Žil Delez Dijalozi PDF

Urednik
Mirjana Sovrovi
Urednik edicije
Ivan Milenkovi
Likovni urednik
Milica Mii
Naslov originala
Gilles Deleuze, Claire Parnet, Dialogues
Flammarion, 1996
Fedon, Beograd
il Delez
Kler Parne
Dijalozi
S francuskog prevela
Olja Petroni
Beograd, 2009.
Poglavlje I
ta je razgovor
i emu on slui?
PRVI DEO
Veoma je teko izjasniti se" - u intervjuu, dijalogu,
razgovoru. Kad mi neko postavi pitanje, ak i ono koje
me dotie, u veini sluajeva shvatim da nemam nita
odreeno da kaem. Pitanja se proizvode, kao i sve
ostalo. Ako vam ne dopuste da proizvedete svoje pita
nje, od elemenata pristiglih odasvud, od bilo kud, ako
vam ga postave", neete imati bogzna ta da kaete.
Vetina izgradnje nekog problema veoma je vana:
najpre izumevamo problem i poloaj problema, a on
da pronaemo reenje. Nita od toga se ne radi u inter
vjuu, razgovoru, raspravi. ak ni promiljanje, samo
stalno, ili pak udvoje ili utroje, nije dovoljno. Pogotovo
ne promiljanje. A sa prigovorima stvar stoji jo gore.
Kad god mi neko uputi prigovor, poelim da kaem:U
redu, u redu, preimo na neto drugo." Prigovori nika
da nisu doneli nita dobro. Slino je i kada mi neko po
stavi uopteno pitanje. Cilj nije da se odgovori na pi
tanja, ve da se izae, da se izvue. Mnogi misle da se
iz pitanja moe izvui samo njegovim besomunim
prevakavanjem.ta je sa filozofijom? Da li je umrla?
Hoe li biti prevaziena?"To je veoma muno. Nepre
stano emo se vraati na to pitanje samo da bismo se
iz njega izvukli. No, tako se nikada ne moemo izvui.
9
il Delez i Kler Parne
Sve se uvek odigrava iza lea misliocu, ili pak kad on

trepne. Ili smo se ve izvukli, ili to nikada neemo ura
diti. Pitanja su uglavnom usmerena ka budunosti (ili
ka prolosti). Budunosti ena, budunosti revolucije,
budunosti filozofije, itd. Ali za to vreme, dok obremo
sva ta pitanja u krug, ima postajanja koja operiu u ti
ini i gotovo su neprimetna. Previe mislimo u termini
ma istorije, line ili svetske. A postajanja su geografija,
to su strane sveta, pravci, ulazi i izlazi. Imamo postaja-
nje-enom, koje se ne moe meati sa enama kao ta
kvim, sa njihovom prolou i budunou, i ene mo
raju da uu u to postajanje kako bi izale iz svoje
prolosti, iz svoje istorije. Imamo postajanje-revolucio-
narnim, koje nije isto to i budunost revolucije i ne pro
lazi nuno kroz aktiviste. Imamo postajanje-filozofom,
koje nema nita sa istorijom filozofije i pre prolazi kroz
one koje istorija filozofije ne uspeva da klasifikuje.
Postati nikada ne znai oponaati, niti initi poput,

niti prilagoavati se nekom modelu, pa makar to bio i
model pravde ili istine. Ne postoji lan od kojeg se po
lazi, niti onaj do kojeg se dolazi ili se mora doi. Ne po
stoje ni dva lana koja se zamenjuju. Pitanjeta si po
stao?" izuzetno je glupo. Jer u meri u kojoj neko
postaje, ono to on postaje menja se zajedno sa njim.
Postajanja nisu fenomeni oponaanja, niti asimilacije,
ve dvostrukog zarobljavanja, neparalelne evolucije,
braka dva carstva. Brak je uvek protivprirodan. Brak je
suprotnost paru. Vie ne postoje ni binarni sklopovi: pi-
tanje-odgovor, muko-ensko, ovek-ivotinja, itd. Eto,
to bi mogao biti razgovor, prosto nacrt postajanja. Osa
i orhideja daju nam primer. Orhideja naizgled obrazu
je sliku ose, ali to je u stvari orhidejino postajanje-
10
Dijalozi
osom, osino postajanje-orhidejom, dvostruko zaroblja

vanje, poto seono to" svako postaje ne menja nita
manje od onoga koji" postaje. Osa postaje deo repro
duktivnog aparata orhideje, a orhideja istovremeno
postaje polni organ ose. To je jedno jedino postajanje,
jedan jedini blok postajanja ili, kao to kae Remi o-
ven,a-paralelna evolucija dvaju bia koja nemaju nika
kve veze jedno s drugim". Imamo i ovekova postaja-
nja-ivotinjom koja se ne sastoje od toga da se postane
pas ili maka, poto se ivotinja i ovek sreu samo pri
likom prolaska kroz zajedniku, ali asimetrinu deteri-
torijalizaciju. To je kao sa Mocartovim pticama: u toj
muzici imamo postajanje-pticom, ali obuhvaeno pti
jim postajanjem-muzikom, tako da zajedno obrazuju
samo jedno postajanje, jedan jedini blok, a-paralelnu
evoluciju, no ni u kom sluaju razmenu, vepovera-
vanje bez mogueg sagovornika", kao to kae jedan
tuma Mocarta - ukratko, razgovor.
Postajanja su veoma neprimetna, to su inovi koji

mogu biti sadrani samo u nekom ivotu i izraeni sti
lom. Stilovi nisu nita vie konstrukcije nego to su to
naini ivota. U stilu nisu vane rei, reenice, ritmovi i
figure. U ivotu nisu vane povesti, naela ili posledice.
Jednu re uvek moete zameniti drugom. Ako vam se
ne svia, ako vam ne odgovara, uzmite neku drugu,
stavite neku drugu na njeno mesto. Ako svako napra
vi takav napor, svi e moi da se razumeju i vie nee
biti nikakvog razloga da se postavljaju pitanja ili da se
upuuju prigovori. Nema istih rei, kao ni istih me
tafora (sve metafore su prljave rei, ili ih prljavima i
ne). Postoje samo neprecizne rei da bi se neto preci
zno oznailo. Hajde da stvorimo neuobiajene rei,
pod uslovom da ih upotrebljavamo na obian nain, i
11
da tako od onoga to one oznaavaju nainimo najo

biniju stvar. Danas imamo nove naine itanja, a mo
da i pisanja. Meu njima ima i ravih i prljavih. Na pri-
mer, imamo oseaj da su neke knjige napisane samo
radi prikaza koji bi neki novinar trebalo o njima da na
pie, i to tako da vie ak nema ni potrebe za prikazom,
ve samo za praznim reima (neizostavno proitati!
sjajno je! samo napred! videete!) kako bi se izbeglo i
tanje knjige ili pisanje lanka. No, dobar nain da ita
mo u dananje vreme jeste da ovladamo umeem ko
je nam omoguuje da knjigu itamo kao to sluamo
neku plou, kao to gledamo film ili televizijsku emisi
ju, kao to doivljavamo pesmu: svako itanje koje bi
za knjigu zahtevalo nekakvo posebno potovanje, ne
kakvu drugaiju panju, dolazi iz drugog vremena i
osuuje knjigu jednom za svagda. Tako se ne postavlja
pitanje tekoe niti razumevanja: pojmovi su ba kao
zvui, boje ili slike, to su sile koje vam ili odgovaraju ili
ne odgovaraju, koje prolaze ili ne prolaze. Pop-filozofi-
ja. Nita ne treba shvatiti, nita ne treba tumaiti. Hteo
bih da kaem ta je to stil. To je vlasnitvo onih za koje
obino kaemo nemaju stila..." Nije to neka oznaitelj-
ska struktura, niti promiljena organizacija, a ni spon
tano nadahnue, orkestracija ili muzikica. To je veto
rasporeivanje, veto rasporeivanje iskaza. Stil, to je
kad uspete da mucate na sopstvenom jeziku. To je te
ko, zato stoje potrebno da postoji potreba za takvim
mucanjem. Dakle, ne biti mucav u recima, ve biti mu
cav u samom jeziku. Biti poput stranca u sopstvenom
jeziku. Nainiti liniju bekstva. Najupadljiviji primeri po
mom miljenju su: Kafka, Beket, Gerasim Luka, Godar.
Gerasim Luka je bio veliki pesnik meu najveima: iz
mislio je udesno mucanje, svoje. Dogaalo se da ita
svoje pesme u javnosti; dvesta ljudi, a to je svejedno
12
Dijalozi
dogaaj, to je dogaaj koji e proi kroz te dve stotine,

a ne pripada nijednoj koli niti pokretu. Nikada se stva
ri ne dogaaju tamo gde mislimo da se dogaaju, niti
prolaze stazama kojima verujemo da e proi.
Moe se uvek prigovoriti da uzimamo prikladne pri-
mere, budui da je Kafka eki Jevrejin koji je pisao na
nemakom, Beket Irac koji je pisao na engleskom i
francuskom, Luka je bio rumunskog porekla, a Godar
vajcarac. I ta onda? To nije problem ni za jednog od
njih. Moramo da budemo dvojezini u jednom jedi
nom jeziku, moramo da imamo jedan manji jezik unu
tar naeg jezika, moramo da od sopstvenog jezika na
inimo manjinsku praksu. Viejezinost ne znai samo
posedovanje nekoliko sistema od kojih bi svaki bio jed-
norodan u samom sebi; to je u prvom redu linija bek-
stva ili varijacije koja utie na svaki sistem, te ga tako
spreava da bude jednorodan. Ne govoriti kao Irac ili
Rumun na nekom drugom jeziku, ve, naprotiv, govo
riti na svom jeziku kao stranac. Prust kae:Lepe knjige
su napisane nekom vrstom stranog jezika. U svaku re
svako od nas ugrauje svoje znaenje ili barem svoju
sliku, koja je esto protivrenost. Ali u lepim knjigama
lepe su sve protivrenosti koje napravimo." To je dobar1
nain da se ita: sve protivrenosti su dobre, pod uslo-

vom, meutim, da se ne sastoje od tumaenja, ve da
se odnose na upotrebe knjige, da prave jo jedan jezik
unutar svog jezika.Lepe knjige su napisane nekom vr
stom stranog jezika..." To je definicija stila. Pitanje po
stajanja takoe. Ljudi uvek misle na veinsku budu
nost (kad budem bio veliki, kad budem imao mo...),
1
Proust, Contre Sainte-Beuve, Gallimard, str. 303.
13
dok je problem, u stvari, problem postajanja-manjin-

skim: ne pretvarati se, ne praviti se detetom ili ga opo
naati, isto kao i luaka, enu, ivotinju, mucavca ili
stranca, ve postati sve to, kako bi se izumele nove sna
ge ili nova oruja.
To je kao u ivotu. U ivotu postoji neka vrsta ne
spretnosti, krhkosti zdravlja, slabane telesne grae, i
votnog mucanja koje je neiji arm. arm, izvor ivota,
kao to je stil izvor pisanja. ivot nije vaa povest, onj
koji nemaju arma nemaju ni ivota, kao mrtvi su. Sa
mo arm ne ini oveka. arm je ono to osvoji ljude
poput niza moguih kombinacija i jedinstvene prilike
da ba ova ili ona kombinacija bude izvuena. To je nu
no pobedniko bacanje kockica, zato to potvruje
dovoljno sluajnosti umesto da kroji sluajnost, da je
ini verovatnom, ili je sakati. Kroz svaku tu krhku kom
binaciju potvruje se i jedna ivotna sila, sa snagom,
svojeglavou i postojanou u biu kakvoj nema rav
ne. udno je kako veliki mislioci imaju krhak ivot, ve
oma nestabilno zdravlje, a istovremeno u sebi nose i
vot u stanju apsolutne moi ili odlinog zdravlja". Tu
nije re o osobama, ve o ciframa u njihovoj kombina
ciji. arm i stil su rave rei, treba pronai neke druge,
zameniti ih. arm ivotu daje nelinu mo, koja je iz
nad pojedinaca, dok stil istovremeno daje pisanju
spoljnu svrhu, koja nadvladava napisano. I to je isto:
pisanje nema svrhu u sebi samom upravo zato to i
vot nije neto lino. Jedina svrha pisanja jeste ivot,
kroz kombinacije koje iz njega izvlai. Suprotnost ne
urozi", u kojoj se ivot neprestano kasapi, uniava, per-
sonalizuje, umrtvljuje, a pisanje se shvata kao samo-
svrhovito. Nie, suprotnost neurasteniku, veliki ovek
14
Dijalozi
krhkog zdravlja, pie: Stvari esto izgledaju tako kao

da je umetnik, a osobito filozof sluajno u svom vreme
nu... Pri njihovom pojavljivanju i njihovim pojavljiva
njem priroda, koja nikada ne skae, pravi svoj jedini
skok, i to skok radosti, jer osea da je prvi put na cilju,
naime tamo gde shvata da se mora odluiti da ima
ciljeve i daje igru ivota i postajanja igrala odve viso
ko. Ona se preobraavala tim saznanjem, i na njenom
licu poiva blag veernji umor, ono to ljudi nazivaju
'lepotom?" 2
Kad radimo, nuno smo apsolutno sami. Ne moe

mo da osnivamo kolu, niti da pripadamo nekoj koli.
Nema posla koji nije crn, i tajnovit. Samo to je to jed
na krajnje naseljena samoa. I to ne naseljena snovi
ma, fantazmima ili planovima, ve susretima. Susret je
moda isto to i postajanje ili brak. Na osnovi te samo
e moe se izroditi bilo kakav susret. Sreemo ljude
(ponekad i one koje ne poznajemo i koje nikada pre
nismo videli), ali i kretanja, ideje, dogaaje, entitete.
Sve te stvari imaju lina imena, ali lino ime nikako ne
oznaava osobu ili subjekat. Ono oznaava neki ui
nak, neki cikcak, ono to prolazi ili se deava izmeu
dvoje kao da je pod uticajem razlike u potencijalu:
Komptonov efekat",Kelvinov efekat". Isto smo govo
rili i o postajanjima: to nije lan koji postaje drugi, ve
svaki sree drugog, samo jedno postajanje koje nije za
jedniko za oba ta lana, poto oni i nemaju nikakve
veze jedan s drugim, ve ono koje se nalazi izmeu ta
dva, koje ima sopstveni smer, jedan blok postajanja, a-
2
Fridrih Nie, openhauer kao vaspita", u Nesavremena raz
matranja, preveo Danilo N. Basta, Prosveta, Beograd 1977, str. 166
i 184.
15
il Delezi Kler Parne
paralelna evolucija. To je to, dvostruko zarobljavanje,

osa I orhideja: nije ak ni neto to bi bilo u jednom,
niti neto to bi bilo u drugom, ak i kad bi to moralo
da se razmeni, da se pomea, ve neto to je izmeu
ta dva, izvan oba, i to tee u nekom drugom smeru.
Sresti znai pronai, zarobiti, ukrasti, ali ne postoji
metoda za pronalaenje, ne postoji nita do dugotraj
no pripremanje. Ukrasti je suprotno od prepisati, po
draavati, oponaati ili initi poput nekoga. Zaroblja
vanje je uvek dvostruko zarobljavanje, kraa je
dvostruka kraa, i to je ono to stvara ne neto uza
jamno, ve jedan asimetrian blok, jednu a-paralelnu
evoluciju, brak, uvekizvan" i izmeu". Eto, to bi bio
razgovor.
Da ja sam kradljivac misli

a ne, molim vas, otima dua
ja gradim i iznova gradim
na onome to je oekivano
jer pesak na plaama
kroji mnoge zamkove
u onome to je bilo otvoreno
pre mog vremena
re, vazduh, pria, redak
kljuevi na vetru za oslobaanje mog duha
za snabdevanje mojih zatvorenih misli promajom
iz zadnjeg dvorita
nije moja stvar da sedim i meditiram
gubei i posmatrajui vreme
da bih mislio misli koje nisu bile miljene
da bih mislio snove koji nisu bili odsanjani
16
Dijalozi
ili nove ideje jo nezapisane

ili nove rei koje bi se rimovale...
i ne ljutim se na nova pravila
poto ona jo nisu stvorena
i izvikujem ono to mi peva u glavi
znajui da emo ja i meni slini
sainiti ta nova pravila
i ako su sutranjim ljudima
zaista potrebna dananja pravila
onda se okupite svi vi, dravni tuioci,
poto svet nije nita drugo do sud
da
ali optuene poznajem bolje nego vi
i dok ste vi zauzeti gonjenjem
mi smo zauzeti zvidukanjem
istimo salu za publiku
metui metui
sluajui sluajui
namigujui jedni drugima
panja
panja
i na vas e brzo doi red. 3
Ponos i divotu, ali i skromnost nalazimo u ovoj Dila-

novoj pesmi. Ona sve kae. Poto sam profesor, eleo
bih da uspem da odrim as onako kako Dilan organi-
zuje pesmu, kao da nije autor, nego zapanjujui proiz
voa. I da sve to pone kao to poinje kod njega, na
jednom, sa maskom klovna, sa umetnou svakog
3
Bob Dylan, Ecrits et dessins, izd. Seghers (preraen prevod).
17
usklaenog, ali ipak improvizovanog detalja. Suprot

nost plagijatoru, ali i suprotnost uitelju ili modelu. Ve
oma duga priprema, ali bez metode, pravila ili recepa-
ta. Brak, ali bez parova i brane zajednice. Da imam
torbu u koju stavljam sve to sreem, pod uslovom da
i mene neko stavi u neku torbu. Da pronalazim, kradem,
umesto da ureujem, uviam i sudim. Jer uvianje je
suprotno od susreta. Suenje je posao mnogih ljudi, a
to nije dobar posao, ali mnogi ljudi isto tako koriste i pi
sanje. Pre bih bio ista nego sudija. to smo vie gre-
ili u ivotu, to vie delimo lekcije; niko vam nee deliti
lekcije o nestaljinizmu kao neki staljinista, a ni izlagati
nova pravila". Postoji itava jedna rasa sudija, a istorija
miljenja se brka sa istorijom nekog suda, koja se pozi
va na nekakav sud istog Uma, ili pak iste Vere... Zbog
toga ljudi tako lako govore u ime i umesto drugih, i to
liko vole pitanja, i tako dobro znaju da ih postavljaju i da
na njih odgovaraju. Ima i onih koji trae da im se sudi,
pa makar ih proglasili krivima. U pravosuu se poziva
na saglasnost, iako je to saglasnost sa pravilima koja iz-
umevamo, sa transcendencijom koju toboe razotkri
vamo, sa oseanjima koja vas gone. Pravda, ispravnost,
to su rave ideje.Treba im suprotstaviti Godarov obra
zac: ne postoji prava slika, ve samo slika. Tako je i u fi
lozofiji, kao u filmu ili pesmi: ne postoji prava ideja, ve
samo ideja. Samo ideje, to je susret, to je postajanje,
kraa i brak, taj meuprostor" samoa. Kad Godar ka
e: hteo bih da budem produkcijska kua, oigledno ne
eli rei: elim da proizvodim sopstvene filmove, ili e
lim da izdajem sopstvene knjige. Hoe da kae samo
ideje, zato to je ovek sasvim sam kad je u tome, ali je
i poput nekakvog udruenja zloinaca. ovek vie nije
autor, ve je produkcijska kua, on nikad nije bio nase-
18
Dijalozi
Ijeniji. Bitibanda": bande ive u najveoj moguoj opa

snosti, reformisati sudije, sudove, kole, porodice i bra
ne zajednice, ali u bandi je, u naelu, dobro to svako
radi svoj posao dok istovremeno susree druge, svako
donosi svoj plen, i to se iscrtava postajanje, blok se sta
vlja u pokret, blok koji vie nije niiji, ve jemeu" svi
ma, poput brodia koji deca puste i izgube, a druga de-
ca ga ukradu. ta su drugo, razgovarajui u televizijskoj
emisiji6 puta 2", uradili Godar i Mjevil do upotrebili ono
najbogatije iz svoje samoe, posluili se njime kao sred
stvom za susret, pustili da izmeu dve osobe prolazi li
nija ili blok, proizveli sve pojave dvostrukog zarobljava
nja, pokazali ta je veznik I, da nije ni spona, ni
naporednost, ve raanje mucanja, nacrt izlomljene li
nije koja uvek polazi iz bliskosti, neka vrste aktivne i
stvaralake linije bekstva? i... i... i...
Ne treba istraivati da li je neka ideja tana ili istini

ta. Trebalo bi istraivati jednu posve drugu ideju, na
drugom mestu, u drugoj oblasti, tako da izmeu dve
ideje proe neto to nije ni u jednoj ni u drugoj. No, ta
se druga ideja uglavnom ne moe nai tek tako, potre
ban je sluaj, ili da vam je neko da. Ne treba biti uen,
poznavati ili spoznavati tu oblast, ve nauiti ovo ili
ono u veoma razliitim oblastima. To je bolje negocut-
up".To je pre postupakpick-me-up",pick up" - u re-
niku = podizanje, sluajni prolaznik, oporavak motora,
hvatanje (zvuka, signala, radioporuke); a potom i sek
sualno znaenje rei. Barouzov cut-up je jo jedna me
toda verovatnoa, barem lingvistikih, a ne postupak
izvlaenja ili jedinstvene prilike kad god se kombinuju
one raznorodne. Na primer, pokuavam da objasnim
da su stvari i ljudi sainjeni od veoma raznovrsnih linija,
19
i da ne znaju nuno na kojoj se od sopstvenih linija na

laze, niti kuda da proe linija koju upravo povlae:
ukratko, u ljudima postoji itava jedna geografija, sa
tvrdim linijama, mekim linijama, linijama bekstva, itd.
Vidim svog prijatelja an-Pjera kako mi objanjava, u
vezi sa neim drugim, da monetarna ravnotea sadri
liniju izmeu dve vrste naizgled jednostavnih operaci
ja, ali da upravo tu liniju ekonomisti mogu da povuku
bilo kuda, tako da ni oni ne znaju kuda da je povuku. To
je susret, ali sa kim? Sa an-Pjerom, sa jednom obla-
u, sa jednom idejom, sa jednom reju, sa jednim po
kretom? Sa Fani sam uvek radio iskljuivo na taj nain.
Njene ideje su me uvek napadale s lea, dolazei sa ne
kog veoma dalekog drugog mesta, tako da smo se uto
liko vie ukrtali poput signala dve lampe. Radei sa
ma, Fani nabasa na Lorensove pesme o kornjaama. Ja
nisam znao nita o kornjaama, a to ipak menja sve za
postajanje-ivotinjama, nije sigurno da je bilo koja i
votinja upletena u ta postajanja, moda su to kornjae,
ili pak irafe? A Lorens kae:Ako sam ja irafa, a Engle
zi koji piu o meni dobro odgojeni psi, vie nita ne ti-
ma, ivotinje su previe razliite. Kaete da me volite,
verujte mi, ne volite me, vi nagonski prezirete ivoti
nju kakva sam ja." Nai prijatelji su psi. Ali ta je tano
susret sa nekim koga volimo? Da li je to susret sa ne
kim, ili sa ivotinjama koje vas naseljavaju, ili sa ideja
ma koje vam naviru, sa kretanjima koja vas pokreu,
zvucima koji prolaze kroz vas? I kako razdvojiti sve te
stvari? Mogu da govorim o Fukou, da priam kako mi
je rekao ovo ili ono, da podrobno objanjavam kako ga
vidim. To nije nita, sve dok ne budem znao istinski da
sretnem taj skup zbijenih zvukova, odlunih kretnji, za
paljivih ideja, krajnje panje i iznenadnog zatvaranja,
20
Dijalozi
smeha i osmeha koje doivljavamo kao opasne", iako

istovremeno oseamo njihovu nenost - taj skup kao
jedinstvenu kombinaciju ije bi ime bilo Fuko. ovek
bez referenci, kae Fransoa Evald: najlepi kompli
ment... an-Pjer, jedini prijatelj kojeg nikad nisam na
pustio i koji me nije napustio... I erom, ta silueta u ho
du, u pokretu, sa svih strana proeta ivotom, i ija se
velikodunost, ija se ljubav hrani na nekom tajnom
ognjitu, JONA... U svakome od nas postoji kao neka
askeza, kojom se delimino upravlja protiv nae volje.
Mi smo pustinje, ali naseljene plemenima, faunom i flo
rom. Provodimo vreme premetajui ta plemena, ras
poreujui ih drugaije, uklanjajui neka od njih, a ne
kima pomaui da napreduju. Svi ti naseljenici, sve te
rulje, ne smetaju pustinji, koja je sama naa askeza, ve
je, naprotiv, naseljavaju, prolaze kroz nju, preko nje. U
Gatariju je uvek postojala neka vrsta divljeg rodea, de
limino protiv njegove volje. Pustinja, eksperimentisa-
nje na samome sebi, jeste jedini na identitet, jedina
naa ansa za sve kombinacije koje nas naseljavaju.
Onda nam kau: vi niste gospodari, jo ste nesnosniji.
A toliko bi voleli neto drugo.
Obrazovala su me dva profesora koja sam mnogo

voleo i beskrajno im se divio, Alkije i Ipolit. Nita nije
ispalo kako valja. Jedan je imao duge bele ruke i mu
cao je. Nismo znali da li muca od detinjstva ili time, na
protiv, eli da sakrije rodni akcenat. Rado se stavljao u
slubu kartezijanskih dvojnosti. Drugi je imao mono
lice, nedovrenih crta, pesnicom je pratio ritam hege
lijanskih trijada, kaei rei jedne na druge. Po oslobo
enju, ostali smo na udan nain prikljeteni u istoriji
filozofije. Prosto smo ulazili u Hegela, Huserla i Hajde-
21
gera; bacali smo se poput mladih pasa u sholastiku go

ru od srednjovekovne. Na sreu, bio je tu Sartr. Sartr je
bio nae Napolje, bio je istinska promaja iz zadnjeg
dvorita (i nije bilo mnogo vano znati kakvi su zapra
vo njegovi odnosi sa Hajdegerom sa stanovita istori
je koja e tek doi). Meu svim verovatnoama Sorbo
ne, on je bio jedinstvena kombinacija koja nam je
davala snage da podnesemo novo uspostavljanje re
da. I Sartr nikada nije prestao da bude to, ne uzor, me
toda ili primer, ve malo istog vazduha, promaja, ak
i kad je dolazio iz kafea Flor, intelektualac koji je na je
dinstven nain menjao poloaj intelektualca. Bilo je
glupo pitati se je li Sartr poetak ili kraj neega. Poput
svih kreativnih stvari i stvaralaca, on je u sredini, on ra
ste kroz sredinu. Istina je da me nije privlaio egzisten
cijalizam u to vreme, nije me privlaila ni fenomenolo
gija, ne znam zato, ali kada bismo do toga stigli to je
ve bilo istorija, previe metode, oponaanja, komen
tara i tumaenja, osim kod Sartra. Dakle, po osloboe
nju, istorija filozofije se obavila oko nas, a da toga ni
smo ni bili svesni, izgovarajui se time da nam otvara
budunost miljenja koje bi, istovremeno, bilo i naj-
drevnije miljenje. Pitanje Hajdeger" mi se ne javlja u
obliku: da li je bio malo nacista? (oigledno, oigled
no) - ve: kakva je bila njegova uloga u tom novom
ubrizgavanju istorije filozofije? Miljenje niko ne shva-
ta previe ozbiljno, osim onih koji sebe smatraju misli
ocima, ili filozofima po zanimanju. No, to ga ne spre
ava da ima sopstvene aparate moi - i da jedan od
uinaka njegovog aparata moi bude kada kae ljudi
ma: nemojte me shvatati ozbiljno poto ja mislim za
vas, poto vam dajem saglasnost, norme i pravila, sliku,
kojima ete se potiniti utoliko vie to pre kaete: To
22
Dijalozi
nije moja stvar, to nije vano, to je stvar filozofa i njiho

vih istih teorija."
Istorija filozofije oduvek je bila agens moi u filozo
fiji, pa ak i u miljenju. Odigrala je ulogu ugnjetaa:
kako nameravate da mislite ako niste proitali Platona,
Dekarta, Kanta i Hajdegera, ili knjigu tog i tog o njima?
Strahovita kola zastraivanja, koja proizvodi specijali
ste za miljenje, ali zahvaljujui njoj se oni to ostanu
izvan utoliko bolje prilagode toj specijalizovanosti ko
joj se rugaju. Slika miljenja, nazvana filozofija, izgra
dila se istorijski, to savreno spreava ljude da misle.
Odnos filozofije i drave ne proizilazi samo iz toga to
su, odnedavno, filozofi veinom postalidravni profe
sori" (ta injenica ima veoma razliito znaenje u Fran
cuskoj i Nemakoj).Taj odnos ima dublje korene. Re je
o tome da miljenje svoju isto filozofsku sliku pozajm
ljuje od drave kao lepu sutastvenu ili subjektivnu
unutranjost. Izumeva isto duhovnu dravu, poput
apsolutne drave, koja ni po emu nije san, poto
stvarno funkcionie u duhu. Otuda znaaj pojmova
kao to su univerzalnost, metoda, pitanje i odgovor, su
enje, priznanje ili rekognicija, prave ideje, uvek imati
prave ideje. Otuda znaaj tema kao to su republika
duhova, istraivanje razuma, sud uma, istopravo" na
miljenje, sa ministrima unutranjih poslova i funkcio-
nerima istog miljenja. Filozofija je proeta planom da
postane slubeni jezik iste drave. Vebanje miljenja
se tako prilagoava ciljevima stvarne drave, domi
nantnim znaenjima, kao i zahtevima uspostavljenog
poretka. Nie je rekao sve o tome u delu openhauer
kao vaspita. Ono to je uniteno i prokaeno kao tet
no jeste sve to pripada miljenju bez slika - nomadi-
23
zam, ratna maina, postajanja, protivprirodni brak, za

robljavanja i krae, izmeu-dva-carstva, manjinski jezi
ci ili mucanje u jeziku, itd. Naravno da bi i druge disci
pline osim filozofije i njene istorije mogle da igraju tu
ulogu ugnjetaa misli. Danas se ak moe rei da je
istorija filozofije propala i da dravi vie nije potrebna
sankcija filozofijom". No, kasniji konkurenti ve su zau
zeli njeno mesto. Epistemologija je preuzela tafetu od
istorije filozofije. Marksizam vitla sudom istorije ili ak
sudom naroda, koji zabrinjavaju vie nego ostali. Psi
hoanaliza se sve vie bavi funkcijom miljenje" i ne
venava se bez razloga sa lingvistikom.To su novi apa
rati moi u samom miljenju, a Marks, Frojd i Sosir sa
injavaju nekakvog udnog troglavog Ugnjetaa, veli
ki dominantni jezik. Tumaiti, preobraziti, iskazati jesu
novi oblici pravih" ideja. ak je i sintaksiki oznaitelj
omskog pre svega oznaitelj moi. Lingvistika je po-
bedila dok se informacija razvijala kao mo, i nameta
la je svoju sliku jezika i miljenja, saglasnu sa prenoe
njem parola i sa organizovanjem bujice rei. Zaista
nema prevelikog smisla pitati se da li je filozofija mr
tva, poto mnoge druge discipline preuzimaju njenu
ulogu. Ne traimo za sebe nikakvo pravo na ludilo, ono
se ve samo po sebi provlai kroz psihoanalizu i lingvi
stiku, ono je u tolikoj meri proeto pravim idejama,
snanom kulturom ili poveu bez postajanja, da ima
svoje klovnove, svoje profesore i svoje sitne poglavare.
Dakle, poeo sam od istorije filozofije, kad se ona

jo nametala. Nisam video kako da se iz toga izvuem.
Nisam podnosio ni Dekarta, dvojnosti njegovog Cogi-
to, ni Hegela, njegove trijade i rad negativnog. A voleo
sam autore koji su izgledali kao da pripadaju istoriji fi-
24
Dijalozi
lozofije, ali su uspevali da pobegnu iz nje jednim de-

lom, ili potpuno: Lukrecije, Spinoza, Hjum, Nie, Berg-
son. Naravno, itava istorija filozofije ima svoje pogla
vlje o empirizmu: Lok i Berkli u njemu imaju svoje
mesto, ali kod Hjuma ima neto veoma udno, to pot
puno premeta empirizam i daje mu novu snagu, prak
su i teoriju odnosa, onoga I, to e se nastaviti kod Ra-
sela i Vajtheda, ali e ostati podzemno ili marginalno u
odnosu na velike klasifikacije, ak i kada nadahne no
vu koncepciju logike i epistemologije. Naravno, i Berg-
son je upleten u istoriju filozofije na francuski nain; a
ipak, ima u njemu neega nesvodivog, zbog ega je on
bio potres, privlaio protivnike, bio predmet onolike
mrnje, i to neto je manje bila tema trajanja a vie te
orija i praksa postajanja svih vrsta i sapostojeih mno-
tvenosti. Spinozi je lako dodeliti najznaajnije mesto
u nizu kartezijanaca; samo to on prevazilazi okvire tog
mesta sa svih strana, ne postoji ivi mrtvac koji toliko
snano izdie svoj grob i kae jasno i glasno: ja nisam
va. Spinozu sam najozbiljnije obraivao u skladu sa
normama istorije filozofije, ali upravo je on u najveoj
meri na mene delovao kao promaja, koja vas gura u le
a kad god ga itate, kao vetiija metla koja vas tera
da je uzjaete. Spinozu jo nismo ni poeli da razume-
vamo, ni ja niti bilo ko drugi. Svi su ti mislioci krhke te-
lesne grae, ali ipak su proeti nesavladivim ivotom.
Deluju samo pozitivnom silom i afirmacijom. Gaje ne
ku vrstu kulta ivota (sanjam o tome da poaljem pi
smo Akademiji moralnih i politikih nauka, kako bih
pokazao da Lukrecijeva knjiga ne moe da se zavri na
opisu kuge, i da je to izmiljotina, krivotvorina hria-
na eljnih da pokau kako opaki mislilac mora da zavr-
25
i u teskobi i uasu). Ti mislioci nemaju mnogo veze

jedni sa drugima - osim Niea i Spinoze - a ipak ima
ju. Reklo bi se da se neto dogaa meu njima, razlii
tim intenzitetima i brzinama, neto to nije ni u jedni
ma ni u drugima, ve je zaista u jednom idealnom
prostoru to vie ne pripada istoriji a jo je manje dija
log mrtvih, ve je pre meuzvezdani razgovor, razgo
vor meu veoma nejednakim zvezdama, ija razliita
postajanja sainjavaju pokretni blok koji bi valjalo
uhvatiti, meulet, svetlosne godine. Zatim sam platio
svoje dugove, Nie i Spinoza potvrdili su mi da je dug
plaen. I napisao sam knjige, pre svega za svoj raun.
Ono to me je ponajvie zaokupljalo bilo je, mislim, da
opiem vebanje miljenja, bilo kod nekog autora, bi
lo za njega samog, ukoliko se suprotstavlja tradicional
noj slici koju je filozofija zasnovala, iscrtala u miljenju
kako bi je potinila i spreila da funkcionie. Ali ne bih
eleo da ponovo ponem s tim objanjenjima, ve sam
pokuao da sve to kaem u pismu jednom prijatelju,
Mielu Kresolu, koji je o meni napisao veoma lepe i
zlobne stvari.
Moj susret sa Feliksom Gatarijem promenio je mno

go toga. Feliks je ve imao dugu politiku prolosti psi
hijatrijsku praksu. Nije bio filozof po obrazovanju", ali
je utoliko pre imao postajanje-filozofom i mnoga dru
ga postajanja. Nije se smirivao. Malo je ljudi o kojima
sam stekao utisak da se kreu u svakom trenutku, ne
da se menjaju, nego da se itavi pomeraju usled ne
kog pokreta koji su nainili, rei koju su izgovorili, zvu
ka svoga glasa, poput kaleidoskopa u kojem svaki put
nastane nova kombinacija. Uvek isti Feliks, ali je njego
vo lino ime oznaavalo neto to se dogaalo, a ne
26
Dijalozi
subjekat. Feliks je bio ovek iz grupe, iz bandi ili ple

mena, a svejedno sam, pustinja naseljena svim tim gru
pama i svim tim prijateljima, svim tim postajanjima.
Mnogi ljudi su radili u dvoje - Gonkurovi, Erkman-a-
trijan, Stanlio i Olio. Ali za to nema pravila, nekog op-
teg obrasca. U prethodnim knjigama pokuao sam da
opiem izvesno vebanje miljenja; ali opisati ga jo
uvek nije znailo vebati miljenje na taj nain. (Isto ta
ko, uzviknutiivelo mnotveno" jo ne znai stvoriti
ga, valja stvoriti mnotveno. A nije dovoljno ni rei:do-
le anrovi", valja zaista pisati na taj nain da vie ne po-
stojeanrovi", itd). I tako je sa Feliksom sveto postaja
lo mogue, ak i kad nismo uspevali. Bilo nas je samo
dvojica, ali nama i nije bilo toliko vano da radimo za
jedno koliko nam je bila vana ta neobina injenica
da radimo meu sobom. Prestali smo da budemo
autor". A to meu-sobom upuivalo je na druge ljude,
razliite sa jedne ili druge strane. Pustinja je rasla, ali se
i dalje naseljavala. To nije imalo nikakve veze sa ko
lom, sa procesima prepoznavanja, ali ima mnogo veze
sa susretima. A sve te povesti postajanja, protuprirod
nih brakova, a-paralelne evolucije, dvojezinosti i kra
e misli, e to sam imao sa Feliksom. Ukrao sam Feliksa,
i nadam se da je on isto uinio sa mnom. Zna kako ra
dimo, kaem to ponovo zato to mi se ini vanim, ne
radimo zajedno, radimo meu sobom. U takvim uslo-
vima, im postoji takva vrsta mnotvenosti, to je poli
tika, mikropolitika. Kako kae Feliks, pre Bia postoji
politika. Ne radimo, pregovaramo. Nikada nismo ima
li isti ritam, uvek smo bili u raskoraku: shvatao sam ono
to mi je Feliks govorio i mogao sam time da se poslu
im est meseci kasnije; ono to sam ja govorio on je
27
shvatao odmah, previe brzo za moj ukus, i ve je bio

drugde. Ponekad smo pisali o istom pojmu, a onda bi
smo primetili da ga uopte nismo shvatali na isti na
in: tako itelo bez organa". Ili pak kao u sledeem pri-
meru. Feliks je radio na crnim rupama; taj ga
astronomski pojam opinjava. Crna rupa, to je ono to
vas zarobi i ne da vam da izaete. Kako izai iz crne ru
pe? Kako odailjati sa dna crne rupe?, pita se Feliks. A
ja sam radije radio na belom zidu: ta je to beli zid,
ekran, kako izdubiti zid i povui liniju bekstva? Nismo
spojili ta dva pojma, primetili smo da je svaki od njih
sam po sebi teio onom drugom, ali samo da bi proiz
veo neto to nije bilo ni u jednom ni u drugom. Jer cr
ne rupe na belom zidu jesu upravo lice, veliko lice sa
belim obrazima i crnim oima, to ne lii jo uvek na li
ce, to je pre sklop ili apstraktna maina koja e proizve
sti lice. Najednom, problem iskae kao politiki: kojim
drutvima, kojim civilizacijama je bilo potrebno da po
krenu tu mainu, to e rei da proizvode, danatkodi-
raju" itavo telo i glavu nekakvim licem, i s kojim ci
ljem? To se ne razume samo po sebi, lice voljene osobe,
lice efa, polienje fizikog i drutvenog tela... E to je
mnotvenost, sa barem tri dimenzije - astronomskom,
estetskom, politikom. Ni u kom sluaju se ne sluimo
metaforom, ne kaemo: to jekao" crne rupe u astrono
miji, to jekao" belo platno u slikarstvu. Sluimo se de-
teritorijalizovanim terminima, to e rei istrgnutim iz
njihove oblasti, kako bismo reteritorijalizovali jedan
drugi pojam,lice",likovitost" kao drutvenu funkciju.
I jo gore, ljudi su neprestano uronjeni u crne rupe, pri
kovani za beli zid. To je to, biti odreen, upisan, prepo
znat: centralni raunar koji funkcionie kao crna rupa i
28
Dijalozi
mete beli zid bez rubova. Govorimo bukvalno. Astro

nomi upravo razmatraju mogunost da se, na loptastoj
gomili, sve vrste crnih rupa sakupljaju u sreditu, u jed
nu jedinstvenu crnu rupu prilino velike mase... Beli zid
- crna rupa, to je za mene tipian primer naina na ko
ji se rad sklapa meu nama, ni kao spoj ni kao nado-
vezivanje, ve kao izlomljena linija koja se prostire iz
meu dvoje, umnoavanje, pipci.
To je metoda za pick-up. Ne,metoda" je nepriklad
na re. Ali pick-up kao postupak, to je Fanina re, kojoj
ona zamera samo to stoje previe podlona igrama re
i. Pick-up je mucanje. Vredi samo u opoziciji sa Barou-
zovim terminom cut-up: nema useka, ni pregiba, niti
preklapanja, ve umnoavanja u skladu sa rastuim di
menzijama. Pick-up ili dvostruko zarobljavanje, a-para-
lelna evolucija, ne odvija se meu osobama, ve me
u idejama, tako to se svaka deteritorijalizuje u onoj
drugoj u skladu sa linijom ili linijama koje nisu ni u jed
noj ni u drugoj i koje nose blok". Ne bih eleo da raz
miljam o prolosti. Sada Feliks i ja zavravamo jednu
debelu knjigu. Skoro je gotova, i bie poslednja. Posle
emo videti. Radiemo neto drugo. eleo bih, dakle,
da govorim o onome to sada radimo. Meu tim ideja
ma nema nijedne koja nije Feliksova, koja ne dolazi od
Feliksa (crna rupa, mikropolitika, deteritorijalizacija, ap
straktna maina, itd). Dolo je vreme, sad ili nikad, da se
veba metoda: ti i ja moemo da se koristimo, u nekom
drugom bloku ili s neke druge strane, tvojim idejama,
tako da proizvedemo neto to ne pripada nijednom
od nas, ve je izmeu 2,3,4... n. To vie nijex objanja
va x, potpisano sa x'"Delez objanjava Deleza, potpi
sano sa autor intervjua", veDelez objanjava Gatari-
29
ja, potpisano sa ti",x objanjava y, potpisano sa z". Raz-

govor bi tako postao istinska funkcija. U ... kraju. Valja
umnoiti te krajeve, pokidati svaki krug u korist mno-
gouglova.
. D.
30
Dijalozi
DRUGI DEO
Postoje veoma jednostavni razlozi za to to postupak
sa pitanjima i odgovorima nije prikladan. Ton pitanja
moe da varira: postoji zlobno-podmukli ton, ili, napro
tiv, slugeranjski, ili pak jednak-sa-jednakim. ujemo ga
svakog dana na televiziji. No, sve to je uvek kao u jednoj
Lukinoj pesmi (ne navodim od rei do rei): Streljai i
streljani... licem u lice... leima u lea... licem u lea... le
ima u lea i s lica... Kakav god da je ton, postupak pita-
nja-odgovori takav je da pothranjuje dvojnosti. Na pri-
mer, u nekom knjievnom intervjuu, postoji najpre
dvojnost onaj ko intervjuie-inetrvjuisani, a zatim, izvan
njega, dvojnost ovek-pisac, ivot-delo u samom inter-
vjuisanom oveku, pa onda jo i dvojnost delo-namera
ili znaenje dela. A slino je i sa razgovorom ili okruglim
stolom. Dvojnosti se vie ne odnose na jedinice, ve na
izbore koji se niu: jesi li belac ili crnac, mukarac ili e
na, bogata ili siromah, itd? Hoe li levu ili desnu polo
vinu? Uvek postoji binarna maina koja rukovodi raspo-
delom uloga i koja deluje tako da svi odgovori moraju
da prou kroz unapred oblikovana pitanja, poto pitanja
raunaju na pretpostavljene, verovatne odgovore s ob
zirom na dominantna znaenja. Tako se pravi reetka i
to takva reetka da sve to ne proe kroz nju ne moe da
31
se uje u materijalnom smislu. Na primer, u nekoj emisi

