RODNO VASPITANJE I

OBRAZOVANJE:
(NE)MOGUI DIJALOG

I
RODNO VASPITANJE I
OBRAZOVANJE:
(NE)MOGUI DIJALOG
 Naslov:
Rodno vaspitanje i obrazovanje: (Ne)mogui dijalog

Izdavai:
Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP)

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu (IFDT)

Za izdavaa:
Petar Bojani

Uredile:
Jelena eriman i Sanja Milutinovi Bojani

Dizajn:
Nikola Stevanovi
tampa:
Print Solution
Mesto i godina izdanja:
Beograd, 2016.
Tira:
250
ISBN
978-86-82417-95-8

Realizaciju projekta Izgradnja i jaanje partnerstva porodice i kole finansijski je podrala

Ambasada Kraljevine Norveke u Beogradu. Miljenja i stavovi izneti u ovoj publikaciji su stavovi
autora/ki i ne prenose nuno stavove Ambasade Kraljevine Norveke kao donatora.

www.norveska.org.rs
Sad r a j

RODNO VASPITANJE I OBRAZOVANJE: (NE)MOGU DIJALOG. . . . . . . . . . . . . 5

SARADNJA PORODICE I KOLE NA

URODNJAVANJU OBRAZOVANJA U SRBIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Normativni okvir saradnje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Dosadanja istraivanja rodne inkluzivnosti
osnovnog obrazovanja u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

RODNO INKLUZIVNI PROGRAMI U OBRAZOVNIM

SISTEMIMA EVROPSKIH DRAVA: PRINCIPI I PRAKSA
RODNE INKLUZIJE U OSNOVNOM OBRAZOVANJU U EVROPI. . . . . . . . . . . . . 22
Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
O metodu korienom za sprovoenje desk analize. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Gender mainstreaming prikaz osnovnih principa
rodne inkluzije i integracije naela rodne ravnopravnosti u Evropi. . . . . . . 25
kola zvanini i skriveni kurikulum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
kola i porodica rodna neosetljivost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Instituti, centri i klubovi vezani za
obrazovanje i graenje linog identiteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Drutvene implikacije rodne stereotipije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Primeri rodno inkluzivnih obrazovnih praksi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52
Preporuke zasnovane na nalazima studije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Prakse, metodi i alati za korienje u obrazovanju na nivou Evrope. . . . . . 58

PORODICA I KOLA KAO AKTERI U

VASPITNO-OBRAZOVNOM PROCESU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Osvrt na iskustva sa seminara Svi nai identiteti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
ta je uraeno? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Evaluacija efekata sadraja seminara
Svi nai identiteti za zaposlene u osnovnim kolama . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Evaluacija efekata sadraja seminara namenjenog
roditeljima i hraniteljima i mogunosti saradnje porodice i kole. . . . . . . . 85
Primena sadraja seminara u kolama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Uloga Centara za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju . . . . . . . . 92
Osvrt na diskusiju tokom okruglog stola
Jesu li kola i porodica na istom zadatku:
Rodna ravnopravnost u kolskoj praksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Zakljuna razmatranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

PREPORUKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Preporuke za nastavni kadar, strune slube
i strune timove u osnovnoj koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Preporuke za roditelje/hranitelje dece. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Preporuke za Centre za profesionalni
razvoj zaposlenih u obrazovanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Preporuke za nacionalne institucije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
RODNO VASPITANJE I OBRAZOVANJE:
(NE)MOGU DIJALOG

Mogu li ova dva procesa vaspitanje i obrazovanje uprkos uvreenom miljenju

o njihovom preplitanju, usklaivanju i dopunjavanju, na bilo koji nain biti i
suprotstavljeni? Zato bismo se uopte pitali tako neto? Zar nije re o specifinim
i sasvim izuzetnim socijalnim konstruktima koje samo ljudi upranjavaju? Zato i
pored toliko napora da podiemo i vaspitavamo svoje potomstvo, pored toliko
paljivog promiljanja da ih kao profesionalci obrazujemo, i dalje treba da tragamo
za boljim reenjima i da teimo iskorenjivanju, zaceljivanju sebinih i samoivih
pojava koje naprosto ne uobliavaju ponaanje dece, ali i odraslih, u poeljnom
smeru brige i razumevanja drugog, razliitog, slinog ali nikad i istog? Ko mi je slian,
ko je razliit, u kome se prepoznajem? Zato bi dete od najmanjeg uzrasta, ukoliko
dobija iznimnu panju i ljubav od oba roditelja/hranitelja, trebalo da razlikuje kog
su oni/one pola? Zar bi ta razlika trebalo da opredeljuje ljubav i privrenost koju ono
uzvraa? Rodno tematizovanje vaspitanja i obrazovanja nije stvar mode niti diktata
koji se namee. Rod upravo nastaje u trenutku kada se uvode razlike na mestima
(ljubavi, brige, suivota...) na kojima ih nema i kada uprkos samom detetu, ono
biva uvedeno u porodicu a onda i iru zajednicu, sprovodei negativnu selekciju
i rodnu hijerarhizaciju. Trend negativnih uzora se moe nastaviti i dalje tokom
obrazovnog procesa, ali isto tako moe doi i do preokreta. Preokret je mogue
zamisliti i u suprotnom smeru. Dete iz prezatienog i sasvim idilinog stanja moe
upasti u obrazovne cikluse koji nuno ne moraju biti lieni nasilnih rodnih praksi.
(Ne)mogunost dijaloga dakle, ne posmatra se u prostom sledu jednog ili drugog
procesa, ve u dijalektici koja nastaje upravo u blizinama koje svako od nas gradi
tokom procesa vaspitavanja i obrazovanja. Razumevanje njihove rodne dimenzije
sasvim sigurno dovodi i do poeljnog smera ka kojem bismo svi trebali da teimo.
Naravno, ne samo deklarativno, ve u svakom segmentu ivota, nauivi najpre
svoju decu da ne vide razlike tamo gde ih nema.

Sanja Milutinovi Bojani

5
 Jelena eriman / Sanja Milutinovi Bojani / Gazela Pudar Drako

SARADNJA PORODICE I KOLE NA

URODNJAVANJU OBRAZOVANJA
U SRBIJI

Normativni okvir saradnje

Obrazovanje u najirem smislu te rei predstavlja inilac od velikog uticaja na

dalji ivotni put svakog pojedinca/ke. Od dostupnosti obrazovanja mogu zavisiti
mogunosti napredovanja i razvoja svake osobe i njene ekonomske (ne)zavisnosti.
Predkolsko i osnovno kolsko obrazovanje, kao prva dva stepena formalnog
obrazovanja, igraju vanu ulogu u formiranju linosti pojedinca/ke, pri emu
su rodni normativi koji se stavljaju pred decu ovog uzrasta jedan od vanijih
elemenata u procesu razvoja i izgradnje sopstva i odnosa sa drugima.

Vanost rodno inkluzivnog obrazovanja na razliitim uzrasnim nivoima dece

i mladih ima nekoliko aspekata koji su na saet nain izneti u dokumentu Rodna
ravnopravnost u obrazovanju i kroz obrazovanje (INEE, 2010). Rodno inkluzivno
obrazovanje doprinosi potovanju razlika zasnovanih na rodu kao integralnom delu
identiteta uenika/ca, a takoe doprinosi i prepoznavanju obrazovanja kao bitnog
elementa ire strategije za unapreenje rodne ravnopravnosti u drutvu i smanjenje
rodno zasnovane diskriminacije i nasilja u kolama i iroj drutvenoj zajednici.

Proces urodnjavanja osnovnog obrazovanja u Srbiji aktivnije zapoinje od 2000.

godine, sa drutvenim promenama i procesom pristupanja Srbije Evropskoj uniji1,
mada su osnove za ovaj proces postavljene jo u periodu socijalizma kada je Srbija
pripadala SFRJ, s tim to je taj proces tekao nekontinuirano, zbog jakih drutvenih

1 U Srbiji je od 2000. godine institucionalizacija rodne ravnopravnosti u obrazovanju

zapoeta uspostavljanjem mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti,
da bi zatim usledile izmene zakonodavnog okvira i potom definisanje stratekog pristupa
drave u unapreivanju rodne ravnopravnosti (Jari, 2013).

6
potresa, i neujednaeno, gledano prema razliitim nivoima obrazovanja i tipovima
kola, urbanim i ruralnim sredinama, kao i razliitim socijalno-demografskim
karakteristikama pojedinaca/ki (Popovi, Duhaek, 2011; eriman, Milutinovi
Bojani, Pudar, 2011; Blagojevi, 1998). Meunarodni dokumenti posveeni
unapreenju rodne ravnopravnosti, iz perioda kada su u Srbiji zapoinjali pionirski
poduhvati osnivanja enskih/rodnih studija (prvenstveno u formi alternativnih
programa), prepoznali su obrazovanje kao jedno od kljunih podruja delovanja.

Iz tog perioda je dokument od posebnog znaaja za pitanja rodne ravnopravnosti

- Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) iz 1979. godine,
koju je Srbija ratifikovala 1981. godine. Drave potpisnice, prema Konvenciji, u
obavezi su da menjaju obiaje, predrasude i prakse koje su zasnovane na shvatanju
o inferiornosti ili superiornosti ena ili mukaraca (lan 5), kao i da otklanjaju na
svim stepenima i oblicima obrazovanja tradicionalna shvatanja o ulogama ena i
mukaraca (lan 10) (Petrui, 2007: 6769).

U Pekinkoj deklaraciji i Platformi za akciju, usvojenoj na etvrtoj svetskoj

konferenciji o enama odranoj u Pekingu 1995. godine2, kao jedan od kljunih
stratekih ciljeva definisan je razvoj obrazovanja i obuka bez diskriminacije. U jednoj
od aktivnosti predvienih radi postizanja postavljenog cilja, navodi se obaveza
vlade, obrazovnih i akademskih institucija i drugih aktera u oblasti obrazovanja da
saine nastavne programe i nastavna sredstva osloboena od stereotipa na svim
nivoima obrazovanja, uz obuku nastavnog kadra, javnih organa vlasti, udruenja
roditelja i drugih zainteresovanih strana (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi,
Petrui, 2010: 14).

Konvencija Saveta Evrope o spreavanju i suzbijanju nasilja nad enama i nasilja

u porodici (Istanbulska konvencija) ima za cilj uspostavljanje nulte tolerancije na
nasilje nad enama i zahteva od drava potpisnica da definiu jasan strateki okvir
delovanja drave u borbi protiv nasilja nad enama i nasilja u porodici. Nakon to
ju je Srbija potpisala u aprilu 2012. godine, a Narodna skuptina RS ratifikovala
u oktobru 2013. godine, Konvencija je stupila na snagu 1. avgusta 2014. godine
(Jari, 2013: 910).

2 SRJ tada nije uestvovala zbog sankcija, ali su je na Forumu NVO predstavljale lanice
organizacija civilnog drutva koje su pratile tok konferencije.

7
 Od dokumenata Saveta Evrope znaajnih za proces urodnjavanja obrazovanja jo
izdvajamo Preporuku CM/Rec (2007) 13 o gender mainstreaming-u u obrazovanju,
usvojenoj 2007. godine od strane Komiteta ministara drava lanica Saveta Evrope.
Savet Evrope je uputio dravama lanicama kljune preporuke (Stjepanovi-
Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010: 16):

- da promoviu i podstiu mere usmerene posebno na uvoenje rodno

prilagoene politike u sve nivoe obrazovanja, kao i edukaciju nastavnika/ca
radi unapreenja kvaliteta obrazovanja i postizanja rodne ravnopravnosti;
- kreiraju mehanizme koje e koristiti za promociju, uvoenje, monitoring i
procenu rodno osetljivih politika u obrazovnom sistemu;
- prate i ocenjuju napredak koji proizilazi iz usvajanja rodno osetljive politike
u kolama i da informiu nadlene upravne odbore o preduzetim merama
i o postignutom napretku;
- da analiziraju svoje zakonodavstvo i prakse radi primene strategija i mera
navedenih u ovoj Preporuci i
- da svim relevantnim politikim institucijama i javnim i privatnim telima
odgovornim za kreiranje i sprovoenje obrazovnih politika na svim nivoima
vlasti, sindikatima i organizacijama civilnog drutva, ukau na Preporuku.

Integrisanje rodne perspektive (tvz. gender mainstreaming)3 u obrazovanje, deo

je ireg poduhvata iji cilj nije samo vei obuhvat devojica, mladih ena i ena
osnovnim, srednjim i visokim obrazovanjem ili njihova zastupljenost na pozicijama
odluivanja, ve i uvoenje ireg rodnog koncepta kao takvog (vie o ovome govori
Verica Pavi Zentner u svom tekstu u okviru ove publikacije). Urodnjavanje sadraja
obrazovanja i obrazovnih praksi bazira se na drutvenom, a ne na fiziolokom
poimanju i utemeljenju pola i roda. Ipak, u Srbiji odredbe Zakona o ravnopravnosti
polova (Slubeni glasnik RS, br. 104/2009), Zakona o predkolskom vaspitanju i
obrazovanju (Slubeni glasnik RS, 18/10), Zakona o osnovama sistema vaspitanja
i obrazovanja (Slubeni glasnik RS, 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 - autentino
tumaenje i 68/15), Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (Slubeni glasnik

3 Umesto integracije ena, ideja je bila da se integrie rodna perspektiva. Urodnjavanje je

strategija koja treba da obezbedi jednaku raspodelu moi i resursa, uticaj izmeu ena i
mukaraca, i zbog toga je neophodno promeniti postojei sistem i uiniti ga vie rodno
ravnopravnim. Ova strategija u Srbiji jo uvek nije zaivela u javnom sektoru iako postoje
brojni napori i blagi pomaci u ovom smeru. (Aleksov, 2015: 36)

8
RS, broj 55/13) i smernice Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i
unapreivanje rodne ravnopravnosti (20092015) (Vlada Republike Srbije, internet)
bazirane su na polu i polnoj dijadi.

Kada je re o ueu roditelja u radu kola zakonski okvir predvia da:

- roditelji/hranitelji uenika/ca iz marginalizovanih grupa ili roditelji/hranitelji

dece koja se suoavaju sa razliitim izazovima (poput dece sa smetnjama
u razvoju, dece iz siromanih porodica, dece iz ruralnih podruja, darovite
dece itd.) imaju mogunost da predlau i uestvuju u izradi individualnog
obrazovnog plana (IOP), da po potrebi predlau spoljne saradnike/ce u timu
koji se bavi razvojem obrazovnog plana, kao i da daju odobrenje za njegovo
sprovoenje. Roditelji/hranitelji imaju mogunost i da prisustvuju izvoenju
vaspitno-obrazovnog rada radi pomoi detetu u nastavnim aktivnostima
i da budu lanovi/ice Strunog tima za inkluzivno obrazovanje. Zakonski
okvir za primenu inkluzivnog obrazovanja predstavlja na prvom mestu
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) (lanovi: 6
o pravu na obrazovanje i vaspitanje, 44 o zabrani diskriminacije, lan 66
o strunim organima i timovima ustanove, 69 o obrazovnim programima
ustanove, 77 o individualnom obrazovnom planu, lan 107 o ocenjivanju i
lan 82 o zavrnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju). U skladu
sa ZOSOV donesen je Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava
na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje (Slubeni
glasnik RS, 72/09);

- roditelji/hranitelji uenika/ca osnovnih kola u mogunosti su i da se

ukljue u rad organa ustanove: Savet roditelja i kolski odbor.

Kao aktivni lanovi/ice Saveta roditelja (lan 58 Zakona o osnovama sistema

obrazovanja i vaspitanja ZOSOV) roditelji/hranitelji su u mogunosti da daju
saglasnost na program i organizovanje ekskurzije/programa nastave u prirodi
i da razmatraju izvetaj o njihovom ostvarivanju, da predlau predstavnike/ce
roditelja/hranitelja u organ upravljanja i u struni aktiv za razvojno planiranje
i u druge timove ustanove (lan 54 ZOSOV), da predlau mere za osiguranje
kvaliteta i unapreivanje vaspitno-obrazovnog rada (lan 48 ZOSOV), izborne/

9
 fakultativne predmete, kao i da uestvuju u postupku izbora udbenika. Takoe,
u mogunosti su i da razmatraju predloge programa obrazovanja i vaspitanja,
kolski program, program razvojnog i godinjeg plana rada, izvetaje o njihovom
ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju, zatim namenu korienja sredstava
od donacija i od proirene delatnosti, da predlau organu upravljanja namenu
korienja sredstava ostvarenih radom uenike zadruge i sredstava prikupljenih
od roditelja/hranitelja, da predlau uslove za rad ustanove, uslove za odrastanje
i uenje, propisivanje mera za bezbednost i zatitu njihove dece i da razmatraju i
druga pitanja utvrena statutom ustanove.

Kao aktivni lanovi/ice kolskog odbora (lan 54 ZOSOV) roditelji/hranitelji

odluuju o i donose (lan 57 ZOSOV): statut ustanove, pravila ponaanja u ustanovi
i druge opte akte; kolski program (lan 76 ZOSOV), razvojni plan, godinji plan
rada i plan strunog usavravanja zaposlenih, finansijski plan ustanove, odluku o
izboru direktora i reenje o izabranom direktoru, odluku o saglasnosti na akt o
organizaciji i sistematizaciji poslova, raspisuju konkurs za izbor direktora. Uz to
odluuju kao drugostepeni organ o pravima uenika/ca u upravnom postupku
(lan 115 ZOSOV) i o pravima zaposlenih. Dalje, razmatraju potovanje optih
principa i ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua.
Razmatraju i usvajaju izvetaje o: ostvarivanju svih planova (razvojnog, godinjeg,
strunog usavravanja zaposlenih), poslovanju ustanove i godinjem obraunu,
izvoenju ekskurzija/nastave u prirodi i vrednovanju i samovrednovanju rada
ustanove. Na kraju, u mogunosti su i da preduzimaju mere za poboljanje uslova
rada i ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada u koli.

- roditelji/hranitelji uenika/ca mogu biti aktivni lanovi/ce Tima za

samovrednovanje (prema lanu 48 ZOSOV i Pravilniku o vrednovanju
kvaliteta rada ustanove objavljenom u Slubenom glasniku RS, br. 9/12),
Strunog aktiva za razvojno planiranje (lan 58 i lan 66 ZOSOV) i drugih
timova u okviru kole. U okviru ovih timova roditelji/hranitelji, zajedno sa
drugim lanovima/icama timova staraju se o osiguranju i unapreivanju
kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada ustanove, prate ostvarivanje programa
obrazovanja i vaspitanja, staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda
postignua, vrednuju rezultate rada nastavnika/ca i strunih saradnika/ca,
prate i utvruju rezultate rada dece, uenika/ca i odraslih, preduzimaju

10
 mere za jedinstven i usklaen rad sa uenicima/ama i odraslima u procesu
obrazovanja i vaspitanja i reavaju druga struna pitanja vaspitno-
obrazovnog rada (lan 67 ZOSOV).

Ipak, nijedan od pomenutih normativa ne daje precizna uputstva o koracima

i nainima da se izgradi i ojaa saradnj porodice i kole kroz konkretne
obrazovne i vaspitne sadraje u aspektu rada kole na unapreenju rodne
ravnopravnosti, ve se samo definie osnova (ciljevi, zadaci, standardi i principi)
na kojoj se mogu bazirati aktivnosti za uvoenje rodne ravnopravnosti u rad
kola. Bez kontinuiranog sistematskog praenja i procene uspenosti dostignutih
rezultata saradnje porodice i kole na unapreenju rodne ravnopravnosti, rad u
ovoj oblasti se ostavlja kolama i njihovim inicijativama. Brojni izazovi na nivou
pojedinanih kola umanjuju mogunosti uspene implementacije usvojenog
zakonodavnog i stratekog okvira.

Dosadanja istraivanja rodne inkluzivnosti

osnovnog obrazovanja u Srbiji

Istraivanje o reformama u obrazovanju koje je meu nastavnicima/ama sproveo

Centar za obrazovne politike (Panti, eki Markovi, 2012: 1330) utvrdilo je da
se nastavni kadar ne osea kompetentnim, niti dovoljno pripremljenim i obuenim
za primenu u svom svakodnevnom radu odredaba iz reformisanog zakonodavnog
okvira. Istraivanje je utvdilo da se razlog tome nalazi u percepciji obrazovnog
sistema Srbije kao visoko centralizovanog te nastavni kadar smatra da je on
zbog toga neprilagoen razliitim kontekstima u kojima se odvija nastavni rad.
Zaposleni u kolama obuhvaeni ovim istraivanjem smatraju da su samo izvrne
odluke ostavljene kolama zbog ega postoji raskorak izmeu zakonskih propisa
i mogunosti kola da te propise primenjuju. Nastavnici/e su iskljueni iz kljunih
elemenata odluivanja na centralnom nivou i smatraju da je njihova autonomija, i
nakon zakonskog uvoenja decentralizacije upravljanja, ograniena na vaspitno-
obrazovni rad u okviru uionice. Uee roditelja u donoenju odluka u koli od
strane nastavnog kadra nije prihvaeno sa odobravanjem, ak se roditelji vide kao
napadai koji imaju vie prava nego nastavnici (Isto, 2012: 21), a smatra se i
da direktno ugroavaju autonomiju kole ueem u voenju kole preko Saveta

11
 roditelja (Isto, 2012: 2021). Iako ulogu lokalne zajednice vide kao znaajnu za
njihov svakodnevni rad i u tom aspektu ispitanici/e smatraju da njihova autonomija,
pa ak i ugled, mogu biti ogranieni i ugroeni od strane roditelja koji koristei svoj
poloaj u lokalnoj zajednici mogu da izvre pritisak na nastavnike/ce i donoenje
odluka koje se tiu funkcionisanja kole, njene unutranje organizacije i saradnje
sa drugim ustanovama i institucijama. Samo sa malim brojem roditelja imaju
odnos partnerstva, a pojedini nastavnici/e uoavaju i da su roditelji esto izloeni
neformalnim pritiscima da se povinuju odlukama koje kola donosi ili da su sami
roditelji zabrinuti da e iznoenjem sopstvenog miljenja ugroziti poloaj deteta u
koli (Isto, 2012: 1330).

Istraivanje uea roditelja u radu kola u Srbiji iz perspektive kolskih direktora

pokazalo je da u kolama uglavnom ne postoji jasna strategija o komunikaciji sa
roditeljima i da se oni najee konsultuju jednom u toku polugoa. Preovlaujui
stav direktora je da se miljenje roditelja moe konsultovati u vezi sa vannastavnim
i humanitarnim aktivnostima u koli, ali ne nuno i za proces uenja i planiranja
i izvoenja nastave. Meutim, svi direktori su saglasni da uee roditelja u
ovom segmentu rada kole doprinosi poboljanju kolske atmosfere i uspeha i
postignua uenika, prvenstveno dece sa smetnjama u razvoju. S druge strane,
roditelji obuhvaeni istraivanjem imaju elju da budu vie ukljueni u rad kola,
ali se jedan broj roditelja brine da bi njihovo uee moglo da bude vieno kao
suvino meanje u profesionalnu ulogu nastavnika (Milutinovi Bojani, eriman,
Pavi Zentner, 2014: 5).

Kada je re o rodnoj osetljivosti nastavnih programa u osnovnim kolama, kao i

sadraju udbenika nekoliko je istraivanja (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi,
Petrui, 2010; Stefanovi, Glamoak, 2008; ori, uni, Obradovi-Toi, 2010)
koja ukazuju na podatak da sadraji analiziranih udbenika obiluju stereotipnim
predstavama o rodnim ulogama i stereotipnim vienjima odnosa mukaraca i ena
u naem drutvu. Kao posebni primeri izdvajaju se analize udbenika za predmete
srpski jezik i knjievnost i graansko vaspitanje za osnovnu kolu. Srpski jezik i
knjievnost kao predmet koji ima veliki nedeljni fond asova moe biti prostor u
okviru kojeg se moe pristupiti razgradnji rodnih stereotipa, dok je opti cilj nastave
predmet Graansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima u prvom i drugom
razredu osnovne kole podsticanje razvoja linosti i socijalnog saznanja kod

12
uenika (ori, uni, Obradovi-Toi, 2010: 31). Zbog toga predmet graansko
vaspitanje treba da prui mogunost uenicima da postanu aktivni uesnici u
procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i
vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i
kreativne linosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja potuje sebe i druge (Isto,
2010: 31).

Analize udbenika za predmet srpski jezik i knjievnost pokazuju da postoji jasna

razlika izmeu javnog/formalnog i skrivenog kurikuluma. U udbenicima se
autori/ke deklarativno zalau za ravnopravnost polova, ali se implicitno i dalje dre
patrijarhalnih prikaza uloga ena i mukaraca (Stefanovi, Glamoak, 2008: 28). Isto
tako, i pored nesumnjivog doprinosa predmeta Graansko vaspitanje u uenikom
ovladavanju kljunim znanjima iz ovog predmeta (videti Baucal et al., 2009)
prirunici/vodii za nastavnike/ce, udbenici i radne sveske za uenike/ce za ovaj
predmet obiluju sadrajima koji u formi skrivenog kurikuluma prenose vrednosti
patrijarhalnog drutva. Jedna od prvih stvari koja se uoava jeste nejednako
predstavljanje mukih i enskih likova (pri emu u prirunicima za vie razrede
osnovne kole skoro da nema enskih likova), a zatim i stereotipna polna podela
porodinih uloga i stereotipno prikazivanje osobina deaka (kao preduzimljivih,
radoznalih, hrabrih, drskih i neodgovornih) i devojica (kao manipulativnih,
plaljivih i pasivnih) (ori, uni, ObradoviToi, 2010: 115120). Analiza
skrivenog kurikuluma u realizaciji nastave predmeta u istom istraivanju pokazala
je da mali broj nastavnika/ca prepoznaje rodne stereotipe i da tokom asova
graanskog vaspitanja najmanje promoviu uee ena u javnom ivotu, pri emu
se kritiki ne promilja primarna, prirodna uloga ene, niti realnost dvostrukog
optereenja zaposlenih ena/ena aktivnih u javnom ivotu (Isto, 119120).

