Mr Sandra Zajmi

1

HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVETAVANJA KAO
JEDAN OD PREDUSLOVA INTERNACIONALIZACIJE
POSLOVANJA


Saetak:
Danas su prisutne znaajne evolutivne promene koje idu u pravcu stvaranja
savremenijeg preduzea usklaenog sa promenama koje izaziva globalizacija trita,
internacionalizacija biznisa, razvoj informacionih tehnologija i posebno konkurentan
privredni ambijent. Neprekidne interakcije sa zbivanjima kako spolja tako i unutar
preduzea, razlog su neophodnosti analize odnosa uloge i znaaja kvaliteta finansijskog
izvetavanja. Polazite u ovim razmatranjima ini opti okvir kvaliteta, odnosno koncept
kvaliteta finansijskih izvetaja i sama kontrola njihovog kvaliteta sa setom relevantnih
inilaca u tom odnosu.
Nema sumnje da na kvalitet finansijskih izvetaja gotovo presudnu ulogu imaju
institucije za stvaranje i transfer raunovodstvenih znanja, kao i profesionalne
asocijacije raunovoa u ulozi realizatora kontinuirane edukacije i usavravanja.
No, kvalitet i kontrola kvaliteta finansijskog izvetavanja nisu statike kategorije i
vrednosti. One podrazumevaju permanentno unapreenje oslonjeno na harmonizaciju
raunovodstvenog obrazovanja, standarde kvaliteta i upravljanje totalnim kvalitetom sa
odgovarajuom meunarodnom profesionalnom raunovodstvenom regulativom u ovoj
oblasti. Poseban osvrt u razmatranjima internacionalizacije poslovanja ine pitanja
transparentnosti finansijskih informacija i na njima zasnovanog finansijskog
izvetavanja, kao zahteva uporedivosti finansijskih izvetaja, kao i analiziranje pitanja
izvetavanja o rizicima prema MSFI, koje postaje sve aktuelnije u dinaminom
okruenju.

Kljune rei: internacionalizacija, harmonizacija, finansijsko izvetavanje,
transparentnost finansijskih izvetaja, uporedivost finansijskih izvetaja