ji o zatvorima, pravimo sledei izbor: pravnik-direktor
zatvora, sudija-advokat, socijalna radnica-zanimljiv slu
aj, s obzirom na to da se miljenje prosenog zatvore
nika odbacuje izvan reetke ili izvan subjekta. U tom nas
smislu televizija uvekupeca", izgubili smo unapred. ak
i kad verujemo da govorimo u svoje ime, uvek govorimo
umesto nekog drugog koji nee moi da govori.
Nuno smo uhvaeni, posednuti ili pre lieni. Uzmi

mo uveni kartaki trik nazvan prinudni izbor. elite da
nekog navedete da odabere, na primer, kralja herc.
Najpre kaete: vie voli crvene ili crne? Ako odgovori
crvene, uklonite crne sa stola; ako odgovori crne, uz
mete ih, dakle, opet ih uklonite. Treba samo da nasta
vite: vie voli karo ili herc? Sve do: vie voli kralja ili
damu herc? Binarna maina radi na taj nain, ak i kad
je onaj koji ispituje dobre volje. Re je o tome da nas
maina nadilazi, da slui drugim svrhama. Psihoanaliza
je pravi primer u tom pogledu, sa svojim procesom
asocijacije ideja. Kunem se da su primeri koje u dati
stvarni, iako su poverljivi i nepersonalizovani: 1 Pacijent
kaeeleo bih da odem sa grupom hipika", manipulator
odgovara zato kaete velika pia?" ; 2 Pacijent govo
4
ri o uu Rone, psihoanalitiar sam komentariepoziv

na putovanje koji ujem kao kao majina usta" (ako ka
e majka, zadravam, ako kae more, uklanjam, da
kle, pobeujem u svakom sluaju) ; pacijentkinja koja
5
4
Groupehippie (grupa hipika) i grospipi (velika pia) zvue sli
no. - Nap. prev.
5
Bouche znai usta, a u mnoini znai ue (izgovara se isto kao
u jednini), a re majka (mere) i re more {mer) izgovaraju se isto. -
Nap. prev.
32
Dijalozi
pati od depresije pria o uspomenama iz Pokreta ot

pora, i o oveku po imenu Rene, koji je bio voe grupe.
Psihoanalitiar kae: zadrimo Renea. Rene vie nije
Pokret otpora, sad je renesansa. A renesansa, je li to
Fransoa I ili majin stomak? Zadrimo mamu. Oh da,
psihoanaliza uopte nije ukradeno pismo, ona je pri
nudni izbor. Tamo gde se nametnula, uinila je to zato
to je davala binarnoj maini novi materijal i novi obim
dejstva, koji su u skladu sa onim to se oekuje od apa
rata moi. Tamo gde se nije nametnula, tako je zato to
je bilo drugih naina. Psihoanaliza je veoma hladan po
duhvat (kultura nagona smrti i kastracije, prljave ma
le tajne") u cilju unitenja svih iskaza pacijenta, da bi
se zadrao njegov beivotni duplikat i odbacilo izvan
reetke sve to je pacijent imao da kae o svojim elja
ma, iskustvima i sklopovima, o svojim politikama, lju
bavima i mrnjama. Ve je bilo toliko ljudi, toliko sve-
tenika, toliko predstavnika koji su govorili u ime nae
svesti, tako da je bila potrebna ta nova rasa svetenika
i predstavnika, koja govori u ime nesvesnog.
Pogreno je rei da binarna maina postoji samo

udobnosti radi. Kae se da je baza 2" najlaka. Ali, u
stvari, binarna maina je vaan deo aparata moi. Us-
postaviemo onoliko dihotomija koliko je potrebno da
svako bude okaen na zid, ubaen u rupu. ak e se i
odstupanje meriti prema stepenu binarnog izbora: ni
si ni crnac ni belac, znai Arapin si? Ili melez? Nisi ni
mukarac ni ena, znai transvestit si? To je sistem be
li zid-crna rupa. Stoga ne udi to je lice tako znaajno
u tom sistemu: moramo da imamo lice svoje uloge, na
tom i tom mestu meu moguim elementarnim jedini
cama, na tom i tom nivou u moguim uzastopnim iz-
33
borima. Nita nije manje lino od lica. ak i luak mo

ra da ima nekakvo prikladno lice, kakvo se oekuje od
njega. Kada uiteljica izgleda udno, smetamo se na
taj poslednji nivo izbora i kaemo: da, to je uiteljica, ali
vidite, ona je u depresiji, ili poludela je. Osnovni mo
del, prvi nivo, to je lice dananjeg prosenog Evroplja
nina, ono to Ezra Paund naziva bilo kojim oseajnim
ovekom, Odisejem. Odrediemo sve vrste lica poev
od ovog modela, kroz uzastopne dihotomije. To to i
sama lingvistika pristupa dihotomijama (upor. drvee
omskog, gde binarna maina obdelava unutranjost
jezika), to to informatika deluje nizom dvostrukih iz
bora, nije tako nevino kao to bi se moglo pomisliti.
Moda je re o tome da je informacija mit, a jezik nije
sutinski informativan. Najpre postoji odnos govor-lice,
i, kao to kae Feliks, govor je uvek utisnut na crtama li
ca, crtama likovitosti": gledaj me kad ti govorim... ili
obori oi... ta? ta si rekao, zato se duri? Ono to lin
gvisti nazivaju crtama razluivanja" ne bi se ak mo
glo razaznati bez crta likovitosti. I utoliko je oitije da
jezik nije neutralan, da nije informativan. Govor nije
nainjen da mu se veruje, ve da mu se potini. Kada
uiteljica objanjava deci neku raunsku operaciju, ili
kad ih poduava sintaksi, ona im ne daje informacije u
pravom smislu rei, ve im saoptava zapovesti, pre
nosi im parole, navodi ih da proizvode tane iskaze,
prave" ideje, koje su nuno usklaene sa dominant
nim znaenjima. Zbog toga bi trebalo izmeniti shemu
informatike. Shema informatike polazi od teorijske in
formacije koja je, po pretpostavci, maksimalna; na dru
gom kraju ubacuje buku poput smetnji, antiinforma-
cije, i izmeu to dvoje, bujicu rei, koja umanjuje
teorijsku informaciju, ali joj omoguuje i da pobedi bu-
34
Dijalozi
ku. Naprotiv, to bi bilo: gore bujica rei kao nain po

stojanja i irenja nareenja (novine, novosti" deluju
bujicom rei); dole informacija-lice, budui da je uvek
minimum neophodan za razumevanje nareenja; i jo
uvek dole, neto to bi moglo da bude i krik i tiina, ili
mucanje, i koje bi bilo kao linija bekstva jezika, govo
riti sopstvenim jezikom kao stranac, nainiti od govo
ra manjinsku praksu... Reklo bi se i: razgraditi lice, nave
sti lice da krene. U svakom sluaju, to to lingvistika i
informatika danas lako igraju ulogu ugnjetaa jeste za
to to same u sebi funkcioniu kao binarne maine u
tim aparatima moi, i sainjavaju itavu jednu formali-
zaciju parola pre nego istu nauku lingvistikih jedini
ca i apstraktnih informativnih sadraja.
Istina je da u svemu to si napisao postoji tema sli

ke miljenja koja spreava da se misli, koja spreava ve-
banje miljenja. No, ti ipak nisi hajdegerovac. Voli tra
vu vie nego drvee i umu. Ne kae da jo uvek ne
mislimo i da postoji budunost misli koja zaranja u naj-
davniju prolost, i da bi, izmeu to dvoje, sve bilo za
mraeno". Budunost i prolost nemaju mnogo smisla,
ono to je vano jeste postajanje-sadanjicom: geogra
fija, a ne istorija, sredina, a ne poetak niti kraj, trava
koja je u sredini i raste kroz sredinu, a ne drvee koja
ima vrh i korenje. Uvek trava izmeu kocaka u kaldrmi.
Ali upravo je miljenje smrskano tim kockama koje na
zivamo filozofijom, tim slikama koje ga gue i boje u
uto. Slike" se ovde ne odnose na ideologiju, ve na
itavu jednu organizaciju koja stvarno utie na to da
se miljenje veba u skladu sa normama moi ili uspo
stavljenog poretka, ak i vie, koja u njega smeta apa
rat moi, a i sama se uzdie kao aparat moi: Ratio kao
35
sud, kao univerzalna drava, kao republika duhova (to

vie budete potinjeni, vie ete biti zakonodavci, jer
ete biti potinjeni... samo istom umu). U delu Razlika
i ponavljanje pokuavao si da nabroji te slike koje mi
ljenju predlau samostalne svrhe, kako bi ga navele
da bolje slui svrhama to se gotovo ne mogu prizna
ti. Sve one se svode na parolu: imajte prave ideje! Tu je
najpre slika dobre prirode i dobre volje - dobre volje
mislioca koji trai istinu", dobre prirode miljenja koje
s pravom poseduje onoistinito".Tu je, zatim, slika ,,op-
teg ula" - sklad svih sposobnosti misleeg bia. A tu
je i slika rekognicije - prepoznati", makar samo neto
ili nekoga, uzdie se kao model aktivnosti mislioca ko
ji veba sve svoje sposobnosti na jednom navodno
istom objektu. Imamo jo i sliku greke - kao da mi
ljenje treba da se uva samo spoljanjih uticaja, usled
kojih bi pogreno" moglo da shvati kao istinito. I naj
zad, tu je slika znanja - kao mesta istine i to istine koja
kao da odobrava odgovore ili reenja za pitanja i pro
bleme to se vide kao dati".
Zanimljivo je i nalije: kako miljenje moe da pro-

trese svoj model, da podstakne rast svoje trave, ak i
lokalno, ak i na marginama, neprimetno. "1 Misli koje
0
ne bi proizile iz dobre prirode i dobre volje, ve bi pro

izile iz nasilja koje je pretrpelo miljenje; 2 koje se ne
bi vebale kroz sklad sposobnosti, ve bi, naprotiv, do
vele svaku sposobnost do granice njenog nesklada sa
drugima; 3 koje se ne bi zatvorile na rekogniciji, ve
bi se otvorile susretima i uvek bi se definisale u skladu
sa onim Spolja; 4 koje ne bi morale da se bore protiv
greke, ve bi morale da se oslobode unutarnjijeg i
monijeg neprijatelja, gluposti; 5 koje bi se definisale
36
Dijalozi
u pokretu uenja, a ne u rezultatu znanja, i koje niko

me, nikakvoj Moi, ne bi dopustile da umesto njihpo-
stavlja" pitanja i zadaje" probleme. ak ni prema auto
rima o kojima si pisao, bilo da je re o Hjumu, Spinozi,
Nieu, Prustu, ili pak o Fukou, nisi se ponaao kao pre
ma autorima, to jest kao o objektima rekognicije, kod
njih si nalazio inove miljenja bez slika, slepe koliko i
oslepljujue, ona nasilja, one susrete, one brakove to
su od njih pravili stvaraoce mnogo pre nego to su po
stali autori. Uvek se moe rei da si pokuavao da ih
privue sebi. Ali oni se nisu uopte dali vui. Sretao si
samo one koji te nisu ekali da bi organizovali susrete
u sebi samima, tvrdio si da iznosi iz istorije filozofije
one koji te nisu ekali da bi iz nje izali, pronaao si
stvaraoce samo u onima koji te nisu ekali da prestanu
da budu autori (ni Spinoza ni Nie nisu autori"; oni su
se iz toga izvukli, jedan silom geometrijske metode,
drugi aforizmima koji su suprotnost autorskim maksi
mama; ak se i Prust iz toga izvukao, igrajui se narato
ra, i Fuko, upor. naine koje predlae da se izbegne
funkcija autora u delu Poredak diskursa). Uvek se isto
vremeno odreuje autor, miljenje potinjava slici, a
od pisanja pravi aktivnost razliita od ivota, koja ima
neke samo svoje svrhe... kako bi bolje sluila svrhama
protiv ivota.
Tvoj rad sa Feliksom (pisati udvoje - to je ve nain

da se prestane biti autorom) nije te izvukao iz tog pro
blema, ve mu je dao posve drugaiji smer. Poeli ste
da suprotstavljate rizom drveu. A drvee uopte nije
metafora, to je slika miljenja, to je funkcionisanje, to je
itav jedan aparat koji se usauje u miljenje da bi ilo
pravo i da bi proizvodilo one famozne prave ideje. U
37
drvetu postoje sve vrste svojstava: ono ima poreklo,

klicu ili sredite; ono je binarna maina ili naelo diho-
tomije, sa svojim neprestano deljenim i nanovo proiz-
voenim ograncima, svojim takama odrvenjavanja;
ono je osovina rotacije, koja organizuje stvari u krug, a
krugove oko centra; ono je struktura, sistem taaka i
poloaja to brazdaju sav prostor mogueg, hijerarhij
ski sistem ili prenoenje zapovesti, sa sredinjom in
stancom i rekapitulatorskim pamenjem; ono ima bu
dunost i prolost, korene i vrh, itavu jednu povest,
evoluciju, razvoj; moe se iskrojiti, po takozvanim
oznaiteljskim usecima, budui da prate njegova odr
venjavanja, njegova grananja, njegove koncentrino-
sti, njegove trenutke razvoja. No, nema sumnje da nam
sade drvee u glavu: drvo ivota, drvo znanja, itd. Svi
trae korene. Mo uvek ima obeleja drveta. Nema
mnogo disciplina koje ne prolaze kroz shemu odrve
njavanja: biologija, lingvistika, informatika (automati
ili centrirani sistemi). A ipak nita ne prolazi tuda, ak ni
u tim disciplinama. Svaki odluni in svedoi o nekoj
drugoj misli, u meri u kojoj su misli same stvari. Ima
mnotvenosti koje ne prestaju da provaljuju iz binarnih
maina i ne dozvoljavaju da ih se dihotomizuje. Svuda
postoje sredita, poput mnotvenosti crnih rupa koje
ne dozvoljavaju da ih se nagomilava. Postoje linije, ko
je se ne svode na put neke take i koje izbegavaju
strukturu - linija bekstva, postajanja, bez budunosti i
prolosti, bez pamenja - linije koje se opiru binarnoj
maini - postajanje-enom koja nije ni mukarac ni e
na, postajanje-ivotinjom koja nije ni ivotinja ni ovek.
Neparalelne evolucije, koje ne deluju diferencijacijom
nego skau od linije do linije, izmeu dva sasvim razno
rodna bia; pukotine, neprimetna kidanja, usled kojih
38
Dijalozi
se prekidaju linije slobodne da se nastave negde dru-

gde, preskaui preko oznaiteljskih useka... Sve to je
rizom. Misliti, u stvarima, meu stvarima, upravo to zna
i praviti rizom, a ne koren, napraviti liniju, a ne taku.
Napraviti stanovnitvo u pustinji, a ne vrste i rodove u
umi. Naseljavati, a nikada ne oznaavati poimence.
Kakva je situacija danas? Ve odavno se knjievnost,
pa ak i umetnost, organizovala u kole". kole su od
drvene vrste. A kola je ve sama po sebi uasna: u njoj
uvek postoji papa, zatim manifesti, predstavnici, izja
ve o avangardnosti, sudovi, ekskomunikacije, bezoni
politiki obrti, itd. Ono najgore u kolama nije sterili
zacija uenika (zasluili su to), ve satiranje, guenje
svega to se deavalo ranije ili se deava u isto vreme
- kao to je simbolizam" uguio izuzetno bogat pe-
sniki pokret s kraja XIX veka, kao to je nadrealizam
smrvio meunarodni pokret dada, itd. Danas kole vi
e nisu isplative, ve su ustupile mesto jednoj jo mra
nijoj organizaciji: nekoj vrsti marketinga, u kojem se in
teres izmeta i vie se ne odnosi na knjige nego na
lanke u novinama, emisije, rasprave, razgovore, okru
gle stolove o nekoj sumnjivoj knjizi koja, na kraju kra
jeva, vie nee ak ni morati da postoji. Da li je smrt
knjige onakva kakvu je najavljivao Makluan? Postoji
jedna veoma sloena pojava: film pogotovo, ali u izve-
snoj meri i novine, radio i televizija su sami po sebi bi
li moni elementi koji su dovodili u pitanje funkciju-
autor i koji su izvlaili barem potencijalne stvaralake
funkcije to nisu vie prolazile kroz Autora. No, kako je
i samo pisanje uilo da se odvaja od funkcije-autor, ta
ko se ona obnavljala upravo na periferiji, dobijala po-
verenje na radiju, na televiziji, u novinama, pa ak i na
39
filmu (autorski film"). Dok je novinarstvo sve vie stva

ralo dogaaje o kojima je govorilo, novinar je istovre
meno postajao autor i obnavljao je aktuelnost funkci
je koja je bila izala na rav glas. Potpuno se promenio
odnos snaga izmeu tampe i knjige; a pisci ili intelek
tualci prelazili su u slubu novinara, ili su pak od samih
sebe stvarali novinare, novinare samih sebe. Postajali
su sluge postavljaima pitanja, raspravljaima, vodite
ljima: to je bila urnalizacija pisca, klovnovske predsta
ve to su ih radio i televizija nametnule piscu, ali uz nje
gov pristanak. Andre Skala je dobro analizirao tu novu
situaciju. Otuda mogunost marketinga koji danas za-
menjuje starovremenske kole. Tako da je problem u
tome da se ponovo izumeju, i to ne samo za pisanje,
nego i za film, radio, televiziju, pa ak i novinarstvo,
stvaralake ili proizvodne funkcije osloboene od te
funkcije-autor koja se uvek iznova raa. Jer nezgode
Autora su u tome sto je potrebno napraviti taku pola
ska ili porekla, oblikovati temu iskazivanja od koje za
vise svi proizvedeni iskazi, biti prepoznat i identifiko-
van u poretku dominantnih znaenja ili uspostavljenih
moi: Ja kao..." Sve ostalo su stvaralake funkcije,
prakse nesaglasne sa vrstom rizoma, a i drveta, koje
deluju presecanjima, ukrtanjima linija, takama su
sreta u sredini; vie ne postoji subjekat, ve kolektivni
sklop iskazivanja; ne postoje pojedinanosti, ve po
pulacije, muzika-pisanje-nauke-audiovizuelno, sa svo
jim predajnicima, odjecima, smetnjama. Ono to neki
muziar napravi na jednom mestu piscu e posluiti
na nekom drugom, naunik utie na pokretanje nekih
sasvim drugaijih oblasti, slikar poskoi na zvuk uda
raljke: to nisu susreti meu oblastima, jer je svaka
oblast ve sainjena od takvih susreta. Postoji samo in-
40
Dijalozi
termeco, postoje intermeca, kao ishodita stvaranja.

Upravo to je razgovor, a ne konverzacija niti unapred
oblikovana meusobna rasprava specijalista, pa ak ni
interdisciplinarnost koja bi se uredila u nekom zajed
nikom projektu. Oh, naravno da stare kole i novi mar
keting ne iscrpljuju nae mogunosti; sve to je ivo
prolazi negde drugde, nastaje negde drugde. Mogla bi
se sainiti povelja intelektualaca, pisaca i umetnika u
kojoj bi oni odbili da ih pripitome novine, radio i tele
vizija, i koja bi bila slobodna da obrazuje produkcijske
grupe i da nametne povezanost stvaralakih funkcija i
nemih funkcija onih koji nemaju naina ni prava da go
vore. Nije re o tome da se govori u ime nesrenih, u
ime rtava, muenika ili potlaenih, ve da se saini i
va linija, izlomljena linija. Prednost bi bila barem u to
me to bi se u intelektualnom svetu, koliko god mali
on bio, oni koji ele da buduautori", da osnuju kolu ili
da se bave marketingom, i koji plasiraju svoje samoza-
Ijubljene filmove, svoje intervjue, emisije i duevna sta
nja, postojei stid, razdvojili od onih koji sanjaju o ne
emu drugom - ne sanjaju oni, to se odvija samo od
sebe. Postoje dve opasnosti: intelektualac kao uitelj
ili uenik, ili pak intelektualac kao kadar, srednji ili vii.
Ono to je vano na nekom putu, ono to je vano

na nekoj liniji, jeste uvek sredina, a ne poetak ili kraj.
Uvek smo na sredini nekog puta, na sredini neega. U
pitanjima i odgovorima, u intervjuima i razgovorima,
neugodno je to je najee re o tome da se napravi
taka: prolost i sadanjost, sadanjost i budunost.
Upravo zato je uvek mogue rei nekom autoru da je
njegovo prvo delo ve sadralo sve, ili naprotiv, da ne
prestaje da se obnavlja, da se preobraava. U svakom
41
sluaju, tema embriona evoluira, bilo poev od predo-

blikovanja u klicu, bilo u odnosu na uzastopna struktu
riranja. Ali embrion i evolucija nisu dobre stvari. Posta
janje ne prolazi tuda. U postajanju nema ni prolosti ni
budunosti, pa ak ni sadanjosti, nema povesti. U po
stajanju je re o tome da se involuira: da se ne nazadu
je niti napreduje. Postati, to znai postati sve umereni-
ji, sve jednostavniji, postati sve vie pustinja, a kroz to
ak i naseljen. To je ono to je teko objasniti: u kojoj
meri involuirati, to je oigledno suprotno od evolui
rati, ali je i suprotno od nazadovati, vratiti se u neka
kvo detinjstvo, ili u neki primitivni svet. Involuirati, to
znai kretati se sve jednostavnijim, sve tedljivijim, sve
umerenijim hodom. To vai i za odeu: elegancija, kao
suprotno od over-dressed, u kojem uvek obuemo ne
to previe, uvek dodamo neto to e sve pokvariti
(engleska elegancija nasuprot italijanskom over-dres-
sed).To vai i za kuhinju: nasuprot evolutivnoj kuhinji
koja uvek neto dodaje, nasuprot regresivnoj kuhinji
koja se vraa prvobitnim elementima, stoji involutivna
kuhinja, koja je moda kuhinja anoreksine osobe. Za
to u nekim anoreksinim osobama postoji takva ele
gancija? Isto vai i za ivot, ak i najanimalniji: ivoti
nje ne izumevaju uvek svoje oblike i funkcije tako to
evoluiraju, razvijaju se, niti tako to nazaduju, kao u slu
aju prevremenog sazrevanja, ve tako to gube, na
putaju, svode, pojednostavljuju, slobodne da stvore
nove elemente i nove odnose tog pojednostavljiva
nja. Eksperimentisanje je involutivno, suprotno od
6
prekomerne doze.To vai i za pisanje: postii onu ume-

renost, onu jednostavnost koja nije ni kraj ni poetak
6
Upor. G. G. Simpson, L'Evolution et sa signification, Payot.
42
Dijalozi
neega. Involuirati znai biti izmeu", u sredini, napo-

redan. Beketovi likovi su u neprestanoj involuciji, uvek
na sredini puta, ve na putu.To to se treba skrivati, to
uvek treba nositi masku, nije u skladu sa sklonou ka
tajni koja bi bila neka mala lina tajna, niti to valja ini
ti iz predostronosti, ve je u skladu sa uzvienijom taj
nom, to jest tajnom da put nema ni poetka ni kraja, da
mu valja skrivati poetak i kraj, zato to ne moe dru
gaije. Inae vie ne bi bio put, kao put postoji samo
na sredini. San bi bio da ti bude Feliksova maska, a Fe
liks tvoja. Onda bi zaista postojao put izmeu dvoje,
kojim bi neko mogao da krene od sredine, sada on slo
bodan da, itd.To je to - rizom ili korov. Embrioni i drve
e razvijaju se u skladu sa svojom genetskom predo-
dreenou ili strukturnim reorganizacijama. Ali ne i
korov: on diklja zato to je umeren. Raste izmeu. On
je sam put. Englezi i Amerikanci, koji su najmanje auto
ri meu piscima, imaju dva naroito izotrena znae
nja, koja meusobno opte: znaenje puta i staze, zna
enje trave i rizoma. Moda zbog toga oni uopte
nemaju filozofiju kao specijalizovanu instituciju, niti im
je ona potrebna, zato to su znali da u svojim romani
ma od pisanja naine in miljenja, a od ivota nelinu
silu, trava i put jedno u drugom, postajanje-bizonom.
Henri Miler:Trava postoji samo izmeu dva velika neo
braena prostora. Ispunjava praznine. Raste izmeu -
meu drugim stvarima. Cvet je lep, kupus je koristan,
od maka se poludi. Ali trava je bujica, lekcija iz morala." 7
etnja kao in, kao politika, kao ogled, kao ivot:irim

se poput magle MEU osobama koje najbolje pozna
jem", kae Virdinija Vulf u etnji meu taksijima.
7
Henry Miller, Hamlet, Correa, str. 49.
43
Sredina nema nita sa proekom, to nije ni centri

zam, ni umerenost. Re je, naprotiv, o apsolutnoj brzi
ni. Ono to raste kroz sredinu obdareno je takvom br
zinom. Nije re o tome da se razlui relativni pokret od
apsolutnog pokreta, ve relativna brzina od apsolutne
brzine bilo kog pokreta. Relativna je brzina pokreta to
se razmatra od jedne do druge take. A apsolutna je
brzina pokreta izmeu dvoje, na sredini izmeu dvo
je, brzina koja povlai liniju bekstva. Pokret vie ne ide
od jedne do druge take, ve se izvodi izmeu dva ni
voa, kao u razlici potencijala. Razlika u intenzitetu pro
izvodi neku pojavu, puta je ili izgoni, alje je u prostor.
Apsolutna brzina moe da meri i neki brz pokret, ali
isto tako i veoma spor, pa ak i nepokretnost, kao po
kret u mestu. Problem apsolutne brzine misli: o ovoj
temi postoje neke neobine Epikurove izjave. Ili pak
Nie, zar to nije ono to on uspeva da uradi afori
zmom? Da misao, poput kamena, izbaci ratna maina.
Apsolutna brzina je brzina nomada, ak i kad se pre-
metaju sporo. Nomadi su uvek u sredini. Stepa raste u
sredini, ona je izmeu velikih uma i velikih carstava.
Stepa, trava i nomadi su isto. Nomadi nemaju ni pro
losti ni budunosti, oni su samo postajanja - postaja-
nje-enom, postajanje-ivotinjom, potajanje-konjem:
njihova izuzetna ivotinjska umetnost. Nomadi nema
ju istoriju, oni su samo geografija. Nie:Oni stiu kao
sudbina, bez uzroka, bez razloga, bez obzira, bez izgo
vora..." Kafka:Nemogue je razumeti kako su prodrli
do glavnog grada, a ipak su tu, i ini se da svakoga ju
tra njihov broj raste..." Klajst: Stiu Amazonke, a Grci i
Trojanci, dve klice drave, misle i jedni i drugi da one
stiu kao saveznici, ali one prolaze izmeu njih i sve
vreme tokom prolaska obaraju i jedne i druge na lini-
44
Dijalozi
ju bekstva... Tvoja i Feliksova hipoteza kae da su no

madi izumeli ratnu mainu. To podrazumeva da je dr
ave nisu imale i da je mo drave poivala na neemu
drugom. Za dravu bi bio ogroman zadatak da pokua
prisvojiti ratnu mainu, inei od nje vojnu ili oruanu
instituciju, kako bi je okrenula protiv nomada. Ali dr
ave e uvek imati mnogo potekoa sa svojim vojska
ma. A ratna maina nije u prvom redu deo dravnog
aparata, nije organizacija drave, ona je organizacija
nomada budui da oni nemaju dravni aparat. Noma
di su izmislili itavu jednu brojanu organizaciju, koja
e se ponovo nai u vojskama (desetine, stotine, itd).Ta
prvobitna organizacija podrazumeva odnose sa ena
ma, biljkama, ivotinjama, metalima veoma razliitim
od onih koji su kodifikovani u nekoj dravi. Nainiti od
miljenja nomadsku silu ne znai nuno pomerati se,
ve protresti model dravnog aparata, idola ili sliku ko
ja pritiska miljenje, udovite to je unulo na nju. Da
ti miljenju apsolutnu brzinu, ratnu mainu, geografi
ju, i sva ona postajanja ili one puteve koji prolaze kroz
stepu. Epikur, Spinoza i Nie kao nomadski mislioci.
Pitanje brzine je vano, a i veoma sloeno. To ne
znai biti prvi u trci; deava se da neko zaostane usled
brzine. To ne znai ni menjati, deava se da neto bu
de nepromenljivo i stalno usled brzine. Brzina znai bi
ti u postajanju koje nije ni razvoj ni evolucija.Trebalo bi
biti poput taksija, ekanja u redu, linije bekstva, zasto
ja u saobraaju, uskog grla, crvenih i zelenih svetala,
blage paranoje, napornih odnosa sa policijom. Biti ap
straktna i izlomljena linija, cikcak koji se uvlai izme
u". Trava je brzina. Ono to si ti malopre pogreno na
zvao armom ili stilom, to je brzina. Deca idu brzo zato
to znaju da se uvuku izmeu. Fani na isti nain zami-
45
ija starost: i tu postoji jedno postajanje-starim, koje

definie uspela starenja, to e rei jedno ostariti-brzo
koje se suprotstavlja uobiajenom nestrpljenju staraca,
njihovom despotizmu, njihovoj veernjoj zebnji (upor.
onaj runi obrazac ivot je prekratak..."). Ostariti brzo,
po Fani, ne znai ostariti prerano, to bi, naprotiv, zna
ilo ono strpljenje koje omoguuje da se primete upra
vo one brzine to prolaze. No, isto to vai i za pisanje.
Pisanje mora da proizvodi brzinu.To ne znai pisati br
zo. Bilo da je re o Selinu, ili Polu Moranu kojem se Se-
lin divio (on je francuski jezik naveo na deziranje"), ili
pak Mileru: zapanjujua proizvoenja brzine. A upra
vo ono to je Nie uradio sa nemakim jezikom znai
biti stranac u sopstvenom jeziku. Ba u najsporijem pi
sanju doseemo tu apsolutnu brzinu, koja nije uinak,
nego proizvod. Brzina muzike, ak i najsporije. Zar je
sluajno to u muzici postoje samo linije, a nema taa-
ka? Ne moe se napraviti taka u muzici. Samo posta
janja bez budunosti i prolosti. Muzika je antiseanje.
Puna je postajanja, postajanja-ivotinjom, postajanja-
detetom, postajanja-molekularnim. Stiv Rajh eli da se
sve opaa kao in u muzici, da se taj proces u potpuno
sti uje: i ta je muzika najsporija, ali stoga to nas navo
di da opazimo sve diferencijalne brzine. Neko umet-
niko delo mora da obelei barem sekunde. To je kao
nepokretni plan: nain da nas se navede da opazimo
ega sve ima na slici. Apsolutna brzina, koja nas navo
di da sve opaamo u isto vreme, moe da bude ozna
ka sporosti ili ak nepokretnosti. Imanentnost. To je
upravo suprotno razvoju, u kojem se transcendentno
naelo to utvruje i strukturie nikada ne pojavljuje
neposredno za svoj raun, u uoljivoj vezi sa nekim pro
cesom, sa nekim postajanjem. Kada Fred Aster plee
46
Dijalozi
valcer, to nije 1,2,3, to je beskrajno detaljnije. Tam-tam

nije prosto 1,2. Kada crnci pleu, to ne znai da ih je za-
poseo demon ritma, ve znai da uju i izvode sve no
te, sve taktove, sve tonove, sve visine, sve jaine, sve in
tervale. To nikada nije 1,2, niti je 1,2,3, to je 7,10,14 ili
28 prvih taktova, kao u nekoj turskoj muzici. Vratiemo
se na ovo pitanje brzina i sporosti, na to kako se izgra
uju, a naroito kako pristupaju veoma posebnim indi-
viduacijama, kako izvode individuacije bezsubjekta".
Time to emo sebe spreiti da napravimo taku ili
to emo sebi zabraniti da se seamo, neemo olaka
ti razgovor. No, tu postoji jo jedna tekoa. Feliks i ti
(Feliks je bri od tebe) ne prestajete da ukazujete na
dvojnosti, kaete da su binarne maine aparati moi
koji slue slamanju postajanja: jesi li mukarac ili ena,
belac ili crnac, mislilac ili iv ovek, buruj ili proleter?
Ali, ta vi radite, zar i vi prosto ne predlaete druge
dvojnosti? inovi miljenja bez slika naspram slike mi
ljenja; rizom ili trava naspram drvea; ratna maina na
spram dravnog aparata; sloene mnotvenosti na
spram unifikacije ili totalizacije, sila zaborava naspram
pamenja; geografija naspram istorije; linija naspram
take, itd. Moda najpre treba rei da je govor duboko
obdelavan dvojnostima, dihotomijama, podelama na
dva, binarnim proraunima: muko-ensko, jednina-
mnoina, imenika sintagma-glagolska sintagma. Lin
gvistika u govoru pronalazi samo ono to u njemu ve
postoji: odrvenjeni sistem hijerarhije i zapovedanja. JA,
TI, ON, dolaze iz dubine govora. Valja govoriti poput svih
ostalih, valja prolaziti kroz dvojnosti, 1-2, ili ak 1-2-3.
Ne treba rei da govor iskrivljuje neku prethodno po
stojeu ili drugaiju stvarnost. Govor je prvi, on je izu-
meo dvojnost. Ali kult govora je gori, uzdizanje govora
47
je gore, pa i sama lingvistika je gora od stare ontologi

je, od koje je preuzela tafetu. Moramo da prolazimo
kroz dvojnosti zato to su one u govoru, ne moemo
ih nikako zaobii, ve se moramo boriti protiv jezika,
izumeti mucanje, ne da bismo se vratili u nekakvu pre-
lingvistiku pseudostvarnost, ve da bismo povukli
glasovnu ili pisanu liniju, uz pomo koje e govor tei
izmeu tih dvojnosti, i koja e definisati manjinsku
praksu jezika, inherentnu varijaciju, kako kae Labov.
Na drugom mestu, verovatno je da se mnotvenost
ne definie brojem svojih lanova. Moe se uvek doda
ti trei dvojci, etvrti trojci, ne izlazi se tim putem iz
dvojnosti, poto elementi bilo kog skupa mogu da se
pripiu nizu izbora to su i sami binarni. Mnotvenost
ne definiu ni elementi, ni skupovi. Ono to ga defini
e jeste I, kao neto to se odigrava izmeu elemenata
ili izmeu skupova, i, i, i, mucanje. I ak i kada postoje
samo dva lana, izmeu njih postoji jedno I, koje nije ni
jedno ni drugo, ni jedno koje postaje drugo, ve sai
njava upravo mnotvenost. Zbog toga je uvek mogu
e razgraditi dvojnosti iznutra, povlaei liniju bekstva
koja prolazi izmeu dva lana ili dva skupa, uski odvod
koji ne pripada ni jednom ni drugom, ve ih oboje vu
e u neparalelnu evoluciju, u raznovremeno postaja
nje. To barem nije dijalektika. Stoga bismo mogli da
postupimo ovako: svako poglavlje bi ostalo podeljeno
na dva, ne bi vie bilo razloga da se potpisuje ijedno
od njih, zato to bi se razgovor odvijao izmeu dve
anonimne strane, i to bi se pojavili I Feliks, I Fani, I ti, I
svi oni o kojima govorimo, I ja, poput niza iskrivljenih
slika u tekuoj vodi.
K. P.
48
Poglavlje II
O nadmonosti
angloamerike
knjievnosti
Dijalozi
PRVI DEO
Otii, pobei, to znai povui liniju. Najuzvieniji
objekat knjievnosti, po Lorensu:Otii, otii, pobei...
prei liniju horizonta, prodreti u neki drugi ivot...Tako
se Melvil nalazi usred Pacifika, zaista je preao liniju ho
rizonta." Linija bekstva je deteritorijalizacija. Francuzi
ne znaju ba dobro sta je to. Naravno da i oni bee, kao
i svi drugi, ali misle da pobei znai izai iz sveta, da je
to nekakva mistika ili umetnost, ili pak da je neto ku
kaviko, zato to se bei od zalaganja i odgovornosti.
Beati uopte ne znai odustati od delanja, nema nie
ga aktivnijeg od bekstva. To je suprotnost imaginar
nom. Takoe je dobro navoditi na bekstvo, ne nuno
druge, ve navesti na bekstvo neto, navesti na bek
stvo neki sistem, kao to se bui cev. Dord Dekson
pie o svom zatvoru:Mogue je da pobegnem, ali to
kom itavog svog bekstva traim oruje." A Lorens ka-
e:Kaem da staro oruje truli, napravite novo i pucaj
te tano." Pobei znai povui liniju, linije, nainiti
itavu jednu kartografiju. Svet se moe otkriti samo u
jednom dugom izlomljenom bekstvu. Angloamerika
knjievnost neprestano predstavlja te pukotine, te li
kove koji stvaraju sopstvenu liniju bekstva, koji stvara
ju preko linije bekstva. Tomas Hardi, Melvil, Stivenson,
Virdinija Vulf,Tomas Vulf, Lorens, Ficderald, Miler, Ke-
51
ruak.Tu je sve polazak, postajanje, prelazak, skok, de

mon, odnos sa spoljanjim. Oni stvaraju novu Zemlju,
ali mogue je upravo to da pokret zemlje bude sama
deteritorijalizacija. Amerika knjievnost operie pre
ma geografskim linijama: bekstvo prema Zapadu, ot
krie da je pravi Istok na Zapadu, znaenje granica kao
neega to treba prei, odgurnuti, prevazii. Postaja 1
nje je geografsko. Nemamo njegov ekvivalent u Fran

cuskoj. Francuzi su odvie ljudi, odvie povesni, odvie
zabrinuti za budunost i prolost. Provode vreme u
pravljenju take. Ne znaju da postaju, misle u istorij-
skim terminima prolosti i budunosti. ak i kad je re
o revoluciji, pre misle na budunost revolucije" nego
na postajanje-revolucionarnim. Ne znaju da povlae li
nije, da prate kanal. Ne znaju da probue, da izdube
zid. Previe vole korenje, drvee, katastar, take odrve-
njavanja, vlasnitva. Pogledajte strukturalizam: to je si
stem taaka i poloaja, koji operie takozvanim velikim
oznaiteljskim usecima umesto da deluje pritiscima i
pucanjima, i koji zaguuje linije bekstva umesto da ih
sledi, da ih povlai, da ih produuje na polju drutva.
Je l'kod Milea bee ona lepa pria o tome kako su se

francuski kraljevi suprotstavljali engleskim kraljevima: pr
vi uz pomo svoje politike tla, nasledstava, braka, proce
sa, lukavstava i prevara; drugi uz pomo svog pokreta
deteritorijalizacije, svojih lutanja i odricanja od naslea,
izdaja koje su poput paklenog voza koji prolazi? Oni oslo
baaju flukseve kapitalizma, ali Francuzi izumevaju apa
rat buroaske vlasti kadar da ih blokira, da ih uknjii.
1
Upor. itavu analizu u Leslie Fiedler, Le Retour du Peau-Rouge,
Seuil.
52
Dijalozi
Beati ne znai ba tano putovati, pa ak ni pome-

rati se. U prvom redu zato to postoje putovanja na
francuski nain, previe istorijska, kulturna i organizo-
vana, u kojima se zadovoljavamo prevoenjem svog
ja". U drugom redu zato to bekstva mogu da se odvi
jaju u mestu na nepokretnom putovanju. Tojnbi poka
zuje da nomadi, u uem smislu te rei, u geografskom
smislu, nisu migranti niti putnici, ve, naprotiv, oni ko
ji se ne pomeraju, oni koji se kae za stepu, nepokret
ni krupnim koracima, sledei liniju bekstva u mestu,
oni, najvei izumitelji novih oruja. Ali istorija nikada
2
nije razumela nita o nomadima, koji nemaju ni pro

lost ni budunost. Mape su mape intenziteta, geogra
fija nije nita manje mentalna i telesna nego fizika u
pokretu. Kad se Lorens obrui na Melvila, on mu zame-
ra to je putovanje shvatio previe ozbiljno. Deava se
da putovanje bude povratak divljacima, ali takav po
vratak je nazadovanje. Uvek postoji nain da se reteri-
torijalizuje u putovanju, putujui uvek pronalazimo
oca i majku (ili neto jo gore). Od povratka divljaci
ma Melvil se potpuno razboleo... im je otiao, odmah
je poeo da uzdie, da ali za Rajem, Ognjitem i Maj
kom, koji se nalaze na drugom kraju lova na kita." Fic- 3
derald kae jo bolje: Palo mi je na pamet da su oni

koji su preiveli nainili istinski prekid. Prekid mnogo
znai i nema nita sa kidanjem lanca, kada se uglav
nom trudimo da pronaemo drugi lanac ili da nastavi
mo onaj stari. Slavni Beg je izlet u zamku, ak i kada
zamka podrazumeva Juna mora, koja su nainjena sa-
2
Toynbee, L'Histoire, Gallimard, str. 185 sq.
3
LaWrence, Etudes sur la litterature classique americaine, Seuil,
str. 174.
53
mo za one koji ele po njima da plove ili da ih slikaju.

