Seminarski Rad

Budet Evropske Unije

Seminarski rad Budet Evropske unije

Za Intervenciju Prihoda I Evropske Unije....................................

apstrakt
U Ekonomiji. Rashoda, Unije, Tako I
5
Najbolje Evrope.
Iz Ovih
Se Vide Istoriska
Zajedno Sa Razloga
Ekonomsk Struktur
Zakonom I Procedura
e Prilike
Njegovom Donoenja a
U Kojima
Primjenom, Budeta Nije
Budeta................................
Se
Budet, Ni Malo
Stvarala 7
Budetski Jednostavna,
Unija,
Prihod I Ve Predstavlja Postupak
Razliitost
Rashod, Veoma Sloenu
Usvajanj
Interesa I
Spadaju Proceduru, U
Tenji Svih a
Meu Kojoj
Njenih Budeta
Najvanije Uestvuju Sva
lanica.
Instrumente Relevantna Eu.........................................
Koje Neka Tela Evropske Vremeno
10
Ekonomska Unije, Kao to m Znaaj
Budetsk
Ili Politika Su Parlament, Budeta Je

Organizacij Savet, Sve Vie i Prihodi...............................

a Moe Da Komisija, Rastao,

13
Upotrebi Da Revizorski Sud Da Bi Na
Budetsk
Bi Ispunila I Dr. Kraju
Izaao i Rashodi..............................
Svoju Budet I
Ulogu. Van 15
Njegova
Budet Okvira
Struktura Kroz Za
Treba Da Unije I
Istoriju Se
Imao I Razvoj I
Pokrije Ne Menjao I Sadraj
Samo Veliki Poslove.................................
Najbolje
Uticaj I Uvod..........................................................................
Administrati Odslikavao 17
vne Na Zemlje 4
Ciljeve I Prirodni
Trokove, I Vlade
Promene Tela I Resursi..................................
Ve I Da Van
Unutar Unije 17
Podruja, Institucije
Raspolae Kroz Strukturu Fudament
Sredstvima Kako Evropske
Njegovih alne

2
Seminarski rad Budet Evropske unije

Slobode, Instrument Za Budet Je Godina.

Zakljuak...................................................................................................
Bezbednost Izbalansiran okvir" Je
Pretpristupnu 30
I Pravda..............................................................................................................................................
Kada Se Od
17 Pomo - Ipa Literatura...................................................................................................
Prihodi I Orijentaci
Biti Rashodi onog
2007-2013......................................................................................................................................
31
Evropljanin: Uvod Nalaze U Znaaja I
23
Debata, Ravnotezi. To Predstavlj
Prekogranina Budet Je
Dijalog I Je Stanje a
Dokument
Saradnja.........................................................................................................................................
Kultura................................................................................................................................................
Bolje Od Precizniji
Vlade U
18 Deficita I Oblik
24 Kojem
Global Suficita. Ako Budeta.
Razvoj Ona Iznosi
Player.................................................................................................................................................
Su Rashodi Za
Podatke O
18 Ljudskih Vei Od Narednu
Dravnim
Administrati Prihoda Onda Godinu.
Resursa...........................................................................................................................................
Prihodima
Je U Pitanju Viegodi
vni Trokovi.......................................................................................................................................
25 I
18 Budetski nji
Rashodim
Rualni Razvoj.................................................................................................................................
Finansijski Deficit, A Ako Finansijs
a U
Su Rashodi ki Okvir
Okvir..................................................................................................................................................
25
Odreeno
19 Manji Od Se
Viegodinji m
Karakteristik Prihoda Onda Donosi
Idikativni Buduem
e Je U Pitanju Za Period
Periodu,
Finansijskog Finansijski Budetski Od 6
Najee
Okvira Suficit. Godina.
Okvir..............................................................................................................................................
Tokom
Zahvaljuj
2007-2013 .........................................................................................................................................
25 Jedne Osim Budeta,
20 ui
Godine. Evropska
Upravljanje Postojanj
Dananja Evropska Unija Ima I
u Dva
Fondovima......................................................................................................................................
Unija viegodinji
Struktura
Finansijs
27 Nema Finansijski
Budeta..............................................................................................................................................
ka Okvira
Klasinu Okvir", Koji
Viegodinji
21 Poznato
Vladu Predstavlja
Idikativni Je Kako
Struktura Poput Priblini Ili
Planski e
Drava- Okvirni
Budeta Za Globalno
Dokument Za lanica, Pregled
2007. Izgledati
Ali Ima Prihoda I
Srbiju 2007 - Finansira
Rashoda
Godinu..............................................................................................................................................
Budet Sa
nje Unije
2009.Godinu..................................................................................................................................
Strukturo Tokom
22
Zakljuno
28 m Prihoda Nekoliko
Sa 2013,
I Rashoda. Narednih

3
Seminarski rad Budet Evropske unije

Azahvaljuju Ishod (Budet) Rimskog Sluaju 5.Evrops

i Moe Smatrati Ugovora Budeta ). ki
Projekcijam Rezultatom Prouavanje Revizorsk
a Mogu Se Mnogobrojnih Procesa I i Sud,
Stei I Neke Kompromisa U Izvor: Postupaka Skraeno:
Predstave O Okviru Http://ww Odluivanja Revizorsk
Oekivanim Evropske w.Ekof.Bg Unutar Eu , i Sud
Potezima Unije. .Ac.Yu Stie Se Uvid 6.Evrops
Unije Do Tela I ( Datum U Postupke ka
2025 Institucije Pripremanja, Centralna
Pristupa
Evropke
Godine. 01.12.200 Nastajanja, Banka
Unije
7. Primene Evropski
Ovaj Rad Je
Ugovor O Kontrole
Pisan U Godine ) Parlamen
Stvaranju Takvih
Vreme Kada t
Evropske Bitan
Odluka. Uobiaje
Je
Ekonomske Temelj Za
Finansijska ne
Zajednice (Eez) Razumeva Zadaci Koji
Perspektiva Funkcije
I Evropske nje Su Povereni
Evropske Parlament
Zajednice Za Evropske Evropskoj
Unije Za a Su
Atomsku Unije Je Uniji
Period Od Sljedee:
Energiju Poznavanj Ispunjavaju
2007 Do Usvajanj
(Euratom) e Njenog Sledea Tela:
2013 Godine e
Potpisan U Institucion
1.Evropski Zakonoda
Ve
Rimu alnog
Parlament vstva,
Dogovorena
25.3.1957. Sastava I
(Ep) Izbori I
(U Aprilu
(Rimski Naina
2. Savet Obrazova
2006.
Ugovor); Funkcionis
Ministara, nje
Godine), I to
Stupio Na anja.
Skraeno: Izvrne
Kao
Snagu Pregledom
Savet Vlasti,
Posledica
1.1.1958. Ovim Postojeih
3.Evropska Kontrola
Oreene
Ugovorom Institucuja
Komisija, Rada
Procedure I
Odreeni Su Dobija Se
Skraeno: Izvrne
Meusobnih
Odreeni Odgovor
Komisija Vlasti,
Dogovora
Ciljevi, Efekti, Kako Se
4.Evropski Obavjet
Svih
Organi I Donose
Sud Prave, avanje I
Relativnih
Sredstva. Odluke Na
Skraeno: Sud Obrazova
Politikih
Evropsko
Pravde ( Esp) nje
Faktora, Te Slika 1:
m Nivou. (
Se Glavni Graana
Potpisnici
U Ovom

