Nauni rad

Nau UDK 338.3 : 001.895 = 163.41

POSPE
POSPEIVANJE INOVACIJA

Stojanovi
ika Stojanovi
Visoka poslovna kola strukovnih studija, Leskovac, Srbija

Poslednjih decenija inovacije su postale ,,condicio sine qua non,, za bilo kakav
prosperitet kompanija i biznisa a poslednjih godina i za opstanak na tritu. Savremeni
tenniko-tehnoloki razvoj nezamisliv je bez prisustva i upotrebe inovacija.
Istaknuemo i opisati proces i kapacitete neophodne kako kompanijama tako i
organizacijama i institucijama da ohrabre i podre kreativno razmiljanje i to je isto
tako vano da oblikuju i prihvate rezultate inovacija.
Vano je istai kako se inspiriu inovacije i kako se informiemo o orginalnim idejama.
Sagledati ulogu lidera i timova u nastajanju ideja i njihovoj realizaciji.
Posebno e se naglasiti vanost stalne provere inovativnih ideja kroz njihov razvoj sa
vrlo bitnim protokom informacija koji mora biti transparentan.

Uvod

Inovaciju moemo prihvatiti kao aktivnost, posao odnosno misaonu radnju, koja kreira
ili obogauje resurse. Inovacija obdaruje upotrebnom vrednou. Inovacija u optem
smislu ne mora obavezno da bude ,,isto tehnika meutim tehnike inovacije mogu
da doprinesu direktnom porastu drutvenih inovacija i da imaju snane socijalne
implikacije. Zbog toga se smatra da je inovacija ne samo tehniki pojam ve i
ekonomski i socijalni. Sistematska inovacija se sastoji od svrsishodnog i
organizovanog traganja za promenama, kako bi se u okviru sistematske analize
mogunosti ovih promena, one prihvatile kao ekonomske ili socijalne inovacije
Zemlje koje podravaju inovacije osiguravaju dinamian ekonomski presti i
prosperitet i poveavaju kvalitet ivota svojih graana u odnosu na stanovnike drugih
drava. Ovo se postie kroz meunarodnu saradnju a posebno istraivanjima i
razvojem.
Opstanak na novom globalnom poslovnom tritu zahteva unapreenje produktivnosti i
poboljanje konkurentnosti. Kompanija koja nadograuju svoje proizvode i uspeva da
pronae trine nie uz primenu savremene tehnologije i inovacija, ne preivljava, ve
ostvaruje napredak.
Po Piteru Drucker-u evedentirani su sedam izvora inovacija, od kojih se prva etiri
nalaze u samoj kompaniji odnosno organizaciji dok su ostala tri van kompanije
odnosno organizacije. [1] Takozvani unutranji izvori inovacijasu: neoekivano,
nepodudarnost, potreba procesa i iznenadne promene strukture privrede ili trita. Dok
su demografska kretanja,promene u opaanjima, raspoloenjima i znaenjima kao i

7
nova nauna i nenauna saznanja, spoljni izvori. Nije uvek mogue napraviti preciznu
distinkciju odnosno odrediti jasne granice izmeu ovih izvora ali svaki od ovih izvora
zahteva posebnu analizu jer svaki od njih ima svoje posebne karakteristike.
Za zaee svake inovacije neophodna je misao, odnosno ideja ili ilustrativno reeno
misaona iskra. Zato emo pokuati da pratimo faze, kako nastanka pomenute iskre tako
i raanje i oblikovanje ideje u inovaciju, zatim podravanje inovacije i promovisanje
iste u samoj organizaciji ili u okruenju u smislu pruanja elementarnih dokaza da
inovacija nije promaaj i da e zadovoljiti oekivanja kao i obezbeivanje objektivnog
i iroko strunog saveta sa strane o praktinoj primeni inovacije i na kraju fazu zatite
inovacije.