Istinski prekid je neto na ta se ne moe vratiti, to je
neoprostivo zato to zahaljujui njemu prolost pre
staje da postoji." 4
Ali ak i kada razluimo bekstvo od putovanja, bek-

stvo i dalje ostaje dvosmislena operacija. ta nam ka
e da na nekoj liniji bekstva neemo ponovo nai sve
ono od ega beimo? Zar beei od venog otac-maj-
ka neemo ponovo nai sve edipovske tvorevine na toj
liniji bekstva? Beei od faizma, ponovo nalazimo sva
faistika ovrsnua na toj liniji bekstva. Kako da, bee
i od svega, ne obnovimo i svoj rodni kraj, i svoje tvo
revine moi, svoje alkohole, psihoanalize i tate-mame?
ta da uradimo da se linija bekstva ne pomea sa i
stim i jednostavnim pokretom samounitenja, kao to
je Ficderaldov alkoholizam, Lorensova malodunost,
samoubistvo Virdinije Vulf, Keruakov tuni kraj. Kroz
ameriku i englesku knjievnost provlai se jedan mra
an proces unitavanja, koji odnosi pisce. Srena smrt?
Ali ba se to moe nauiti samo na liniji, i to za vreme
njenog povlaenja: opasnosti u koje tu hrlimo, strplje
nje i predostronosti koji su tu potrebni, ispravke na
kojima valja raditi sve vreme, kako bi se ona izvukla iz
peska i iz crnih rupa. Ne moe se predvideti. Istinski
prekid moe da se prui u vremenu, on je potpuno
drugaiji od previe oznaiteljskog useka, on se mora
neprestano tititi, ne samo od svojih privida, ve i od
sebe samog, i od reteritorijalizacija koje ga vrebaju.
'Zbog toga on skae od pisca do pisca, poput neega
to valja ponovo poeti. Englezi i Amerikanci ne poi-
4
Fitzgerald, La Felure, Gallimard, str. 354.
54
Dijalozi
nju ponovo na isti nain kao Francuzi. Francuski po

novni poetak je tabula rasa, potraga za prvobitnom
sigurnou kao za poetnom takom, uvek vrstom
takom. Drugi nain da se ponovo pone jeste, napro
tiv, da se nastavi prekinuta linija, da se doda jedan deo
izlomljenoj liniji, da se ona povue izmeu dveju stena,
kroz uski tesnac, ili iznad praznine, tamo gde se bila za
ustavila. Ni poetak ni kraj nikada nisu zanimljivi, poe
tak i kraj su samo take. Zanimljiva je sredina. Engle
ska nula je uvek u sredini. Zaguenja su uvek u sredini.
Kad ste na sredini linije, to je najneudobniji poloaj. Po
novo se poinje od sredine. Francuzi previe razmilja
ju u terminima drveta: drvo znanja, take odrvenjava-
nja, alfa i omega, korenje i vrh. To je suprotnost travi.
Ne samo da trava raste u sredini stvari, ve i sama raste
kroz sredinu. To je engleski problem, ili pak ameriki.
Trava ima svoju liniju bekstva, a nije ukorenjena. Ima
mo travu u glavi, a ne drvo: ono to znai misliti, ono
to je mozak,izvesni nervous system", trava. 5
Egzemplarni sluaj Tomasa Hardija: kod njega liko

vi nisu osobe ili subjekti, to su zbirke snanih oseta,
svako je takva zbirka, paket, blok promenljivih oseta.
Tu postoji nekakvo neobino potovanje pojedinca, iz
uzetno potovanje: ne zato to bi on sam sebe shvatio
kao osobu i prepoznao sebe kao osobu, na francuski
nain, ve naprotiv, upravo zato to on vidi sebe i zato
to vidi druge kao mnogojedinstvenih prilika" -jedin
stvena prilika da ba ova ili ona kombinacija bude izvu
ena. Individuacija bez subjekta. I ti paketi oseta nai-
vo, te zbirke ili kombinacije, idu linijama sree, ili pak
5
Upor. Steven Rose, Le cerveau conscient, Seuil.
55
nesree, tamo gde se odigravaju njihovi susreti, ako us

treba njihovi ravi susreti koji idu do smrti, do ubistva.
Hardi priziva neku vrstu grke sudbine za ovaj ekspe
rimentalni empiristiki svet. Paketi oseta, jedinke, idu
pustarom kao linijom bekstva, ili linijom deteritorijali-
zacije zemlje.
Bekstvo je jedna vrsta bunila. Biti u bunilu, to upra

vo znai izai iz brazde (kaogovoriti gluposti", itd). Ima
neega demonskog, ili demoninog, u liniji bekstva.
Demoni se razlikuju od bogova zato to bogovi imaju
stalne atribute, svojstva i funkcije, teritorije i kodove:
oni imaju posla sa brazdama, meama i katastrima.
Osobenost demona jeste da preskau intervale i da
skau od jednog intervala do drugog. Koji demon je
najdue skoio?", pita Edip. Na jednoj liniji bekstva
uvek postoji izdaja. Ne varanje na nain urednog o-
veka koji priprema svoju budunost, ve izdaja na na
in jednostavnog oveka koji vie nema ni prolosti ni
budunosti. Izdajemo fiksne moi koje ele da nas za
dre, uspostavljene moi zemlje. Pokret izdaje defini-
san je dvostrukim okretanjem: ovek okree svoje lice
od Boga, koji nita manje ne okree lice od oveka. U
tom se dvostrukom okretanju, u tom razmaku izmeu
lica, povlai linija bekstva, to e rei deteritorijalizaci-
ja oveka. Izdaja je kao kraa, uvek je dvostruka. Od
Edipa na Kolonu, i njegovog dugog lutanja, nainili
smo egzemplarni sluaj dvostrukog okretanja. Ali Edip
je jedina semitska tragedija u Grka. Bog koji se okree
od oveka, koji se, pak, okree od Boga, to je u prvom
redu tema iz Starog zaveta.To je Kainova povest, Kai-
nova linija bekstva. To je Jonina povest: prorok se pre
poznaje po tome to kree pravcem suprotnim od
56
Dijalozi
onoga koji mu je Bog odredio, i tako izvrava boje na

reenje bolje nego da ga je posluao. Kao izdajnik,
uzeo je greh na svoju duu. itav Stari zavet vrvi od tih
linija bekstva, linija razdvajanja zemlje i voda. Neka
elementi prestanu da se sklapaju i neka okrenu lea
jedni drugima. Neka se ovek mora okrene od svoje
ljudske ene i svoje dece... Prei preko mora, prei pre
ko mora, savetuje srce. Ostavi ljubav i porodini dom." 6
U velikim otkriima", velikim ekspedicijama, ne posto

je samo neizvesnost o tome ta e se otkriti i osvajanje
neega nepoznatog, ve i izumevanje linije bekstva,
kao i mo izdaje: biti jedini izdajnik, i izdajnik svih -
Agir ili boji bes. Kristifor Kolumbo, onakav kakvim ga
opisuje ak Bes u jednoj izuzetnoj prii, raunajui i Ko
lumbovo postajanje-enom. Izdajnikova stvaralaka
7
kraa protiv prevarantovih plagijata.
Stari zavet nije ni epopeja ni tragedija, to je prvi ro

man, i tako ga Englezi i shvataju, kao postavljanje te
melja za roman. Izdajnik je kljuni lik u romanu, junak.
Izdajnik za svet dominantnih znaenja i uspostavlje
nog poretka. To je mnogo drugaije od prevaranta:
prevarant hoe da se doepa stalnih svojina, ili da
osvoji neku teritoriju, ili ak da uspostavi novi poredak.
Prevarant ima mnogo budunosti [avenir], ali uopte
nema postajanja [devenir]. Svetenik, vidovnjak, jeste
prevarant, ali eksperimentator je izdajnik. Dravnik,
dvorjanin, to je prevarant, ali ratnik (ne maral ili gene-
6
Lawrence, Etude sur la literature classique americaine, Seuil, str.
166. A o dvostrukom okretanju, upor. Remarques sur OEdipe,
Holderlin, komentari Jean Beaufret, izd. 10/18. Tu je i knjiga Jero-
mea Lindona, Jonas, Minuit.
7
Jacques Besse, La grande Paque, Belfond.
57
ral), to je izdajnik. U francuskom romanu ima mnogo

prevaranata, a nai romanopisci i sami su esto preva
ranti. Nemaju posebnu vezu sa Starim zavetom. ek-
spir je na scenu postavio mnogo kraljeva prevaranata,
koji su do vlasti stizali varanjem, a koji su se na kraju
pokazivali kao dobri kraljevi. Ali kada sretne Riarda III,
uzdie se do najromanesknije tragedije. Jer Riard III
ne eli prosto vlast, on eli izdaju. Ne eli osvajanje dr
ave, ve sklop ratne maine: kako biti jedini izdajnik i
izdati sve u isto vreme? Dijalog sa ledi Anom, koji su
tumai ocenili kao malo verovatan i preteran", poka
zuje dva lica koja se okreu, i Anu koja predosea, ve
pomirena sa sudbinom i opinjena, vijugavu liniju to
je Riard upravo povlai. A nita bolje ne otkriva izda
ju od odabira objekta. Ne zato stoje to odabir objekta,
rav pojam, ve zato to je to postajanje, demonini
element par excellence. U njegovom odabiru Ane na
lazi se postajanje-enom Riarda III. Za ta je, kod Mel-
vila, kriv kapetan Ahab? Za to to je odabrao Mobi Di
ka, belog kita, umesto da se povinuje zakonu grupe
ribara, koji kae da je svaki kit dobar za lov. To je Aha-
bov demonini element, njegova izdaja, njegova veza
sa Levijatanom, taj odabir objekta koji i njega samog
uplie u jedno postajanje-kitom. Ista tema se javlja u
Klajstovoj Pentezileji: Pentezilejin greh je to je odabra
la Ahila, iako zakon Amazonki nalae da ne odabere
neprijatelja; Pentezilejin demonini element odvlai je
u postajanje-keruom (Nemci su se uasavali Klajsta,
nisu ga prepoznavali kao Nemca: zahvaljujui dugim
etnjama na svome konju, Klajst pripada onim autori
ma koji su, uprkos nemakom poretku, znali da povu
ku blistavu liniju bekstva kroz ume i drave. Isto je sa
Lencom ili Bihnerom, svim tim Anti-Geteima). Valjalo
58
Dijalozi
bi definisati jednu posebnu funkciju, koja se ne mea ni

sa zdravljem ni sa boleu: funkciju Anomalnog. Ano-
malno je uvek na granici, na rubu neke bande ili neke
mnotvenosti; ono joj pripada, ali je ve navodi da pre
e u neku drugu mnotvenost, navodi je da postaje,
povlai liniju-izmeu.To je takoe i autsajder": Mobi
Dik, ili pak Lavkraftov Stvor, Entitet, uas.
Moe biti da je pisanje u sutinskom odnosu sa lini
jama bekstva. Pisati znai povlaiti linije bekstva koje
nisu imaginarne, i koje smo posve prinueni da sledi
mo, zato to nas pisanje u to uvlai, tu nas uvlai u
stvarnost. Pisati znai postajati, ali uopte ne znai po
stajati pisac. To je postajanje neto drugo. Pisac po za
nimanju moe da se procenjuje prema svojoj prolosti
ili prema svojoj budunosti, prema svojoj linoj budu
nosti ili prema potomstvu (biu shvaen kroz dve go
dine, kroz sto godina", itd). Sve drugo su postajanja sa
drana u pisanju kada se ono ne venava sa recima iz
uspostavljenog poretka, ve samo povlai linije bek
stva. Reklo bi se da se pisanje samo po sebi, kada nije
slubeno, nuno pridruuje manjinama", koje ne piu
nuno za svoj raun, o kojima se ne pie, u smislu u ko
jem bi se one uzele za objekat, ve, naprotiv, u koje bi
vamo upleteni, hteli-ne hteli, samim tim to piemo.
Manjina nikad ne postoji u gotovom obliku, ona se iz
grauje samo na linijama bekstva koje su, isto tako,
njen nain da napreduje i da napada. Postoji postaja-
nje-enom u pisanju. Nije re o tome da se pie kao"
ena. Gospoa Bovari,to sam" ja - to je reenica hi-
sterinog prevaranta. ak ni ene ne uspevaju uvek,
ma koliko se trudile, da piu kao ene, u odnosu na bu
dunost ene. ena nije nuno pisac, ve postajanje-
59
manjinskim njenog pisanja, bilo da je mukarac ili e

na. Virdinija Vulf nije dozvoljavala sebi da govori kao
ena": utoliko vie je uspevala da uhvati postajanje-e-
nom pisanja. Lorens i Miler smatraju se velikim falokra-
tama; ipak, pisanje ih je odvuklo u neodoljivo postaja-
nje-enom. Engleska nije proizvela tolike pisce nikako
drugaije do kroz to postajanje, u kojem se ene na
preu koliko i mukarci. U pisanju postoje postajanja-
crncem, postajanja-lndijancem, koja se ne sastoje od
govorenja poput crvenokoca ili malog crnca. U pisa
nju postoje postajanja-ivotinjama, koja se ne sastoje
od oponaanja ivotinje, od pravljenja" ivotinjom ba
kao to Mocartova muzika ne oponaa ptice, iako je
proeta postajanjem-pticom. Kapetan Ahab i postaja-
nje-kitom, koje nije oponaanje. Lorens i postajanje-
kornjaom, u njegovim divnim pesmama. U pisanju
postoje postajanja-ivotinjama, koja se ne sastoje od
prianja o svome psu ili svojoj maki. To je pre susret
izmeu dva carstva, pravljenje kratkog spoja, zaroblja
vanje koda u kojem se svako deteritorijalizuje. Piui,
uvek dajemo neto pisanja onima koji ga nemaju, ali oni
daju pisanju jedno postajanje bez kojeg ono ne bi posto
jalo, bez kojeg bi ono bilo ista bujica rei u slubi us
postavljenih sila.To to pisac pripada manjini ne znai
da ljudi koji piu ima manje nego italaca; to ne bi bi
lo nita istinitije ak ni danas: to znai da pisanje uvek
sree manjinu koja ne pie, i ne daje sebi zadatak da
pie za tu manjinu, umesto nje, niti povodom nje, ne
go postoji susret u kojem svako gura onog drugog, vu
e ga na njegovu liniju bekstva, do povezane deterito-
rijalizacije. Pisanje se uvek povezuje sa neim drugim,
to je njegovo sopstveno postajanje. Ne postoji sklop
koji funkcionie na samo jednom fluksu. To nije stvar
60
Dijalozi
oponaanja, ve veznika. Pisac je proet neim du

bljim, jednim postajanjem-ne-piscem. Hofmanstal (ko
ji tada uzima engleski pseudonim) vie ne moe da pi
e kada vidi agoniju horde pacova, zato to osea da u
njemu dua ivotinje pokazuje zube. Jedan lep engle
ski film, Willard, davao je neodoljivo postajanje-paco-
vom glavnog junaka, koji se ipak u svakoj prilici pono
vo hvatao za ljudskost, ali je bivao sve vie uvuen u tu
kobnu povezanost.Toliko utanje i tolika samoubistva
pisaca moraju se objasniti tim protivprirodnim bra
kom, tim protivprirodnim ueima. Biti izdajnik za
sopstvenog carstva, biti izdajnik svog pola, svoje klase,
svoje veine - koji bi bio drugi razlog da se pie? I biti
izdajnik pisanja.
Ima mnogo ljudi koji sanjaju da budu izdajnici. Oni

u to veruju, veruju da to jesu. A nisu nita drugo do sit
ni prevaranti. Imamo bedni sluaj Morisa Saksa u fran
cuskoj knjievnosti. Koji prevarant nije pomislio: ah, ja
sam, jednom reju, pravi izdajnik! No, koji to izdajnik
ne pomisli uvee: napokon, nisam bio nita do preva
rant. Re je o tome da je teko biti izdajnik, da to zna
i stvarati. Valja tu izgubiti identitet, lice. Valja nestati,
postati nepoznat.
Svrha, krajnji cilj pisanja? Osim postajanja-enom,

postajanja-crncem, ivotinjom, itd, osim postajanja-
manjinskim, tu je i konani poduhvat postajanja-ne-
primetnim. 0 ne, pisac ne moe da eli da postanepo-
znat", priznat. Neprimetno, zajednika odlika najvee
brzine i najvee sporosti. Izgubiti lice, preskoiti ili pro
biti zid, veoma strpljivo ga dubiti, pisanje nema druge
svrhe. To je ono to je Ficderald nazivao istinskim pre-
61
kidom: linija bekstva, a ne putovanje po Junim mori

ma, sticanje potajnosti (ak i ako se mora postati ivo
tinjom, postati crncem ili enom). Biti najzad nepoznat,
kao to malo ljudi jeste, to je to, izdati. Veoma je teko
vie ne biti poznat uopte, ak ni svojoj kuepaziteljki,
ili u svom kraju, peva bez imena, pripev. Na kraju ro
mana Blaga je no junak se bukvalno rasipa, geografski.
Onaj tako lep Ficderaldov tekst The crack up [Pukoti
na] kae:Oseao sam se slinim ljudima koje sam pre
petnaest godina viao u vozovima iz predgraa Grejt
Nek..." Postoji itav jedan drutveni sistem koji bismo
mogli nazvati sistemom belog zida - crne rupe. Uvek
smo privreni za zid dominantnim znaenjima, uvek
smo uronjeni u rupu svoje subjektivnosti, crnu rupu
svoga Ja koje nam je drae od svega. Zid u koji se ure
zuju sva objektivna odreenja koja nas utvruju, bra
zdaju nas, identifikuju i ine prepoznatljivima; rupe u
koje se smetamo, sa svojom sveu, svojim oseanji-
ma, strastima, previe poznatim malim tajnama, svo
jom eljom da se za njih sazna, lako je lice proizvod tog
sistema, tu je re o drutvenoj proizvodnji: iroko lice
sa belim obrazima, sa crnom rupom oiju. Naim dru
tvima je potrebno da proizvode lice. Hrist je izumeo li
ce. Milerov problem (koji je ve bio Lorensov): kako raz
graditi lice, oslobaajui u nama istraiteljske glave
koje povlae linije postajanja? Kako da preemo zid,
izbegavajui da se odbijemo o njega, unazad, ili da nas
smrvi? Kako izai iz crne rupe, umesto da se vrtimo na
njenom dnu, koje estice da izvadimo iz crne rupe? Ka
ko ak da unitimo svoju ljubav ne bismo li konano
bili kadri da volimo? Kako da postanemo neprimetni?
Vie ne gledam u oi eni koju grlim, ve plivam kroz
nju glavake, rukama i nogama, i primjeujem negdje
62
Dijalozi
iza podonjaka neistraeno podruje, budui neki svi

jet, i vie tu nema nikakve logike... Oko koje je bilo ego,
vie ne postoji; to bezlino oko sad vie ne otkriva, ni
ti obasjava. Klizi crtom obzorja kao vjeiti, neupueni
putnik... Sruio sam zid s kojim sam se rodio i crta mog
puta je glatka i cjelovita... Cijelo mi tijelo mora postati
stalna traka svjetla... Stoga zatvaram ui, oi i usta. Pri
je nego to opet postanem pravi ovjek, postojat u
vjerojatno kao park..." 8
Tu vie nemamo tajni, vie nemamo ta da krijemo.

Mi smo postali tajna, mi smo skriveni, iako sve to ini
mo, inimo usred bela dana i pri dnevnoj svetlosti. To
je suprotno romantizmu prokletog". Obojili smo sebe
bojama sveta. Lorens je ukazivao na ono to se, kako
mu se inilo, provlai kroz itavu francusku knjievnost:
manije prljave male tajne". Likovi i autori uvek imaju
neku malu tajnu, koja pothranjuje maniju za tumae
njem. Uvek je potrebno da nas neto podsea na neto
drugo, da nas navede da mislimo na neto drugo. Za
pamtili smo neku prljavu malu tajnu o Edipu, a ne Edi
pa na Kolonu, na njegovoj liniji bekstva koja je postala
neprimetna, istovetna velikoj ivoj tajni. Velika tajna je
kad vie nemamo ta da krijemo, i kad stoga niko ne
moe da nas shvati.Tajna svuda, nita da se kae. Otka
ko smo izumelioznaitelja", stvari se nisu uredile. Ume-
sto da tumai govor, on je poeo da tumai nas, da tu
mai samog sebe. Znaenje i tumaitis su dve velike
bolesti zemlje, par sainjen od despota i svetenika.
Oznaitelj je uvek mala tajna koja nikada nije prestala
8
Henri Miler, Jareva obratnica, preveo Ivan Kuan, Otokar Ker-
ovani, Rijeka, 1967.
63
da se vrti oko tata-mama. Sami sebe navodimo da pro-

pevamo, stvaramo tajnovitosti, diskretnosti, koraamo
napred sa izrazom koji govori pogledajte pod kakvom
se tajnom povijam". Trn u mesu. Mala tajna se uglav
nom svodi na tuno onanisanje, narcisistiko i bogobo
jazno: fantazam! Prekraj", previe dobar pojam za se-
menitarce u vlasti nekog pape ili nekog pope,
prevarante. or Bataj je veoma francuski autor: on je
od male tajne nainio sutinu knjievnosti, sa majkom
unutra, svetenikom ispod i okom iznad. Nikad nee
mo moi dovoljno da kaemo o zlu koje je fantazam na-
neo pisanju (osvojio je ak i film), hranei oznaitelja i
tumaenje jednog drugim, jednog sa drugim.Svet fan
tazama je svet prolosti", teatar zlopamenja i krivice.
Vidimo kako danas ljudi prolaze viui: ivela kastraci
ja, jer je to mesto elje, njen Poetak i Kraj! Zaboravlja
mo ta ima u sredini. Uvek izumevamo nove vrste sve-
tenika za malu prljavu tajnu, koja nema drugog cilja
do da bude prepoznata, da nas smesti u veoma crnu
rupu, da nas navede da se odbijemo o veoma beli zid.
Tvoja se tajna uvek vidi na tvom licu i u tvom oku.
Izgubi lice. Postani kadar da voli bez seanja, bez fan
tazma i bez tumaenja, bez pravljenja take. Neka po
stoje samo fluksevi, koji as presuuju, lede se ili se iz-
livaju, a as se povezuju ili se udaljavaju. Mukarac i
ena su fluksevi. Sva postajanja koja se nalaze u voe
nju ljubavi, svi polni organi, n polnih organa u samo
jednom ili u oboje, i koji nemaju nita sa kastracijom.
Na linijama bekstva vie ne moe postojati nita do
jedna jedina stvar, eksperimentisanje-ivot. Nikad se
ne zna unapred, zato to nemamo nita vie buduno
sti nego prolosti. Evo kakav sam ja", gotovo je sa ti-
64
Dijalozi
me. Vie nema fantazma, postoje samo ivotni progra

mi, koji se uvek preinauju u meri u kojoj nastaju, izda
ju se u meri u kojoj se produbljuju, poput obala to se
redaju ili kanala to se razmetaju kako bi tekao neki
fluks. Postoje samo istraivanja tokom kojih uvek pro
nalazimo na zapadu ono to smo mislili da je na istoku,
izokrenute organe. Svaka linija na kojoj se neko oslo
bodi jeste linija smernosti, i u suprotnosti je sa marlji
vom, tanom, skorelom prljavtinom francuskih pisaca.
Vie ne postoji beskrajno izlaganje uvek pomalo prlja
vih tumaenja, ve zaokrueni proces eksperimentisa-
nja, protokola iskustva. Klajst i Kafka su provodili vreme
u pravljenju ivotnih programa: programi nisu manife
sti, jo manje su fantazmi, ve su sredstva za oznaava
nje, da bi se izvelo eksperimentisanje koje prevazilazi na
e sposobnosti predvianja (isto vai i za ono to
zovemo programskom muzikom). Snaga Kastanedinih
knjiga u njegovom programiranom eksperimentisanju
sa drogom lei u tome to se svaki put tumaenja raz
grauju, a famozni oznaitelj uklanja. Ne, pas kojeg
sam video, sa kojim sam trao pod uticajem droge, ni
je moja prokleta majka... To je proces postajanja-ivo-
tinjom, koji ne znai nita do ono to postaje, i koji na
goni i mene da postajem sa njim. Na to e se
nadovezati druga postajanja, postajanja-molekularnim
u kojima su vazduh, zvuk, voda uhvaeni u njihove e
stice dok se istovremeno njihovi fluksevi spajaju sa mo
jim. itav jedan svet mikroopaanja koja nas vode ka
neprimetnom. Eksperimentiite, nikada ne tumaite.
Programirajte, nikada ne fantazmirajte. Henri Dejms,
jedan od onih koji su najdublje prodrli u postajanje-
enom pisanja, izumeva junakinju koja radi u poti i
upletena je u telegrafski fluks kojim poinje da domi-
65
nira zahvaljujui svojoj udesnoj vetini tumaenja"

(proceniti poiljaoce, anonimne ili ifrovane telegra
me). Ali, deo po deo izgrauje se ivo eksperimentisa-
nje u kojem tumaenje poinje da se topi, u kojem vi
e nema ni opaanja ni znanja, ni tajne ni pogaanja:
Na kraju je o svemu tome znala toliko da vie nije mo
gla da tumai, vie nije bilo nejasnoa koje su joj po
magale da jasno vidi... preostala je samo sirova svetlost"
Engleska ili amerika knjievnost jeste proces eksperi-
mentisanja. Oni su ubili tumaenje.
Velika greka, jedina greka, bila bi da se poveruje

kako se linija bekstva sastoji od beanja od ivota; od
bekstva u imaginarno ili u umetnost. Beati, naprotiv,
znai proizvoditi stvarno, stvarati ivot, pronai oru
je. Uopteno govorei, ivot se u jednoj istoj lanoj
kretnji svodi na neto lino, ije bi delo trebalo da pro
nae svrhu u samome sebi, bilo kao dovreno delo, bi
lo kao delo koje upravo nastaje i koje uvek upuuje na
pisanje o pisanju. Zbog toga francuska knjievnost obi
luje manifestima, ideologijama, teorijama pisanja, isto
kao i svaama, rasvetljavanjima rasvetljavanja, neuro
tinim predusretljivostima, narcisistikim sudovima. Pi
sci imaju lini brlog u ivotu, i istovremeno imaju svo
ju zemlju, svoju domovinu, koja je samim tim jo
duhovnija u delu koje valja nainiti. Zadovoljni su to
lino smrde, poto je ono to piu utoliko uzvienije i
znaajnije. Francuska knjievnost je esto najbestidni-
ja pohvala neurozi. Delo e biti utoliko znaajnije to
vie upuuje na namigivanje i na malu tajnu u ivotu,
i obrnuto. Valja uti uticajne kritiare kako govore o
Klajstovim neuspesima, o Lorensovoj nemoi, o Kafki-
nim detinjarijama, o Kerolovim devojicama. To je
66
Dijalozi
ogavno. A uvek je sa najboljim moguim namerama:

delo e biti onoliko veliko koliko uspe da unizi ivot.
Tako ne postoji rizik da emo videti kako ivotna sila
proima neko delo. Sve smo unapred smrvili. To je isto
ono zlopamenje, ista ona sklonost kastraciji koja po
kree velikog Oznaitelja kao predloeni krajnji cilj de-
la, i malog imaginarnog Oznaitelja, fantazam, kao su-
gerisani nain ivota. Lorens je zamerao francuskoj
knjievnosti to je neizleivo intelektualna, ideoloka i
idealistika, sutinski kritika, to je radije kritiarka ne
go stvoriteljka ivota. Francuski nacionalizam u knji
evnosti: uasna manija da se sudi i da se bude pod
vrgnut sudu proima tu knjievnost: ima previe
histerika meu piscima i njihovim likovima. Mrzeti, e
lja da se bude voljen, ali i velika nemo da se voli i di
vi. U stvari, svrha pisanja nije u njemu samom, upravo
zato to ivot nije neto lino. Ili, bolje reeno, cilj pisa
nja je da se ivot dovede u stanje neline moi. Ono se
tako odrie svake teritorije, svake svrhe koja bi obitava
la u njemu samom. Zato piemo? Nije tu re o pisa
nju. Moe se desiti da pisac bude krhkog zdravlja, sla
bane telesne grae. Po tome nije manje suprotnost
neurasteniku: neka vrsta velikog ivueg (na nain Spi-
noze, Niea ili Lorensa), u meri u kojoj je prosto previ
e slabaan za ivot koji ga proima ili afekte koji pro
laze kroz njega. Pisanje nema drugu funkciju: biti fluks
koji se povezuje sa drugim fluksevima - sva postaja-
nja-manjinskim na svetu. Fluks je neto snano, trenut
no i mutirajue, izmeu stvaranja i unitenja. Samo ka
da je deteritorijalizovan, fluks uspeva da se povee sa
drugim fluksevima, koji onda njega deteritorijalizuju i
obrnuto. U postajanju-ivotinjom spajaju se ovek i i
votinja koji nimalo ne lie jedno na drugo, ne opona-
67
aju jedno drugo, ve jedno deteritorijalizuje drugo,

odvodei liniju dalje. Sistem tafete i mutacija kroz sre
dinu. Linija bekstva je stvoriteljka tih postajanja. Linije
bekstva nemaju teritoriju. Pisanje operie poveziva
njem, pretvaranjem flukseva, te tako ivot izmie zlo
pamenju osoba, drutava i carstava. Keruakove ree
nice su trezvene poput nekog japanskog crtea, ista
linija povuena slobodnom rukom, koja prolazi kroz
epohe i carstva. Bio je potreban pravi alkoholiar da se
postigne takva trezvenost. Ili reenica-pustara, linija-
pustara Tomasa Hardija: nije pustara tema ili graa ro
mana, ve se fluks modernog pisanja povezuje sa fluk-
som vajkadanje pustare. Postajanje-pustarom; ili pak
Milerovo postajanje-travom, koje on naziva svojim po-
stajanjem-Kinom. Virdinija Vulf i njen dar za prelae
nje iz jedne epohe u drugu, iz jednog carstva u drugo,
iz jednog elementa u drugi: je li za to bila potrebna
anoreksija Virdinije Vulf? Pie se samo ljubavlju, svako
pisanje je ljubavno pismo: Stvarno-knjievnost. Sme se
umreti samo od ljubavi, a ne nekom traginom smru.
Sme se pisati samo tom smru, ili prestati pisati samo
tom ljubavlju, ili nastaviti sa pisanjem, oboje istovre
meno. Nije nam poznata znaajnija, dodvornija, veli-
anstvenija ljubavna knjiga od Keruakovih Podzemnih
[Subterraneans]. On ne pita ta pisati?" zato to je sve-
stan sveukupne nunosti pisanja, nemogunosti da se
izabere bilo ta osim pisanja, pod uslovom da je pisa
nje, sa svoje strane, za njega ve neko drugo postaja
nje, ili da dolazi iz nekog drugog postajanja. Pisanje,
sredstvo za vie nego lini ivot, umesto da ivot bude
bedna tajna za pisanje kojem bi jedina svrha bilo ono
samo. Ah, ta beda imaginarnog i simbolikog, dok se
stvarno uvek odlae za sutra.
68
Dijalozi
DRUGI DEO
Stvarna minimalna jedinica nije re, niti je ideja ili
pojam, a nije ni oznaitelj, ve je sklop. Iskaze uvek pro
izvodi sklop. Uzrok iskaza nije neki subjekat koji bi de-
lovao kao subjekat iskazivanja, a nita vie se ne odno
se ni na subjekte kao subjekte iskaza. Iskaz je proizvod
sklopa, uvek kolektivnog, koji u igru, u nama i izvan
nas, uvodi populacije, mnotvenosti, teritorije, postaja
nja, afekte, dogaaje. Lino ime ne oznaava subjekat,
ve neto to se odigrava, izmeu barem dva lana ko
ja nisu subjekti, ve su agensi, elementi. Lina imena
nisu imena osobe, ve naroda i plemena, faune i flore,
vojnih operacija ili tajfuna, kolektiva, anonimnih dru
tava i produkcijskih kua. Autor je subjekat iskaziva
nja, ali ne i pisac, koji nije autor. Pisac izumeva sklopove
poev od sklopova koji su njega izumeli, omoguuje
da jedna mnotvenost pree u drugu. Ono to je teko
jeste omoguiti da se udrue svi elementi jednog ra
znorodnog skupa, omoguiti im da funkcioniu zajed
no. Strukture su povezane sa uslovima za homogenost,
ali sklopovi to nisu. Sklop, to je safunkcionisanje, to je
privlanost", simbioza. Verujte u moju privlanost. Pri
vlanost nije neki nejasan oseaj uvaavanja ili duhov
nog uestvovanja, naprotiv, to je napor ili proimanje
69
tela, mrnja ili ljubav, jer je i mrnja meavina, ona je

telo, dobra je samo kada se mea sa onim to mrzi. Pri
vlanost su tela koja se vole ili mrze, i svaki put su po
pulacije u igri, u tim telima ili na tim telima.Tela mogu
da budu fizika, bioloka, psihika, drutvena, verbal
na, ali su uvek tela ili korpusi. Autor je, kao subjekat is
kazivanja, u prvom redu duh: as se poistoveuje sa
svojim likovima, ili navodi nas da se poistovetimo sa
njima, ili pak sa idejom koju oni nose, a as uvodi dis
tancu koja i njemu i nama omoguuje da posmatramo,
da kritikujemo, da produavamo. Ali to nije dobro.
Autor stvara jedan svet, no nema sveta koji eka nas
da bi bio stvoren. Nema ni poistoveivanja ni distan
ce, ni bliskosti ni udaljenosti, jer smo u svim ovim slu
ajevima navedeni da govorimo za, ili umesto... A tre
ba, naprotiv, govoriti sa, pisati sa. Sa svetom, sa delom
sveta, sa ljudima. To uopte nije konverzacija, ve kon
spiracija, udar ljubavi ili mrnje. Nema nikakvog suda u
simpatiji, ve postoje saglasnosti meu telima svih vr
sta. Sve tanane simpatije nebrojene due, od naju-
nije mrnje do najstrasnije ljubavi." To znai sklopiti:
9
biti u sredini, na liniji susreta jednog unutranjeg i jed

nog spoljanjeg sveta. Biti u sredini: Najvanije je da
se postane bezvrijedan, da nas ponese zajednika stru
ja, da se opet bude riba, a ne hir prirode. Jedina korist,
razmiljao sam, koju bih mogao imati od pisanja jest
da uklonim razlike koje me dijele od blinjega." 10
9
Lawrewnce, Etudes sur la litterature classique americaine, Se-
uil, (upor. itavo poglavlje o Vitmenu, koji privlanost suprotstavlja
poistoveenju).
10
Henry Miller, Seksus, preveo Zlatko Crnkovi, Otokar Kero-
vani, Rijeka, 1969.
70
Dijalozi
Treba rei da nam sam svet postavlja te dve zamke

- distance i poistoveivanja. Ima mnogo neurastenika
i luaka na svetu, koji nas ne putaju dok ne uspeju da
nas svedu na svoje stanje, da nam prenesu svoj otrov,
ima histerika, narcisa, njihove podmukle zaraze. Ima
mnogo lekara i naunika koji nas navode na dezinfiko-
vani nauni pogled, a i pravih luaka, paranoinih. Tre
ba se odupreti obema zamkama, onoj koja nam prua
ogledalo zaraza i poistoveenja, i onoj koja nam poka
zuje pogled poimanja. Moemo da sklapamo samo
meu sklopovima. Oseamo privlanost samo prema
borbi, samo prema pisanju, govorio je Lorens. Ali pri
vlanost nije nita, to je telo uz telo, mrzeti ono to
ugroava i inficira ivot, voleti tamo gde se on umno
ava (ne potomci niti potomstvo, ve umnoavanje...).
Ne, kae Lorens, vi niste mali Eskim u prolazu, ut i ma-
stan, nije potrebno da mislite da ste on. Ali moda ima
te posla sa njim, moda imate neto da sklopite sa
njim, neko postajanje-Eskimom, koje se ne sastoji od
pretvaranja da ste Eskim, od toga da ga oponaate ili
se sa njim poistovetite, da preuzmete Eskima, ve od
toga da sklopite neto izmeu njega i vas - jer moe
te da postanete Eskim samo ako sam Eskim postane
neto drugo. Isto vai i za luake, narkomane, alkoho
liare. Prigovor: zahvaljujui toj vaoj bednoj privla
nosti, posluite se luacima, kujete ludilo u zvezde, a
onda ih pustite da padnu, a vi ostanete na obali... To
nije istina. Pokuavamo da izvuemo iz ljubavi svako
posedovanje, svako poistoveenje, da bismo bili kadri
da volimo. Pokuavamo da izvuemo iz ludila ivot ko
ji ono sadri, istovremeno mrzei luake, koji ne pre
staju da ubijaju taj ivot, da ga okreu protiv njega sa
mog. Pokuavamo da ne pijui izvuemo iz alkohola
71
ivot koji on sadri: velika scena pijanstva od iste vo

de kod Henrija Milera. Uzdrati se od alkohola, droge ili
ludila, to je postajanje, postajanje-trezvenim, radi sve
bogatijeg ivota. To je privlanost, to znai sklapati. Ra-
spremiti krevet, suprotnost pravljenju karijere, ne biti
lakrdija poistoveenja, hladni doktor za distance. Po
to raspremite krevet i legnete, niko nee doi da vas
uuka. Previe ljudi eli da bude uukano, da ih uu-
ka neka debela mama poistovetiteljka, ili drutveni
doktor za distance. Da, neka se luaci, neurastenici, al
koholiari i narkomani, svi zarazni, izvuku iz toga kako
znaju i umeju, sama naa privlanost kae da to nije
naa stvar. Svako treba da ide svojim putem. Ali biti ka
dar za to, e to je teko.
Pravila ovih razgovora: to je neki pasus dui, to je pri

kladnije itati ga veoma brzo. A ponavljanja bi morala da
funkcioniu kao ubrzanja. Neki primeri e se neprestano
ponavljati: OSA i ORHIDEJA, ili pak KONJ i UZENGIJA... Ima i
drugih koje bismo mogli navesti. Ali povratak na isti pri-
mer morao bi da proizvede ubrzavanje, ak i po cenu i
taoeve dosade. Pripev? Svaka muzika, svako pisanje
prolazi kroz to. Sam razgovor e biti jedan pripev.
O EMPIRIZMU. Zato pisati, zato se pisalo o empiri

zmu, a naroito o Hjumu? Re je o tome da je empiri
zam poput engleskog romana. Ne radi se o tome da se
naini filozofski roman, niti da se filozofija stavi u ro
man. Radi se o tome da se ovek filozofijom bavi kao
romanopisac, da bude romanopisac u filozofiji. Empi
rizam se esto definie kao doktrina po kojoj razumlji
vo dolazi" iz ulnog, sve to ima veze sa poimanjem
dolazi od ula. Ali to je stanovite istorije filozofije: ima-
72
Dijalozi
mo dar da uguimo itav ivot u traenju i postavlja

nju prvobitnog apstraktnog naela. Kad god poveru-
jemo u veliko prvobitno naelo, vie ne moemo da
proizvodimo nita do krupne sterilne dvojnosti. Filo
zofi rado doputaju da ih to ponese, i raspravljaju ta bi
moralo biti prvobitno naelo (Bie, Ja, ulno?...). No, za
ista nema potrebe da se pozivamo na konkretno bo
gatstvo ulnog, ako nam je cilj da od njega napravimo
apstraktno naelo. U stvari, prvobitno naelo je maska,
prosta slika, to ne postoji, stvari poinju da se pomera-
ju i da oivljavaju tek na nivou drugog, treeg, etvr
tog naela, a to ak vie i nisu naela. Stvari poinju da
ive tek u sredini. U tom smislu, ta su to empiristi pro
nali, ne u svojim glavama, ve u svetu, a to je kao ka
kvo ivotno otkrie, izvesnost ivota, to menja nain
ivljenja ako se zaista za njega zakaimo? To uopte ni
je pitanje da li razumljivo dolazi iz ulnog?", ve sasvim
drugo pitanje, pitanje odnosa. Odnosi su spoljanji u od
nosu na svoje lanove. Pjer je nii od Pola", aa je na
stolu": odnos nije u unutranjosti ni jednog od lano
va koji bi otuda bili subjekat, niti u oba uzeta zajedno.
Osim toga, odnos moe da se menja, a da, se lanovi
ne promene. Neko e prigovoriti da je aa moda iz-
menjena kada se ukloni sa stola, ali to nije istina, ideje
ae i stola nisu izmenjene, a one su pravi lanovi od
nosa. Odnosi su u sredini, i postoje kao takvi. Ta spo-
Ijanjost odnosa nije naelo, ve je ivotno protesto-
vanje protiv naela. Naime, ako se u tome vidi neto
to proima ivot, ali mu je mrska misao, onda valja na-
terati misao da ga promilja, nainiti od njega privie
nje misli, eksperimentisanje koje je nasilno prema mi
sli. Empiristi nisu teoretiari, oni su eksperimentatori:
oni nikada ne tumae, nemaju naela. Ako se ta spo-
73
ljanjost odnosa shvati kao provodnik, ili kao linija, vi-

deemo kako se komad po komad razvija jedan veo
ma udan svet, Arlekinov mantil ili pavork, sainjen
od punoa i praznina, od blokova i pukotina, privlae
nja i razdvajanja, preliva i naprasitosti, spajanja i rasta-
vljanja, naizmeninog smenjivanja i preplitanja, sabi
ranja do ijeg se zbira nikada ne dolazi, oduzimanja
ija se razlika nikada ne utvrdi. Vidimo kako iz toga pro-
istie pseudoprvobitno naelo empirizma, ali kao ka
kva negativna granica koja se uvek potiskuje, kao ma
ska stavljena na poetku: naime, ako su odnosi
spoljanji u odnosu na svoje lanove i ne mogu se sve
sti na njih, tu ne moe biti re o razlici izmeu ulnog
i razumljivog, izmeu iskustva i miljenja, izmeu ose
ta i ideja, ve samo izmeu dve vrste ideja, ili dve vrste
iskustava, iskustva lanova i iskustva odnosa. Famozna
asocijacija ideja sigurno se ne svodi na plitkosti koje je
istorija filozofije o njoj zapamtila. Kod Hjuma postoje
ideje, a zatim odnosi meu tim idejama, odnosi koji
mogu da variraju a da same ideje to ne ine, pa zatim
okolnosti, delanja i trpljenja, to sve utie na variranje
tih odnosa. itav jedansklop-Hjum", koji poprima naj-
raznolikije oblike. Da bi se postalo vlasnikom nekog
naputenog naselja, treba li dodirnuti njegova vrata
rukom ili je dovoljno baciti koplje sa odreene razda
ljine? Zato u nekim sluajevima iznad odnosi pobedu
nad ispod, a u nekim drugim sluajevima je obrnuto
(tlo odnosi pobedu nad povrinom, ali slikarstvo nad
platnom, itd)? Eksperimentiite: svaki put sklop ideja,
odnosa i okolnosti: svaki put istinski roman, u kojem
vlasnik, kradljivac, ovek sa kopljem, goloruki ovek,
ora, slikar, zauzimaju mesto pojmova.
74
Dijalozi
Ta geografija odnosa je utoliko znaajnija to je filo

zofija, istorija filozofije, pretrpana problemom bivanja,
JE. Raspravlja se o sudu atribucije (nebo je plavo) i su
du egzistencije (Bog je), koji pretpostavljaju jedan dru
gog. Ali re je uvek o glagolu biti i pitanju naela. Samo
su Englezi i Amerikanci uspeli da oslobode veznike, us
peli da razmiljaju o odnosima. To je zato to oni ima
ju veoma poseban stav prema logici: ne vide je kao pr
vobitni oblik koji u sebi skriva prvobitna naela; oni
nam, naprotiv, kau: sa logikom stvari stoje tako da e
te biti primorani da je napustite, ili pak navedeni da je
izmislite! Logika je ba kao otvoreni put, nije na poet
ku, i to nita vie nego to ima kraj, ne moemo da se
zaustavimo. Tanije reeno, nije dovoljno sainiti logi
ku odnosa, nije dovoljno priznati prava suda relacije
kao samostalne sfere, suda koji je razliit od sudova eg
zistencije i atribucije. Jer i dalje nita ne spreava odno
se, onakve kakvi su otkriveni u veznicima (NO, DAKLE,
itd), da ostanu podreeni glagolu biti. itava gramati
ka i itav silogizam jesu nain da opstane podreenost
veznika glagolu biti, da se omogui da veznici graviti-
raju oko glagola biti. Treba otii dalje: pobrinuti se da
susret sa odnosima prodre u sve, pokvari sve, da pod-
rije bivanje, da ga zaljulja. Zameniti JE sa I. A i B. I ak ni
je ni odnos niti poseban veznik, to je ono to podupi
re sve odnose, put svih odnosa, ono to omoguuje
odnosima da pobegnu izvan svojih lanova i izvan sku
pa svojih lanova, i izvan svega to bi se moglo odredi
ti kao Bivanje, Jedno ili Sve. I kao izvan-biti, meu-biti.
Odnosi bi mogli da se uspostave i izmeu lanova, ili
izmeu dva skupa, od jednog do drugog, ali i daje dru
gi smer odnosima, omoguuje lanovima i skupovima
da pobegnu, i jednima i drugima, linijom bekstva koju
75
aktivno stvara. Misliti sa i umesto da se promilja JE, da

se misli za JE: nita drugo nikada nije bilo tajna empiri
zma. Pokuajte, to je jedna posve izuzetna misao, a
ipak je ivot. Empiristi tako misle, to je sve. I to nije mi
sao estete, kao kada se kae jo jedan", jo jedna e
na". To nije ni dijalektika misao, kao kada se kae je
dan daje dva koje e dati tri". Mnotveno vie nije
pridev koji je i dalje podreen Jednom to se deli ili Bi
vanju to ga obuhvata. Postao je imenica, mnotve-
nost, koja ne prestaje da nastanjuje svaku stvar. Mno-
tvenost nikad nije u lanovima, koliko god da ih ima,
niti u njihovom skupu ili sveukupnosti. Mnotvenost
je samo u l, koje nema istu prirodu kao elementi, sku
povi, pa ak ni njihovi odnosi, lako moe da nastane
samo izmeu dvoje, ono nita manje ne skree njiho
vu dvojnost. Tu postoji nekakva sutinska trezvenost,
sutinsko siromatvo, sutinska askeza tog i. Izuzev Sar-
tra, koji je ipak ostao u zamci glagola biti, najznaajni
ji filozof u Francuskoj bio je an Val. Ne samo da nam
je omoguio da se sretnemo sa engleskom i ameri
kom milju, da je znao da nas navede da na francu
skom promiljamo veoma nove stvari, ve je najdalje
otiao u toj umetnosti i, tom mucanju jezika u samom
sebi, toj manjinskoj upotrebi jezika.
Da li je iznenaenje to nam sve to dolazi iz engle

skog ili amerikog? To je hegemonijski, imperijalistiki
jezik. Ali, utoliko je ranjiviji na podzemno obdelavanje
jezika ili dijalekata, koji ga podrivaju sa svih strana i na
meu mu igru kvarenja i veoma raznovrsnih varijacija.
Oni koji se bore za ist francuski, koji ne bi bio zaraen
engleskim, postavljaju, ini nam se, laan problem, va
ljan samo za rasprave intelektualaca. Ameriki-jezik
76
Dijalozi
svoju zvaninu despotsku pretenziju, svoju veinsku