4
Seminarski rad Budet Evropske unije

Centralni
Koje Su I Direktno Uloga dstva I
h Banaka.
Parlament Se Izvravaju Evropskog Provera
Zastupa. U Zemljama Suda Zakonitosti I
Istorijs
Funkcije Ep lanicama Pravde Je Pravilnosti
ka
Uglavnom Da Svih Struktu
Direktive
Su Iste, S Osigura Transakcija U ra
( Direktives) -
Budet
Tim Da Se Tumaenje Eu I Njenim
Obavezne Su U a
Ne I Primenu Institucijama,
Pogledu
Podudaraju Propisa Eu - Provera Da Prvi
Rezultata Koji
Ni Sa I Je Li Budet
Se eli Njima
Jednim Osnivaki Finansijsko Evropske
Ostvariti, Ali
Modelom h Ugovora Upravljanje Ekonoms
Svaka Zemlja
Skuptine U Skladu Eu Bilo ke
lanica Ima
Zemlje- Sa Ekonomino. Zajednice
Slobodu Izbora
lanice. Zakonom. Za 1958
U Vezi Sa
Stoga Je Zahvajulju Godinu
Njnihovim
Teko i Toj Je
Sprovoenjem.
Kragulj Usvojen
Uporeivati Funkciji, D.,
Milievi Od Srane
Funkciju, Odluke Evropski D., 2005.,
Uvod U Saveta,
Ulogu I (Decisions) - Sud Ekonomsk
u Analizu, Na
Znaaj Ep S Obavezujue Pravde Mikroeko
nomija I Osnovam
Onima Koje Su Za Sve Na (Esp) Imao Makroeko
nomija a
Imaju Koje Se Je
Odnose Evropska Predloen
Nacionalne Odluuju
( Nacionalne Centralna im Od
Skuptine, u Ulogu
Vlade, Banka (Ecb) Strane
Ali Nam Pri
One Mogu Preduzea) Izgradnji Ecb Ima Komisije
Sedite U I Posle
Posluiti Za Preporuke Evropske
Frankfurtu,
Osnovnu Zajednice Odgovorna Je Dobijanja
( Recommedati
Za Primenu Miljenja
Orijentaciju. ons) I Miljenja U Pravnu
Monetarne
Zajednicu. Politike Eu I Od Strane
( Opinions ) -
Savetminista Pokrenula Je Parlament
Upustva Za Zajedniku
ra I Evropski a. Prvi
Monetu Evro.
Sprovoenje
Komisija Revizorski Deluje Budet
Nije Pravno Zajedno Sa
Donose: Sud Eez Je
Centralnim
Obavezujue.1
Bankama Bio
Zadaci:
Regulative Drava
Evropski Sud - Revizija lanica, Sa Veoma
( Regulatons
Pravde Kojima ini Mali I
Raunovo
) - Obavezne Evropski
Sistem Pokrivao

5
Seminarski rad Budet Evropske unije

Je Iskljuivo Vezana Za Budet Eu 30 Milijardi Period

Administrati Poljiprivredne Dugo Evra, 1991. 70 1984-
vne Potrebe Je Vremena Milijardi a 1998.
Trokove Ubrzo Postala Posle 2000. Godine Moe Se
Zajednice. Najznaajnija Formiranja Premaio 90 Oznaiti
Kako Su Se Stavka U Evropske Milijardi. Kao
Ciljevi Eez Budetu. Prvih Zajednice Period
Istorijski,
Pretvarali Godina , Za Ugalj I Naglog
Apsolutni
Sve Vie U Finansijski elik Rasta I
Novani
Odreene Doprinos Od ( Ezu ) I Stabilizac
Iznosi Su
Politike Svake Od est Ekonomsk ije
Predstavljeni
Obaveze Zemalja e Budeta
U Tabeli 1.
( Ciljeve) lanica Je Iao Zajednice Na
Budet Je Preko Prihoda (Ez) Visokom
Tabela 1:
Sve Vie Komisije.2 Iznosio Nivou , A
Izdaci Eu U
Obuhvatao I Dosta Od 1999.
Grafik 1: Odreenim
Ovako Budetski Manje Od Preovlau
Prihodi 1958 - Godinam U
Odreene 2008. Godine 1% Bruto ju
Milijardama
Ciljeve, Npr. Domaeg Problemi
Eur-A
Kroz Proizvoda Petog
Tokom
Evropski ( Bdp ). Proirenja
Vremena
Socijalni Unije I
Do 1967. Budet Je
Fond. Nastavka
Godine Prolazio Kroz
Evropski Politike
Budet Je Razne Faze. U
Umerene
Http://www.Ec.Europa.Eu/budget/index En.Htm ( Datum Pristupa 05.12. 2007. Godine )
Budetsk
Zemljoradni Iznosio Periodu 1973- e
ki Savet I Manje Od 1984. Godina Ekspanzij
Garancijski 10 Karakterisali e. Do
Fond Su Milijardi Su Ga Sporovi Poveanj
Osnovani Evra, O Veliini I a Budeta
1962 Godine 1977. Je Strukture Ne Dolazi
Iipotronja Dostigao Potronje. Izdvajanj

1970 1980 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994

Ukupni izdaci EEZ 3.58 16.45 42.49 42.28 45.61 55.16 60.50 69.23 72.30
Izdaci per capita 19 63 131 130 139 160 174 199 207
EU izdaci kao % 1.9 1.7 2.3 2.1 2.0 2.2 2.2 2.4 2.4
javnihizdataka u
lanicama
Rast izdataka EU u % 16.9 -0.5 7.9 20.9 9.7 14.4 4.4
Stopa rasta izdataka 6.0 7.5 10.1 14.1 6.8 4.6 4.0
lanica 6
Izdaci EU kao % BDP-a 0.74 0.8 1.05 0.96 0.96 1.07 1.12 1.19 1.24

Izvor: Prokopijevi M.,2005,Evopska unija- Uvod, Slubeni glasnik,Beograd,strana 271.

Seminarski rad Budet Evropske unije

em Veeg Budetskih Izdaci Za Su Radili U Uvozi. U

Procenata Stavki I Nisu Proirenje Uniji. 1985.
Bdp Zemalja Tako , Pomo Godini
Nemaka I
lanica, Ve Dramatine Unije Rabat Je
Britanija Su
Zahvaljujui Kako Na Prvi Drugim Iznosio
Bile Praktino
Rastu Bdp U Pogled Zemljama, Preko 1
Jedine Zemlje
Uniji. Izgledaju Kao I Oni Milijardi
Do 1988. Koje
Postojale Su Prema Tabeli 2. Za Eur-A.
Znatno Vie
Velike Humanitar
Uplaivale U Znai Da
Oscilacije U ne
Eu Budet Britaniji
Tabela 2
Raspodeli Intervencij
Nego to Su Se Ve 20
:struktura
Budetskih e. Izdaci
Dobijale Godina Iz
Potronje U Eu
Stavki Za
Nazad, A Od Evropsko
U Procentima
Prema Administr
1990. God. g Budeta
Kategorijam Svrha Potronje aciju
Veina Vraa
Poljoprivreda
a, Tako Da Neprestan
Strukturni Fondovi Zemalja Deo
Je 1979. Interne Politike o Rastu U
Postala Je Novca
Administracuja
Oko 70 % Razno Relativnim
Neto Koji Ona
Budeta Rezerve Iznosima,
Izvor: Finansijer. U Njega
Utroeno Za Prokopijevi to
M.,2005,Evopska Britanija Je Uplauje.
Poljoprivred Unija- Uvod, Reflektuje
Slubeni Uspela Da Taj
u. Naglo Glasnik,Beograd,S Rast
trana 271. Izdejstvuje Da Mehaniza
Rastu I Briselske
Od 80-Tih m Je
Izdaci Za Sabiranjem Biroratije.
Godina Dobija Svojevre
Strukturne Izdataka Za Rast
Rabat, Tj. meno
Fondove Od Poljoprivredu I Izdataka U
Povraaj Iz Izdejstvo
1991. Koji Strukturne Ove Svrhe
Budeta vala
Danas Sa Fondove e Se
Unije, to Je Margaret
Poljoprivred Dobijaju Se Poveavati
Presedan Za Taer,
om Priblino Slini Usled
Eu. Rabat Je Kako Ne
Predstavljaju Iznosi, Oko Poveanja
Namenjen Bi Ispalo
Oko 80% 80% Odlezi U Adminiost
Nadoknadi Da
Ukupnih Navedene racije, Ali
Subvencija London
Budetskihiz Svrhe. Stavka I Usled
Unije Za U
dataka. Razno Nije Poveanja
Poljoprivredne Zajednik
Definisana, A Izdataka
U Svetlu Proizvode, u Kesu
U Okviru Nje Za Penzije
Toga Koje Britanija Uplauje
Se Javljaju Onih Koji
Promene I Onako Mnogo