1
Visoka kola strukovnih studija za raunovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd

1. UVOD
Autori raunovodstvenih izvetaja su, prilikom obavljanja svog posla, vezani za
domaa pravna, struna i druga pravila i obiaje struke. Ukoliko autori i korisnici
finansijsko-raunovodstvenih iskaza deluju u istom pravno-ekonomskom sistemu,
prilikom zadovoljavanja informativnih potreba, ne dolazi do veih problema.
Kada se finansijski investitor, poverilac ili neki drugi korisnik finansijsko-
raunovodstvenih izvetaja nalaze u jednoj dravi, a trebaju da se upoznaju sa celovitom
ili parcijalnom ekonomskom slikom privrednog entiteta u inostranstvu, nastaju veliki
problemi prouzrokovani sadrinskim i formalnim razlikama finansijsko-
raunovodstvenih izvetaja razliitih zemalja.
Da bi stekao uvid u obim i sadraj imovinsko-finansijskog poloaja i uspeha
privrednog subjekta za koji je zainteresovan, korisnik mora raspolagati razumljivim
godinjim (ili polugodinjim) raunovodstvenim izvetajem.
Zahtevi za prevazilaenje konstatovanog stanja inicirali su Evropsku Uniju da
kontinuirano radi na usvajanju posebnih raunovodstvenih direktiva, s osnovnim ciljem
usklaivanja (harmonizacije) raunovodstvenih reenja unutar Unije, to je rezultiralo
veim stepenom uporeivanja i razumevanja ekonomskih prikaza privrednih entiteta.
Tei se zajednikom dogovoru i izboru prihvatljivih reenja, koje omoguavaju
poslovno sporazumevanje, drugim reima, raunovodstvo treba da bude jezik poslovnog
sporazumevanja.
Prva meunarodna raunovodstvena asocijacija na evropskom tlu osniva se 1951.
godine u Parizu kao Unija ovlaenih raunovodstvenih i ekonomskih eksperata (UEE).
Kao posledica velikih neusaglaenosti brojnih odredaba trgovakog, a posebno
statusnog prava, to je znaajno ometalo slobodno kretanje lica, robe i kapitala, odnosno
stvaranje zajednikog trita i harmonian razvoj privreda zemalja lanica Evropske
ekonomske zajednice (osnovane Rimskim ugovorom 25. marta 1957. godine), Savet
EEZ je pristupio donoenju Direktiva Saveta sa ciljem ujednaavanja nacionalnih
propisa neophodnih za ostvarivanje ciljeva Zajednice.
Zakljuno sa 1983. godinom, Savet EEZ je doneo osam direktiva, i to:
1. Oglaavanje osnivanja, drutvene obaveze i nitavnost drutva;
2. Osnivanje akcionarskih drutava, odravanje i modifikacija njihovog kapitala:
3. Fuzija akcionarskih drutava;
4. Godinji rauni odreenih drutava, uglavnom akcionarskih i drutava sa
ogranienom odgovornou;
5. Uprava i kontrola akcionarskih drutava;
6. Oglaavanje i finansijsko informisanje u momentu prijema za zvanino
kotiranje njihovih hartija od vrednosti na efektnoj berzi;
7. Rauni grupe (konsolidovani bilansi);
8. Kvalilikacija godinjih kontrolora godinjih raunovodstvenih
dokumenata drutava kapitala.
U toku 1994 god. sainjen je prednacrt IX Direktive, koja se tie povezivanja
preduzea, a tokom 1985. god. sainjen je nacrt X Direktive, koja regulie fuziju
akcionarskih drutava, koja podleu pravu razliitih drava lanica.
etvrta direktiva, koja ima za cilj ujednaavanje nacionalnih propisa lanica EU o
polaganju rauna i finansijskom izvetavanju, od posebnog je znaaja. Nacionalni
propisi lanica EU, koji su se razlikovali kao posledica razliitog pravnog poretka i
politike volje drava lanica, onemoguavali su uporedivost finansijskih informacija,
to je preduslov slobodnog kretanja kapitala. Otuda i potreba propisivanja minimalnih
zahteva za sve lanice u pogledu obaveznih bilansnih ema, sadrine dopunskih
izvetaja, ujednaavanja principa procenjivanja, vrenja kontrole godinjih rauna i
njihovog objavljivanja. Predmet ujednaavanja su: (a) godinji zakljuak koji ine:
bilans stanja, bilans uspeha i statistiki aneks, kao i napomene uz finansijske izvetaje i
(b) izvetaj o poslovanju. Godinji zakljuak treba da bude sainjen tako da prua vernu
sliku imovine, obaveza, finansijske situacije i finansijskog rezultata.
U Direktivi se detaljno izlau:
struktura bilansa (stanja) u dve verzije;
kriterijumi za deklarisanje veliine preduzea i uslovi za pravo prezentiranja
skraenog bilansa;
struktura rauna dobitka i gubitka (bilansa uspeha) u tri verzije;
pravila procenjivanja:
sadrina napomena;
sadrina izvetaja o poslovanju;
objavljivanje godinjih rauna;
kontrola godinjih rauna.
Zemlje lanice EU bile su dvema bitnim injenicama motivisane da se propisima o
polaganju rauna zavrni rauni uine razumljivijim. U prvom redu, pomenuto
nastojanje uslovljeno je potrebom za konstituisanjem trita, koje znai brisanje
ogranienja izmeu zemalja lanica.
Druga bitna injenica motivisana je okolnou da su se, u pojedinim zemljama,
propisi o polaganju rauna delimino veoma razliito razvijali. Pripreme za
usklaivanje privrednog prava i stvaranja uslova za uporeivanje finansijsko-
raunovodstvenih izvetaja privrednih drutava, EU je zapoela jo 1965. godine. Kao
to smo rekli, do konanog odreivanja vanih direktiva dolo je tek 1984. godine, i to
sledeim redom: prvu direktivu vezanu za publikovanje, tj. objavljivanje Evropska
Unija je usvojila 9. marta 1968. godine; etvrta direktiva, koja se odnosi na unifikovane
godinje raunovodstvene izvetaje o ekonomskom poloaju i uspehu drutava kapitala,
tj. deoniarskih drutava, zatim, drutava sa ogranienom odgovornou, kao i
komanditnih drutava na osnovu deonica, usvojena je od strane Evropske Unije 5.jula
1987. godine; na izradu konsolidovanih bilansa drutava kapitala odnosila se sedma
direktiva, a Evropska Unija ju je usvojila 13. juna 1983. godine; osma direktiva, koja je
tretirala eksternu reviziju godinjih obrauna poslovanja drutava kapitala usvojena je
10. aprila 1984. godine. Pored navedenih, Evropska Unija je usvojila i druge direktive
koje tangiraju oblast usklaivanja raunovodstva. Radi se, dakle, o direktivama vezanim
za godinje obraune nepovezanih i povezanih banaka i ostalih finansijskih organizacija
(usvojena 1986. godine); zatim, direktiva koja se odnosi na godinje izvetaje i
konsolidovane izvetaje osiguravajuih preduzea (usvojena 1991.godine). injenica je
da su pomenute direktive smanjile broj razlika u raunovodstvenim reenjima, to je,
rezultiralo bitnim unapreenjem stepena mogunosti uporeivanja finansijsko-
raunovodstvenih informacija o finansijskom poloaju i uspehu privrednog drutva.
Ima i vrlo autoritativnih miljenja, prema kojima direktive jo uvek reguliu vie
formalnu, a u manjoj meri sutinsku stranu problema kao i da u nepovezanim
preduzeima nisu dale odgovor na sutinska pitanja koja se javljaju u izvetajima o
godinjem obraunu raenom prema prihodima, i nisu regulisala preraunavanje i
ukljuivanje stranih preduzea kerki u obraunu koncerna.
Veina drava je zadrala sopstvene raunovodstvene navike to ima za
posledicu da su iste stvari razliito prezentirane u razliitim zemljama. Ukoliko
izradimo raunovodstveni izvetaj prema raunovodstvenim pravilima jedne ili druge
lanice Evropske Unije, pojavie se i druge znaajne razlike.
U okviru strategije daljeg razvoja raunovodstva svojih lanica, Evropska
komisija je predloila svim privrednim drutvima ije akcije kotiraju na berzi, da,
najkasnije do kraja 2005. godine, izrade konsolidovane raunovodstvene izvetaje,
prema Meunarodnim raunovodstvenim standardima. lanice pojedinci mogu doneti
odluku o prihvatanju pravnog pravila da e zahtevati upotrebu MRS i na polju
raunovodstvenih izvetaja drugih povezanih i nepovezanih privrednih drutava.

