KONGRUENCIJA

1.

Reenini konstituenti iskazuju slaganje u osovnim gramatikim kategorijama, kao to su lice, broj,
rod. Takvu pojavu nazivamo kongruencija (slaganje) reeninih lanova.
PRIMERI:
- imenica i pridev kongruiraju (SLAU SE) u rodu, broju i padeu:
Profesor Esad pie dugaka pisma. 6 REENICA
profesor Esad: rod muki, broj jednina, pade nominativ
dugaka pisma: rod enski, broj mnoina, pade akuzativ

- imenica i glagol kongruiraju u licu i broju (a ukoliko je glagolski oblik sainjen od radnog ili
trpnog prideva, slae se i u rodu):
Sinan peva. lice: prvo, broj: jednina
Sinan je pevao. lice: prvo, broj: jednina, rod: muki

- Gramatike kategorije koje uestvuju u kongruenciji nazivamo kongruentne kategorije.

2.

- Imenice jednakog prirodnog i gramatikog roda su imenice prve vrste: Sinan. Imenice kod kojih
se ne slau prirodan i gramatiki rod su imenice tree vrste koje oznaavaju osobe mukog pola, a
imaju oblike enskog roda: gazda. U jednini je samo gramatika kongruencija, a u mnoini moe
biti gramatika, ali je dozvoljena i semantika, mada nije uobiajena:

Onaj gazda je doao. gramatika kongruencija (muki rod)

U mnoini:
One stareine su dole. gramatika kongruencija (enski rod)
Oni stareine su doli. semantika kongruencija (muki rod) nije uobiajeno

- Kod imenica tree vrste koje oznaavaju osobe i mukog i enskog pola, slaganje moe i u jednini
i u mnoini biti i semantiko i gramatiko:

Ona pijanica je dola. gramatika kongruencija (enski rod)

Onaj pijanica je doao. semantika kongruencija (muki rod)

U mnoini:
One pijanice su dole. gramatika kongruencija (enski rod)
Oni pijanice su doli. semantika kongruencija (muki rod) nije uobiajeno

3.

- Gramatiki broj oznaava jedninu i mnoinu.

- Relani broj je zasnovan na broju oznaenih pojmova: kod imenica dea, braa i kod zbirnih
imenica na ad koje imaju samo oblike jednine, a oznaavaju skup pojmova uzetih kao celina. Uz
takve imenice predikat je obino u mnoini:

Siroad ive u domovima. (mnoina)

Siroad ivi u domovima. (jednina)
4.

- Kada je u funkciji subjekta broj, kongruencija je sloena:

- uz brojeve DVA, TRI i ETIRI ako oznaavaju muki i srednji rod, slae se predikat
srednjeg roda u mnoini; ako brojevi oznaavaju enski rod, predikat je enskog roda u
mnoini:

Dva goluba su uginula.

Dve ptice su uginule.

- uz brojeve PET i nadalje, bez obzira koji rod da oznaavju, slae se predikat srednjeg roda u
jednini:

Deset momaka je poloilo ispit.

Dvanaest devojaka je poloilo ispit.

- uz zbirne brojeve se obino slae predikat srednjeg roda u jednini, a ree predikat srednjeg
roda u mnoini:

etsoro uenika je otputovalo na takmienje.

erstoro uenika su otputovali na takmienje.

- uz brojne imenice kojima se oznaava neki broj mukih osoba, deo predikata u linom
obliku stoji u mnoini, a deo predikata koji razlikuje rod moe se upotrebiti dvojako:

Trojica su doputovala.
Trojica su doputovali.

Odredi rod prideva:

- CRNA, STARINSKA skela (enski rod);
- DIVOVSKI rast (muki rod);
- ZDRAVO uho (srednji rod)

Iz ovoga zaljuujemo: Svaki pridev ima posebne odlike za pojedine rodove TRORODNOST.
Imenice imaju svoj rod, ali samo jedan jedini, znai nemaju TRORODNOST. Pridevi se sa
imenicom slau u rodu, broju i padeu i ova pojava se naziva KONGRUENCIJA.