7
Seminarski rad Budet Evropske unije

Vie Nego Dokument Budeta, "Plafon" ). Iskljuivi

Ostali.3 Savet Najnoviji " Uticaj Na
Meutim Na u)
Ministara, Okvir " Formiranj
Pregovorima
U Briselu, O Komisija I Pokriva e
Koji Su
Predhodili Periodino Parlament Period Od Budeta,
Donoenju Zakljuuju Sedam Godina Dok Ga
Budeta, st
Tadanji Sporazum Od 2000 Do Je
Britanski (Budetska
Premijer Kako Bi 2006 I Od Komisija
Toni Bler Je =kalendars Osigurale 2007 Do 2013 Tehniki
Napravio
Ustupak U Budetsku Godine.Proce Uobliav
ka Godina)
Vidu
Disciplinu, dura ala, Ali
Smanjenja
O
Rabata, I to Dugoron Usvajanja Od 1975.
U Korist
Manje Ravnotea o Budeta
Razvijenih,
(Nema Planiranje ( Kako Je I Http:
Veinom
//ww
Novih, I Ustanovljena w.Bb
lanica Deficita, c.Co.
Evropske Unapredili Sporazumima Uk/s
Unije. Suficit Se erbia
Saradnju I Eu) Traje Od n/ne
ws
Prenosi) Povezanos 1 Septembra ( Dat
Postupak t Oko Do 31
um
O Pristi
Usvajanja pa
Godinjeg Decembra. U
Budeta Potpunost/
10.1
2.
Evropske Budeta. Praksi Ona 2007
Unije univerzaln .
Ovaj Poinje Godi
ne)
ost (Prihod Meuinstit Mnogo
Principi Na Godi
ne
ucionalni Ranije. Na Prog
Kojima Se Se Ne Sme resiv
Sporazum Primer , no
Zasniva Spojiti Sa Ukljuuje Pripreme Za
Rast
u
Ovla
Budet Eu: Izdatkom) I"Viegodi Budet 2007 enj
a
nji Godine Poele Evro
O O
psko
Finansijski Su Pre Kraja g
Jedinstv Specifikaci Parla
Okvir" 2005 Godine. ment
ja (Svaki a.
o Koji
U Prvim Kom
isija
Izdatak Ustanovlja
(Prihodi Godinama Pripr
ema
va
Naveden Postojanja Eu Radn
I u
( Postavlja
Savet Verzi
Rashodi Sa ) Godinje
ju
Ministara Je Bud
eta
Prikazan Namenom Maksimal
Imao Do
1.
ne Limite (
iU Kao Prvi Korak Odluujui, A Jula
Svak
Popularno
Pri Donoenju Jedno Vreme I e
Jednom Godi

8
Seminarski rad Budet Evropske unije

ne , A
Savet Je Tri etvrtine Developm Strane, Oko Da
Usvaja
Do 5. Od Ukupnih ent-), Preraspodele Ogranii
Oktobra
U Sredstava. U Izdaci Za Sredstava. Finansijs
Godini
Koja Njih Spadaju Strukturne Mogunost ke
Predhod
i Najvei Deo Fondove, Evropskog Planove
Budets
koj. Od Sredstava Za Vei Deo Parlamenta Da Parlament
Trenutk
a Poljoprivredu, Izdataka Povea Ili a, Ali Ne
Predloga
Prelimin Pomo Za Smanji Moe Da
arnog
Nacrta Nerazvijenim Administr Sredstva Za Utie Na
Budeta
Do Zemljama, aciju Odreene to Da Li
Njegovo
g Deo Trokova ( Visinu Svrhe Nije e Ih Biti
Usvajanj
a Dug Je Administracuj Odreuje Neograniena Ili Nee I
Put.
Kada e Eu I Deo Parlament Jer Komisija Da Li e
Komisij
a Saini Izdataka Za ).5 Ima Se
Prelimin Komisija I
arni Ribolovnu Mogunosti Sredstva
Savet
Nacrt
Ona Ga Politiku Imaju Da Ih Preraspor
Do 15. Poslednju
Jula ( Visinu Re Kada Ogranii Sa eivati Iz
alje Je U
Savetu Odreuje Tri Faktora: Jednog U
Pitanju
Ministar
a Na Savet ).4 Odluivanj Drugi
> Kreta
Tzv. eO
Prvo Obavezni Fond.
U Neobavezne
itanje m, A nje Bdp-A
, Koji Izdatke
Ga
Parlament
O U
Usvaja Spadaju Manji
Kvalifik Neobavez
ovanom Zemljama P
Deo Sredstava nim
Veinom r
Izdacima
. Posle Za o
Toga, Unije. lanicam k
Do 31. Poljoprivredu, o
Jula, Tokom a p
Savet, Pomo i
Nakon Usaglaav
Konsult Nerazvijenim > Drav j
acija Sa anja e
Parlame v
Prekomorskim ni Izdaci
ntom, Budeta i
Utvruje Zemljama,
Nacrt. Snana Je U
Manji Deo M
Borba lanicam .
Budetska Izdataka Za ,
Izmeu 2
Sredstva Se Ribolovnu a
Saveta I 0
Dele Na Politiku, Sva 0
Komisije, > Trok 5
Obavezne I Sredstva Iz ,
Sa Jedne, I ovi ivota E
Neobavezne Fonda Za v
Evropskog o
Izdatke. Istraivanje I Evropska
p
Parlament
Razvoj (R&D - Komisija s
Obavezni a, Sa k
Research and Moe Samo a
Izdaci ine Druge

9
Seminarski rad Budet Evropske unije

U 5
n , Decembra Razmatra Na Tekst
i E
Svake Dva itanja Budeta).
j v
a o Godine. . Posle Prvog Zatim Se
- p
s Mnogo itanja U U
U k
v a Ranije Pre Oktobru Drugom
o
d U Poetka Parlament Ima itanju
, n
Odreene Ovlaenja Da Usvaja
i
S j Budetske Izmeni I Budet.
l a
u - Godine Pobolja Nacrt Pre

b U Sve Budeta Koji Finalnog

e v
n o
Ustanove Je Predoio Glasanja
i d Eu Su Savet. O
,
G Obavezne Odreena Budetu (
l S
a l Da Prijave Neslaganja U
s u
n Odreene Razmotrie Se Decembr
i b
k e
Budetske Na Vreme I u ),
, n Izdatke. Razreiti U Parlament
B i
e Komisija Meusobnim Moe
o G
g l Konsoliduj Sastancima Izmeniti
r a
a s e Te Izmeu Ove Poslednji
d n
, i
Izdatke I Tri Institucije. Nacrt
S k Rani Zatim Se Ovaj Budeta
t ,
r B Predlog Nacrt, Sa Predloen
a e
n o Nacrta Svim Od Strane
a g
r Treba Da Sugestijama Saveta.
2 a
6 d
Ponudi Ponovo Vraa Ukoliko
9 , Parlament Pred Savet. Bude
. S
t u I Savetu Pre Drugog Usvojen,
P r
r a Do 1. itanja ( U Predcedni
o n
k a Septembra Novembru ) , k
o
. Savet Savet Odrava Parlament
p 2
i 6 Potom Intezivne a
j 9
e . Usaglaav Konsultacije Potpisuje
v
i Finansijska a Budet U Cilju Budet.

Godina U Eu Sa Postizanja
Evropski
M
Zapoinje 1. Parlament Dogovora O
. Parlament
, Januara I Traje om, Koji Budetu U
2 Ima
0 Do 31. Ga Naelu ( Ceo
0 Znatni

10
Seminarski rad Budet Evropske unije

Sastav
Uticaj Na Svaki Mesec Dobila Trokove.
Komisije
Nain Moe Troiti Podneo Sopstvene Pravno,
Ostavku
Troenja Najvie Do Usled Izvore Ovi
Jedne Korupcije Finansiranja I Resursi
Neobavezni
I
h Izdataka, Dvanestine Neodgovar To: Deo Pripadaju
ajueg
Dok Budeta Iz Troenja Carina Od Uniji.