Kada je re o udbenicima iz grupe predmeta prirodnih nauka u osnovnoj koli,

analize pokazuju da i ovi udbenici reprodukuju androcentrine predstave o svetu i
patrijarhalni sistem vrednosti. Prethodno navedeno istraivanje o analizi udbenika
za osnovnu kolu (Stjepanovi-Zaharijevski, D. Gavrilovi, D. Petrui, N., 2010) bavi se
i predmetima biologija i geografija, ali nema dostupnih istraivanja o analizi sadraja
udbenika za druge predmete prirodnog usmerenja kao to su matematika, fizika,
hemija itd. Prema zakljucima navedenog istraivanja predloena je preporuka za
sadraj udbenika geografije za VIII razred - uvoenje podataka rodno osetljive

13
 statistike stanovnitva iz oblasti obrazovanja, zapoljavanja i distribucije stanovnitva
po granama delatnosti (Stjepanovi-Zaharijevski, Gavrilovi, Petrui, 2010: 116),
a za udbenik biologije za VIII razred preporuke obuhvataju dijapazon pitanja od
predstavljanja anatomije ljudskog tela, preko uenja o reproduktivnim pravima
ena do ravnopravnog predstavljanja svih oblika porodice, odnosno izbacivanja
diskriminatornih sadraja iz udbenika koji povezuju nepotpune porodice sa
oblicima socijalno-patolokog ponaanja (Isto: 116117).

Prikazano stanje u pogledu rodne inkluzivnosti udbenika jo vie istie

vanost uloge nastavnog kadra i strunih saradnika/ca u razgradnji stereotipno
predstavljenih sadraja o rodu. Nastavnici/e koji nisu rodno senzibilisani nisu
ni u mogunosti da prepoznaju rodne stereotipe u nastavnom sadraju, niti da
ih promiljaju i razgrauju u radu sa uenicima/ama. Idealno gledajui, uloga
nastavnika/ca u ovom sluaju bi bila da navedu uenike/ce da se kritiki osvrnu na
sadraje udbenika kada to ve nisu uinili autori/ke. Da bi se pribliili ovakvom
modelu rada u kolama neophodna je vea edukacija nastavnika/ca o pitanjima
rodne ravnopravnosti to je zakljuak koji istiu i zaposleni u osnovnim kolama
i uenici/e. Naime, 77% uenika i uenica sloilo se sa predlogom da se o temi
rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja vie govori u koli, dok je 75%
zaposlenih u osnovnim kolama izrazilo spremnost da uestvuje u strunom
usavravanju na te teme (eriman et al, 2015: 9).

Pre svega, to je pitanje obrazovanja nastavnika za rad sa uenicima

(koncepta, programa, prakse, uvoenja u posao), a posebno osposo
bljavanje nastavnika za rad u duhu modernih koncepcija nastave i
uenja. (...) Pored profesionalizacije i dobre pripremljenosti nastavnika za
rad, potrebno je stvoriti uslove u kojima e oni ta svoja znanja moi i
da primene. Stvaranje uslova podrazumeva mnogo vie od opremanja
kola i odnosi se na brojne promene u okruenju kole i u samoj koli, od
vrednosti, odnosa prema obrazovanju, do praktinih procedura i naina
rada koji e podrati primenu inovacija za koje spremamo nastavnike
(Peikan, 2011: 13).

Istraivanje o stavovima zaposlenih u osnovnim kolama u Srbiji prema rodnim

ulogama, rodnim odnosima i rodno zasnovanom nasilju (eriman et al, 2015)

14
ukazuje na prisustvo patrijarhalnih vrednosnih stavova kod odreenog broja
zaposlenih u osnovnim kolama. Ukupno 32% nastavnika i 17% nastavnica u
osnovnim kolama obuhvaenih istraivanjem je saglasno sa stavom da osoba
homoseksualne orijentacije ne bi trebalo da predaje u koli (Isto, 2015: 9). Ukupno
15% nastavnika i strunih saradnika i 12,5% nastavnica i strunih saradnica u
osnovnim kolama smatra da je devojka koja oblai prekratke suknje i tesne majice,
sama kriva ako je neko napadne (Isto, 2015: 58). Ukoliko se rodni stereotipi, kao
i opravdavanje rodno zasnovanog nasilja podravaju od strane osoba koje vode
vaspitno-obrazovni proces postavlja se pitanje: koje su mogunosti da uenici i
uenice u kolskom okruenju budu podstaknuti da takvim tvrdnjama i situacijama
kritiki i aktivno pristupe?

Petina strunih saradnika i nastavnika smatra da mukarac treba da ima poslednju

re u porodici i da treba da postoji podela na enska i muka zanimanja. Takoe
petina njih smatra da fudbal nije za devojice, kao i da je u redu da se deaci
ponekad potuku. Kada je re o podeli na enska i muka zanimanja podaci
postaju znaajni kada se ima u vidu da zaposleni/e u osnovnim kolama utiu na
profesionalnu orijentaciju uenika i uenica (Isto, 2015: 52).

Istraivanje o rodnim razlikama u interesovanju uenika/ca za oblast rada i zanimanja

meu uenicima/ama zavrnih razreda osnovne kole (Hrni, Radovanovi,
Burgund, 2014) pokazalo je da su rodne razlike u izboru zanimanja i dalje izrazite,
kao i da su izrazitije u manjim mestima nego u Beogradu. Rezultati istraivanja na
uzorku van Beograda pokazuju veu uniformnost u izborima devojica koja potie
od toga to na izbor zanimanja, devojice, vie nego deake, pre motivie to to je
neko zanimanje rodno prihvatljivo nego to je re o njihovim linim interesovanjima
i sposobnostima za tu oblast (Hrni, Radovanovi, Burgund 2014: 151154).

Studija o naunoj pismenosti kao pokazatelju rodne diskriminacije (Popovi, 2014)

naglaava da je nauna pismenost, i na nivou opte obavetenosti i na nivou
obaveznog obrazovanja, jedan od pokazatelja rodne (ne)ravnopravnosti. ene,
ee nego mukarci, nakon zavrenog fakulteta odustaju od profesionalnog
bavljenja naukom, osim na nivou predavake profesije. Institucionalnim
obrazovanjem determiniu se i razlike u nivou naune pismenosti pri emu se ene
manje usmeravaju ka prirodnim naukama, tehnici i informacionim tehnologijama.

15
 Iako devojice i deaci imaju sline kognitivne sposobnosti, devojice ree biraju
tehnike i prirodne nauke za svoju profesiju, osim u okviru nastavnikog poziva.
Kao reenje za ovakvu pojavu, Popovi navodi da neki autori/ke predlau radikalna
reenja, poput istopolnih razreda u kojima bi devojice bile osloboene dominacije
deaka. Drugi pak predlau drugaije obrazovne metode kojima bi se uticalo na
promenu situacije. Prema dokazanoj hipotezi rodne slinosti (gender similarity
hypothesis) polne razlike su veoma male i zanemarljive kada je re o sklonosti
ka matematici, prostornim i verbalnim sposobnostima, upotrebi raunara, pa
ak i sklonosti ka preuzimanju uloge voe. Devojice su tokom osnovne kole u
postignuima iz matematike bolje od deaka, ali razlika u korist deaka/mukaraca
dolazi sa viim nivoima obrazovanja zbog duine uticaja rodnih stereotipa. Popovi
zakljuuje da razlog tome to devojice pokazuju manji interes za bavljenje
matematikom i manje uivaju u njoj od deaka, bez obzira na postignute bolje
rezultate u osnovnoj koli, jeste posledica razlika u stepenu samopouzdanja i
motivacije koju uslovljavaju rodni stereotipi iz okruenja (porodinog, kolskog,
medijskog) o prikladnim enskim i mukim zanimanjima (Popovi, 2014: 124).

Slino, u tekstu Desk istraivanje rodno inkluzivnih programa u obrazovnim

sistemima evropskih drava u okviru ove publikacije, Verica Pavi Zenter navodi
brojne izvore nejednakosti u obrazovnom sistemu:

-- Naini na koje fiziologija utie na (ne)uspeh u koli;

-- Razlike u stavovima deaka i devojica prema odreenim oblastima
(prirodne nauke, matematika, itanje);
-- Razlike u podrci koju drutveno okruenje prua devojicama i deacima
za bavljenje odreenim zanimanjima;
-- Nedostatak rodno nestereotipnog uzora (rodno stereotipno prikazivanje u
nastavnim sadrajima, nastavnici i nastavnice, roditelji/staratelji);
-- Postojanje nevidljivih barijera koje proishode iz stereotipa o zanimanjima;
-- Uticaj skrivenog kurikuluma na razvoj rodnog identiteta;
-- Rodna nesenzibilisanost nastavnog kadra itd.

Isticanje fizioloke/genetske predisponiranosti za razumevanje odreenih

oblasti nauke jedan je od najeih stereotipa kojim se tvrdi da postoje razlike
u sposobnostima deaka i devojica. Pavi Zentner navodi istraivanje koje su

16
sproveli Dar-Nimrod i Heine koja opovrgava stereotip o manjoj matematikoj
sposobnosti ena/devojica (videti tekst Pavi Zentner u okviru ove publikacije).
Kada se ispitanice izloe delovanju autoritativne sugestije, kao na primer, ako
se eni koja je prethodno s odreenim procentom (ne)uspenosti uradila test iz
matematike prikau rezultati istraivanja koji ukazuju na to da ne postoje razlike
u matematikoj sposobnosti izmeu deaka i devojica, sledei put kada joj se
postavi test, ostvarie bolje rezultate.

Pavi Zentner navodi kako postoje dva razliita pristupa uvoenju rodne
ravnopravnosti u obrazovanju u posmatranim evropskim zemljama. Prvi je
usmeren ka rodnom osnaivanju osetljivih ili diskriminisanih grupa ili pojedinaca/
ki putem projekata koji za cilj imaju reavanje odreenog problema (poput slabijeg
uspeha deaka ili devojica na testovima iz odreene oblasti). Na primer, u Austriji
je od 2002. godine aktivan projekat koji ima za cilj razgradnju rodnih stereotipa
o nezainteresovanosti devojica za prirodne i tehnike nauke, samim tim i na
usmeravanje veeg broja ena ka ovim oblastima delovanja. Drugi pristup je optiji
i obuhvata sve segmente drutva, odnosno usmeren je na davanje sistemske
podrke prevazilaenju rodnih varijeteta koji se kreu u okviru binarnih opozicija
muko/ensko i fiksiranosti identiteta kao takvog. U ovakvom pristupu izuzetno je
vana uloga svih aktera u obrazovanju.

***

U Srbiji nisu raena istraivanja koja se bave kvalitativnom analizom roda u

interakcijama unutar nastavnog procesa u pravcu uticaja roda nastavnika/ce na
visinu ocene koje uenici/e daju njihovoj nastavnoj praksi ili u pogledu analize
razliitih nastavnih pristupa koje praktikuju mukarci i ene kao nastavnici i
nastavnice. Uz to nedostaju i sistemska istraivanja celokupnog obrazovnog
kurikuluma sa stanovita promocije ideje rodne ravnopravnosti i kompetencija
nastavnog osoblja za njihovu primenu koja su neophodna za osmiljavanje daljih
koraka ka unapreenju rada vaspitno-obrazovnog sistema u ovoj oblasti.

17
 Izvori

Aleksov, Rozeta (prir.) (2015), Rodna ravnopravnost kroz SKGO akciju, Beograd: Stalna
konferencija gradova i optina Savez gradova i optina Srbije.
Baucal, Aleksandar et al. (2009), Procena efekata Graanskog vaspitanja, Beograd: Graanske
inicijative.
Blagojevi, Marina (1998), Ka vidljivoj enskoj istoriji, enski pokret u Beogradu 90-ih,
Beograd: Centar za enske studije, istraivanja i komunikaciju.
eriman, Jelena, Milutinovi Bojani, Sanja, Pudar, Gazela (2011), Serbia at the Crossroads.
Gender Inclusiveness in Higher Education: Real or just Wishful Thinking?, u L. Grunberg
(prir.), From Gender Studies to Gender IN Studies Case Studies on Gender-Inclusive
Curriculum in Higher Education, Bucharest: UNESCO Cepes, str. 185210.
eriman, Jelena et al. (2015), Istraivanje rodno zasnovanog nasilja u kolama u Srbiji,
Beograd: Centar za studije roda i politike, Fakultet politikih nauka Univerziteta u
Beogradu i UNICEF Srbija.
ori, Gordana, uni, Natalija, Obradovi-Toi, Tatjana (2010), Obrazovanje za rodnu
ravnopravnost: Analiza rodno osetljivog sadraja za Graansko vaspitanje, Beograd:
UNDP.
Haralambos, Michael i Holborn, Martin (2002), Sociologija teme i perspektive, Zagreb:
Golden marketing Tehnika knjiga.
Hrni, Jasna, Radovanovi, Marija, Burgund, Anita (2014), Rodne razlike u interesovanju
uenika/ca za oblast rada i zanimanja, u D. Duhaek, K. Lonarevi, D. Popovi (prir.),
Obrazovanje, rod, graanski status, Beograd: Fakultet politikih nauka u Brogradu Centar
za studije roda i politike, str. 143155.
Jackson, Philip W. (1992), Conceptions of Curriculum and Curriculum Specialists, u P. W.
Jackson (ur.), Handbook of Research on Curriculum, New York: Macmillan, str. 340.
Jari, Vesna (ur.) (2013), Rodna ravnopravnost u srednjem strunom obrazovanju: stavovi
i uloga srednokolskih nastavnika/ica i strunih saradnika/ica u unapreivanju rodne
ravnopravnosti, Beograd: GIZ.
Lazi, Mladen (2005), Promene i otpori: Srbija u transformacijskim procesima, Beograd: IP
Filip Vinji.
Mili, Anelka et al. (2010), Vreme porodica: socioloka studija o porodinoj transformaciji
u savremenoj Srbiji, Beograd: igoja tampa i Institut za socioloka istraivanja
Filozofskog fakulteta.
Mili, Anelka i Tomanovi, Smiljka (prir.) (2010), Porodice u Srbiji danas u komparativnoj
perspektivi, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta.
Mimica, Aljoa (1994), Tokvil, na savremenik, u A. Tokvil de, Stari reim i revolucija,
Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, str. 520.

18
Panti, Nataa i eki Markovi, Jasminka (ur.) (2012), Nastavnici u Srbiji: Stavovi o profesijii
reformama u obrazovanju, Beograd: Centar za obrazovne politike.
Petrovi-Trifunovi, Tamara, Milutinovi Bojani, Sanja, Pudar Drako, Gazela (ur.) (2014),
Mind the Gap(s): Family, Socialization and Gender, Beograd: Institut za filozofiju i
drutvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu i Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju.
Petrui, Nevena (2007), Praenje primene Konvencije o eliminisanju svih oblika
diskriminacije ena (CEDAW), u S. Konstantinovi-Vili, N. Petrui, N. uni (prir.),
Pravne studije roda, Ni: Pravni fakultet, str. 6779.
Peikan, Ana (2011) Strategija razvoja osnovnog obrazovanja, radna verzija, (internet)
dostupno na: http://www.obrazovni.rs/uploads/Osnovno obrazovanje.doc (pristupljeno
15. novembra 2015.)
Popovi, Dragana i Duhaek, Naa (2011), Rod i Obrazovanje, u I. Milojevi i S. Markov
(prir.), Uvod u rodne teorije, Novi Sad: Biblioteka Academica, str. 309316.
Popovi, Dragana (2014), Nauka, rod i mo: Nauna pismenost kao pokazatelj rodne
diskriminacije, u D. Duhaek, K. Lonarevi, D. Popovi (prir.), Obrazovanje, rod, graanski
status, Beograd: Fakultet politikih nauka, Univerzitet u Beogradu, Centar za studije roda
i politike, str. 124125
Rodna ravnopravnost u obrazovanju i kroz obrazovanje (2010) (internet) dostupno na:
http://toolkit.ineesite.org/toolkit/INEEcms/uploads/1009/INEE_Pocket_Guide_to_
Gender_SRB_LoRes[1].pdf (pristupljeno: 11. novembra 2015.)
Savi, Svenka, Konstantinovi-Vili, Slobodanka i Petrui, Nevena (2006), Jezik zakona -
karakteristike i rodna perspektiva, u: M. Miovi (ur.), Pravo i jezik, Kragujevac: Pravni
fakultet, 5563.
Stefanovi, J. i Glamoak, S. (2008), Imaju li itanke rod? Rod u itankama u osnovnoj
koli, Metodika i didaktika, str. 2750.
Stjepanovi-Zaharijevski, Dragana, Gavrilovi, Danijela, Petrui, Nevena (2010), Obrazovanje
za rodnu ravnopravnost: Analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju kolu, Beograd:
UNDP.

Zakoni, strategije, izvetaji i akcioni planovi:

Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije za mlade za period od 2015. do 2017.

godine (internet) dostupno na:
http://www.mos.gov.rs/wp-content/uploads/2015/08/AP-NSM-2015-2017.VLADA_.pdf
(pristupljeno: 20. novembra 2015.)
Inkluzivno obrazovanje: Put razvoja, Nacionalni izvetaj Republike Srbije (2008) http://
www.milance.edu.rs/file.php/1/kutak/files/inkluzivnoobrazovanje.pdf (pristupljeno: 21.
novembra 2015.).

19
 Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. godine (internet) dostupno na:
http://www.mos.gov.rs/mladisuzakon/attachments/article/389/nacionalna_strategija_
za_mlade0101_cyr.pdf (pristupljeno: 20. novembra 2015.)
Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti
(internet) dostupno na:
http://w w w.gendernet.rs/files/Publikacije/Publikacije/Nacionalna_strategija_za_
poboljsanje_polozaja_zena_i_unapredjivanje_rodne_ravnopravnosti_i_Akcioni_plan.pdf
(pristupljeno: 11. novembra 2015.)
Nastavni program obrazovanja i vaspitanja za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja (internet) dostupno na:
ht tp://w w w. zuov.gov.r s/dokumenta/CRPU/Osnovne%20skole%20PDF/Pr vi%20
ci k l u s % 20 o s n o v n o g% 20 o b r a zo v a n j a% 20 i% 20 v a s p i t a n j a / 2 % 20 N a s t a v n i% 20
program%20za%20prvi%20i%20drugi%20razred%20osnovnog%20obrazovanja%20
i%20vaspitanja.pdf (pristupljeno: 11. novembra 2015.)
Opti standardi postignua obrazovni standardi za kraj prvog ciklusa obaveznog
obrazovanja, Srpski jezik (internet) dostupno na:
h t t p: // w w w. r c- c a c a k .co. r s / i m a g e s /d o k u m e n t a / 11 s t a n d a r d i 4 _ s r p s k i _ ci r. p d f
(pristupljeno: 21. novembra 2015.)
Pravilnik o bliim uputstvima za utvrivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu
primenu i vrednovanje (Slubeni glasnik RS, 72/09).
Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika (internet) dostupno na:
http://www.rc-cacak.co.rs/images/dokumenta/propis-18-pravilnik_o_dozvoli_za_rad_
precisceni_tekst.pdf (pristupljeno: 21. novembra 2015.)
Pravilnik o stalnom strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitaa i strunih
saradnika (internet) dostupno na:
http://www.rc-cacak.co.rs/images/dokumenta/1pravilnik_strucno_obrazovanje.pdf
(pristupljeno: 21. novembra 2015.)
Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanove (internet) dostupno na:
http://w w w.rc-cacak.co.rs/images/dokumenta/propis-220-pravilnik _standardi_
kvaliteta_rada_ustanove.pdf (pristupljeno: 21. novembra 2015.)
Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanove, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 9/12.
Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja (internet)
dostupno na:
ht tp://w w w.rc-cacak .co.r s/ images/dokument a/4st andardi-nast avnika _ cir.pdf
(pristupljeno: 21. novembra 2015.)
Strategija Razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020 godine (internet) dostupno na: http://www.
vtsnis.edu.rs/StrategijaObrazovanja.pdf (pristupljeno: 21. novembra 2015.)

20
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj
72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 - autentino tumaenje i 68/15.
Zakon o predkolskom vaspitanju i obrazovanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj
18/10.
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 55/13.
Zakona o ravnopravnosti polova, Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 104/2009.
Zakon o udbenicima i drugim nastavnim sredstvima (internet) dostupno na:
http://www.rc-cacak.co.rs/images/dokumenta/7propis-13-zakon_o_udzbenicima_i_drugim_
nastavnim_sredstvima.pdf (pristupljeno: 21. novembra 2015.)

21
 Verica Pavi Zentner

RODNO INKLUZIVNI PROGRAMI U

OBRAZOVNIM SISTEMIMA EVROPSKIH
DRAVA: PRINCIPI I PRAKSA RODNE
INKLUZIJE U OSNOVNOM OBRAZOVANJU
U EVROPI

Uvod

Problematikom rodnih odnosa u procesu i periodu obrazovanja se bavim iz praktine

perspektive. Sam izvetaj sadri malo teorijskih referenci, i to samo one koje su bile
neophodne za razumevanje principa na kojima se zasnivaju prakse rodne inkluzije
u evropskim obrazovnim sistemima. Kako je poetni cilj ove analize bio sumiranje
principa na kojima poiva borba protiv diskriminacije u drutvu, sa teitem na
obrazovnom sistemu, a iz rodne perspektive, prva etapa prikupljanja podataka
je bila fokusirana upravo na ove probleme. Sa razvijanjem teme je postajalo sve
oiglednije da pristupi koji su bazirani na rodnoj polarizaciji po sebi ne daju eljene
rezultate u zemljama u kojima su primenjeni o emu e biti vie rei na primeru
Austrije. Kao uspeni, prema kriterijumima PISA i TIMSS testiranja su se pokazali
upravo pristupi koji izbegavaju rodnu polarizaciju, i bave se nejednakostima kao
takvima, i posebno viestrukim diskriminacijama. Projekti ove vrste, iako kao
osnovu imaju rodnu dimenziju, ne zanemaruju da je rodna pripadnost samo jedan
deo identiteta obraajui se i problemima nasilja, problemima u uenju, problemu
siromatva. Rodni identitet je polje kroz koje je eljena promena komunicirana,
u odnosu na ispoljavanja viestrukih izvora diskriminacije, kao to su siromatvo,
reprodukcija generacijskog obrasca, ogranienja koja postavlja pripadnost
odreenoj veroispovesti i sl.

Sledea specifinost se odnosi na reprodukciju, aktere i agense reprodukcije ili

reinterpretacije ili osporavanja rodnog stereotipa, ali i mogunosti ispoljavanja

22
rodno nestereotipnog ponaanja. Tu je karakteristino da aktivnosti koje se
obraaju jednoj grupi imaju najmanje uspeha u pogledu efektivnih ili trajnih
promena. Rezultat reavanja jednog aspekta reprodukcije stereotipa je repetitivno
osporavan od strane aspekata koji ostaju neizazvani i neosporeni.

Agensi i akteri su deo slagalice koji u uspenim sistemima funkcioniu zajedno.

Kada postoji zakon, direktiva, cilj i obaveza sa definisanim nagradama i sankcijama
postoji i mogunost sprovoenja promene. To nije tema koja se moe kanalisati
samo kroz postojanje ili nepostojanje politike volje. Volja koja mora da postoji
je volja za promenom kulturnog obrasca. Pre volje, treba da postoji svest o
problemu, i svest o sopstvenoj ulozi u tom problemu. Kulturni sistemi se menjaju.
To ne implicira da e postignuta promena biti eljena, moralna, pozitivna i sasvim
sigurno nee biti besplatna za one koji takvu promenu mogu da nose.

Za razliku od politike volje, koja je odraz odnosa nejednake moi koja se koristi
radi podrke promenama ili njihove opstrukcije, tenja ka kulturnoj promeni dolazi
od razliitih privilegovanih grupa koje su demonstrativno spremne da promene
formu svoje privilegovanosti, ili da se odreknu neke od privilegija, u svoje ime i
esto u ime svojih potomaka. U takvom kulturnom kontekstu su ejdizam, seksizam,
agresivni nacionalizam, ideoloki i religijski fanatizam prepoznati kao problemska
oblast. Nasuprot njima, nije prepoznat rizik po drutvo koji nose preferencionizam
u nefilozofskom smislu, baziran na rasi, etnicitetu, polu, rodu, pripadnosti politikoj
ili drugoj organizaciji, nepotizam, kao deo normativnog kulturnog konteksta. Oni
su praktino neosporavani.

Ideja ovakvog naina prikaza analize je da bude pristupana za itanje i mogua za

primenu svima koji su u stanju da itaju ili sluaju tekst, sa najmanjom moguom
merom potrebnog predznanja, poznavanja terminologije, ili prethodne upuenosti
u oblast.

O metodu korienom za sprovoenje desk analize

Materijal za analizu je prikupljen na Internetu (online data mining). Najvaniji cilj je

bio organizovanje ideja kojima se vode timovi i organizacije koje se bave uvoenjem

23
 principa rodne ravnopravnosti u drutvo, a koji kao najvaniji kanal koriste institucije
i organizacije koje se bave decom starosti od oko pet do oko esnaest godina4.
Rezultat treba da bude prikaz analize ovih ideja i principa u saetom obliku, koje
je lako praktino primeniti za formiranje strategije i instrumenata za projektni rad
na uvoenju principa rodne ravnopravnosti u nastavni plan za odabranu grupu
predmeta u osnovnoj koli.

Dalji cilj analize je priprema materijala za upoznavanje sa principima kojima su

voene politike i prakse programa za uvoenje rodne ravnopravnosti u obrazovni
sistem u evropskim dravama. Obraena je tematika rodnih odnosa u osnovnom
obrazovanju, ukljuujui nekoliko grupa aktera koje uestvuju u procesu
obrazovanja:

Deca i mladi, kao uenice i uenici u osnovnim kolama teite je na

prenoenju ili osporavanju rodno stereotipnog ponaanja, putem interakcije
u okviru generacije, odnosno vrnjakih grupa, i na istim procesima u
interakciji sa sistemom i nastavnim osobljem, roditeljima i pozitivnim ili
negativnim modelima sa kojima se mladi poistoveuju.
Nastavno osoblje, kao posebno vaan agens prenosa rodnih stereotipa, ili
kao jedan od kljunih agenasa njihove razgradnje.
Roditelji, roaci/ke, braa i sestre, uz modele rodnih odnosa koji dolaze iz
porodice.
Upravne strukture i osobe uticaj koji dolazi odozgo, posebno u smislu
institucionalne podrke ili izostajanja podrke.

Sav materijal korien za pripremu desk analize je sakupljen u periodu od juna do

avgusta 2013. sa internet stranica relevantnih za temu. Analizom su obuhvaene:

Stranice vladinih, dravnih i agencija Evropske unije koje se bave pitanjima

rodnih odnosa u zakonodavstvu, i posebno u obrazovanju.

4 Razlike u godinama starosti su uslovljene razliitim godinama starosti dece koje su

uzete kao obavezne za uee deteta u obrazovnom sistemu u razliitim evropskim
dravama. Na primer, u Austriji je obavezno prisustvo deteta od pet godina u instituciji za
predkolsko vaspitanje i obrazovanje, dok je prag obaveznog prisustva u vedskoj sedam
godina, to je poetak osnovnog kolovanja. Slino, godine starosti kada je obavezno
osnovno obrazovanje zavreno mogu biti izmeu etrnaest i esnaest godina starosti
mlade osobe.

