Ugljenik je u organskim jedinjenjima etvorovalentan.

PREDAVANJE 2.
Elektronska konfiguracija ugljenika:

1s2 2s2 2p2

dva nesparena elektrona

C-atom
aktivacija
aktivac
2p 2p
Doc.dr Mirjana Abramovi 2s 2s
osnovno stanje ekscitovano stanje

Hibridne atomske orbitale sp3 hibridizacija

+ i
-
s orbitala
orbitala 3p orbitale
s orbitala p orbitala s +p s -p
x x x

Modifikovane orbitale-
orbitale-hibridne orbitale
Promena-
Promena-hibridizacija x

Pre
Prema broju modifikovanih orbitala mogu
mogua su tri
tipa hibridizacije y
z
1. tetraedarska
2. trigonalna i
3. digonalna hibridizacija

Tetraedarska hibridizacija:
hibridizacija:
sp3 hibridizacija
Hibridne orbitale koristi u vezivanju za ugljenik,azot i kiseonik
kiseonik.
sp3 Ugao izmeu hibridnih orbitala 109.5
109.5
s orbitala
orbitala 3p orbitale

x x

y y
z z

2px 2py 2pz

2s
 Model metana
Model metana sp3
H Csp3-Hs Csp3-Hs

4 sp3 hibridiz
hibridizovane orbitale H

H C
x
H C H
H

y
C-H veza u molekulu metana nastaje koaksijalnim preklapanjem 1s
z
H orbitale vodonika i sp3-orbitale ugljenika (
-veza).
veza
Maksimalno preklapanje atomskih orbitala rezultira velikom
H internuklearnom gustinom are.

Model metana Model etana

Centralna C-C veza u molekulu etana nastaje preklapanjem
sp3-hibridizovanih orbitala ugljenika. Csp3-Hs

H H
H
H
C C
H
H H
H H C C
sp3 sp3
H
H
H
C-H veze su vrste energija veze priblino 420 kJ/mol

Csp3-Csp3

Model etana
Dicentrine -molekulske orbitale, orbitale ograniene sa dva jezgra Mogu
Mogua rotacija oko proste veze
atoma, opisuju se kao lokalizovane molekulske orbitale
Srednja energija C-C veze oko 378 kJ/mol, a duina veze 154 pm.

Csp3-Hs

12 kJ/mol
kJ/mol

energija
Csp3-Csp3
Trigonalna hibridizacija: Hibridne orbitale se
koriste u vezivanju za ugljenik,azot i kiseonik.
kiseonik. Model etana

sp2 Za vezivanje se koriste se hibridne i atomske orbitale

Ugao izmeu hibridizovanih orbitala 120
120
pz

H H
C C C
H H

H H
2px 2py 2pz C C
2s H H

Model etana Model etana

Za vezivanje se koriste se hibridne i atomske orbitale

H H
H H C C
C C
H H
H H

H H H H
C C C C
H H H H

Za razliku od rotacije oko proste veze, rotacija oko dvostruke

Model etana veze je veoma te
te ka. Mogu
Mogua je jedino uz raskidanje dvostruke
veze:

Za vezivanje se koriste se hibridne i atomske orbitale

H H
C C -veza
H H 264 kJ/mol
kJ/mol

-veza
H H
C C
H H energija 12 kJ/mol
kJ/mol
 H
Energija dvogube veze ne odgovara dvostrukoj

H

D
C C vrednosti energije proste veze:
D

Energija proste veze: 376 kJ/mol (kod etana)

Energija dvostruke veze: 611 kJ/mol (kod etena)
2 x 376 = 752 kJ/mol

264 kJ/mol 752 611 = 141 kJ/mol

C C
H H H D
C C
D D D H
-veza je slabija,
slabija, pa stoga i nestabilnija od -veze

Trigonalna hibridizacija:
Osobine dvostruke veze

Sastoji se od - i -veze.
sp
Zbog razlike u energiji veze se razlikuju fizi
fiziki i hemijski.