Obavezne Predhodne Sredstava. Uvoza U Eu Zemlje

Izdatke Ne Godine.6 Iz Treih lanice

Za Nadgledanje
Moe Da Zemalja, Ih
Pravilnog
Menja , Ve Troenja Prihodi Od Skupljaju
Sredstava Proko
Samo Da Budeta 1975. pijevi Nameta Pri U Ime
M.,20
Godine Je 05,Ev Uvozu Evropske
Usvoji Ili Ne Osnovan opska
Usvoji Revizorski Sud Unija- Poljoprivredni Unije I
, A Od 1993. Uvod,
Budet U Godine On Ima Slube h Proizvoda I Zatim Ta
ni
Isti Status Po Glasni Deo Pdv-A U Sredstva
Celini. Vanosti Kao I k,Beo
Savet I grad Iznosu Od 1% Prebacuju
Za Ne Komisije. 270.
Od Ukupno U Budet
Usvajanje Izvetaje Budets
Revizorskog ki Prikupljenih Unije.
Budeta Suda Parlament
I Savet Prihodi Prihoda.
Potrebna Je Tokom
Ministara
Zemlje
Dvotreinsk Razmatraju U Prvim Prvih
Dve Godine lanice Su
a Veina U Godinama Godina
Posle Dotine
Budetske Zadravale
Parlamentu. Nastanka Postojanj
Godine. To 10% Od
Ako Se Kanjenje Nije Eez Je a Ovog
Stvar Iznosa
Budet Finansiran Sistema ,
Neaurnosti
Suda , Ve Prikupljenih
Usvoji , a Pomou Finansira
Potrebe Da Se Za Dve
Nastavlja Se Saekaju Svi Priloga nje Unije,
Relevantni I Prvonavedene
Normalno Zemalja Sredstva
Konani Podaci
Svrhe, Usled
Finansiranje Za Datu lanica. Od Uvoza
Godinu. Ako Trokova
Aktivnosti Ep Smatra Da Tokom Su Bila
Sredstva Nisu Ubiranja Tih
Unije. Ako Prve Najznaaj
Valjano Sredstava.
Se Budet Troena , On Polovine niji Izvor
Moe Da Ne Evropska
Ne Usvoji , 70-Tih Prihoda ,
Usvoji
Revizorski Unija Od Tada
Eu Prelazi Godina Ali Se to
Izvetaj I U Sa
Na Tom Sluaju Dolo Je Brzo
Evropska Sopstvenim
Privremeno, Do Bitne Promenil
Komisija Mora
Da Podnese Resursima
Meseno Promene. o Usled
Ostavku. To Se Finanasira
Finansiranje, Desilo 1999. Evropska Preorijent
Godine Kada Svoje
Gde Se Za Unija Je acije
Je Sanerov

11
Seminarski rad Budet Evropske unije

Trgovine Na Oko 10,5%. To Zemalja 15%

Predh
Partnere Je Stanje Sa lanica Na Prihoda
odne
Unutar Poetka 80-Tih Osnovu Visine Budeta,
Unije. Do Godina. Godin Bdp-A, to Je Tj.Oko
Toga Je Uvedeno Jo 17.8
Od Tada Pa Do e - 1.6
Dolo Zbog 1988. Milijardi
1999. Godine %
Ulaska U Godine.7 Evr-A

Carinsku Struktura So (1,4% Na

Imajui U
Uniju , Nacional
Budetskih pstven Vidu Sve Gore
Nema ni Pdv U
i Navedeno, Od
Prihoda Je
Carina 1985, U
1988. Godine
Unutar Znatno Resurs 2002.
Sredstva Koja
Unije, Ali Smanjen
Promenjena: is - 0.8 ine Prihod
Ima Prema je Na
% Budeta Mogu
Poljopr 0,75%, U
Ostatku Se Podeliti U
ivreda - 2.5 Prihod Od 2003. Na
Sveta. Tako etiri Grupe:
Pdv-A Od 0,5%)
Je Dolo Do %
2002. Tor
Promene Sredstav
Carine Godin Je -Tradicionaln
Trgovinskih a Koja
Smanjen i Resursi-
Tokova. - 15.5 % Se
Na 0.5 %, Sastoje Se Od
Ubrzo Je Pdv - Baziraju
A Carina Koje
Pdv Postao Na Bruto
35,5 % Dravama Se Naplauju
Najvaniji Nacional
lanicama Na Uvoz
Izvor Prilozi
nom
Je Dobara Koje
Punjenja Drava Dohodtk
Doputeno Dolaze Iz
Budeta u (Gross
lanica Na Da Zadre Zemalja Van
Unije Sa National
Osnovu 50 % Od Evropske
57,6%, Income
Prihoda Za Unije. Oni
Nameti Na Bdp-A - Gni) Se
Uvoznu Donose
Poljoprivred Prikuplj
45,9 % Carinu I Odprilike
ni Uvoz Su aju Tako
Razni Od Oko 17,3
Doprinosili to Je
Nameta Milijarde
Sa 31,8%, A Sitni Odreen
Na Eur-A Tj.
Iz Carine Procenat
Prihodi - ine 15%
Poljoprivr
Prema ( 0.73% )
0.8% edni Uvoz. Prihoda
Treim Koji Se
Porasla Je Budeta
Zemljama Je Prenos Primenju
Uloga Indirektni-
Prikupljeno je Na
Iz
Priloga Vat .Oni ine

12
Seminarski rad Budet Evropske unije

Bruto Eu Na Svoja Se Slivaju Unije. Manje Odgovorn

Nacionalni Primanja, U Budet Prosperitetne ost Za
Dohodak Zatim Odreeni Na Nain Zemlje Upravljan
Svake Doprinosi Koji Je lanice je
Zemlje Zemalja Van Propocijal Primaju Budeto
lanice. Evropske Unije an Proporcijalno m Lei
Ovako Za Odreene Bogatstvu Vie Sredstava Na
Prikupljena Programe Svake Nego One Evropsko
Sredstva Unije, Zatim Drave Bogate Tako j
Predstavljaj Sredstva Koja lanice. Da Vie Komisiji.
u Najvei Plaaju UK, Zamalja Primi Glavna
Izvor Kompanije Holandija, Vie Novca Iz Pravila
Prihoda Ukoliko Kre Nemaka, Budeta Nego Koja
Budeta I Propise O Austrija I to Da. Reguliu
Iznose 80 Konkurenciji I vedska , Nain
Milijardi Druge Zakone. Ipak Imaju Prokopijev Potronje
i
Eura Tj. Ovako Odreene M.,2005,E I
vopska
ine 69% Skupljeni Beneficije Unija- Upravljan
Uvod,
Svih Resursi ine I Prilikom Slubeni ja
Glasnik,Be
Prihoda. Do 1,5% Konanog ograd, Sredstvim
Strana 268.

U Budet Se
Budeta Tj Obrauna Budetski a Eu
Oko 1.3 Njihovih Rashodi Nalaze Se
Takoe
Milijarde Eura. Doprinosa. Od Vanosti U
Slivaju
Sa Druge Je Ne Samo Finansijs
Sredstva I Iz Totalna Sredsta
Strane, Kako Se kim
Drugih Eu Za 2007
Fondovi Budet Puni, Pravilima
Izvora, Kao Godinu,
Eu Se Nego Kako Se (Financial
to Su Predviena
slivaju I Prazni. Op Regulatio
Kazne, Budetom,
Ka Ukupnog n).S
Vikovi Iz Iznose Oko
Zemljama Budeta, Oko Drugi Set
Prethodnih 116.4 Milijardi
lanicama 20 % Iznosa Pravila
Godina, Eur-A, Dok
Prema Se Prazni Tzv
Odreeni Ukupna Suma
Prioritetim Preko Tela Implemen
Porezi Koje Koja Je
a Unije, A Oko ting
Plaaju Predviena Za
Definisani 80 % Preko Rules
Zaposleni Finansiranje
m U Drava Postoje
Pri Svih Projekata
Okviru lanica. Da Bi Se
Organima I Eu Je Neto
Evropske Najvea Pravilno
Institucijama Vea. Prihodi