24
 Stranice nevladinih organizacija iz Evrope koje se bave pitanjima rodne
ravnopravnosti u osnovnom obrazovanju.
Tekstovi, bazirani na praktinim iskustvima i istraivakim projektima
predstavljeni na konferencijama i drugim skupovima na temu rodnih
odnosa u obrazovanju (principi na kojima poivaju prakse iz celog sveta).
Knjige, broure, vodii, primeri uspenih praksi uvoenja principa rodne
ravnopravnosti u institucije osnovnog obrazovanja u evropskim zemljama.
Podaci iz Globalnog izvetaja o rodnom jazu (Global Gender Gap Report,
2012)
Podaci dostupni na sajtu Svetske banke koji se odnose na istraivanja
razliitih aspekata rodnih odnosa, sa teitem na ekonomskim odnosima
vezanim za rodnu (ne)ravnopravnost, uticaj rodne neravnopravnosti na
ekonomski potencijal pojedinih zemalja, posledice koje rodna diskriminacija
ostavlja ili pojaava u turbulentnim okolnostima po ekonomiju (Ostendorp,
2009: 141-161).
Dokumenti koji se odnose na praksu u institucijama predkolskog i
osnovnog obrazovanja, a koji su nastali kao rezultat sprovoenja aktivnosti
u cilju razgradnje stereotipa, obuke nastavnog osoblja i poveavanja
osetljivosti prema rodnim pitanjima i problemima.
Podaci sa sajtova dravnih agencija i institucija koje se bave rodnim
odnosima u nekoliko evropskih drava.
Video materijal dostupan na Internetu u kom pedagozi i pedagokinje
dele svoja iskustva u vezi sa uvoenjem principa rodne ravnopravnosti u
obrazovnu praksu.

Gender mainstreaming prikaz osnovnih principa rodne

inkluzije i integracije naela rodne ravnopravnosti u Evropi

Predstavljanje naela rodne ravnopravnosti u Evropi mora uzeti u obzir nekoliko

pretpostavki: regulative koje obuhvataju Evropsku uniju, a koje osim okvira od
28 drava ukljuuju i veliki broj praksi specifinih za pojedine lanice, zatim
konvencije koje imaju iri opseg, a odnose se na rad Saveta Evrope i razliite nivoe
koje na sebe preuzimaju 47 lanica, meu kojima je Srbija. Drugi nivo se odnosi
na razliite polazne pozicije koje drave imaju prilikom uspostavljanja postulata

25
 rodne ravnopravnosti, gde se neke drave nalaze u svojim prvim decenijama
bavljenja ovom problematikom kroz zvanine kanale, a neke imaju viedecenijske
prakse i razraene modele koje primenjuju u velikom broju oblasti, a od kojih
e ovde biti predstavljenih nekoliko. Predstavljeni modeli se odnose na gender
mainstreaming5 rodno inkluzivni pristup u pogledu osnovnog i nieg-srednjeg
obrazovanja. Postojee razlike u formama obaveznog obrazovanja u razliitim
zemljama uslovljavaju razliku u nazivima nivoa obrazovanja, kao i u mogunosti
ili nemogunosti slobodnog izbora sopstvenog obrazovnog toka, ali te razlike ne
utiu na osnovne teme kojima se bavi ovaj tekst na rodno inkluzivni pristup
obrazovanju dece i mladih do napunjenih 15 ili 16 godina starosti.

Sve evropske drave su do 2002. godine ispunile cilj o jednakom upisu enske i
muke dece u osnovnu kolu.

Merljive pokazatelje rodne nejednakosti, iz oblasti ekonomije, zdravstva, politike i

obrazovanja, prati Global Gender Gap Report. U izvetaju iz 2012. godine analizirano
je 200 zemalja, a Indeksom obuhvaeno 135, meu kojima je i Srbija. Podaci za
Srbiju za pozicioniranje na indeksu postoje tek od kruga u 2012. godini. Indeks
pokazuje da je 135 zemalja analiziranih za izvetaj, koje zajedno predstavljaju vie
od 90% svetske populacije, reilo skoro 96% rodnog jaza izmeu ena i mukaraca
u pogledu zdravstvenih oekivanja, i skoro 93% obrazovnih, ali nejednakosti
ostaju izraene u pogledu ekonomske i politike participacije, sa 60% reenog
ekonomskog jaza i samo 20% politikog (Global Gender Gap Report, 2012: 7-17,).
Posmatrajui samo nekoliko evropskih drava, vidimo da je prema Gender Gap
Indeksu Austrija u 2009-oj godini imala skor slian Srbiji u 2012-oj. Austrija stabilno
iz godine u godinu smanjuje rodne nejednakosti, kao i veina evropskih drava.
Takoe, primeuje se destabilizacija i poveanje nejednakosti 2008-me godine, od
koga se veina drava oporavila. vedska je od 2006-e do 2012-e izgubila relativnu
prvu poziciju, ali je u stvari smanjila nejednakosti. U Hrvatskoj su razlike neznatno
poveane od 2006-e do 2012-e.

5 Gender mainstreaming ili gendering mainstreaming, u zavisnosti da li se panja obraa i

na interakciju, odnosno reaktivni element promene i prilagoavanja identiteta. Koristiu
pojam gender mainstreaming u tekstu kao operativni za rad u praksi, jer je taj pojam
ustaljeniji od gendering mainstreaming koji moda preciznije objanjava pojavu.

26
Situacija u Evropi u pogledu ekonomskih i politikih nejednakosti je takoe
znaajno izraenija nego statistiki vidljive razlike u obrazovanju. Ipak, putevi koji
vode postizanju jednakih prava i mogunosti na polju politike i ekonomije vode
upravo kroz obrazovne sisteme i pristupe.

Pomeranje u idejnim pravcima u pogledu reavanja problema rodne (ne)jednakosti

u Evropi se kree od obraanja panje na ispravljanje rodnih nepravdi prema
devojicama i enama, na usmeravanje panje na iri pristup, prema kome reforme
treba da imaju za cilj postizanje jednakih ansi, mogunosti jednakih ishoda i
otvaranje mehanizama za njihovo ispunjavanje suprotstavljanjem i ruenjem rodnih
stereotipa. Teite se pomera sa ugroene i viktimizovane ene, ka drutvenim
problemima koji rezultuju iz situacija rodne nejednakosti, a koji pogaaju sve
lanove drutva, i time i drutvo u celini. Stavka koja je priznata u pogledu ovakve
politike je da postoje razlike u ispoljavanju i nivoima rodne nejednakosti, i da je
viestruka ugroenost i dalje problem sa kojim se suoavaju oni kojima je zadatak
formulisanje strategija i regulatornih mehanizama sa ciljem prebroavanja rodnih
nejednakosti, odnosno, zatvaranja rodnog jaza (gender gap).

Pozicija razliitih evropskih drava, koje esto nezavisno od ekonomske razvijenosti

ili politike moi belee vee nejednakosti posebno u politikim i ekonomskim
tokovima, je da se na jedinstveno i prema potrebama odreene grupe formiranim
nainima suoava sa ovim problemom. Zajedniki su ciljevi strategija a to je
anuliranje rodnih nejednakosti u Evropi do 2020-e godine, dok se putevi koje
pojedine zemlje preuzimaju znaajno razlikuju, kao i faze u kojima se nalaze. Sledi
iz toga da se razlikuju i projekti u koje pojedinane drave ulau, prema aspektima
suoavanja sa posledicama rodne nejednakosti. Tako se i ulaganja u sistem
obrazovanja znaajno razlikuju. Dok su, na primer, Island, Irska, Norveka i Danska
postigle rodnu ravnopravnost u sveri obrazovanja, Austrija i vedska se nalaze
prema skorovima veoma blizu jednakosti, a ni Srbija i Hrvatska nisu daleko. Politika
i ekonomska ravnopravnost daju okantno razliitu sliku gde samo Island ima skor
preko 0,7 u sferi politikog angamana. Svega nekoliko drava ima visoke skorove
i time nisku neravnopravnost u pogledu uestvovanja u ekonomiji (Norveka ima
0,83, dok sve druge drave imaju manje). Poredei ove rezultate, ne moemo izbei
pitanje o odnosu rodne ravnopravnosti u obrazovanju i u zdravstvu koja je praktino
postignuta, dok na poljima ekonomije i politike, poljima koja generiu drutvenu

27
 mo nalazimo dubok jaz. Iz te perspektive o obrazovanju moemo govoriti kao
o polju u kom se putem socijalizacije reprodukuju stereotipi koji vode drastino
manjem ueu ena u politikom i ekonomskom ivotu, i samim tim manjoj kontroli
nad sopstvenim ivotom, o skrivenim izvorima nejednakosti koji se reprodukuju kroz
porodine obrasce i obrazovne prakse. Porodica i okruenje primarne socijalizacije
dece naravno nosi svoj deo tereta reprodukcije rodnih nejednakosti, ali u u izvetaju
ostati u okvirima ovog projekta i baviti se socijalizacijom u osnovnoj koli.

Obrazovne prakse reflektuju potrebe drutva za ekonomski odrivim sistemom i

predstavljaju odraz prihvaene teorije o tome ta e konkretno taj sistem odrati.
Kratkorono, kroz nekoliko generacija, bilo je mogue dirigovati sistemom i
usklaivati potrebe odrivog razvoja drutva sa planom o daljoj reprodukciji i
razvoju. Svedoci smo pada takvih sistema i napredovanja sistema u kojima postoji
vea fleksibilnost u obrazovanju i time vea fleksibilnost zapoljavanja znaajnim
delom i zbog veih mogunosti koje prua preduzetniko ponaanje. Jo jedan
bitan nivo je i rodna dimenzija te fleksibilnosti, odnosno sposobnost prilagoavanja
razliitim ulogama nezavisno od roda osobe. Rodni stereotipi pri izboru zanimanja,
rodni stereotipi prilikom podele porodinih uloga, prilikom potrebe za politikom
participacijom, utiu na smanjivanje mogunosti ravnopravnog uestvovanja u
ekonomskom ivotu, i time slabe ekonomski kapacitet zemlje. Sline posledice
rodne nejednakosti mogu se videti na svim nivoima drutva od bezbednosti
i slobode kretanja, do arhitekture i prostornog planiranja, planiranja nastave,
formiranja budeta, spoljno politikih odluka i politike.

Prema oekivanjima od obrazovnog sistema, imamo u vidu otvorenu komunikaciju,

zvanini plan i strategije rada kola, ali i takozvane skrivene kurikulume, moduse
ponaanja i ispoljavanja skrivenih stavova i vrednosti koji imaju vaspitni i obrazovni
karakter. Ponaanje koje ispoljava pojedina osoba u procesu obrazovanja, bez
obzira da li je ta osoba sama uenica ili uenik, ili je nastavnica ili nastavnik, ili radi
u upravi kole, ili je majka ili otac, utie na formiranje rodnog identiteta, ispoljenog
kroz preuzimanje uloga i njihovu reprodukciju u drutvu. Model prema kome rodno
nejednako drutvo funkcionie je osvajaki i konfliktni, gde jedan deo drutva ima
prednosti nad drugim. To jeste model koji je kratkorono i u odreenim istorijskim
okolnostima pokazao svoje praktine strane, ali je sa tehnolokim i socijalnim
razvojem zastareo i zahteva promene.

28
Iako politika scena u veem delu Evrope to otvoreno ne shvata, sama promena je
promena koja se kree odozdo, menjajui rodne percepcije i stavove generacija,
i formirajui drutvo koje tei egalitarnosti. Jednakost ansi je jedan nivo,
jednakost sredstava i jednaka mogunost eljenog ishoda su postulati kojima tei
obrazovni sistem jer u individualnom razvoju, u razvoju pojedinanih potencijala,
postoji mogui pravac za osnaivanje celog drutva. Evropska unija je poela
legitimizaciju rodnih akcija oko pedesetih godina dvadesetog veka, poev od
zahtevane jednakosti u visini nadnica za isti rad, zatim jednak tretman i radne
uslove, penzione planove osamdesetih, da bi do devedesetih godina inicijative
bile usmerene na zatitu na radu trudnica i majki. Gender mainstreaming, odnosno
zvanini dogovor o uvoenju rodne komponente kao znaajne na svim politikim
nivoima, postignut je u Amsterdamu 1997-e godine. Dvadeset prvi vek donosi
proirenje koncepata na jednake anse i jednak tretman u zapoljavanju.

U sferi obrazovanja koncepti se proiruju od ranijeg ispravljanja nepravdi prema

devojicama i enama, do uvoenja rodnog koncepta kao takvog, koji istie
potrebu za ukidanjem nejednakosti vezanih za rod, bez obzira koji je rod u pitanju.

Uticaj Evropske unije je razliit na razliite zemlje lanice, i dok je za neke ulaz
u EU znaio smanjivanje rodnih nejednakosti, u drugima se ona poveala zbog
uvoenja nekih od principa slobodnog trita (Volbi, 2004).

U Eurydice studiji iz 2010-e6 na sledei nain je opisan poloaj ena i mukaraca u

Evropskoj uniji:

Udeo zaposlenih ena se poveao, ali je i dalje nii od udela mukaraca

u ukupnom broju zaposlenih, iako ene predstavljaju veinu studentskog
tela i osoba sa fakultetskom diplomom.
ene zarauju proseno 17,4% manje od mukaraca po radnom satu i ovaj
odnos se trenutno ne menja.
ene su i dalje veoma malo zastupljene na politikim i ekonomskim
poloajima na kojima se donose odluke. Ipak, udeo ena se poveao u
poslednjoj deceniji.

6 Gender Differences in Educational Outcomes: Study on the Measures Taken and the
Current Situation in Europe

29
 Podela porodinih obaveza je i dalje veoma nejednaka izmeu ena i
mukaraca, gde ene preuzimaju vei deo kunog rada.
Rizik od siromatva je vei za ene nego za mukarce.
ene su najee rtve rodno zasnovanog nasilja. ene i devojice su ee
ugroene od trgovine ljudima u odnosu na ostale kategorije stanovnitva.

Prema teorijskim oekivanjima jaz izmeu mukaraca i ena u pogledu visine linog
dohotka moe ili da se smanjuje ili da raste sa globalizacijom, tako da ekonomska
predvianja sama po sebi ne pruaju dovoljne podatke za formiranje dugorone
strategije vezane za premoavanje rodnog jaza. Prema nekim neoliberalnim
stanovitima, jaz izmeu zarada ena i zarada mukaraca e se smanjivati jer e
za globalnu ekonomiju biti preskupo da diskriminie u odabiru radne snage, ali, sa
druge strane, mogu je i scenario u kom dolazi do zasienja trita radnom snagom,
i gde se deo radnika i radnica povlai sa trita (Blau, Kan, 2000: 83-84). Takav
scenario nosi rodnu pretpostavku da e se radnice pre povui sa trita i ostati
u okviru (neplaene) brige o porodici. Prva teza, ona o smanjenju diskriminacije,
je usko povezana sa kvalifikacijama radnika i radnica fleksibilnija radna snaga
je sposobnija da se jednako takmii na globalnom tritu. Oekvanje autora je da
se otvara vie mogunosti za rad u meunarodnoj trgovini, na radnim mestima u
proizvodnji i uslugama koje ta trgovina generie i kao i smanjivanje jaza u visini
zarada (Oostendorp, 2004, 16). Kako je kriza 2008-e pokazala, radna mesta ena su
ipak bila osetljivija na suavanje ekonomskih mogunosti. Primer Islanda je pokazao
da odgovorna socijalna politika je oporavila zemlju posle bankrota. Ova socijalna
politika koja poiva na principima koji su na Islandu opisani kao blii enama u
politici i ekonomiji nego mukarcima. Pitanje koje se postavlja je koliko su ekonomski
pokazatelji sami po sebi relevantni za znaaj rodne ravnopravnosti za opstanak i
razvoj drutva u celini. Obrazovanje i socijalizacija u periodu obrazovanja i u koli i
vrnjakim grupama daje najznaajniji podsticaj razvoju linih sposobnosti, ili ima
skoro najvei potencijal da onemogui razvoj deteta u zrelu linost.

Rodna ravnopravnost u obrazovanju je zahtev koji se razvio tokom dvadesetog

veka7, delom kao rezultat delovanja feministikih pokreta, delom kao posledica

7 Prva misao o pravu ena na jednako obrazovanje datira iz kraja XVIII veka, to ne znai da
je postigla znaajne pomake u pogledu obrazovanja u vreme kada se pojavila. Razvijanje
ove ideje je moralo da saeka razvoj feministikih pokreta u XX veku.

30
specifinih socio-politikih okolnosti (svetskih ratova i finansijskih kriza), delom
kao komunistiki i socijalistiki ideoloki postulat jednakosti ljudskih bia.

Tokom dvadesetog veka (Vud, 1987) razvile su se etiri interpretacije koncepta

jednakih ansi:

Jednakost ivotnih ansi

Otvoreno takmienje za ograniene resurse
Jednakost u razvijanju razliitih sposobnosti
Obrazovne anse nezavisne od drutvenog porekla

Prema Vud, obrazovanje je najznaajniji instrument u ostvarivanju jednakih ivotnih

ansi (Forsthuber, Horvat, Motiejunaite, 2010: 20).

Uzevi u obzir da su devojice uspenije u ispunjavanju velikog broja zahteva

kolovanja, sam pol nije kljuni inilac nejednakosti u ostvarenim rezultatima u
ekonomskom i politikom smislu. Kljune uticaje imaju socioekonomska klasa,
obrazovni nivo roditelja i etniko poreklo, u smislu kulturnog afiniteta prema
obrazovanju sa jedne strane, ali i snalaenja u novim uslovima i novom sistemu.
Svi ti inioci utiu na formiranje i definiciju roda, koji, za razliku od pola, jeste
kljuni inilac. Kako jednakost ansi oznaava odvajanje mogunosti za zavravanje
obrazovanja od drutvenog porekla, ciljevi strategija su esto usmereni na
viestruko osetljive grupe (npr. devojice i ene imigrantskog porekla su esta
ciljna grupa rodno usmerenih projekata za dodatno obrazovanje i osnaivanje u
Austriji).

Poavi od formiranja obrazovnog sistema bez diskriminacija, i time ostvarivanja

pruanja formalnih jednakih ansi, preko sistema podrke grupama koje nisu u
stanju da same iskoriste dat formalni sistem, do jednakosti ishoda kojoj ovakva
politika tei, neke drave su dostigle stabilno uspene rezultate koji se popravljaju
iz godine u godinu. Kritini momenat se nalazi u meusobnom uticaju skrivenih
faktora diskriminacije, koji polaze od implicitnih drutvenih vrednosti, rodnih
stereotipa, nevidljivih ograda i staklenih tavanica koje odravaju i pojaavaju
nejednakosti.

31
 Ako se vratimo Globalnom izvetaju o rodnim nejednakostima, videemo da je u
prve tri zemlje po nivou smanjenja rodnih nejednakosti nejednakost u obrazovnom
sistemu dovedena na nulu, ali da politika i ekonomska participacija pokazuju jo od
oko 20-30% nejednakosti (20-30% rodni jaz gender gap) izmeu ena i mukaraca.
Island, sa ukupnim skorom od 0,864, odnosno 86,4% reenih rodnih nejednakosti
u sistemima obrazovanja, zdravstva, ekonomije i politike, u poslednja dva pokazuje
reenih 75,4 i 73,25% nejednakosti. Zanimljivo je da Norveka u pogledu ekonomskih
ansi ima reeno 83% nejednakosti, ali prema politikoj moi samo 56,16%. U
poreenju sa politikom moi u Srbiji, u kojoj je skor 0,1921, odnosno 19,21% reenih
nejednakosti u politikom pogledu, ili sa Hrvatskom u kojoj je politika situacija u
2012-oj po pitanju rodne ravnopravnosti pokazivala 17,79% reene rodne razlike,
ove cifre izgledaju nedostino daleko. Dodajui i Maarsku sa 5,74% reenih rodnih
razlika u politici, postavlja se pitanje na koju stranu e se drutvo kretati u budunosti
i koliko je to kritino povezano sa suoavanjem i reavanjem rodnih nejednakosti.
Pitanje je koje strukture demotiviu devojice da krenu putem koji e ih dovesti do
politike karijere. Drugo je pitanje da li e i one koje odaberu taj put odabrati strogo
maskuline pristupe i imati efekta na drutvo koliko i mukarac na istoj poziciji, ili e
uspeti da probiju stereotipne politike stavove i ostvare realnu politiku mo. Slina
pitanja opstaju i na poljima ekonomskog uinka i preduzetnitva. Na koje naine
omoguiti devojicama i deacima da ispolje svoje sposobnosti nezavisno od rodnih
stereotipa i ostvare najbolji mogui lini scenario? Rodni uticaj se protee od linih
identiteta do meunarodnih odnosa.

Na nivoima pojedinanih drava, specifinost promena koje su podstaknute

uvoenjem rodnih regulativa zavisi i od toga na koji su nain te inicijative primljene.
U Poljskoj (Dabrovska, 2009) je reakcija na promene zakona o rodnim odnosima
delom bila percipirana kao evropeizacija, odnosno prisilno uvoenje evropskih
vrednosti koje se sukobljavaju sa tradicionalnim vrednostima koje su povezane
sa nacionalnim identitetom. Zanimljivo je u tom sluaju posmatrati socijalistiku
prolost Poljske koja za implikaciju ima veu jednakost ena i mukaraca pri
zapoljavanju i visini primanja, bolju razvijenost slubi uvanja dece i zatite
roditelja, nego to to belei prolost sadanjih zapadnih demokratija, u kojima
se, naprotiv, feministiki pokret razvijao kao kontrapunkt vladajuoj patrijarhalnoj
ideologiji. Uvek nezgodno pitanje je ta je u stvari nacionalno i tradicionalno, a to
pitanje stoji ne samo za Poljsku.

32
Rodna nejednakost se ispoljava ne samo u obrazovnom nivou, postojanju ili
nepostojanju ekonomske i politike participacije, ve je ispoljavanje u turbulentnim
i kriznim periodima pojaano rodno stereotipnim izborom zanimanja i sektora
rada. U periodima kriza u sistemima u politikim i drutvenim tranzicijama, rodna
nejednakost se ispoljavala kroz prelazak velikog broja ena u neformalnu ekonomiju,
jer su njihova radna mesta bila najosetljivija na pomeranja u ekonomskim tokovima
(Rot, 2004: 121).

Znaajna je razlika izmeu donoenja strategija za smanjivanje i ukidanje rodne

neravnopravnosti i konkretnih kanala sprovoenja ovih strategija. Sadraj daljeg
teksta bie usmeren ka analizi elemenata rodne nejednakosti, nekih od posledica
rodnih nejednakosti koje mogu da se reavaju u okviru obrazovnog sistema i
primerima praksi za reavanje rodne nejednakosti u osnovnim i srednjim kolama8
iz nekoliko evropskih zemalja sa razliitim nivoima smanjivanja rodnog jaza.

Percepcija rodnih razlika u obrazovnom sistemu

Istraivanja PISA navode rodne razlike u uspehu i sposobnostima, koje su znaajno
manje izraene od pomerene percepcije uenica o sopstvenim sposobnostima
(Eurydice study, 2010) (devojice smatraju da su neuspenije u prirodnim i tehnikim
predmetima nego to zaista jesu). Posmatrajui podatke vezane za obrazovne
sisteme u Evropi, oekivanja su da e devojice imati neto slabiji kolski uspeh
od deaka u jednoj treini evropskih zemalja. Zanimljivo je da izmeu deaka i
devojica nema bitnih razlika u matematikim sposobnostima u osnovnoj koli, ali
da posle osme godine kolovanja razlike poinju da se belee i to u korist deaka.
Prilikom testiranja stavova uenika i uenica, zabeleeno je da su devojice manje
samosvesne u pogledu prirodnih nauka i manje veruju u svoje sposobnosti od
deaka istog uzrasta to vai i za matematiku. Sa druge strane, u veini evropskih
drava devojice itanje doivljavaju vanijim nego to ga doivljavaju deaci.

Drugi izazov analize je pronai primenljive prakse za odreenu grupu predmeta

koja nas interesuje, a koji nisu uvek direktno uporedivi. Veina nacionalnih strategija

8 Osnovni i srednji obrazovni nivoi se razlikuju od drave do drave. Zajedniko je da

osnovna kola poinje sa napunjenih 6 (najranije 5) ili 7 godina deteta. Srednji stepen
poinje posle 10 ili posle 15 godina starosti deteta, i traje dva puta po tri godine, jedan
puta etiri i dve do etiri dodatne godine, ili jedan put od tri do etiri godine. U svakim
od ovih sluajeva govorim o starosti uenica i uenika izmeu najranije 5 i najkasnije 16
godina starosti.

33
 je usmerena ka reavanju specifine oblasti, kao to su loiji rezultati devojica na
testovima iz matematike, rodno uslovljen odabir studija, rodno nasilje, viestruko
osetljive grupe i sl. Praktino, planirani rezultati treba da budu postignuti u nekim
od sledeih oblasti:

Strukturisanje mehanizama za reavanje situacija vrnjakog nasilja koje

proizilazi iz razliitih aspekata rodnih nejednakosti. Odnosi se na sve
ugroene grupe; uenice i uenike, ali i osobe koje rade u koli.
Formiranje komunikacijskih i kanala saradnje sa roditeljima uenika/ca
osnovnih kola u cilju olakavanja procesa suoavanja sa posledicama
rodne nejednakosti i reavanja nekih od njenih aspekata.
Poveavanje politike i ekonomske sposobnosti ena. Poveanje graanske
svesti deaka i devojica i formiranje rodnih uloga koje bi dozvolile
nestereotipnu profesionalnu pokretljivost mogu da dovedu do takvog
ishoda.
Takoe dugoroni rezultati u percipiranju i ispoljavanju sopstvenog
rodnog identiteta treba da dovedu do vee ravnopravnosti u podeli posla
u porodici i podelama i deljenju drutvenih uloga meu partnerima na
egalitaran i meusobno podravajui nain.
Osnaivanje pripadnika i pripadnica ranjivih grupa u drutvu, uzimajui u
obzir i rodne nejednakosti kao jedan od izvora ranjivosti.
Omoguavanje politike i ekonomske participacije na jednakom nivou i sa
jednakim mogunostima bez obzira na rodne i ostale razlike.