2. TRANSPARENTNOST FINANSIJSKIH INFORMACIJA,
KAO ZAHTEV UPOREDIVOSTI FINANSIJSKIH
IZVETAJA

Zatita interesa investitora putem obelodanjivanja relevantnih i pouzdanih
informacija predstavlja jedan od segmenata harmonizacije regulative unutar Evropske
Unije. U tom smislu, u tenji da se harmonizuju ve postojei zahtevi u odnosu na
izvetavanje kompanije, ijim se hartijama od vrednosti trguje na tritima kapitala
unutar EU, poslednjih nekoliko godina se intenzivno radi na usvajanju direktiva, uredbi
i drugih akata od strane Evropske komisije i njenih organa. Transparetno izvetavanje
kompanija uesnika na tritima kapitala podrazumeva da, pored klasinog seta
finansijskih izvetaja, javnosti, a pre svega investitorima, budu stavljeni na raspolaganje
i drugi izvetaji, kao to je na primer Izvetaj menadmenta.
Poetak pribliavanja pravila trgovanja na organizovanim tritima kapitala u EU
(ranije EEZ) i sa tim povezani zahtevi za finansijskim izvetavanjem, datira jo iz ranih
sedamdesetih godina 20. veka. Pomaci koji su injeni na tom polju tokom gotovo prve
tri decenije bili su spori i skromni. Zbog toga je Evropski savez na zasedanju u Kardifu
juna 1998. godine pozvao Komisiju EU da pripremi okvirni plan mera za unapreenje
finansijskih usluga na unutranjem tritu.
2
Rad novoformirane ekspertske grupe
(Financial Services Policy Group) podran je i predsednikim saoptenjem sa sastanka
Evropskog saveta decembra 1998. godine u Beu.
3
Maja meseca 1999. godine Evropska
komisija je usvojila Akcioni plan za finansijske usluge, koji je za opti cilj imao
obezbeenje pretpostavki za optimalni razvoj unutranjeg finansijskog trita. Ovaj

2
Cardiff European Council 15 and 16 june 1998/Presidency Conclusion SN 150/1/98 REV 1, taka 17.
Vid: www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/54315.pdf
3
Zakljuci dostupni na: www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/00300-
R1.EN8.htm
opti cilj imao je za konkretizaciju definisanje tri strategijska cilja sa konkretnim
merama i rokovima za njihovu realizaciju. Svakako da su ovi ciljevi tangiranje i
finansijsko izvetavanje uesnika na tritima kapitala EU, odnosno zahtev za
pouzdanou, transparentnou i uporedivou informacija.
Kao rezultat rada na harmonizaciji finansijskog izvetavanja, hronoloki
posmatrano, usvojene su sledee direktive, odnosno uredbe:
Tzv. Fair Value Direktiva, iz 2001. godine, kojom je omogueno da se finansijski
instrumenti vrednuju po fer vrednosti (saglasno MRS 32 i MRS 39) prilikom
izvetavanja u pojedinanom, odnosno konsolidovanom obraunu preduzea i
banaka- saglasno 4. i 7. Direktivi EU.
Uredba o neposrednoj primeni MRS iz 2002. godine, kojom se obavezuju sva
matina preduzea sa seditem u EU ije se hartije od vrednosti kotiraju na tritima
kapitala EU da svoje konsolidovane finansijske izvetaje sastavljaju uz primenu
MRS/MSFI. Ovom uredbom se podstie da i ostala preduzea koriste navedene
standarde pri izvetavanju.
Tzv. Direktiva o insajderskim informacijama i trinim manipulacijama iz januara
2003. godine, kojom se, izmeu ostalog, propisuje objavljivanje povremenih,
odnosno tzv. ad-hoc - izvetaja
4
- kao naina prevladavanja informacione asimetrije
izmeu uesnika na tritima kapitala.
Tzv. Modernizirajua Direktiva iz juna 2003. godine, kojom su izvrene izmene,
pre svega, 4. i 7. Direktive EU, kao i Direktive kojom se regulie izvetavanje
banaka, drugih finansijskih institucija i osiguravajuih kompanija. Ova Direktiva je
delimino izmenjena juna 2006. godine.
Direktiva o prospektu, iz novembra 2003. godine, kojom se propisuje sadrina ovog
dokumenta prilikom kotiranja odreenih hartija od vrednosti na tritima kapitala u
EU.
Direktiva o transparentnosti zahteva u odnosu na informacije kompanija ijim se
hartijama od vrednosti trguje na berzama u EU, za ije je sprovoenje EC marta
2007. godine donela direktivu o detaljnim pravilima za implementaciju Direktive
2004/109/EC.
Sa stanovita kompanija koje sedite imaju na tertitoriji EU, obaveznost primene
napred navedenih akata zavisi od toga da li se njihove hartije od vrednosti kotiraju na

4
Inae ad-hoc izvetaji, za razliku od periodinih- polugodinjih ili kvartalnih izvetaja, predstavljaju
izvetaje koji se objavljuju kada nastanu znaajni dogaaji, te nemaju uestalost objavljivanja.
berzama unutar EU, da li imaju svojstvo matinog preduzea sa obavezom sastavljanja
konsolidovanih finansijskih izvetaja i da li nacionalno zakonodavstvo odreene drave
lanice propisuje obaveznost primene MRS/MSFI. Navedene dimenzije primene napred
navedenih direktiva i uredbe proistekle iz Akcionog plana za finansijske usluge mogu se
prikazati kao na narednoj tabeli:
Tabela 1: Primenljivost Direktiva/uredbe EU u pojedinim segmentima izvetavanja

PRE
KOTIRANJA
NA BERZI
TOKOM KOTIRANJA NA BERZI
NAKON
IZLASKA
SA
BERZE
Zahtev
za
kotiranje
Tekui
publicitet
Periodini publicitet
Godinji Polugodinji
ad-
hoc
Uredba o
neposrednoj
primeni
MRS/MSFI
Z-PI X X DA X X Z-PI
Fair Value-
Direktiva
DA-Z X X DA-Z X X DA-Z
Direktiva o
izmeni 4. i 7.
Direktive
DA-Z X X DA-Z X X DA-Z
Direktiva o
insajderskim
informacijama i
trinim
manipulacijama
X X DA X X X X
Direktiva o
prospektu
X DA X X X X X
Direktiva o
transparentnosti
X X DA DA DA DA X

Izvor: Doc. Dr Spasi D., Transparentnost finansijskih informacija, 12. Kongres Saveza
raunovoa i revizora Republike Srpske, Zbornik radova, Banja Vruica, 2008., str. 371
Znaenje simbola
DA- Direktiva/uredba ima primenu
DA-Z- Direktiva se primenjuje ukoliko nacionalno zakonodavstvo zahteva neposrednu
primenu MRS/MSFI
Z-PI- Direktiva se primenjuje ukoliko nacionalno zakonodavstvo zahteva neposrednu
primenu MRS/MSFI ili PI- pravo izbora na osnovu nacionalnog zakona
X- Direktiva/uredba nema primenu (ne tangira dati segment izvetavanja)

Od posebnog znaaja je Direktiva o transparentnosti, kao i Direktiva o pravilima
za njeno sprovoenje. Primarni cilj ove Direktive je obezbeenje transparentnosti
informacija i na tritima kapitala i, time, poboljanja zatite investitora, ime je
napravljen znaajan korak u harmonizaciji izvetavanja uesnika na tritima kapitala.
Pri tome, namera EU nije da drave lanice i njihove berze bezuslovno pretoe zahteve
Direktive, ve da se stvore uslovi za jae povezivanje finansijskih trita unutar EU kroz
obezbeenje minimalnog nivoa obelodanjivanja na tritima kapitala.