13
Seminarski rad Budet Evropske unije

Primenila Ove U Jednom Radi O

Finansijska Odluke Dobrom Delu istijim
Http://www.Ec.Eur
Pravila. Pre opa.Eu/budget/ind Nastale Zemalja On Je Plaama,
ex En.Htm
Nego to Se ( Datum Pristupa Su Iz Preko 3 % Bezbednij
05.12. 2007.
Odobre Bilo Godine ) Veoma Bdp-A. oj Hrani
Koja Delatnosti I Praktini Na
Unija Ima
Sredstva Za Projekti Koji h Pravo Da
Tanjirima
Odreene Se Finansiraju Razloga. Zajmi Novac , Boljim
Programe, Iz Budeta Eu Udruiva Na Putevima,
Svaki Oslikavaju njem Meunarodni Ili
Zahtev Mora Prioritete Snaga U m Garanciji
Da Proe Postavljene Ovim Finansijskim Ljudskih
Strogu Od Strane Oblastim Tritima. Fundame
Proceduru I Zemalja Eu U a Mogu Mogunosti ntalnih
Mora Da Odreenom Se Postii Uzimanja Prava.
Ima Trenutku. One Bolji Za
Kredita Su Razvoj I
Odreenu Su Grupisane Rezultati Ograniene, Poslove
Pravnu U ire I Manji Mada Je U
Potporu. Kategorije Trokovi. Dozvoljeno Narednih
Ova Pravila Trokova Budet Zaduivanje U 7 Godina,
Upravo I (Poznate Kao Unije Ime Eu Jo Od Zemlje
Postoje 'Headings') I Treba Da Njenih Eu
Kako Bi Se U 31 Razliita Bude Poetaka
Odluile
Osigurala Polja Izbalansira ( Ezu ) Kako
Su Da
Objektivnost Politike n I On to Bi Se Tim
Najvei
Prilikom Delatnosti. Uglavnom Sredstvima
Deo
Ocene Budet Eu Jeste. Finansirali
Zajednik
Isplativosti Finansira lanice Eu Programi.
ih Snaga I
Pojedinih Delatnosti I Meutim Direktno Ili Budeta
Projekata I Projekte U Imaju Indirektno, Eu
Time Onim Znatne Svi Imaju Posvete
Postavili Domenima Probleme Koristi Od Stvaranju
Odreeni Politike Oko Sa Neke Veeg
Limiti Kojih Su Se Budetom- Delatnosti Ekonoms
Potronje. Sve Zemlje Ogromna Koja Se kog
Eu Sloile Da Veina Finansira Iz Razvoja I
Delaju Na Njih Ima Budeta Eu, Poslova.
Nivou Unije. Deficit , A Bilo Da Se Odrivi

14
Seminarski rad Budet Evropske unije

Razvoj Je Potencijala Eu. Zahvaljuju Bezbednosti I Bolesti

Postao Jedan Ovaj Prioritet, i Kvaliteta ivotinja,
Od Glavnih Poznat Kao Geografsk Poljoprivredni Izlivanja
Prioriteta Kohezija oj I h Proizvoda. Nafte I
Unije. (Povezivanje), Klimatskoj Drugo, Sa Zagaenj
Ekonomija Poziva Da Se Raznovrsn Stanovita e
Eu Mora Da Pomogne - osti, Proizvodnje, Vazduha
Bude Posebno Zemlje Eu Proizvoai Na
Konkurentni Regionima U Proizvode Bi Trebalo Da Zaustavlj
ja, A Manje Manjoj Veliki Broj Planiraju I aju Se Na
Prosperitetni Prednosti, Razliitih Adaptiraju Nacional
Regioni Kako Bi Poljoprivr Proizvode nim
Moraju Da Transformisali ednih Prema Granicam
Sustignu Svoju Proizvoda, Zahtevima a. Ovakve
Druge Ekonomiju U Koje Potroaa, Ali Pretnje
Regione.U Pravcu Evropski U Skladu Sa Zahtevaju
Periodu Od Sustizanja Potroai ivotnom Akciju
2007. Do Globalne Mogu Da Sredinom. Na
2013. Konkurencije. Kupe Po Takoe, Razliiti
Godine, Od Inovacije I Razumnim Uspeno m
Svakog Evra Ekonomija Cenama. Upravljanje I Poljima I
Koji Se Znanja Napori Eu Zatita U
Potroi Iz Obezbeuju Na Ovom Prirodnih Velikom
Godinjeg Nov Okvir Polju Resursa Mora Broju
Budeta Eu, Mogunosti Za Imaju Dva Ukljuiti Zemalja.
8 Centi Pokretanje Cilja. Direktne Mere U
Odlazi Na Razvoja U Prvo, Ono Za Zatitu Periodu
Aktivnosti Ovim to Se ivotne Od 2007.
Koje e Eu Regionima. Od Proizvodi Sredine, Za Do 2013.
Uiniti Svakog Mora Restrukturiran Godine,
Konkurentni Potroenog Korespond je I Unoenje 43 Centa
jom.Postizan Evra, 36 Centi irati Sa Raznolikosti Od
je Ide Na Onim to U Ruralnu Svakog
Dugoronog Aktivnosti Potroai Ekonomiju I Potroeno
Razvoja Kohezije. ele, Za g Evra Iz
Zavisi I Od Ukljuuju Promovisanje Godinje
Prirodni
Poveanja Resursi i Visoki Odrivog g Budeta
Razvojnog Stepen Ribolova. Eu Ii e

15
Seminarski rad Budet Evropske unije

Na Prirone Prava. Oko 1 Uee U Obezbeuje Pokriva

Resurse. Cent Od Drutveni Neophodnu Trokove
Svakog m Pomo U Plata
Fudamental
ne Slobode, Potorenog Debatama. Hitnim Zaposleni
Bezbednost
I Pravda Evra Iz Tei I Da Situacijama ma I
Budeta Eu Zatiti Prirodnih Izgradnje
Borba Protiv
Troie Se Na Javno Katastorfa. U Svih
Terorizma,
Ove Poslove. Zdravlje I Drugim Institucija
Organizovan
Interese Sluajevima, Eu,
og Biti
Evropljanin: Potroaa. Radi Se O Ukljuuju
Kriminala I Debata,
Dijalog I Oko 1 Dugoronoj i
Nelegalne
Kultura Cent Na Pomoi U Evropski
Imigracije
U Eu ivi Svaki Prosperitetu, Parlament
Efikasnija Je
Preko 495 Potroeni Stabilnosti I , Savet
Ukoliko
Miliona Ljudi. Evro Ide Bezbednosti. Ministara
Zemlje Eu
Govore Na Oko 6 Centi ,
Dele
Razliitim Ovakve Od Svakog Evropsku
Informacije
Jezicima I Aktivnosti Evra Ide Na Komisiju,
I Delaju
Pripadaju Pod Saradnju Sa Evropski
Zajedno. Eu
Razliitim Nazivom Zemljama Sud
Tei Ka
Kulturama. 'Gtizenshi Koje Treba Da Pravde I
Boljem
Zajedno Grade p' Se Pridrue Evropski
Upravljanju
Neprocenjivo (Dravljan Uniji, Drugim Sud.
Tokovima
Blago stvo). Susednim Finansi
Migracije U
Evropske Zemljama, I jska
Uniju I Global Perspek
Unije: Kulturnu Player Siromanim
Veoj tiva
Raznolikost Uticaj Regionima I
Saradnji U
Od 1988.
Zasnovanu Na Fondova Zemljama
Spreavanju
Da Bi Se
Zajednikim Eu Ne irom Sveta.
Kriminala I
Izbegli
Vrednostima. Zaustavlja Administrati
Pravnim
vni Trokovi Problemi
Budet Eu Se Na
Poslovima,
Sa
Promovie I Spoljnim Oko 6 Centi
Kao I U
Godinji
titi Ovo Granicama Od Svakog
Poslovima
m
Kulturno . U Evra Troi Se
Sigurnijeg
Budeto
Naslee I Mnogim Na
Drutva
m,
Bogatstvo, Sluajevi Funcionisanje
Zasnovanog
Unapredi
Ohrabrujui ma, Evropske
Na
o
Pritom Aktivno Budet Eu Unije. To
Vladavini
Budetsk