Ovim nije iscrpljena problematika rodnih nejednakosti i rodnog jaza, ali u cilju
primenljivosti studije ostavljam opseniju i potpuniju analizu za neku drugu
priliku i usmeravam dalji tok analize ka mogunostima suoavanja sa rodnim
nejednakostima kroz projekte na nivou osnovne kole.

Izvori rodnih nejednakosti u obrazovnom sistemu

Izvori rodnih nejednakosti u obrazovnom sistemu, kako su opisani u analiziranom
materijalu, mogu se sistematizovati u nekoliko grupa:

Bioloke percepcija da pol utie na uspeh ili neuspeh u koli.

U razliitim stavovima devojica i deaka prema odreenim oblastima (kao
to su itanje, matematika, prirodne nauke...)

34
 Podrka drutvene okoline, deaku ili devojici za bavljenje odreenim
oblastima (rodne stereotipije koje su oblasti muke, a koje enske).
Nedostatak rodno nestereotipnih uzora (od nastavnica, nastavnika i roditelja
do stereotipnog prikazivanja rodnih uloga u nastavnim materijalima).
Postojanje nevidljivih ograda koje proistiu iz stereotipa o zanimanjima.
Nesklad izmeu rodne uloge i predstave o zanimanju.
Implikacije skrivenih kurikuluma za razvoj rodnog identiteta.
Rodna neosetljivost nastavnog osoblja.

Jedan od najglasnije isticanih izvora rodnih stereotipa je genetska predspozicija i

kao jedan njen element, bioloka razlika izmeu mukog i enskog pola u pogledu
kapaciteta za razumevanje odreenih oblasti nauke. Istraivanje koje su sproveli Dar-
Nimrod i Heine 2006-e (Dar-Nimod, Hajne, 2011: 800-818) na zanimljiv nain testira
tezu o genetskoj predosponiranosti, u vezi pitanja koja se odnose, izmeu ostalog,
na razumevanje oblasti nauke, rodne stereotipe, matematike sposobnosti. Jedan
od nalaza je da se menja percepcija o biolokoj predisponiranosti kada se ispitanik
ili ispitanica izloi uticaju autoritativne sugestije na primer, ako se eni koja je
prethodno sa odreenim procentom uspenosti uradila test iz matematike prikau
rezultati istraivanja koje pokazuje da nema razlike u matematikoj sposobnosti
izmeu devojica i deaka, sledei put kada joj je postavljen razliit test, ostvarie
bolje rezultate. Element sa kojim su subjekti istraivanja bili suoavani su nauni
podaci koji preispituju uvaene stereotipe u pogledu samopercepcije rodnih uloga
i sposobnosti koje imaju veze sa rodnim stereotipima.

Slino je sa usmerenou dece razliitog pola ka razliitim kolskim predmetima. Dok

razlika u linoj percepciji vanosti itanja postoji kod deaka u odnosu na devojice,
i nia je, razlika u matematikim sposobnostima se razvija tek u srednjokolskom
dobu, i to u korist deaka. Percepcija da ova razlika postoji je zabeleena kod dece
koja pohaaju mlae razrede, iako rezultati njihovih testova sposobnosti nisu
potvrdili takvu vezu (Forsthuber, Horvat, Motiejunaite, 2010, 22-24).

PISA testovi sprovoeni u poslednjih deset godina otkrivaju da prosena uenica

ima loije rezultate iz matematike, ali bolje u itanju, od prosenog uenika u veini
zemalja koje su uestovale u istraivanjima. Ako posmatramo posebno drutva u
kojima je rodna nejednakost manja, vidimo da devojice imaju bolje rezultate i
u matematici i u itanju (Gonzales d San Roman, de la Rica Gojrielaja, 2012). U

35
 istoj studiji navodi se da je jedan od odluujuih efekata na bolji uspeh devojice
obrazovni nivo majke i kulturna sredina u kojoj se ceni uenje i kolski uspeh.

Uporedne studije stavova o obrazovanju i uspeha u pojedinim oblastima pokazuju

da u nameri i ostvarenom ueu u sportskim aktivnostima postoji razlika
izmeu deaka i devojica, pri emu deaci vie uestvuju u sportskim i fizikim
aktivnostima. Neki aspekti razvoja seksualnosti u predadolescenciji i adolescenciji
su takoe razliiti, kao percepcija sopstvene privlanosti (Kamtsios, 2010, 14),
odnosno doivljaj svog tela.

Reakcije na nivou rodne politike pojedinih zemalja nalaze se izmeu projekata

koji su usmereni na osnaivanje osoba jednog ili drugog biolokog pola, putem
projekata ciljanih na reavanje odreenog problema vezanog za slabiji uspeh
na testovima devojica ili deaka. Na primer, u Austriji je od 2002-e godine
aktivan projekat mut! (Mdchen und Technik) koji ima za cilj ruenje rodnih
stereotipa o nezainteresovanosti devojica za tehnike i prirodne oblasti nauke
i time usmeravanje veeg broja ena ka profesijama koje zahtevaju obrazovanje
usmereno ka tehnici ili prirodnim naukama.

Drugaiji je pristup generalno obraanje na smanjivanje i anuliranje rodnog jaza,

nezavisno od pola deteta i nezavisno od pripadnosti mukom ili enskom rodu. Takvi
pristupi usmereni su ka slobodnom formiranju sopstvenog rodnog ideniteta, kroz
slobodan pristup mogunostima, i maksimalno odbacivanje rodnih stereotipa. U
takvom pristupu izuzetno je vana uloga vaspitakog ili nastavnog osoblja, kolskih
psihologa i psiholokinja, savetnika/ca, kao i saradnja sa lanovima porodice sa
strane deteta, i sa komisijama i inspekcijama u obrazovanju sa strane ustanove.
Ovakav pristup je otvorenije reformatorski, insistira na fleksibilnosti i dugotrajnom
uenju i samoanalizi osoba koje poduavaju i vaspitavaju decu, i zahteva veu
autonomiju i slobodu u pripremanju rada sa decom. Takav pristup baziran je na
linoj reinterpretaciji nacionalnog kurikuluma od strane nastavnog osoblja, velikoj
autonomiji nastavnica/ka i uenica/ka u radu i dinaminoj saradnji sa ostalim
akterima u procesu obrazovanja i u procesu formiranja rodnig identiteta i rodnih
odnosa. vedska ima model koji je baziran na takvom programu.

Taj i slini programi irom Evrope imaju za cilj da putem rodno specifinih strategija
u obrazovanju osnae odreene grupe i smanje rodni jaz.

36
Platforme koje obuhvataju sve segmente drutva, ukljuujui i obrazovanje,
karakteristika su veine evropskih zemalja koje su pokazale bolje rezultate na
uporednim testiranjima uenika/ca, to se u velikoj meri podudara sa visokim
skorom na Globalnom indeksu rodnog jaza9.

Vani elementi na kojima poivaju takvi programi odnose se na:

Odnos nastavnog osoblja prema uenicima/ama istog ili razliitog pola

(ne roda, jer se programi odnose na jedna pravac komunikacije, a to
je od nastavnog osoblja ka uenicima i to prema polu koji je u kolsku
dokumentaciju unet iz matine knjige roenih i redefinie se tek u ivoj
interakciji, a ne u propisanim planovima koji su baza programa).
Rodnu senzibilizaciju nastavnog osoblja prema sopstvenoj reprodukciji i
podravanju rodnih stereotipa u koli.
Razgradnju rodnih stereotipa od strane nastavnica i nastavnika.
Predstavu rodnih uloga i rodnih stereotipa u materijalu koji se koristi u
nastavi i naine na koje nastavno osoblje moe da se suprotstavi tako
prikazanim stereotipima.
Formiranje rodno uniformnih grupa radi smanjivanja graenja sopstvenog
rodnog identiteta u odnosu na suprotstavljenu grupu (stvaranje situacije u
kojoj se stereotip nee ispoljiti).
Omoguavanje slobodnog prelaza svoj deci izmeu rodno definisanih
oblasti (sportova, izdvojene nastave i sl.).
Saradnju sa roditeljima i ukuanima uenika/ce. Programi namenjeni
deacima koji imaju niu kompetenciju u itanju ukljuuju muke lanove
porodice koji sa deakom treba da itaju knjige kod kue, kako bi se
formirao pozitivni rodni model.
Obuku nastavnog osoblja da prepozna sisteme prenoenja rodnih uloga i
da na njih utiu rodna senzibilizacija.
Prepoznavanje i mapiranje vrednosti koje nosi skriveni kurikulum kola, a
koje podravaju reprodukciju rodnih stereotipa.
Ciljani rad sa viestruko osetljivim grupama radi ostajanja due u
obrazovnom sistemu (devojice iz porodica nie socioekonomske klase
koje ranije prekidaju kolovanje).

9 Linkovi do studija su navedeni na kraju teksta.

37
 Podrku ueu nastavnica u politikom funkcionisanju kole i obrazovnog
sistema.
Podrku zapoljavanju nastavnika i vaspitaa u institucijama od vrtia i
predkolskih ustanova do osnovne kole gde su zaposlene mahom ene.
Podrku nastavnikoj profesiji i podizanju ugleda nastavnog osoblja u
drutvu (putem subvencija platama, poveavanjem slobode i kreativnosti
u radu, zahtevom za viim kvalifikacijama i produenom sticanju dodatnih
kvalifikacija).
Rodnu senzibilizaciju savetnika/ca za nastavak kolovanja i profesionalno
usmeravanje.
Saradnju sa porodicama uenika i uenica u radu na premoavanju rodnih
razlika.

Uloga nastavnica/ka u uspostavljanju

rodno inkluzivnog pristupa nastavi
Vanost uloge nastavnog osoblja za formiranje rodnih stereotipa i prenoenje
obrazaca rodnih uloga ustanovljena je u velikom broju istraivanja10.

Kako nastavnica ili nastavnik percipira rodne uloge je kljuna komponenta njihovog
odnosa sa uenicama i uenicima i vaan faktor za formiranje rodne ravnopravnosti
u kolama. Nastavni materijal takoe utie na reprodukciju ili na slabljenje rodnih
stereotipa. Prostor u kom se obavlja nastava je vaan iz dva razloga: moe da
podri ili da ometa razvoj dece i predstavlja svakodnevni primer radnog prostora
odrasle osobe sa rodnim elementima u njemu.

Ulogu nastavnog osoblja, osim prenoenja znanja i podrke u uenju, ini i voljno
i nevoljno ili nesvesno prenoenje rodnih uloga. Prostor za rad koji u odreenoj
meri nastavnica ili nastavnik kreira u uionici ili kabinetu moe da reflektuje
percepciju te osobe o sopstvenoj vanosti, prestiu zanimanja i zadovoljstvu ili
nezadovoljstvu radom.

10 Gay, Geneva (2002), Preparing for Culturally Responsive Teaching, Preuzeto 1.8.2013.
sa mrc.spps.org/uploads/preparing_for_crt-_geneva_gay-2.pdf, Barbara Biglia, Anna
Velasco, Reflecting on an Academic Practice to Boost Gender Awarenessin Future
School Teachers (2012) Preuzeto 14.8.2013. sa www.fpce.up.pt/ciie/revistaesc/ESC35/
ESC35_Biglia.pdf, Krips at al. (2011) About the Differences of Teachers Self-perceptions
to the Statements of Social Competence Preuzeto sa files.eric.ed.gov/fulltext/ED524808.
pdf

38
Nastavno osoblje moe da ima i odluujuu ulogu u percepciji i usvajanju rodnog
sadraja iz materijala koji se koristi u nastavi. Predstava da je neto to se nalazi
u materijalu za rad prihvatljivo i poeljno kao element vlastitog identiteta ili da
je sasvim nepoeljno je u toku trajanja asa pod velikim uticajem nastavnice ili
nastavnika.

Da bi na uspean nain izazvali i osporili rodne stereotipe, nastavnice i nastavnici

moraju biti u stanju da te stereotipe prepoznaju u materijalu, prostoru i u vlastitom
ponaanju.

Uloga nastavnog osoblja treba da ukljuuje i kritiko posmatranje materijala za

poduavanje u pogledu rodnih stereotipa i rodnih uloga, i da putem propitivanja,
diskutovanja i analiziranja osporavaju te stereotipe. Korigovanje i diskutovanje
o rodno stereotipnom stavu koji iznosi uenica ili uenik takoe je jedan od
metoda za razgraivanje stereotipa koji nastavnik ili nastavnica moe da primeni.
Neophodnost sposobnosti prepoznavanja stereotipa je sastavni deo ovakvog
pristupa.

Drugi bitan momenat je razumevanje procesa uvoenja rodne ravnopravnosti u

sistem (gender mainstreaming-a). Moe se esto uoiti prilikom itanja programa
i strategija da je gender mainstreaming percipiran kao uvoenje jednakosti za
pripadnice enskog roda, a ono to se gubi je postojanje roda kao takvog. Prilikom
uvoenja principa rodne ravnopravnosti u sistem dolazi do neshvatanja da rodna
neravnopravnost pogaa pripadnike i pripadnice oba bioloka pola ali i sve ostale
rodne varijetete. Ona pogaa i osobe koje ispoljavaju muki rod, enski, ili su
dvorodne ili rod nije deo njihovog ispoljavanja identiteta. Svaki pokuaj suoavanja
sa problematikom rodne neravnopravnosti iz perspektive samo jednog roda
se pokazao kao dugorono uzaludan, jer je reprodukcija nejednakosti prisutna
u svim drutvenim procesima, nezavisno od toga da li su u njima glavni akteri
mukarci ili ene (ili osobe koje se samodefiniu na naine koji su razliiti od ta
dva transrodni, kvir i sl). Deo odgovornosti za razvoj rodnog identiteta nosi
nastavno osoblje, kroz reprodukciju sopstvenog rodnog identiteta, osnaivanje
i reprodukovanje stereotipnih rodnih uloga, ali nekad i kroz nesposobnost
uoavanja rodnih elemenata u komunikaciji i time nemogunost pravilnog
reagovanja u svakodnevnim situacijama u koli. Jedan od primera je problem

39
 feminizacije nastavnog osoblja u predkolskom i mlaem kolskom uzrastu
dece, koja ne omoguava identifikaciju deaka sa pozitivnim uzorima i moe
imati trajne posledice na naine reavanja konflikata, ispoljavanja agresivnosti,
zainteresovanost za napredovanje u koli i sposobnost komunikacije kasnije u
kolovanju i ivotu. Konkretno, u situaciji u kojoj je svo nastavno osoblje razliitog
pola od uenika, vrnjaka grupa ne biva osporavana kao autoritet iznutra, nego
samo spolja, iz ugla rodne uloge koja deaku nije bliska. Autoritet grupe moe
biti pozitivan za razvoj pojedinca, recimo u okviru takmiarskog sporta, ali je u
okviru svakodnevnog funkcionisanja lake zamisliva negativna situacija. Jedan od
pristupa rodnom osveivanju nastavnog osoblja je samo-analiza. Nastavnice i
nastavnici prave male video zapise fiksnom kamerom da bi kasnije u moderiranoj
grupi objanjavali svoje ponaanje ostalim uesnicama i uesnicama grupe, pri
emu svi prisutni ue kako da prepoznaju rodne elemente i kako da promene svoje
ponaanje u rodno neutralno (Abril, 2008).

Drugi nivo prenoenja rodnih stereotipa je kroz materijale koji se koriste u nastavi.
Kljuna taka u tom pogledu je reakcija nastavnica i nastavnika na rodni stereotip
u gradivu. Kako moe biti u pitanju skoro bilo kakva simbolika prezentacija, od
literarnog junaka ili junakinje, do stavova iznesenih u video zapisu, do materijala
koji su jednostavno formulisani tako da vie podravaju jedan rod nasuprot drugog,
vano je da nastavnik ili nastavnica razume i moe da izazove ideju koju pomenuti
rodni stereotip nosi. Nain na koji se govori i raspravlja o rodnom stereotipu utie
na njegovu internalizaciju ili odbacivanje. Razumevanje identiteta same nastavnice
ili nastavnika i lini pristup preispitivanju odreenog stereotipa nije proizvoljna, a
ni fiksna kategorija. Praktino preispitivanje stereotipa o potrebnoj fizikoj snazi
ili spretnosti nema isti uticaj i ne moe se na isti nain sprovesti ako je nastavnik
fizikog i rva iz hobija u pitanju ili nastavnica francuskog koja u slobodno vreme
vozi bicikl ili neka trea lina pozicija u kojoj je osoba koja se ne bavi nikakvim
sporotom. Uspeno razbijanje stereotipa zahteva da nastavno osoblje bude u
mnogo veoj meri samosvesno nego to se oekuje u svakodnevnoj nastavi. Proces
rodnog osveivanja nastavnog osoblja u nekim od evropskih zemalja (vedska,
Holandija) sprovodi se dugi niz godina u okviru njihovog obrazovanja za rad u
nastavi, ali se na samim poecima sprovodio u vidu radionica i seminara koji su
obuhvatali i samopreispitivanje i psiholoko savetovanje sa spoznajom elemenata
sopstvenog rodnog identiteta kao ciljem.

40
Samoanaliza nastavnica i nastavnika ima za cilj uvianje sopstvenog rodno
nejednakog ponaanja, i rodnih modela koje nastavnica ili nastavnik nesvesno
primenjuje u svojoj komunikaciji sa uenicima i uenicama. U pitanju je
preferencijalni tretman, ili nejednako nagraivanje i pohvala ili nejednaka reakcija
na prekreno pravilo ili normu od strane uenika/ce. Kroz nekoliko faza samoanalize
koja se u poetku sprovodi u grupi, a onda kada je model usvojen, samostalno i
pojedinano, lanovi nastavnog osoblja postavljaju sebi za cilj postizanje jenakog
tretmana svih uenika i uenica nezavisno od pola kome pripadaju ili roda koji
komuniciraju. Sledei nivo analize ima za cilj da utvrdi na koji nain je adekvatno
pruiti podrku deci kojoj je podrka potrebna ili iji razvoj u koli zahteva vee
angaovanje u odnosu na ostalu decu.

Jedan od pristupa koji za cilj imaju razumevanje rodnih uloga u kolskim udbenicima
je rodna analiza sadraja udbenika i moe se sprovoditi od strane strunih timova,
na nain na koji se obavlja u zemljama u okruenju (u pogledu same analize,
jednako je ve sprovoena u Srbiji). Za cilj ima utvrivanje usklaenosti udbenika
sa zahtevima politike rodno osetljivog obrazovanja11. Kao rezultat, dobija se gotova
analiza udbenika koja se prezentuje na razliite naine nastavnom kadru i ostalim
zainteresovanim stranama iz uprave i politikih struktura. Pitanje kod ovakvog
pristupa je koliko je principa na kojima se baziraju stereotipi u kolskim knjigama
percipirano kao neto negativno, kao takvo i internalizovano i reprodukovano u
nastavi od strane nastavnog osoblja koje je bilo u dodiru sa tim materijalom. Takva
kategorija bi bila veoma teko merljiva i definitivno ne bi bila cenovno efektivna
za merenje. Ako je cilj postavljen ire i odreeni broj nastavnika i nastavnica biva
ukljuen u analizu kao aktivne uesnice i uesnici, oekivani rezultat bi obuhvatao
veu meru internalizacije i rodne senzibilizacije za grupu uesnika/ca, a ima i vei
potencijal usmenog prenoenja koncepata do kojih su uesnici/ce doli tokom
radionica12. Potrebne su i radionice za osveavanje znanja sa istim radnim
grupama posle nekog vremena.

Rodna ravnopravnost mora da ukljui oba bioloka pola ako su tako navedeni u
dokumentaciji, ili sve rodove koji su u jednom drutvu zabeleeni, da bi mogla
da reava dominantne izvore nejednakosti na odriv nain. Ako pogledamo mere

11 Primeri: www.prs.hr/attachments/article/185/Rodna%20analiza%20udzbenika%20iz%20
povijesti.pdf, www.osim.org.me/fosi_rom_cg/cg/pobjeda30jul5.htm
12 csu.edu.rs/ Primer iz Srbije o radionicama za rodnu senzibilizaciju nastavnika i nastavnica

41
 koje se sprovode na osnaivanju ena u godinama u kojima raaju decu i formiraju
porodicu, primeujemo nejednak tretman prema mukarcima u istim godinama.
Zakoni koji se odnose na podrku porodici sa decom esto potenciraju ulogu
majke kao glavne osobe za negu i odgajanje dece dok ulogu oca ostavljaju van
domainstva. Logika iza ovakvog formulisanja zakona nalazi se u tradicionalno
nejednakoj ulozi ene, u smislu manje ili nikakve ekonomske samostalnosti, njenog
veeg ulaganja u decu u domainstvu, a manjeg udela u radu van domainstva.
Nejednakosti se, u ovoj formi, reavaju osnaivanjem slabijeg lana. Problem
takvog reenja je to ono sutinski, generacijski, u stvari reprodukuje nejednakost,
podravajui rodno stereotipnu podelu uloga, i vezujui ene za domainstvo i
domae poslove, i smanjujui mogunosti koje se pruaju enama na tritu rada.
Posledica ovoga je da mukarac ivot provodi dominantno na radnom mestu i
udaljen od porodice. Ovakav model maskulinosti je posebno osetljiv na krizne
situacije po porodicu, kao i na line ivotne krize, jer se identitet mukarca formira u
odnosu na njegovu dominaciju u porodici koja je bazirana na sposobnosti spoljnog
ulaganja. Nestabilnost na tom polju demaskulinizuje mukarca i ostavlja ga u
krizi identiteta. Hegemona maskulinost (Scambor i dr, ed. 2012: 10) je viestruko
osetljiva ona pretpostavlja nejednaki odnos i u stabilnoj situaciji, koji lako moe
da kuminira u situacije psiholokog i fizikog nasilja. Viestruka je i viktimizacija
od dece koja nemaju podrku roditelja, do ene i dece koji trpe nasilje, do
mukarca koji je takoe rtva ak i sopstvene nasilnosti kroz gubitak identiteta.
Poi od problema ovde, koji je jasno inherentan obema biolokim polovima i nosi
uz ostale i rodnu dimenziju nezavisnu od maskulinosti ili femininosti, ukazuje da
i reenje treba da se bavi rodom kao takvim, a ne samo osnaivanjem grupe za
koju je procenjeno da je fiziki najugroenija. Osim porodice, sledei po vanosti
izvor socijalizacije je kola, i reprodukcija stereotipa vezanih za muko hegemono
ponaanje i stavove u privatnom i javnom ivotu se u koli nastavlja. Neophodna
podrka je potrebna u uravnoteavanju vremena koje mukarci provode na poslu
u odnosu na vreme koje provode u porodici. Kvalitet tog vremena je najvanija
stavka. Drugi aspekt je uravnoteavanje podele poslova u porodici izmeu lanova
domainstva. Pretpostavka heteroseksualnog partnerstva kao baze nuklearne
porodice ovde nije kljuna, jer podela rodnih uloga moe da se odvija i bez
prisustva dva roditelja, i sa roditeljima istog pola. Modeli koji se prenose poivaju
u velikoj meri na stereotipnom, neosveenom ponaanju, koje za posledicu ima
reprodukciju tih stereotipa na itav ivot osobe, i na okolinu na koju utie.

42
Odriva promena rodnih nejednakosti zahteva rad sa svim akterima ukljuenim
u reprodukciju nejednakosti, na nivou osobe kao jedinke, na nivou partnerstva,
na nivou porodice, zajednice, obrazovnih institucija, i dalje ka politici, zdravstvu i
ekonomiji.

Oblast obrazovanja nosi razliiti presti i drutvenu poziciju za osobe koje se

nalaze na istim pozicijama, a u zavisnosti od rodne pripadnosti. Istraivanje o
percepciji rodnih uloga obavljeno na uzorku studentkinja i studenata Beogradskog
univerziteta i nastavnom osoblju, pokazalo je da postoje razlike u percepciji
prestia koje neke uloge nose, na primer, uloga univerzitetske profesorke u odnosu
na profesore (Damonja Ignjatovi, Popovi, Duhaek, 2010). Jedan od rezultata
istog istraivanja je da se stereotipne i tradicionalne uloge u veoj meri registruju
u mlaoj nego u starijoj generaciji (vie u studentskom nego u nastavnikom
poduzorku).

Novi oblici ponaanja ena i mukaraca imaju uticaj na smanjivanje rodnih

nejednakosti. Jedna od tih praksi je promena uloge mukaraca u briljivu
maskulinost (Scambor i dr, ed. 2012, 10), koja je alternativni model baziran
na ulogama nege i brige, umesto na ulogama finansijskog izvora porodice
(breadwinner) (Scambor, Katarzyna Wojnicka & Nadja Bergmann, 2012). Treba
imati na umu da mukarci, kao i ene ne predstavljaju homogenu grupu. Neke
grupe su manje, a neke vie ugroene nejednakostima, ali neke grupe od
nejednakosti profitiraju. Izvriti uticaj na promene ka smanjivanju nejednakosti
znai prvo razumeti odnose i dinamiku u okviru ovih grupa i meu grupama, kako
bi bilo mogue delovati na naine prihvatljive tim grupama. Na primer, nerealno je
zapoeti projekat u kom muki lan porodice treba da ita mukoj deci ako je deo
problema manja pismenost mukih lanova porodice. Takva situacija bi zahtevala
pravljenje pozitivnog rodnog modela u okviru sistema kroz koje dete prolazi, a na
porodicu uticati tako da dete due ostane u obrazovnom sistemu ili u fleksibilnijim
formama obrazovanja (veernja kola, letnja kola i sl).

Posmatrajui oekivanja vezana za statistiku o stanovnitvu, oekivanje je da

ena, i to posebno ena samohrana majka, ima veu verovatnou da e upasti
u siromatvo, ali istovremeno, osoba enskog pola ima dui oekivan proseni
ivotni vek. Mukarac za kog se oekuje krae proseno trajanje ivota, ima

43
 manju statistiku verovatnou da bude rtva nasilja u porodici nego ena iz iste
generacije. Nejednakosti su nejednako rasporeene u okviru drutva ali i u okviru
line biografije. Jedan aspekt e biti prednost, neki drugi e biti izvor diskriminacije.

Ujednaeni pristup, koji se kao jedan od dve mogunosti vezane za muke inicijative
javio u poslednjoj deceniji u Evropi, ima za teite ukidanje mukih privilegija
uzimajui u obzir razliitost ljudskih grupa i umanjujui cenu koju maskulinost
mora da plati. Nejednaki pristup se ne obazire na razlike meu ljudskim grupama,
niti na cenu mukosti, i oslanja se samo na ukidanje razlika (Scambor i dr, ed. 2012:
135). Preporuka koju daju u izvetaju je da se paljivo proui ujednaeni pristup
za ukidanje rodnih nejednakosti, kako bi se izbegle krajnosti, od antifeministikih
diskusija, do pristupa koji istiu kao osnovnu injenicu viktimizaciju mukaraca.
Tek pristup u kom se uzima u obzir nejednakost kao problem, bez bipolarnog
konflikta, ve ugroenost osoba koja proizilazi iz rodnih nejednakosti, mogue je
formirati strategiju koja zaista vodi drutvu rodne ravnopravnosti.