Pospeivanje, fokusiranje i za
Pospe zatita inovacija

U svetu biznisa nema ni jednog efa ili menadera, bilo kog nivoa, koji se nee sloiti
da je dobra ideja veoma vana za opstanak u poslu i to kako pojedinca tako i itavog
drutva.
Meutim ta je ideja i kako ona nastaje jeste pitanje koje se stalno postavlja kako na
fakultetima tako i u istraivakim institucijama.
Prema Fridrihu Nojbaueru profesoru IMD ideje su posledica vie instiktivnog nego
racionalnog [2] to je podrano i od strane psihologa kao to je profesor Riard
Wajsman sa univerziteta u Hertfordshiru [3].
Istraivanje sprovedeno [4] na grupi od 120 menadera, direktora i efova iz oblasti
automobilske industrije, industruje zamrznute hrane, vodeih kua mode, pozorita,
lokalnih samouprava, preduzetnitva, ljudskih resursa, penzionih fondova i
internacionalnih brokerskih poslova, pokazalo je da nove ideje nastaju prisustvom i
meusobnim uticajem tri uzroka: a) urgentni ili neizbeni poslovni imperativ b)
perspektive imperativa prouzrokuju brojne uticaje kako na osoblje tako i na pojedinca c)
okruenje koje pravilno sprovodi odgovarajue refleksije pojedincu.
Kada se pojedinac nae u stresnim situacijama koje su posledica hitnih i ili neizbenih
poslovnih zahteva onda je kreativniji u odnosu na uobiajnu poslovnu situaciju. Oni
koji imaju sposobnost kreativnog razmiljanja i imaju i mogunost da izglade ono to
izgleda da je nemogue izgladiti i da povezuju injenice na nain koji je nepoznat do
tada.Posedovanje odredene kolske diplome, profesionalne ili poslediplomske
kvalifikacije, timski rad, programi doktorskih studija, dokolica, familija, znatielja i,
otvoren um jesu uslovi za stvaranje ideje.
Ideje, zahtevaju ljude koji e ih promovisati, unutar odgovarajuih kompanija ili
organizacija, za vreme kada se pojave potekoe ili za vreme koje je neophodno da se
paljivo proue. Ideja u kompaniji moe nastati od bilo kog lana bilo koje
organizacije unutar kompanije i moe doi iz najmanje oekivane oblasti poslovanja.
Onda su potrebni menaderi, lanovi upravnog odbora ali i savetnici da se takve ideje
implementiraju i da postignu praktian cilj.
Raznolika radna snaga u kompaniji sa irokim obimom iskustva omoguava
kompetentniji, produktivniji i raznovrsniji pristup i nove ideje. Mnoge kompanije,
banke i finansijske institucije su shvatile da upoljavanje, ena, etnikih manjina,

8
starijih radnika, radnika raznih nacionalnosti, vodi ka novim idejama, proizvodima ili
uslugama.

Pri ovome nije bitna razliitost u boji koe ili etnikom poreklu, ve nain i ugao kako
se problem posmatra i njihova individualnost kod reavanja.
Razliitost treba upotrebljavati kao kreativan resurs a ne kao stvar za prikazivanje to
je i [5] Disney primetio. Uposlenicima treba pruiti motivaciju,prostor i fleksibilnost
koja im je potrebna da bi dosegli svoje skrivene kvalitete i postigli maksimalnu
kreativnost.
Inovativni menaderi veruju da se njihove odluke trebaju bazirati na odnosu uposlenika
i organizacije na koji vie moe da se utie nego da se direktno kontrolie. Stefan
Tomke, profesor tehnologoje i operativnog menadmenta na Harvardu [6] istie da
mogunosti koje donosi eksperimentisanje na polju istraivanja i razvoja dostiu svoj
pun potencijal samo ako je podrano odgovarajuim informacijama i kvalitetnim
perspektivama. Po njemu treba preduzeti sledee da bi se to postiglo:
-organizovati se za rapidno eksperimentisanje i izbei rutinu i determinisanost kao
pratee faktore eksperimentisnja
- opredeliti se za neuspehe u ranim fazama eksperimenta i to ee nego praviti greke
i fokusirati se na neuspehe koji e poveati znanje tima

9
-predvideti i iskoristiti rano informaciju,indentifikovati problem na vreme kada se
moe lake i jeftinije reiti
-kombinovati nove i tradicionalne tehnologije i koristiti ih u konceptu i seanju da se
one pojavljuju i uvode kontinuirano [7].