16
Seminarski rad Budet Evropske unije

u Disciplinu, anice) G Su Tabela 3:

Proces Rasho n Stvar Finansijs
Usvajanja da i na ka
Budeta, Eu; ( Pla Perspekti
Planiranje Predla K anja va Eu U
Aktivnosti e Se o U Milionim
Pristupalo Prelaz m Izno a Eur-A
Se Izradi ak Na is su
Obaveze
Finansijske Pet ij Od 1. Poljoprivreda
1a. Zpp (Cap)
Perspektive Godin a 1,14 1b. Razvoj Sela
2. Strukturne Akcije
Unije. a P % Strukturni Fondovi
Kohezivni Fondovi
r Gni 3. Unutranje Politike

Stvarni 4. Spoljanje Akcije
e Eu
5. Administracija
Godinji Nivo 6.Rezerve
d (240
sre Novana Rezerva
Rashoda Se Rezerva Za Hitnu Pomo
l Eur
dnj Garantna Rezerva
Utvruje o Godi
oro
Budetom nje
ni Htt
il Po p://
(e Gornje Granice ww
a Glav w.E
sto Se Revidiraju kof.
J i Bg.
go Samo U Ac.
u Stan Yu (
di Izuzetnim Dat
l ovni um
nji) Okolnostima Pris
a ka) tup
Fin a
Za 2 01.
ans Svaka lanica 12.
2000- 0 200
ijs Maksimalno 7.
2006. 0 Go
ki Moe Da din
Limit 4 e)
Ok Dobije Iz
);
Karakter
1,27% Budeta Eu
vir: istike
Gdp Eu P
Po Iznose Do 4% Finansijs
(1,24% r kog
Nacionalnog
kaz
e Okvira
Gni Eu) Gdp; Prioritet
uje 2007-
d
Rast I 2013:
Ma
l
Konkurentnost
ksi Za Prvo,
o
Eu (U Skladu
ma 2007- Usvojeni

Sa Agendom
lni 2013. Rashodi
e
2000)9.
Izn Limit U
n
os 1,24 Sedmogo
a
(Gr % dinjem

17
Seminarski rad Budet Evropske unije

Periodu Za 1% Gni Pogoena Izmeu Rashoda

Oko 280 Godinje. Poljoprivr Ostalih, Za
Milijardi eda I Predvieni I Administr
Tree, U
Evra Ili Za Unapreen Rashodi Za aciju
Strukturi
etvrtinu je Kandidate I Eu).10
Rashoda,
Manji Od Konkurent Potencijalne
Razliito Su
Onoga to nosti I Kandidate
Kresane
Je Komisija Rasta (Oni Su
Osnovne
Predlagala. Unije. Prepolovljeni
Stavke
I Umesto
Budeta: etvrto,
Drugo,
9,3%
Jedino Su Najgore
Faktika
Prosenog
Apsolutno Su Proli
Plaanja Http
Uea U
Poveani Fondovi ://w
Svake ww.
Budetu
Rashodi Za Za Stavku Ekof
Drave .Bg.
Unije,
Administraciju, eu Kao Ac.
Manja Su Yu
Zahvatae
A, Iako Su I Za Globalni ( Da
Od tum
Samo 5,8%
Njih Umanjeni Partner", Prist
Predloenih upa
Budeta; Bie
Izdaci, U Kojoj 01.1
I Nee Prei 2.20
ak Neto
Najmanje Su Su, 07.
God
Manji Od ine )
tabela 4: Dinamika Okvira 2007-
Finansijskog 2013.

Bruto Obezbediti Eur-A Za Fondova

dananja Nacionalnog Dodazna 2007. Godinu Eu
Struktura
Proizvoda 25 Sredstva ti Je 4,6 % Odvojiti
Budeta
Evropske Zemalja Eu. Za Vie Nego to 11,5 %
Unije Razvojnov Je Planirano Vie
Britanija Je Na
ih lanica, Za 2006. Novca
Budet Sastanku U
Uglavnom Godinu. Nego Za
Evropske Briselu Pristala
Iz Istone 2006.
Unije Za Da Smanji Dave lanice
I Centralne Godinu.
Period Od Svoje Eu I lanovi
Evrope.
2007 Do Povlastice Koje Ep Sloili Su Ukljuuju
2013 Godine Uiva U Evropska Se Da Prioritet i
Iznosi 862,3 Budetu Za Unija Bude Korienj
Milijarde Blizu 10,5 Treba Da Podsticanje e
Eur-A, Milijardi Eur-A Izdvoji Na Konkurentnost Strukturni
Odnosno U Periodu Od Stranu i Evropske h
Neto Vie Sedam Godina, 126,8 Privrede, Za Fondova
Od 1 % to e Milijardi Koji e Se Iz Za

18
Seminarski rad Budet Evropske unije

Najsiroman Se Ranije Za 2007. vi Na V

ije Zemlje Vodilo Pod Godinu, Sirom i
Eu, Odvojeo Jednom Koji ane e
Je 3 Stavkom Poveava Oblast N
Milijarde -Poljoprivreda, Ulaganja i, e
Evra ( 43% Odlazi Tri U Projekte Obraz g
Celog etvrtine Privrednog ovanje o
Budeta ) Za Budeta. Rasta, Ali , 2
Projekte Je I Dalje Obuk 0
Oko 5,5 % ( 7
Koji Pod u, 0
Milijardi Eur-A
Sunamenjeni Dominacij Inova 6.
) Budeta
Ubrzavanju om Skupih cije,
Pokriva
Ekonomsko Poljoprivr Istrai
Administrativn T
g Rasta I ednih vanja
e Trokove r
Smanjenju Subvecnija I
Evropskih o
Nezaposleno . Evropski Razvo
Institucija, A
sti, Parlament j, Kao
Slina Suma e
Transevrops Je Odredio I
( 6,7 Milijardi nj
kim Trokove Druge
Tj. 5% ) Je e
Mreama, Na 115,5 Mere
Odreena Za N
Doivotnom Milijardi Za
Spoljnu a
Obrazovanju Evra, to Jaanj
Politiku Eu. P
I Je Za 7,6 e
Jedan Procenat ol
Inovacijama. Odsto Vie Ekono
Budeta Je jo
Nego Ove mskog
Na Direktne p
Namenjen Za
Godine I Rasta
Subvencije Projektekoji Se ri
Predstavlja Odre
Farmerima Odnose Na v
0,99 eni Su
( Dobijaju Graanstvo, re
Procenata Na
43,7 Slobodu, d
Godinjeg 54,9
Milijardi Bezbednost I u,
Ekonomsk Milija
Eur-A) I Pravdu. U
og rdi
Fondovima kl
Struktura Proizvoda Evra,
Za Razvoj Budeta Za ju
2007. Godinu Eu. to Je
Ruarlnih
Za
Podruja Zakonodavci uj
Tr ak
( 12,4 Evropske Unije i
o 15,4
Milijarde Su Odobrili K
ko Odsto
Eur-A ), to Budet Unije o

19
Seminarski rad Budet Evropske unije

ntro Eu Pravnih Pruanje Budetsk

verz Odredj Instrumen Spoljne o
ne eni Su ata Na Pomoi U Razdoblje
Sub Na 6,9 Osnovu Budetskim Od 2007.
venc Milijad Kojih Su Periodu 2007- Do
ije ri Evra, Ovi 2013. U Tom 2013.God
Selj Strana Programi Cilju Je.U ine, Koji
acim Pomo Pomoi Septembru Objedinju
a I 6,8 Realizova 2004.Godine, je
Fon Milijar ni. Potreba Evropska Dosadan
dove di, A Za Komisija je
Za Za Uproava Predloila Instrumen
Raz Unutra njem Usposrtavljanj te: Phare,
voj nju Sistema e Novog Sapard,
Sela, Bezbed Spoljne Istrumenta Za Ispa,
I nost Politike, Potpristupnu Cards1 ,
Dalj Odvoje Kao I Za Pomo Kao I
e Su no Je Postizanje (Instrument Pretpristu
Najv 1,2 m for Per- pni
ea Milijad Maksimal Accession Instrumen
Stav u nih Assistance - t Za
ka Evra.11 Rezultata Ipa 2007- Tursku.
Bud Korienje 2013), Koji Je
Instrument Ipa 2007-
eta, m Namenjen
Za 2013. U
Sa Pretpristup Namenjeni Pruanju
Fokusu
56,3 nu Pomo - h Podrke
Ipa 2007- Ima Dva
Mili Finansijski Zemljama
2013 Glavna
jardi h Kandidatima
Prioriteta:
Evra Evropska Unija Sredstava Za lanstvo U
. Je Vremenom Dovela Je Eu, Kao I
Razvila itav Do Toga Potencijalnim P

