaju paradigma se tnoze shvatsti kao ko {oporija w najairer sms te Te).