Neophodan je plan aktivnosti da bi se proirio kapacitet istraivakog i naunog

osoblja koji treba da ima dva dela. Jedan deo bi se odnosio na podrku istraivakom i
naunom osoblju da postanu aktivnije ukljueni u razvoj, prihvatanje i patentiranje
inovacija za proizvode i tehnologije koje su razvijene u sopstvenoj organizaciji. Drugi
deo bi se odnosio na javno publikovanje uspeno primenjenih inovacija da bi se
naznailo svim uposlenicima, kolika je vanost ovakvog rada.
Za sve inovacije da bi bile uspene genaralno vai da postignu javno raspoznavanje i
to unutar i van organizacije kao i od strane pojedinaca.
U mnogim oblastima trokovi inovacija su veoma veliki i deluju destimulativno na tok
i ishod itavog procesa pa se zahteva paljivo upravljanje trokovima, odnosno
predvianje o tome dali e neka inovacija uspeti ili ne, kako bi se ekonomski trokovi
doveli na nivo najmanjeg rizika. Kompanija BMW u cilju smanjenja velikih trokova
istraivanja kada je u pitanju automobilaska industrija i izrada prototipova uvela izradu
prvobitnih modela iskljuivo od specijalne plastike koja je modulirana, ekstremno
precizno, laserima i na taj nain smanjila trokove. [8]
Stres koji se javlja kod ljudi koji rade na inovacijama moe da predstavlja, kao to
smo ranije napomenuli, i stimulans ali i prepreku inovativnim naporima. Osnovni
faktori kao jasni izvori stresa su:
U odnosu na posao previe rada, vremenski presing, loi fiziki uslovi rada, greke,
suvie odluka.
U odnosu na ulogu u organizaciji ambivalentna uloga, konfliktna uloga, odgovornost
za ljude, nedostatak podrke viih menadera,dvosmislene organizacione barijere.
U odnosu na veze sa ostalima sa efom, sa kolegama, sa podinjenima, konflikti i
tekoe sa izaslanicima.
U odnosu na karijeru previe napredovanja, nedovoljno napredovanje, nedostatak
sigurnosti ostanka na poslu, strah od vika radne snage ili prevremenog penzionisanja.
U odnosu na organizacionu strukturu i atmosferu na poslu-ogranienja u ponaanju,
odsustvo efektivnih dogovora ili postupaka, neizvesnost,gubitak indentiteta i
nedovoljna participacija.
U odnosu na spoljni svet podeljena odanost, sukob interesa posla i zahteva familije,
pritisak spoljnih problema (finansijskih, ivotnih kriza...) [9], prikazao je istraivanje
uraeno sa tinejderima i dvadesetogodinjacina iz koga se vidi da sadanje generacije
poseduju poslovne osobine koje ih razlikuju u odnosu na predhodne i to:ue i
obnavljaju znanje bre,preuzimaju vie rizika,ele da kombinuju zabavu sa radom,
prihvataju tehnoloke promene kao dar, meaju lino i poslovno. Iz ovoga sledi da
sadanje generacije trpe mnogo vei uticaj tehnologije i prihvataju taj uticaj u odnosu
na predhodne, to ima za posledicu diverzifikaciju inovacija.