Direktivom o transparentnosti reguliu se dva globalna podruja izvetavanja:
a) Redovni periodini publicitet i
b) Tekui publicitet.

Redovni periodini publicitet: Direktivom o transparentnosti definisane su
obaveze objavljivanja godinjih i polugodinjih informacija sa stanovita njihovog
opteg sadraja, rokova za objavljivanje, obaveze revizije, kao i eventualnih izuzimanja
od navedenih obaveza. Saeto prikazano, navedeni zahtevi dati su kao na tabeli br. 2:

Tabela 2: Obaveza redovnih obelodanjivanja prema Direktivi o transparetnosti
ELEMENTI ROKOVI OBAVEZA REVIZIJE
GODINJI FINANSIJSKI IZVETAJI
- finansijski izvetaji koji su bili
predmet revizije
- izvetaj menadmenta
-izjava odgovornog lica emitenta
HoV, ije ime i funkcija jasno
moraju biti naznaeni, da po
njegovom saznanju, finansijski
Najkasnije 4 meseca nakon
zavretka poslovne godine


Potrebno je obelodaniti
finansijske izvetaje za
DA-
U skladu sa etvrtom
Direktivom EU, kao i Sedmom
Direktivom (zavisno od obaveze
sastavljanja konsolidovanih
finansijskih izvetaja)
izvetaji sastavljeniu skladu sa
MRS pruaju vernu sliku
imovine, obaveza, finansijskog i
prinosnog poloaja emitenta kao
i celine u konsolidovanje
ukljuenih preduzea, kao i da
izvetaj menadmenta daje fer
prikaz razvoja poslovanja i
perormansi emitenta, kao i grupe
preduzea ukljuenih u
konsolidovanje zajedno sa
opisom glavnih rizika i
neizvesnosti u poslovanju
poslednjih 5 godina
POLUGODINJI FINANSIJSKI IZVETAJI
- set saetih finansijskih izvetaja
-periodini izvetaj
menadmenta
- izjava odgovornog lica (sa
tekstom kao i u sluaju godinjih
finansijskih izvetaja)
Najkasnije 2 meseca nakon
zavretka polugodinjeg
izvetajnog perioda

Potrebno je obelodaniti
polugodinje finansijske
izvetaje za poslednjih 5 godina
NE
Ali, DA- ako je polugodinji
izvetaj bio predmet revizije ili
pregleda, saglasno zahtevima
nacionalnog regulatornog tela.
Tada se izvetaj revizora mora
obelodaniti u punom obimu

PERIODINI IZVETAJI MENADMENTA
- objanjenje znaajnih dogaaja
i transakcija koji su se odigrali
tokom izvetajnog perioda i, pri
tome, utiu na finansijski poloaj
emitenta i njegovih zavisnih
preduzea
- opis finansijskog poloaja i
rezultata poslovanja emitenta i
njegovih zavisnih preduzea
tokom izvetajnog perioda
Najranije 10 nedelja nakon
poetka, a najkasnije 6 nedelja
po okonanju polugodinjeg
izvetajnog perioda
NE
Izvor: Doc. Dr Spasi D., Transparentnost finansijskih informacija, 12. Kongres Saveza
raunovoa i revizora Republike Srpske, Zbornik radova, Banja Vruica, 2008., str. 373

Na osnovu pregleda datog u prethodnoj tabeli uoava se da se Direktivom zahteva
vei obim obelodanjivanja nego to je to zahtevano prema MRS/MSFI. Naime, polazei
od informacionih potreba uesnika na tritima kapitala, osim klasinog seta godinjih
finansijskih izvetaja prema MRS 1, odnosno polugodinjih izvetaja prema MRS 34,
emitenti HoV publici moraju da stave na raspolaganje i izvetaj menadmenta, kao i
njegovu izjavu u vezi sa sastavljanjem odnosnih izvetaja za dati izvetajni period. Pri
tome, Direktivom se doputa mogunost i uestalijeg (npr. kvartalnog) periodinog
izvetavanja, ukoliko to nacionalna regulatorna ili druga tela zahtevaju.
5
Iako su
Direktivom definisani samo opti-osnovni zahtevi za publikovanjem informacija ipak je
ostavljen prostor Komisiji EU da, po potrebi, propie tehnika uputstva za publikovanje
polugodinjih izvetaja, ukljuujui i izvetaj revizora o pregledu polugodinjih
izvetaja, kao i da propie minimalni sadraj saetih bilansa stanja, bilansa uspeha i
napomena- ukoliko isti nisu sastavljeni u skladu sa MRS/MSFI saglasno Uredbi EU o
neposrednoj primeni MRS.