pretenziju na hegemoniju, zasniva samo na zapanju
juoj sposobnosti da se savije, da se prelomi, da se sta
vi u tajnu slubu manjina koje ga obdelavaju iznutra,
nevoljno, usluno, nagrizajui tu hegemoniju onoliko
koliko se ona iri: nalije moi. Engleski su uvek obde-
lavali svi ti manjinski jezici, anglo-gelski, anglo-irski,
itd, koji su naprosto ratne maine protiv engleskog:
Singovo i preuzima na sebe sve veznike, sve odnose, i
,,the way", otvoreni put, da bi oznailo liniju govora ko
ja se razvija. Ameriki jezik obdelava black english, ali
11
i yellow, red english, broken english, koji su svaki put po

put govora ispaljenog iz pitolja boja: veoma razliita
upotreba glagola biti, veoma razliita upotreba vezni
ka, neprekidan niz l... a robovi moraju da znaju stan
dardni engleski da bi pobegli, da bi naveli sam jezik da
pobegne. O ne, nije re o tome da se naini kakvo lo
12
kalno nareje niti da se obnove dijalekti, kao kod se

ljakih romanopisaca koji su uglavnom uvari usposta
vljenog poretka. Re je o tome da se jezik pokrene, sve
trezvenijim reima i sve prefinjenijom sintaksom. Nije
re o tome da neki jezik govorite kao da ste stranac,
re je o tome da budete stranac u sopstvenom jeziku,
u smislu u kojem je ameriki jezik crnaca. U angloame
rikom postoji sklonost ka tome. Valjalo bi suprotstavi
ti naine na koji engleski i nemaki prave sloenice, ko
jima su ova dva jezika podjednako bogata. Ali u
nemakom vlada primat glagola biti, nostalgija za bi-
11
Upor. napomene Francois Regnaulta u predgovoru za francu
ski prevod komada Vilovnjak od zapadnih strana, La Graphe.
12
Upor. Dillardovu knjigu Black English. A o problemima jezika
u Junoafrikoj Republici, Breytenbach, Feu froid, Bourgois.
77
vanjem, i stoga prema njemu prua sve veznike koji

ma se slui pri pravljenju sloenica: kult Grunda, drve-
ta i korena, a i Unutarnjosti. Engleski, naprotiv, pravi
sloenice u kojima je jedina veza jedno podrazumeva-
jue I, veza sa Spoljanjou, kult puta koji nikada ne
tone, koji nema temelja, koji ide po povrini, rizom.
Blue-eyed boy: deak, plavo i oi - sklop. i... i... i, muca
nje. Empirizam nije nita drugo. Svaki veliki jezik, ma
nje ili vie obdaren, treba prelomiti, svaki na svoj na
in, da bi se u njega uvelo to stvaralako I, koja e
omoguiti jeziku da tee, a od nas e nainiti tog stran
ca u svom jeziku, sve dok je na. Pronai naine svoj
stvene francuskom, uz snagu njegovih sopstvenih ma
njina, njegovim sopstvenim postajanjem-manjim (u
tom je pogledu teta to mnogi francuski pisci izosta
vljaju interpunkciju, koja u francuskom vredi koliko i i).
To je empirizam, sintaksa i eksperimentisanje, sintak-
siko i pragmatiko, stvar brzine.
O SPINOZI. Zato pisati o Spinozi? I u tome krenuti od

sredine, a ne od prvobitnog naela (jedine supstance
za sve atribute). Dua / telo, niko nikada nije tako origi
nalno oseao veznik"i".Svaka jedinka, dua i telo, ima
beskonano mnogo delova, koji joj pripadaju u odre
enom, manje-vie sloenom odnosu. A svaka je jedin
ka i sama sloena od jedinki nieg reda, i ulazi u sloe-
vinu jedinki vieg reda. Sve jedinke su u Prirodi kao na
ravni postojanosti, kojoj u potpunosti odreuju figu
ru, a ta se figura moe menjati u svakom trenutku. Afi-
ciraju se meusobno, u meri u kojoj odnos u koji stu
pa svaka od njih oblikuje stepen sile, mo da se bude
aficiran. Sve to je samo susret u svetu, dobar ili rav su
sret. Adam pojede jabuku, zabranjeno voe? To je po-
78
Dijalozi
java iz reda pokvarenog stomaka, intoksikacije, trova

nja: ta trula jabuka razgrauje Adamov odnos. To je za
Adama rav susret. Otuda snaga Spinozinog pitanja:
ta moe jedno telo? za kakve je afekte kadro? Afekti su
postajanje: as nas slabe u meri u kojoj umanjuju nau
mo delovanja i razgrauju nae odnose (tuga), as nas
osnauju budui da uveavaju nau mo i omoguuju
nam da uemo u prostraniju ili viu jedinku (radost).
Spinozu neprestano iznenauje telo. Ne iznenauje ga
to to ima telo, ve ono to telo moe. Tela ne definiu
njihov rod ili vrsta, njihovi organi i njihove funkcije, ve
ono to mogu, kroz afekte za koje su kadra, u trpljenju
kao i u delanju. Niste definisali ivotinju sve dok ne sa
inite spisak njenih afekata. U tom smislu, postoji vea
razlika izmeu trkakog i vunog konja nego izmeu
vunog konja i vola. Jedan daleki Spinozin naslednik
e rei: pogledajte Krpelja, divite se toj ivotinji, nju de
finiu tri afekta, to je sve to je ona kadra kad je re o
odnosima od kojih je sainjena, tripolarni svet i to je
sve! Svetlost ga aficira, pa se podie do vrha grane. Mi
ris sisara ga aficira, pa pada na njega. Dlake mu smeta
ju, pa trai mesto na kojem nema dlaka kako bi se uvu
kao pod kou i pio toplu krv. Slep i gluv, krpelj ima
samo tri afekta u ogromnoj umi, a tokom preostalog
vremena moe da spava godinama u oekivanju susre
ta. Kakva je to mo! U konanici, uvek imamo organe i
funkcije to odgovaraju afektima za koje smo kadri. Po
eti od jednostavnih ivotinja, koje imaju tek mali broj
afekata i nisu deo naeg sveta, a ni nekog drugog, ve
su sa nekim pridruenim svetom bile u stanju da kro
je, prekrajaju, zaivaju: pauk i njegova mrea, vaka i
lobanja, krpelj i deli koe sisara, eto to su filozofske i
votinje, a ne Minervina sova. Nazivamo signalom ono
79
to pokree afekte, ono to ostvaruje mo da se bude

aficiran: mrea se mie, lobanja se nabira, deli koe se
obnai. To nije nita do nekoliko znakova, poput zve-
zda u nepreglednoj tamnoj noi. Postajanje-paukom,
postajanje-vakom, postajanje-krpeljom, nepoznat,
snaan, mraan, jogunast ivot.
Kada Spinoza kae sledee:telo je zapanjujue... jo

ne znamo ta moe telo... on ne eli da od tela naini
model, a od due neto to prosto zavisi od tela. Nje
gov poduhvat je prefinjeniji. On eli da srui pseudo-
nadmonost due nad telom. Postoje dua / telo, i obo
je izraavaju jednu istu stvar: atribut tela je i izraz due
(na primer brzina). Isto kao to ne znate ta moe telo,
isto kao to u telu ima mnogo stvari koje vam nisu po
znate, koje nadilaze vae znanje, tako i u dui ima mno
go stvari koje nadilaze vau svest. Evo pitanja: ta mo
e telo? Za koje afekte ste kadri? Eksperimentiite, ali
potrebno je mnogo mudrosti za eksperimentisanje. i
vimo u prilino neprijatnom svetu, u kojem ne samo
ljudi, ve i uspostavljene vlasti imaju interesa da nam
prenose tune afekte. Tuga, tuni afekti jesu svi oni ko
ji umanjuju nau mo delovanja. Uspostavljenim vla
stima su potrebne nae tuge da bi od nas nainile ro
bove. Tiranin, svetenik, uzimai dua, svi oni imaju
potrebu da nas uvere da je ivot naporan i teak. Vla
stima je manje potrebno da nas ugnjetavaju nego da
nas more teskobom, ili, kako kae Virilio, da upravljaju
naim malim intimnim uasima i da ih organizuju. Sve-
opta duga tubalica o ivotu: ivot kao nedostatak-
bivanja... Uzalud govorimopleimo", nismo preterano
veseli. Uzalud govorimokakva je nesrea smrt", valja
lo je iveti da bi se imalo ta izgubiti. Bolesnici, bilo im
80
Dijalozi
bolesno telo ili dua, nee nas pustiti, kao vampiri, sve
dok nam ne budu preneli svoju neurozu i teskobu, svo
ju voljenu kastraciju, zlopamenje prema ivotu, gnu
snu zarazu. Sve je stvar krvi. Nije lako biti slobodan o-
vek: pobei od kuge, organizovati susrete, uveati mo
delovanja, aficirati se radou, umnoiti afekte koji iz
raavaju ili obuhvataju maksimum afirmacije. Nainiti
od tela silu koja se ne svodi na organizam, nainiti od
misli silu koja se ne svodi na svest. Slavno Spinozino
prvobitno naelo (jedna jedina supstanca za sve atri
bute) zavisi od tog sklopa, a ne obrnuto. Postoji sklop-
Spinoza: dua i telo, odnosi, susreti, mo da se bude
aficiran, afekti koji ispunjavaju tu mo, tuga i radost ko
je oznaavaju te afekte. Filozofija ovde postaje umet-
nost funkcionisanja, sklopa. Spinoza, ovek susreta i
postajanja, filozof poput krpelja, neprimetni Spinoza,
uvek u sredini, uvek u bekstvu, ak i kada se ne pome-
ra mnogo, u bekstvu u odnosu na jevrejsku zajednicu,
u bekstvu u odnosu na Moi, u bekstvu u odnosu na
bolesnike i zlobnike. On moe i sam da bude bolestan,
i da umre; zna da smrt nema ni cilj ni svrhu, ve da je,
naprotiv, re o tome da se ivot provede u nekom dru
gom. Ono ime Lorens definie Vitmena, a to u veli
koj meri vai i za Spinozu, jeste njegov neprestani i
vot: Dua i Telo, dua nije ni iznad niti unutar, ona je
sa", ona je na putu, izloena svim kontaktima, susreti
ma, u drutvu onih koji idu istim putem,oseati sa nji
ma, uhvatiti drhtaj njihove due i njihove puti u prola
zu", suprotno moralu spasenja, poduavati duu da ivi
svoj ivot, a ne spasti je.
O STOICIMA. Zato pisati o njima? Nikada nije bio iz

loen mraniji i uzburkaniji svet: tela... ali i osobine su
81
tela, dahovi i due su tela, radnje i trpljenja su takoe

tela. Sve je meavina tela, tela se proimaju, napreu,
truju, upliu, povlae, ojaavaju se ili unitavaju, kao
to vatra proima gvoe i boji ga u crveno, kao to
prodrljivac prodire svoj plen, kao to zaljubljeni ura
nja u voljenu osobu.Ima ploti u hlebu i hleba u trava
ma, ta tela i tolika druga skrivenim kanalima ulaze u
sva druga i zajedno isparavaju..." Uasni Tijestov ruak,
incesti i prodiranja, bolesti koje se razvijaju u naim
utrobama, tolika tela koja rastu u naem. Ko e rei ko
ja je meavina rava a koja je dobra, postoje sve dobro
sa take gledita Celine to saosea, sve je opasno sa
take gledita delova to se sreu i proimaju? Koja lju
bav nije bratovljeva ili sestrina, koja gozba nije Ijudo-
derska? No, iz svih tih tela u telima izdie se neka vr
sta bestelesne pare koja se vie ne sastoji od osobina,
delanja niti trpljenja, od uzroka koji deluju jedni na
druge, ve od ishoda tih delanja i tih trpljenja, od po-
sledica koje ishode iz svih tih uzroka zajedno, isti neo-
setljivi bestelesni dogaaji na povrini stvari, isti infi-
nitivi o kojima se ak i ne moe rei da jesu, poto su
pre deo jednog izvan-biti koje okruuje ono to jeste:
pocrveneti", zeleneti se", sei", umreti", voleti"... Ta
kav dogaaj, takav glagol u infinitivu je, isto tako, izraz
postavke ili atributa nekog stanja stvari. Snaga stoika je
u tome to su uspeli da sprovedu liniju razdvajanja, ne
vie izmeu ulnog i razumljivog, ne vie izmeu due
i tela, nego tamo gde je niko nije video: izmeu fizike
dubine i metafizike povrine. Izmeu stvari i dogaa
ja. Izmeu stanja stvari i meavina, uzroka, dua i tela,
radnji i trpljenja, osobina i supstanci, sjedne strane, a
sa druge dogaaja ili neosetljivih, neoznaivih bestele-
snih Posledica, infinitiva koji proishode iz tih meavi-
82
Dijalozi
na, koji postaju atributi tih stanja stvari, koji se izraa

vaju u postavkama. Novi nain da se svrgne JE: atribut
vie nije osobina koja se povezuje sa subjektom pomo-
u indikativa je", to je bilo koji glagol u infinitivu koji
proizilazi iz nekog stanja stvari i nadlee ga. Glagoli u
infinitivu su neograniena postajanja. Istinski nedosta
tak glagola biti je to to upuuje na neko Ja, najmanje
mogue, koje ga natkodira i stavlja u prvo lice indika
tiva. Ali infinitivi-postajanja nemaju subjekat: oni se
pripisuju samo dogaanju koje nema lice (kii), i sami
postaju atributi nekih stanja stvari koja su meavine ili
kolektivi, sklopa, ak i na najvioj taki njihove pojedi-
nanosti. HODATI - PREMA, NOMADI - STII, MLADI - VOJNIK
- POBEI, STUDENT - JEZIKA - IZOFRENIAR - ZATVORITI - UI,
OSA - SRESTI - ORHIDEJU. Telegram je brzina dogaaja, a
ne uteda sredstava. Prave reenice su mali oglasi. To
su takoe osnovne jedinice romana, ili dogaaja. Pra
vi romani operiu neodreenim recima koje nisu neu
tvrene, infinitivima koji nisu neizdiferencirani, vlasti
tim imenicama koje nisu osobe: mladi vojnik" koji
skae ili bei, ili se vidi kako skae i bei u knjizi Stive-
na Krejna, mladi student jezika" kod Volfsona...
Izmeu dvoje, izmeu dubinskog fizikog stanja
stvari i povrinskih metafizikih dogaaja postoji stro
ga komplementarnost. Kako se neki dogaaj ne bi
ostvarivao u telu, poto zavisi od stanja i meavine te
la kao i svojih uzroka, poto ga proizvode tela, dahovi
i osobine to se proimaju, ovde i sada? No, isto tako,
kako bi se dogaaj mogao iscrpsti svojim ostvariva
njem, poto se, kao posledica, razlikuje od svog uzro
ka, budui da sam deluje kao Kvazi-uzrok koji nadlee
tela, koji prelazi preko neke povrine i iscrtava je, povr-
83
inu koja je objekat oduzimanja ostvarenja ili vene

istine? Dogaaj uvek proizvode tela koja se sudaraju,
presecaju ili proimaju, plot i ma; ali sama ta posledi-
ca ne pripada poretku tela, kao neumorna bitka, bes-
telesna, nedokuiva, koja se naginje nad sopstveno iz
vrenje i dominira sopstvenim ostvarivanjem. Nikada
nismo prestali da pitamo: gde je bitka? Gde je doga
aj, od ega se sastoji dogaaj: svako postavlja to pita
nje u trku, gde je zauzimanje Bastilje"? svaki dogaaj
je izmaglica. lnfinitiviumreti",voleti",mrdati se",sme-
iti se", itd, jesu dogaaji upravo zato to u njima posto
ji jedan deo za ije ostvarenje nije dovoljno njihovo iz
vrenje, postajanje samo po sebi koje ne prestaje da
nas eka a da istovremeno ide ispred nas kao bezli-
nost infinitiva, kao neko etvrto lice jednine. Da, umre-
ti proizilazi iz naih tela, proizvodi se u naim telima,
ali stie iz Spoljanjosti, osobito bestelesne, i koja se
obruava na nas poput bitke to nadlee borce i poput
ptice to nadlee bitku. Ljubav je u dubini tela, ali i na
onoj bestelesnoj povrini koja joj omoguuje da se do
godi. Tako da, bilo da smo agensi ili pacijensi, kada vr
imo ili trpimo radnju, uvek nam preostaje da budemo
dostojni onoga to nam se dogaa. Stoiki moral je,
bez sumnje, upravo to: ne biti nii od dogaaja, posta
ti sin sopstvenih dogaaja. Rana je neto to primam u
svoje telo, na tom i tom mestu, u tom i tom trenutku, ali
postoji i vena istina rane kao neosetljivog, bestele-
snog dogaaja. Moja rana je postojala pre mene, ja
sam roen da je otelotvorim." Amor fati, eleti doga-
13
Joe Bousquet, Traduit du silance, Gallimard, Les Capitales, Cer-

13
cle du livre. I predivne stranice Blanchota o dogaaju, naroito u

Espace litteraire, Gallimard.
84
Dijalozi
aj, nikada nije znailo pomiriti se, a jo manje glumiti

pajaca ili lakrdijaa, ve izdvojiti iz svojih delanja i tr
pljenja taj povrinski plamen, oduzeti dogaaju njego
vo ostvarenje, dati pratnju tom bestelesnom ostvare
nju, tom delu koji nadilazi puko izvrenje, tom
devianski netaknutom delu dogaaja. Ljubav prema
ivotu koja moe da smrti kae da. To je isto stoiki
pasa. Ili pak pasa Luisa Kerola: opinjen je devoji-
com ije telo obdelavaju mnoge stvari u dubini, ali ga
nadlee i mnogo dogaaja bez irine. ivimo izmeu
dve opasnosti: venog jecanja naeg tela, koje uvek
pronalazi neko otro telo to ga see, preveliko telo to
ga proima i gui, nesvarljivo telo to ga truje, komad
nametaja to ga udara, mikroba to mu napravi ospu,
ali i komedijatva onih koji glume ist dogaaj i preo
braavaju ga u fantazam, i koji pevaju teskobi, svre-
nosti i kastraciji. Valja uspeti uzdii meu ljudima i de-
lima njihovo bivanje od pre gorine". Kako meu
kricima fizikog bola i pesmama metafizike patnje is
crtati njegov majuni stoiki put, koji se sastoji od to
ga da se bude dostojan onoga to se deava, da se iz
dvoji neto veselo i ljubavno iz onoga to se deava,
neka svetlost, neki susret, dogaaj, brzina, postajanje?
Svoju sklonost smrti, koja je bila neuspeh volje, zame-
niu eljom za smru koja je apoteoza volje." Svoju ni
sku elju da budem voljen zameniu moi da volim: ne
apsurdnom voljom da volim bilo koga bilo ta, ne da se
poistovetim sa itavim svetom, ve da izdvojim isti
dogaaj to me ujedinjuje sa onima koje volim, i koji
me ne ekaju nita vie nego to ja njih ekam, poto
nas samo dogaaj eka, Eventum tantum. Nainiti do
gaaj, koliko god da je mali, najdelikatnija je stvar na
svetu, suprotno od nainiti dramu, ili od nainiti po-
85
vest. Voleti one koji su ovakvi: kada ulaze u prostoriju,

to nisu linosti, naravi ili subjekti, to je atmosferska va
rijacija, promena boje, neprimetni molekul, diskretna
populacija, izmaglica ili oblak. Sve se, u stvari, prome-
nilo. Ni veliki dogaaji nisu nainjeni drugaije: bitka,
revolucija, ivot, smrt... Pravi Entiteti su dogaaji, a ne
pojmovi. Nije lako misliti u terminima dogaaja. Utoli
ko tee to samo miljenje tada postaje dogaaj. Sa
mo su stoici i Englezi tako razmiljali, ENTITET = DOGA
AJ, u tome je uas, ali i mnogo radosti. Postati entitet,
infinitiv, kao to je Lavkraft o njemu govorio u uasnoj
i blistavoj prii o Karteru: postajanje-ivotinjom, posta-
janje-molekularnim, postajanje-neprimetnim.
Veoma je teko govoriti o dananjoj nauci, o ono

me to rade naunici, onoliko koliko to uopte razume-
mo. Imamo utisak da nauni ideal vie nije aksiomatski
ili strukturalan. Aksiomatika je bila izdvajanje neke
strukture sto je inila jednorodnim ili saglasnim pro-
menljive elemente na koje se primenjivala. Bila je to
operacija ponovnog ifrovanja, ponovno uspostavlja
nje reda u naukama. Jer nauka nikada nije prestala da
bunca, da sprovodi potpuno deifrovane flukseve spo
znaje i objekata u skladu sa linijama bekstva koje uvek
idu to dalje. Postoji, dakle, itava jedna politika koja
zahteva da te linije budu zaguene, da red bude uspo
stavljen. Pomislite, na primer, na ulogu koju je u fizici
imao Luj de Brolji, kako bi spreio indeterminizam da
ode previe daleko, kako bi smirio ludilo estica: pravo
ponovno uspostavljanje reda. Danas se vie ini da na
uka ponovo pada u bunilo. To nije tako samo zbog tr
ke za nepronalazivim esticama. Re je o tome da na
uka postaje sve vie dogaajna, umesto da bude
86
Dijalozi
strukturalna. Povlai linije i trase, i skae radije nego da

izgrauje aksiomatike. Nestanak shema odrvenjavanja
u korist rizomskih pokreta znak je da se to dogaa. Na
unici se sve vie bave pojedinanim dogaajima bes-
telesne prirode koji se odigravaju u telima, zatim stanji
ma stvari, sklopovima to su posve raznorodni meu
sobom (otuda poziv na interdisciplinarnost). To se
mnogo razlikuje od strukture sa bilo kakvim elementi
ma, to je dogaaj u raznorodnim telima, dogaaj kao
takav koji ukrta razne strukture i razvrstane skupove.
To vie nije struktura koja uokviruje izomorfne oblasti,
to je dogaaj koji proima neumanjive oblasti. Na pri-
mer, dogaaj katastrofa" onaj koji prouava matema
tiar Rene Tom. Ili pak dogaaj-irenje,iriti se", koji se
odigrava prilikom smrzavanja, ali i u epidemiji, ili u in
formaciji. Ili pak PREMETATI SE, koje moe da ima utica-
ja na kretanje taksija po gradu, ili kretanje muice u ro
ju: to nije aksiom, ve dogaaj koji se produava
izmeu oznaenih skupova. Vie se ne izdvaja struktu
ra zajednika bilo kojim elementima, izlae se doga
aj, oduzima se ostvarenje dogaaju koji preseca raz
liita tela i ostvaruje se u raznim strukturama. Ima tu
glagola u infinitivu, linija postajanja, linija koje idu iz
meu oblasti i skau od jedne oblasti do druge, inter-
regnuma. Nauka e sve vie biti poput trave, u sredini,
izmeu stvari i meu drugim stvarima, pratei njihovo
bekstvo (tano je da e aparati moi sve vie zahteva-
ti ponovno uspostavljanje reda, rekodiranje nauke).
Engleski humor (?), jevrejski humor, stoiki humor,

zen humor, kakva zanimljiva izlomljena linija. Ironiar
je onaj koji raspravlja o naelima; on je u potrazi za pr
vobitnim naelom, jo prvobitnijim od onog koje se
87
smatralo prvobitnim; pronalazi jo prvobitniji uzrok od

drugih. Ne prestaje da se penje, da se iznova penje.
Zbog toga on deluje pitanjima, to je ovek od razgovo
ra, dijaloga, ima odreen ton, koji uvek spada u domen
oznaitelja. Humor je upravo suprotno tome: naela
nemaju mnogo znaaja, sve se shvata doslovno, eka
vas na posledicama (zbog toga humor ne prolazi kroz
igre rei i kalambure, koji spadaju u domen oznaitelja,
koji su kao naelo u naelu). Humor je umetnost po-
sledica ili uinaka: vai, vai za sve, dajete li mi ovo? Vi-
deete ta iz toga proizilazi. Humor je izdajnik, to je iz
daja. Humor je atonalan, apsolutno neprimetan,
omoguuje da neto tee. Uvek je u sredini, na putu.
Nikada se ne penje niti iznova penje, on je na povrini:
povrinski uinci, humor je umetnost istih dogaaja.
Umetnost zena, odapinjanje strele, batovanstvo ili o-
Ija za aj, to su vebe pomou kojih se dogaaj poja
vljuje ili sevne na nekoj istoj povrini. Jevrejski humor
protiv grke ironije, humor-Jov protiv ironije-Edip,
ostrvski humor protiv kontinentalne ironije; stoiki hu
mor protiv platonovske ironije, zen humor protiv budi
stike ironije; mazohistiki humor protiv sadistike iro
nije; humor-Prust protiv ironije-id, itd. itava sudbina
ironije povezana je sa predstavom, ironija osigurava in-
dividuaciju predstavljenog ili subjektivaciju predsta-
vljaa. Naime, klasina ironija se sastoji od toga da se
pokae kako se najoptije u predstavi mea sa kraj
njom individualnou predstavljenog, to mu slui kao
naelo (vrhunac klasine ironije je u teolokoj tvrdnji
prema kojoj je sveukupnost mogueg" istovremeno
realnost Boga kao pojedinanog bia). A romantiar
ska ironija otkriva subjektivnost naela svake mogue
predstave. To nisu problemi humora, koji nikada nije
88
Dijalozi
prestao da razgrauje igre naela ili uzroka u korist po-

sledica, igre predstave u korist dogaaja, igre individu-
acije ili subjektivacije u korist mnotvenosti. U ironiji
postoji jedna nepodnoljiva pretenzija: da pripada vi
oj rasi i da bude svojstvo gospodara (u jednom uve
nom tekstu Renan to kae bez ironije, jer ironija brzo
nestane im pone da govori o sebi). Humor, naprotiv,
za sebe zahteva manjinu, postajanje-manjinskim: zbog
njega jezik poinje da muca, on jeziku namee manjin
sku upotrebu ili stvara dvojezinost u jednom istom je
ziku. Upravo tako, tu se nikada ne radi o igrama rei
(nema ni jedne jedine igre rei kod Luisa Kerola), ve o
dogaajima u govoru, manjinskom govoru koji je i sam
postao tvorac dogaaja. Ili pak u tome ima neodree
nih" igara rei, koje bi bile poput nekog postajanja
umesto da budu izvrenje?
ta je sklop? To je mnotvenost koja sadri mnogo

raznorodnih lanova i koje uspostavlja veze, odnose me
u njima, kroz vekove, polove, carstva - odnose razlii
tih priroda. Osim toga, jedino jedinstvo sklopa dolazi od
safunkcionisanja: to je simbioza, privlanost". Ono to
je vano jeste da to nikada nisu filijacije, ve savezi i me
avine; to nisu nasledstva, potomstva, ve zaraze, epi
demije, vetar. Vraevi to dobro znaju. ivotinju manje
definiu njen rod ili vrsta, njeni organi i funkcije, nego
sklop u koji ulazi. Evo jednog sklopa tipa ovek-ivoti-
nja-napravljeni predmet: OVEK-KONJ-UZENGIJA.Tehnolo-
zi su objasnili da je uzengija omoguila novo ratno je
dinstvo, obezbeujui konjaniku bonu stabilnost:
koplje moe da se uglavi pod jednu ruku, moe da is
koristi svu snagu zaleta konja, deluje kao iljak koji je
sam nepokretan, ali se kree zahvaljujui trku konja.
89
Uzengija je zamenila energiju oveka snagom ivoti

nje." To je nova simbioza ovek-ivotinja, novi ratni
sklop, koji se definie stepenom snage ili slobode",
afektima, kretanjem afekata: ono to moe skup tela.
ovek i ivotinja stupaju u novi odnos, jedan se ne me-
nja nita manje nego drugi, bojno polje se ispunjava
novom vrstom afekata. Ipak neemo poverovati da je
pronalaenje uzengije dovoljno. Sklop nikad nije teh
noloki, nego upravo suprotno. Orua uvek pretposta
vljaju mainu, a maina je uvek drutvena pre nego
tehnika. Uvek postoji drutvena maina koja odabira
ili odreuje upotrebljene tehnike elemente. Orue
ostaje marginalno ili jedva upotrebljeno sve dok ne
postoji drutvena maina ili kolektivni sklop kadar da
ga uvrsti u svojfilum". U sluaju uzengije, to je davanje
zemlje, koje je za korisnika povezano sa obavezom da
slui na konju, to e nametnuti novu vrstu konjice i
uvesti orue u sloeni sklop: feudalnost. (Ranije je bi
lo tako da je uzengija ili ve koriena, ali drugaije, u
kontekstu nekog posve drugaijeg sklopa, na primer,
sklopa nomada; ili je, pak, bila poznata, ali nije korie
na, ili jeste bila koriena, ali na veoma ogranien na
in, kao u bici kod Hadrijanopolja ). Feudalna maina
14
povezuje nove odnose sa zemljom, sa ratom, sa ivoti

njom, ali i sa kulturom i igrama (turniri), sa enama (vi
teka ljubav): sve vrste flukseva stupaju u vezu. Kako
ne dati sklopu ime koje mu pripada -elja"? Ovde e
lja postaje feudalna. Ovde, kao i drugde, skup afekata
se preobraava i kree u simbiotikom sklopu, koji de
finie safunkcionisanje njegovih raznorodnih delova.
14
Upor. studiju L. Whitea o uzengiji i feudalnosti, Technologie
mediivale et transformations sociales, Mouton.
90
Dijalozi
U sklopu najpre postoji neto poput dva lica ili ba

rem dve glave. Stanja stvari, stanja tela (tela se proi
maju, meaju, prenose afekte jedna drugima); ali i is
kazi, reimi iskaza: znakovi se organizuju na novi nain,
pojavljuju se nove formulacije, novi stil za nove kret
nje (obeleja koja individualizuju viteza, obrasci zakle
tvi, sistem izjava", ak i izjava ljubavi, itd). Iskazi ne spa
daju u ideologiju, nema ideologije, iskazi su delovi i
zupanici u sklopu, nita manje nego stanja stvari. Ne
postoji ni infrastruktura ni suprastruktura u sklopu;
monetarni fluks sadri u sebi isto onoliko iskaza koliko
i fluks rei, za svoj raun, moe sadrati novca. Iskazi se
ne zadovoljavaju opisivanjem odgovarajuih stanja
stvari: to vie lii na sve neparalelne formalizacije, for-
malizaciju izraza i formalizaciju sadraja, takve da se ni
kada ne radi ono to se kae, nikada se ne kae ono to
se radi, ali se svejedno ne lae, ne vara niti se vara, sa
mo se sklapaju znakovi i tela kao raznorodni delovi iste
maine. Jedino jedinstvo dolazi iz toga to jedna jedi
na i ista funkcija, jedno jedino i isto funktivno" jeste
ono to izraavaju iskaz i atribut stanja stvari: dogaaj
koji se protee ili se skuplja, postajanje u infinitivu. Fe-
udalizovati? Nerazreiv je nain na koji je sklop u isti
mah mainski sklop odigravanja i kolektivni sklop is
kazivanja. U iskazivanju, u proizvodnji iskaza, ne posto
ji subjekat, ve uvek kolektivni agensi; a u onome o e
mu iskaz govori neemo pronai objekte, ve mainska
stanja. To je poput promenljivih u funkciji, koje nepre
stano ukrtaju svoje vrednosti ili segmente. Niko bolje
od Kafke nije pokazao ta dva komplementarna lica sva
kog sklopa. Ako postoji kafkijanski svet, to sigurno nije
svet zaudnog ili apsurdnog, ve svet u kojem najek-
91
stremnija pravna formalizacija iskaza (pitanja i odgo

vori, prigovori, odbrana, obrazloenje presude, zaklju
ci, presuda) sapostoji sa snanijom mainskom forma-
lizacijom, pomainjenjem stanja stvari i tela
(maina-brod, maina-hotel, maina-cirkus, maina-za-
mak, maina-proces). Jedna jedina i ista funkcija-K, sa
svojim kolektivnim agensima i svojim telesnim paci-
jensima, elja.
A zatim, postoji jo jedna osovina po kojoj moramo

da delimo sklopove. Ovoga puta re je o pokretima ko
ji ih podstiu, i koji ih uvruju ili nose, koji uvruju
ili odnose elju sa njenim stanjima stvari i iskazima. Ne
ma sklopa bez teritorije, teritorijalnosti i reteritorijaliza-
cije, koja podrazumeva sve vrste vetakih tvorevina.
Ali sklopa nema ni bez vrhunca deteritorijalizacije, bez
linije bekstva, koja ga odvlai u nova stvaranja, ili pak
prema smrti? FEUDALNOST, zadrimo se na istom prime-
ru. Feudalne teritorijalnosti, ili bolje reeno reteritorija-
lizacija, poto je re o novoj raspodeli zemlje i itavom
jednom sistemu podvazalstva; i, iako ne ide dotle da
se reteritorijalizuje na svom konju sa uzengijama, vitez
moe da spava na njemu. Ali u isto vreme, ili pak na po
etku, ili pak pri kraju, odvija se irok pokret deterito
rijalizacije: deteritorijaIizacija carstva, a naroito Crkve,
od koje se oduzima zemlja da bi se dala vitezovima; taj
se pokret zavrava u krstakim ratovima, koji i sami
operiu nekom reteritorijalizacijom carstva i Crkve (du
hovna zemlja, Hristov grob, nova trgovina); a vitez je
uvek bio neodvojiv od lutanja sa vetrom u lea, od de
teritorijalizacije na konju; i samo kmetstvo je neodvo
jivo od svoje feudalne teritorijalnosti, ali i od svih pre-
kapitalistikih deteritorijalizacija koje ga ve tada
92
Dijalozi
proimaju. Ta dva pokreta sapostoje u sklopu, a ipak

15
nisu jednaki, ne nadoknauju se, nisu simetrini. O ze

mlji, ili pre o vetakoj reteritorijalizaciji koja se nepre
stano odvija, rei emo da obezbeuje tu i tu supstan-
cu sadraju, tu i tu ifru iskazima, tog i tog lana
postajanju, to i to ostvarenje dogaaju, taj i taj indika
tiv vremenu (prezent, perfekat, futur). Ali o istovreme
noj deteritorijalizaciji, mada sa drugaijih stanovita,
rei emo da nita manje ne pogaa zemlju: ona oslo
baa istu materiju, razbija kodove, odvlai izraze i sa
draje, stanja stvari i iskaze na liniju bekstva koja ide u
cikcak, izlomljenu, uzdie vreme do infinitiva, izdvaja
postajanje koje vie nema lana, zato to je svaki lan
zastoj koji valja preskoiti. Uvek onaj lepi Blanoov
obrazac, izdvojitideo dogaaja koji njegovo izvrenje
ne moe da ostvari": jedno isto umreti, ili smeiti se, ili
ratovati, ili mrzeti, ili voleti, ili otii, ili stvarati... Povra
tak dvojnosti? Ne, ta su dva pokreta upletena jedan u
drugi, sklop sainjava oba, sve se odvija izmeu njih. I
tu imamo funkciju-K, drugu osovinu koju je obeleio
Kafka, u dvostrukom pokretu teritorijalnosti i deterito-
rijalizacije.
Postoji i istorijsko pitanje sklopa: ti i ti raznorodni

elementi upleteni u funkciju, okolnosti u kojima su za
hvaeni, skup odnosa koji u tom i tom trenutku pove
zuju oveka, ivotinju, orua, sredinu. Ali ni ovek ne
prestaje sa postajanjem-ivotinjom, postajanjem-oru-
em, postajanjem-sredinom, a u skladu sa drugim pi
tanjem u samim tim sklopovima. ovek postaje ivoti-
O svim ovim problemima, M. Dobb, Etudes sur le developpe-

15
ment du capitalisme, Maspero, pogl. I i II.
93
nja samo ako ivotinja postaje zvuk, boja ili linija. To je

uvek asimetrian blok postajanja. Nije da se ta dva la
na zamenjuju, ne zamenjuju se uopte, ve jedan po
staje drugi samo ako i drugi postane neto drugo, i ako
se lanovi izbriu. Tek kada je osmeh bez make, kako
kae Luis Kerol, ovek moe da postane maka u tre
nutku kad se nasmei.To nije ovek koji peva ili slika, to
je ovek koji postaje ivotinja, ali tano u onom trenut
ku u kojem ivotinja postaje neto muziko ili ista bo
ja, ili zapanjujue jednostavna linija: Mocartove ptice,
to je ovek koji postaje ptica zato to ptica postaje ne
to muziko. Melvilov mornar postaje albatros kada
sam albatros postane izuzetna belina, ista vibracija
bele (a postajanje-kitom kapetana Ahaba u istom je
bloku sa Mobi Dikovim postajanjem-belim, isti beli
zid). Da li to znai slikati, komponovati ili pisati? Sve je
pitanje linije, nema znaajne razlike izmeu slikanja,
muzike i pisanja.Te aktivnosti se izdvajaju po supstan-
cama, iframa i teritorijalnostima, a ne po apstraktnoj
liniji koju povlae, koja ide izmeu njih i odnosi ih pre
ma zajednikoj sudbini. Kada uspemo da povuemo li
niju, moemo da kaemo to je filozofija", i to ne zato
to bi filozofija bila nekakva konana disciplina, po-
slednji koren koji bi sadrao istinu drugih, naprotiv. Jo
manje je narodna mudrost. Tako je zato to filozofiju
raa ili je izvana proizvodi slikar, muziar, pisac, kad
god melodijska linija povue zvuk, ili ista povuena
linija boju, ili napisani redak artikulisano stanje. Nema
nikakve potrebe za filozofijom: ona se nuno proizvo
di tamo gde svaka aktivnost omoguuje svojoj liniji de-
teritorijalizacije da nikne. Izai iz filozofije, raditi bilo
ta da bi se ona mogla proizvesti izvana. Filozofi su
uvek bili neto drugo, roeni su iz neeg drugog.
94
Dijalozi
Pisati je sasvim jednostavno. To moe biti ili nain

da se reteritorijalizuju, da se prilagode nekom kodu
dominantnih iskaza, teritoriji stanja uspostavljenih
stvari, i to ne samo kole i autori, ve svi koji se bave
pisanjem, ak i neliterarnim. Ili, naprotiv, moe da zna
i postajati, postajati neto to nije pisac, poto, u isto
vreme, ono to postajemo postaje neto to nije pisa
nje. Svako postajanje ne prolazi kroz pisanje, ve sve
ono to postaje biva objekat pisanja, slikanja ili muzi
ke. Sve to postaje jeste ista linija, koja prestaje da
predstavlja bilo ta. Ponekad se kae da se roman
ostvario kada je za glavnu linost uzeo antiheroja, ap
surdno bie, udno i dezorijentisano, bie koje ne pre
staje da luta, gluvo i slepo. Ali to je supstanca romana:
od Beketa do Kretjena de Troa, od Lorensa do Lanselo-
ta, preko itavog engleskog i amerikog romana. Kre-
tjen de Troa je neprestano povlaio liniju lutajuih vi
tezova koji spavaju na konju, oslonjeni o koplje i
uzengije, i ne znaju vie ni svoje ime niti kuda idu, ne
prestano se kreu u cikcak i ulaze u prve dvokolice ko
je naiu, pa makar to bile dvokolice beaa. Vrhunac
deteritorijalizacije viteza. as su u grozniavoj urbi na
apstraktnoj liniji koja ih odnosi, as u crnoj rupi katato-
nije koja ih usisava. Ono to nas as pouruje a as za
ustavlja u mestu jeste vetar, pa bio to i vetar iz zadnjeg
dvorita, VITEZ SPAVATI NA KONJU. I am a poor lonesome
cow-boy. Pisanje nema drugog cilja: vetar, ak i kada
se ne pomeramo, kljuevi na vetru da omogue bek-
stvo mome duhu i obezbede mojim mislima promaju
iz zadnjeg dvorita" - izdvojiti iz ivota ono to se mo
e spasti, to se samo spaava zahvaljujui sopstvenoj
snazi i tvrdoglavosti, izdvojiti iz dogaaja ono to se
ne iscrpe ostvarivanjem, izdvojiti iz postajanja ono to
95
ne ostane uvreno u jednom lanu. Neobina eko

logija: povui liniju - pisanja, muzike ili slikanja. To su
trake koje njie vetar. Neto vazduha prolazi. Povlai
mo liniju, i to utoliko snaniju sto je apstraktna, iako je
prilino trezvena i bez figura. Pisanje je sainjeno od
pokretakog njihanja i katatonije: Klajst. Istina je da se
pie samo za nepismene, za one koji ne itaju, ili ba
rem za one koji nee itati vas. Uvek se pie za ivotinje,
poput Hofmanstala koji je govorio da osea pacova u
grlu, i da taj pacov pokazuje zube,protivprirodni brak
ili uee", simbioza, involucija. Obraamo se samo i
votinji u oveku.To ne znai pisati zbog svog psa, svo
je make, svog konja ili svoje omiljene ivotinje. To ne
znai omoguiti ivotinjama da govore. To znai pisati
kao to pacov povlai liniju, ili kao to vue sebe za rep,
kao to ptica isputa zvuk, kao to se maka pomera, ili
pak mirno spava. Postajanje-ivotinjom, sa dunou
za ivotinju, pacova, konja, pticu ili maku, da i sama
postane neto drugo, blok, linija, zvuk, boja peska -
apstraktna linija. Jer sve to se menja prelazi preko te
linije: sklop. Biti morska va, koja as skae i vidi itavu
plau, a as stoji nepomino sa nosem uronjenim u
jedno jedino zrnce peska. Znate li uopte koja ivoti
nja upravo postajete, a naroito ta ona postaje u va
ma, Lavkraftov Stvor ili Entitet, neimenjivo, razumna
ivotinja", utoliko manje razumna to pie svojim kopi-
tama, svojim nepokretnim okom, svojim antenama i
donjim vilicama, odsustvom lica, itava horda u vama
u lovu na ta, arenu lau?
96
Poglavlje III
Psihoanaliza je mrtva
analizirajte
Dijalozi
PRVI DEO
Protiv psihoanalize smo rekli samo dve stvari: ona
razbija svaku proizvodnju elje, mrvi svako oblikova
nje iskaza.Time lomi sklop na njegova dva lica, main-
ski sklop elje i kolektivni sklop iskazivanja. injenica je
da psihoanaliza mnogo govori o nesvesnom, ona ga je
ak i otkrila. Ali u praksi to uvek radi da bi ga umanjila,
unitila, uklonila. Nesvesno se smatra negativnim, ono
je neprijatelj.Wo es war, soli Ich werden". Uzalud pre
vodimo: tamo gde je bio Id, mora doi ego - jo je go
re (raunajui i soli", ta udna dunost u moralnom
smislu"). Ono to psihologija naziva proizvodnjom ili
oblikovanjem nesvesnog jesu neuspesi, sukobi, kom
promisi ili igre rei. Po psihoanalizi, elja uvek ima pre
vie,: polimorfno perverzno". Poduie vas Nedostat
ku, Kulturi i Zakonu. Nije re o teoriji, ve o uvenoj
praktinoj vetini psihoanalize, vetini tumaenja. A ne
ini se da se situacija mnogo menja kada se pree sa
tumaenja na znaenje, sa istraivanja oznaenog na
veliko otkrie oznaitelja. Meu najgrotesknijim Froj-
dovim stranicama ima i onih ofelaciju": kako je penis
ravan kravljem vimenu, a kravlje vime majinoj dojci.
Nain da se pokae da felacio nije prava" elja, ve
znai neto drugo, skriva neto drugo. Uvek je potrebno
99
da neto podsea na neto drugo, metafora ili metoni

mija. Psihoanaliza postaje sve vie ciceronovska, a
Frojd je uvek bio Rimljanin. Da bi obnovila staro razlu
ivanje prava elja - lana elja, psihoanaliza raspola
e mreom koja je savrena za tu namenu: pravi sadr
aji elje bili bi delimini nagoni ili delimini objekti;
pravi izraz elje bio bi Edip, ili kastracija, ili smrt, instan
ca potrebna za strukturisanje celine. im elja sklopi
neto, u odnosu sa Spoljanjim, u odnosu sa postaja-
njem, razbija se sklop.Tako i felacio: oralni nagon za si
sanjem dojke + edipovska strukturalna nezgoda. Isto
vai i za ostalo. Pre psihoanalize, esto se govorilo o
odvratnim manijama starca; sa njom se govori o infan
tilnoj perverznoj aktivnosti.
Mi kaemo suprotno: vi nemate nesvesno, nikada ga

nemate, to nije neki ,,id" umesto kojeg mora da doe
,,ego". Treba obrnuti Frojdov obrazac. Nesvesno morate
proizvesti. To nema nikakve veze sa potisnutim seanji-
ma, ak ni sa fantazmima. Ne reprodukuju se seanja iz
detinjstva, ve se, sa jo aktuelnim blokovima detinjstva,
proizvode blokovi postajanja-detetom. Svako proizvodi
ili sklapa, ne uz pomo jajeta iz kojeg se izlegao, niti ro
ditelja koji ga sa time povezuju, ni uz pomo slika koje iz
toga izvlai, ni zametnute strukture, ve uz pomo ko
madia placente koju je ukrao i koja je uvek istovremena
sa njim, kao materijalom za eksperimentisanje. Proizvo
dite nesvesno, a to nije lako, ne moe bilo gde, ne uz po
mo lapsusa, dosetke, pa ak ni sna. Nesvesno je sup-
stanca koju treba proizvesti, omoguiti joj da potee,
drutveni i politiki prostor koji valja osvojiti. Ne postoji
subjekat elje, isto kao ni objekat. Ne postoji subjekat is
kazivanja. Samo su fluksevi objektivnost same elje. e-
100
Dijalozi
lja je sistem a-oznaiteljskih znakova pomou kojih se

proizvode fluksevi nesvesnog na drutvenom polju. Ne
ma izleganja elje, gde god to bilo, u uoj porodici ili
koli u kraju, koje ne dovodi u pitanje uspostavljene
strukture. elja je revolucionarna zato to uvek eli vie
vezivanja i sklopa. Ali psihoanaliza prekida i poputa sve
veze, sve sklopove, ona mrzi elju, mrzi politiku.
Druga stvar koju kritikujemo jeste nain na koji psi
hoanaliza spreava oblikovanje iskaza. Unutranjost
sklopa naseljena je postajanjima i intenzitetima, sna
nim kretanjima, svakakvim mnotvenostima (horda
ma, masama, vrstama, rasama, populacijama, plemeni
ma...). A u svome izrazu sklopovi barataju neodreenim
lanovima i zamenicama koji uopte nisu neutvreni
(neki" stomak,neki" ljudi,biju" neko dete...) - glago
lima u infinitivu koji nisu neizdiferencirani, ve ozna
avaju procese (hodati, ubiti, voleti...) - vlastitim ime
nicama koje nisu osobe ve dogaaji (to mogu biti
grupe, ivotinje, entiteti, pojedinci, kolektivi, sve to se
pie velikim slovom, HANS-POSTATI-KONJ). Kolektivni ma-
inski sklop nije nita manje materijalna proizvodnja
elje nego to je izraajni uzrok iskaza: semiotika arti
kulacija lanaca izraza, iji su sadraji relativno najma
nje formalizovani. Ne predstavljati subjekat, jer ne po
stoji subjekat iskazivanja, ve programirati sklop. Ne
natkodirati iskaze, ve, naprotiv, spreiti ih da se zalju
ljaju pod tiranijom toboe oznaiteljskih sticaja okol
nosti. No, udno je to psihoanaliza, koja se toliko raz
mee logikom, ne shvata nita u logici neodreenog
lana, glagola u infinitivu i vlastite imenice. Psihoana
liza po svaku cenu eli da iza neodreenih rei postoji
skrivena odreena re, posesiv, lice. Kada deca Melani
Klajn kaustomak",kako ljudi rastu?", Melani Klajn u-
101
je stomak moje majke", hou li biti veliki kao tata?".