10
Nove tehnologije, kao i mnoge druge inovacije,otvorile su perspektive kreativne
razmene, koja je ranije bila mogua samo preko direktnog ljudskog kontakta. Ovo je
oslobodilo kreativnost u odnosu na vreme i mesta i omoguilo da ideje i inovacije budu
rasprostranjene i prihvaene i bez due cenzorske intervencije nadreenih, koje, kao
to je poznato, mogu prekinuti inovaciju u fazi nastanka.
Inovacije i kada se implementiraju donose dilemu inovatoru a to je ukupan teret
dotadanjih trokova koje je imao oko inovacije, bez garancije da e iste nadohnaditi.
Zatim pritisak na prihode zbog pojave imitacija, koje devalviraju inovatorova znanja,
obuku, rad i najzad, sam prihod od inovacija.
Da bi inovacija bila uspena mora, pre svega, biti prihvatljiva za veinu potencijalnih
korisnika. To znai da se sa inovacijom mora nai odgovarajue vreme i mesto za
korienje u protvnom moemo imati pravu inovaciju u pogreno vreme ili pogrenom
obliku. Efikasna inovacija jeste uvek i jednostavna i lako dolazi u iu javnosti.
Ovakve inovacije sigurno ostvare trinu potvrdu.Inovacija moe da bude i vrlo
elementarna i li veoma tehniki sloena ali je vano da ne bude predimenzionirana i da
poinje od naj jednostavnijih segmenata, pa da se postepeno razvija. Ovo je
neophodnost, jer, pored ostalog, ekonomski imperativi (obrtna, osnovna sredstva, rad,
trokovi...) diktiraju uslove opstanka i razvoja inovacije.
Preduzetnitvo se prihvata kao oblast koja je najpodesnija za inkubaciju i podravanje
inovativne delatnosti i vice versa, inovacije poveavaju mogunosti, mobilizaciju i
organizaciju resursa za vei obim proizvoda i usluga. [10] Zato je kritina masa
preduzetnike aktivnosti neophodna u svim sektorima drutva, razvijenih zemalja, a
naroito zemljama u razvoju. Ali ne treba se po svaku cenu truditi da se bude komletno
preduzetniki organizovan. Kompanije koje su pokuavale da svoj posao uine
preduzetnikim na nain da su meale preduzetnike sa menaderskim jedinicama nisu
uspevale u tome. Razlog je da uposlenici koji rade rutinske poslove, uglavnom rade na
njihovoj optimizaciji a ne na inovacijama. Takoe je neuspeno da se nekakvim
spajanjem velikih kompanija sa pravim preduzetnikim kompanijama stvori nova
velika kompanija koja e prednjaiti u inovacijama Uspene kompanije, kada su
inovacije u pitanju, svoj uspeh duguju, pre svega, uposlenicima koji su od poetka svog
radnog veka u kompaniji, uposlenicima a ne ,,kupovinom ljudi koji e se baviti
inovacijama kao novi u kompaniji.
Drava mora da ohrabri inovatore i da im obezbedi finansijsku podrku i pravnu
zatitu. Takoe treba da balansira izmeu stalnih potreba za investiranjem to
podrazumeva i ne voenje rauna o interesima inovatora a pogotovu stranih, jer se
uklanjaju ogranienja vezana za inovacije, odnosno patente i licence.
Dugoroni plan meunarodnih istraivanja [11], u prioritetnim oblastima, predvia
porast stope i broja otkria i pronalazaka to e stimulisati inovacije i njihovu
komercijalizaciju. Predvieno je da ovakav rast mora da ukljui stejkholdere (vlasnike
kompanija), akademije i vlade, da bi se postigli eljeni rezultati. Za svaku zemlju je
neophodno da aktivira kulturu preduzetnitva i inovacija sa opipljivim rezultatima u
korist itavog drutva.

11
Inovacije se moraju izatititim, pre svega, sa davnog i meunarodnog nivoa. Ove
mere ne treba da postanu ogranienje za budue inovacije kompanija ili pojedince.
Zatita inovacija moe da se odnosi samo na odreeni vremenski period sa
odgovarajuim propisima iz oblasti intelektualne svojine i da sadri neophodne
kriterijume kao to je korisnost, novo, vremensko ogranienje kako bi se omoguio
pristup naunim i drugim novim saznanjima a u cilju globalnog dobra u itavom svetu.
Harmonizacija propisa zatite inovacija u itavom svetu, jeste neophodna mera, koja
treba da, pored neposrednog dejstva, i omogui skraivanje vremena, koje je sada
neophodno da se sav administrativni posao oko zatite obavi. Ovde prednjae razvijene
zemlje a naroito EU.
Predpostavlja se da sistemi zatite inovacija razvijenih zemalja ukljuuju najbolju
praksu i visoki nivo kvaliteta kada je u fokusu istraivaki rad i ispitivanje.