-elektroni su pokretljiviji, ve
vea mogu
mogunost adicionih reakcija
(lako reaguje sa elektrofilnim reagensima).
C-atomi dvogube veze i atomska jezgra vezana za C-
C-atome su x
koplanarni.
Ne postoji slobodna rotacija oko C-
C-C veze (rotacijom se remeti
koplanarnost i spre bono preklapanje 2pz-orbitala)
spreava bo orbitala). y
Koplanarnost i odsustvo rotacije ima za posledicu pojavu z
geometrijske cis-
cis-trans izomerije.
Du
Duina dvostruke veze 134 pm.
2px 2py 2pz
2s

sp Model etina
Ugao izmeu hibridnih orbitala 180
180 p orbitale
pz

-veza
sp sp
H
H C C H
H
py

2px 2py 2pz sp hibridne orbirale

2s
Ugljenik-
Ugljenik-ugljenik trostruka veza je sastavljena od jedne
-veze i dve -veze.
veze.

Osobine trostruke veze:

-veza
-veza Poveana energija.
Smanjeno internuklearno rastojanje
Veza reaktivnija od proste ali manje reaktivna od
dvostruke veze.
H
H C C H
H
Zbog kraeg rastojanja izmeu C-C i boljeg preklapanja
orbitala elektronski sistem je stabilniji.
Tee uestvuju u elektrofilnim reakcijama
Moe da daje i nukleofilne reakcije.
-veza

H C C H

vezivne
prostorni izgled hibridne
Kada su supstituenti razli
razliiti,
iti, ods
odstupanja
tupanja od uobi
uobiajenog
molekula orbitale
obino do 2:
ugla su obi

utvrena vrednost
jedinjenja ugao izmeu veza u stepenima
tetraedarska
tetraedarska sp3
CH3Cl H-C-H 110,5
CH2Cl2 H-C-H 112,0
Cl-C-H 111,8
planarna,
planarna, CHCl3 Cl-C-Cl 110,4
(trigonalna) sp2 CH3CH2CH2CH3 H3C-C-CH2CH3 112,0
H2C=CH2 H-C=C 121,0
Cl2C=CCl2 Cl-C=C 118,0

linearna sp

Teorija savijenih veza na prihvatljiv nain objanjava hemijske osobine

ciklopropana (reakcione osobine sline nezasienim jedinjenjima)

Inter
Interorbitalni
Poling: koncept savijenih veza
veza ugao nuklearni
104
104
ugao
H 60
60 1. Orbitale koje grade prsten imaju
H H poveani koeficijent uea
C C p-orbitala.
Energija C-
C-C veze 272 kJ/mol
H H C
banana vez
veze 2. Veza sa vodonikom-poveano
uee s-orbitala.
Dvostruka veza nastaje preklapanjem tetragonalnih sp3-hibridizovanih
C Veze C-
C-H imaju sp2 karakter
orbitala. Sueljavanjem u prostoru nastaju dve ekvivalentne proste C
veze jednake energije. Po
Po to preklapanje orbitala nije koaksijalno nego
pod uglom, to e savijene veze biti ne
ne to slabije od -veza. H
H
Dvostruka veza manje stabilna od dveju prostih veza.
 H2O: elektronska konfiguracija kiseonika:

Veze u mokekulima koji sadr

sadre atome sa usamljenim
elektronskim parovima. 1s2 2s2 2p4
2p
U molekulima H2O, H2S, NH3 i PH3 eksperimentalno odreeni uglovi 2s
izmeu veza su:
Kod nehibridizovanog kiseonika oekivani
H-O-H 104,5o ugao izmeu veza H-O
O-H bio bi 90o
H2O )
Odstupanje od eksperimentalno
H2S ) H-S-H 92o 90o odreenog ugla bi se moglo objasniti
H
elektrostatikim odbijanjem atoma
NH3 ) H-N-H 107,3o H
vodonika koji su parcijalno pozitivni
O zbog parcijalno jonskog karaktera O-
PH3 ) H-P-H 93,3o
H veze.