Tekua obelodanjivanja: Tree poglavlje Direktive o transparentnosti bavi se tekuim
nefinansijskim informacijama koje emitent HoV mora da obelodanjuje. U pitanju su dve
grupe informacija i to:
1. Informacije o visini udela. Akcionar mora biti obaveten o visini njegovog
uea u kapitalu pravnog lica ije akcije poseduje.
2. Nefinansijske informacije koje moraju biti direktno dostupne vlasnicima akcija
ili dunikih HoV. Emitent akcija mora da obezbedi podjednak tretman
akcionara u pogledu blagovremenog informisanja o mestu, vremenu i dnevnom
redu generalne skuptine akcionara, kao i visini glasakog prava na skuptini.
EC je marta 2007. godine, kao to je reeno, donela posebnu Direktivu o
detaljnim pravilima za implementaciju Direktive o transparentnosti.
Harmonizacija zahteva da izvetavanje uesnika na tritima kapitala EU
podrazumeva potovanje veeg broja Direktiva i uredbi. Osim navedenih Direktiva, EU,
tanije njen organ- Evropska Komisija- EC je donela nekoliko preporuka u vezi sa
obelodanjivanjem dodatnih informacija. Tu spadaju: Preporuka Komisije o
izvetavanju o platama lanova uprave i ostalih izvrnih direktora, kao i Preporuka

5
Tako na primer, obavezu sastavljanja i objavljivanja kvartalnih finansijskih izvetaja imaju kompanije
ijim se HoV trguje na berzama u Belgiji, Francuskoj, Grkoj, Italiji, Austriji, Portugaliji i paniji.
Komisije o izvetavanju o ulozi neizvrnih direktora ili lanova Nadzornog odbora u
kompanijama koje se kotiraju na berzi. Navedene preporuke u skladu su sa tenjama
ustanovljenja harmonizovanog kodeksa korporativnog upravljanja u evropskim
kompanijama, na osnovu plana usvojenog 2003. godine. Glavni ciljevi postavljeni
akcionim planom bili su:
Jaanje prava akcionara, poverilaca i zaposlenih,
Poveanje efikasnosti i konkurentnosti evropskih kompanija.
Akcioni plan je predvideo da korporacije ije se akcije kotiraju na berzi svojim
godinjim izvetajima moraju obuhvatiti:
Funkcionisanje skuptine akcionara,
Funkcionisanje odbora i kompenzacione eme,
Glasanje i kontrolna prava veinskih akcionara,
Materijalne transakcije sa povezanim pravnim licima,
Upravljanje rizikom,
Prihvaene kodekse korporativnog upravljanja.
Akcioni plan uvodi i takozvanu zajedniku odgovornost svih lanova odbora za
finansijske i nefinansijske izvetaje korporacije.
Direktivom 2003/51/EC od 18. juna 2003. god. reduciran je potencijalni konfilkt
etvrte i Sedme direktive
6
sa MRS/MSFI standardima. Nadalje, Transparency Direktiva
2004/109/EC je podrala zahtev za obaveznim sastavljanjem polugodinjih i godinjih
finansijskih izvetaja i obaveznom eksternom revizijom koja mora biti uraena u skladu
sa MSR (Meunarodnim standardima revizije). Transparency Direktiva insistira samo
na godinjim i polugodinjim finansijskim izvetajima za razliku od Serbanes-Oxley
Act-a u SAD, gde se emitenti obavezuju da pripremaju i objavljuju i kvartalne
finansijske izvetaje.
Transparency Direktiva je usvojena 2004. godine a njena primena je poela 2007.
godine. Ova direktiva ureuje periodino i godinje izvetavanje korporacija ijim
akcijama se trguje na berzi.
Godinji izvetaj treba prezentovati za najmanje pet godina i on mora sadrati:
Revidovane finansijske izvetaje,

6
etvrta direktiva bavi se godinjim raunima odreenih vrsta kompanija i sadri detaljne
raunovodstvene norme u odnosu na: objavljivanje finansijskih informacija, njihovu klasifikaciju i
prezentaciju, odnosno format i metode vrednovanja. Sedma direktiva je utvrdila pravila za konsolidovani
godinji raun u grupi drutava.

Izvetaj odbora direktora/menadmenta
7
,
Izjavu odgovornog lica emitenta da podaci iz finansijskog izvetaja odgovaraju
injenicama i da su izvetaji sainjeni prema propisanim zahtevima,
Potpuni izvetaj revizora.
Polugodinje finansijske izvetaje korporacija mora objaviti najkasnije dva meseca
od zavretka polugodita. lan 6 Transparency Direktive zahteva objavljivanje
polugodinjih izvetaja. Korporacije koje sastavljaju tromesene finansijske izvetaje ne
moraju sastavljati polugodinje izvetaje. Pre odobravanja od strane skuptine akcionara
godinji finansijski izvetaji podleu obavezi eksterne revizije. Finansijski izvetaji, sve
do trenutka kada ih odobrava skuptina akcionara predstavljaju samo predlog utvren
od strane odbora direktora. Skuptina akcionara moe odobriti godinje finansijske
izvetaje ili ih vratiti na doradu. Skuptina akcionara nema institut ili mogunost da
preinai predloene finansijske izvetaje od strane odbora direktora.

3. IZVETAVANJE O RIZICIMA PREMA MEUNARODNIM
STANDARDIMA FINANSIJSKOG IZVETAVANJA

Jedan od centralnih zahteva Direktive o transparentnosti jeste obelodanjivanje
rizika. Osnovu zahteva za izvetavanjem o rizicima od strane menadmenta ini
shvatanje da je jedino on u poziciji da raspolae svim relevantnim saznanjima o
postojeim i moguim rizicima u poslovanju entiteta. Ovakvim izvetavanjem korisnici
izvetaja, a pre svega investitori, mogu da sagledaju pored ansi i opasnosti kojima su
izloena njihova ulaganja. Osim toga, svrha izvetavanja o rizicima je i u tome da se
sagleda kako je ustanovljen kontrolni sistem u preduzeu i da li je i kako osigurana
nezavisnost kontrolnog sistema.
8

Predlog standarda IASB-a sadri samo jedan paragraf o izvetavanju o rizicima.
Saglasno tome, menadment treba da razmotri sve rizike sa kojima je suoen enititet i

7
Godinji izvetaj odbora direktora priprema se prema odredbi 46 etvrte Direktive u kojoj se kae da
godinji izvetaj mora obuhvatiti korektan pregled uspenosti poslovanja kompanije i njenog finansijskog
poloaja, sa posebnim osvrtom na trokove, prihode i investicije. U godinjem izvetaju potrebno je,
pored ostalog, identifikovati i istai: a) znaajne poslovne dogaaje u finansijskoj godini b) budui razvoj
kompanije c) aktivnosti iz oblasti istraivanja i razvoja d) informacije u vezi sa sopstvenim akcijama i e)
filijale kompanije. Izvetaji mogu obuhvatati i druga bitna pitanja.