Zakljuak o principima rodne ravnopravnosti

Sumirajui ovu raspravu, moemo ukazati na sledee grupe problema, koji
reprodukuju rodne nejednakosti putem rodnih stereotipa:

Zamena pojmova nejednakog i tradicionalnog, pozivanjem na

tradicionalne rodne uloge koje su u stvari forme nastale usled kriznog
vremena i viestruke osetljivosti osoba, pojedinano, u partnerstvima i u
podoricama. Modusi preivljavanja u jednoj generaciji su reprodukovani
u sledeoj kao tradicionalna forma, koja vodi veoj konzervativnosti i
rodnoj nejednakosti, a u skladu sa percepcijom patrijarhalnog obrasca.
Nejednakosti koje su manje uoene od strane zakonodavnih i savetodavnih
tela, a odnose se na viestruke osetljivosti mukaraca u rodono nejednakom
obrascu. One su deo ukupnog fonda nejednakosti i kao takve je
neophodno izazvati ih, preispitati i analizirati kako bi se formirale strategije
za ukupno prevazilaenje rodnih nejednakosti.
Heterogenost drutvenih grupa je jedan od kljunih inilaca pri planiranju
akcije za razbijanje nekog od aspekata neravnopravnosti. Uticaj socijalne
klase i kulturnog miljea kome osoba pripada se prepliu sa uticajem rodnih
uloga i imaju manje ili vie uticaja na njihovo podravanje i reprodukciju.

44
 Socijalni presti profesija je odreen u razliitim merama rodnim ulogama
vezanim za te profesije, ali je i izbor profesije vezan za rodnu percepciju i
prihvatljivost obavljanja te profesije od strane ena ili mukaraca.
Sloboda formiranja sopstvenog rodnog identiteta je esto manja za
mukarce nego za ene, to ini teim osporavanje nekih od mukih rodnih
stereotipa. Posebnu vanost u tom pogledu nose muki uzori.
Prenoenje rodnog stereotipa, negativnog ili pozitivnog, nije vezano za pol
aktera osobe oba pola mogu da podre rodno stereotipno ponaanje
vezano za svoj i za suprotni pol. Muki ili enski rodni identitet u formi
ispoljenoj u konzervativnoj drutvenoj strukturi najee ne priznaje i ne
prihvata rodnu neutralnost ni transrodnost.
Dodala bih jo viestruku optereenost nejednakostima, gde je rodni
jaz pojaan generacijskim, ekonomskim, etnikim i drugim drutvenim
teretima.

Uloge nastavnog osoblja u sprovoenju rodno inkluzivne prakse

Posebna vanost nastavnog osoblja u procesu sprovoenja programa iji je cilj

uvoenje u praksi nekog od aspekata rodne ravnopravnosti i ukidanja diskriminacije:

Rodna usklaenost osoblja sa uenicima ili uenicama na koji nain

nastavnica ili nastavnik predstavlja i reporodukuje rodne uloge.
Status koji ima nastavnika profesija utie na ueniku percepciju rodne
uloge nastavnice ili nastavnika.
Ukljuenost viih hijerarhijskih nivoa u koli i u drutvu u sprovoenje
konkretnih projekata koji imaju za cilj uvoenje rodne ravnopravnosti ima
veliki uticaj na uspenost sprovoenja takvih programa u kolama (time i
uspenosti nastavnica i nastavnika u sprovoenju programskih aktivnosti)
Da li sprovoenje programa za rodnu ravnopravnost predstavlja dodatno
radno optereenje za nastavno osoblje, ili je integrisano u svakodnevni rad
i ima jasnu nagradu.
Koliko je program projekta za uvoenje rodne ravnopravnosti u skladu
sa postojeim afinitetima i sposobnostima nastavnog osoblja ili koliko je
potrebno graditi afinitete i uiti nove tehnike.

45
 Koliko je lini stav nastavnica ili nastavnika u skladu sa postulatima
programa i na koji nain im se obraati u komunikaciji o programu.

Materijali i alati za sprovoenje nastave, radionica i obuka za postizanje

rodne ravnopravnosti

Mape kretanja i aktivnosti u prostoru uz rodnu interpretaciju korienja

prostora i interakcije dece u prostoru (da li se deaci i devojice drue
meusobno, kakve igre i koje igrake koriste, da li je odnos saradniki ili
konfliktni)
Upitnici za decu i za nastavno osoblje koji se bave elementima linog
identiteta, interesovanjima i oekivanjima
Knjige, filmovi i slian materijal koji preispituje rodne stereotipe
Video materijal koji prave pedagozi i pedagokinje, i nastavnice i nastavnici
za samoanalizu i analizu u grupi (video snimci svakodnevnog rada sa
decom)
Polno podeljene radne grupe na netradicionalnim predmetima (Osim
podele u toku sportova, podela i prilikom asova matematike, jezika,
tehnikog i sl. omoguava rad bez pritiska prisustva pripadnika/ca pola za
koji postoji stereotip o veoj sposobnosti za odreenu oblast)
Upitnici za diskusije o rodno nejednakom materijalu za primenu na
razliitim predmetima u koli
Grupe podrke i grupe za provoenje slobodnog vremena, podeljene po
polu i ciljane na osetljive grupe
Materijali za saradnju sa roditeljima oevi koji itaju i sl.
Diskusione grupe i grupe podrke za samoanalizu nastavnog osoblja
Posmatranje i analiza materijala koji nastavnici i nastavnice sakupe na svom
asu u cilju razumevanja sopstvenog reprodukovanja rodnih stereotipa
(crtei, tekstovi, komentari, sastavi...)
Predavanja, radionice i diskusije za nastavnike/ce i roditelje o uticaju rodnih
stereotipa na obrazovne anse i anse u zapoljavanju generacije koja je
sada u kolskom uzrastu
Kreativne radionice za samoanalizu za uenice i uenike na temu rodnih
uloga

46
 Grupe uenika i uenica za drutvenu ravnopravnost
Radionice za decu o rodnim stereotipima (sa odraslom osobom koja
moderira ili samostalno voene u okviru vrnjake grupe, sa osobom koja
posmatra interakciju ili sa evaluiranjem materijala pripremljenog u okviru
grupe)
Pozitivni primer upoznavanje dece sa osobama koje se bave rodno
netradicionalnim zanimanjem ili profesijom

kola zvanini i skriveni kurikulum

Rodno osetljivo dranje nastave je protivmera negativnom uticaju skrivenog

kurikuluma.

Zvanini kurikulum se odnosi na sadraj predmeta u koli. Nain na koji se kurikulum

kreira zavisi od toga da li postoji nacionalni kurikulum ili je sasvim ostavljena
sloboda obrazovnoj instituciji da organizuje nastavu prema svojim strukturama.
Osim u vedskoj, retki su primeri da u zvaninom kurikulumu postoji specifino
uputstvo ta konkretno znai rodna osetljivost i rodni pristup nastavi. Privlani
ili odbojni element odreenog kolskog predmeta za mladu osobu i time grane
nauke ili oblasti u praksi prema kojima e se sposobnosti te osobe razvijati delom
zavise od percepcije sposobnosti posmatranih kroz prizmu rodnog stereotipa:
ta je prihvatljivo ponaanje/ interesovanje/ uroena sposobost devojice, a ta
deaka. Nain ispoljavanja se kree od uticaja samoispunjavajueg proroanstva,
gde mlada osoba ostvaruje loije rezultate zato to veruje da, zbog svoje rodne
pripadnosti nema predispozicije da bude uspean ili uspena, na primer, u
matematici, ili da nije u stanju da dobro vlada stranim jezicima jer su jezici za
ene, a ne za mukarce. Kada isti mehanizam posmatramo u okviru vrnjakih
grupa (kroz pritisak grupe i konformiranje vrednostima vrnjake grupe), i zatim
u pogledu rodnih uloga nastavnog osoblja, savetnica i savetnika i roditelja (kroz
obeshrabrivanje, odsustvo podrke ili ak kanjavanje za nekonformistiko
ponaanje), jasno je koliku tetu pojedinano dete moe da trpi zbog velikog broja
ogranienja koja proizilaze iz percipirane rodne determinisanosti. Neformalna
interakcija uenika i uenica u koli i sa kolom je najuticajniji aspekt njihove rodne
socijalizacije. Graenje maskulinosti ili femininosti u razvojnom periodu od este

47
 do esnaeste godine se odvija pod velikim uticajem vrnjakih grupa, ali i kroz
tumaenje vrednosti koje prenosi prostor i zajednica (Eurydice 2010: 26). Uloga
novih medija u ovom polju je takoe neosporiva, ali vreme i aktivnosti vezane za
kolu i dalje zauzimaju jedno od kljunih mesta u sopstvenom kreiranju rodnog
identiteta. Biti nesvestan razvojnih i vrednosnih poruka koje prenosi skriveni
kurikulum onemoguava formiranje strategije koja za cilj ima promenu percepcije
roda i ukidanje rodnih nejednakosti.

Polje obrazovanja, posebno na predkolskom i na nivou osnovne kole je u velikom

broju evropskih zemalja feminizovano. Od viih razreda osnovnog obrazovanja ili
u nekim zemljama od nie srednje kole (od starosti deteta od oko deset godina,
pa do izmeu etrnaest i esnaest) odnos polova se uravnoteuje, iako ne svuda.
Ono to ostaje izraeno je rodna preferencija kada su u pitanju pojedini predmeti
odnosno vea verovatnoa da e odreeni predmet predavati mukarac nego
ena. U predkolskom, i niim razredima osnovne kole, gde postoji jai akcenat na
vaspitnom elementu, i na brizi i nezi, vei i dominantan broj ena ukazuje pre na
rodnu nejednakost nego na feminizaciju (feminizacija bi implicirala i neku realnu
mo). Ovakav sistem pogoduje reprodukciji rodnih nejednakosti, podravajui
stereotip ene negovateljice. Istovremeno, rodni uzori za deake su ogranieni
na muke likove iz knjiga (za koje su manje zainteresovani) i na interpretaciju
maskulinosti koju pronose vaspitaice i uiteljice podravajui ili ne podravajui
odreene modele ponaanja deaka (oekivanja vezana za urednost, poslunost,
podelu posla u uionici). Razlika u formiranju rodnog identiteta deaka u odnosu
na devojice je u nedostatku jednog od modela ivog modela u zajednici van
porodice i tu ulogu u veoj meri nadometa vrnjaka grupa. Njihova internalizacija
stereotipnog ponaanja koje dolazi iz vrnjake grupe na taj nain nije izazvana ili
osporena u prostoru i grupi u kojima se formira. Kako je u patrijarhalnom obrascu
ena prisutnija i u pogledu brige o detetu van vrtia ili kole, rodno stereotipni
obrazac se neosporeno reprodukuje.

Skriveni kurikulum kole moe da prenese modele rodnog vrnjakog nasilja kao
prihvatljive ili ak dokaz maskuliniteta i da istovremeno relativizuje osudu takvog
nasilja takoe putem osnaivanja rodnih stereotipa.

Neki od pristupa izazivanju i osporavanju rodnih stereotipa kod deaka i devojica

u osnovnoj koli se baziraju (kako je ranije u tekstu navedeno) na razdvajanju

48
grupa po polovima, time omoguujui grupi da ostvari pogled na unutra i da
prikae uloge onakvima kakve su u rodno neutralnoj sredini, odnosno, bez druge
strane prema kojoj se neko ponaanje reprodukuje. Problem ovakvog pristupa
je to je neosetljiv na viestruku diskriminaciju oslanjajui se samo na rodni
element zanemaruje siromatvo, etniku pripadnost, bolest ili fizika ogranienja
kao elemente koji viestruko pojaavaju situaciju diskriminacije i njene posledice.

kola i porodica rodna neosetljivost

Agensi socijalizacije deteta, osim onih koji se nalaze u irem drutvenom okruenju
i ukljuuju sredinu u kojoj se dete kree, polaze od okvira u kom je dete provelo
najranije godine kao ekskluzivne sredine. Porodino okruenje, kao takva sredina,
nastavlja da nosi jednu od dominantnih uloga u socijalizaciji, kao nastavak i
nadogradnju na dominaciju koju je imala u ranoj socijalizaciji. Graenje rodnog
identiteta putem posmatranja, interakcije i podravanja odreenih osobina i praksi
u porodinom okruenju moe naii u koli na osnaujuu i podravajuu ili na
preispitujuu sredinu. Rodni identitet se formira pod uticajem svih ovih agenasa i
u interakciji sa razliitim akterima.

Idealna situacija je ona u kojoj postoji razumevanje i podrka od strane porodice

prema koli i od strane kole prema porodici. U svim manje idealnim situacijama,
komunikacija i saradnja nastavnog osoblja sa starateljima ili roditeljem/ljima
deteta je kljuna za nekonfliktni odnos sa okolinom i uspeno razvijanje dejih
sposobnosti.

Rad sa lanovima porodice i bliim okruenjem deteta na reavanju problema

nasilja u koli, posebno ako je ono proizvod tumaenja rodne uloge od strane
vrnjake grupe, odnosno, ako je nasilno ponaanje rezultat tumaenja deteta
po kome je poeljno i oekivano da deak bude agresivan, a devojica pasivna,
postavljanje rodnog uzora koji taj stereotip opovrgava je jedan od moguih
pristupa reavanju problema.

Porodica u kojoj je ispoljavanje rodnih uloga otro podeljeno izmeu dozvola

i tabua je jedan od izvora, iako ne jedini, rodnih stereotipa koje reprodukuje
vrnjaka grupa. Situacija je tea kod socijalizacije i opovrgavanja stereotipa u

49
 radu sa mukom decom jer je rodni tabu kod njih stroiji nego kod enske dece, a
uticaj vrnjake grupe, posebno u nedostatku ranih pozitivnih modela u osobama
mukog pola koje se bave brigom i vaspitanjem (i kod kue i u vrtiu i kasnije koli)
je znaajno jai. U evropskim zemljama, tokom testiranja stavova dece kolskog
uzrasta, primeeno je da deaci ee biraju neuspeh u pojedinim predmetima
u koli kao jedan od dokaza svog rodnog identiteta kao maskulinog, i da je za
opovrgavanje ovog stereotipa vano uestvovanje oca ili drugog mukog lana
porodice. Slino, obrazovni nivo majke vie utie na duinu kolovanja dece nego
to je to sluaj sa obrazovanjem oca.

Instituti, centri i klubovi vezani

za obrazovanje i graenje linog identiteta

Pristup u kome se radi sistematski na osnaivanju i olakava se formiranje rodnog

identiteta ranjivoj grupi je u nekim sluajevima formiran kao institucija paralelna
koli, koja je delom usmerena prema podrci uenju i razvijanju linih sposobnosti,
a delom i kao slobodan prostor za istraivanje sopstvenog identiteta. Primer ovakve
organizacije je Mafalda, iz Austrije, koja prua od 1989-e godine devojicama i
mladim enama od dvanaeste do dvadeset i prve godine starosti prostor za lini
razvoj. Projekat obuhvata prostore u kojima se odvijaju aktivnosti od podrke u
uenju, do klubskog prostora i specijalnih projekata. www.mafalda.at/index.php

Koncept rodno osetljive nastave obuhvata sledee teme:

Razbiti lanac reprodukcije rodnih uloga.

Knjige i materijal koji se koriste u nastavi prenose rodne obrasce, sa
akcentom na mukom rodu. Potrebno je da nastavno osoblje svesno
raspravlja o tim temama.
Vanost renika koji koristi nastavnica ili nastavnik i to u kojoj je meri njihov
izbor rei i naina saoptavanja poruka rodno osveen.
Dati dovoljno prostora i devojicama i deacima za samoispoljavanje.
Potovati razlike u usvajanju, reprodukciji i primeni znanja koje ispoljavaju
deaci u odnosu na devojice i obrnuto.
Ponaanje nastavnice/ka u svakodnevnim situacijama u radu sa decom
koje ponaanje reprodukuje rodni stereotip, a koje ga osporava.

50
Ciljevi ove i slinih paralelnih institucija se odnose na vreme koje dete i mlada osoba
ima van kolskog vremena, ali koje ne mora obavezno biti osloboeno i kolskih
obaveza. Vrste podrke ukljuuju tutorstvo iz razliitih predmeta, psiholoku
pomo i savetovanje, grupe podrke i prostor koji je slobodan i bezbedan za
boravak u drutvu (najee su klubovi samo muki ili samo enski, ili se grupiu
oko nekog sporta ili interesovanja). Drave koje imaju tradiciju omladinskog rada
kao Austrija, Luksemburg, Belgija, Holandija imaju vei broj ovakvih organizacija,
i razvijeniju mreu podrke. Mogue je da zahvaljujui prethodnom iskustvu sa
omladinskim organizacijama i klubovima lake dolaze i do finansijske podrke i
do podrke institucija i zajednice. Odrivost tokom dueg vremenskog perioda
i kredibilitet u zajednici su od kljune vanosti za uspeno delovanje ovakvih
klubova.

U ponudi imaju obavezan besplatni Internet i mogunost korienja kompjutera,

ali i prostor za tra, izleavanje, biblioteku, drutvene igre i sportsku ponudu. Neke
od ovih klubova vode, uz veoma malo podrke, deca kolskog uzrasta.

Drutvene implikacije rodne stereotipije

Ekonomski efekti, i drutvena mo i samostalnost koju ekonomska nezavisnost

donosi su lako i jasno vidljivi pokazatelji. Manje vidljivi efekti odnose se na socijalnu
politiku, koja se razlikuje u zavisnosti od uticaja ena ili mukaraca13.

Takoe manje vidljive su prednosti koje rodna jednakost donosi svim lanovima
drutva. Na primeru skoro udesnog oporavka Islanda posle finansijskog kraha
itave zemlje u 2008-oj, pravinije je pitati moemo li da diskutujemo o tim
prednostima. Promena uprave zemlje prema modelu u kom je oekivanje da e
enski uticaj u upravama na svim nivoima od ekonomskog do politikog dovesti
do odranja srednje klase kojoj je kriza najvie pretila i do odrivosti sistema se
pokazao kao pravilan politiki potez, i rezultovao je onim o emu mnogi teoretiu
da politika podela vlasti prema zahtevima rodno ravnopravnog upravljanja
dovodi do modela koji podrava sisteme socijalnih davanja.

13 Isti podatak se nalazi u veem broju studija, nevedenim posle ovog teksta.

51
 Predsednik vedske Fredrih Rainfeld je u obraanju Ujedinjenim nacijama rekao
da bi BDP Euro zone porastao za 13 procenata kada bi rodna ravnopravnost bila
ostvarena14.

Sposobnost zdravstvene brige o sebi poveava ivotno oekivanje deaka i

mukaraca, a samopotovanje prema sebi i sopstvenom telesnom integritetu
osnauje devojicu/ enu u situacijama mogueg nasilja. Uestvovanje ena u
dovoljnom broju u politikim strukturama zemlje, ako je suditi prema primeru
Islanda, uva standard i ivotni integritet srednje klase, spreava pad u bezizlazno
siromatvo, poveava ulaganja u decu i smanjuje jaz izmeu bogatih i siromanih.
Rodni elementi ekonomskih migracija u poslednjih pola stolea ukazuju na
promenu vrste enske migracije, od spajanja porodice, kao starog modela (koji
je i dalje veoma zastupljen) do ene kao migrantkinje, kao nosioca sopstvene
migracije odnosno kao kvalifikovane radne snage. Zemlja porekla ima u sluaju
takve migracije u prvoj liniji viestruke gubitke. Pritisak u zemlji porekla izaziva
odlazak velikog procenta obrazovane populacije, i u situacijama kada taj broj
osoba nema posebno izraen uticaj na zemlje u koje e migranti i migrantkinje otii
(Dokvier, Lovel, Marfouk, 2008, 20)15. Praktine implikacije bi ukljuivale i to da su
iste pozicije otvorene za ene u matinoj dravi kao i u dravi u koju imigriraju, da
je trie fleksibilnije, da bi bile razliite forme i stepeni migracije.

Primeri rodno inkluzivnih obrazovnih praksi

vedska
vedski kurikulum zahteva da se rodna ravnopravnost praktino sprovodi na svim
nastavnim nivoima, sa ciljem da svi uenici i uenice imaju jednake anse da razviju
svoje sposobnosti i steknu dovoljan nivo znanja, prema ciljevima postavljenim za taj
obrazovni nivo. Politika rodne ravnopravnosti u obrazovnom sistemu u vedskoj je
usmerena na prevazilaenje nejednakosti od 1970-ih godina. U poslednjoj deceniji
program je usmeren podrci nastavnikoj profesiji, od zahteva za veom strunou
i samostalnou u radu, do viih nastavnikih zarada. U pogledu odnosa prema

14 Izjava se nalazi u saoptenju za tampu UN, navedenom u prilogu. www.un.org/apps/

news/story.asp?NewsID=39747#.UhgOmz89715
15 Docquier, F., Lowell, B.L., Marfouk, A., (2008) A Gendered Assessment of the Brain Drain,
Policy Research Working Paper 4613, The World Bank Development Research Group
Trade Team

52
deci koja pohaaju kolu, jedan od zahteva je razumevanje konkretnih razlika
po predmetima, kako bi nastavnice i nastavnici bili u stanju da prue kvalitetniju
podrku u uenju deacima odnosno devojicama. Primer je istraivanje koje
je sprovela EnBrit Enohson16 za svoju doktorsku tezu, a koje je etnografskim
tehnikama ispitivalo naine korienja raunara i interesovanje deaka i devojica
za informatiku. Ono to je primetila je da posmatrani deaci, iako ne postoji
razlika u broju sati provedenih za raunarom, niti razlika u sposobnosti korienja
raunara i reavanja problema vezanih za raunar, dobijaju veu podrku u koli u
vezi rada na raunaru jer je njihov nivo ispoljavanja interesovanja, putem korienja
vie tehnikih izraza i isticanja svoje kompetentnosti uoljiviji nastavnicama i
nastavnicima u odnosu na posmatrane devojice. Na testu koji je merio njihovu
objektivnu kompetenciju, i deaci i devojice su imali sline rezutate17.

Obrazovni sistem u vedskoj predstavljen je na engleskom jeziku putem kataloga18

na Internet stranici gde su prikazani principi za postizanje rodne ravnopravnosti i
za ukidanje diskriminacije prema svim grupama i pojedincima.

Rodna ravnopravnost je istaknuta u podnaslovu kao jedan od principa:

The Swedish education Act states that all children and young people are
to have equal access to education, regardless of gender, where they live
or social or economic factors. Prevod glasi: vedski Zakon o obrazovanju
glasi da sva deca i mladi ljudi treba da imaju jednak pristup obrazovanju, bez
obzira na rod, mesto ivljenja ili drutvene ili ekonomske faktore. Primetno je
da nisu odvojeno istaknuti muki i enski bioloki pol, i time je ova definicija
ira i obuhvata drutveni rod kao takav, odnosno ukljuuje i koncepte roda
koji prevazilaze polnu dijadu. Vanost ovog stava ogleda se u pristupu koji
nastavno osoblje treba da ima prema deci odnosno pristupu koji je lien
preferencijalnog tretmana koji je uslovljen tradicionalnim rodnim ulogama, i
koji bi na rodno neosveen nain reprodukovao nejednakosti.

16 AnnBritt Enochsson
17 AnnBritt Enochsson, Talking about ICT in the classroom Gender differences in language
when using technology (2008) Research project, Preuzeto 10.8.2013. sa: ww.oecd.org/
edu/ceri/40878962.pdf
18 www.sweden.se/eng/Home/Education/Basic-education/Facts/Education-in-Sweden/

53
 Norveka
Oekivanje od obrazovnih institucija u Norvekoj je da izvetavaju o statusu rodne
ravnopravnosti u njihovoj instituciji. To se odnosi na institucije odreene veliine,
od optina i instituta za rano obrazovanje, viih kola (koleda) i univerziteta
za obrazovanje nastavnog osoblja i na savete zaduene za srednje struno
obrazovanje. Ipak, posle intervjua sa buduim nastavnim osobljem koje je sada na
studijama i nastavnim osobljem, autori i autorke studije zakljuuju da je potrebna
obnova gradiva za sve ukljuene u proces gender mainstreaming-a (Gender
Loops, 2008; 9,13).

Prema zvaninom stavu Ministarstva za obrazovanje i istraivanja Norveke,

sprovoenje rodne ravnopravnosti je odgovornost svake osobe koja je na elu
obrazovne institucije (http://www.regjeringen.no/en/dep/kd/Selected-topics/
gender-equality-/gender-equality-in-comprehensive-educati.html?id=571283).
Pristup koji ide od vrha na dole se pokazao kao uspean pri uvoenju principa
rodne ravnopravnosti, s tim to, pored jasne podele odgovornosti, postoji i
sprovodi se plan koji ima za cilj ukidanje diskriminacije u obrazovanju za osetljive
grupe. Tradicionalni rodni obrasci su i dalje prisutni u materijalu za nastavu, ali
je kroz rad na osveivanju nastavnog osoblja mogue njihovo osporavanje i
razgraivanje kroz rad sa decom.

Austrija
Problemska oblast dominantna u Austriji se odnosi na probleme dominacije
ena, odnosno mukaraca u razliitim poljima nauke, to kao rezutat ima manju
fleksibilnost radne snage i reprodukciju nejednakosti. Za razliku od vedske, u kojoj
se sprovodi u najveoj meri sveobuhvatan pristup rodu, u Austriji je glavno teite
na osnaivanju osetljivih i diskriminisanih grupa. Problem rodne nejednakosti je
pojaan visokom stopom emigracije, koja povlai i razliite kulturne i obrazovne
kontekste dece migranata i dece sa migrantskim poreklom. Osim dvostruke
optereenosti to se tie problematike rodnih odnosa i kulturnog konteksta dece,
suoavanje i modeli reavanja ovih problema se razlikuju od pokrajine do pokrajine
i u velikoj meri su oslonjeni na razvijen omladinski sektor, osim obrazovnog. U radu
sa mladima koncept gender mainstreaming-a je lake prikazan nego u obrazovnom
sistemu, moda jer je manja i bolje umreena grupa organizacija u pitanju. Na nivou
zvaninih obrazovnih i vaspitnih institucija sprovode se projekti sa razliitim izvorima i

54
stabilnosti finansiranja, koji su ciljani na osnaivanje odreenih drutvenih grupa, i to
najee devojica. Ciljevi obuhvataju popravljanje PISA i TIMSS skorova iz tehnikih
nauka i ohrabrivanje devojica da nastave obrazovanje u pravcu tehnikih profesija,
za kojima postoji velika potranja na tritu rada, u odnosu na tradicionalne tokove
gde devojice biraju visoko obrazovanje koje vodi uslunim delatnostima. Drugi je
nivo zadravanje devojica sa migrantskim poreklom due u obrazovnom sistemu
kako bi im bile pruene bolje anse na tritu rada; i trei usmeravanje deaka
ka profesijama u kojima dominira enska radna snaga, kao medicina (medicinski
tehniari i pruaoci nege) i obrazovanje, a posebno vrti i predkolsko, kao i period
osnovno-kolskog obrazovanja, koji u Austriji traje od este do desete godine deteta.
Austrija takoe ima nacionalni kurikulum, u kom je navedena rodna senzibilizacija
kao jedan od ciljeva, i u kom se ne specifikuju enski i muki pol dece.