H2O ) H-O-H 104,5o

NH3: elektronska konfiguracija azota:

Prema drugim autorima:
autorima: elektrostatiko odbijanje izmeu
pozitivno polarizovanih H-atoma u vodi i amonijaku ne moe
1s2 2s2 2p3 izazvati tako velike promene valencionih uglova.
2p
2s Predpostavka je da O i N pre formiranja molekula H2O ili
Oekivani ugao izmeu veza H-N-H bio bi 90o NH3 hibridizuju svoje periferne orbitale (sp3-hibridizacija)

90o Odstupanje uglova posledica je elektrostati

elektrostatikog odbijanja
H usamljenih elektronskih parova (koji su bli
blii jezgru atoma)
H Veliko odstupanje od eksperimentalno i parova elektrona vezivnih -orbitala O-H ili N-H.
odreenog ugla objanjava se na slian
N H
nain kao kod vode
Kako objasniti uglove veza u H2S i PH3?
NH3 ) H-N-H 107,3o

H amonijak NH3 H
.. .. ....
H C H H C H
.. H O H
..

H N H H N H
..

H H H H voda,
voda, H2O

Manje odbijanje izmeu vezujuih parova elektrona 109.5

109.5 (109.5
(109.5) 109.5
109.5 (107,3
(107,3
) 109.5
109.5 (104.5
(104.5)
 H
C H N H O
H H H H
H H

Ja
Jaina kovalentne veze definisana je energijom veze:
1. Homoliti
Homolitiko razlaganje veze:
1.Disocijaciona
1.Disocijaciona energija veze, DE :
A : B A + B
slobodni radikali
Energija potrebna za homoliti
homolitiko raskidanje
raskidanje neke veze u
Odvija se u gasovitom stanju jedinjenju koje je u gasovitom stanju.
stanju.

DE = Ho pri p=101,325 kPa i T=298K

2. Hetroliti
Hetrolitiko razlaganje veze Energija veze se izraava u kJ/mol ili kcal/mol

A : B A+ + B - 2.Srednja energija veze, SE:

SE:
joni
Odvija se u polarnim rastvaraima Srednja vrednost svih energija disocijacije slinih veza u
molekulu.

Za molekul CH4:
Prose
Prosene entalpije veza, HO na 298K
1.SE
1.SE C-H veze iznosi: H = 1661 kJ/mol
HH .......... 436 kJ/mol C=O1.......... 803 kJ/mol
CH4 C + 4H SE = 1661 kJ/mol = 415 kJ/mol
4 ClCl .......... 243 kJ/mol C=O2 ..........694 kJ/mol
HCl ...........431 kJ/mol C=O3.......... 748 kJ/mol

2.DE
2.DE-
-energija disocijacija veza: HBr ...........365 kJ/mol 1. kod CO2;
CH ..........347 kJ/mol 2. kod formaldehida
formaldehida;
CH4 CH3 + H 3. kod ketona
ketona
H1 = 427 kJ/mol
CH3 CH2 + H H2 = 460 kJ/mol Energija ve
veine prostih veza kre
kree se izmeu 200-
200-400 kJ/mol
1661 kJ/mol
CH2 CH + H H3 = 435 kJ/mol Jednostruke veze atoma sa usamljenim elektronskim
elektronskim parom obi
obino
su slabije.
CH C + H H4 = 339 kJ/mol
Dvostruke i trostruke veze su ja
jae od jednostrukih
Du
Du grupe ja
jaina veza elemenata sa istim elementom se smanjuje.
Razlika pojedina
pojedinanih vrednosti DE posledica uticaja
zaostalih delova molekula na vezu.
 Du
Duina hemijskih veza
Duina hemijske veze posledica je ravnotee privlanih i odbojnih sila
izmeu atoma.

DE i du
duina veze su u obrnutoj srazmeri
Kraa veza vea energija veze.