Kada kauHitler" ilieril", Melani Klajn u tome vidi
posesiv rave majke ili dobrog oca. Vojnici i meteoro
lozi, vie nego psihoanalitiari, barem shvataju smisao
linog imena kada se njime slue da oznae neku stra
teku operaciju ili neki geografski proces: operacija Taj
fun. Dogaa se da Jung izvesti Frojda o nekom od svo
jih snova: sanjao je kosturnicu. Frojd kae da je Jung
poeleo neiju smrt, bez sumnje svoje ene.Jung mu,
iznenaen, ukazuje na injenicu daje u snu bilo neko
liko lobanja, a ne samo jedna." Frojd, isto tako, ne ka
1
e da ima est ili sedam vukova: postojae samo jedan

predstavnik oca. Evo ta jo Frojd ini sa malim Han
som: uopte ne uzima u obzir sklop (zgrada - ulica -
susedno skladite - vuni konj - konj pada - konj je bi-
evan!), uopte ne uzima u obzir situaciju (detetu je bi
lo zabranjeno da ide tom ulicom, itd), uopte ne uzi
ma u obzir pokuaj malog Hansa (postajanje-konjem,
poto je svaki drugi izlaz zatvoren: blok detinjstva, blok
Hansovog postajanja-konjem, infinitiv kao oznaka po-
stajanja, linija bekstva ili pokret deteritorijalizacije). Sve
sto je Frojdu vano jeste da konj bude Hansov otac, i
onda eto. Praktino, budui da je dat sklop, dovoljno
je iz njega izvui jedan deo, apstrahovati jedan njegov
trenutak, kako bi se razbio skup elje, postajanje na
delu, i da bi se to zamenilo previe imaginarnim sli
nostima (konj-moj tata) ili analogijama previe simbo
likih odnosa (ritnuti se = voditi ljubav). itavo realno-
elja ve je nestalo: zamenjuje se kodom, simbolikim
natkodiranjem iskaza, fiktivnim subjektom iskazivanja
koji ne ostavlja ni najmanju priliku pacijentima.
1 E. A. Bennett, Ce gue Jung a vraiment dit, Stock, str. 80.
102
Dijalozi
Ako se podvrgnemo psihoanalizi, verujemo da go

vorimo i prihvatamo da platimo za to verovanje. Ali ne
mamo ni najmanju priliku da govorimo. itava psiho
analiza je nainjena tako da sprei ljude da govore i da
im oduzme sve uslove pravog iskazivanja. Obrazovali
smo malu radnu grupu za sledei zadatak: itati izve-
taje o psihoanalizama, naroito dece, prouiti te izve-
taje i napraviti dva stupca, na levoj strani ono to je,
po tom izvetaju, dete reklo, a na desnoj ono to je psi
hoanalitiar uo i zapamtio (upor. uvek ta kartaka igra
prinudnog izbora"). To je zastraujue. Dva glavna tek
sta u tom pogledu su Frojdov mali Hans i mali Riard
Melani Klajn. To je neverovatan forcing, kao boks-me
izmeu previe neravnopravnih kategorija. Riardov
humor, na poetku, kad se ruga M. K. Svi ti sklopovi
elje u njemu prolaze kroz nekakvu kartografsku aktiv
nost tokom rata, rasporeivanje linih imena, teritori
jalnosti i pokreta deteritorijalizacije, pragova i prelae
nja. Neosetljiva i gluva, nedokuiva, ga Klajn e
slomiti snanog malog Riarda. Lajtmotiv knjige je u
samom tekstu: Ga K. je protumaila, ga K. je protu
maila, ga K. JE PROTUMAILA..." Kau da danas vie ni
je tako: znaenje je zamenilo tumaenje, oznaitelj je
zamenio oznaeno, analitiarevo utanje zamenilo je
njegove komentare, kastracija se pokazala pouzdani
jom od Edipa, strukturalne funkcije zamenile su rodi
teljske slike, ime Oca zamenilo je mog tatu. Ipak ne vi
dimo velike promene u praksi. Pacijent ne moe da
promrmlja ue Rone" a da to ne bude ispravljeno u
majina usta"; neki drugi ne moe da kaehteo bih
da se pridruim grupi hipika" a da mu se ne kaezato
kaete velika pia"? Ova dva primera pripadaju analiza
ma zasnovanim na najviem oznaitelju. A od ega bi
103
neka analiza mogla biti sainjena ako ne od tih trikova,

tokom ijeg izvoenja analitiaru vie ak i nije potreb
no da govori, poto ih analizirani poznaje koliko i on?
Analizirani je, dakle, postao onaj koji analizira, sto je
naroito komina situacija. Uzalud sebi govorimo: ne
razumete nita, Edipe, to nije tata-mama, to je simbo
lika, zakon, pristup kulturi, to je uinak oznaitelja, ko-
nanost subjekta, to jeivot kao nedostatak bivanja".
A ako nije Edip, bie kastracija i tobonji nagoni smrti.
Psihoanalitiari poduavaju beskrajnoj pomirenosti sa
sudbinom, oni su poslednji svetenici (ne, bie ih jo
nakon njih). Ne moe se rei da su preterano veseli, po
gledajte njihov mrtvi pogled, ukoeni vrat (samo je La-
kan sauvao izvestan smisao za smeh, ali priznaje kako
je primoran da se smeje sasvim sam). Nije da nisu u pra
vu kada kau da im je potrebno da budu nagraeni"
za to to podnose teret onoga to uju, a ipak su odu
stali od podrke tezi o simbolikoj i nepristrasnoj ulozi
novca u psihoanalizi. Sluajno otvaramo bilo koji la
nak, i pogled nam pada na lanak od dve stranice psi
hoanalitiara koji je, inae, autoritet: Duga zavisnost
oveka, njegova nemo da pomogne sebi... uroena in
feriornost ljudskog bia... narcisistika rana svojstvena
njegovoj egzistenciji, bolna stvarnost ljudske sudbine...
koja podrazumeva nepotpunost, sukob... njegova su-
tastvena beda, koja ga, istina, vodi ka najviim ostva
renjima." Neki pop bi odavno bio oteran iz svoje crkve
kad bi odrao ovako besraman, ovako mraan govor.
No da, u psihoanalizi se ipak mnogo toga promeni-

lo. Ili se, pak, ona utopila, rairila po svim vrstama tera
pijskih, adaptacionih, pa ak i marketinkih tehnika, ko
jima je doprinela tako sto je unela svoj osobeni preliv
104
Dijalozi
ujedan opsean sinkretizam, svoju liniju u viezvuje

grupe. Ilije pak ovrsla, kroz preiavanje, veoma uz
vieni povratak" Frojdu, usamljeniki sklad, pobedni-
ku specifikaciju koja sada eli savez samo sa lingvisti
kom (iako obrnuto ne vai). Ali, koliko god da je velika
razlika meu njima, smatramo da ova dva suprotna
pravca svedoe o istim promenama, o istoj evoluciji,
koja se odnosi na nekoliko taaka.
I. Prvo, psihoanaliza je premestila svoje sredite sa
porodice na branu zajednicu. Smeta se izmeu su
prunika, ljubavnika ili prijatelja pre nego izmeu rodi
telja i dece. ak i decu pre vode psiholozi nego to ih
podstiu roditelji. Ili se, pak, odnosi roditelji-deca ure
uju radio-telefonskim konsultacijama. Fantazam je
svrgnuto seanje iz detinjstva.To je praktina napome
na, koja se tie regrutovanja analiziranih: to regrutova-
nje se sve manje odvija u skladu sa porodinim sta
blom, a sve vie u skladu sa mreom prijatelja (trebalo
bi da i ti krene na analizu..."). Kao to kae Ser Lekler,
moda i sa dozom humora,sada postoje analize u ko
jima su mree vernosti kauevima to ih poseuju pri
jatelji i ljubavnici zamenile srodnike veze". To nije be 2
znaajno za sam oblik problema: neuroza je napustila

nasledne modele (iakonaslednost" prolazi kroz poro
dinu sredinu") kako bi pratila sheme zaraze. Neuroza
je stekla najstraniju mo - mo da se iri kao zaraza:
neu te pustiti sve dok i ti ne doe u isto stanje. Mo
emo se samo diviti diskreciji nekadanjih neurasteni
ka, histerinog ili opsesivnog tipa, koji su se tim svo
jim poslom bavili sami, ili pak u okviru porodice:
2
Serge Leclaire, Demasquer le reel, Seuil, str. 35.
105
moderni depresivac je, naprotiv, posebno vampirski

nastrojen ili otrovan. Oni su na sebe preuzeli obavezu
da ostvare Nieovo proroanstvo: poto ne mogu da
podnesu da postojineko" zdravlje, nee se smiriti dok
nas ne odvuku u svoje mree. Ipak, izleiti ih znailo bi,
najpre, unititi u njima tu volju da truju. Ali kako bi to
uradio psihoanalitiar, koji na raspolaganju ima stra
hovitu samoregrutaciju svoje klijentele? Mogli bismo
poverovati da e maj '68 zadati smrtni udarac psihoa
nalizi, i uiniti grotesknim stil isto psihoanalitikih is
kaza. Ne, mnogi mladi ljudi su se vratili psihoanalizi. I to
upravo zato sto je umela da napusti svoj diskreditova-
ni porodini model kako bi krenula putem koji jo vie
zabrinjava, dakle, putem politike" mikrozaraze ume-
sto putem privatne" makrofilijacije. Nikada psihoana
liza nije bila ovako iva, bilo zato sto je uspela da se
uvue u sve, bilo zato to je na novim osnovama izgra
dila svoj nadmoni poloaj, svoj osobeni Poredak.
II. Ne ini nam se da se psihijatrija kroz istoriju gra

dila oko pojma ludila, ve, naprotiv, onako kako je taj
pojam imao tekoa u primeni. Psihijatrija se naime su
darila sa problemom bunila bez intelektualne manjka
vosti. Sjedne strane, postoje ljudi koji izgledaju kao lu
aci, ali nisu to zaista", budui da su ouvali razne
sposobnosti, i to najpre sposobnost da dobro upravlja
ju novcem i imovinom (paranoini reim, bunilo tuma
enja, itd.). S druge strane, postoje ljudi koji su zaista"
3
ludi, a ipak ne izgledaju tako, i koji najednom urade ne

to potpuno neoekivano, to se niim nije dalo pred-
3
Upor. slavni sluaj predsednika rebera i sud koji mu je vratio
sva prava.
106
Dijalozi
videti, kao sto je podmetanje poara, ubistvo, itd. (mo-

nomanijski reim, strasno ili zahtevajue bunilo). Psi
hijatra grize savest od samog poetka, poto je ume-
an u razgradnju pojma ludila: optuen je za to to
smatra luacima neke koji to ba i nisu, i za to to ne
uvia na vreme ludilo drugih, onih koji zaista jesu ludi.
Psihoanaliza se ugurala izmeu ta dva pola, time sto je
govorila istovremeno da smo svi luaci, iako tako ne
izgledamo, ali i da izgledamo kao luaci, iako to nismo.
itava jedna psihopatologija svakodnevnog ivota".
Ukratko, psihijatrija se izgradila na porazu pojma ludi
la, a psihoanaliza se nadovezala na nju. Teko je doda
ti neto Fukoovim analizama, a zatim i analizama Robe-
ra Katela, kada pokazuju kako je psihoanaliza iznikla
na tlu psihijatrije. Otkrivajui svet neuroza izmeu
4
dvaju polova, sa celokupnim intelektualnim sposob

nostima pa ak i odsustvom bunila, psihoanaliza je u
poetku uspevala da izvede jednu veoma znaajnu
operaciju: da svrsta pod ugovorno-liberalni odnos sve
vrste ljudi koje su do tada izgledale iskljuene iz njega
(ludilo" je smetalo one koje je ona ciljala izvan sva
kog mogueg ugovora). isto psihoanalitiki ugovor,
fluks rei za fluks novca, nainie od psihoanalitiara
nekoga kadrog da se umetne u sve pore drutva, zau
zete tim neizvesnim sluajevima. Ali, u meri u kojoj se
psihoanaliza irila, u meri u kojoj se uzdizala prema bu
nilima skrivenim ispod neuroza, izgleda da ju je ugo
vorni odnos, iako ga se prividno pridravala, sve ma
nje zadovoljavao. Psihoanaliza je, naime, ostvarila ono
to je inila Frojdova teskoba pred kraj njegovog ivota:
postala je beskrajna, beskrajna s pravom. Istovremeno
4
Upor. Robert Castel, Le Psychanalysme, Minuit.
107
je preuzimala masovnu" funkciju. Jer ono to definie

masovnu funkciju nije nuno kolektivna, klasna ili
skupna narav, ve pravni prelazak sa ugovora na sta
tus. Sve vie se ini da psihoanaliza stie nedodirljiv,
neotuiv status, radije nego to stupa u privremeni
ugovorni odnos. Upravo tako to se smestila izmeu
dva pola na kojima se psihijatrija srela sa sopstvenim
ogranienjima, to je poveala polje izmeu tih dvaju
polova, a i produbila ga, psihoanaliza e izmisliti sta
tus mentalne bolesti ili psihikog poremeaja, koji se
neprestano obnavlja i iri u mreu. Predlagana nam je
nova ambicija: psihoanaliza je stvar za ceo ivot.
Moda je znaaj parike Frojdove kole povezan sa
time to je prvi put izrazila zahteve za novim psihoa
nalitikim poretkom, ne samo u teoriji, ve i u svojoj
statusnoj organizaciji, u svojim utemeljivakim aktovi-
ma. Jer ono to ona jasno predlae jeste psihoanaliti
ki status kao suprotnost starom ugovoru; najednom,
ona skicira birokratski preobraaj, prelazak sa birokra-
tije uglednih ljudi (radikalno-socijalistikog tipa, koji je
odgovarao poecima psihoanalize) na masovnu biro-
kratiju; najednom, ideal postaje izdavanje statusnih
procena poput potvrda o dravljanstvu, linih karata,
kao suprotnost ogranienim ugovorima; psihoanaliza
prisvaja Rim, postaje ciceronovska i postavlja svoju
granicu izmeuHonestas" i oloa". Frojdova kola ni
5
je izazvala toliko problema u psihoanalitikom svetu

samo u odnosu na svoju teorijsku visinu, niti na svoju
praksu, ve i zbog nacrta za eksplicitno novom orga
nizacijom. Drugi psihoanalitiki organizmi mogli su da
5
Upor. jedan neobian tekst J. A. Millera u Ornicar", n 1.
108
Dijalozi
proglase taj projekat nedobrodolim, i to zato to je

govorio istinu o pokretu koji proima itavu psihoana
lizu, i koji bi druge organizacije radije pustile da delu-
je u tiini, sa temom ugovora kao pokriem. Ne alimo
zbog tog ugovornog pokria, licemernog od poetka.
Ne kaemo ni da se psihoanaliza sada tie masa, ve
samo da je preuzela funkciju mase, bila ona sablasna ili
suena, ili za neku elitu". I to je drugi vid njene prome-
ne: ne samo da je prela sa porodice na branu zajed
nicu, sa srodstva na savez, sa filijacije na zarazu, ve i sa
ugovora na status. Dogaa se da beskrajne godine na
psihoanalizi daju socijalnim radnicima dodatnebodo-
ve za obraunavanje plate"; vidimo kako psihoanaliza
prodire u itav drutveni sektor. Nama se ini mnogo
6
vanijim to to su praksa i teorija uglavnom ostale iste.

Otuda obrtanje odnosa psihijatrija-psihoanaliza, otu
da ambicija psihoanalize da postane slubeni jezik,
otuda njeni savezi sa lingvistikom (nema ugovornog
odnosa sa jezikom).
III. Ipak se sama teorija promenila, izgleda da se pro-
menila. Prelazak sa oznaenog na oznaitelja: ako vie
ne traimo oznaeno za simptome koji su procenjeni
kao oznaitelji, ako, naprotiv, traimo koji je oznaitelj
za simptome koji ne bi bili nita vie od njegove posle-
dice, ako tumaenje ustupa mesto znaenju, dolo je
do novog premetanja.Tada naime, psihoanaliza stie
sopstvene reference i vie joj nije potrebno neko spo-
Ijanje referentno". Istinsko je sve to se deava u psi
hoanalizi, u analitiarevoj ordinaciji. Izvedeno je i se-
6
Jacques Donzelot, u La Police des familles, Minuit, pokazuje da
je psihoanaliza izala iz linog odnosa i daje moda prodrla udru-
tveni" sektor mnogo ranije nego to se mislilo.
109
kundarno ono to se deava drugde. Strahovit nain

vezivanja. Psihoanaliza je prestala da bude eksperi
mentalna nauka kako bi osvojila prava aksiomatike.
Psihoanaliza INDEX sui; nema druge istine do one koja
proizilazi iz operacije to je pretpostavlja, kau je po
stao nepregledni bunar, s pravom beskrajan. Psihoa
naliza je obustavila potragu, poto je postala sastavni
deo istine. Jo jednom je Ser Lekler onaj koji to najja
snije kae: Stvarnost primitivne scene tei da se kon-
kretnije razotkrije krozanalitiarevu ordinaciju nego u
okviru roditeljske sobe... Sa slikovite, prelazimo na re
ferentnu, strukturalnu verziju, koja razotkriva stvarno u
nekoj knjievnoj operaciji... Psihoanalitiarev kau je
postao mesto na kojem se zaista odvija igra suoava
nja sa stvarnim." Psihoanalitiar je postao kao novinar:
stvara dogaaj. U svakom sluaju, psihoanaliza nudi
uslugu. Sve dok je tumaila, sve dok tumai (potraga za
oznaenim), ona dovodi elje i iskaze u stanje koje je
devijantno u odnosu na uspostavljeni poredak, u od
nosu na dominantna znaenja, ali ih smeta upravo u
pore tog dominantnog uspostavljenog tela, kao neto
prevodivo i razmenjivo u duhu ugovora. Kada otkrije
znaenje, poziva se na isto psihoanalitiki poredak
(simboliki poredak kao suprotnost imaginarnom po
retku oznaenog), kojem vie nije potrebno nita do
on sam, poto je statusni ili strukturalni: on je taj koji
obrazuje telo, samodovoljni korpus.
Oito ponovo dolazimo do pitanja moi, aparata
psihoanalitike moi - sa istim prelivima kao i ranije:
ak i ako je ta mo suena, lokalizovana, itd.To pitanje
moemo postaviti samo u odnosu na veoma uoptene
opaske: istina je, kao to kae Fuko, da je svakoj forma-
110
Dijalozi
ciji moi potrebno znanje koje, mada od nje ne zavisi,

ipak ne bi bilo uinkovito bez nje. No, to upotrebljivo
znanje moe da ima dve figure: ili usluni oblik, onaj
koji se smeta u pore" kako bi zapuio tu i tu rupu u
uspostavljenom poretku; ili pak zvanini oblik, kada
sam po sebi ulazi u sastav simbolikog poretka koji us
postavljenim moima daje uoptenu aksiomatiku. Na
primer, istoriari koji se bave antikom pokazuju kom
plementarnost grki polis - euklidovska geometrija.
Ne zato to matematiari imaju mo, ve zato to eukli
dovska geometrija ulazi u sastav znanja, ili apstraktne
maine, koja je potrebna polisu radi organizovanja mo
i, prostora i vremena. Nema drave kojoj nije potreb
na slika miljenja, koja e joj posluiti kao aksiomatika
ili apstraktna maina, a kojoj ona zauzvrat daje snagu
za funkcionisanje: otuda nedovoljnost pojma ideolo
gije, koji uopte ne uzima u obzir ovaj odnos. Muna
uloga klasine filozofije - onakve kakvom smo je mi vi-
deli - bila je da na taj nain obezbeuje aparatima mo
i, crkvi i dravi, znanje to im je bilo potrebno. Moe li
se danas rei da su humanistike nauke preuzele istu
tu ulogu, da na svoj nain obezbeuju apstraktnu ma
inu modernim aparatima moi, kako bi od njih dobi
le poeljnu promociju? Psihoanaliza je, dakle, iznela
svoje ponude: da postane glavni i slubeni jezik i glav
no i slubeno znanje umesto filozofije, da postavi hu
manistiku aksiomatiku na mesto matematike, da pri
svoji Honestas i funkciju mase. Neizvesno je hoe li
uspeti: aparati moi imaju vie interesa da se okrenu
fizici, biologiji ili informatici. Ali ona e uraditi ono to
bude mogla: vie nije na usluzi uspostavljenom poretku,
ve predlae osoben i simboliki poredak, apstraktnu
mainu, slubeni jezik koji pokuava da se nakalemi na
111
optu lingvistiku, kako bi zauzela poloaj Invarijante.

Sve vie se bavi istim miljenjem". iva psihoanaliza.
Mrtva psihoanaliza, zato to ima malo anse da ostva
ri svoju ambiciju, budui da ima mnogo konkurenata i
budui da, za to vreme, sve manjinske snage, sve sna
ge postajanja, sve snage jezika, sve snage umetnosti,
bee sa tog terena - snage da se drugaije govori, mi
sli, postupa, postaje. Sve prelazi na neko drugo mesto,
na kojem psihoanaliza ne moe ak ni da ga presret
ne, ili na kojem ga psihoanaliza presree samo da bi ga
zaustavila. To je, naime, ono to ona namerava: natko-
dirati sklopove kako bi se elje potinile oznaiteljskim
lancima, a iskazi subjektivnim instancama koje ih
usklauju sa zahtevima uspostavljenog Poretka. eti
ri postepene promene koje smo upravo videli - prela
zak sa porodice na mreu, zamena ugovora statusom,
otkrie isto psihoanalitikog poretka, savez sa lingvi
stikom - oznaavaju tu ambiciju da se uestvuje u kon-
trolisanju sklopova elje i iskazivanja, ili ak da se zau
zme dominantno mesto u tom kontrolisanju.
O Anti-Edipu, o eleim mainama, o tome ta je
sklop elje, snage koje on mobilie, opasnosti sa koji
ma se suoava, uli smo mnogo gluposti. One nisu do
lazile od nas. Mi smo uvek govorili da elja uopte nije
povezana sa Zakonom", i da se ne definie nikakvim
sutinskim nedostatkom. Jer to je istinska ideja svete-
nika: zakon koji se nalazi u srcu elje, elja sazdana kao
nedostatak, sveta kastracija, rascepljeni subjekat, na
gon smrti, neobina kultura smrti. I tako je, bez sumnje,
kad god promiljamo elju kao most izmeu subjekta i
objekta: subjekat elje moe da bude samo rascepljen,
a objekat unapred izgubljen. Ono to smo, naprotiv, po
kuali da pokaemo, jeste kako je elja bila izvan svojih
112
Dijalozi
personolokih i objektalnih koordinata. Izgledalo nam

je da je elja proces i da razvija ravan konzistencije, po
lje imanencije,telo bez organa", kako je govorio Arto,
kroz koje prolaze estice i fluksevi to izbegavaju i
objekte i subjekte... elja, dakle, nije unutar nekog su
bjekta, ali se nita vie ne protee ni prema nekom
objektu: ona je strogo imanentna nekoj ravni pre koje
nije postojala, ravni koju treba izgraditi, gde se estice
odailju, a fluksevi povezuju. elja postoji samo ako po
stoji i razvijanje takvog polja, irenje takvih flukseva,
odailjanje takvih estica. Daleko od toga da pretposta
vlja subjekat, elja se moe dosegnuti samo u trenutku
kada je neko lien moi da kae Ja. Daleko od toga da
se protee prema nekom objektu, elja se moe doseg
nuti samo u taki u kojoj neko ne trai ili ne shvata ne
to kao objekat nita vie nego to sebe shvata kao su
bjekat. Neko e tu prigovoriti da je takva elja potpuno
neutvrena i da je jo vie proeta nedostatkom. Ali ko
vam je rekao da vam, zbog toga to ste izgubili koordi
nate objekta i subjekta, neto nedostaje? Ko vas je na
gnao da pomislite da su lanovi, neodreene zamenice
(neki, neko), tree lice (on, ona), glagoli u infinitivu, i naj
manje neutvreni? Plan konzistencije ili imanencije, te
lo bez organa, doputa praznine i pustinje. Ali onepot-
puno" pripadaju elji, a ni u kom sluaju ne stvaraju bilo
kakav nedostatak u njoj. Kakvo neobino meanje pra
znine sa nedostatkom. Uglavnom nam zaista nedosta
je estica Orijenta, zrno Zena. Anoreksija je moda ono
o emu se najravije govorilo, pogotovo pod uticajem
psihoanalize: praznina, svojstvena anoreksinom telu
bez organa, nema nikakve veze sa nedostatkom, i ue
stvuje u izgradnji polja elje kroz koje prolaze estice i
fluksevi. eleli bismo da se odmah vratimo na taj pri-
113
mer, da ga podrobno obradimo. Ali pustinja je ve telo

bez organa i nikada nije bila suprotnost narodima koji
je pohode, te tako ni praznina nikada nije bila suprot
nost esticama koje se u njoj komeaju.
0 pustinji imamo sliku istraivaa koji je edan, a o
praznini sliku tla koje izmie. To su mrtvake slike, koje
vrede samo tamo gde ravan konzistencije, istovetna e
lji, ne moe da se smesti i nema uslove da se izgradi. Ali
na ravni konzistencije ak i razreenost estica i uspo
ravanje ili usahnue flukseva pripadaju elji, i istom i
votu elje, ne svedoei o bilo kakvom nedostatku. Kao
to kae Lorens, ednost je fluks. Da li je ravan konzi
stencije neka udna stvar? Valjalo bi rei u isti mah: ve
ste to rekli, ne oseate elju a da ona ve nije tu, a da se
ne iscrtava istovremeno sa vaom eljom - ali i: vije ne
mate, i ne elite ako ne uspete da je izgradite, ako ne
znate da je napravite tako to ete pronai svoja mesta,
svoje sklopove, svoje estice i svoje flukseve. Valjalo bi
rei u isti mah: ona se pravi sasvim sama, ali znajte da je
uoite; i morate da je napravite, znajte da je napravite,
da krenete dobrim pravcima, sa vaim rizicima i opa
snostima. elja: ko bi, osim svetenika, to nazvao ne
dostatkom"? Nie ju je zvao Volja za mo. Moe se na
zvati i drugaije. Na primer, milost. eleti uopte nije
lako, i to upravo zato to daje umesto da nedostaje,vr-
lina koja daje". Oni koji povezuju elju sa nedostatkom,
ta duga eta pevaa kastraciji, svedoe o dugotrajnom
zlopamenju, kao i o beskrajnoj grizi savesti. Da li to
znai ne priznati bedu onih kojima zaista neto nedo
staje? Ali, osim to psihoanaliza ne govori o njima (na
protiv, ona pravi razluivanje, jasno i glasno kae da se
ne bavi istinskom uskraenou), oni kojima uistinu ne-
114
Dijalozi
to nedostaje nemaju nikakvu moguu ravan konzi

stencije koja bi im omoguila da ele. Na hiljadu naina
su spreeni da ele. A im je izrade, ne nedostaje im ni
ta na toj ravni, poev od koje poput osvajaa kreu
prema onome to im nedostaje spolja. Nedostatak upu
uje na pozitivnost elje, a ne elja na negativnost ne
dostatka. ak i kad je pojedinana, izrada ravni je poli
tika, nuno uplie kolektiv", kolektivne sklopove, skup
drutvenih postajanja.
Valjalo bi razluiti dve ravni, dve vrste ravni. Sjedne
strane je ravan koju bismo mogli nazvati organizacio
nom. Ona se istovremeno tie razvoja oblika i oblikova
nja subjekata. Pored toga, ona je i, onoliko koliko eli
mo, strukturalna ; genetska. U svakom sluaju ima
dodatnu dimenziju, dimenziju vie, skrivenu dimenzi
ju, poto nije data sama za sebe, ve mora da bude za
kljuena, izvedena, navedena poev od onoga to or-
ganizuje.To je kao u muzici, u kojoj naelo kompozicije
nije dato kroz odnos to se moe neposredno uoiti i
uti sa onim to daje. To je, dakle, ravan transcendent-
nosti, neka vrsta namere, u duhu oveka ili u duhu ne
kog boga, ak i kad joj se pripie maksimum imanent-
nosti tako to je se uroni u dubine Prirode, ili pak
Nesvesnog. Takva ravan je ravan Zakona, sve dok or-
ganizuje i razvija oblike, vrste, teme, motive, i dok od
reuje subjekte, likove, odlike i oseanja i omoguuje
njihov razvoj: sklad oblika, edukacija subjekata.
Osim ovog, postoji i jedna posve drugaija ravan,

koja se ne bavi tim stvarima. Ravan konzistencije. Ta
druga ravan zna samo za odnose kretanja i mirovanja,
brzine i sporosti, izmeu neoblikovanih elemenata, re
lativno neoblikovanih, molekula ili estica koje nose
115
fluksevi. Ne zna ni za subjekte, ve pre za ono to nazi

vamo hekceitetima". Naime, ne obavlja se svaka indi-
viduacija na nain subjekta ili ak neke stvari. Sat, dan,
godinje doba, klima, jedna ili vie godina - stepen to-
plote, intenzitet, veoma razliiti intenziteti koji nastaju
- sve to poseduje savrenu individualnost, koju ne tre
ba meati sa individualnou oblikovane stvari ili obli
kovanog subjekta.Kakvih uasnih pet sati po podne!"
Nije trenutak, niti kratkoa ono to izdvaja ovu vrstu
individuacije. Hekceitet moe da traje jednako, pa ak
i due od vremena potrebnog za razvoj nekog oblika i
evoluciju nekog subjekta. Ali to nije ista vrsta vremena:
plutajue vreme, plutajue linije Ajona, kao suprotnost
Kronosu. Hekceiteti su samo stupnjevi moi to se sla
u, kojima odgovaraju moi da se aficira i da se bude
aficiran, aktivni i pasivni afekti, intenziteti. Tokom et
nje, junakinja Virdinije Vulf se poput seiva provlai
kroz sve stvari, a ipak posmatra spolja, sa utiskom da je
opasno iveti ak i jedan jedini dan (nikada vie neu
rei: ja sam ovo ili ono, on je ovo, on je ono..."). Ali sama
ta etnja je hekceitet. Hekceiteti se izraavaju u neod
reenim, ali ne i neutvrenim lanovima i zamenica-
ma, u vlastitim imenicama koje ne oznaavaju osobe,
ve obeleavaju dogaaje, u glagolima u infinitivu ko
ji nisu neizdiferencirani, ve sainjavaju postajanja i
procese. Hekceitet ima potrebu za tom vrstom iskazi
vanja. HEKCEITET = DOGAAJ. To je pitanje ivota, iveti
na taj nain, po takvom planu, ili pre na takvoj ravni:
Razuzdan je kao vetar i ne govori o onome to ini no
u..." (arlota Bronte). Odakle potie apsolutna savre
nost ove reenice? Pjer evalije je dirnut ovom reeni
com koju otkriva i koja ga proima; da li bi bio dirnut
da i sam nije hekceitet koji proima reenicu? Stvar, i-
116
Dijalozi
votinja, osoba, definiu se samo kretanjima i mirova

njima, brzinama i sporostima {geografska duina), kao
i afektima, intenzitetima {geografska irina). Vie ne 7
postoje oblici, ve kinematiki odnosi neoblikovanih

elemenata; vie ne postoje subjekti, ve dinamine in-
dividuacije bez subjekta, koje sainjavaju kolektivne
sklopove. Nita se ne razvija, ve stvari pristiu sa za
kanjenjem ili pre vremena, ulaze u taj i taj sklop u skla
du sa svojim brzinskim sloevinama. Nita se ne su-
bjektivizuje, ve se hekceiteti iscrtavaju u skladu sa
sloevinama nesubjektivizovanih moi i afekata. Mapa
brzina i intenziteta. Ve smo se sreli sa tom priom o
brzinama i sporostima: zajedniko im je to to rastu
kroz sredinu, to su uvek izmeu; zajedniko im je ne-
primetno, poput neverovatne sporosti debelih japan
skih boraca, a onda najednom sevne odluujua kret
nja, tako brza da je nismo ni videli. Brzina nema ni
najmanju prednost nad sporou: obe kidaju nerve, ili
ih pre ispravljaju i obezbeuju vladanje njima. Antoan.
Staje devojka, ili grupa devojaka? Prust ih opisuje kao
pokretne odnose brzine i sporosti, i individuacije kroz
hekceitet, nesubjektivizovane.
Ta ravan, definisana jedino geografskom irinom i
duinom, jeste ona koja se suprotstavlja ravni organi
zacije. To je zaista ravan imanencije, zato to ne raspo
lae nijednom dimenzijom koja bi se mogla dodati
onome to se dogaa na njoj: njene dimenzije rastu ili
se smanjuju sa onim to se dogaa, ali njihova ravno-
7
Hekceitet - kao i geografska duina i irina - jesu veoma lepi
pojmovi iz srednjeg veka, koje su neki teolozi, filozofi i fiziari raz
radili u najveoj meri. Njima dugujemo sve to znamo o ovim poj
movima, iako ih upotrebljavamo u drugaijem znaenju.
117
a time nije poremeena (ravan sa n dimenzija). To vi

e nije teoloka ravan, namera, ve je geometrijska ra
van, apstraktni crte, koji kao da je odseak raznoraznih
oblika, koje god da su im dimenzije: Planomen ili Rizos-
fera, hipersfera. To je poput neke nepokretne ravni, ali
nepokretan" ne znai nepomian, ve ukazuje na ap
solutno stanje kretanja nita manje nego mirovanja, u
odnosu na koje sve varijacije relativne brzine i same po
staju primetne. Pripada onoj ravni imanencije ili konzi
stencije razumevanja magle, kuge, praznina, skokova,
imobilizacija, obustavljanja, ubrzavanja. Jer neuspeh je
deo same ravni: treba, naime, uvek ponovo kretati, po
novo kretati od sredine, da bi se elementima dali novi
odnosi brzine i sporosti, koji ih navode da menjaju
sklop, da skau od sklopa do sklopa. Otuda mnotve-
nost ravni na ravni i praznina, koje su deo ravni, kao to
je utanje deo zvune ravni, a da se ne moe rei kako
neto nedostaje". Bule govori oprogramiranju mai
ne da bi, svaki put kad obrne krug, davala razliite vre
menske karakteristike". A Ka o asovniku koji bi davao
promenljive brzine. Neki savremeni muziari su dote-
rali do kraja praktinu ideju o imanentnoj ravni koja vi
e nema naelo skrivene organizacije, ve se u njoj pro
ces mora razumeti u istoj meri kao i ono to iz nje
proizilazi, oblici su zadrani samo da bi oslobodili vari
jacije brzine izmeu zvunih estica ili molekula, a te
me, motivi i subjekti zadrani su samo da bi oslobodi
li plutajue afekte. Izuzetan nain na koji Bule obrauje
vagnerovski lajtmotiv. Ne bi bilo dovoljno ovde suprot
staviti Istok Zapadu, ravan imanencije koja dolazi sa Is
toka i ravan transcendentne organizacije koja je odu-
vek bila bolest Zapada: na primer, poezija ili crte sa
Istoka, borilake vetine, koje tako esto deluju istim
118
Dijalozi
hekceitetima i rastu izsredine". A Zapad je proet tom

ogromnom ravni imanencije ili konzistencije, koja od
nosi oblike i upa iz njih oznake brzine, koja razgrau
je subjekte i iz njih izvlai hekceitete: vie nema niega
do geografskih duina i irina.
Ravan konzistencije, ravan imanencije, ve je Spi
noza tako poimao ravan, za razliku od nosilaca Poret
ka i Zakona, filozofa ili teologa. Ve je trojstvo Helder-
lin - Klajst - Nie tako poimalo pisanje, umetnost, pa
ak i novu politiku: ne vie kao skladan razvoj oblika i
strogo propisano oblikovanje subjekta, kao to su e-
leli Gete ili iler, ili Hegel, ve kao nizanje katatonija i
ubrzavanja, obustavljanja i strelovitosti, sapostojanja
promenljivih brzina, blokova postajanja, skokova pre
ko praznina, premetanja iz nekog teita na neku ap
straktnu liniju, veznika sa linija na ravan imanencije,
nekreueg procesa" luake brzine koji oslobaa e
stice i afekte. (Dve Nieove tajne: veito vraanje kao
nepokretna ravan to odabira uvek promenljive Zara-
tustrine brzine i sporosti; aforizam, ne kao isparano
pisanje, ve kao sklop koji se ne moe proitati dvaput,
koji ne moeobrnuti jo jedan krug" a da se ne prome-
ne brzine i sporosti meu njegovim elementima.) Sve
to, itava ta ravan ima samo jedno ime, elja, i nema
nikakve veze sa nedostatkom, niti sa zakonom". Kao
to kae Nie, ko bi poeleo da to nazove zakonom,
reju koja ima previe moralnog prizvuka?
Rekli smo, dakle, jednu jednostavnu stvar: elja se ti

e brzina i sporosti meu esticama (geografska duina),
afekata, intenziteta i hekceiteta na stupnjevima moi
(geografska irina). VAMPIR - SPAVATI - DAN -I - BUDITI SE
119
- NO. Znate li kako je jednostavna elja? Spavati je e

lja. etati je elja. Sluati muziku, ili pak praviti muziku,
ili pisati, sve su to elje. Prolee i zima su elje. I starost
je elja. ak i smrt. elju nikada ne treba tumaiti, ona
je ta koja eksperimentie. Tu nam prigovaraju da su
stvari tegobne. Kau nam da se vraamo na stari kult
zadovoljstva, na naelo zadovoljstva, ili na koncepciju
praznika (revolucija e biti praznik...). Suprotstavljaju
nam one koji su spreeni da spavaju, bilo iznutra, bilo
spolja, i koji za to nemaju ni moi ni vremena; ili one
koji nemaju ni vremena ni kulture da sluaju muziku; ni
sposobnosti da etaju, ni da padnu u katatoniju, osim
u bolnici; ili one koji su doiveli starost, uasnu smrt;
ukratko, sve one koji pate: zar njima nita nenedosta-
je"? A naroito nam prigovaraju da, odvajajui elju od
nedostatka i zakona, moemo da se pozivamo samo
na prirodno stanje, na elju koja bi bila prirodna i spon
tana stvarnost. A mi kaemo sasvim suprotno: elja po
stoji samo kao sklopljena ili mainirana. Ne moete
shvatiti ili pojmiti elju izvan utvrenog sklopa, na rav
ni koja ne postoji prethodno, ve se i sama mora izgra
diti. Da svako, grupa ili jedinka, izgrauje ravan ima
nencije na kojoj vodi svoj ivot i izvodi svoj poduhvat,
to je jedina vana stvar. Izvan tih uslova, zaista vam ne
dostaje neto, ali nedostaju vam upravo uslovi koji e
lju omoguuju. Organizacije oblika, oblikovanje subje
kata (druga ravan) onemoavaju" elju: podreuju je
zakonu, uvode u nju nedostatak. Ako elite da priteg-
nete nekoga, i ako mu kaete izrazi se, drue", najvie
to e moi da kae jeste da ne eli da bude pritegnut.
To je, bez sumnje, jedina spontanost elje: ne eleti da
se bude potlaen, izrabljivan, potinjen, pokoren. Ali
nikada nismo nainili elju od ne-elja. Ne eleti da se
120
Dijalozi
bude potinjen nitavna je tvrdnja. Nasuprot tome,

sklop izraava i sainjava elju izraujui ravan koja je
omoguuje, i, omoguujui je, ostvaruje. elja nije na-
menjena povlaenima; nije namenjena ni uspehu ne
ke ve sprovedene revolucije. Ona je sama po sebi ima
nentni revolucionarni proces. Ona je konstruktivistika,
a ne spontanistika. Poto je svaki sklop kolektivan, a i
sam je kolektiv, istina je da je svaka elja stvar naroda,
ili stvar masa, molekularna stvar.
Ne verujemo ak ni u unutranje nagone koji bi