Neki od projekata koji se bave rodnim odnosima i osnaivanjem osetljivih grupa

na nivou dece i mladih u Austiji su:

Projekat koji se bavi pribliavanjem deci rodno netipinih profesija.

Ukljuuje istraivanje o profesijama na Internetu, ekskurzije na rodno
netipina radna mesta i upoznavanje osoba koje se bave rodno netipinim
profesijama. www.politik-lernen.at/site/praxisboerse/article/103911.html
Projekat koji poslednjih dvanaest godina podrava grad Be je Dan erki,
kada devojice u pratnji majke ili oca mogu da posete neku od firmi ili
institucija koje se bave tehnikom, prirodnim naukama ili manuelnim
zanimanjima kako bi se upoznale sa mogunostima zapoljavanja u toj
oblasti www.toechtertag.at
Pribliavanje netipinih profesija i zanimanja za devojice njihovim
roditeljima. www.bmukk.gv.at/medienpool/13705/spurensuche.pdf
Federalno ministarstvo Austrije podrava od 1998-e godine omladinski rad
sa deacima koji ima za cilj razumevanje sopstvenog polnog identiteta. Cilj
projekta je reavanje nasilja u porodici i razvoj rodnog identiteta deaka
i njihovog samopouzdanja u kasnijim, odraslim odnosima sa enama/
mukarcima. www.uibk.ac.at/fbi/projekt1.html
Federalno ministarstvo za obrazovanje, umetnost i kulturu podrava
projekat za pripremu pedagoga i pedagokinja i nastavnica i nastavnika da
se bave rodnim ulogama.

55
 www.bmukk.gv.at/medienpool/15545/leitfaden_bakip_09.pdf U okviru
projekta ue socijalnu konstrukciju rodne uloge i naine reprodukovanja,
internalizovanja ili osporavanja rodne uloge u graenju rodnog identiteta.
Zanimljiva je osnovna forma za razumevanje roda koju prikazuju kao
jednainu, u kojoj je drutveni konstrukt roda zbir pola i rodne pripadnosti.
Rodno specifini abloni ponaanja se razotkrivaju tokom rada sa
nastavnim osobljem. Rodno nespecifini ili nesenzitivni nazivi (na primer,
profesija), stereotipi, zastarele teorije o biolokim razlikama i razlikama u
sposobnostima (posebno mogunostima i inteligenciji), rodno stereotipne
gestove i izgled (izbor boja ili kroja odee) se tretiraju kroz analize i
izvoenje roda.
Rani pedagoki rad sa decom, tako to im se ostavljaju otvorene rodno
nespecifine mogunosti da se igraju igrakama i materijalima koji nisu
namenjeni enskim/ odnosno mukim rodno stereotipnim ulogama.
www.mafalda.at/pics/109ee7445549d1922fefbb526034bb18.pdf
Savetovanje roditelja, izmeu ostalog, o rodno osetljivom pedagokom
pristupu deci. www.eltern-bildung.at/thema/herausforderungen-im-
erziehungsalltag/geschlechtssensible-paedagogik-und-erziehung/
Posle loih rezultata u prirodnim i tehnikim sposobnostima devojica
dobijenih prilikom TIMSS i PISA testiranja, kao niskim vrednovanjem
svojih mogunosti i sposobnosti u ovim oblastima, u Austriji je finansiran
niz projekata za menjanje stava devojica prema tehnikim i prirodnim
naukama.
http://kinder-co.at/Maedchen-und-Technik-Workshop-Robinas-Zoo-
Wien.11135.0.html
ht tp: // w w w.ph s al zb ur g. at / f il ea dmin/ PH _ Date ie n/ge n de r in de r l e
hrerinnenausbildungfortbildung.pdf

Hrvatska
Osnovica rada u Hrvatskoj na uvoenju principa rodne ravnopravnosti moe se
videti na sajtu Ureda za ravnopravnost spolova (http://www.ured-ravnopravnost.
hr/site/). Veliki broj publikacija koje su na sajtu dostupne sa bave razliitim
aspektima rodnih odnosa u zapoljavanju, kolstvu, zdravstvu, ali u najveoj meri iz
ugla osnaivanja specifine grupe (ena, devojica, ena i devojica koje pripadaju
romskoj manjinskoj grupi), ali manje problemima rodne nejednakosti u celini.

56
Jedan od institucionalnih mehanizama Ureda za ravnopravnost spolova u Hrvatskoj
je kancelarija Pravobranitelj/ice za ravnopravnosti spolova, koja je medijski veoma
aktivna na predstavljanju principa rodne ravnopravnosti. Interesantno sa strane
nepreferencijalnog tretmana prema rodu, a spada u sferu obrazovanja, obuhvata
prikazivanje pozitivnih primera iz ugla slabljenja rodnih stereotipa i tenje ka
njihovoj razgradnji. Primeri se odnose na prie iz ugla mladih koji se nalaze u
situacijama osporavanja rodnih stereotipa svojim izborom profesije ili poziva.
Tekstovi sadre osim potencijalne dobiti koju bavljenje odreenim pozivom
u skladu sa linim afinitetima donosi, i prikazanu drutvenu, ne uvek pozitivnu
reakciju na osporavanje stereotipa, ali i izvore i naine podrke koju ovi mladi ljudi
dobijaju. Prie prikazuju drutvenu dozvolu i pozitivan prijem ena u tradicionalno
muke i mukaraca u tradicionalno enske profesije (http://www.prs.hr/index.
php/podrucja-aktivnosti/obrazovanje/288-obrazovanje-za-tradicionalno-muska-
i-zenska-zanimanja).

Preporuke zasnovane na nalazima studije

1. Pristupiti problemima rodne (ne)ravnopravnosti iz perspektive koja tumai

problematiku rodnih odnosa u celini, a ne samo dihotomiju mukog i enskog
biolokog pola
2. Jasno predstaviti posledice po drutvo u celini rodne nejednakosti i diskriminacije
koja iz nje proizilazi iroj javnosti u ovom sluaju, posebno roditeljima dece
predkolskog i kolskog uzrasta, nastavnom osoblju i upravnim telima kola i
predkolskih ustanova
3. Predstaviti negativne posledice rodne neravnopravnosti i pozitivna oekivanja
koja prate ukidanje rodne diskriminacije za pojedinane drutvene grupe
(deake/ devojice koji sada polaze u osnovnu kolu, majke/ oeve dece
kolskog uzrasta, osobe u situaciji viestruke diskriminacije...)
4. Ukljuiti uenike/ce, roditelje, nastavno osoblje, pedagoge/kinje, psihologe/
kinje, upravu i organizacije koje se bave decom i mladima u okruenju (kole,
mestu stanovanja) u sprovoenje principa rodne ravnopravnosti
5. Poinjati projekte korienjem pristupa od vrha na dole, a razvijati ih od dole ka
vrhu (idejna baza, promene stavova i stereotipa)
6. Koristiti pozitivne uzore u radu sa decom i mladima

57
 7. Omoguiti identifikaciju sa pozitivnim odraslim uzorom deacima osoba koja
je uzor mora biti istog biolokog pola
8. Ukljuiti edukaciju lanova porodice i javnu diskusiju o potrebi da se uvede
rodna ravnopravnost poseban osvrt bi trebalo da bude na razumevanju
pojma rodne ravnopravnosti i praktinim implikacijama uvoenja rodne
ravnopravnosti na svakodnevicu ciljne grupe
9. Raditi ka veem usmeravanju deaka ka vaspitakoj i uiteljskoj profesiji kroz
razgraivanje rodnih stereotipa kod dece, roditelja, nastavnog osoblja i osoba
koje se bave profesionalnim usmeravanjem dece

Prakse, metodi i alati za korienje

u obrazovanju na nivou Evrope

Ovo poglavlje sadri spisak linkova do Internet sadraja na nivou Evrope i EU koji se
odnosi na gender mainstreaming u obrazovanju, rad na ostvarivanju drutvene inkluzije i
postizanju rodne jednakosti.

www.genderloops.eu/en/outcomes.php
www.lingvisti.ba/sta-radimo/projekti-na-kojima-radimo/gender-senzitivni-jezik
archive.gruene.at/bildung_ jugend/geschlechtssensible_erziehung/
www.education.ie/en/Press-Events/Press-Releases/2013-Press-Releases/PR13-02-20.html
www.prs.hr/index.php/podrucja-aktivnosti/obrazovanje
www.sweden.se/eng/Home/Education/Basic-education/Facts/Education-in-Sweden/
w w w.g e n d e r ko m p e te n z . inf o/e n g /g e n d e r - co m p e te n ce -20 03-2010/G e n d e r % 20
Mainstreaming
w w w.g e n d e r ko m p e te n z . inf o/e n g /g e n d e r - co m p e te n ce -20 03-2010/G e n d e r % 20
Mainstreaming
www.gender.no/
www.sweden.se/de/Startseite/Arbeiten-leben/Fakten/Gleichstellung-der-Geschlechter-
in-Schweden/
etuce.homestead.com/ETUCE_Equality.html
www.oecd.org/belgium/Closing%20the%20Gender%20Gap%20-%20Belgium%20FINAL.
pdf

58
IZVOD IZ LITERATURE I IZVORA ZA ANALIZU

Abrahams F. F., Sommerkorn I. N. (1995), Promoting Gender Awareness in the Classroom:

An Example from Germany, Mnster/ New York, WAXMANN, str. 824, http://www.
waxmann.com/fileadmin/media/zusatztexte/postlethwaite/abrahams.pdf (preuzeto
07. avgusta 2013).
Abril P., et al. (2008), Gender Loops Gender reform of the curriculum, Berlin, Dissens
e.V., http://www.genderloops.eu/docs/curriculum.pdf (preuzeto 07. avgusta 2013).
Aina O. E., Cameron P. A. (2011), Why Does Gender Matter? Counteracting Stereotypes
with Young Children, Dimensions of Early Childhood 39 (3): 1120, http://southernear-
lychildhood.org/upload/pdf/Why_Does_Gender_Matter_Counteracting_Stereotypes_
With_Young_Children_Olaiya_E_Aina_and_Petronella_A_Cameron.pdf (preuzeto 16.
avgusta 2013).
Armstrong, D. Armstrong, A.C. and Spandagou, I. (2011) Inclusion: by choice or by
chance? International Journal of Inclusive Education 15(1):2939.
Bang, H.J. (2011) Newcomer Immigrant Students Perspectives on What Affects Their
Homework Experiences. The Journal of Educational Research 104(6):40819.
Basson, R. (2011) Adaptation, evaluation and inclusion. Africa Education Review 8(2):193
208.
Beddoes K. D. (2012), Feminist Scholarship in Engineering Education: Challenges and Ten-
sions, Engineering Studies 4 (3), London, Routledge
Bergmann N., Lechner F. (ur.) (2012), The Role of Men in Gender Equality - European strat-
egies & insights, Vienna/Berlin/Graz, European Commission Directorate-General for
Justice, http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/files/gender_pay_gap/130424_fi-
nal_report_role_of_men_en.pdf (preuzeto 16. avgusta 2013).
Bernard A., et al. (2005), Exploring and understanding gender in education: a qualitative
research manual for education practitioners and gender focal points, Bangkok: UN-
ESCO, http://www.ungei.org/resources/files/Exploring_and_understanding_gender_in_
education_UNESCO.pdf (preuzeto 19. avgusta 2013).
Biglia B., Velasco A. (2012), Reflecting on an Academic Practice to Boost Gender Aware-
ness in Future School Teachers, Educao, Sociedade & Culturas 35: 105128, http://
www.fpce.up.pt/ciie/revistaesc/ESC35/ESC35_Biglia.pdf (preuzeto 14. avgusta 2013).
Bohan M. (2011), Study on Combating Gender Stereotypes in Education, Strasbourg:
Council of Europe, http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/equality/03themes/gen-
der-mainstreaming/CDEG_2011_16_GS_education_en.pdf (preuzeto 30. jula 2013).
Cornelissen, PDW. (2004) Bildung und Geschlechterordnung in Deutschland. Dostupno
na: http://www.dji.de/bibs/161_2150CornelissenLMU.pdf, (preuzeto 12. aprila 2013).

59
 Crul, M. and Schneider, J. (2010) Comparative integration context theory: participation
and belonging in new diverse European cities. Ethnic and Racial Studies 33(7):124968.
Dirnbacher H. Mag. Art. (2013 mod.), Konflikte zwischen Burschen und Mdchen - Die
Suche nach Lsungen, http://www.frauensache.at/zeitung/thema/thema-schule.html
(preuzeto 30. jula 2013).
Docampo D. (2007), International Comparisons in Higher Education Funding, Spain: Uni-
versidade de Vigo,
http://w w w.google.at/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0C-
CUQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.researchgate.net%2Fpublication%2F216808012_In-
ternational_comparisons_in_higher_education_funding%2Ffile%2F79e4150901bd46fc31.
pdf&ei=ykaZU8KTJcOVO6q9geAL&usg=AFQjCNH681Z1CKZQHTC3ex2Zgc562F62Kg&sig2=Z-
ryGdnWbQTYM1IlIcwk9tg&bvm=bv.68693194,d.ZWU&cad=rja (preuzeto 13. avgusta
2013).
Docquier F., et al. (2008), A Gendered Assessment of the Brain Drain, The World Bank,
Development Research Group, http://elibrary.worldbank.org/doi/pdf/10.1596/1813-
9450-4613 (preuzeto 23. avgusta 2013).
okovi-Papi, D., et al., (2011) ene i mukarci u Republici Srbiji Beograd: Republiki
zavod za statistiku, http://www.gendernet.rs/files/RR_u_brojkama/ZeneIMuskarci.pdf
(preuzeto 12. avgusta 2013).
Fiske E. B. (2012), WORLD ATLAS of Gender Equality in Education, United Nations, Ed-
ucational, Scientific and Cultural Organization, http://www.uis.unesco.org/Education/
Documents/unesco-world-atlas-gender-education-2012.pdf (preuzeto 01. avgusta
2013).
Fox, C.L., Hale, R. and Gadd. D. (2013) Domestic abuse prevention education: listening to
the views of young people. Sex Education (August 2013):114.
Gay G. (2002), Preparing for Culturally Responsive Teaching, Journal of Teacher Educa-
tion, 53 (2): 106-116, http://www.sagepub.com/eis/Gay.pdf (preuzeto 14. avgusta 2013).
Geert, D. and Merry, M (2011) The effects of integration and generation of immigrants on
language and numeracy achievement. Educational Studies 37(5):58192.
Gender in den Lehrplnen, bewusste bzw. reflexive Koedukation und geschlechtssensib-
le Pdagogik (2012), bm:ukk, http://www.bmukk.gv.at/schulen/unterricht/ba/gender_
lehrplaene.xml (preuzeto 01. avgusta 2013).
Gerhards J., Schfer M.S., Kmpfer S. (2009), Gender Equality in the European Union: The
EU Script and its Support by European Citizens, Sociology 43: 515, SAGE, http://soc.
sagepub.com/content/43/3/515 (preuzeto 11. avgusta 2013).
Graham L. J., Jahnukainen M. (2011), Wherefore art thou, inclusion? Analysing the devel-
opment of inclusive education in New South Wales, Alberta and Finland , Journal of
Education Policy 26 (2): 263288, London: Routledge

60
Grzybek A. (ur.) (2009), Gender in the EU The Future of the Gender Policies In the Europe-
an Union, Heinrich Bll Foundation, Regional Office Warsaw, http://pl.boell.org/sites/
default/files/gender_in_the_ue_www.pdf (preuzeto 14. avgusta 2013).
Haycock, D. and Smith, A. (2011) To assist or not to assist? A study of teachers views of
the roles of learning support assistants in the provision of inclusive physical education
in England. International Journal of Inclusive Education 15(8):83549.
Hausmann R., et al. (ur.) (2012), The Global Gender Gap Report 2012, 2012 World Eco-
nomic Forum, http://www3.weforum.org/docs/WEF_GenderGap_Report_2012.pdf
(preuzeto 06. avgusta 2013).
Hrvatski sabor (2006), NACIONALNU POLITIKU ZA PROMICANJE RAVNOPRAVNOSTI
SPOLOVA 20062010, Zagreb, Narodne novine, http://narodne-novine.nn.hr/clanci/
sluzbeni/128270.html (preuzeto 07. avgusta 2013).
Ilan, D. and Heine, S. (2011) Genetic essentialism: on the deceptive determinism of DNA.
Psychological bulletin 137(5):800818.
Jones, T.M. (2011). Saving rhetorical children: sexuality education discourses from con-
servative to post-modern. Sex Education 11(4):36987.
Karlsson P., et al. (2010), Gender equality in and through education, Karlstad, Swed-
ish Agency for Development Evaluation, SADEV, http://www.oecd.org/derec/swe-
den/48350382.pdf (preuzeto 10. avgusta 2013).
Krolkke C., Scott Srensen A. (2006), Three Waves of Feminism, From Suffragettes to
Grrls, Gender communication theories & analyses: from silence to performance, str. 1-22,
Thousand Oaks, Calif., SAGE, http://www.sagepub.com/upm-data/6236_Chapter_1_
Krolokke_2nd_Rev_Final_Pdf.pdf (preuzeto 14. avgusta 2013).
Kvist E., Peterson E. (2010), What Has Gender Equality Got to Do with It? An Analysis of
Policy Debates Surrounding Welfare States of Spain and Sweden Domestic Services in
the Welfare States of Spain and Sweden, NORA - Nordic Journal of Feminist and Gender
Research, 18 (3): 185203, Routledge
Lng S. (2010), A gender perspective on educational facilities, Uppsala University, Swe-
den: OECD Publishing, http://www.oecd.org/education/innovation-education/centre-
foreffectivelearningenvironmentscele/45566604.pdf (preuzeto: 06. avgusta 2013).
Lynch K., Feeley M. (2009), GENDER AND EDUCATION, European Commission, http://
www.nesse.fr/nesse/activities/reports (preuzeto 05. jula 2013).
Maerten M. (2012), Exchange of good practices on gender equality, Belgium, Europe-
an Commission, http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/files/exchange_of_good_
practice_pt/be_comments_paper_pt_2012_en.pdf (preuzeto 24. avgusta 2013).
Magno C. et al. (2003), Open Minds: Opportunities for Gender Equity in Education, NY,
Network Womens Program, Open Society Institute, http://www.opensocietyfounda-
tions.org/publications/open-minds-opportunities-gender-equity-education-0 A Re-

61
 port on Central and South Eastern Europe and the Former Soviet Union (preuzeto 05.
jula 2013).
Marshall H., Arnot M. (2008), Globalising the School Curriculum: Gender, EFA and Glob-
al Citizenship Education, RECOUP Working Paper 17, Cambridge, DFID, http://recoup.
educ.cam.ac.uk/publications/WP17-MA.pdf (preuzeto 06. avgusta 2013).
Media article (2011), http://www.independent.co.uk/news/world/europe/genderneu-
tral-preschool-accused-of-mind-control-2305983.html (preuzeto 01. avgusta 2013).
Mills J. E., et al. (2008), Perceptions and understanding of gender inclusive curriculum
in engineering education, SEFI, http://www.sefi.be/wp-content/abstracts/1010.pdf
(preuzeto 10. avgusta 2013).
mr. sc. timac Radin H. (ur.) (2010), Rodno osvijetena politika u obrazovanju, Zagreb:
Ured za ravnopravnost spolova Vlade RH, http://www.ured-ravnopravnost.hr/site/
preuzimanje/biblioteka-ona/15-rodno.pdf (preuzeto: 06. avgusta 2013).
Mulugeta E. (2012), Gender Mainstreaming in Teacher Education Policy, A Training Mod-
ule, UNESCO - IICBA, http://www.eng.unesco-iicba.org/sites/default/files/Gender_
Mainstreaming_in_Teacher_Education_Policy.pdf (preuzeto 12. avgusta 2013).
Obradovi Dragii G., Kunac S. (2011), Croatia Analysis of Gender Issues, Women in
transition over last 10 years (1999-2009), Croatia: UNICEF Office Croatia, http://www.
unicef.hr/upload/file/356/178134/FILENAME/Gender_Analysis_Report.pdf (preuzeto
09. avgusta 2013).
OConnor M. (2007), Gender in Irish Education, Dublin: Department of Education and
Science, http://www.education.ie/en/Publications/Statistics/Se-Si-Gender-in-Irish-Ed-
ucation-Introduction-to-Chapter-9.pdf (preuzeto 15. avgusta 2013).
OECD (2011), Report on the Gender Initiative: Gender Equality in Education, Employ-
ment and Entrepreneurship, Paris: OECD Publishing, http://www.oecd.org/educa-
tion/48111145.pdf (preuzeto 24. avgusta 2013).
OECD (2012), Closing the Gender Gap, Belgium: OECD Publishing, http://www.keepeek.
com/Digital-Asset-Management/oecd/social-issues-migration-health/close-the-gen-
der-gap-now_9789264179370-en#page1 (preuzeto 24. avgusta 2013).
Oostendorp R. H. (2004), GLOBALIZATION AND THE GENDER WAGE GAP, World Bank Policy
Research Working Paper 3256, Amsterdam Institute for International Development, http://
elibrary.worldbank.org/doi/pdf/10.1596/1813-9450-3256 (preuzeto 23. avgusta 2013).
Palikovic Gruden M., Gruden A. (2011), The Policy on Gender Equality in Croatia, Brux-
elles: Policy Department C : Citizens Rigths and Constitutional Affairs, European Par-
liament, http://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/note/join/2011/453188/IP-
OL-FEMM_NT%282011%29453188_EN.pdf (preuzeto: 09. avgusta 2013).
PD Dr. Cornelien W. (ur.) (2004), Geschlecht und das Lernen in der Schule, http://www.
dji.de/index.php?id=419 (preuzeto 06. septembra 2013).

62
Prof.dr.sc. Spaji-Vrka V. et al. (ur.) (2011), Kurikulum graanskog odgoja i obrazovanja
sukladno nacionalnom okvirnom kurikulumu (NOK-u), Nacrt, Ministarstvo znanosti,
obrazovanja i sporta, Agencija za odgoj i obrazovanje, http://www.uzuvrh.hr/userfiles/
file/KURIKULUM%20-%206%2012.pdf (preuzeto 07. avgusta 2013).
Resurs centar Majdanpek (2011), LOKALNI AKCIONI PLAN ZA UNAPREENJE RODNE RA-
VNOPRAVNOSTI U OPTINI MAJDANPEK (2012-2016), http://www.resurscentar.rs/rc_files/
downloads/lokalni_akcioni_plan_za_rodnu_ravnopravnost.pdf (preuzeto 07. avgust 2013).
Schneider C., et al. (2011), Erziehung zur Gleichstellung von Frauen und Mnnern, Infor-
mationen und Anregungen zur Umsetzung in der Volksschule, Wien, bm:ukk, http://
www.eduhi.at/dl/UP_VS_gesamt.pdf (preuzeto 12. avgusta 2013).
Scroll, P. and For, D. (2012) Gender. International Journal of Psychology 47(sup1):384401.
Singer, A. (1995) Challenging Gender Bias through a Transformative High School Social
Studies Curriculum. Theory & Research in Social Education 23(3):23459.
Smith, A. (2005) Education in the twentyfirst century: Conflict, reconstruction and recon-
ciliation1. Compare: A Journal of Comparative and International Education 35(4):37391.
Spehar A. (2011), The EU as a Gender Policy Promoter in Western Balkans Facade De-
mocracies: Achievements, Gaps and Challenges, Gteborgs universitet, str. 157-168,
http://www.cergu.gu.se/digitalAssets/1333/1333608_andrea-spehar.pdf (preuzeto 14.
avgusta 2013).
Sterner G., Biller H. (2007), Gender Mainstreaming in the EU Member States, Sweden: Min-
istry of Integration and Gender Equality, http://www.government.se/sb/d/574/a/75096
(preuzeto 14. avgusta 2013).
Swedish Institute (2012), Lessons for life, Facts about Sweden, Education, Swedish Insti-
tute, www.sweden.se (preuzeto 10. avgusta 2013).
The International Bank for Reconstruction and Development / The World Bank
World (2012), Developement Report 2012, Gender Equality and Development,
Washington DC, http://siteresources.worldbank.org/INTWDR2012/Resourc-
es/7778105-1299699968583/7786210-1315936222006/Complete-Report.pdf (preuze-
to 12. avgusta 2013).
Titley G., et al. (ur.) (2007), GENDER MATTERS, A manual on addressing gender-based
violence affecting young people, Budapest: Council of Europe, Directorate of Youth
and Sport, http://eycb.coe.int/gendermatters/pdf/Gender_matters_EN.pdf (preuzeto 07.
avgusta 2013).
UN Women (2013), Directory of NATIONAL MECHANISMS for Gender Equality, NY, http://
www.un.org/womenwatch/daw/documents/National-Mechanisms-Web.pdf (preuzeto
15. avgusta 2013).
UNESCO (2011), Gender and the Curriculum: a list of resources, http://www.ungei.org/
files/Genderandcurriculum.pdf (preuzeto 07. avgusta 2013).