Spektar Da Kandidatima o
Tro
Programa Evropska Za lanstvo U m
kovi
Spoljne Pomoi Komisija Eu. Re Je O o
Na
to Je Za Predloi Jedinstvenom
Ad
Rezultat Ima Jednostavn Pretpristupno Z
mnis
Nastanak Preko iji Okvir m Instrumentu e
traci
30 Razliitih Za Eu Za m
ju

20
Seminarski rad Budet Evropske unije

ljam Kapacit I Hrv s

a U eta I . atsk t
Ispu Jaanje aI v
njav Pravos K Ma o
anju ua; a ked
Polit n onij U

iki d a);
Pomo
h, i E
Zemlja II.
Eko d u
ma U P
nom a
Proces o
skih t (
u t
I i S
Pripre e
Krit r
ma Za n
eriju Z b
Korie c
ma a i
nje i
Koji j
Struktu j
Se a
rnih a
Odn l ,
Kohezi l
ose a
onih n
Na n U
Fondov i
Usv s k
a Eu
t l
ajanj K
Nakon
v j
e a
Pristup
o u
Prav n
anja

nih d
Evrops
U u
Teko i
koj
j
vina d
Uniji.
E u
Eu, a
u
Kao t
i
I Http://ww i
w.Ekonomi (
Izgr st.Co.Yu
( Datum T K
adnj Pristupanja Z
10.12.2007 u o
a . Godine ) a
r s
Ad Zemlje
s o
mini Korisnice Ipa
k v
strat Su Podeljene U l
a o
ivni Dve Katrgorije: a
,
h n
I

21
Seminarski rad Budet Evropske unije

Komponente Zemljama Gafikon 5

M Kandidatima :
Ipa Za Period Prekogra
eto Za lanstvo Kmponen
hij 2007- nina (Trenutno te Ipa Za
u,
2013.Godine Saradnja Turska, Period
Cr Hrvatska I 2007-
Su:
na Makedonija) 2013.
Go RegionalSu Dostupne Godine
ra,
Pom ni RazvojSve, A
Bo Ostalim
o Ipa
sn Zemljama
aI Tran Razvoj (Albanija,
He
ziciji LjudskihBih, Crna
rce Gora I Srbija),
I Resursa
go Do Dobijanja
vin Izgra Statusa
aI
dnji Ruralni Kandidata,
Al Samo Prve
Instit Razvoj
ba Dve
nij ucija Komponente.
a).

pomo Tranziciji Izgradnji Institucija

Prekogranina Saradnja
regionalni Razvoj
razvoj Ljudskih Resursa
ruralni Razvoj

Izvor: Lazovi M., Kneevi I., Miri O., Pejevi A., 2007, Ipa- Vodi Kroz Istrument Pretpristupnu Pomo Eu
2007-2013,Fond Za Otvoreno Drutvo I Evropski Pokret U Srbiji, Beograd,Strana 13.

Ova Komponenta Je Kljuna Za Sve Aktivnosti Koje Su Vezane Za Izgradnju Institucija I

Podrku Tranziciji U Zemljama Potencijalnim Kandidatima Za lanstvo U Eu.
Prekogranina Saradnja

Kljuni Cilj Je Priprema Za Implementaciju I Upravljanje Kohezionom Politikom Zajednice ,

Pogotovu Za Korienje Sredstava Evropskog Fonda Za Regionalni Razvoj I Kohezionog Fonda.

Razvoj Ljudskih Resursa

Cilj Ove Komponente Je Da Pripremi Zemlje Kandidate Za Programiranje, Implementaciju I

Upravljanje Evropskim Socijalnim Fondom U Okviru Evropske Strategije Zapoljavanja.

22
Seminarski rad Budet Evropske unije

Ruralni Razvoj

Poslednja Komponenta Je Namenjena Zemljama Kandidatima U Cilju Pripreme Za

Implementaciju I Upravljanje.

(Tabela Na Str,19,Ipa)

Viegodinji Idikativni Finansijski Okvir

Prvi Dokument Koji Se Izrauje U Procesu Programiranja Ipa Je Viegodinji Indikativni

Finansijski Okvir Definisan Od Strane Evropske Komisije, Pokazuje Indikativnu
Raspodelu Sredstava Ipa Po Zemlji Korisniku I Po Komponentama. To Je Tabelarni
Prikaz Koji Pokriva Trogodinji Period I Obrazlae Kriterijume Alokacije Sredstava, U
Zavisnosti Od Potrba, Apsorcionog I Upravljakog Kapaciteta Zemlje
Korisnika.Viegodinji Indikativni Finansijski Okvir Je Definisan Tako Da Bude
Fleksibilan to Se Tie Iznosa Koji Korisnik Moe Dobiti , Ali U Isto Vreme Je I
Dovoljno Odreen Da Omogui Viegodinje Planiranje.12
Finansijski Okvir Za Ipa Iznosi 10 Milijardi Evra, Koliko e Zemlje lanice Unije
Izdvojiti Kao Pomo U Periodu Od 2007. Do 2013. Godine.

Primena Ipa Poinje Od 1. Januara 2007. Godine.

Upravljanje Fondovima

Postoje Tri Sistema Upravljanja Fondovima:

1. Centralizovani Sistem Upravljanja

2. Dekoncetrisani Sistem Upravljanja I

3. Decentralizovani Sistem Upravljanja.

Budui Da Ipa Poznaje Samo Ovaj Trei, Vie Panje u Posvetiti Samo Njemu

U Sluaju Decentralizovanog Sistema Upravljanja Fondovima, Zemlja Korisnik Fondova

Obavlja Zadatke Ugovaraa. Aktivnosti Sprovoenja, Ukljuujui Ugovaranje I Isplatu, U
Nadlenosti Su Nacionalnih Institucija. Svi Fondovi Koje Zemlja Primalac Ne Iskoristi Moraju
Se Vratiti Evropskoj Komisiji. Decentralizovani Sistem Upravljenja Fondova Eu Podrazumijeva
Postepeni Prenos Nadlenosti U Upravljanju Fondovima Sa Delegacije Evropske Komisije Na
Zemlju Korisnika Fondova.

Za Potpuno Uspostavljanje Decentralizovanog Sistema Upravljanja Fondovima Potrebno

Je Imenovanje Nosioca Pojedinih Odgovornosti I Izgradnja Posebnih Institucija Koje e Biti
Akreditovane Od Strane Evropske Komisije.

Te Institucije Su :

1. Nacionalni Ipa Kordinator

2. Nacionalni Fond Kojim Rukovodi Lice Ovlateno Za Ovjeravanje,

23
Seminarski rad Budet Evropske unije

3. Centralan Jedinica Za Ugovaranje I Finansiranje Kojom Rukovodi Lice

Ovlaeno Za Overavanje Programa

4. Jedinice Za Implementaciju Projekata Kojim Rukovodi Lice Zadueno Za

Upravljanje Programima Pomoi
Viegodinji Idikativni Planski Dokument Za Srbiju 2007 - 2009.Godinu

Osnovni Strateki Cilj Pretpristupne Pomoi Srbiji Je Podrka Tranziciji U Status Zemlje
Kandidata, Kao I Podrka U Narednim Fazama. Do Dostizanja lanstva U Eu. Ipa Koristi Za
Pomo Srbiji U Ispunjavanju Politikih, Ekonomskih I Pravnih Kriterijuma Za Pristupanje.