udahnuli elju. Ravan imanencije nema nikakve veze
sa unutranjou, ona je poput Spoljanjosti iz koje do
lazi svaka elja. Kada ujemo da se govori o nekoj tako
smenoj stvari kao to je tobonji nagon smrti, imamo
utisak da smo u teatru senki, sa Erosom i Tanatosom.
Osetimo potrebu da upitamo: postoji li dovoljno ras-
trzan, dovoljno udovian sklop da iskazivela smrt"
bude ba njegov deo i da i sama smrt u njemu bude
eljena? Zar to nije upravo suprotno od sklopa, njego
vo uruavanje, njegova propast? Treba opisati sklop u
kojem takva elja postaje mogua, u kojem se mobili-
e i iskazuje. Ali nikada se neemo pozivati na nagone
koji bi upuivali na strukturalne invarijante, ili na genet
ske promenljive. Oralno, analno, genitalno, itd, svaki put
se pitamo u koje sklopove spadaju ove komponente:
ne kojim nagonima odgovaraju, ni kojim seanjima ili
fiksacijama duguju svoju prevagu, ni na koje inciden
te upuuju, ve od kojih se spoljnih elemenata sastoje
kako bi napravile neku elju, kako bi napravile elju. Ta
kav je sluaj ve kod deteta, koje mainira svoju elju sa
spoljanjim, sa osvajanjem spoljanjosti, a ne na unu
tranjim stadijumima, niti na transcendentnim struk-
121
turama. Evo jo jednom malog Hansa: tu je ulica, konj,

omnibus, roditelji, profesor Frojd lino,radi-pi-pi" ko
je nije ni organ ni funkcija, ve mainsko funkcionisa-
nje, deo maine. Tu su brzine i sporosti, afekti i hekce
iteti: jedan konj jedan dan ulica. Postoje samo politike
sklopova, ak i kod deteta: u tom smislu sve je politi
ko. Postoje samo programi, ili, bolje reeno, dijagrami
ili ravni, a ne seanja, pa ak ni fantazmi. Postoje samo
postajanja i blokovi, blokovi detinjstva, blokovi en
skosti, ivotinjstva, blokovi sadanjih postajanja, ne po
stoji nita memorijsko, imaginarno ili simboliko. elja
nije nita vie simbolika nego sto je figurativna, nita
vie oznaeno nego sto je oznaitelj: napravljena je od
razliitih linija koje se ukrtaju, povezuju ili ometaju, i
koje sainjavaju taj i taj sklop na ravni imanencije. Ali
ravan ne prethodi tim sklopovima koji ulaze u njen sa
stav, tim apstraktnim linijama koje je iscrtavaju. Moe
mo je uvek nazvati ravan Prirode, kako bismo obelei-
li njenu imanenciju. Ali razluivanje prirodno-vetako
ovde uopte nije podesno. Nema elje koja ne omogu
uje sapostojanje nekoliko nivoa, meu kojima se ne
ki mogu nazvati prirodnim u odnosu na druge, ali to je
priroda to se mora izgraditi od svih vetakih stvari na
ravni imanencije. Sklop feudalnost meu svoje ele
mente ubraja konj-uzengija-koplje". Prirodni poloaj
konjanika, prirodni nain dranja koplja zavisi od nove
simbioze ovek-ivotinja, koja od uzengije pravi naj
prirodniju stvar na svetu, a od konja najvetakiju. Fi
gure elje ne proistiu iz toga, oni su ve iscrtavali
sklop, skup elemenata koje je sklop zadrao ili stvorio,
Gospu nita manje nego konja, konjanika koji spava ni
ta manje nego lutanje u potrazi za Gralom.
122
Dijalozi
Kaemo da postoji sklop elje kad god se na polju

imanencije ili ravni konzistencije proizvedu kontinuumi
intenziteta, povezivanja flukseva, odailjanja estica pro-
menljivim brzinama. Gatari govori o sklopu-uman.
ta je takav jedan muziki sklop oznaen linim ime
nom? Koje su dimenzije takvog sklopa? Postoji odnos
sa Klarom, ena-dete-virtuoz, linija Klara. Postoji mala
runa maina koju uman pravi za sebe kako bi podve-
zao srednji prst i obezbedio nezavisnost domalog pr
sta. Postoji pripev, mali pripevi koji proganjaju uma-
na i proimaju itavo njegovo delo, kao i blokovi
detinjstva, itav jedan poduhvat koji obuhvata involu
ciju, trezvenost, osiromaenje teme ili oblika. A posto
ji i ta upotreba klavira, taj pokret deteritoritorijalizaci-
je koji odnosi pripev (detetu su izrasla krila") na jednu
melodijsku liniju, u jedan originalni viezvuni sklop
kadar da proizvede dinamine i afektivne odnose br
zine i sporosti, kanjenja ili ranjenja, veoma sloene, a
poev od sutinski jednostavnog ili pojednostavljenog
oblika. Postoji intermeco, ili, bolje reeno, postoje sa
mo intermeca u umanu, uz pomo kojih muzika pre
lazi u sredinu, spreavajui zvunu ravan da se zaljulja
pod zakonom organizacije ili razvoja. Sve to se pove
8
zuje u konstitutivni sklop elje. Sama elja je ono to

prolazi i to se pokree. Nema potrebe da se bude u
man. Sluati umana. Obrnuto, ta se dogodi da itav
sklop posrne: mala runa maina dovodi do paralize
prsta, a zatim umanovo postajanje-ludim... Kaemo
samo da je elja neodvojiva od ravni konzistencije ko
ju svaki put valja izgraditi deo po deo, i od sklopova na
8
Upor. lanak Rolanda Barthesa o umanu, Rasch, uLangue,
discours, societe", Seuil, str. 218 sq.
123
toj ravni, kontinuuma, povezivanja, odailjanja. Bez ne

dostatka, ali sigurno ne i bez rizika i opasnosti. elja,
kae Feliks: pripev. Ali to je ve veoma sloeno: pripev
je neka vrsta zvune teritorijalnosti, dete koje se tei
kad ga je strah u mraku. Ah, rekao bih vam mama..."
(psihoanaliza je veoma loe razumela slavnu igruFort-
Da" kada je u njoj videla opoziciju psiholokog tipa
umesto da u njoj pronae pripev) - ali tu imamo i itav
pokret deteritorijalizacije koji prisvaja neki oblik i neki
subjekat kako bi iz njih izvukao promenljive brzine i
plutajue afekte, i onda muzika poinje. Ono to je va
no u elji nije lana alternativa zakon-spontanost, pri-
rodno-vetako, ve uzajamna igra teritorijalnosti, re-
teritorijalizacija i pokreta deteritorijalizacije.
Kad smo govorili o elji, nismo vie mislili na zado
voljstvo i njegove svetkovine. Naravno da je zadovolj
stvo prijatno, naravno da mu teimo svim svojim sna
gama. Ali, u svom najprijatnijem i najneophodnijem
obliku, ono prekida proces elje kao izgradnje polja
imanencije. Nema nieg izrazitijeg od ideje o zadovolj-
stvu-pranjenju; kad osetimo zadovoljstvo, trebalo bi
da imamo barem malo mira pre nego to se elja nano
vo rodi: u kultu zadovoljstva ima mnogo mrnje ili stra
ha u pogledu elje. Zadovoljstvo je dodela afekta, afi-
ciranje osobe ili subjekta, ono je jedini nain da se
osoba snae" u procesu elje koja ga obuzima. Zado
voljstva, ak i najvetakija, ili najvrtoglavija, ne mogu
da budu nita drugo do reteritorijalizacija. Norma elje
nije zadovoljstvo, i to ne u ime nekog unutranjeg Ne
dostatka koji bi bilo nemogue ispuniti, ve, naprotiv,
upravo zbog njegove pozitivnosti, to jest ravni konzi
stencije koju iscrtava tokom svog procesa. Istom gre-
124
Dijalozi
kom se elja dovodi u vezu sa Zakonom nedostatka i

Normom zadovoljstva. To se deava kada nastavimo
da dovodimo elju u vezu sa zadovoljstvom, sa nekim
zadovoljstvom koje treba ostvariti, koje opazimo upra
vo onda kada mu neto sutinski nedostaje. Tako da,
kako bismo prekinuli te ve gotove saveze izmeu e-
Ije-zadovoljstva-nedostatka, prinueni smo da prola
zimo kroz neobine vetake tvorevine, i to uz mnogo
dvosmislenosti. Primer, kurtoazna ljubav, koja je sklop
elje povezan sa krajem feudalnosti. Datirati sklop ne
znai praviti povest, nego mu dati koordinate izraza i
sadraja, vlastite imenice, infinitive-postajanja, lano
ve, hekceitete. (Ili je, pak, to upravo to, praviti povest?)
No, dobro je poznato da kurtoazna ljubav podrazume-
va iskuenja koja odbacuju zadovoljstvo, ili barem od
bacuju snoaj. To sigurno nije nain liavanja. To je iz
gradnja polja imanencije, gde elja izrauje sopstvenu
ravan, i ne nedostaje joj nita, niti doputa da je preki
ne neko pranjenje koje bi posvedoilo da je preteka
samoj sebi. Kurtoazna ljubav ima dva neprijatelja koja
se meaju: religijsku transcedentnost nedostatka i he
donistiko prekidanje koje uvodi zadovoljstvo kao pra
njenje. To je proces imanentan elji koja se ispunjava
sama od sebe, to je kontinuum intenziteta, spajanje
flukseva, koji zamenjuju i instancu-zakon, i prekidanje-
elje. Proces elje je nazvan radou", a ne nedostat
kom ili zahtevom. Sve je dozvoljeno, osim onoga to
bi prekinulo potpuni proces elje, sklop. Neka niko ne
kae da je to Priroda: potrebno je, naprotiv, mnogo ve-
takih tvorevina da se otkloni unutranji nedostatak,
vie trancendentno, oita spoljanjost. Askeza, zato
da ne? Askeza je uvek bila uslov za elju, a ne njeno di-
sciplinovanje ili njena zabrana. Uvek ete pronai neku
125
askezu ako pomislite na elju. No, uistorijskom" smi

slu je bilo potrebno da takvo polje imanencije bude
mogue u tom i tom trenutku, na tom i tom mestu. i
sto viteka ljubav nije bila mogua sve dok se ne spo
je dva fluksa, ratniki i erotski, u smislu da junatvo da
je pravo na ljubav. Ali kurtoazna ljubav je zahtevala
novi prag, na kojem je i samo junatvo postajalo unu
tranjost ljubavi, i na kojem je ljubav obuhvatala isku
enje. Rei emo isto, samo u drugim uslovima, o ma
9
zohistikom sklopu: organizacija ponienja i patnji tu

se manje javlja kao sredstvo da se otkloni teskoba i ta
ko ostvari neko toboe zabranjeno zadovoljstvo, a vi
e kao postupak, naroito izvetaen, da se napravi te
lo bez organa i razvije neprekidan proces elje, koji bi
zadovoljstvo, naprotiv, prekinulo.
Ne verujemo da seksualnost ima ulogu infrastruktu

re u sklopovima elje, niti da oblikuje energiju kadru
za preobraaj, ili pak za neutralizaciju i sublimaciju.
Seksualnost moe da se promilja kao jedan od flukse-
va, koji stupa u vezu sa drugim fluksevima, odailje e
stice to i same stupaju u taj i taj odnos brzine i sporo
sti u susedstvu tih i tih drugih estica. Nijedan sklop ne
moe da se oznai prema jednom iskljuivom fluksu.
Kako je tuna ideja daje ljubav odnos izmeu dve oso
be iju bi monotonost po potrebi valjalo nadvladati ta-
9
Rene Nelli, u Erotique des troubadours (10/18), veoma dobro
analizira tu ravan imanencije kurtoazne ljubavi, koja izuzima preki
danja to bi ih zadovoljstvo uvelo. U jednom posve drugaijem
sklopu - taoizmu - pronalazimo sline iskaze i tehnike za izgradnju
ravni imanencije elje (upor. Van Gulik, La Vie sexuelle dans la Chine
ancienne, Gallimard, i komentare J.-F. Lvotarda, Economie libidina-
le, Minuit).
126
Dijalozi
ko to e se u njega dodavati i druge osobe. A nije bo

lje ni kad mislimo da naputamo domen osoba time
to sputamo seksualnost na spravljanje malih izopa
enih ili sadistikih maina koje je zatvaraju u teatar
fantazama: iz toga se izdvaja neto prljavo ili buavo,
previe sentimentalno u stvari, previe narcisistiko,
kao kada fluks krene da se vrti oko samog sebe i po
stane ustajao. Iz tih razloga smo morali da odustanemo
od lepog Feliksovog izrazaelee maine". Pitanje sek
sualnosti glasi: sa ime drugim ona stupa u susedske
odnose kako bi oblikovala taj i taj hekceitet, te i te od
nose kretanja i mirovanja? Utoliko vie e ostati seksu
alnost, ista i jednostavna seksualnost, daleko od sva
ke idealizujue sublimacije, koliko se bude povezivala
sa drugim fluksevima. Bie utoliko vie seksualnost po
sebi, inventivna, zaudna, bez fantazma koji se vrti u
krug i idealizacije koja skae u vazduh: dovoljan je ona-
nista da se naine fantazmi. Psihoanaliza nije nita dru
go do onanisanje, uopten, organizovan, kodiran nar-
cisizam. Seksualnost se ne preputa sublimisanju, niti
fantazmima, zato to je njena stvar drugde, u stvarnom
susedstvu i povezivanju sa drugim fluksevima, koji je
isuuju ili ubrzavaju - sve zavisi od trenutka i od sklo
pa. A to susedstvo ili to povezivanje ne nastaju samo
od jednog do drugog subjekta", ve se i u jednom i u
drugom nekoliko flukseva povezuje kako bi sainili
blok postajanja koji ih obojicu vue, Klarino postaja-
nje-muzikom, umanovo postajanje-enom ili dete-
tom. Ne ovek i ena kao polno odreeni entiteti, uple
teni u binarni aparat, ve postajanje-molekularnim,
raanje molekularne ene u muzici, raanje moleku
larne zvunosti u eni.Odnosi izmeu dvoje istinskih
suprunika duboko se menjaju tokom godina, esto
127
tako da ni oni ne znaju nita o tome; iako je svaka pro-

mena bolna, ak i kada izaziva izvesnu radost... Pri sva
koj promeni pojavljuje se jedno novo bie, uspostavlja
se novi ritam... Seks je neto to se menja, as je ivo,
as se odmara, as je raspaljeno, a as mrtvo..." Sai 10
njeni smo od linija promenljivih u svakom trenutku,

podlonih razliitim kombinacijama, od paketa linija,
geografskih duina i irina, obratnica, meridijana, itd.
Ne postoje monofluksevi. Analiza nesvesnog bi pre
morala da bude geografija nego istorija. Koje linije su
blokirane, okamenjene, zazidane, u orsokaku, pada
ju u crnu rupu, ili su isuene, a koje druge su aktivne ili
ive, te se neto izvue i odvue nas? Opet mali Hans:
kako je linija zgrade, suseda, bila odseena od njega,
kako se razvilo edipovsko drvo, kakvu ulogu je odigrao
ogranak profesora Frojda, zasto je dete moralo da na
e utoite na liniji postajanja-konjem, itd? Psihoana
liza nije prestajala da ide srodnikim ili porodinim pu-
tevima, ne treba joj zamerati to je odabrala ovaj
ogranak a ne onaj, ve to je od tog ogranka napravila
orsokak, sto je izumela uslove iskazivanja koji su una-
pred unitavali nove iskaze, na koje je svejedno navo
dila. Valjalo bi rei: tvoj otac, tvoja majka, tvoja baka,
sve je dobro, ak i Ime oca, svaki ulaz je dobar budui
da izlaza ima vie. Ali psihoanaliza je napravila sve osim
izlaza. Nae tranice mogu da nas odvedu apsolutno
svuda. A ako ponekad sretnemo neki stari ogranak iz vre
mena moje bake, vrlo dobro, krenuemo njim da vidi
mo kuda e nas odvesti. I vere mi, jedne od ovih godi
na zavriemo tako to emo se spustiti brodom niz
Misisipi, ve dugo to elim. Imamo dovoljno puteva
10
Lawrence, Eros et les chiens, Bourgois, str. 290.
128
Dijalozi
pred sobom, dovoljno da ispunimo itav jedan ivot, a

upravo jedan ivot elim da potroim na dovrenje na
eg putovanja." 11
1 Bradbury, Les Machines a bonheur, Denoel, str. 66.
129
Dijalozi
DRUGI DEO
Tri besmislice u vezi sa eljom jesu: dovoditi je u ve
zu sa nedostatkom ili zakonom; sa prirodnom ili spon
tanom stvarnou; sa zadovoljstvom, ili ak i naroito
svetkovinom. elja je uvek sklopljena, mainirana, na
ravni imanencije ili sloevine, koja i sama mora da Se
izgradi dok elja sklapa ili mainira. Samo ne elimo da
kaemo da je elja istorijski utvrena. Istorijska utvr-
enost poziva neku strukturalnu instancu koja bi igra
la ulogu zakona, ili pak uzroka, iz kojeg bi se elja rodi
la. A elja je istinski operater, koji se svaki put mea sa
promenljivima nekog sklopa. Ni nedostatak ni liava
nje ne daju elju: neto nam nedostaje samo u odno
su na sklop iz kojeg smo iskljueni, ali elimo samo u
odnosu na sklop u koji smo ukljueni (bilo da je re o
udruivanju radi razbojnitva ili pak pobune).
Maina, mainizam,mainski": to nije ni mehaniko
ni organsko. Mehanika je sistem sve vrih veza meu
zavisnim lanovima. Maina je, naprotiv, skupsused-
stava" izmeu raznorodnih nezavisnih lanova (topo-
loko susedstvo je samo po sebi nezavisno od razdalji
ne ili od dodirivanja). Ono to definie mainski sklop
jeste premetanje teita na apstraktnu liniju. Kao u
Klajstovoj marioneti, ba iz tog premetanja raaju se
131
konkretne linije ili pokreti. Prigovara se da maina u

tom smislu upuuje na jedinstvo nekog mainiste. Ali
to nije istina: mainista je prisutan u maini,u teitu",
ili, bolje reeno, u sreditu brzine, koje prolazi kroz nju.
Zbog toga je nesvrsishodno rei da su neki pokreti ne
mogui za mainu; naprotiv, to su pokreti koje takva
maina pravi zato to je jedan od njenih delova ovek.
Tako i maina u kojoj je jedan od zupanika plesa: ne
treba rei da maina ne moe da napravi pokret koji
samo ovek moe da izvede, ve suprotno, da ovek
moe da izvede taj isti pokret samo kao deo te i te ma
ine. Kretnja pristigla sa Istoka pretpostavlja azijsku
mainu. Maina je skup susedstva ovek-orue-ivoti-
nja-stvar. Ona je prva u odnosu na njih, posto je ona
apstraktna linija koja prolazi kroz njih, i omoguuje im
da funkcioniu zajedno. Ona je uvek stroga u vezi sa
nekoliko struktura, kao u Tingelijevim konstrukcijama.
Maina, u svom zahtevu za raznorodnou susedstava,
nadilazi strukture sa njihovim minimalnim uslovima za
raznorodnost. Uvek postoji prva drutvena maina u
odnosu na ljude i ivotinje koje uvruje u svojfilum".
Istorija tehnika pokazuje da orue nije nita izvan

promenljivog mainskog sklopa, koji mu daje takav i
takav odnos sa ovekom, ivotinjama i stvarima: oru
ja hoplita kod Grka postoje pre hoplitskog sklopa, ali
ne slue uopte na isti nain; uzengija nije isto orue u
zavisnosti od toga da li se odnosi na nomadsku ratnu
mainu ili pak na feudalnu mainu. Maina je ta koja
pravi orue, a ne obrnuto. Evolutivna linija koja bi ila
od oveka do orua, od orua do tehnike maine, i
sto je imaginarna. Maina je drutvena u svom prvo
bitnom znaenju, i prva je u odnosu na strukture koje
proima, na ljude kojima raspolae, na orua koja oda
bira, na tehnike koje unapreuje.
132
Dijalozi
Slino je i sa organizmom: isto kao to mehanika pret

postavlja drutvenu mainu, organizam pretpostavlja te
lo bez organa, definisano svojim linijama, osovinama i
gradijentima, itavo jedno mehaniko funkcionisanje
razliito i od organskih funkcija i od mehanikih odnosa.
Snano jaje, koje uopte nije materinsko, ve je uvek sa-
vremenik naoj organizaciji, podreen naem razvoju.
Apstraktne maine ili tela bez organa, to je elja. Ima ih
raznih vrsta, ali se definiu onime to se deava na njima,
u njima: kontinuumima intenziteta, blokovima postaja
nja, odailjanjima estica, povezivanjima flukseva.
No, upravo te promenljive (koji kontinuumi? koja

postajanja, koje estice, koji fluksevi, koji naini odai
ljanja i povezivanja?) definiureime znakova". Nije re
im taj koji upuuje na znakove, ve znak upuuje na
takav i takav reim. Stoga je veoma sumnjivo da znak
otkriva primat znaenja ili oznaitelja. Pre e biti da
oznaitelj upuuje na osobeni reim znakova, a bez
sumnje ne na najznaajniji niti na najotvoreniji. Semi-
ologija moe da bude samo studija reima, njihovih
razlika i preobraaja. Znak ne upuuje ni na ta poseb
no, osim na reime u koje ulaze promenljive elje.
Evo dva primera, u beskonanosti moguih reima.

Moemo pojmiti jedno sredite, kao endogenu silu,
unutar maine, koja se razvija krunim zraenjem u
svim smerovima, hvatajui sve stvari u svoju mreu,
mehaniara koji neprestano skae od take do take i
od kruga do kruga. Tada definiemo reim u kojem
znak" neprestano upuuje na znak, na svakom krugu
i od kruga do kruga, skup znakova koji i njega samog
upuuju na pokretnog oznaitelja ili na sredite zna-
133
enja; i u kojem tumaenje, odreivanje oznaenog,

neprestano iznova daje oznaitelja, kao da eli da po
novo napuni sistem i time pobedi entropiju. Imaemo
skup intenziteta i flukseva koji iscrtavaju odobrenu
kartu"; u sreditu je Despot, ili Bog, njegov hram ili ku
a, njegovo Lice kao izloeno lice, u anfasu, crna rupa
na belom zidu; zrakasta organizacija krugova, sa ita
vom jednom birokratijom koja ureuje odnose i pre
laske iz jednog kruga u drugi (dvor, ulica, selo, van-
gradsko podruje, ikara, granice); naroita uloga
svetenika, koji deluje kao tuma ili vidovnjak; linija
bekstva sistema, koja mora da bude pregraena, ot
klonjena, obeleena negativnim znakom, a na njoj se
nalazi neka vrsta rtvenog jarca, nalija despota, ija
uloga je da s vremena na vreme odnosi sve to ugroa
va ili prlja funkcionisanje maine. Vidimo liniju teita
kao mutirajuu, i da sredite koje kroz nju prolazi,me-
haniar", neprestano skae od take do take: od lica
Boga do jarca bez lica, preko pisara, svetenika, poda
nika. Evo sistema koji moemo nazvati oznaiteljskim;
ali on izraava stanje flukseva i intenziteta u odnosu na
osobeni reim znakova.
Evo uinka drugog reima. Vie ne poimamo isto-

vremenost krugova koji se beskrajno ire oko nekog
sredita, u smislu da svaki znak upuuje na druge zna
kove, a skup znakova na oznaitelja. Poimamo mali pa
ket znakova, mali blok znakova, koji ide po neogranie
noj pravoj liniji i na njoj obeleava niz procesa,
dovrenih delova, od kojih svaki ima poetak i kraj. To
je mnogo drugaije, to je posve drugaija maina.
Umesto endogene sile koja obavija sve, postoji odluu
jua spoljna prilika, odnos sa spoljanjou koji se pre
134
Dijalozi
izraava kao emocija nego kao Ideja, napor ili delo pre
nego imaginacija. Umesto sredita znaenja, postoji
taka subjektivacije koja predstavlja poetak linije, i u
odnosu na koju se sainjava subjekat iskazivanja, pa
zatim subjekat iskaza, slobodan za ono to iskaz pono
vo daje od iskazivanja. Mehanizam veoma razliit od
onoga kojim oznaeno ponovo daje oznaitelja; ovoga
puta, kraj jednog procesa oznaava poetak drugog, u
linearnom nizu. Krunu viedelnost istovremenosti za-
menila je linearna viedelnost nizanja. Lice je pogoto
vo promenilo nain funkcionisanja: to vie nije despot-
sko lice u anfasu, to je autoritarno lice koje se okree i
vidi iz profila. To je ak dvostruko okretanje, kao to je
Helderlin govorio o Edipu: Bog, koji je postao Taka su
bjektivacije, ne prestaje da se okree od svog podani
ka, koji takoe ne prestaje da se okree od svog Boga.
Lica prolaze, okreu se i vide iz profila. Tu izdaja zame-
njuje prevaru: oznaiteljski reim bio je ekonomija pre
vare, raunajui i despotovo lice, u'operacijama pisara
i tumaenjima vidovnjaka. Ali sada mainiranje uzima
znaenje izdaje: okreui se od Boga koji se okree od
mene ispuniu subjektivnu misiju Boga, kao boansku
misiju moje subjektivnosti. Prorok, ovek dvostrukog
okretanja, zamenio je svetenika, tumaa ili vidovnja
ka. Linija bekstva je potpuno promenila vrednost:
umesto da bude obeleena negativnim znakom koji
oznaava rtvenog jarca, linija bekstva je dobila vred
nost pozitivnog znaka, mea se sa teitem ili brzinom
maine. No, ona zbog toga nije manje slomljena, izde-
Ijena u nizu dovrenih procesa koji, svaki put, upadaju
u crnu rupu. To je, dakle, drugi reim znakova, poput
druge kartografije: strasni ili subjektivni reim, veoma
drugaiji od oznaiteljskog reima.
135
Ako se na tren zadovoljimo tim reimima, upitaemo

se na ta oni upuuju. E pa, upuuju na bilo ta, u veoma
razliitim epohama i sredinama. Mogu da upuuju na
drutvene formacije, na istorijske dogaaje, ali i na pato
loke formacije, na psiholoke tipove, na umetnika de-
la, itd. A da nikada nije bilo razloga da se neto barem za
trunku umanji. Evo drutvenih formacija: uzmimo termi
ne Robera olena, Hebrejac i Faraon. ini nam se da Fa
raon pripada otvoreno oznaiteljskoj maini, i despot
skom reimu koji organizuje intenzitete i flukseve na
zrakasto kruni nain koji smo pokuali da definiemo.
Hebrejac je, naprotiv, izgubio hram, baca se na liniju bek
stva kojoj daje najviu pozitivnu vrednost; ali on tu liniju
izdeljuje na niz autoritarnih dovrenihprocesa".To je Ar
ka koja vie nije nita do mali paket znakova to idu po
pustinjskoj liniji, izmeu zemlje i vode, umesto da bude
nepokretni sredinji Hram, sveprisutan u skladu eleme
nata. rtveni jarac postaje najsnaniji lik- biemo jarac i
jagnje, postoje Bog postao rtvovan:Greh na nau du
u." Mojsije se poziva na proces, ili na zahtev to ga je pre
vie teko nositi, koji se mora obnoviti i raspodeliti na
uzastopne delove, ugovor-razvoj koji se uvek moe opo
zvati. Namee se linearno dvostruko okretanje, kao nova
figura koja povezuje Boga i njegov narod, Boga i njego
vog proroka (Zerom Lendon je to pokazao u vezi sa Jo-
nom; to je ve to, Kainov znak, i bie ponovo to, Hristov
znak). Stradanje, subjektivacija.
Mislimo na neto sasvim drugaije, u sasvim druga

ijem domenu: kako se u XIX veku razluuju dva velika
tipa bunila. S jedne strane je paranoino bunilo tuma
enja, koje polazi od endogene sile kao sredita zna
enja i koje se zrakasto iri u svim pravcima, ukazujui
136
Dijalozi
uvek na neki drugi znak, na skup znakova sa sredinjim

oznaiteljem (despot, falus, kastracija, sa svim skoko
vima, svim mutacijama, od Gospodara koji kastrira do
kastriranog jarca). S druge strane je veoma razliit ob
lik bunila, takozvano monomanijsko, ili strasno i zah-
tevajue bunilo: spoljna prilika, taka subjektivacije,
koja moe biti bilo ta, mali paket lokalizovanih znako
va, arka, treptaj, feti, ve, cipela, lice koje se okree - ta
taka subjektivacije strmoglavljuje se na pravu liniju,
koja e biti izdeljena na uzastopne procese, sa promen-
Ijivim intervalima. Bunilo delanja vie nego ideje, kau
psihijatri; emocije vie nego imaginacije; zavisno od
postulata" ili nekog saetog obrasca, vie od neke kli
ce u razvoju. Videli smo kako je psihijatrija na poetku
bila ukljetena izmeu tih dvaju tipova bunila: to nije
bilo pitanje nozografije, ve je itav jedan novi materi
jal pristizao sa obeju strana, ili se mogao obeleiti u
tom trenutku, nadilazei reim onoga to se do tada
zvaloludilom". ovek u strasnom ili subjektivnom bu
nilu zapoinje proces, obeleen takom subjektivaci
je. On me voli,on" mi je dao znak; ja se izgraujem kao
subjekat iskazivanja (fluks ponosa, visoki intenzitet);
ponovo padam u stanje subjekta iskaza (on me vara";
to je izdajnik", niski intenzitet). A zatim poinje drugi
proces", u meri u kojoj strasno uranja u liniju bekstva
koja ide iz crne rupe u crnu rupu. Tristan i Izolda idu
strasnom linijom amca koji ih vue: Tristan, Izolda,
Izolda,Tristan...Tu postoji jedan tip bujice rei, strasne
ili subjektivne, odjekujua bujica rei, veoma razliita od
oznaiteljske bujice rei, ili od uestalosti.
Naa su razluivanja, bez sumnje, previe sumarna.

Valjalo bi uzeti svaki sluaj posebno, i traiti koja se ma-
137
ina, ili telo bez organa" nalazi u svakom od sluajeva;

a zatim traiti ta se deava, estice i flukseve, o kojem
je reimu znakova re. elja sklapa uvek zahvaljujui
tome to maina nije mehanizam, a telo nije organi
zam. Ali mazohista, ili narkoman, ili pak alkoholiar, ili
anoreksiar, itd. ne sklapa na isti nain. Oma Fani: slu
aj anoreksije. Reje o fluksu ishrane, ali u svezi sa dru
gim fluksevima, fluksom odevanja na primer (isto
anoreksiarska elegancija, Fanino trojstvo: Virdinija
Vulf, Murnau, Kej Kendal). Anoreksiar za sebe sklapa
telo bez organa od praznina i punoa. Smenjivanje pu
njenja i praenja: anoreksika prodiranja, upijanja ga
ziranih pia. Ne bi ak ni trebalo govoriti o smenjiva-
nju: praznina i punoa su kao dva praga intenziteta, re
je uvek o tome da se pluta u sopstvenom telu. Nije re
o odbacivanju tela, ve o odbacivanju organizma, o
odbacivanju onoga to telo trpi zbog organizma. To
uopte nije regresija, ve involucija, involuirano telo.
Anoreksika praznina nema nikakve veze sa nedostat
kom, to je, naprotiv, nain da se izbegne organska utvr-
enost nedostatka i gladi, u mehaniko vreme obro
ka. Postoji itava jedna ravan sastavljanja anoreksiara,
da bi se napravilo neorgansko telo (to ne znai da je
polno neodreeno: naprotiv, postajanje-enom sva
kog anoreksiara). Anoreksija je politika, mikropoliti-
ka: izbei norme konzumiranja da se ne bi postalo
objektom konzumiranja. To je enski protest, protest
ene koja eli da ima funkcionisanje tela, a ne samo or
gansko i drutveno funkcionisanje, koje je vodi u zavi
snost. Okrenue konzumiranje protiv njega samog: e
sto e biti manekenka - esto e biti kuvarica, letea
kuvarica, davae drugima da jedu, ili e pak voleti da
sedi za stolom a da ne jede, ili e viestruko upijati sit-
138
Dijalozi
ne stvari, male koliine hrane. Kuvarica-manekenka,

meavina koja moe da postoji samo u tom sklopu,
tom reimu, ili e se pak utopiti u druge. Njen cilj je da
iz hrane istrgne estice, siune estice od kojih e mo
i podjednako dobro da napravi i svoju prazninu i svo
ju punou, zavisno od toga da li ih odailje ili prima.
Anoreksiar je zanesenjak: on na nekoliko naina ivi
izdaju ili dvostruko okretanje. Izdaje glad zato to glad
izdaje njega, potinjavajui ga organizmu; izdaje po
rodicu zato to porodica izdaje njega, potinjavajui
ga porodinom obroku i itavoj jednoj politici porodi
ce i konzumiranja (zameniti je neprekidnim, ali neutra-
lizovanim, sterilizovanim konzumiranjem); i najzad, iz
daje hranu zato to je hrana izdajnik po prirodi (ideja
anoreksiara, da je hrana puna larvi i otrova, crva i bak
terija, sutinski neista, te otuda nunost da se odabe
ru i iz nje izdvoje estice, ili da se ona ponovo isplju
ne). Gladna sam kao vuk, kae ona obruavajui se na
dvanemasna jogurta". Zavaraj-glad, zavaraj-porodicu,
zavaraj-hranu. Ukratko, anoreksija je politika pria: bi
ti ono involuirano organizma, porodice ili potroakog
drutva. Politika postoji im postoji kontinuum inten
ziteta (anoreksiarska praznina i punoa), odailjanje i
hvatanje hranljivih estica (izgradnja tela bez organa
naspram dijetetike ili organskog reima), a naroito po
vezivanja flukseva (fluks ishrane se povezuje sa fluk-
som odevanja, fluksom jezika, fluksom seksualnosti:
itavo jedno molekularno postajanje-enom kod ano
reksiara, bilo da je re o mukarcu ili eni). To je ono
to nazivamo reimom znakova. Tu nikako nije re o
deliminim objektima. Tano je da psihijatrija ili psiho
analiza ne razumeju, zato to one sve sputaju na ne-
uroorganski ili simboliki kod (nedostatak, nedosta-
139
tak..."). Tada se pojavljuje drugo pitanje: zato anorek-

siki sklop toliko rizikuje da iskoi iz ina, da postane
smrtonosan? o koje se opasnosti neprestano oeava,
a u koje upada? To je pitanje koje treba obraditi dru
gaije od psihoanalize: treba potraiti koje opasnosti
iskrsavaju u sredini stvarnog eksperimentisanja, a ne
nedostatak koji rukovodi prethodno uspostavljenim
tumaenjem. Ljudi su uvek u sredini nekog poduhva
ta, gde nita ne moe biti odreeno kao iskonsko. Uvek
stvari koje se ukrtaju, nikada stvari koje se umanjuju.
Kartografija, a nikada simbolika.
Smatrali smo da ova digresija na anoreksiju mora

da pojasni stvari. Moda, naprotiv, ne treba umnoa
vati primere, zato to ih ima beskrajno mnogo, i idu u
raznim pravcima. Anoreksija e, posredno, postati sve
znaajnija. Na prvom mestu, u nekom reimu znakova
moramo da razluimo apstraktnu mainu koja ga defi-
nie od konkretnih sklopova u koja stupa: dakle, mainu
subjektivacije od sklopova koji je sprovode, u prii o
Hebrejcima, ali i u toku nekog strasnog bunila, u kon
strukciji nekog dela, itd. Meu tim sklopovima, koji
operiu u veoma razliitim sredinama, u veoma razli
itim epohama, nee biti nikakve uzrone zavisnosti,
ve uzajamnih grananja, susedstava" nezavisnih od
prostorno-vremenske udaljenosti ili blizine. Ista ravan
e se javljati i nanovo javljati na veoma razliitim nivo
ima, u zavisnosti od toga da li se stvari deavaju na
mom" telu, na drutvenom telu, geografskom telu (ali
i moje telo je geografija, ili narod, ili narodi). Nije stvar
u tome da svako proizvodi jedan deo svetske istorije,
ve u tome da se uvek nalazimo o zoni intenziteta ili
fluksa, zajednikoj naem poduhvatu, veoma udalje-
140
Dijalozi
nom svetskom poduhvatu, veoma dalekim geograf

skim sredinama. Otuda tajna bunila: poto pohodi ne
ke oblasti istorije koje nisu proizvoljno odabrane, buni
lo nije lino ili porodino, ve istorijsko-svetsko (ja
sam ivotinja, crnac... sanjao sam o krstakim ratovima,
istraivakim putovanjima s kojih nema izvetaja, o re
publikama bez istorije, o uguenim verskim ratovima,
o revolucijama obiaja, o seobama rasa i kontinenata").
A oblasti istorije pohode bunila i dela, a da nije mogu
e uspostaviti uzrone niti simbolike odnose meu
njima. Tu moe postojati pustinja hipohondrinog te
la, stepa anoreksinog tela, prestonica paranoinog te
la: to nisu metafore izmeu drutava i organizama, ve
kolektivi bez organa koji se ostvaruju u narodu, dru
tvu, sredini ili u ja". Ista apstraktna maina u veoma
razliitim sklopovima. Ne prestajemo da iznova pravi
mo istoriju, ali i obrnuto, nju neprestano pravi svako
od nas, na sopstvenom telu. Koja biste linost eleli da
budete, u kojoj epohi da ivite? A kad biste bili biljka ili
krajolik? Ali vi sve to ve jeste, samo greite u odgovo
rima. Uvek ste sklop za neku apstraktnu mainu, koja
se ostvaruje negde drugde, u drugim sklopovima.
Uvek ste u sredini neega, bilo da ste biljka, ivotinja
ili krajolik. Poznajemo svoje najdrae i blinje, a nikada
svoje susede, koji mogu da budu sa druge planete, ko
ji su uvek sa druge planete. Samo susedi su vani. Isto-
rija je uvod u bunilo, ali je, zauzvrat, bunilo jedini uvod
u istoriju.
Na drugom mestu, postoji beskrajno mnogo rei

ma znakova. Zadrali smo dva, veoma ograniena:
oznaiteljski Reim, koji se navodno ostvaruje u impe
rijalnom despotskom sklopu, a i, u drugaijim uslovi-
141
ma, u interpretativnom paranoinom sklopu - subjek

tivni Reim, koji se navodno ostvaruje u ugovornom
autoritarnom sklopu a i u strasnom ili zahtevajuem
monomanijskom sklopu. Ali ima i mnogo drugih, i na
nivou apstraktnih maina i na nivou njihovih sklopova.
ak je i anoreksija skicirala jo jedan reim, koji smo
sveli na ovu shemu udobnosti radi. Reimi znakova su
bezbrojni: viestruke semiotikeprimitivaca", semiotike
nomada (a oni iz pustinje nisu isti kao oni iz stepe, dok
je putovanje Hebrejaca posebna stvar), semiotika se-
delaca (a koliko je samo sedelakih kombinacija, i se-
delako-nomadskih). Znaenje i oznaitelj nemaju ni
kakvu povlasticu. Valjalo bi istovremeno: prouavati
sve iste reime znakova, sa stanovita apstraktnih ma
ina koje oni uvode u igru, i sve konkretne sklopove,
sa stanovita meavina kojima operiu. Konkretna se
miotika je zameateljstvo, meavina nekoliko reima
znakova. Sve konkretne semiotike su one malog crnca
ili Javanca. Hebrejci mnogo dre do nomadske semio
tike, koju duboko preobraavaju, i imperijalne semio
tike, koju sanjaju da obnove na novim osnovama, tako
to e ponovo izgraditi hram. U bunilu nema istog
strasnog, ve mu se uvek pridruuje klica paranoinog
(ve je Klerambo, psihijatar koji je najbolje razluio dva
oblika bunila, insistirao na njihovoj pomeanosti). Ako
razmatramo jedan detalj, kao to je funkcija-lice u se-
miotikama slikarstva, videemo kako se prave meavi
ne: an Pari je pokazivao da je vizantijsko carsko lice u
anfasu radije ostavljalo dubinu izvan slike, izmeu sli
ke i posmatraa, dok je Kvatroento uveo dubinu na
sliku tako to je dao licu vrednost profila ili ak okreta
nja; ali slika kao to je Duoov Poziv u Tiberijadu pravi
meavinu u kojoj jedan od uenika svedoi o postoja-
142
Dijalozi
nju vizantijskog lica, dok drugi stupa sa Hristom u isto

strasni odnos. ta rei o velikim sklopovima poput
12
kapitalizma" ili socijalizma"? Privreda svakog od njih

i njeno finansiranje uvode u igru veoma raznovrsne ti
pove reima znakova i apstraktnih maina. A psihoa
naliza nije kadra da analizira reime znakova zato to je
i sama meavina, koja deluje istovremeno znaenjem
i subjektivacijom, ne zapaajui meanu narav svog
postupka (njene operacije deluju beskrajnim despot
skim znaenjem, dok su njene organizacije strasne, po
to ustanovljuju neogranien niz linearnih procesa, u
kojem svaki put psihoanalitiar, isti ili novi, igra ulogu
take subjektivacije", sa okretanjem lica: psihoanaliza,
dvostruko beskrajna). Opta semiotika bi, dakle, mora
la da ima prvobitnu, tvoraku, komponentu; ali re bi
bila samo o tome da se pokae kako jedan konkretan
sklop uvodi u igru nekoliko istih reima znakova ili ne
koliko apstraktnih maina, navodei ih da budu zup
anici jedni drugima. Druga komponenta bi bila preo-
braajna; ali onda bi bilo rei o tome da se pokae kako
jedan isti reim znakova moe da se prevede u drugi,
sa kojim preobraajima, sa kojim nepretvorljivim osta
cima, kojim varijacijama i novinama. To bi drugo gle
dite bilo dublje, poto bi pokazivalo ne samo kako se
semiotike meaju, ve i kako se nove semiotike odva
jaju i stvaraju, ili kako su i same apstraktne maine spo
sobne za mutacije, nadahnjujui nove sklopove.
Na treem mestu, reim znakova se nikada ne me
sa sa govorom niti sa jezikom. Uvek se mogu utvrditi
apstraktne organske funkcije koje pretpostavljaju go-
12
Jean Paris, L'Espace et le regard, Seuil.
143
vor (informacija, izraz, znaenje, uinjenje, itd). Moe

se ak pojmiti, u maniru Sosira, a pogotovo omskog,
apstraktna maina koja ne pretpostavlja nita poznato
jeziku: postulira se istorodnost i nepromenljivost, da
invarijante budu pojmljene kao strukturalne ili genet
ske" (nasledno kodiranje).Takva maina moe da uklju
i isto sintaksike, ili ak semantike reime, odbacie
u neku vrstu starinarnice, nazvanepragmatinom", ve
oma raznovrsne promenljive i sklopove koji obdelava-
ju jedan jezik. Takvoj maini neemo zameriti sto je ap
straktna, ve, naprotiv, to to nije dovoljno. Zato to
organske funkcije govora, pa ak niorganon", ne utvr
uju reime znakova. Naprotiv, upravo reimi znakova
(pragmatika) uvruju kolektivne sklopove iskaziva
nja u jeziku kao fluksu izraavanja, istovremeno sa ma-
inskim sklopovima elje u fluksevima sadraja. Tako
da jezik nije nita manje raznorodan u samom sebi ne
go to je u odnosu uzajamnog pretpostavljanja sa ra
znorodnim fluksevima, izmeu njih i sa njime. Ap
straktna maina nikada nije jezika, ve oblikuje
povezivanja, odailjanja i produenja posve raznovr
snih flukseva.
Ne postoje funkcije govora ni organa, niti korpus je

zika, ve mainsko funkcionisanje kolektivnih sklopo
va. Knjievnost, STVAR NARODA, zasto je to mogao da ka
e najusamljeniji, Kafka? Pragmatika je pozvana da na
sebe preuzme itavu lingvistiku. ta radi Rolan Bart u
sopstvenom razviu koje se tie semiotike? Krenuo je
od koncepcijeoznaitelja", pa postao sve strasniji" za
tim je, ini se, razradio istovremeno otvoren i tajnovit
reim, utoliko kolektivniji sto je njegov: pod prividom
line leksike javlja se sintaksika mrea, a pod tom mre-
144
Dijalozi
om pragmatika estica i flukseva, poput neke na sve