63
 UNESCO Islamabad (2010), Guidelines for Mainstreaming Gender in Literacy Materials,
Pakistan, http://unesdoc.unesco.org/images/0021/002127/212702e.pdf (preuzeto 12.
avgusta 2013).
Van Eerdewijk, A. and Dubel, I. (2012) Substantive gender mainstreaming and the missing
middle: a view from Dutch development agencies. Gender & Development 20(3):491
504.
Vassiliou A., ed. (2010), Gender Differences in Educational Outcomes: Study on the Mea-
sures Taken and the Current Situation in Europe, Brussels: Eurydice, Education, Au-
diovisual and Culture Executive Agency, http://eacea.ec.europa.eu/education/eurydice/
documents/thematic_reports/120en.pdf (preuzeto 06. avgusta 2013).
Vlada Republike Srbije (2011), Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i una-
preivanje ravnopravnosti polova (2009-2015), Beograd: Slubeni glasnik RS, br. 55/05,
71/05-ispravka, 101/07 i 65/08, www.zenskavlada.org.rs/downloads/nacionalna_strate-
gija.doc (preuzeto 12. avgusta 2013).
Walby, S. (2004), The European Union and Gender Equality: Emergent Varieties of Gender
Regime, Social Politics, 11 (1): 4-29.
Walby, S. (2011), The Future of Feminism, Cambridge, Polity Press.
Wright, J. Lang, S.K.W. and Cornforth, S. (2011) Fractured connections: migration and
holistic models of counselling. British Journal of Guidance & Counselling 39(5):47186.
Zgaga P. et al. (2013), Higher education in the Western Balkans: Reforms, developments,
trends, Ljubljana: Faculty of Education, University of Ljubljana, http://www.herdata.
org/public/hewb.pdf (preuzeto 05. jula 2013).

Linkovi do navoda iz teksta:

www.gender.no/ Preuzeto: februar 2012.

www.kvinfo.dk/side/661/ Preuzeto: februar 2012.
eng.velferdarraduneyti.is/departments/gender-equality/ Preuzeto: februar 2012.
www.stm.fi/en/gender_equality Preuzeto: februar 2012.
www.equality.ie/en/Good-Practice/ Preuzeto: februar 2012.
elibrary.worldbank.org Preuzeto: februar 2012.
citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.196.8824&rep=rep1&type=pdf
halshs.archives-ouvertes.fr/docs/00/60/98/28/PDF/11012.pdf Preuzeto: februar 2012.
w w w.academia.edu/1144217/Gender_ Inequality_in_Education_ Impact_on_ Income_
Growth_and_Development Preuzeto: februar 2012.

64
Mirjana Neak / Bojan Todorovi / Jelena eriman /
Melita Ranelovi / Ksenija Perii

PORODICA I KOLA KAO AKTERI U

VASPITNO-OBRAZOVNOM PROCESU

Kao to se iz prethodnog dela ove publikacije (Desk istraivanje rodno inkluzivnih

programa u obrazovnim sistemima evropskih drava) moe zakljuiti, porodica i
kola predstavljaju stukturisane mikro sisteme koji su jedni od glavnih nosilaca rodne
socijalizacije dece. Upravo stukturisanost i relativna meuzavisnost nastavnog
kadra i roditelja trebalo bi da otvara prostor za intenzivniju i kreativniju saradnju.
U Srbiji je jo uvek dominantan obrazac rodne segregacije uloga u domainstvu,
a onda i roditeljskih uloga i nejednake raspodele moi (Mili i Tomanovi, 2009;
Mili et al., 2010; Petrovi-Trifunovi, Milutinovi Bojani, Pudar Drako, 2014).
kolski sistem na tako postavljene rodne modele moe da odgovori podravajue,
ime u lokalnoj zajednici i irem drutvu nastavlja da igra ulogu apologete rodnih
stereotipa i nejednakosti ili odgovor moe biti njihovo preispitivanje i dekonstrukcija
ime bi se prekinuo proces perpetuiranja patrijarhalnih normi.

Porodica i kola nisu jedini agensi rodne socijalizacije, ali su zbog jaine i
trajnosti veze, kao i upuenosti deteta na njih tokom ranog uzrasta, izuzetno
vani za formiranje i razvoj linosti. Potrebno je razumevanje uslova u kojima
sistem obrazovanja funkcionie i utie na reprodukovanje rodnih i svih drugih
nejednakosti da bismo shvatili odakle neosetljivosti na te nejednakosti meu
novim generacijama.

Uionice su svojevrstan mikro sistem u kojem se individue posmatraju kroz prizmu

rodne pripadnosti. Kontekst kole u kojem se odvija vaspitno-obrazovni rad nije
vrednosno neutralan. S obzirom na rezultate prikazanih istraivanja, u Srbiji je
pre sluaj da se u kolskom mikro-sistemu zdruuju udbenici koji u skrivenim
kurikulumima reprodukuju patrijarhalne vrednosti sa rodnom hijerarhijom koja
se oslikava u meusobnim odnosima i komunikaciji uenika i uenica, kao i u

65
 odnosima i komunikaciji sa nastavnim i strunim kadrom. Kada se na to doda
prisutna rodna nesenzibilisanost nastavnika i nastavnica - sve to zajedno plete
mreu rodne hijerarhije. Devojice i deaci se od najranijeg uzrasta suoavaju
sa rodnim barijerama, sve dok i sami/e ne interiorizuju predstavu o deacima/
mukarcima kao inventivnijim, jaim, hrabrijim i radoznalijim i o devojicama/
enama kao nevidljivim, poslunim, tihim i pasivnim (Popovi, 2014: 125).

Stoga bi strategije za razvoj obrazovanja trebalo da obuhvate ulaganje u razumevanje,

vienje i uenje rodnosti dece, mladih i odraslih, kao i uenje o izvoritima i ishoditima
ovih predstava i stanovita. Od organizacije kolskog ivota, odnosno od principa
na kojem poivaju odnosi meu akterima u koli (da li je re o paternalistikom ili
demokratskom odnosu, kao i koliko se panje i vremena posveuje i koliko se vodi
rauna o individualnom iskustvu19 uenika/ca) zavisie i orijentacija uenika/ca ka
razvijanju spremnosti na samostalno miljenje i kreativno reavanje problema ili ka
doslovnom usvajanju nastavnog gradiva. Za ostvarenje tog cilja nastavnom kadru
trenutno na raspolaganju stoji podrka koja se najee ostvaruje u vidu programa
strunog usavravanja na temu rodne ravnopravnosti. Ree, podrka se odvija kroz
projekte ili aktivnosti koje obuhvataju sve zaposlene i roditelje/hranitelje u okviru
jedne obrazovne ustanove i koji za cilj imaju stvaranje bezbednog okruenja za sve
uesnike/ce u procesu kroz implementaciju preventivnih mera. Ovakvi projekti su
najee delo organizacija civilnog sektora i sprovode se uz podrku Ministarstva
prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije, Zavoda za unapreivanje
obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, kolske uprave i Mree Regionalnih
centara za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju20 ili drugih interesnih
strana, neretko meunarodnih organizacija ili institucija. Izuzetno retko, porodice
i kole zajednikim, samoinicijativnim naporima, pokreu akcije i aktivnosti koje se
tiu unapreenja rodne ravnopravnosti i koje obuhvataju sve aktere kolskog ivota.

Spomenuemo na ovom mestu tri Regionalna centra koji su bili nai partneri
na projektu Izgradnja i jaanje partnerstva porodice i kole u okviru kojeg su
sprovodene obuke Svi nai identiteti za nastavni kadar i roditelje u Srbiji. Re je

19 O vanosti rada na stvaranju kurikuluma koji je prilagoen potrebama onih kojima se

obraa prvi su pisali Don Djui (John Dewey) (prema Haralambos i Holborn, 2002) i
Dejms Bobit (James Bobbitt) (prema Jackson, 1992).
20 http://www.mreza.edu.rs/

66
o Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Niu21,
Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u aku22
i Centru za struno usavravanje Kikinda23. Njihovo uee u implementaciji
programa Svi nai identiteti imalo je za cilj podsticanje saradnje porodice i kole
na unapreenju rodne ravnopravnosti u ivotu kola.

Samo izmenom zakonskog okvira, odnosno uvoenjem odredbi kojima se nastoji

pravno kodifikovati i regulisati oblast rodne ravnopravnosti, ma koliko temeljno bile
zamiljene, nije mogue proizvesti konanu eljenu promenu. Potrebno je da reformski
zahvat ukljui i rad sa drutvenim akterima koji delaju unutar konteksta kole. Ukoliko
nastavnici/e nisu dovoljno osnaeni da se bave pitanjima rodne ravnopravnosti ili
ukoliko podravaju rodne stereotipe ni rodno najsenzibilnije osmiljeni nastavni
planovi i programi nee biti dovoljni za njihovu primenu, o emu svedoe i prikazani
rezultati istraivanja. Isto vai i za zakonsku regulativu kojom se definie saradnja i
partnerstvo porodica (roditelja/hranitelja) i kole. Prakse esto ne prate normativne
okvire i ma koliko se promene uvodile na zakonodavnom i institucionalnom nivou,
vrednosti i navike na kojima poiva sistem ne mogu biti jednostavno propisane,
budui da se one nalaze u dubljim, skrivenim strukturama u kojima se zapravo
oblikuje legitimacijska osnova poretka (Mimica, 1994: 520; Lazi, 2005).

Dalje u tekstu osvrnuemo se na projekat Izgradnja i jaanje partnerstva porodice

i kole i rezultate koje je do sada postigao.

Osvrt na iskustva sa seminara Svi nai identiteti24

Unutar-porodine odnose i opaanja koja uzimaju u obzir rodnu dimenziju

vaspitavanja deaka i devojica, prouavale smo u Srbiji i Crnoj Gori 2012. godine.
Dobijeni rezultati su nas naveli na zakljuak da je potrebno uporediti ono to

21 http://www.rcnis.edu.rs/
22 http://www.rc-cacak.co.rs/
23 http://www.csu.rs/
24 Evaluacija efekata seminara Svi nai identiteti za zaposlene u osnovnim kolama i
roditelje/hranitelje uenika/ca, izvrena je na osnovu analize materijala nastalog
tokom njihove realizacije i materijala o primeni sadraja seminara u daljem radu, koje
su zaposleni u osnovnim kolama dostavili autorkama i realizatorkama seminara,
saradnicama Centra za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP).

67
 podrazumeva rodnu socijalizaciju unutar porodice sa socijalnim kontekstom kole
i kolskog okruenja. Ko i na koji nain prenosi ili razgrauje rodne stereotipe?
Roditelji, hranitelji? Struni, nastavni kadar? Sama deca? Koliko smo svi/e svesno
ili nesvesno skloni rodnim hijerarhizacijama koje vrlo esto postaju kljune u
vaspitnom i obrazovnom razvoju deaka i devojica?

Namera nam je bila da u okviru obrazovnih ustanova podstaknemo viesmerni,

otvoreni razgovor i otvaranje prostora, koji je ve definisan u zakonskom okviru,
ali ne i korien u punoj meri, za bolju saradnju nastavnika/ca i roditelja u
procesima donoenja odluka na nivou kole, konkretno povezanih sa temom rodne
ravnopravnosti. S tim ciljem osmislile smo dva seminara namenjena zaposlenima
u osnovnoj koli i roditeljima/hraniteljima uenika i uenica osnovnokolskog
uzrasta. Seminar za nastavni kadar Svi nai identiteti imao je za cilj da osnai
nastavnike/ce i strune saradnike/ce za prelazak na nove pristupe nastavi koji su
u skladu sa promenama propisanim zakonom. Pored toga to smo nastavnicima/
ama ponudili znanja, vetine i sposobnosti koje im mogu pomoi u metodologiji
pripreme nastave, kao i tehnikama obrade i interpretacije nastavnog materijala
radi uvoenja rodnih sadraja u nastavni program (bez obzira o kom se predmetu
radilo), seminar je obuhvatio i unapreenje vetina saradnje i komunikacije sa
roditeljima/hraniteljima uenika/ca. Posredno se seminar bavio i uenicima i
uenicama kroz osposobljavanje nastavnog kadra za rad sa njima.

Istoimeni seminar namenjen roditeljima/hraniteljima imao je za cilj da ih osnai

za uee u radu kole, kroz pruanje informacija o mogunostima saradnje sa
kolom u oblasti rodne ravnopravnosti, zatim podsticanjem kritikog promiljanja
na tu temu, ali i razvoja znanja i vetina koje su im potrebne da kod svoje dece
podstaknu aktivnosti u ovom pravcu i daju im podrku.

Seminar Svi nai identiteti, namenjen zaposlenima u osnovnim kolama,

akreditovao je Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije
za kolsku 2014/15 i za 2015/16. godinu. U njegovom osmiljavanju uestvovale
su nastavnice sa viegodinjim iskustvom rada u koli, predavaice na fakultetu
i teoretiarke, kao i istraivaice u oblasti roditeljstva i obrazovanja. Razliito
profesionalno i lino iskustvo autorki i realizatora/ki programa odredilo je pristup
u osmiljavanju i razradi metoda i tehnika rada putem kojih se tema roda i rodne
ravnopravnosti promilja tokom seminara.

68
Naziv seminara neposredno upuuje na tematiku koja se njegovim sadrajem
problematizuje. Pozivanja na sutinska odreenja pola, rodno rasporeenih uloga
u porodici a onda i iroj zajednici, etnike i verske pripadnosti ili nacije, tvrdoglavo
zaustavljaju mogunost dijaloga i prevazilaenje statinih i monolitnih kategorija,
esencija koje hijerarhizuju i ine da su neke osobe, ali i grupe ljudi, manje ili
vie vredne. ak i ako se pristane na kontroverznu re identitet kao operativni
pojam sa kojim se pokuavaju prepoznati i afirmisati razlike proizale naprosto iz
injenice da sve u svetu ne moe biti istovetno, time ne bi trebalo uvoditi strogo
kontrolisani red izmeu onih koji se meusobno poistoveuju i povezuju oko
slinih i zajednikih osobenosti, naroito ukoliko te osobenosti vode poreklo u
rodu, etnicitetu, naciji, u odnosu na neke druge osobe ili razliite grupe ljudi. U tom
smislu, ime seminara navodi na evaluaciju, ali i evoluciju identitetskih praksi koje
su na skriven ili oigledan nain prisutne u nastavi razliitih predmeta u osnovnoj
koli time pruajui osnove za njihovo politiko i ideoloko utemeljenje ne samo u
nauno-istraivakoj sredini, ve i u celokupnom drutvu.

Uestvujui u identitetskoj igri preuzele smo rizik reifikacije u naem sluaju

rodnog identiteta i perpetuiranja sistema ije zamke i negativne osobenosti smo
otkrivale, mislile i prevazilazile zajedno s naim sagovornicima/ama. Da li smo i
koliko uspele u svojim namerama, bie ilustrovano u ovom tekstu pomaui se
korienim metodama i tehnikama rada koje smo koristile tokom seminara.

U razradi tema seminara korien je intersekcionalni pristup. Kako bi se razumeo

razlog zbog kojeg se uopte prouava rodna dimenzija vaspitnih i obrazovnih
sadraja, u analizu je neophodno ukljuiti spektar drugih elemenata koji se
meusobno prepliu, ukrtaju, ali i dopunjavaju. Stoga je vano uzeti u obzir i
implikacije socio-ekonomskog statusa, etniciteta, invaliditeta, verske pripadnosti,
uzrasta/ivotnog doba, seksualnosti itd. Primena ovako kompleksne analize
naroito je svrsishodna kod programa i politika namenjenih posebnim grupama
u drutvu (Ricer, 2012: 324329). Na taj nain smo nastojali otvoriti prostor u
kojem se konstrukcije identiteta analiziraju, redefiniu, nestaju i preoblikuju se u
zavisnosti od konteksta u kojem nastaju, ali i pod uticajem niza razliitih situacija i
mehanizama koji utiu na ivote ljudi. Rad seminara je obuhvatao refleksivni osvrt
u odnosu na zateene prakse, ali i praktinu primenu usvojenih sadraja u radu
kole nakon zavrene obuke.

69
 Pored komentara i podsticajnih razgovora, primetile smo, meutim, i sklonost ka
nereagovanju koje bi moglo upuivati i na neke druge pojave. Naime, rezultati
istraivanja o stavovima zaposlenih u obrazovanju prema reformama koje su
poslednjih godina uvedene u ovoj oblasti, pruili su uvid i u deo otpora povezan
sa usklaivanjem obrazovnog sistema sa standardima i ciljevima koje propisuju
domai i ratifikovani meunarodni normativni akti. Upravo uvoenje promena u
obrazovni sistem kroz zakonske odredbe stvara otpor nastavnog kadra koji ne
uestvuje u donoenju odluka i reenja za koja onda smatraju da ne uvaavaju
drutveni, a ni lokalni kontekst u kojem se izvodi vaspitno-obrazovni rad (Panti i
eki Markovi, 2012).

Imajui u vidu navedene pojave, seminar je prvenstveno bio namenjen nastavnom

kadru osnovnih kola, ali je bio otvoren i za roditelje/hranitelje zainteresovane
da se dodatno angauju u oblasti koju seminar svojom tematikom pokriva.
Uee roditelja i hranitelja u obuci, dileme sa kojima se suoavaju u vaspitavanju
i obrazovanju dece, ali i potreba da saznaju i razgovaraju i van kruga porodice
o temi rodnosti, s nastavnim osobljem, sa osobama koje neposredno utiu na
socijalizaciju mladih, motivisala je nain na koji je seminar sadrajno i formalno
pripreman i realizovan.

U nastavku teksta detaljno se prikazuju evaluacije polaznika/ca seminara i pravi

se osvrt na njihova miljenja o mogunostima primene sadraja seminara u radu
kola, ali i u svakodnevnom ivotu. Jedan deo teksta je posveen evaluaciji stavova
nastavnog kadra vezanih za sam sadraj seminara i metode rada. Analiziraju se i
efekti oba dana seminara. Zatim sledi analiza programa za roditelje i hranitelje,
kao i uticaja koji je seminar imao u promeni njihovih shvatanja i percepcije rodne
ravnopravnosti. Osvremo se i na mogunosti otvaranja novih prostora za saradnju
nastavnika/ca i roditelja/hranitelja kao ravnopravnih aktera u obrazovnom sistemu,
pri emu se analiza efekata seminara zasniva na materijalu koji su nastavnici/e
poslali realizatorkama/ima seminara, odnosno, na povratnoj informaciji o
implementaciji steenih znanja u njihovom daljem radu u koli.
Drugi deo analize sprovedenih seminara posveen je preprekama na koje smo
naili tokom njihove realizacije, a koje ukazuju na injenicu da nema laganog i
nesuprotstavljenog, pa ak ni neprotivrenog promiljanja identiteta i rodnosti. Na
kraju, evaluirana je uloga Regionalnih centara za profesionalni razvoj zaposlenih u
obrazovanju kao jednih od saradnika u organizaciji i realizaciji obuka.

70
ta je uraeno?

Od juna do novembra 2015. godine organizovano je i realizovano osam

seminara Svi nai identiteti za nastavnike/ce i strune saradnike/ce. Pored toga,
implementirano je i est seminara za roditelje/hranitelje ija deca pohaaju iste
kole u kojima je pre toga realizovana obuka nastavnog kadra. Seminari su odrani
u etiri grada u Srbiji: Beogradu, aku, Niu i Kikindi. U svakom od ovih gradova
realizovane su po dve obuke za nastavnike/ce i strune saradnike/ce. Sa izuzetkom
Beograda, u svakom od navedenih gradova organizovana su i sprovedena i po
dva seminara za roditelje. Realizacija obuka je tekla u saradnji sa Centrima za
profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u Kikindi, aku i Niu, dok su se u
Beogradu seminari odvijali u saradnji sa pedagoko-psiholokom slubom svake
pojedinane kole.

Ukupno 143 nastavnika/ca i strunih saradnika/ca u nastavi (meu kojima i jedna

vaspitaica u predkolskoj ustanovi) sa uspehom je pohaalo dvodnevni seminar
u trajanju od 15 sati (prvog dana 8 i drugog 7 sati), dok je jednodnevni seminar
za roditelje/hranitelje (u trajanju od 5 sati) obuhvatio 45 roditelja, od ega 40
majki i pet oeva. Raspodela uesnika/ca iz redova nastavnog kadra reflektuje
prezastupljenost ena u nastavnikoj profesiji, dok je vee uee majki na seminaru
za roditelje i hranitelje pokazatelj raspodele roditeljskih obaveza i odgovornosti.
Seminar za zaposlene u osnovnim kolama sa uspehom je pohaalo sto dvadeset
pet nastavnica i strunih saradnica i osamnaest nastavnika i strunih saradnika. Na
jednom od seminara odranih u Niu prisustvovala je i jedna studentkinja master
studija Uiteljskog fakulteta.

Evaluacija je vrena ocenjivanjem seminara od strane uesnika i uesnica. Ocene

su se davale od 0 do, maksimalnih, 4 poena. Seminar je dobio ukupnu prosenu
ocenu 3,79. Najviu prosenu ocenu je dobio seminar u Kikindi (odran 13. 06.
2015.) 3,89, a najmanju u Beogradu (26. 08. 2015.) 3,40.

Obuke namenjene nastavnicama/cima i roditeljima/hraniteljima uglavom su

pozitivno prihvaene od strane uesnika/ca. Dok su nastavnici/e doiveli seminar
kao nadogradnju ve postojeih znanja, jedan deo roditelja/hranitelja se po prvi
put susreo sa ovom temom. Roditelji/hranitelji koji su imali priliku da se o temama
seminara informiu ranije, svoje znanje o njima su dobijali uglavnom iz medija, a

71
 neto manje iz uea na drugim seminarima. Ve na poetku primeujemo da
roditelji/hranitelji nisu imali priliku da se na sistematian i jasan nain upoznaju s
temama koje se bave rodnom problematikom. Socijalni i kulturni kontekst drutva
uopte ne doputa da se o temi jednakih prava svih, bez obzira na pol, rod, etnicitet,
versku pripadnost govori bez uticaja dnevne politike i ideolokih ratova. Stoga je
esto miljenje da se rodna ravnopravnost podrazumeva i da se o njoj nije potrebno
dodatno pitati, a ni informisati. Ukoliko i postoje neka saznanja o njoj, medijski
pristup ini da se pitanja rodnih razlika svode na brojano prisustvo ena u politikom
ivotu, nejednakosti u sferi rada, da bi poslednjih godina u sferama dnevnih politika
bile i teme koje kritikuju nasilje u partnerskim odnosima i u porodici. Naalost, esto
mediji vie doprinose reprodukciji rodnih stereotipa i mizoginije, nego njihovom
preispitivanju i reagovanju na iste (Arsi, 2000; Milivojevi, 2004).

Veina nastavnica/ka seminar Svi nai identiteti doivljava kao koristan i

edukativan. Njihov opti utisak je da seminar u oba dana, koliko traje, prua celinu
koju je mogue primeniti u daljem radu, ali da takoe podstie i na razmiljanje o
svakodnevnom ivotu.

Dan je proao brzo bilo je zanimljivo. Znanja sa seminara mogu biti

upotrebljena u radu i svakodnevnom ivotu
(Nastavnik/ca, Ni)

Veoma zanimljivo i podsticajno! Otvaranje nekih novih uglova posmatranja!

(Nastavnik/ca, Beograd)

Svia mi se to je rad organizovan uz uvaavanje razliitih miljenja. Mislim

da potujem rodnu ravnopravnost, ali mi je potrebno da sagledam iru sliku.
(Nastavnik/ca, Kikinda)

Prema miljenju uesnika i uesnica, seminar Svi nai identiteti ima specifian i
inovativan pristup temi rodne ravnopravnosti. Uoava se da je program voenja
seminara dobro prilagoen radu sa nastavnim osobljem u kolama i da je program
paljivo osmiljen tako da:

Na prilagoen nain skree panju uesnica/ka na teme (kroz upotrebu

radioniarskog rada i video materijala) i

72
 Neguje intersekcionalni pristup koji prua iru i viedimenzionalnu sliku u
pristupu rodnoj ravnopravnosti.

ak i kada uesnici/ce dolaze na seminar sa prethodnim znanjem o temi rodne

ravnopravnosti uoava se da im uee na seminaru upotpunjava i produbljuje
znanja. Pristup voditelja/ki temi ali i razlikama u stavovima uesnica/ka, doivljen
je pozitivno. Glavna ideja da seminar ponudi bezbedan prostor u kojem e svi
uesnici i uesnice promiljati sopstveno ponaanje i stavove u razliitim situacijama
u porodici i/ili u koli realizovana je na obostrano zadovoljstvo voditelja/ica
seminara i uesnik/ca. Seminar je ponudio i prostor da se na interaktivan nain,
kroz razgovore i radionice, zajedno istrae alternative i novi modeli ponaanja,
odnosno bivanja nastavnikom/com i roditeljem.

Autorke seminara ne nameu svoje miljenje, ve putaju uesnike da slobodno

izlau. To je pohvalno..
(Nastavnik/ca, Kikinda)

Zanimljivo. Nije pretenciozno, to je pozitivna karakteristika.

(Nastavnik/ca, aak)

Navedeni citati uesnika/ca potkrepljuju ve poznate nalaze prethodno navedenog

istraivanja o stavovima nastavnika/ca prema reformama u obrazovanju (Panti i eki
Markovi, 2012) u kojem se jasno istie da nastavnici/e smatraju da njihova miljenja
nisu uvaena u pitanjima koja ih se tiu. Stoga je nenametljivost i sloboda izraavanja
visoko ocenjena i bila je podsticajna za uee u svim aktivnostima seminara.

Za veinu uesnika i uesnica seminara iz redova nastavnog kadra, tema je

otvorena i obraena na nain koji su uesnice/ci bili voljni da prihvate. Ipak, nisu svi
uesnici/ce bili bez predrasuda prema temi seminara. Kao to je ve napomenuto u
uvodnom delu ovog teksta, postojali su otpori o kojima se otvoreno razgovaralo.

Prenaglaenost teme.
(Nastavnik/ca, Kikinda)

Mnogo buke ni oko ega!

(Nastavnik/ca, Beograd)

73
 Izmeu ostalog, prema postojeim normativnim okvirima, nastavni kadar je duan
da radi na sopstvenom strunom usavravanju kroz prisustvovanje obukama,
seminarima, strunim skupovima i tribinama. Kako se seminari odravaju vikendom,
postoji mogunost da je jedan deo negativnih stavova povezan sa injenicom
da su nastavnicama/cima oduzeti dani za odmor i planiranje nastave. Iako e o
drugim razlozima biti mnogo vie rei kasnije u tekstu, primeeno je da postoje
nastavnici/e koji tee iskazuju spremnost da se prilagode promenama i novim
formama izraavanja dilema i problema koji su povezani sa razlikama izmeu
rodova ili sa seksualnosu. Meutim, ak i reakcije u kojima se iskazivalo blago
negodovanje, pokazatelji su injenice da je seminar pobuivao interes i vezivao
panju.