Veza : DE (u kJ/mol) du
duina veze u pm
Csp3-H (etan) 420 110
Csp2-H (eten) 444 107,6
Csp-H (etin) 552 106
Csp3 Csp3 347 154
C C 610 134
C C 836 120

Polarnost kovalentne veze Relativne elektronegativnosti nekih atoma u

osnovnom stanju (prema Paulingu)
H H Cl Cl
H
Nepolarna kovalentna veza: lokalizovana -molekulska 2,1
orbitala simetrina je u odnosu na oba jezgra u
molekulima H2 i Cl2. Li Be B C N O F
1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0

Elektronegativnost je mera sposobnosti nekog Na Mg Al Si P S Cl

atoma da u ve
veoj meri privu
privue zajedni
zajedniki 0,9 1,2 1,5 1,8 2,1 2,5 3,0
elektronski par kovalentne veze.
veze. K Br
0,8 2,8
Tabela: Elektronegativnost nekih elemenata
Koncept elektronegativnosti znaajan je za razumevanje
vezivanja atoma u molekule i reaktivnost molekula.
Pove
Poveanje elektronegativnosti

X < 1,7 kovalentna veza; X > 1,7 jonska veza Polarna kovalentna veza:
2.1 2.1
Procenat jonskog karaktera diatomnih molekula:
kovalentna nepolarna veza: HH X=0
molekul %jonski molekul %jonski
kovalentna polarna veza: H2 0 CsF 70
CO 2 LiCl 73
NO 3 LiH 76
HI 6 KBr 78
ClF 11 NaCl 79
2.1 3.0 Polarna kovalentna
HBr 12 KCl 82

HCl X=0,9 veza H-F.

HCl
HF
18
41
KF
LiF
82
84
NaF 88
Zajedniki elektronski par pomeren je prema
elektronegativnijem atomu. Razlika u elektronegativnosti izmeu dva povezana atoma
.. + determinie jonski karakter (ili kovalentni karakter) veze.
obele
obeleavanje: H Cl H Cl H Cl
..
..

..
 Na osnovu skale elektronegativnosti mo
moe se predvideti Dipolni moment Jedinjenje ima dipolni moment kada
pravac polarizacije veze razli
razliitih atoma: se centri pozitivne i negativne ar
are
ne preklapaju.
+ +
C O C N
=qxd + polaran molekul

Vezani atom sa pozitivnom ar

arom dipolni moment (Cm)
C N ili C N elektronegativniji od neutralnog
neutralnog
q apsolutna vrednost naelektrisanja elektrona
atoma:
d razmak izmeu te
tei ta naboja
elektronegativniji
Dipolni moment je vektorska veli
veliina; ima intenzitet i pravac:
Vezani atom sa negativnom ar
arom Jedinica dipolnog momenta: Debye, (D)
C O R C O manje elektronegativan od
neutralnog atoma
3,33610-30 Cm
1D = 3,336

Pravac polarizacije nekih veza: Primer: molekul CCl4

Cl
Dipolni moment sloenih molekula
jednak je zbiru momenata svih
H X x-bilo ko
koji atom osim H i C polarnih kovalentnih veza:
C
Cl
Cl
C X X-bilo koji atom osim C i metala Cl
=0D
Rezultanta dve
veza sp3hibridizovanog C-
C-atoma i veze je: Rezultanta dve
H C vodonika (suprotno polo
poloaju vodonika veze je:
= 0,3D u tablici elektronegativnosti)

sp-
sp- i sp2-hibridizovani C-
C-atom imaju
H C suprotan pravac polarizacije: Ugljentetrahlorid nema dipolni moment jer se
dipolni momenti veza ponitavaju

Primer: molekul CH2Cl2 Usamljeni elektronski par doprinosi ukupnom dipolnom

Resultanta
Resultanta dve momentu molekila.
veze je
Rezultanta dve
veze je:
Primer: molekul H2O
= 1.62D
Ukupni dipolni moment jednak je zbiru pojedina
pojedinanih
momenata veza; molekul ima dipolni moment.

Primer: molekul CO2

= 1,85D
1,85D
- + -
O C O = 0D

Ugljenik(IV)-
Ugljenik(IV)-oksid nema dipolni moment
Usamljeni elektronski par doprinosi ukupnom dipolnom Primer: molekuli NF3 i NH3
momentu molekila.
NF3 NH3
Primer: molekul HCl

N N
.. F H
H
..
Cl = 1,03D F H
F H
Primer: molekul FCl 1 > 0 2 > 0
1 2
.. .. NH3 ima ve
vei dipolni moment zbog istog pravca dipolnog
F
F
.. Cl
.. = 0,88D momenata usamljenog elektronskog para i diplnog
momenata pojedina
pojedinanih N-
N-H veza.