Zakljuak
Zaklju

Inovacije predstavljaju jedan od glavnih pokretaa nacionalnih ekonomija, pa samim

tim i celokupne svetske ekonomije. Proces od postanka ideje, njenog fokusiranja,
razvoja, praktine implemantacije kroz inovaciju i najzad opstanka sa trinom
potvrdom, zahteva sistematsko voenje odnosno upravljanje. Menadment inovacija,
bilo individualni ili korporativni, treba da permanetno podrava stvaranje i primenu
inovacija.

Inovacije mogu kao aktivnost da budu pospeene u posebni poslovnim situacijama kao
to je imperativ opstanka na tritu za kompaniju ili preduzetnika ili kad se radi o
potpuno novom ili do sada neuobiajnom korirnju odgovarajueg resursa ili
kombinacije raliitih resursa.

Svaka inovacija nosi jedinstvene rizike i to da ne bude podrana u sopstvenoj

kompaniji ili od strane korisnika, odnosno trita. Da bi se pomenuti rizici minimizirali
neophodno je da se u sredini gde se inovacia razvija formiraju timovi za podrku iji je
zadatak pospeivanje i sruno-ekonomska podrka.

Dravni organi, a pre svega vlade, u razvijenim zemljama a naroito u zemljama u

razvoju, moraju da podre inovacije i omogue transfer znanja kao osnove za
ekonomski i drutveni razvoj. Njihov stalni zadatak treba da bude promovisanje
inovacija kao i obrazovanje i trening odgovarajuih kadrova odnosno buduih lidera na
ovim poslovima. Dalje podsticanje preduzetnitva kao najproduktivnije oblasti za
stvaranje i implementaciju inovacija i obezbeivanje pravne zatite inovacija, odnosno
intelektualne svojine jeste permenentna obaveza svake vlade koja tei porastu
nacionalnog dohotka.

Ekonomsko razvijene zemlje dae navei doprinos razvoju inovacija u svetu ukoliko
omogue laki (ekonomsko pogodniji) transfer znanja i tehnologije zemljama u
razvoju.

12
Literatura
Literatura:

[1] Drucker P.: Menadzment za buducnost, Privredni pregled Beograd, 1995.

[2] Syrett M., Lammiman J.,Successful inovation, Profile box Ltd, 2002.
[3] Syrett M., Lammiman J.,Successful inovation, Profile box Ltd, 2002.
[4] Garrow, V., Stirling, E., The Management Agenda, Roffey Park Institute, 2007.
[5] Janet Wasko, The Magical-Market World of Disney; Monthly Review, 2001.
[6] Thomke, S., David E. Bell., Sequential Testing in Product Development,
Management Science 47, 2001.
[7] Corydon Ireland, Week of events at Radcliffe, Harvard, 2007.
[8] Dr. R. Stromberger, Dr. J. Theis, Integrated Approach, BMW Group, Munich 2004
[9] The Economist, january, 2001.
[10] Stojanovi ., Preduzetnitvo, Via ekonomska kola, 2001.
[11] Analysis and transfer of innovation tools, methodologies and policy, EU
Brussels, 2006.

Summary
ENCOURAGE THE SUCCESSFUL INNOVATION
Scientific paper
Zika Stojanovic
College of Applied Business Studies, Leskovac, Serbia

In recent decades innovations has been,,condicio sine qua non,,for any how
prosperity companies and bussines, but in recent years copamies and bussines without
innovations cannot survive on market. Contemporary tehnical-tehnological
development are unthinkable without present and use innovations. We will outstanding
and describe processes and capacities which are necessary to companies and
organizations and institutions to encourage and foster creative thinking and,equally
important, to shape and capture the resulting output of innovations.
It is very important to say how are inspired innovations and how we inform about
orginal ideas.The role of leader and teams in getting ideas and realization are very
important.Its necessary to show importance of continuous evaluation innovations ideas
throughout their development with importance the free flow of information which has
to be transparent.

13