8
Doc. Dr Spasi D., Transparentnost finansijskih informacija, 12. Kongres Saveza raunovoa i revizora
Republike Srpske, Zbornik radova, Banja Vruica, 2008., str. 373
da identifikuje kljune eksterne i interne rizike i anse koji mogu uticati na sposobnost
entiteta da realizuje postavljene ciljeve poslovanja. Osim toga, zadatak menadmenta je
da informie i kako je upravljano tim rizicima. Inae, u Diskusionom dokumentu i
obrazloenju predloga standarda, IASB navodi nekoliko primera obelodanjivanja rizika
(pre svega, rizike u odnosu na potroae), istiui da tim tekstom i nije elja da se
prikau svi mogui rizici. Primer je narativnog karaktera, pri emu se upuuje na
potrebu da tamo gde je to mogue, rizici budu i kvantifikovani. Slina uputstva
nalazimo i u britanskom OFR, kao i drugim uputstvima za izvetavanje o rizicima.
Meutim, u navedenim tekstovima se uglavnom ne daje mogua klasifikacija rizika pri
izvetavanju (ili je koncentracija samo na jednu grupu rizika).
Glavno utemeljenje za sastavljanje dodatnih izvetaja, mimo propisanog seta
redovnih finansijskih izvetaja prema MSFI, nalazimo u MRS 1, kojim se daje
mogunost da u posebnom izvetaju menadmenta budu, pored ostalog, obelodanjeni i
rizici, odnosno neizvesnosti sa kojima se suoava, kao i nain kako se upravlja tim
rizicima.
Posmatrajui pojedine standarde IASB-a, najobimniji zahtevi u pogledu
objavljivanja rizika nalaze se u MSFI 7-Finansijski instrumenti-obelodanjivanja.
MSFI 7 bavi se specijalnim obelodanjivanjima u vezi finansijskih instrumenata. Pri
tome, u okviru ovog standarda, se rizici u vezi finansijskih instrumenata klasifikuju u tri
kategorije, i to:
1. Kreditni rizik
2. Rizik likvidnosti i
3. Trini rizik,
pri emu se ostavlja mogunost definisanja i drugih vrsta rizika. Za svaku vrstu rizika
entitet treba da prui kako kvanitativna, tako i kvalitativna obelodanjivanja. Kvalitativna
obelodanjivanja koja se zahtevaju u MSFI 7 odnose se na: - izloenost riziku i kako on
nastaje; - ustanovljene ciljeve entiteta, kao i politike i procese za upravljanje rizikom i
metode koriene za odmeravanje tog rizika; - kao i sve promene u odnosu na prethodni
period kada su u pitanju izloenost riziku, njegovo upravljanje i merenje. Za pomenute
tri kategorije rizika, Standardom se zahtevaju i kvantitativna obelodanjivanja, pri emu
je neophodno najpre dati kratak pregled kvantitativnih podataka i izloenosti riziku na
datum izvetavanja, a potom, za svaku vrstu finansijskog instrumenta, dati i dodatne
kvantifikacije i prikladna objanjenja primenjenih metoda merenja rizika i upravljanja
njima. Upuivanje na korienje pojedinih metoda datih u Standardu nije zahtev koji se
mora striktno ispuniti. Tako, na primer, ukoliko analiza osetljivosti, kao metod za
kvantifikaciju trinog rizika, ne prua vernu sliku rizika svojstvenu finansijskom
instrumentu (na primer, zato to izloenost na kraju godine ne izraava realnu izloenost
ovom riziku tokom cele godine), entitet treba da obelodani tu injenicu i razlog zbog
kog smatra da izvrene analize nisu reprezentativne.

4. TRANSPARENTNOST FINANSIJSKOG IZVETAVANJA
KAO ZAHTEV INTERNACIONALIZACIJE

Transparentnost je re iju upotrebu vezujemo za poetak promena u Srbiji 2000. i
2001. godine
9
. Gospodin Lian Bol, izvrni direktor Meunarodne federacije raunovoa
je definisao tri razloga zato drava mora informisati svoje graane. Prvi razlog je
odgovornost. Drava ne troi svoj vlastiti novac, ve novac graana. Jednostavno
reeno, sa velikim zakanjenjem u odnosu na zemlje u okruenju drava, Srbija je
shvatila ozbiljnost latinske rei s poetka teksta. To zakanjenje ne moe biti opravdanje
za odreene slabosti i sporost kada je re o doslednom insistiranju na punom uvidu
javnosti u finansijsko izvetavanje firmi i preduzea u postupku privatizacije u Srbiji
koja je pri kraju, ako ni zbog ega drugog, onda zbog onoga to smo ve rekli, zbog
injenice da je to pre svega, na novac
10
. Na poetku novog milenijuma finansijsko
izvetavanje je suptilna meavina starog i novog. Dvojno knjigovodstvo je staro preko
500 godina, ali jo uvek predstavlja kimu u strukturi finansijskog izvetavanja.
Osnovna svrha finansijskih izvetaja je da korisnicima prue pouzdanu ocenu za
procenu finansijske pozicije, profitabilnosti, visine sopstvenog kapitala i sticanje i
korienje gotovine. Radi potpunog razumevanja sintetizovanih informacija prikazanih
u finansijskim izvetajima oni, pored ostalog, sadre i nekoliko strana tzv. napomena uz