Primer: molekuli CH3OH i CH3Cl

Primer: molekul cis-CHCl=CHCl
cis-1,2-
1,2-dihloreten

Alkoholi i alkilhalogenidi su polarni molekuli: H H

C C
= 1,85D
Cl Cl
H + H
H
H H
+ +
O Primer: molekul trans-CHCl=CHCl
C C Cl
trans-1,2-
1,2-dihloreten
H H
H Cl
= 1,7D = 1,9D C C
= 0D
Cl H

Induktivni efekat Elektron-donorska grupa (Z), odnosno atom ili grupa koja
Elektron-
Polarizovana grupa, prisutna u delu molekula, mo
moe imati slabije privla
privlai elektrone od atoma vodonika ima
imae
uticaja na pomeranje elektronskih parova u drugim, pozitivan induktivni efekat na ostatak molekula (+I).
susednim, kovalentnim vezama istog molekula.
C Z

Elektron-
Elektron-privla
privlani ili elektron-
elektron-donorski efekat pojedinih Elektron-
Elektron-donorski i elektron-
elektron-privla
privlani efekat pojedinih
grupa na ostatak molekula je tzv. induktivni efekat.
efekat. atoma ili grupa brzo opada sa udaljavanjem od izvora koji
izaziva efekat.
Induktivni efekat je relativna veli
veliina koja se po
konvenciji odreuje u odnosu na vodonikov atom,
atom, pri emu
se kao standard uzima veza C-H u molekulu CH3-H. Elektron-
Elektron-privla
privlano dejstvo imaju grupe:
-NO2, -CN, -Cl, -Br, -COOH, -OH, -C6H5 i druge.
Kada se vodonik u C-
C-H vezi zameni atomom ili atomskom
grupom (Y) koja ja
jae privla
privlai elektrone od vodonikovog Elektron-
Elektron-donorske grupe:
grupe:
atoma Y pokazuje negativni induktivni efekat (-I):
-CH3, -CH2CH3, -COO- i druge.
C Y
Veba: 1. Prikazati hibridne orbitale obeleenog atoma u Veba: 2. Odrediti smer dipolnog momenta sledeih molekula:
nie navedenim formulama:
H
a) CH3 Br
a) H3C CH2CH3 a) H
sp3 b) CH3CH2 NH2 Br
a) H
b) H3CC CH
c) (CH3)2C O CH3
+
c) (CH3)3N CH3 d) CH3CCl3 H
b) sp N
b) H
d) (CH3)2B CH3 H H

c) N
+ sp3 CH3 CH3
c)
d) sp2 Cl
H3C Cl Cl
O

Veba: 3. Za koja od navedenih jedinjenja se oekuje da Veba:

imaju dipolni moment. Ako molekul ima dipolni
moment oznai njegov pravac: 5. Trodimenzionalno prikazati nie navedene molekule.
Strelicama oznaiti pravac pojedinanih dipolnih momenata
BF3 CH3Cl veza onih molekula kod kojih postoji:
H2O CH2O
CH4 HCN a) CH2 = CH2 b) CHCl3 c) CH2Cl2 d) CH2 = CCl2

Veba: 4. Odrediti geometriju (prostorni izgled) molekula: 6. Prikazati trodimenzionalnim formulama navedena
jedinjenja i odrediti da li imaju dipolni momenat, ako ga
imaju predvideti njegov pravac i smer:
HCN CH3OH
CH2 CH2 CH2O a) metanamin
BF3 b) ugljenterahlorid
CH4
c) bortrifluorid
d) formaldehid

Veba: a) Koji je od navedenih molekula najpolarniji:

1) BF3 2) NH3 3) NF3

b) Nacrtati prostorno svaki od navedenih molekula i objasniti

razliku u polarnosti.

NF3: NH3:
N N
F H
F H
F H
3 > 0 3 2
2 > 0
Za BF3 1 = 0