mogue naine oborive, preinaive, obojive kartogra
fije. Nainiti knjigu koju bi trebalo mentalno obojiti, to
je ve ono sto je Bart moda pronalazio kod Lojole: lin
gvistika askeza. Izgleda kao dasam sebe objanjava",
a u stvari pravi pragmatiku jezika. Feliks Gatari je napi
sao tekst o sledeim lingvistikim naelima, koja na
svoj nain prekrajaju neke Vajnrajhove, a pogotovo La-
bovljeve teze: 1 pragmatika je kljuna, zato to je ona
istinska politika, mikropolitika govora; 2 ne postoje
univerzalne i invarijante u jeziku, niti upuenost" raz-
luiva od dostignua"; 3 ne postoji apstraktna maina
unutar jezika, ve apstraktne maine koje daju nekom
jeziku taj i taj kolektivni sklop izkazivanja (ne postoji
subjekat" iskazivanja), istovremeno dajui sadraj tom
i tom mainskom sklopu elje (ne postoji oznaitelj e
lje); 4 postoji, dakle, nekoliko jezika u jednom jeziku,
istovremeno sa svim vrstama flukseva u odaslanim, po
vezanim, produenim sadrajima. Pitanje nije dvoje
zino", viejezino", pitanje je da je svaki jezik toliko
dvojezian u samom sebi, viejezian u samom sebi,
da se moe mucati u sopstvenom jeziku, da se bude
stranac u sopstvenom jeziku, to e rei da se uvek te-
raju jo dalje vrhunci deteritorijalizacije sklopova. Kroz
jezik prolaze linije bekstva koje nose njegov renik i
njegovu sintaksu. A bogatstvo renika i bogatstvo sin
takse samo su sredstva u slubi linije koja se, naprotiv,
procenjuje svojom trezvenou, saetou, samom
svojom apstraktnou: involutivna slobodna linija ko
ja utvruje vijuganje neke reenice ili nekog teksta i
ubija stilske figure. Pragmatina linija, linija teita ili
brzine, jeste ona ije idealno siromatvo zapoveda bo
gatstvom drugih.
145
Ne postoje funkcije govora, ve reimi znakova ko

ji istovremeno povezuju flukseve izraavanja i flukseve
sadraja, na potonjima utvrujui sklopove elje, a na
prvima sklopove iskazivanja, koji su upleteni jedni u
druge. Govor nikada nije jedini fluks izraavanja; i fluks
izraavanja nikada nije sam, ve je uvek u vezi sa fluk
sevima sadraja to ih je utvrdio jezik znakova. Kada
razmatramo samo govor, ne pravimo istinsku apstrak
ciju, ve se, naprotiv, liavamo uslova koji bi omogui
li odreivanje apstraktne maine. Kada razmatramo sa
mo fluks pisanja, on moe da se okrene samo sebi, da
upadne u crnu rupu u kojoj se do u beskonanost ne
uje vie nita do odjek pitanja ta pisati? ta pisati?",
a da nikada nita iz toga ne proizae. ini nam se da
ono to Labov u jeziku otkriva kao imanentnu varijaci
ju, nesvodivu na strukturu kao ni na razvoj, upuuje na
stanja povezanosti flukseva, u sadraju i u izraava
nju. Kada neka re dobije drugaije znaenje, ili ak
13
ue u neku drugu sintaksu, moemo biti sigurni da se

ukrstila sa nekim drugim fluksom ili je ula u neki dru
gi reim znakova (na primer, seksualno znaenje koje
moe da dobije re pristigla sa nekog drugog mesta,
ili obrnuto). Nikada nije re o metafori, nema metafo
re, ve samo povezanosti. Poezija Fransoa Vijona: pove
zivanje rei sa tri fluksa, kraa, homoseksualnost, igra. 14
Izuzetan pokuaj Luja Volfsona, mladog izofreniara

studenta jezika", pogreno se svodi na uobiajena psi
hoanalitika i lingvistika razmatranja: nain na koji on
punom brzinom prevodi maternji jezik na neku meavi-
nu drugih jezika - taj nain, ne da se izae iz mater-
13
Upor. kljunu knjigu W. Labova, Sociolinguistique, Minuit.
14
Pierre Guiraud, LeJargon de Villon, Gallimard.
146
Dijalozi
njeg jezika, poto on uva njegovo znaenje i zvuk, ve

da ga se navede na bekstvo ili da ga se deteritorijali-
zuje - sasvim je neodvojiv od anoreksiarskog fluksa
ishrane, od naina na koji on iz tog fluksa upa estice,
sklapa ih punom brzinom, povezuje ih sa verbalnim e
sticama iupanim iz maternjeg jezika. Odailjati ver
15
balne estice koje dolaze ususedstvo" hranljivih e

stica, itd.
Ono to posebno oznaava pragmatiku jezika, u od
nosu na sintaksiki i semantiki vid, nije, dakle, njen
odnos sa psiholokim odreenjima, ili sa situacijom,
okolnostima ili namerama, ve pre injenica da ide do
najapstraktnije u poretku mainskih komponenti. Re
klo bi se da reimi znakova istovremeno upuuju na
dva koordinatna sistema. Ili se, pak, sklopovi koje utvr
uju sputaju na glavnu komponentu kao organizaci
ju moi, sa uspostavljenim poretkom i dominantnim
znaenjima (despotsko znaenje, strasni subjekat iska
zivanja, itd); ili e pak biti upleteni u pokret koji uvek
dalje povezuje njihove linije bekstva i omoguuje im
da otkriju nove konotacije ili orijentacije, ukopavajui
uvek neki drugi jezik u neki jezik. Ili e, pak, apstraktna
maina biti natkodirajua, natkodirae svaki sklop
oznaiteljem, subjektom, itd; ili e, pak, biti mutirajua,
mutaciona, i otkrie pod svakim sklopom vrhunac ko
ji razgrauje glavnu organizaciju, i navodi sklop da ode
u neki drugi. Ili se, pak, sve odnosi na neku struktural
nu ili genetsku ravan organizacije i razvoja, oblik ili su
bjekat; ili se, pak, sve baca na neku ravan konzistencije
na kojoj vie nema niega do diferencijalnih brzina i
15
Louis Wolfson, Le Schizo et les langues, Gallimard.
147
hekceiteta. Na osnovu koordinantnog sistema moe se

uvek rei da ameriki jezik danas zagauje sve jezike -
imperijalizam; ali na osnovu druge reference, anglo
ameriki je zagaen najraznovrsnijim reimima, meu
kojima su black-english, yellow, red ili white english, i
onaj koji bei odasvud, Njujork, grad bez govora. Da
bismo pobrojali te alternative, moramo uvesti treu
komponentu, koja vie nije samo tvoraka i preobra-
ajna, ve dijagramatska i pragmatina. Treba u svakom
reimu i svakom sklopu otkriti vrednost postojeih lini
ja bekstva: kako su ovde obeleene negativnim zna
kom, kako-tako stiu pozitivnost, ali su odseene, ugo
vorene u uzastopnim procesima, kako drugde upadaju
u crne rupe, kako negde prelaze u slubu ratne maine,
ili kako nadahnjuju umetniko delo. I poto su one sve
to istovremeno, valja u svakom trenutku praviti dija
gram, kartografiju onoga sto je zakreno, natkodirano,
ili, naprotiv, mutirajue, na putu osloboenja, i to
upravo iscrtava taj i taj komad za neku ravan konzisten
cije. Dijagramatizam se sastoji od guranja jezika do one
ravni na kojoj imanentna" varijacija vie ne zavisi od
strukture ili razvoja, ve od povezivanja mutirajuih
flukseva, od njihovih brzinskih sloevina, od njihovih
kombinacija estica (u taki u kojoj hranljive, seksual
ne, verbalne, itd. estice doseu zonu susedstva ili ne-
razlunosti: apstraktna maina).
[Beleka . D: kaem sebi da je to ono to sam eleo

da uinim kad sam radio na piscima, Zaher-Mazohu,
Prustu ili Luisu Kerolu. Ono to me je zanimalo, ili je
moralo da me zanima, nije bila ni psihoanaliza ili psihi
jatrija, niti lingvistika, ve reimi znakova tog i tog
autora. To nam je postalo jasno tek kada se Feliks ume-
148
Dijalozi
ao, i kada smo napisali knjigu o Kafki. Moj ideal, kada

piem o nekom piscu, jeste da ne napiem nita to bi
moglo da ga rastui, ili, ako je mrtav, da ga rasplae u
grobu: misliti na autora o kojem se pie. Misliti na nje
ga tako snano da vie ne moe da bude objekat, i da
vie ne moemo da se poistovetimo sa njim. Izbei
dvostruku sramotu - znalaku i roaku. Uputiti sva
kom autoru malo te radosti, te snage, tog ljubavnog i
politikog ivota, svega to je znao da da, da izume.
Mora da su mnogi mrtvi pisci plakali zbog onoga to
se pisalo o njima. Nadam se da je Kafku obradovala
knjiga koju smo napisali o njemu, i zbog toga ta knjiga
nije obradovala nikoga].
Kritika i klinika bi morale strogo da se meaju; ali kri

tika bi bila poput nacrta ravni konzistencije nekog de-
la, sito koje preiava odaslate ili uhvaene estice,
povezane flukseve, postajanja u igri; klinika bi, u skla
du sa svojim osnovnim znaenjem, bila povlaenje li
nija na ravni, ili nain na koji te linije iscrtavaju ravan,
koje su u orsokaku ili zakrene, koje prolaze kroz pra
znine, koje se produavaju, a naroito one linije sa naj
veim nagibom, kako ona vue druge, prema kom od
reditu. Klinika bez psihoanalize i tumaenja, kritika
bez lingvistike i znaenja. Kritika - umetnost povezi
vanja, kao klinika - umetnost odstupanja.Tu bi bila re
samo o znanju:
1 Funkcija linog imena (lino ime ovde nikako ne

0
oznaava osobu kao autora ili subjekat iskazivanja, ve

sklop ili sklopove; lino ime operie individuacijom
preko hekceiteta", a ne preko subjektiviteta). arlota
Bronte oznaava stanje vetrova pre nego osobu, Vir-
149
dinija Vulf oznaava stanje carstava, doba i polova.

Dogaa se da neki sklop postoji odavno, pre nego to
dobije ime koje mu daje osobenu konzistenciju, kao
da se tada odvaja od nekog optijeg reima kako bi do
bio neku vrstu samostalnosti:sadizam",mazohizam".
Zato u tom trenutku ime izoluje sklop, zato od njega
pravi osobeni reim znakova, u skladu sa preobraaj-
nom komponentom? Zato ne postoji i nieizam",
,,prustizam",kafkizam",spinozizam", u skladu sa uop-
tenom klinikom, to jest semiologijom reima znakova,
antipsihijatrijskom, antipsihoanalitikom, antifilozof-
skom? I ta e postati reim znakova, izolovan, imeno
van, u klinikoj struji koja ga nosi? Ono to opinjava u
medicini jeste to to ime lekara moe da poslui ozna
avanju skupa simptoma: Parkinson, Roder...Tada li
no ime postane vlastita imenica ili pronalazi svoju
funkciju. To znai daje lekar napravio novu grupaciju,
novu individuaciju simptoma, novi hekceitet, razdvo
jio je reime koji su dotada bili pomeani, spojio je se-
kvence do tada razdvojenih reima. Ali kakva je razli
16
ka izmeu lekara i bolesnika? I bolesnik daje svoje lino

ime. To je Nieova ideja: pisac, umetnik, kao lekar-bo-
lesnik neke civilizacije. to vie budete pravili sopstve-
ni reim znakova, manje ete biti osoba ili subjekat, a
vie kolektiv" koji sree druge, koji se povezuje i ukr
ta sa drugima, reaktivirajui, izumevajui, futuriui,
operiui nelinim individuacijama.
2 Reim znakova ne utvruje lingvistika nita vie

nego psihoanaliza. Naprotiv, on je taj koji e utvrditi
16
Jedina knjiga koja postavlja ovaj problem, na primer u isto-
riji medicine, ini nam se da je Cruchetova knjiga, De la methode
en medecine, P.U.F.
150
Dijalozi
taj i taj sklop iskazivanja u fluksevima izraavanja, taj i

taj sklop elje u fluksevima sadraja. A pod sadrajem
ne podrazumevamo samo ono o emu govori pisac,
njegovesiee i subjekte", u dvostrukom znaenju rei
sujet" - teme koje obrauje i likovi koje uvodi na sce
nu - ve mnogo vie sva stanja elje koja su unutar ili
izvan dela i koja se sklapaju sa njim, u susedstvu". Ni
kada ne razmatrati samo jedan fluks; razluivanje sa-
draj-izraz i sam je toliko relativan da se dogaa da
fluks sadraja pree u izraavanje, u meri u kojoj ulazi
u sklop iskazivanja u odnosu na druge flukseve. Svaki
sklop je kolektivan, postoje sainjen od nekoliko fluk
seva koji nose osobe i stvari, i ne dele se niti se oku
pljaju, osim u mnotvenosti. Na primer, kod Zaher-Ma-
zoha, fluks bola i ponienja za izraz ima ugovorni sklop,
Mazohove ugovore, ali ti ugovori su i sadraji u odno
su na izraz autoritarne ili despotske ene. Svaki put
moramo upitati sa ime je fluks pisanja u vezi. Tako i
ljubavno pismo kao sklop iskazivanja: ljubavno pismo
je veoma vano, pokuali smo da ga opiemo i da po
kaemo kako funkcionie, i u vezi sa ime, kad je re o
Kafki - prvi zadatak bi bio da se proue reimi znako
va koje koristi neki autor, i kojim meavinama operie
(tvoraka komponenta). Da ostanemo na dvama veli
kim sumarnim sluajevima koje smo razluili, despot
skom oznaiteljskom reimu i subjektivnom strasnom
reimu, i tome kako su se oni kombinovali kod Kafke -
Zamak kao zraee despotsko sredie, ali i kao smenji-
vanje dovrenih Procesa u nizu susednih delova. Kako
se drugaije kombinuju kod Prusta: u odnosu na arli-
sa, jezgro galaksije ije spirale obuhvataju iskaze i sadr
aj; u odnosu na Albertinu, koja, naprotiv, prolazi kroz
niz dovrenih linearnih procesa, proces sna, proces Iju-
151
bomora, proces utamnienja. Nema mnogo autora po

put Prusta, koji su u igru uveli toliko reima znakova
kako bi od njih sklopili svoje delo. Osim toga, svaki put
se izrode novi reimi, tamo gde ono to je bilo izraz u
prethodnima postaje sadraj u odnosu na nove oblike
izraza; nova upotreba jezika iskopava iz govora novi je
zik {preobraajna komponenta).
3 No, najzad, kljuan je nain na koji svi reimi zna

kova idu po liniji nagiba, promenljivoj sa svakim auto
rom, iscrtavaju ravan konzistencije ili sloevine, koja
odlikuje to i to delo ili taj i taj skup dela: ne ravan u du
hu, ve stvarnu ravan, imanentnu i prethodno nepo
stojeu, koja prekraja sve linije i ukrtanje je svih rei
ma (dijagramatska komponenta): Talas Virdinije Vulf,
Lavkraftova Hipersfera, Prustova Paukova mrea, Klaj-
stov Program, Kafkina funkcija-K, Rizosfera... tu vie
uopte nema odredivog razluivanja sadraja od izra
za; vie se ne moe znati je li to fluks rei ili alkohol, to
liko se opijamo istom vodom, ali i toliko govorimo uz
pomomaterijala koji su neposredniji, fluidniji, ustri
ji od rei"; vie se ne moe znati je li to hranljivi ili ver
balni fluks, toliko je anoreksija reim znakova, a znaci
su reim kalorija (verbalna agresija kada neko, prerano
ujutru, prekine tiinu; Nieov, Prustov, Kafkin hranljivi
reim ujedno je i pisanje, i oni ga tako i shvataju; jesti-
govoriti, pisati-govoriti, nikada neete uhvatiti samo
jedan fluks). Vie ne postoje estice s jedne strane, a
sintagme sa druge, postoje samo particles koje ulaze u
susedstvo jedne sa drugima, u skladu sa ravni imanen-
cije.Palo mi je na pamet", kae Virdinija Vulf,da ono
to sada elim da radim jeste da zasitim svaki atom." Ni
tu vie nema oblika koji se organizuju u odnosu na ne-
152
Dijalozi
ku strukturu, ni koji se razvijaju u odnosu na neku ge

nezu; nema ni subjekata, osoba ili odlika to se daju
odrediti, oblikovati, razviti. Vie nema niega osim e
stica, particles koje se definiu jedino odnosima kreta
nja i mirovanja, brzine i sporosti, diferencijalnim brzin
skim sloevinama (i ne pobeuje nuno brzina, niti je
sporost nuno manje brza). Vie ne postoji nita osim
hekceiteta, preciznih individuacija bez subjekta, koje
se definiu jedino afektima i moima (i ne pobeuje
nuno najjai, niti je on najbogatiji afektima). Ono to
je nama najvanije kod Kafke jeste upravo nain na ko
ji ih, kroz sve reime znakova to ih koristi ili sluti (ka
pitalizam, birokratija, faizam, staljinizam, sve avol
ske sile budunosti"), navodi da pobegnu ili odu na
ravan konzistencije stoje poput imanentnog polja e
lje, jo nedovrenog, ali nikada odsutnog niti zakono
davnog, a ni subjektivizujueg. Knjievnost? Ali vidimo
da Kafka dovodi knjievnost u neposrednu vezu sa ma
inom manjine, novim kolektivnim sklopom iskaza za
nemaki (sklop manjina u austrijskoj carevini ve je, sa
mo na drugi nain, bila Mazohova ideja). Vidimo da
Klajst dovodi knjievnost u neposrednu vezu sa rat
nom mainom. Ukratko, kritika-klinika mora da sledi li
niju najveeg nagiba jednog dela, a da istovremeno
dosegne njegovu ravan konzistencije. Natali Sarot je
pravila veoma znaajno razluivanje kada je organiza
ciji oblika i razvoju likova ili naravi suprotstavljala itavu
tu drugu ravan kroz koju prolaze estice neke nepo
znate materije,i koje, poput kapljica ive, neprestano
tee da se, kroz omotae to ih razdvajaju, spoje i po-
meaju u jedinstvenu masu" : kolektivni sklop iskazi-
17
17 Nathalie Sarraute, L'Ere du soupcon, Gallimard, str. 52.
153
vanja, deteritorijalizovani pripev, ravan konzistencije

elje, gde lino ime dostie najvii stepen individual
nosti tako to potpuno gubi linost - postaja nje-ne-
primetnim, Miica Jozefina.
154
Poglavlje IV
Politike
Dijalozi
PRVI DEO
Bilo da smo jedinke ili grupe, sainjeni smo od lini
ja, a te su linije po prirodi veoma raznovrsne. Prva vrsta
linija koja nas sainjava jeste viedelna, sa tvrdom vie-
delnou (ili, bolje reeno, ve ima mnogo linija te vr
ste); porodica-zanimanje; posao-odmor; porodica-a za
tim kola-a zatim vojska-a zatim fabrika-a zatim
penzija. I svaki put nam se, od dela do dela, kae: sada
vie nisi beba; a u koli, ovde ti vie nije kao u porodi
ci; a u vojsci, tamo vie nije kao u koli... Ukratko, sve vr
ste dobro utvrenih delova, u svim vrstama pravaca,
koji nas presecaju u svakom smislu, paketi izdeljenih
linija. Istovremeno, imamo linije viedelnosti koje su
mnogo meke, na neki nain molekularne. Nije da su
one intimnije ili linije, jer prolaze kroz drutva i grupe
kao i kroz jedinke. Iscrtavaju mala preinaenja, skreu
s puta, skiciraju padove ili polete: svejedno nisu manje
precizne, ak upravljaju nepovratnim procesima. Ali to
su molekularni fluksevi sa pragovima ili kvantima pre
nego molarne linije u delovima. Preden je prag koji se
ne poklapa nuno sa nekim delom vidljivijih linija. Mno
go stvari se deava na toj drugoj vrsti linija, postajanja,
mikropostajanja, koja nemaju isti ritam kao naaisto-
rija". Zbog toga su tako mune porodine istorije, ta
157
oznaivanja, podseanja, dok sve nae istinske prome-

ne prelaze negde drugde, neka druga politika, neko
drugo vreme, neka druga individuacija. Zanimanje ni
je tvrdi deo, ali i ta je to to prolazi ispod njega, koje
se to veze, koje privlanosti i odbojnosti ne poklapaju
sa tim delovima, koja tajna ludila to su ipak u vezi sa
javnim moima: na primer, biti profesor, ili pak sudija,
advokat, raunovoa, kuna pomonica? - Istovreme
no, kao da postoji i trea vrsta linija, jo udnija: kao da
nas neto nosi, kroz nae delove, preko naih pragova,
prema nekom nepoznatom odreditu, nepredvidivom,
prethodno nepostojeem. Ta je linija jednostavna, ap
straktna, a ipak je najsloenija od svih, najvijugavija: to
je linija teita ili brzine, to je linija bekstva ili najveeg
nagiba (linija koju treba da opie teite odista je ve
oma jednostavna i, kako on misli, u najveem broju slu
ajeva to je prava linija... ali kad se osmotri sjedne dru
ge strane, ima u ovoj liniji neeg veoma tajanstvenog.
Jer ona ne opisuje nita drugo sem putanje kojom se
kree dua plesaeva...") Ova linija izgleda kao da
1
izranja kasnije, da se izdvaja iz dveju drugih, ako uop

te uspe da se izdvoji. Jer, moda ima ljudi koji nema
ju tu liniju, koji imaju samo druge dve, ili koji imaju sa
mo jednu, koji ive samo na jednoj. Ipak, na drugi
nain, ta je linija tu sve vreme, iako je ona suprotno od
sudbine: ne mora da se izdvaja iz drugih, ona je prva,
a druge proizilaze iz nje. U svakom sluaju, ove tri lini
je su imanentne, upletene jedne u druge. Imamo isto
onoliko isprepletanih linija koliko ih ima aka. Drugai-
1
Hajnrih fon Klajst, O marionetskom pozoritu", u Izabrana de
la - Pripovetke, drame, pisma, preveo Zoran Gluevi, Prosveta, Be
ograd, 1964, str. 423-424.
158
Dijalozi
je smo sloeni od ake. Ono to nazivamo raznim ime

nima - izoanaliza, mikropolitika, pragmatika, dijagra-
matizam, rizomatika, kartografija - nema drugog pred
meta do izuavanja tih linija, u grupama ili jedinkama.
U jednoj divnoj noveli, Ficderald objanjava da se

jedan ivot uvek odvija u raznim ritmovima, raznim br
zinama. Poto je Ficderald iva drama i definie ivot
2
procesom unitavanja, njegov tekst je crn, ali nita ma

nje egzemplaran zbog toga, poto udahnjuje ljubav u
svaku reenicu. Nikada nije imao vie duha nego kada
je govorio o svom gubitku duha. Dakle, on kae da za
njega najpre postoje veliki delovi linije: bogat-siroma-
an, mlad-star, uspeh-gubitak uspeha, zdravlje-bolest,
ljubav-gaenje, kreativnost-neplodnost, u odnosu sa
drutvenim dogaajima (ekonomska kriza, krah berze,
uspon filma koji zamenjuje roman, nastanak faizma,
sve vrste stvari raznorodnih po potrebi, ali iji delovi
odgovaraju jedni drugima i nasru jedni na druge). Fic
derald to naziva usecima, svaki deo oznaava ili moe
da oznai jedan usek.To je tip linije, izdeljena linija, ko
ji se tie svih nas tog i tog datuma, na tom i tom mestu.
Bilo da se kree ka propadanju ili ka unapreenju, ne
menja bogzna ta (ivot koji je ostvaren na taj nain ni
je bolji, ameriki sanje poeti kao ista a postati mili-
oner isto kao i obrnuto, to su isti delovi linije). A Ficde
rald kae neto drugo, u isto vreme: postoje linije
pukotine, koje se ne poklapaju sa linijama viedelnih
velikih useka. Ovoga puta bi se reklo da je tanjir napu-
kao. Ali, ba kada je sve u redu, ili je sve jo bolje na
drugoj liniji, pukotina nastaje na toj novoj, tajna, ne-
2
Fitzgerald, La Felure, Gallimard.
159
primetna, oznaavajui prag umanjenja otpora, ili uve

anje praga potrebe: vie se ne podnosi ono to se
podnosilo ranije, jue jo; raspodela elje se promeni-
la u nama, nai odnosi brzine i sporosti su se preinai
li, stie nam novi tip teskobe, ali i nova vedrina. Flukse
vi su se promenili, ba kad je vae zdravlje bolje, vae
bogatstvo bezbednije, va dar potvreniji, tada nasta
je mala naprslina koja e skrenuti liniju. Ili pak obrnu
to: poee da vam bude bolje kada sve puca na dru
goj liniji - ogromno olakanje. Vie ne podnositi neto
moe da bude napredak, ali moe da bude i staraki
strah ili razvoj paranoje. Moe da bude savreno tana
politika ili afektivna procena. Ne menjamo se, ne sta-
rimo na isti nain, od linije do linije. Meka linija svejed
no nije linija, intimnija. Mikropukotine su takoe ko
lektivne, nita manje nego makropukotine, i line su.
- Osim toga, Ficderald govori i o treoj liniji, koju na
ziva linijom prekida. Reklo bi se da se nita nije prome-
nilo, a ipak se sve promenilo. Sigurno je da ovu liniju
ne ine veliki delovi, promene ili ak putovanja; ali ni
tajnije mutacije, pokretni i tekui pragovi, iako su joj
oni veoma blizu toga. Pre bi se reklo da je dosegnut
apsolutni" prag. Vie nema tajne. Postali smo kao ceo
svet, ali smo upravo odcelog sveta" nainili postojanje.
Postali smo neprimetni, potajni. Izveli smo neobino
nepokretno putovanje. Uprkos razliitim tonovima, to
je pomalo kao kad Kjerkegor opisuje viteza vere: JA GLE
DAM SAMO NA KRETANJA : vitez vie nema delove pomi-
3
renosti sa sudbinom, ali vie nema ni gipkost pesnika

3
Kjerkegor, Strah i drhtanje, preveo Slobodan unji, Plato, Be
ograd, 2002, str. 188. (i nain na koji Kjerkegor, u odnosu na pokret,
skicira niz scenarija koji ve pripadaju filmu).
160
Dijalozi
ili plesaa, ne da se videti, pre bi liio na graanina, po

reznika, duandiju, plee sa takvom preciznou da bi
se reklo kako prosto hoda ili je ak nepokretan, mea
se sa zidom, ali je zid postao iv, obojio se u sivo, ili je,
poput Pink Pantera, obojio svet svojom bojom, stekao
je neto neranjivo, i zna da se volei, ak volei i da bi
smo voleli, moramo zadovoljiti sobom, napustiti lju
bav i sopstvo... (udno je to je i Lorens napisao sline
stranice). Vie nije nita do apstraktna linija, isti po
kret to ga je teko otkriti, nikada ne poinje, uzima
stvari od sredine, uvek je u sredini - u sredini drugih
dveju linija? Ja gledam samo na kretanja".
Kartografija koju danas predlae Delinji kada prati

putanju autistine dece: uobiajene linije, kao i meke
linije, na kojima dete pravi sponu, pronalazi neto, plje
sne rukama, otpevui pripev, okrene se i vrati, a zatim
linije hoda", upletene u druge dve. Sve te linije su iz-
4
meane. Delinji pravi geoanalizu, analizu linija koja ide

svojim putem daleko od psihoanalize, i ne tie se sa
mo autistine dece, ve sve dece, svih odraslih (vidite
kako neko hoda ulicom, ako nije previe upleten u svo
ju tvrdu viedelnost, kakve sitne izume ubacuje u to),
i ne samo njihovog hoda, ve i kretnji, afekata, govora,
stila. Valjalo bi, najpre, dati precizniji status trima linija
ma. Za molarne linije tvrde viedelnosti moe se na
znaiti izvestan broj odlika koje objanjavaju njihov
sklop, ili pre njihovo funkcionisanje u sklopovima koji
ma pripadaju (a nema sklopa koji ih ne doputa). Ovo
su otprilike odlike prve vrste linije.
4
Fernand Deligny, Cahiers de l'immuable, Recherches.
161
1 Delovi linija zavise od binarnih maina, veoma ra

znovrsnih po potrebi. Binarne maine drutvenih klasa,
polova, mukarac-ena, uzrasta, dete-odrastao ovek,
rasa, belac-crnac, sektora, javni-privatni, subjektivacija,
kod kue-ne kod kue. Te su binarne maine utoliko
sloenije to se ponovo prekrajaju, ili se sudaraju, suo
avaju, i odsecaju i nas u svakom smislu. I one nisu su
marno dvojne, pre su dihotomijske: mogu da operiu
dijahronijski (ako nisi ni a ni b, onda si c: dvojnost se
prebacila, i vie se ne tie elemenata koje treba isto
vremeno izabrati, ve uzastopnih izbora; ako nisi ni crn
ni beo, onda si melez; ako nisi ni mukarac ni ena, on
da si transvestit: svaki put kad maina binarnih eleme
nata bude proizvela binarne izbore meu elementima
koji nisu ulazili u prvu podelu).
2 Delovi linije obuhvataju i dispozitive vlasti, veo

ma raznovrsne, i svaki od njih uvruje kod i teritori
ju odgovarajueg dela. To su dispozitivi iju je analizu
Fuko odgurao onako daleko time sto je odbio da u nji
ma vidi jednostavna ispoljavanja prethodno postoje
eg dravnog aparata. Svaki dispozitiv vlasti jeste slo-
evina kod-teritorija (ne prilazi mojoj teritoriji, ovde ja
zapovedam...). G. de arlis se rui kod ge Verdiren za
to to se usudio da napusti svoju teritoriju i to njegov
kod vie ne funkcionie. Viedelnost susednih kance
larija kod Kafke. Otkrivajui tu viedelnost i raznorod
nost modernih vlasti Fuko je uspeo da prekine sa u
pljim apstrakcijama drave i zakona kao takvog", i da
obnovi itavu grau politike analize. Nije da dravni
aparat vie nema smisla: on i sam ima veoma osobenu
funkciju, poto natkodira sve delove, i one koje preuzi
ma na sebe u tom i tom trenutku i one koje ostavlja iz-
162
Dijalozi
van sebe. Ili, bolje reeno, dravni aparat je konkretni

sklop koji ostvaruje mainu za natkodiranje nekog dru
tva. Ta maina nije, dakle, sama drava, to je apstrakt
na maina koja organizuje dominantne iskaze, saobra-
zna dela i oseanja, delove linija koji je nose na druge
delove linija. Apstraktna maina za natkodiranje osigu
rava homogenizaciju razliitih delova linija, njihovu
razmenjivost, njihovu prevodivost, upravlja prelae
njem iz jednih u druge i time koji e pri tom prelaenju
imati prednost. Ne zavisi od drave, ve njena uinko
vitost zavisi od drave kao sklopa koji je ostvaruje na
drutvenom polju (na primer, razliiti monetarni delo
vi, razliite vrste moneta imaju pravila razmenjivosti,
meu sobom i sa dobrima, koja upuuju na centralnu
banku kao aparat drave). Grka geometrija je funkci-
onisala kao apstraktna maina koja je organizovala
drutveni prostor, pod uslovima konkretnog sklopa
vlasti u polisu. Danas emo upitati koje su to apstrakt
ne maine za natkodiranje to se primenjuju u odnosu
na oblike moderne drave. Moemo ak da pojmimo
znanja" koja se nude na uslugu dravi, nudei se nje
nom ostvarivanju, tvrdei da obezbeuju najbolje ma
ine u odnosu na zadatke ili ciljeve drave: danas in
formatika? Ali i humanistike nauke? Ne postoje
dravne nauke, ve apstraktne maine koje su u odno
su meuzavisnosti sa dravom. Zbog toga, na liniji tvr
de viedelnosti, moramo da razluimo dispozitive mo
i koji kodiraju razne delove, apstraktnu mainu koja ih
natkodira i upravlja njihovim odnosima, dravni apa
rat koji ostvaruje tu mainu.
3 Najzad, itava tvrda viedelnost, sve linije tvrde

viedelnosti okruuju izvesnu ravan, koja se tie i obli-
163
ka i njihovog razvoja, subjekata i njihovog oblikovanja.

Ravan organizacije, koja uvek raspolae jednom dodat
nom dimenzijom (natkodiranje). Edukacija subjekta i
harmonizacija oblika nisu prestale da pohode nau kul
turu, da nadahnjuju izdeljenost, izgradnju ravni, binar
ne maine koje ih presecaju i apstraktne maine koje ih
prekrajaju. Kao to kae Pjeret Fletio, kada jedan obris
pone da podrhtava, kada deo posrne, pozivamo stra
ni Optiki nian da kroji i Laser da ponovo dovede u
red oblike, a subjekte vrati na njihovo mesto.
ini se da je status drugih vrsta linija posve razliit.

Tu delovi nisu isti, poto deluju pragovima, izgrauju
Rostajanja, blokove postajanja, oznaavaju kontinuu
me intenziteta, povezivanje flukseva. Apstraktne ma
ine tu nisu iste, budui da mutiraju i ne natkodiraju,
oznaavaju svoje mutacije na svakom pragu i pri sva
kom povezivanju. Ravan nije ista, ravan konzistencije ili
imanencije to iz oblika upa estice meu kojima po
stoje samo odnosi brzine ili sporosti, a iz subjekata
afekte koji operiu samo individuacijama krozhekce-
itete". Binarne maine vie ne zagrizaju u to stvarno, ne
zato to bi se promenio dominantni deo (ta i ta dru
tvena klasa, taj i taj pol...), a ni zato to bi se nametnu
le meavine biseksualnog tipa, meavina klasa: napro
tiv, zato to molekularne linije omoguuju da meu
delovima teku fluksevi deteritorijalizacije koji vie ne
pripadaju nijednom ni drugom, ve izgrauju asime
trino postajanje i jednog i drugog, molekularnu sek
sualnost koja vie nije seksualnost mukarca ili ene,
molekularne mase koje vie nemaju obris klase, mole
kularne rase kao male linije koje vie ne odgovaraju ve
likim molarnim opozicijama. Tu svakako nije re o sin-
164
Dijalozi
tezi dva dela, o sintezi 1 i 2, ve o treem koji uvek do

lazi sa nekog drugog mesta i remeti binarnost to dvo
je time to se u njihovu suprotstavljenost ne upisuje
nita vie nego u njihovu komplementarnost. Nije re
o tome da se na liniji prethodnim delovima doda neki
novi deo (trei pol, trea klasa, tree doba), ve da se
povue druga linija nasred one izdeljene, nasred nje
nih delova, ili linija koja ih nosi u skladu sa promenlji-
vim brzinama i sporostima, u pokretu bekstva ili fluksa.
Da se uvek govori kao geograf: pretpostavimo da se
izmeu Zapada i Istoka smesti izvesna viedelnost, na-
spramna u nekoj binarnoj maini, ureena u dravnim
aparatima, viedelnost koju je neka apstraktna maina
natkodirala kao nacrt za svetski Poredak. Tada dolazi
do destabilizacije" od Severa ka Jugu, kao to melan-
holino kae iskar d'Esten, i nastaje potok, ak poma
lo dubok potok, koji ponovo uvodi sve u igru i skree s
puta ravan organizacije. Ovde Korzikanac, negde dru-
gde Palestinac, skreta aviona s trase, plemenski priti
sak, feministiki pokret, zeleni ekolog, ruski disident,
uvek e neko izroniti na jugu. Zamislite Grke i Trojance
kao dva suprotstavljena dela, licem u lice; ali evo stiu
Amazonke, poinju da obaraju Trojance, tako da Grci
viu Amazonke su sa nama", ali one se okreu protiv
Grka, zaskau ih s lea silinom bujice.Tako poinje Klaj-
stova Pentezileja. O velikim prekidima, o velikim opozi
cijama uvek se moe pregovarati; ali ne i o maloj puko
tini, neprimetnim prekidima, koji dolaze sa juga.
Kaemojug", ne pridajui mu znaaj. Govorimo o jugu
kako bismo oznaili pravac koji vie nije pravac linije u
delovima. Ali svako ima svoj jug, smeten bilo gde, to
e rei liniju nagiba ili bekstva. Nacije, klase, polovi, svi
165
imaju svoj jug. Godar: ono to je vano nisu samo dva

tabora suprotstavljena na velikoj liniji na kojoj se su
kobljavaju, ono sto je vano jeste i granica, preko koje
sve prelazi i ide po drugaije orijentisanoj molekular
noj izlomljenoj liniji. Maj '68 bio je eksplozija takve mo
lekularne linije, upad Amazonki, granica koja je povla
ila svoju neoekivanu liniju, vukui delove kao
istrgnute blokove koji se vie nisu prepoznavali.
Moe nam se zameriti da ne izlazimo iz dvojnosti, sa
dve vrste linija, razliito iseenih, planskih, mainiranih.
Ali ono to definie dvojnost nije broj lanova, isto kao
to ne izlazimo iz dvojnosti dodavanjem drugih lano
va (x > 2). Iz dvojnosti zaista izlazimo tek kada preme-
stimo lanove poput nekog tereta, i kada izmeu la
nova, bilo da ih je dva ili vie, pronaemo uski prolaz,
poput ivice ili granice koja e od skupa nainiti mno-
tvenost, nezavisno od broja uesnika. Ono to naziva
mo sklopom jeste upravo mnotvenost. No, bilo koji
sklop nuno obuhvata linije tvrde i binarne viedelno
sti, nita manje nego molekularne linije, ili linije ruba,
bekstva ili nagiba. Ne ini nam se da dispozitivi moi
ulaze u sastav sklopova, ve da im pripadaju u dimen
ziji u kojoj svaki sklop moe da se zanjie ili da se presa
vije. Ali upravo u meri u kojoj dvojnosti pripadaju toj di
menziji, neka druga dimenzija sklopa ne sainjava
dvojnost sa njom. Ne postoji dvojnost izmeu natkodi-
rajuih apstraktnih maina i apstraktnih maina muta
cije: potonje su izdeljene, organizovane, natkodiraju ih
druge maine istovremeno ih podrivajui, a obe se ob-
delavaju u okviru sklopa. Isto tako nema dvojnosti iz
meu dveju ravni transcendentne organizacije i ima
nentne konzistencije: iz oblika i subjekata prve ravni
166
Dijalozi
druga neprestano upa estice meu kojima postoje

samo odnosi brzine i sporosti, isto kao to se na ravni
imanencije uzdie ova druga, obdelavajui je kako bi
blokirala pokrete, uvrstila afekte, organizovala oblike
i subjekte. Indikatori brzine pretpostavljaju oblike koje
rastvaraju, nita manje nego to organizacije pretpo
stavljaju rastopljen materijal koji onda dovodi u red. Ne
govorimo, dakle, o dvojnosti izmeu dveju vrsta stva
ri", ve o mnotvenosti dimenzija, linija i pravaca u okvi
ru sklopa. Na pitanje kako elja moe da eli sopstveno
guenje, kako moe da eli sopstveno ropstvo, odgo
varamo da moi koje unitavaju ili podjarmljuju elju
ve pripadaju samim sklopovima elje: dovoljno je da
elja prati tu liniju, da je ponese, poput broda, taj vetar.
Nema nita vie elje za revolucijom nego elje za mo
i, elje za tlaenjem ili za time da se bude tlaen; ali re
volucija, tlaenje, mo, itd, jesu sadanje komponente
datog sklopa. Nije da su te linije prethodno postojee;
one se povlae, sainjavaju se, imanentne jedne drugi
ma, umeane jedne u druge, dok istovremeno nastaje
sklop elje, sa svojim isprepletanim mainama i svojim
ispresecanim ravnima. Ne zna se unapred ta e funkci-
onisati kao linija nagiba, niti se zna oblik onoga to e
je pregraditi. To vai za neki muziki sklop, na primer:
sa njegovim kodovima i teritorijalnostima, prinudama
i aparatima moi, dihotomizovanim merama, melodij-
skim i harmonijskim oblicima koji se razvijaju, njego
vom transcendentnom ravni organizacije, ali i sa njego
vim menjaima brzine meu zvunim molekulima,
njegovim nepulsnim vremenom", umnoavanjima i
rastvaranjima, postajanjima-detetom, postajanjima-e-
nom, ivotinjom, njegovom imanentnom ravni konzi
stencije. Takva je dugo bila uloga moi Crkve u muzi-
167
kim sklopovima, i ono to su muziari uspevali da ugu

raju unutra, ili u sredinu. To vai za svaki sklop.
Ono to bi valjalo uporediti u svakom sluaju jesu
pokreti deteritorijalizacije i procesi reteritorijalizacije
koji se pojavljuju u nekom sklopu. Ali ta znae te rei
koje Feliks izumeva da bi od njih nainio promenljive
koeficijente? Mogli bismo nanovo krenuti zajednikim
linijama evolucije oveanstva: ovek, deteritorijalizo-
vana ivotinja. Kada nam kau da primat odvaja pred
nje ape od zemlje i da ruka najpre slui za kretanje, a
zatim za hvatanje, to su pragovi ili kvanti deteritorija
lizacije, ali uvek uz pratnju reteritorijalizacije: ruka po
kretaka kao deteritorijalizovana apa reteritorijalizu-
je se na granama kojima se slui pri prelaenju s drveta
na drvo; ruka hvataica kao deteritorijalizovano kreta
nje reteritorijalizuje se na iupanim, pozajmljenim ele
mentima nazvanim orua, kojima e vitlati ili neto po
kretati. Ali orue tap" i samo je deteritorijalizovana
grana; a veliki ovekovi izumi podrazumevaju prelazak
u stepu kao deteritorijalizovanu umu; istovremeno se
ovek reteritorijalizuje na stepu. Za dojku se kae da je
deteritorijalizovana lezda sisara, kroz uspravljanje te
la; a usta su deteritorijalizovana njuka, kroz posuvra-
enje sluzokoe ka spolja (usne): ali dolazi i do uzvrat
ne reteritorijalizacije usana na dojku i obrnuto, tako da
kroz tela i sredine prolaze veoma razliite brzine dete
ritorijalizacije, diferencijalne brzine, ije e komple
mentarnosti oblikovati kontinuume intenziteta, ali e
ostaviti prostor i za procese reteritorijalizacije. Sve u
svemu, Zemlja, deteritorijalizovana (pustinja raste..."),
i nomad, ovek zemlje, ovek deteritorijalizacije - iako
je istovremeno ovek koji se ne pomera, ostaju okae
ni u sredini, pustinja ili stepa.
168
Dijalozi
DRUGI DEO
No, upravo na konkretnim drutvenim poljima, u
tom i tom trenutku, valja prouavati poredbene pokre
te deteritorijalizacije, kontinuume intenziteta i povezi
vanje flukseva koje ona oblikuju. Uzeemo primere iz XI
veka: pokret bekstva monetarnih masa; veliku deterito-
rijalizaciju seljakih masa, pod pritiskom poslednjih in
vazija i sve veih zahteva vlastele; deteritorijalizacija ple
mikih masa, koja poprima raznovrsne oblike, kao sto je
krstaki rat, nastanjivanje u gradovima, novi tipovi eks
ploatacije zemlje (zakup ili unajmljivanje); nova lica gra
dova, ije je opremanje sve manje teritorijalno; deterito
rijalizacija Crkve, uz oduzimanje zemlje, mir Boji",
organizovanje krstakih ratova; deteritorijalizacija ene
uz pomo viteke, a zatim i kurtoazne ljubavi. Krstaki
ratovi (raunajui i deje) mogu se javiti kao prag pove
zivanja svih tih pokreta. Na neki nain emo rei da u
jednom drutvu prve dolaze linije, pokreti bekstva. Jer
su ti pokreti daleko od toga da budu bekstvo izvan dru
tva, daleko od toga da budu utopijski ili ak ideoloki,
ve su sastavni delovi drutvenog polja, kojem iscrtava-
ju nagib i granice, itavo postajanje. Ukratko, kao da vi
dimo marksistu kako govori da drutvo protivrei sa
mom sebi, da se definie svojim protivrenostima, a
169
naroito klasnim protivrenostima. Mi radije kaemo da