9
Objanjenja pojma: transparentan, odnosno na latinskom transparere znai - prozraan, providan, bistar,
jasan.
10
Da bi nae raunovoe bile u stanju da, shodno okolnostima, odaberu odgovarajui koncept
vrednovanja i na taj nain ispune osnovni cilj svih svojih profesionalnih aktivnosti, neophodno je da u
prvom redu budu pravovremeno informisani o svim zahtevima koji se pred njih postavljaju, a zatim i
dodatno edukovani. Ova potreba je posebno naglaena u novim MSFI, ija je osnovna karakteristika sve
naglaenije proteiranje koncepta fer vrednosti, odnosno koncepta prodajne i sadanje vrednosti.
Odgovornost za sprovoenje ovih aktivnosti snose pre svega profesionalno-struna raunovodstvena tela.
Jovi, D. Koncepti vrednovanja elemenata finansijskih izvetaja, Savez raunovoa i revizora Srbije,
XXXV Simpozijum, Zlatibor, 3-5. jun 2004. , str. 68.
finansijske izvetaje, u kojima su sadrane informacije koje dopunjuju stavke sadrane u
finansijskim izvetajima.
Dakle, tradicionalniji sistemi raunovodstvenog obuhvatanja i finansijskog
izvetavanja, prvobitno osmiljeni da obezbede informacije za eksterno polaganje
rauna u vreme kada su proizvodne tehnologije bile pre svega radno intenzivne, vie
nisu u stanju da odgovore na savremene informacione potrebe.
Usvajanjem Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja, trita kapitala bi
bila transparentnija, a privredni subjekti bi imali uvid u finansijske izvetaje preduzea
u svim zemljama koje podravaju globalne standarde, to je naroito postalo bitno posle
poslovnih afera u vodeim multinacionalnim kompanijama Enron i WorldCom.
Zloupotreba mark-to-market metoda i manipulacija projekcijama prihoda omoguila je
Enronu uknjiavanje naduvanih pozicija prihoda i profita u finansijskim izvetajima,
a Enron je od Komisije za hartije od vrednosti i berzu (SEC) zapravo dobio dozvolu za
primenu mark-to-market metodologije samo za trgovinske operacije sa gasom, a ne i za
sve druge poslove
11.
Ipak, kompanija je primenila taj nain beleenja poslovnih promena
za sve svoje biznise. Ostaje velika misterija zbog ega je SEC to dozvolio. Posle ovih
afera zakonodavci iz SAD i drugih razvijenih zemalja zakljuili su da moraju podstai
kompanije da transparentnije prikazuju finansijske izvetaje o poslovanju
12
. S tim u
vezi, propisani su stroi raunovodstveni standardi koji podrazumevaju kompletne,
dobro strukturirane podatke o poslovanju, koji se u razliitim zemljama mogu lako
analizirati i uporeivati.
Meunarodni raunovodstveni standardi/Meunarodni standardi finansijskog
izvetavanja MRS/MSFI predstavljaju raunovodstvene standarde kreirane i uvedene da
bi se postigla transparentnost i jednoobraznost finansijskih izvetaja bilo kog
ekonomskog subjekta, bez obzira na delatnost kojom se bavi i zemlju u kojoj posluje.
Oni imaju svrhu svestranijeg, lakeg i boljeg razumevanja finansijskih izvetaja uz
osnovni cilj da obezbede podatke i informacije za uporedne analize za neometano
poslovno komuniciranje zainteresovanih subjekata koje doprinosi brem protoku robe i
kapitala. MRS/MSFI u stvari predstavljaju, neku vrstu instrumenata u funkciji

11
Sa druge strane, trgovci su imali takav sistem kompenzacije (zarade) koji se bazirao na broju potpisanih
ugovora i obimu trgovine, tako da su bili motivisani da potpiu to vei broj ugovora i ostvare to vei
nivo trgovine istima. Takav sistem je vrednovao samo kvantitet realizovanog posla (broja ugovora), uz
apstrahovanje kvaliteta samih ugovora i budue izloenosti riziku kompanije. Sve to je doprinelo da se iz
Enronovih finansijskih izvetaja nije tano moglo videti kako je i koliko kompanija zaraivala. Cifre u
izvetajima su bile dobre, a kompanija je polako trulila iznutra usled gomilanja loih i tetnih ugovora.
Peri, M.: Bankrotstvo Enrona, XI internacionalni simpozijum, Beograd, 2008, str. 142-143.
12
http://ww. voanews. com/Serbian/archive/2006-05/2006-05-28
harmonizacije razliitih raunovodstvenih regulativa koje se odnose na pripremu i
prikazivanje finansijskih izvetaja koji slue kao osnova za donoenje ekonomskih
odluka. Oni su uglavnom kreirani u obliku pravila i principa koje raunovoe u
profesionalnom radu primenjuju da bi njihove informacije o poslovanju nekog
ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne korisnike tih informacija.
Raunovodstveni standardi obuhvataju i ostale profesionalne norme etike raunovoa.
MRS/MSFI u svom osnovnom znaenju podrazumevaju dogovorena pravila o
pripremanju, priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i prezentaciji stavki finansijskih
izvetaja ekonomskog subjekta.
Standardizovani uporedivi finansijski izvetaji za investitore su od velike vanosti
na svim nivoima. Oni olakavaju firmama da dobiju uporedive informacije koje mere
rezultate za potreban novac. Prikazivanje standardizovanih finansijskih izvetaja samo
je jedan segment iz korpusa internacionalnih pravila koji krase kompanije sa dobrim
korporativnim upravljanjem
13
. Najbolje svetske kompanije javnosti i konkurentima
otkrivaju svoje strategije. To to te korporacije obelodanjuju finansijske i nefinansijske
rezultate ne ini ih manje konkurentnim. Kompanije se trude da budu to efikasnije,
odnosno da imaju to kvalitetnije timove ljudi koji e efikasno ostvarivati strategije.
Veina vlasnika firmi smatra da moe dalje da raste bez kapitala sa berze, odnosno da
novac za investicije moe da obezbedi iz sopstvenih izvora.
Bez tane i blagovremene informacije o materijalnom stanju korporacije, kao to
su finansijska pozicija, performanse, svojina i upravljanje, nema korporativnog
upravljanja. Neophodni su podaci o finansijskim i operativnim rezultatima korporacije,
njenim ciljevima, najveim vlasnikim i glasakim pravima, lanovima uprave i
izvrnim licima, predvidljivim faktorima rizika, materijalnom stanju zaposlenih,
strukturi i politici upravljanja. Informacije, takoe, treba da budu pripremljene,