Visegodinji Idikativni Planski Dokument (Multi-Annual Indicative Planning Document-Mipd),

Koji Se Se Odnosi Na Period Od 2007. Do 2009. Godine,Je Prvi Strateki Dokument Namenjen
Srbiji U Okviru Instrument Za Pretpristuonu Pomo. Ovim Dokumentom Se Uspostavlja
Strateki Okvir I Utvruju Glavna Podruja Delovanja I Glavni Prioriteti Godinjih Akcionih
Programa Koji Se Primenjiju Na Osnovu Mipd-A. Mipd Se Priprema Za Trogodinji Period I
Aurira Na Godinjem Nivou (Npr. Mipd Za 2008. Godinu Odnosie Se Na Period Od 2008. Do
2010. Godine).

Mipd-Om Su Utvrena etiri Glavna Podruja Delovanja:

1. Podrka Srbiji U Ispunjavanju Politikih Zahteva Psp

2. Poboljanje Drutveno-Ekonomskih Situacija U Zemlji

3. Pribliavanje Evropskim Standardima

4. Podrka Prekograninoj Saradnji Sa Susednim Dravama Kandidatima I

Potencijalnim Kandidatima Kao I Dravama lanicama Eu.

Imajui U Vidu Da Je Srbiji, Kao Ptencijalnom Kandidati Za lanstvo U Eu,Trenutno

Omogueno Da Koristi Sredstva U Okviru Prve Dve Komponente Ipa, Mipd Sadri Samo Okvire
I Glavna Podruja Delpvanja U Te Dve Komponente.

Komponenta I - Pomo U Tranziciji I Izgradnja Institucija

Komponenta I - Pomo U Tranziciji I Izgradnja Institucija - Obuhvata Tri Potkomponente:

Politiki Zahtevi: Pomo Evropske Komisije Koristi Se Za Podrku Stabilnom, Modernom,

Demokratskom,Multietnikom I Otvoirenom Drutvu, Zasnovanom Na Vladavini Prava,.
Posebna Panja Se Posveuje Reformi Dravne Uprave I Reformi Pravosua.

Drutveno-Ekonomski Zahtevi: Pomo Evropske Komisije Koristi Se Za Podrku Razvoja

Drutveno-Ekonomskog Okruenja.

24
Seminarski rad Budet Evropske unije

Evropski Saradnici: Pomo Evropske Komisije U Podravanju Plana Srbije Za

Pristupanju Eu (Usklaivanje Prava I Praktinih Politika, Potrebe I Zahtevi
Administracije Za Uspostavljanje Decentralizovanog Sistema Upravljanja Fondovima Eu).

Tabela 6: Okvirna Raspodela Sredstava U Okviru Prve Komponente Ipa

Politiki Zahtevi 20 - 35 %
Drutveno - Ekonomski Zahtevi 45 - 60 %
Evropski Standardi 20 - 30 %
Izvor: Lazovi M., Kneevi I., Miri O., Pejevi A., 2007, Ipa- Vodi Kroz Istrument Pretpristupnu Pomo Eu 2007-
2013,Fond Za Otvoreno Drutvo I Evropski Pokret U Srbiji, Beograd,Strana 46.

Komponenta II - Preko Granina Saradnja I Saradnja Na Granici

Komponenta II Podrava Prekogranine Programe Koji e Biti Pokrenuti Izmeu Srbije I

Susednih Drava labnica Eu (Maarska,Bugarska, Rumunija), Drava Kandidata (Hrvatska,
Makedonija) I Drava Potencijalnih Kandidata (Crna Gora, Albanija, Bosna I Hercegovina).

Meutim Da Bi Dolo Do to Efikasnije Primene Programa Eu Neophodno Je Da Se U Srbiji U

Znatnoj Meri Ukljue Sve Relevantne Institucije, Kao to Su Ministarstvo Za Ekonomske
Odnose, Kancelarija Za Pridruivanje Eu Kao I Nacionalni Koordinator. Takoe Potrbno Je U
Potpunosti Iskoristiti I Unaprediti Administrativni Kapacitet Srbije Kao I Poboljati Slabe
Meuresorske Veze, Koordinaciju I Komunikaciju Kao I Ojaati Veze Centralne Vlasti I
Lokalnih Samouprava Kako Bi Se Na to Kvalitetniji Nainiskoristila Podrka Eu U Pravcu
Smanjivanja Teritorijalnih Razlika.

Samo Ove Mere Kao I Uspostavljanje Decentralizovanig Sistema Upravljanjem Fondovima Eu

Mogu Omoguiti Efikasnu I Nesmetanu Primenu Svih Pet Komponenti Istrumenta Za
Pretpristupnu Pomo - Ipa.
Zakljuak

Prvi Budet Evropske Unije Tj. Tadanje Evropske Ekonomske Zajednice Je Bio Veoma Mali I
Uloga Mu Je Bila Da Pre Svega Pokrije Odreene Administrativne Potrebe Tadanje Zajednice.
Meutim Kako Je Unija Sve Vie Rasla I Kao Su Drave lanice Postajale Sve Vie Zavisne
Jedna Od Druge Tako Je I Rasla Uloga Budeta. Sve Vie Su Rasla Sredstva Koja Su Ulazila U
Budet Kao I to Je Raslo Sve Vie Polje Njegove Primene. On Se Vremenom Menjao Kao I
Struktura Njegvih Prihoda I Rashoda.

Dananji Budet Predstavlja Jedan Sloen Mehanizam Kako Po Proceduri Njegovog Donoenja,
Tako I Po Nainima Njegovog Punjenja I Pranjenja . On Je Postao Poprite Politikih
Bitaka I Mnogobrojnih Kompromisa Unutar Eu. To Na Primer Pokazuju Stavke Kao to Su
Velike Subvencije Za Poljoprivredu I Nove lanice, Jer Se Njihovom Promenom I Znaaju U

25
Seminarski rad Budet Evropske unije

Strukturi Budeta Najbolje Vide Ciljevi Same Unije, Njihova Promena I Stvaranje Novih
Politikih Ciljeva.

Meutim Znaaj Budeta Prevazilazi Okvire Unije Kako Indirektno ( Kroz Uticaj Evropske
Unije Na Svedska Deavanja), Tako I I Direktno, Kroz Razliite Fondove ( Phare, Sapard, Ispa,
Cards1 , Kao I Pretpristupni Instrument Za Tursku, A Sad I Kroz Program Ipa.

Izvesno Je Da e Se Struktura Budeta Sve Vie Menjati a Da e Njegova Promena Zavisiti

Kako Od Reforme Samih Institucija Eu,Od Novih irenja Eu Tako I Od Sveobuhvatnog Stanja
Na svetskoj Pozornici.

Literatura

1. Http://www.Bbc.Co.Uk/serbian/news ( Datum Pristipa 10.12. 2007. Godine)

2. Http://www.B92.Net/biz/vesti ( Datum Pristupanja 09.12.2007. Godine )

3. Http://www.Ec.Europa.Eu/budget/index En.Htm ( Datum Pristupa 05.12. 2007. Godine )

26
Seminarski rad Budet Evropske unije

4. Http://www.Europa.Sr.Gov.Yu ( Datum Pristupanja 10.12.2007. Godine )

5. Http://www.Ekonomist.Co.Yu ( Datum Pristupanja 10.12.2007. Godine )

6. Http://www.Ekof.Bg.Ac.Yu ( Datum Pristupa 01.12.2007. Godine )

1. Harjula M. 2007., A Guide to Europen Union Funding for Ngos, Tony Venables,
Aleksandar Resanovi, European Action Citizen Service, Brussels, Center for Peace
Democracy Development, Belgrade

2. Kragulj D., Milievi D., 2005., Uvod U Ekonomsku Analizu, Mikroekonomija I

Makroekonomija

3. Lazovi M., Kneevi I., Miri O., Pejevi A., 2007, Ipa- Vodi Kroz Istrument
Pretpristupnu Pomo Eu 2007-2013,Fond Za Otvoreno Drutvo I Evropski Pokret U
Srbiji, Beograd

7. Prokopijevi M.,2005,Evopska Unija- Uvod, Slubeni Glasnik,Beograd

8. Http://www.Rts.Co.Yu/kategorija Vesti ( Datum Pristupanja 09.12.2007. Godine )

Www.Maturski.Org

27