u jednom drutvu sve bei i da se drutvo definie lini
jama bekstva koje utiu na mase svih vrsta (jo jednom
je masa" molekularni pojam). Drutvo, ali i kolektivni
sklop, definie se najpre vrhuncima deteritorijalizacije,
fluksevima deteritorijalizacije. Velike geografske pusto
lovine istorije jesu linije bekstva, to jest duga putovanja,
peice, na konju ili brodom: putovanje Hebrejaca kroz
pustinju, putovanje Gejseriha Vandala preko Sredozem
nog mora, putovanje nomada kroz stepu, dugo putova
nje Kineza - uvek se stvara na liniji bekstva, svakako ne
zato to se zamilja ili sanja, ve, naprotiv, zato to se tu
iscrtava stvarno, i to se tu gradi ravan konzistencije. Be-
ati, ali beei traiti oruje.
To prvenstvo linija bekstva ne treba razumeti hrono-
loki, ali ne ni u smislu nekakve vene optosti.To je pre
injenica i neugodno pravo: nepulsno vreme, hekceitet
poput vetra koji se die, pono, podne. Jer se reteritori
jalizacije izvode u isto vreme: monetama, na novim to
kovima; ruralna, na novim nainima eksploatacije; urba
na, na novim funkcijama, itd. U meri u kojoj se taloe te
nove reteritorijalizacije izdvaja se nova klasa", koja ima
naroite koristi od njih, i kadra je da homogenizuje i
natkodira sve njihove delove. Sve u svemu, trebalo bi
razluiti kretanja masa svih vrsta, sa njihovim osobe-
nim koeficijentima brzine, od stabilizacije klasa, sa nji
hovim delovima rasporeenim u reteritorijalizaciji sku
pa - ista stvar koja deluje kao masa i kao klasa, ali na
dvema razliitim isprepletenim linijama, sa rubovima
koji se ne poklapaju. Onda se moe bolje razumeti za
to as kaemo da postoje barem tri razliite linije, a
as samo dve, as da postoji samo jedna, veoma zamr-
170
Dijalozi
ena. as tri linije zato to linija bekstva ili prekida po

vezuje sve pokrete deteritorijalizacije, ubrzava njihove
kvante, upa iz njih ubrzane estice koje meusobno
ulaze u susedstvo, nosi ih na ravan konzistencije ili u
mutirajuu mainu; a zatim druga linija, molekularna,
na kojoj su deteritorijalizacije sada samo relativne,
uvek nadoknaene reteritorijalizacijama koje im na
meu itav niz spona, skretanja, uravnoteenja i stabi
lizacije; i najzad, molarna linija sa dobro utvrenim de
lovima, na kojoj se reteritorijalizacije taloe kako bi
izgradile ravan organizacije i prele u mainu za natko
diranje. Tri linije, od kojih bi jedna bila kao nomadska
linija, druga, migrantska, trea sedelaka (migrant ni u
kom sluaju nije isto to i nomad). Ili bi, pak, postojale
samo dve linije, zato to bi se molekularna linija poja
vila samo kao oscilirajua izmeu dve krajnosti, as no
ena povezivanjem flukseva deteritorijalizacije, as
upuena na taloenje reteritorijalizacija (migrant je as
saveznik nomada, a as plaenik ili dobrovoljac nekog
carstva: Ostrogoti i Vizigoti). Ili, pak, postoji samo jed
na linija, prva linija bekstva, ruba ili granice, koja se re-
lativizuje u drugoj liniji, koja se da zaustaviti ili presei
u treoj. Ali ak i tada, moe da bude zgodno predsta
viti TU liniju kao da se raa iz eksplozije dveju drugih.
Nita sloenije od linije ili linija: to je ona o kojoj govo
ri Melvil, koja objedinjuje unove u njihovoj organizo-
vanoj viedelnosti, kapetana Ahaba u njegovom po-
stajanju-ivotinjom i molekularnim, belog kita u
njegovom luakom bekstvu. Vratimo se na reime
znakova o kojima smo ranije govorili: kako je linija bek
stva pregraena u despotskom reimu, oznaena ne
gativnim znakom; kako ona u reimu Hebrejaca pro
nalazi pozitivnu, ali relativnu vrednost, ispresecanu na
171
uzastopne procese... Bila su to samo dva veoma sumar

na sluaja, a ima i mnogo drugih, to je uvek sutina po
litike. Politika je aktivno eksperimentisanje, zato to se
ne zna unapred kakva e neka linija biti. Sprovesti lini
ju, kae raunovoa: ali stvar je u tome da se ona mo
e sprovesti bilo kuda.
Ima mnogo opasnosti, svaka od triju linija krije svo
je opasnosti. Opasnost od tvrde viedelnost ili od lini
je useka javlja se svuda. Jer ona se ne tie samo naih
odnosa sa dravom, ve i svih dispozitiva moi koji ob-
delavaju nae telo, svih binarnih maina koje nas kro
je, apstraktnih maina koje nas natkodiraju; tie se na
ina na koji opaamo, delujemo, oseamo, naih
reima znakova.Tano je da nacionalne drave oscilira
ju izmeu dva pola: ako je liberalna, drava je tek apa
rat koji usmerava ostvarenje apstraktne maine; ako je
totalitarna, preuzima na sebe apstraktnu mainu i tei
da se pomea sa njom. Ali delovi koji nas proimaju i
kroz koje prolazimo svakako su obeleeni krutou ko
ja nas smiruje, istovremeno od nas pravei najstralji-
vije, najnemilosrdnije, najogorenije stvorove. Opa
snost je toliko sveprisutna i toliko oita da bi se pre
trebalo upitati zbog ega nam je ipak potrebna takva
viedelnost. ak i kad bismo imali mo da je dignemo
u vazduh, da li bismo mogli to da ostvarimo a da ne
unitimo i sebe, toliko je ona deo ivotnih uslova, ra
unajui i na organizam i sam na um? Razboritost sa
kojom bi trebalo da baratamo ovom linijom, predo-
stronosti koje valja preduzeti kako bismo je omeka
li, obustavili, skrenuli, podrili, svedoe o dugotrajnom
radu koji se odvija ne samo protiv drave i vlasti, ve i
neposredno na nama samima.
172
Dijalozi
I na drugoj liniji ima mnogo opasnosti. Svakako da

nije dovoljno da se dosegne ili povue molekularna-li-
nija, da se bude odnesen na meku liniju. I tu je sve uze
to u obzir, nae opaanje, naa delanja i trpljenja, nai
reimi znakova. Ali ne samo da na mekoj liniji moemo
pronai iste opasnosti kao na tvrdoj, samo umanjene,
rasute ili, bolje reno, molekularizovane: mali edipi iz
zajednica zauzeli su mesto porodinog Edipa, pokretni
odnosi sile preuzeli su tafetu od dispozitiva moi, pu
kotine su zamenile odvajanja. Ima i gore: same meke li
nije ili proizvode sopstvene opasnosti ili im se izlau -
prebrzo preskoen prag, intenzitet koji je postao opa
san zato to nismo mogli da ga podnesemo. Niste predu-
zeli dovoljno predostronosti. To je fenomen crne ru
pe": meka linija se stropotava u crnu rupu iz koje nee
moi da izae. Gatari govori o mikrofaizmima koji po
stoje na drutvenom polju, a da nisu nuno centralizo-
vani u nekom posebnom dravnom aparatu. Napustili
smo obale tvrde viedelnosti, ali smo uli u nita manje
dogovoren reim, u kojem svako uranja u svoju crnu ru
pu i postaje opasan u toj rupi, budui da je uveren u
svoj sluaj, svoju ulogu i svoju misiju, to zabrinjava jo
vie od izvesnosti prve linije: Staljin iz malih grupa, pra
vednici iz kraja, mikrofaizmi iz bandi... Naveli su nas da
kaemo da je, za nas, izofreniar bio istinski revolucio
nar. A mi verujemo da je izofrenija pad jednog moleku
larnog procesa u crnu rupu. Uvek smo se plaili margi-
nalaca, ak pomalo uasavali. Nisu dovoljno potajni.
[Beleka . D. U svakom sluaju, ja ih se plaim. Po

stoji jedna molekularna reitost ludila ,,in vivo", ili nar
komana, ili delikventa, koja ne vredi vie od velikih go
vora nekog psihijatra ,,in vitro". Onoliko uverenosti s
173
jedne strane koliko je izvesnosti s druge. Ne stvaraju

marginalci linije, ve se smetaju na njih, pretvaraju ih
u svoje vlasnitvo, i to je savreno kada poseduju neo
binu skromnost ljudi sa linije, mudrost eksperimenta-
tora, ali je katastrofalno kada skliznu u crnu rupu, iz ko
je ne izlazi vie nita do mikrofaistika reitost njihove
zavisnosti i njihovog kovitlanja:Mi smo avangarda",
mi smo marginalci..."]
Dogaa se ak da dve linije hrane jedna drugu, i da

organizacija sve tvre viedelnosti na nivou velikih
molarnih skupova ue u kruni tok sa rukovoenjem
malim uasima i crnim rupama, gde svako uranja u
molekularnu mreu. Pol Virilio daje sliku svetske dra
ve kakva se iscrtava danas: drava apsolutnog mira jo
strasnija od drave totalnog rata, budui da je ostvari
la svoj puni identitet uz pomo apstraktne maine, i dr
ava u kojoj ravnotea sfera uticaja i velikih delova op-
ti sa tajnom kapilarnou" - u kojoj blistavo i lepo
iskrojeno naselje prua utoite samo nonim troglo
ditima, uronjenim svaki u svoju crnu rupu,drutvena
movara", koja upotpunjuje upravo oigledno i nador-
ganizovano drutvo". 5
I bilo bi pogreno verovati da je dovoljno konano

krenuti linijom bekstva ili prekida. Najpre je treba po
vui, znati gde i kako je povui. A zatim, i ona sama ima
svoju opasnost, koja je moda najgora. Ne samo da li
nije bekstva sa najveim nagibom rizikuju da budu
pregraene, izdeljene, gurnute u crne rupe, ve imaju
i jedan dodatni poseban rizik: pretvoriti se u liniju uki
danja, unitenja, i drugih i sebe. Strast za ukidanjem.
5
Paul Virilio, L'lnsecurite du territoire, Stock.
174
Dijalozi
Zato ak i muzika uliva toliko elje za smru? Marijin

mrtvaki krik, sav u duini, na razini vode, i mrtvaki
krik Lulu, vertikalan i nebeski. itava muzika izmeu
ova dva krika? Zar nisu svi primeri linija bekstva koje
smo naveli bili samo kod pisaca koje volimo, pa kako je
onda mogue da su toliko krenuli po zlu? A linije bek
stva kreu po zlu ne zato to su imaginarne, ve upra
vo zato to su stvarne i u svojoj stvarnosti. Kreu po zlu
ne samo zato to su ih uzemljile druge dve linije, ve
to su to uinile same po sebi, zbog opasnosti koju su
skrivale. Klajst i njegovo samoubistvo udvoje, Helder-
lin i njegovo ludilo, Ficderald i njegovo unitenje, Vir-
dinija Vulf i njen nestanak. Moemo zamisliti neke od
ovih pokojnika kao smirene i ak srene, usled hekce-
iteta smrti koja vie nije smrt osobe, ve pokretanje i
stog dogaaja, u svoje vreme, na svojoj ravni. Ali zar
nam upravo ravan imanencije, ravan konzistencije mo
e doneti samo relativno dostojanstvenu i negorku
smrt? Nije bila napravljena radi toga. ak i ako se sva
ka tvorevina zavrava sopstvenim ukidanjem, koje ga
obdelava od poetka, ak i ako je itava muzika pote-
ra za tiinom, one se ne mogu procenjivati na osnovu
njihove tobonje svrhe niti cilja, zato to ih nadmau-
ju sa svih strana. Zavravaju se smru s obzirom na
opasnost koja im je svojstvena, a ne na neko odredite
koje bi bilo ba njihovo. Evo ta elimo da kaemo: za
to se, na linije bekstva kao stvarne, metafora" rata
vraa tako esto, ak na najlinijem, najindvidualnijem
nivou? Helderlin i bojno polje, Hiperion. Klajst, i svuda
u njegovom delu ideja o ratnoj maini protiv dravnih
aparata, ali i u njegovom ivotu ideja o ratu koji valja
voditi, koji mora da ga odvede u samoubistvo. Ficde-
rald:lmao sam oseaj da stojim u sumrak na napute-
175
nom strelitu..." Kritika i klinika: to je isto, ivot, delo, kad

su se venali sa linijom bekstva koja od njih pravi delo
ve jedne iste ratne maine. Odavno je u tim uslovima
ivot prestao da bude lian, a delo da bude knjievno,
ili tekstualno.
Svakako da rat nije metafora. Pretpostavljamo sa
Feliksom da ratna maina ima posve drugaiju prirodu
i poreklo od dravnog aparata. Poreklo ratne maine
bi bilo kod nomadskih pastira, protiv imperijalnih se-
delaca; ona podrazumeva aritmetiku organizaciju na
otvorenom prostoru, gde se mukarci i ivotinje raspo
reuju, to je suprotnost geometrijskoj organizaciji dr
ave, koja razdeljuje zatvoren prostor (ak i kada ratna
maina upuuje na geometriju, ta se geometrija mno
go razlikuje od geometrije drave, to je neka vrsta ar-
himedovske geometrije, geometrija problema, a ne
teorema", kakva je Euklidova geometrija). I obrnuto,
mo drave ne poiva na ratnoj maini, ve na veba-
nju binarnih maina koje nas proimaju i apstraktne
maine koja nas natkodira: itava jedna politika". Rat
na maina je, naprotiv, proeta ratnikovim postajanji-
ma-ivotinjom, postajanjima-enom, postajanjima-ne-
primetnim (upor. tajnu kao pronalazak ratne maine,
kao suprotnostjavnosti" despota ili dravnika). Dime-
zil je esto insistirao na tom izmetenom poloaju rat
nika u odnosu na dravu; Lik de E pokazuje kako rat
na maina dolazi spolja, obruavajui se na ve
razvijenu dravu koja je nije sadrala. Pjer Klastr u jed-
6
6
Georges Dumezil, naroito Heur et malheur du guerrier, PUF, i
Mythe et Epopee, t. II, Gallimard. Luc de Heusch, Le Roi ivre ou l'ori-
gine de l'Etat, Gallimard.
176
Dijalozi
nom od poslednjih tekstova objanjava kako je funkci

ja rata u primitivnim grupama bila upravo da sprei
obrazovanje dravnog aparata. Reklo bi se da dravni
7
aparat i ratna maina ne pripadaju istim linijama, da se

ne izgrauju na istim linijama: dok dravni aparat pri
pada linijama tvrde viedelnosti, i ak ih uslovljava bu
dui da ostvaruje njihovo natkodiranje, ratna maina
ide linijama bekstva i najveeg nagiba, poto dolazi iz
dubine stepe ili pustinje i uranja u Carstvo. Dingis Kan
i kineski car. Vojna organizacija je organizacija bekstva,
ak i ona koju Mojsije daje svom narodu, ne samo za
to to se sastoji od toga da se pobegne od neega, ni
ti da se neprijatelj natera u beg, ve zato to povlai,
gde god da prolazi, liniju bekstva ili deteritorijalizacije
koja je sastavni deo njene sopstvene politike i njene
sopstvene strategije. U tim uslovima, jedan od najznat-
nijih problema koji e se postaviti pred dravu bie da
u sebe ukljui ratnu mainu u obliku institucionalizova-
ne vojske, da od nje naini deo opte politike (Tamer-
lan je moda najupadljiviji primer takvog preobraa
ja). Vojska nikada nije kompromis. Moe se dogoditi da
ratna maina postane plaenika, ili pak da dopusti dr
avi da je prisvoji upravo u onoj meri u kojoj ona tu dr
avu osvaja. Ali uvek e postojati napetost izmeu dr
avnog aparata, sa njegovim zahtevom za sopstvenim
ouvanjem, i ratne maine, u njenom poduhvatu da
uniti dravu, podanike drave, pa ak i da uniti samu
sebe ili da se rastvori du linije bekstva. To to nema
istorije sa nomadske take gledita, iako sve prolazi
kroz njih, s obzirom na to da su kaonumeni" ili nespo-
7
Pierre Clastres, La Guerre dans les societes primitives, uLibre",
n1,Payot.
177
znajno istorije, posledica je toga to su neodvojivi od

poduhvata ukidanja koji dovodi do toga da se nomad
ska carstva raspre sama od sebe, a ratna maina se
istovremeno ili samouniti ili pree u slubu drave.
Ukratko, linija bekstva se pretvara u liniju ukidanja, uni
tavanja drugih i sebe, kad god je povue ratna mai
na. I to je osobena opasnost tog tipa linije, koja se me
sa, ali se ne brka sa prethodnim opasnostima. S
obzirom na to, kad god se linija bekstva pretvori u lini
ju smrti, ne prizivamo neki unutranji poriv tipanagon
smrti", nego prizivamo jo jedan sklop elje koji pokre
e mainu to se moe definisati objektivno ili spolja.
Nije dakle metafora to sto je, kad god uniti druge ili
sebe, neko na svojoj liniji bekstva izumeo sopstvenu
ratnu mainu: Strindbergova brana ratna maina, Fic-
deraldova alkoholiarska ratna maina... itavo Klaj-
stovo delo poiva na sledeem injeninom stanju: vi
e nema ratne maine na visokom nivou, kao to su
Amazonke, ratna maina vie nije nita do san koji se
raspruje sam od sebe i ustupa mesto nacionalnim voj
skama (Princ od Homburga); kako ponovo izumeti rat
nu mainu novog tipa (Mihael Kolhas), kako povui li
niju bekstva, iako znamo da nas vodi u ukidanje
(samoubistvo udvoje)? Voditi sopstveni rat?... Ili pak,
kako osujetiti tu poslednju zamku?
Razlike ne prolaze izmeu pojedinanog i kolektiv

nog, jer ne vidimo nikakvu dvojnost izmeu dve vrste
problema: ne postoji subjekat iskazivanja, nego je sva
ko lino ime kolektivno, svaki sklop je ve kolektivan.
Razlike ne prolaze ni izmeu prirodnog i vetakog,
poto i jedno i drugo pripadaju maini i zamenjuju se.
Ni izmeu spontanog i organizovanog, poto s tim u
178
Dijalozi
vezi jedino pitanje dotie nain organizacije. Niti izme

u izdeljenog i centralizovanog, posto je sama centra
lizacija organizacija koja poiva na jednom obliku tvr
de viedelnosti. Prave razlike prolaze izmeu linija, iako
su sve imanentne jedne drugima, umeane jedne u
druge. Zbog toga se pitanje izoanalize ili pragmatike,
same mikropolitike, nikada ne sastoji od toga da se tu
mai, ve samo da se upita: koje su tvoje line linije,
pojedince ili grupo, i koje su opasnosti na svakoj od
njih? - 1 Koji su tvoji tvrdi delovi, tvoje binarne mai
ne i maine za natkodiranje? Jer ak ni one nisu date
kao gotove, ne kroje nas prosto binarne maine klase,
pola ili uzrasta: ima i drugih, koje neprestano preme-
tamo i izumevamo i ne znajui to. A koje opasnosti
vrebaju ako te delove dignemo u vazduh previe br
zo? Zar nee organizam od toga umreti, budui da i on
poseduje binarne maine, sve do nerava i do mozga? -
2 Koje su tvoje meke linije, koji fluksevi i koji pragovi?
Koji skup relativnih deteritorijalizacija i korelativnih re-
teritorijalizacija? I raspodela crnih rupa: koje su crne ru
pe svakog od nas, tamo gde zver stanuje a mikrofai-
zam se hrani? - 3 Koje su tvoje linije bekstva, tamo
gde se fluksevi povezuju, tamo gde pragovi doseu
taku naporednosti i prekida? Moe li se na njima i da
lje iveti, ili ih je ve uhvatila maina za unitenje ili sa
mounitenje koja bi nanovo sklopila molarni faizam?
- Moe se dogoditi da sklop elje i iskazivanja bude
sputen na svoje najtvre linije, na svoje dispozitive
moi. Postoje sklopovi koji imaju samo te linije. Ali dru
ge opasnosti vrebaju svakoga, meke i viskoznije, koji
ma je svako sam sudija, sve dok ne bude prekasno. Pi
tanje kako elja moe da eli sopstveno suzbijanje?"
ne predstavlja stvarnu teorijsku tekou, ve mnogo
179
praktinih tekoa u svakom navratu. elja postoji im

postoji maina ilitelo bez organa". Ali postoje i tela bez
organa kao prazni otvrdli omotai, zato to e biti da
smo njihove organske komponente digli u vazduh pre
brzo i prejako,overdose". Postoje kancerozna, faisti
ka tela bez organa, u crnim rupama ili u mainama za
ukidanje. Kako elja moe sve to da osujeti, vodei svo
ju ravan imanencije i konzistencije, koja se svaki put
suoava sa tim opasnostima?
Ne postoji opti recept. Zavrili smo sa svim uopta-

vajuim pojmovima. ak i pojmovi su hekceiteti, do
gaaji. Ono to je zanimljivo u pojmovima kao sto je
elja, ili maina, ili sklop, jeste to to vrede samo zbog
svojih promenljivih, i zbog maksimuma promenljivih
koji dozvoljavaju. Nismo za pojmove velike poput u
pljih zuba, TAJ zakon,.TAJ gospodar, TAJ pobunjenik. Ni
smo tu da bismo prebrojavali mrtve i rtve istorije, mu
enike iz Gulaga, i da bismo zakljuili: Revolucija je
nemogua, a zadatak nas mislilaca jeste da promilja
mo nemogue, poto to nemogue postoji samo na
osnovu naih miljenja!" ini nam se da nikada ne bi
bilo ni najmanjeg Gulaga da su rtve drale govore ka
kve danas dre oni koji ih oplakuju. Trebalo je da rtve
misle i ive drugaije, da bi obezbedile grau onima
koji plau u njihovo ime, i koji misle u njihovo ime, i ko
ji dre lekcije u njihovo ime. Njih je gurala njihova i
votna snaga a ne njihova unost; trezvenost a ne am
bicija; anoreksija a ne dobri apetiti, kako bi rekao Zola.
Hteli bismo da napiemo knjigu ivota, a ne rauno
vodstva, suda, pa ak ni naroda ili iste misli. Pitanje
revolucije nikada nije bilo: utopijska spontanost ili or
ganizacija drave. Kada odbacimo model dravnog
180
Dijalozi
aparata, ili partijske organizacije koja se upravlja prema

osvajanju tog aparata, svejedno ne zavravamo u gro
tesknoj alternativi: ili pozivati neko prirodno stanje,
spontanu dinamiku, ili pak postati samozvani daleko-
vidi mislilac nemogue revolucije, iz koje se crpe mno
go zadovoljstva ba zato to je nemogua. Pitanje je
uvek bilo organizaciono, a ne ideoloko: da li je mogu
a organizacija koja se ne upravlja prema dravnom
aparatu, ak ni da bi se predvidela budua drava? Da
kle, ratna maina, sa svojim linijama bekstva? Suprot
staviti ratnu mainu dravnom aparatu: u svakom sklopu,
ak i muzikom, ak i knjievnom, valjalo bi proceniti
stepen susedstva sa tim i tim polom. Ali kako e ratna
maina, u bilo kojoj oblasti, postati moderna, i kako e
otkloniti sopstvene opasnosti od faizma, naspram
opasnosti drave od totalitarizma, sopstvene opasno
sti od unitenja naspram ouvanja drave? Na izvestan
nain, to je sasvim jednostavno, to se ini samo od se
be, i svakog dana. Bilo bi pogreno rei: postoji neka
kva uoptavajua drava, gospodarica svojih ravni ko
ja nameta zamke; pa zatim sila otpora koja e se
venati sa oblikom drave, slobodna da nas izda, ili e
pak pasti u deliminim ili spontanim lokalnim bitkama,
slobodna svaki put da bude uguena ili pobeena. Ni
najcentralizovanija drava nije gospodarica svojih rav
ni, ve je i ona eksperimenator, ubrizgava i ne uspeva
da predvidi bilo ta: dravni ekonomisti kau da nisu
kadri da predvide poveanje monetarne mase. Ame
rika politika je prinuena da deluje empirijskim ubri
zgavanjima, a ne apodiktinim programima. Kakvu tu
nu i nametenu igru igraju oni koji govore o
najlukavijem Gospodaru kako bi o sebi samima stvori
li sliku strogih, nepotkupljivih i pesimistinih" mislila-
181
ca? Vlasti izvode eksperimente na razliitim linijama

sloenih sklopova, ali se na njima uzdiu i eksperimen-
tatori druge vrste, koji osujeuju predvianja, povlae
aktivne linije bekstva, trae mesta na kojima se pove
zuju te linije, pouruju ih ili usporavaju, komad po ko
mad stvaraju ravan konzistencije, uz pomo ratne ma
ine to pri svakom koraku odmerava opasnosti s
kojima se sree.
Ono to odlikuje nau situaciju jeste ujedno i sa one

i sa ove strane drave. Sa one strane nacionalnih dra
va, razvoj svetskog trita, mo multinacionalnih kom
panija, nacrt za planetarnu" organizaciju, irenje kapi
talizma na itav drutveni korpus, sve to oblikuje veliku
apstraktnu mainu koja natkodira monetarne, indu
strijske, tehnoloke flukseve. U isto vreme sredstva za
eksploataciju, kontrolu i nadzor postaju sve prefinjeni-
ja i rasprostranjenija, molekularna na neki nain (radni
ci iz bogatih zemalja nuno uestvuju u pljakanju Tre
eg sveta, mukarci u preteranoj eksploataciji ena,
itd). Ali apstraktna maina, sa svojim disfunkcionisanji-
ma, nije pouzdanija od nacionalnih drava koje ne
uspevaju da ih urede na sopstvenoj teritoriji i od teri
torije do teritorije. Drava vie ne raspolae politikim,
institucionalnim, pa ak ni finansijskim sredstvima ko
ja bi joj omoguila da odbije protivudarce maine;
sumnjamo da moe veno da se oslanja na stare obli
ke, kao sto je policija, vojska, birokratija, pa ak i sindi
kalna, zatim kolektivne aparature, kole, porodice.
Ogromna klizita nastaju sa ove strane drave, u skla
du sa linijama nagiba ili bekstva na koje prvenstveno
utiu: 1 mrea teritorija; 2 mehanizmi ekonomskog
pokoravanja (nove odlike nezaposlenosti, inflacije...);
182
Dijalozi
3 osnovni regulatorni okviri (kriza kole, sindikata, voj

ske, ena...). 4 priroda zahteva, koji postaju kvalitativ
ni koliko i kvantitativni (kvalitet ivota" pre nego i
votni standard") - sve to sainjava ono to moemo
nazvati pravom na elju. Ne iznenauje to sve vrste
manjinskih, lingvistikih, etnikih, regionalnih, polnih,
juvenistikih pitanja ponovo izranjaju ne samo kao ar-
haizmi, ve i u dananjim revolucionarnim oblicima,
koji na potpuno imanentan nain dovode u pitanje i
globalnu ekonomiju maine i sklop nacionalnih dra
va. Umesto da se govori o venoj nemogunosti revo
lucije i o faistikom povratku ratne maine uopte, za
to ne misliti da jedan novi tip revolucije upravo postaje
mogu, i da sve vrste mutirajuih, ivih maina vode ra
tove, povezuju se, i iscrtavaju ravan konzistencije koja
podriva ravan organizacije Sveta i drava? Jer, jo jed
8
nom, svet i njegove drave nisu nita vie gospodari

svoje ravni nego to su revolucionari osueni na kri
vljenje svoje. Sve se igra nepouzdanim delovima, li
cem u lice, lea u lea, leima u lice..." Pitanje budu
nosti revolucije ravo je pitanje, zato to, sve dok ga
postavljamo, ima mnogo ljudi koji ne postaju revoluci
onarnim, i zato to je ono nainjeno ba za to, da osu
jeti pitanje postajanja-revolucionamim ljudi, na sva
kom nivou, na svakom mestu.
O svim takama, cf. Felix Guattari, La Grande illusion, u ,,Le

8
Monde".
183
Aneks: Poglavlje V
Aktuelno i virtuelno
Dijalozi
PRVI DEO
Filozofija je teorija mnotvenosti. Svaka mnotve-
nost podrazumeva aktuelne i virtuelne elemente. Ne
postoji isto aktuelni objekat. Svako aktuelno se okru
uje izmaglicom virtuelnih slika.Ta se izmaglica die sa
manje ili vie rasprostranjenih sapostojeih krunih to
kova, po kojima se virtuelne slike rasporeuju i kreu.
Tako neka aktuelna estica odailje i upija blie ili dalje
virtuelne, razliitog reda. Nazivaju se virtuelnim stoga
to se njihovo odailjanje i upijanje, stvaranje i unite
nje, odvija za vreme krae od zamislivog minimuma
neprekidnog vremena, i dok ih ta kratkoa odrava u
naelu neizvesnosti i neutvrenosti. Oko svakog aktu-
elnog postoje krugovi neprestano obnavljane virtuel-
nosti, od kojih svaki odailje neki drugi, i svi okruuju
aktuelno i delaju na njemu (,,u sreditu oblaka virtuel-
nog nalazi se jo jedno virtuelno vieg reda... svaka vir-
tuelna estica okruuje se svojim virtuelnim kosmo-
som i svaka to radi do u beskraj...) Usled dramatinog
1
identiteta dinamizama, opaanje je kao estica: aktuel-
1
Michel Casse, Du vide et de la creation, Editions Odile Jacob,
str. 72-73.1 studija Pierrea Levvja, Qu'est-ce que le virtuel?, Editions
de la Decouverte.
187
no opaanje se okruuje maglom virtuelnih slika koje

se rasporeuju na krune tokove to su sve udaljeniji,
sve iri, to se izgrauju i razgrauju.To su seanja raz
liitog reda: nazivaju se virtuelnim slikama stoga to ih
brzina i kratkoa ovde odravaju u naelu nesvesnosti.
Virtuelne slike nisu nita vie odvojive od aktuelnog
objekta nego to je on od njih.Virtuelne slike se, dakle,
opiru aktuelnom. Sa tog stanovita, one odmeravaju,
na skupu krugova ili na svakom od njih, jedan konti
nuum, spatium to ga u svakom od sluajeva utvruje
zamislivi maksimum vremena. Tim manje ili vie ras
prostranjenim krugovima virtuelnih slika odgovaraju
vie ili manje duboki slojevi aktuelnog objekta. Ti slo
jevi oblikuju itav poriv objekta: slojevi i sami virtuelni
i na kojima i objekat postaje virtuelan. Ovde su i obje-
2
kat i slika virtuelni, i sainjavaju ravan imanencije na

kom se rastvara svaki aktuelni objekat. Ali aktuelno je
onda prelo u proces aktuelizacije koji utie na sliku ko
liko i na objekat. Kontinuum virtuelnih slika je fragmen-
tisan, spatium je iskrojen prema pravilnim ili nepravil
nim razlaganjima vremena. A itav poriv virtuelnog
objekta raspada se na sile koje odgovaraju deliminom
kontinuumu, na brzine koje prolaze kroz iskrojeni spa
tium. Virtuelno nikada nije nezavisno od osobenosti
3
koje ga kroje i dele na ravni imanencije. Kao to je po

kazao Lajbnic, sila je virtuelno koje se aktuelizuje, kao i
prostor u koji se premeta. Ravan se, dakle, deli na mno-
2
Bergson, Matiere et memoire, Editions de centenaire, str 250,
(poglavlja II i III analiziraju virtuelnost seanja i njegovu aktueliza-
ciju).
3
Upor. Gilles Chatelet, Les Enjeux du mobile, Seuil, str. 54-68 (od
virtuelnih brzina" dovirtuelnih odsecanja").
188
Dijalozi
tvenost ravni, prema prekidima kontinuuma i podela-

ma pogona koje oznaavaju aktuelizaciju virtuelnog.
Ali sve te ravni su samo jedna, prema putu koji vodi u
virtuelno. Ravan imanencije podrazumeva i virtuelno i
njegovu aktuelizaciju, a da ne moe postojati odrediva
granica meu njima. Aktuelno je dopuna ili proizvod,
objekat aktuelizacije, ali ona za subjekat ima samo vir
tuelno. Aktuelizacija pripada virtuelnom. Aktuelizacija
virtuelnog je osobenost, dok je samo aktuelno izgra
ena individualnost. Aktuelno pada izvan ravni kao
voka, dok ga aktuelizacija ponovo unosi u ravan kao
u ono to preobrauje objekat u subjekat.
189
Dijalozi
DRUGI DEO
Do sada smo razmatrali sluaj u kojem se aktuelno
okruuje drugim, sve rasprostranjenim, sve udaljeni
jim i raznovrsnim virtuelnostima: estica stvara efemer-
nosti, opaanje oivljava seanja. Ali namee se i kreta
nje u obrnutom smeru: kada se krugovi skupe, a
virtuelno priblii aktuelnom da bi se od njega sve ma
nje razlikovalo. Doseemo jedan unutranji kruni tok,
koji ne objedinjuje nita vie do aktuelni objekat i nje
govu virtuelnu sliku: aktuelna estica ima dvostruko
virtuelno, koje se veoma malo udaljava od nje; aktuel
no opaanje ima sopstveno seanje kao neku vrstu
dvostruke neposrednosti, naredne ili ak istovremene.
Jer, kao sto je pokazivao Bergson, seanje nije neka ak
tuelna slika koja bi se oblikovala prema opaenom
objektu, ve virtuelna slika koja sapostoji sa aktuelnim
opaanjem objekta. Seanje je virtuelna slika, savre-
menica aktuelnog objekta, njegov dvojnik, njegova
slika u ogledalu". Takoe postoji i stapanje i cepanje,
4
ili pre oscilacija, neprekidna razmena izmeu aktuel-
Bergson, L'Energie spirituelle,seanje na sadanjost..." str. 917-

4
920. Bergson insistira na ova dva kretanja, prema sve irim krugo
vima, prema sve uem krugu.
191
nog objekta i njegove virtuelne slike: virtuelna slika ne

prestaje da postaje aktuelna, kao u ogledalu koje se
dokopava lika, guta ga, i vie mu ne ostavlja nita do
virtuelnosti, kao u Dami iz angaja. Virtuelna slika upi
ja itavu aktuelnost lika, a aktuelni lik vie nije nita do
virtuelnost.Ta neprekidna razmena virtuelnog i aktuel
nog definie kristal. Kristali se pojavljuju na ravni ima
nencije. Aktuelno i virtuelno sapostoje, i ulaze u uski
kruni tok koji nas neprestano vodi od jednog do dru
gog. To vie nije singularizacija, ve individuacija kao
proces, aktuelno i njegovo virtuelno. To vie nije aktu
elizacija, ve kristalizacija. ista virtuelnost vie ne mo
ra da se aktuelizuje poto je u strogoj korelaciji sa ak-
tuelnim, sa kojim oblikuje najmanji kruni tok. Vie ne
postoji neodredivost aktuelnog i virtuelnog, ve nera-
zaznatljivost dva lana koji se zamenjuju.
Aktuelni objekat i virtuelna slika, objekat koji je po

stao virtuelan i slika koja je postala aktuelna, to su figu
re koje su se ve javljale u elementarnoj optici. Ali, u 5
svim sluajevima, razluivanje virtuelno i aktuelno od

govara najosnovnijem cepanju Vremena, kada ono
napreduje diferencirajui se prema dva velika puta:
omoguiti da proe sadanjost i sauvati prolost. Sa
danjost je promenljiva datost, merena neprekidnim
vremenom, to e rei kretanjem koje se toboe odvi
ja u samo jednom pravcu: sadanjost prolazi u meri u
kojoj se to vreme crpe. Sadanjost je ono to prolazi,
to definie aktuelno. Ali i virtuelno se pojavljuje u kra
em vremenu od onog koje meri minimum kretanja u
5
Poev od aktuelnog objekta i virtuelne slike, optika pokazuje
u kom sluaju objekat postaje virtuelan a slika aktuelna, zatim ka
ko i objekat i slika postaju aktuelni, ili pak virtuelni.
192
Dijalozi
jednom jedinom pravcu. Zbog toga je virtuelno efe

merno". Ali u virtuelnom se, isto tako, uva prolost, po
to to efemerno ne prestaje da se produuje u nared
no najkrae", to upuuje na promenu pravca. Vreme
krae od zamislivog minimuma neprekidnog vremena
u jednom pravcu takoe je najdue vreme, due od za
mislivog maksimuma neprekidnog vremena u svim
pravcima. Sadanjost prolazi (na svom nivou), dok efe
merno uva i uva sebe (na svom). Virtuelnosti opte
neposredno preko aktuelnog koje ih razdvaja. Dva vi
da vremena, aktuelna slika sadanjosti koja prolazi i vir
tuelna slika prolosti koja se uva, razluuju se u aktu-
elizaciji, istovremeno imajui neodredivu granicu, ali
se razmenjuju u kristalizaciji, sve dok ne postanu nera-
zaznatljivi, poto svaki preuzima ulogu onog drugog.
Odnos aktuelnog i virtuelnog uvek sainjava kruni

tok, ali na dva naina: as aktuelno upuuje na virtuel
nosti kao na neke druge stvari u prostranim krunim
tokovima, gde se virtuelno aktuelizuje, as aktuelno
upuuje na virtuelno kao na sopstveno virtuelno, u
najmanjim krunim tokovima, u kojima se virtuelno
kristalizuje sa aktuelnim. Ravan imanencije sadri i ak
tuelizaciju kao odnos virtuelnog sa drugim lanovima,
pa ak i aktuelno kao lana sa kojim se virtuelno zame-
njuje. U svim sluajevima, odnos aktuelnog i virtuel
nog nije odnos koji se moe uspostaviti izmeu dva
aktuelna. Aktuelnosti podrazumevaju ve izgraene
jedinke, i odreenja preko uobiajenih taaka; dok od
nos aktuelnog i virtuelnog oblikuje individuaciju na
delu ili singularizaciju preko vanih taaka koje treba
utvrditi u svakom sluaju.
193
Bibliografija
Empirisme et Subjectivit, 1953, PUF.
Nie i Filozofija, prevela Svetlana Stojanovi, Plato, Beograd, 1999.
La Philosophie critique de Kant, 1963, PUF (collection SUP).
Prust i znaci, preveo Ivan Milenkovi, Plato, Beograd, 1998.
Nietzcshe, 1965, PUF (collection SUP).
Bergsonizam, preveo Duan Jani, Narodna knjiga - Alfa, 2001.
Prsentation de Sacher-Masoch, 1967, Minuit.
Razlika i ponavljanje, preveo Ivan Milenkovi, Fedon, Beograd, 2009.
Spinoza et le problme de l'expression, 1968, Minuit.
Logique du sens (appendices sur Platon, Lucrce, Klossowski,
Tournier, Zola), 1969, Minuit.
Spinoza - Philosophie pratique, 1981, Minuit.
Logique du sens (appendice sur Platon, Lucrce, Klosowski,
Tournier, Zola), 1969, Edition de Minuit.
Cinma, Minuit.
1. Pokretne slike, preveo Slobodan Proi, Izdavaka knjiarnica
Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1998.
2. L'lmage-temps, 1985.
Fuko, prevela Svetlana Stojanovi, Izdavaka knjiarnica Zorana
Stojanovia, Sremski Karlovci, 1989.
Critique et clinique, 1982, Minuit.
Pricls et Verdi: la philosophie de Franois Chtelet, 1988, Minuit.
Le Pli: Leibniz et le baroque, 1988, Minuit.
Pourparlers: 1972-1990,1990, Minuit.
U SARADNJI SA FELIKSOM GATARIJEM
Anti-Edip: kapitalizam i shizofrenija, prevela Ana Morali, Iz
davaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci,
1990.
Kafka, prevela Slavica Mileti, Izdavaka knjiarnica Zorana Sto
janovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1998.
Rhizome, 1976, Minuit.
Mille Plateaux, 1980, Minuit.
ta je filozofija?, prevela Slavica Mileti, Izdavaka knjiarnica Zo
rana Stojanovia, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1995.
Dijalozi
Sadraj
Poglavlje I
ta je razgovor i emu on slui?
PRVI DEO 9
DRUGI DEO 31
Poglavlje II
O nadmonosti angloamerike knjievnosti
PRVI DEO 51
DRUGI DEO 69
Poglavlje III
Psihoanaliza je mrtva analizirajte
PRVI DEO 99
DRUGI DEO 131
Poglavlje IV
Politike
PRVI DEO 157
DRUGI DEO 169
Aneks: Poglavlje V
Aktuelno i virtuelno
PRVI DEO 187
DRUGI DEO 191
Bibliografija 195
195

Žil Delez Dijalozi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Žil Delez Dijalozi PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Žil Delez Dijalozi PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Urednik

Sve se uvek odigrava iza lea misliocu, ili pak kad on

Postati nikada ne znai oponaati, niti initi poput,

osom, osino postajanje-orhidejom, dvostruko zaroblja

Postajanja su veoma neprimetna, to su inovi koji

da tako od onoga to one oznaavaju nainimo najo

dogaaj, to je dogaaj koji e proi kroz te dve stotine,

nain da se ita: sve protivrenosti su dobre, pod uslo-

dok je problem, u stvari, problem postajanja-manjin-

krhkog zdravlja, pie: Stvari esto izgledaju tako kao

Kad radimo, nuno smo apsolutno sami. Ne moe

paralelna evolucija. To je to, dvostruko zarobljavanje,

Da ja sam kradljivac misli

ili nove ideje jo nezapisane

Ponos i divotu, ali i skromnost nalazimo u ovoj Dila-

usklaenog, ali ipak improvizovanog detalja. Suprot

Ijeniji. Bitibanda": bande ive u najveoj moguoj opa

Ne treba istraivati da li je neka ideja tana ili istini

i da ne znaju nuno na kojoj se od sopstvenih linija na

smeha i osmeha koje doivljavamo kao opasne", iako

Obrazovala su me dva profesora koja sam mnogo

gera; bacali smo se poput mladih pasa u sholastiku go

nije moja stvar, to nije vano, to je stvar filozofa i njiho

zam, ratna maina, postajanja, protivprirodni brak, za

Dakle, poeo sam od istorije filozofije, kad se ona

lozofije, ali su uspevali da pobegnu iz nje jednim de-

i u teskobi i uasu). Ti mislioci nemaju mnogo veze

Moj susret sa Feliksom Gatarijem promenio je mno

subjekat. Feliks je bio ovek iz grupe, iz bandi ili ple

shvatao odmah, previe brzo za moj ukus, i ve je bio

mete beli zid bez rubova. Govorimo bukvalno. Astro

ja, potpisano sa ti",x objanjava y, potpisano sa z". Raz-

se uje u materijalnom smislu. Na primer, u nekoj emisi

Nuno smo uhvaeni, posednuti ili pre lieni. Uzmi

ri o uu Rone, psihoanalitiar sam komentariepoziv

pati od depresije pria o uspomenama iz Pokreta ot

Pogreno je rei da binarna maina postoji samo

borima. Nita nije manje lino od lica. ak i luak mo

ku. Naprotiv, to bi bilo: gore bujica rei kao nain po

Istina je da u svemu to si napisao postoji tema sli

sud, kao univerzalna drava, kao republika duhova (to

Zanimljivo je i nalije: kako miljenje moe da pro-

ne bi proizile iz dobre prirode i dobre volje, ve bi pro

u pokretu uenja, a ne u rezultatu znanja, i koje niko

Tvoj rad sa Feliksom (pisati udvoje - to je ve nain

drvetu postoje sve vrste svojstava: ono ima poreklo,

se prekidaju linije slobodne da se nastave negde dru-

filmu (autorski film"). Dok je novinarstvo sve vie stva

termeco, postoje intermeca, kao ishodita stvaranja.

Ono to je vano na nekom putu, ono to je vano

sluaju, tema embriona evoluira, bilo poev od predo-

prekomerne doze.To vai i za pisanje: postii onu ume-

neega. Involuirati znai biti izmeu", u sredini, napo-

etnja kao in, kao politika, kao ogled, kao ivot:irim

Sredina nema nita sa proekom, to nije ni centri

ju bekstva... Tvoja i Feliksova hipoteza kae da su no

ija starost: i tu postoji jedno postajanje-starim, koje

valcer, to nije 1,2,3, to je beskrajno detaljnije. Tam-tam