13
Korist od standardizacije i harmonizacije finansijskog izvetavanja su brojne pre svega za investitore
jer ako su finansijski izvetaji sastavljeni na isti nain u vie zemalja lake e razumeti izvetaje vie
kompanija koje ele da kupe. Za multinacionalne kompanije koristi su velike jer je sastavljanje
konsolidovanih finansijskih izvetaja znatno jednostavnije ako su finansijski izvetaji irom sveta
sastavljeni na istoj bazi. Takoe, raunovodstveni kadrovi bi se lake mogli premetati iz jedne u drugu
zemlju. Najvea prepreka harmonizacije je veliina postojeih razlika izmeu raunovodstvenih praksi
razliitih zemalja. Druga prepreka je odsustvo jakih profesionalnih tela u mnogim zemljama, kao i
nacionalizam koji se ispoljava u nedostatku elje da se prihvate kompromisi koji podrazumevaju promene
raunovodstvenih praksi prema onim u drugim zemljama. Vuievi, M.: Glavne razlike u finansijskim
izvetajima SAD i Nemake. Rad je predstavljen u asopisu Industrija 1-2, a predstavljen je kao deo
rezultata istraivanja na projektu finansiranog od strane MNTRS kao projekat 1491, Beograd, 2003., str.
91-92.
verifikovane i saoptene u skladu sa standardima raunovodstvenog, finansijskog i
nefinansijskog saoptavanja i verifikovanja.
Adekvatno i relevantno odluivanje zahteva razumljive, pouzdane i uporedive
informacije i to pre svega raunovodstvene, ali i veliki broj neraunovodstvenih,
odnosno jednim imenom poslovnih informacija, koje su kako finansijske tako i
nefinansijske prirode.

LITERATURA
1. Bulaji N.: Uloga velikih preduzea u svetskoj privredi, Beograd, 2005.
2. Grandov Z.: Meunarodna ekonomija i globalizacija, BTO, Beograd, 2009.
3. Grupa autora: A Statement of Basic Auditing Concepts, American Accounting
Association, Sarasota, Florida, 1971.
4. Grupa autora: IFAC Handbook of International Auditing, Assurance and Ethic
Pronouncement, IFAC, New York, 2004.
5. Grupa autora: Implementation on transparency directive; Financial service
authority, London, 2006.
6. Hoopwood A.: Accounting Standard Setting, An International Perspective, Pitman
Books Limited, London, 1983.
7. Krsti J., Instrumenti finansijsko-raunovodstvenog izvetavanja, (pristup ex-post i
ex-ante), Ekonomski fakultet, Ni, 2002.
8. Meunarodni standardi revizije, prevod s engleskog jezika, HVR, Zagreb, 1993.
9. Petrovi M.: Smisao i korist od raunovodstvenih standarda, Primena
Meunarodnih raunovodstvenih standarda, Knjiga II, Savez raunovoa i revizora
Srbije, Beograd, 2002.

Internet stranice
10. Cardiff European Council 15 and 16 june 1998/Presidency Conclusion SN 150/1/98
REV 1, taka 17. Vid:
www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/54315.pdf
11. http://ww. voanews. com/Serbian/archive/2006-05/2006-05-28
12. Zakljuci dostupni na:
www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/00300-
R1.EN8.htm

Zbornici radova
13. Doc. Dr Spasi D., Transparentnost finansijskih informacija, 12. Kongres Saveza
raunovoa i revizora Republike Srpske, Zbornik radova, Banja Vruica, 2008.
14. Jovi, D.:Koncepti vrednovanja elemenata finansijskih izvetaja, Savez raunovoa
i revizora Srbije, XXXV Simpozijum, Zlatibor, 3-5. jun 2004. , str. 68.
15. Peri, M.: Bankrotstvo Enrona, XI internacionalni simpozijum, Beograd, 2008,
str. 142-143.

asopisi
16. Vuievi, M.: Glavne razlike u finansijskim izvetajima SAD i Nemake. Rad je
predstavljen u asopisu Industrija 1-2, a predstavljen je kao deo rezultata
istraivanja na projektu finansiranog od strane MNTRS kao projekat 1491, Beograd,
2003., str. 91-92.


Summary:
Today, we are witnesses of important evolutionary changes that go towards
creating a modern enterprise aligned with the changes caused by globalization of
markets, international business, development of information technologies and especially
competitive economic environment. Continuous interaction with the events from the
outside and inside the company, represent the reason for the necessity of analyzing the
relationship of the role and importance of the quality of financial reporting. The starting
point in these considerations is the general framework of quality and concept of quality
of financial reporting and control of their quality with a set of relevant factors in this
relationship.
There is no doubt that for the quality of financial statements almost vital role have
institutions for the creation and transfer of accounting knowledge, as well as
professional associations of accountants as implementers of continuing education and
training.
However, quality control and quality of financial reporting are not static categories and
values. These include continuous improvement which relies on the harmonization of
accounting education, quality standards and total quality management with the
appropriate international professional accounting requirements in this area.Special
reference to considerations of internationalization of business are issues of transparency
of financial information and financial reporting, as required comparability of financial
reports as well as analysis of issues related to the risks of reporting under IFRS, which
is becoming more current in a dynamic environment.

Key words: internationalization, harmonization, financial reporting, transparency of
financial statements, the comparability of financial statements