Seminar namenjen roditeljima/hraniteljima je ostavio pozitivan utisak na uesnike/

ce. Sam rad na seminaru roditeljima/hraniteljima, kao uostalom i nastavnom
kadru, nije donosio samo nova saznanja o rodnoj ravnopravnosti. Tokom rada i
obrade tema vezanih za pitanja roda, u razliitim radionicama i diskusijama, svi
polaznici/e su sticali znanja i vetine primenjive na mnogo ire oblasti vaspitanja
i obrazovanja; kako u uspostavljanju autoriteta koji nee biti nasilan, ali treba da
zadobije formativnu ulogu, tako i u to transparentnijoj komunikaciji u kojoj ne bi
trebalo da postoje tabuirane teme i prostori za negovorenje. Tokom rada i obrade
tema, radionica i diskusija roditelji/hranitelji su stekli znanja i vetine koje e moi
da primene u daljoj komunikaciji sa svojom decom, ali i u vidu saradnje sa kolom.

Tema je svakodnevno prisutna u svim oblastima ivota a lepo je to se obraa

panja na to, za razliku od onog da to tako mora.
(Roditelj/hranitelj, aak)

Uoavamo da i roditelji/hranitelji imaju potrebu za boljim i detaljnijim upoznavanjem

sa temom i nainom na koji je ona obraena u nastavnim programima. Njihovo
angaovanje, meutim, ukazuje na potrebu za kontinuiranim radom i informisanjem
ne samo u neposrednom kontaktu sa nastavnicima/cama u koli, ve i ire, u kulturi
uopte. Bez ikakve namere da umanjimo znaaj i rad nastavnog osoblja, roditelji/
hranitelji koji su jednako nepripremljeni na ulogu aktera u donoenju odluka
vezanih za obrazovnu ustanovu, nastavljaju da imaju uticaj na socijalizaciju deteta
kada je van kole. Zato je roditeljima/hraniteljima koji pomau deci u uenju u
porodinom okruenju, potrebno ukazati da i sami treba da budu svesni rodnih

74
nejednakosti i stereotipa prisutnih u nastavnim materijalima. Takoe, esto je i u
sluajevima vrnjakog nasilja u kolskom okruenju mogue prepoznati elemente
koji proizilaze iz nedovoljno objanjenih i analiziranih oblika netrpeljivosti povezanih
sa predrasudama rodnog karaktera. Kao to i sama deca treba da steknu znanja
i vetine kako bi trebalo da reaguju na te pojave, tako je i roditeljima potrebno
omoguiti da saznaju kako u kratkim skicama u tim trenucima razgovarati i reagovati
s decom. Izvesno je da i roditelji prenose rodne stereotipe i zahtevaju potovanje
rodnih normativa, a da pritom esto nisu svesni uticaja koji vre.

Na kraju, roditelji/hranitelji kao akteri u odluivanju u okviru obrazovne ustanove

imaju pravo glasa i mogunost uticaja. U ovom sluaju, zakonska, strukturalna, pa i
lina upuenost roditelja i nastavnog kadra jednih na druge, bar na nivou potreba,
ne manjka. Pitanje je u kom trenutku i u kojim aspektima vaspitno-obrazovnog
rada ova (sa)upuenost postaje operativna?

Kao polazna taka na tom putu, spremnost roditelja/hranitelja da uestvuju

na seminaru, iako ih je brojano bilo u znatno manjoj meri nego to je to bilo
oekivano, jeste pozitivni element.

Poprilino su doprineli nekim segmentima o kojima nisam ni razmiljao

(Roditelj/hranitelj, Ni)

Tokom rada seminara bilo je upadljivo manje prisustvo oeva u odnosu na majke,
to je takoe znaajno za temu ovog teksta, ali i za mogunosti preispitivanja
kategorija roda i identiteta kada je re o neposrednoj saradnji kolskih ustanova i
roditelja. Oevi koji su bili uesnici seminara istiu da su stekli nova znanja i uvide
u temu rodne ravnopravnosti, kao i da su podstaknuti na njeno dalje promiljanje.

Evaluacija efekata sadraja seminara

Svi nai identiteti za zaposlene u osnovnim kolama

U ovom delu teksta osvrnuemo se na miljenja nastavnog kadra o aktivnostima

seminara, kao i o korienim metodama i tehnikama rada. Prvi dan seminara
zasnovan je na temama koje se bave problematikom uoavanja i ukazivanja na
rodne stereotipe u svakodnevnom ponaanju i radu u koli, kao i na prepoznavanje

75
 rodne hijerarhije i odnosa moi i dominacije u kolskom okruenju. Prvi dan
seminara je, kao uvod u tematiku, podsticao na razmiljanje, tako da je drugi dan
seminara osmiljen u pravcu primene usvojenih znanja, vetina i sposobnosti u
daljem radu u koli. Samim tim, reklo bi se da su se uesnici/ce seminara nalazili
na sigurnom terenu.

Od aktivnosti koje su kurikulumom predviene za prvi dan seminara, uesnici i

uesnice kao dopadljive teme i aktivnosti izdvajaju: dokumentarni film Roditelji o
roditeljstvu i radionice Heroji i heroine i Obrnuti svet:

Inspirativno! Najjai utisak DOKUMENTARNI FILM!

(Nastavnik/ca, Beograd)

Najjai utisak na mene je ostavio dokumentarni film i suoavanje sa razmi

ljanjima roditeljima.
(Nastavnik/ca, Beograd)

Tema je primenljiva u nastavi. Najjai utisak je ostavio film.

(Nastavnik/ca, Kikinda )

Ponovo sam pogledala va film i jo sam vie okirana! Zastraujue je kakvi

su stavovi ispitanika! Da li su isti stavovi ljudi u mojoj okolini? Ili ne govorimo
previe o tome? Ili ne govorimo uopte?
(Nastavnik/ca, Beograd)

Dokumentarni film Roditelji o roditeljstvu, nastao tokom projekta o rodnoj

socijalizaciji u okvirima porodice (2012), predstavlja materijal koji prua neposredan
uvid u stavove i vaspitne prakse roditelja u Srbiji. Ovakav uvid omoguava
nastavnom osoblju bolje razumevanje sopstvene pozicije kao roditelja, jer prua
mogunost prepoznavanja razliitih vaspitnih stilova roditelja iz filma, ali pored
toga omoguava i identifikaciju mehanizama kojima se odrava hijerarhijsko
ustrojstvo porodine socijalizacije devojica i deaka i reprodukuje patrijarhalna
matrica. Dokumentarni film je, kako se pokazalo, efektan edukativni materijal
koji lako zaokuplja panju uesnika/ca i na njih ostavlja najjai utisak prvog
dana seminara, ali isto tako omoguava i vidljivost stavova kao i procesa kroz

76
koje prolaze oni koji film gledaju. Ishodina taka je nain na koji se bilo koji film
poigrava sa strukturom posmatranja, prvenstveno zahvaljujui sposobnosti filma
da odredi i stvori mesto pogleda, sveta i objekta/subjekta radnje.

Laka identifikacija neistomiljenika kao Stranca - nekog ko nije Srbija, kao Drugog,
ini sr nevolje politika identiteta. Mogu li se pripisivanjem greaka, krivice ili
pogrenih stavova za line karakteristike pojedinaca koji ih izgovaraju, a koji su
identifikovani kao Stranci, Drugi, prevazii normativne kategorije? Vienje stavova
sagovornika/ca iz filma Roditelji o roditeljstvu, nastalog u empirijskom istraivanju
porodica, problematino je jer je stvoreno unutar ideologije Stranca, Neprijatelja
(Simmel, 2001), i poiva na istim proizvoljnim i konstruisanim kategorijama
koje opravdavaju opresiju, bez obzira da li dolaze od liberalno/modernistiki ili
patrijarhalno/tradicionalistiki vrednosno orijentisanih osoba. Kreiranjem kontra-
narativa nemogue je preispitati nepobitnost ideoloki konstruisanih identiteta,
niti opresivnih ideologija i politika. Tako ostajemo na distanci, zatieni, nema
iskuavanja nas jer nismo u odnosu sa Drugim. Iako je Stranac tu, zajedno sa nama,
u odreenom prostornom okviru, njegova pozicija je bitno odreena naim stavom
da mu on ne pripada i da u njega unosi vrednosti koje iz tog okvira ne potiu ili ne
mogu da poteknu.

Dokumentarni film je vizuelni dokument ija autentinost predstavlja njegov najvei

kvalitet. On je nezamenljiv kao svedoanstvo o nekoj temi, ljudima i stavovima
i kao takav je upotrebljiv i koristan u savremenoj nastavi i procesima usvajanja
i prenoenja znanja (Popadi et al., 2009: 2). Pozicija i pogled kamere u filmu
Roditelji o roditeljstvu nisu prikriveni ili zatajeni, naprotiv, likovi sagovornika
i sagovornica se pojavljuju direktno na ekranu (bez posrednika/ca i bez kontrole
dimenzija vremena i prostora u montai) ime je oteano distanciranje onog koji
gleda od lika koji je pred njim i koji svedoi.

Takva pozicija naprosto privlai i izaziva komentare, zahteva pozicioniranje

posmatraa, razgovor i suoavanje miljenja. Svakako proizvodi i emotivnu reakciju
koja je neizostavna komponenta stavova, te je znaajno na seminaru razmeniti i
prodiskutovati afektivnu ravan svakoga koji film gleda i na koju film deluje. Upravo
zaueni komentari, neverica i smeh pojedinih nastavnika/ca i strunih saradnika/ca
na zastraujue stavove ispitanika, na ljude koji ih izgovaraju (ovo nije slika Srbije),

77
 jesu mesto na kojem je potrebno problematizovati mogunosti saradnje porodice i
kole, ali i prostor za drugaije miljenje, kao i mogunosti uenja i saradnje.

Pored dokumentarnog filma, slian uvid je pruio i radioniarski pristup u radu,

odnosno radionice Obrnuti svet (tokom kojeg se koristi tehnika voene fantazije
o izmiljenom svetu) i radionice Heroji i heroine (u kojoj se razgovara o
linostima, savremenicima ili prethodnicima, koje su se zalagale za vrednosti koje i
uesnici/e seminara dele) koja je imala znaajnu ulogu i visoku pozitivnu percepciju
od strane uesnika i uesnica seminara.

Re radionica je esto asocijacija na neku proizvodnu jedinicu kojoj je cilj stvaranje

nekog konkretnog materijalnog proizvoda. Kada se govori o nastavi i seminarima,
tj. obrazovnom procesu za decu i odrasle i ove radionice takoe imaju svoje
produkte (crtee, plakate, sheme, liste, zakljuke) i oni su u slubi samog naina i
procesa rada i predstavljaju krucijalni benefit za uesnike/ce obrazovnog procesa
(Dejanovi et al. 2002: 19). U sluaju radionice Heroji i heroine uesnici/e istiu
da je ona znaila povratak pravim vrednostima. Poto je namera seminara bila
upravo dekonstruisanje povratka vrednostima za koje se smatra da su jedine
pozitivne, kao kreatorke seminara smo na izvestan nain dovedene u situaciju da
promislimo nain njenih osnovnih postavki.

Najvei utisak na dananjem seminaru ostavila je tema o herojima i heroinama

i tema podseanje na prave vrednosti.
(Nastavnik/ca, Beograd)

Veoma mi se dopalo! Istiem Obrnuti svet, primeri iz prakse, Heroji i heroine

kao i voenje seminara.
(Nastavnik/ca, Kikinda)

Zanimljivo, primenljivo. Voditelji odlino vode seminar! Radionica ,,Heroji i

heroine je potpuno primenjiva i najjai je utisak rada!
(Nastavnik/ca, Kikinda)

Uz to, nastavno osoblje istie korienje rezultata istraivanja kao efektan i

interesantan obrazovni materijal. Uoava se da se ovakav nain uvoenja u

78
temu, prema miljenju uesnika/ca, pokazao veoma delotvornim za podsticanje
razmiljanja i razgovora.

Seminar je dobro organizovan i koncipiran. Voditelji odlino vode. Dobro je to sve

sadraje potkrepljuju istraivanja. Moja dobit na linom i profesionalnom planu
(Nastavnik/ca, aak)

Nije bilo monotono i dosadno. Odlina ideja da se ukljue svi u rad i razgovor.
Da se vie ukljue podaci iz istraivanja.
(Nastavnik/ca, aak)

Uoava se potreba nastavnog osoblja da znanje i vetine koje dobiju kroz pohaanje
seminara potkrepe i naunim dokazima. Ovakvi zahtevi od strane uesnika/ca
seminara otvaraju put, ne samo za upotrebu brojnog, ve postojeeg materijala
dobijenog u naunim istraivanjima, ve i za podrku novim istraivanjima i veu
ukljuenost rezultata relevantnih naunih istraivanja u obrazovnu praksu. Jasna
je potreba za dopunom uenja itanja upotrebe rezultata istraivanja, naroito
u sredstvima javnog informisanja, koje koriste i kojima su izloeni i zaposleni u
osnovnim kolama i roditelji/hranitelji dece.

Osmiljene radionice seminara ciljaju na iskustveno uenje, tj. ne samo na

uspostavljanje veza uzrok-posledica, ve pre svega na uobliavanje linog
doivljaja u svetlu novog sadraja. To uobliavanje se vri kroz razmenu sa drugim
uesnicima/ama i voditeljima/kama grupe, tako da radionice imaju i dimenziju
saradnitva. Sve radioniarske aktivnosti u okviru seminara imale su za cilj
reavanje nekog konkretnog problema bilo da je on socijalni, kognitivni ili pak,
emotivni, tako da zahtevaju kombinaciju divergentnog uenja (podsticanje na
traganje za razliitim nainima tj. putevima dolaenja do reenja) i konvergentnog
uenja (uenje eljenog reenja) (Dejanovi et al. 2002: 1920).

Mislim da i kolege u drugim kolama nemaju svest koliko zanemaruju ovu

temu, a kroz radionice na ovom seminaru oni u stvari osveuju sebe i ideje i
dolaze do novih zakljuaka o potrebama, pre svega aka i uenika i uenica, a
potom i dolaze do ideja o unapreivanju svog rada.
(Nastavnik/ca, Kikinda)

79
 Sadraj radionica seminara istovremeno tei za mogunostima koje uobliavaju
lini doivljaj, to u kontekstu kognitivnih radionica znai proivljavanje novog
sadraja kroz vlastito iskustvo. Nakon uobliavanja iskustva sledi razmena koja je
korisna u obogaivanju vlastitog iskustva, a odvija se na nivou itave grupe ili u
malim grupama. Poslednja faza razmenjenog i obogaenog doivljaja uobliava
se u saznanje. U ovoj fazi uloga voditelja/ki je od velikog znaaja, jer upravo one/i
treba da sistematizuju i poveu u smislenu celinu sve to se dogodilo tokom rada.
Saimanjem sadraja koji su evocirani tokom radionice, uoptavanjem odreenih
tema na teorijskom ili na nivou naunih saznanja, kao i rekapitulacijom svega
o emu je bilo rei alje se povratna informacija uesnicama/ima o razliitim
metodama i tehnikama rada, uz otvaranje prostora za komentare (Dejanovi, et
al. 2002: 2021). Metakognicijom metoda rada (usvajanje znanja ta treba uraditi,
znanja kako neto izvesti i znanja kada treba primeniti neku strategiju) omoguena
je njihova laka primena u daljem radu polaznika/ca seminara.
Iako nastava knjievnosti prua dosta mogunosti da se raspravlja o toma,
da se kod ueni budi svest o rodnoj ravnopravnosti, do sada nisam toliko
razmiljala da primenim kroz razne radionice i u obradi knjievnih dela, kao
to u to od sada raditi.
(Nastavnik/ca, Kikinda)

Generalno govorei, prvi dan seminara je paljivo, metodino i kreativno isplaniran.

Kurikulum na interesantan nain animira uesnike/ce i uvodi ih u temu rodne
ravnopravnosti. Vodiljke/lji seminara su uspeno i na vet nain, nenametljivo kod
veine nastavnog osoblja koje je uestvovalo u seminaru izazvale samopreispitivanje
sopstvenih stavova i shvatanja o rodnim ulogama.

Prvi dan seminara bio je veoma interesantan i edukativan zahvaljujui

realizatorima seminara i veoma ekspresivnom materijalu koji nam je pripremljen.
Kroz aktivnosti sam shvatila da postoji mnotvo situacija koje se podrazumevaju,
a ne idu u prilog rodnoj ravnopravnosti to me je motivisalo da u buduem radu
vie obratim panju a to i na osnovu iskustva sa ovog seminara pokuati da kod
uenika razvijem svest o rodnoj ravnopravnosti (kako sam mislila da ja to ve
radim ali se pokazalo da to nije dovoljno) i pravo na jednake anse.
(Nastavnik/ca, Kikinda)

80
Jedan od pokazatelja uspenosti seminara Svi nai identiteti su i komentari koji
govore u prilog uticaja koji je seminar ve nakon prvog dana imao na uesnice/
ke. U evaluacionim upitnicima su posle prvog dana navodili benefite koje dobijaju
od uea u seminaru. ak i onda kada su ubeeni/e da imaju svest o rodnoj
ravnopravnosti, i da u skladu sa time prenose to saznanje na uenike/ce uoavaju
sopstvene nedostatke i poinju da razmatraju mogunost primene znanja steenih
na seminaru u daljem radu.

Kao jednu od osnovnih prednosti drugog dana seminara uesnici/ce navode

primenljivost radionica i ideja koje su stekli. Upotrebom metode aktivnog uenja,
ujedno ciljajui da radionice koje se sprovode drugog dana budu fokusirane
na nastavni materijal teili smo maksimizaciji efekata seminara. S te strane,
seminar, prema miljenju uesnika/ca, uspeno fokusira temu kroz promiljanje i
angaovanje uesnika/ca bez nametanja ve predefinisanih stavova i zakljuaka.
Praktian nastavak prvog dana seminara. Jako znaajno za primenu u radu.
(Nastavnik/ca, aak)

Radionice su vrlo korisne u nastavnoj praksi. Mnogo sam nauila o primeni ove
teme prilikom obrade nastavnih jedinica.
(Nastavnik/ca, aak)

Uesnici/e seminara su tokom drugog dana izraavali svoje zadovoljstvo

radionicom Slika o mukom i enskom u nastavnim sadrajima, takoe su
izuzetno pozitivno ocenili deo koji obrauje mogunosti implementacije sadraja
rodne ravnopravnosti u okvir nastavnih predmeta i rad sa acima. I zavrna
radionica drugog dana, Rodna ravnopravnost u praksi obrazovnih ustanova,
imala je izuzetno pozitivnu reakciju uesnica/ka seminara.

Zanimljiva je bila analiza postavljenih vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka sa

zakonom, jo zanimljivija analiza udbenika u pogledu problematike plasiranja
ideja u vezi sa rodnom ravnopravnou, a korisna je i osmiljena aktivnost za
obradu ove problematike s uenicima
(Nastavnik/ca, Beograd)

81
 Radionica Slika o mukom i enskom u nastavnim sadrajima ima za cilj obu
avanje nastavnog kadra u prepoznavanju nastavnih sadraja putem kojih deca ue o
drutveno poeljnim rodnim obrascima, naroito kroz skriveni kurikulum, kao i njihovo
osnaivanje prilikom preispitivanja takvih sadraja u radu sa uenicima/ama. Kroz
ovu radionicu je mogue identifikovati neosetljivost nastavnog kadra za temu rodne
ravnopravnosti koja se najee iskazuje kroz predstave o polu i rodu kao binarnim
kategorijama. Argumentacija u prilog takvim vienjima najee je ila u pravcu
naturalistikih postavki koje opravdavaju rodnu hijerarhiju i odnose izmeu polova:

Razgovor je voen o optepoznatim stvarima, razlike i pozicije deaka i devojica

su drugaije iz milion razloga- dobar pokuaj da se iznau novi problemi, ili
(Nastavnik/ca, Beograd)

Ostala sam pri uverenju da je priroda odredila pojedine rodne stereotipe.

(Nastavnik/ca, Beograd)
Verujem da smo svi mi pojedinci za sebe i protiv prirode se ne moe!
(Nastavnik/ca, Beograd)

Predavai: spremni za diskusiju. Zamerka : zapostavljaju bioloko bie.

(Nastavnik/ca, Beograd)

Pojedini nastavnici/ce i struni saradnici/e iskazuju visok stepen obeshrabrenosti

u pogledu mogunosti promene uvreenih vrednosti, kao i sumnju u efekte
ukljuivanja rodne perspektive u svoj rad:

Utisci sa dananjeg dela su pozitivni, tema je interesantna, ali problem je

duboko ukorenjen u naem drutvu, verovatno nereiv.
(Nastavnik/ca, Beograd)

Tema je isuvie sloena, ini mi se da ne moe postojati instant reenje! Ovo

je Balkan!
(Nastavnik/ca, Beograd)

Kao to je ve ranije zakljueno, temu rodne ravnopravnosti nije dovoljno samo

propisati zakonom i sprovesti jednokratnu obuku, ve je neophodno da se na

82
obnavljanju i osveavanju znanja o temi radi kontinuirano i sistemski. Dobri
primeri za ovo su pojedine zemlje Evropske unije, poput vedske, za koje se smatra
da imaju razvijen visok stepen rodne ravnopravnosti, a i dalje odravaju seminare,
kako za nove generacije nastavnog osoblja, tako i za one koji su u sistemu kolstva
ve dugi niz godina. Smatramo da je u naem kontekstu najpre potrebno oslabiti
postojee otpore i neprestanim inovativnim praksama motivisati nastavni kadar,
a onda i roditelje, da teme roda i diskriminatornih pojava to efikasnije uoavaju i
reaguju na njih pozitivnim primerima.

U okviru seminara nisu raene samo evaluacije u pisanoj formi, ve je u vidu

dokumentarnog rada napravljen i odreen broj kratkih video zapisa sa uesnicima/
ama koji su pristali da govore pred kamerom. I iz ovog materijala moemo
identifikovati odreene barijere. Ove prepreke su prikrivene ispod naelnog
prihvatanja rodne ravnopravnosti i volje i elje da se temi posveti puna panja:

Praksa kod nas ide pola koraka ispred onoga to se radi na seminarima, to
ne znai da ste vi zakasnili, niti da su neki drugi zakasnili, ve prosto u sklopu
globalizacije, ljudi su poeli da menjaju svoje stavove i pre nego to smo otvorili
ovu temu. Jednu od onih, kako ja imam obiaj to da kaem, diskriminacijskih
krugova, tako da se neto ve desilo, izvestan pomak se ve desio spontano. E
sad, ovi seminari dolaze kao dodatna podrka, da vidimo ta se deava, a to
nije tako otvoreno ve dobija svoje suptilne, vrlo perfidne forme
(Struni saradnik, Ni)

Uesnik relativizuje temu rodne neravnopravnosti smatrajui da se promene u

pravcu demokratinijeg drutva deavaju spontano. Pri tome ne identifikuje aktere
promena koji su zasluni za one vidove ravnopravnosti koje su ve ostvarene. Za
razliku od navedenog uesnika, neke uesnice imaju drugaiju percepciju i smatraju
da o rodu treba govoriti jer uoavaju veliku neosetljivost svog okruenja za pitanja
koja rodna ravnopravnost podstie.

Ova tema se na prvi pogled ini laganom i ne tako bitnom, u smislu da

je pa dobro, najee kaemo: Pa dobro, nije tako vano da li ete rei
profesor ili profesorica, odnosno profesorka. Da li ete rei uitelj ili uiteljica
svejedno, znamo na koga se misli. Ali u stvari to je jedno jezik otkriva na

83
 nain razmiljanja, dakle. Ovde nekako vidimo da ako radimo na rodnoj
ravnopravnosti u smislu njegove jezike primene i kroz sadraj, u stvari radimo
na stavovima, radimo na razmiljanjima. Mi menjamo svet oko sebe!
(Nastavnik/ca, Ni)

Pozitivna strana drugog dana seminara je to nastavnici/e i struni saradnici/e

uviaju da je mogue u okvire ve postojeih nastavnih jedinica ukljuiti
novosteena znanja i da seminar ne zahteva ukljuivanje sadraja za koje nije
predvien prostor u nastavnim planovima i programima:

Rad drugog dana je bio jo zanimljiviji, s obzirom da su teme vezane za

sadraje rodne ravnopravnosti u nastavnom procesu i sadraju, kao i u praksi
obrazovnih ustanova.
(Nastavnik/ca, aak)

Uesnici/e istiu da im drugi dan seminara omoguava sticanje uvida u mogunosti

koje im se pruaju u primeni novosteenih znanja, vetina i sposobnosti,
prvenstveno u direktnom radu sa uenicima/ama:

Najvanije u realizaciji seminara je konkretizacija na predmete i na rad u

koli. Preporuujem seminar.
(Nastavnik/ca, Ni)

I drugi dan seminara je opravdao oekivanja. Mnogo korisnije po pitanju

primene u obrazovno-vaspitnom radu to je mene i moje koleginice iz kole
motivisalo da i timski diskutujemo u realizaciji aktivnosti
(Nastavnik/ca, Kikinda)

Veoma sam zadovoljna seminarom. Voditeljice su na veoma zanimljiv i

profesionalan nain doprinele da nosim pozitivne utiske. Obraene teme
podstiu da stalno preispitujemo sopstvene stavove i profesionalni rad.
(Nastavnik/ca, Ni)

Mislim da u zahvaljujui ovom seminaru obratiti panju na neke segmente u

radu sa ciljem napredovanja i to humanijem pristupu nastavnim aktivnostima.
(Nastavnik/ca, aak)

84
 Pouno, osveavajue, lako moemo implementirati u sve nast. sadraje.
Doite opet!
(Nastavnik/ca, Beograd)

itajui komentare u evaluacionim dokumentima moe se stei utisak da su kole

prilino zatvoreni mikrosistemi. Uoljiv je nedostatak razmene iskustava, znanja i
vetina kako izmeu nastavnika/ca i strunih saradnika/ca, tako i izmeu nastavnog
kadra i roditelja to rezultira izostankom njihove saradnje:

Korisno, praktino, konkretno! Naroito je bilo dragoceno podeliti iskustva i

ideje sa koleginicama/kolegama iz drugih kola.
(Nastavnik/ca, Ni)

Veoma prijatno provedeno vreme. Korisna je razmena iskustva predavaa i

polaznika. Najvei problem je saradnja nastavnika i roditelja. Kako roditelje
privoleti da prihvate sugestije za reavanje problema?
(Nastavnik/ca, aak)

Da bi se uspostavio bilo koji partnerski odnos neophodno je poverenje u drugu

osobu. U sluaju partnerstva porodice i kole neophodno je da i jedni i drugi akteri
izgrauju poverenje u strunost nastavnog kadra s jedne strane, ali i otvorenost i
dobronamernost roditelja s druge, kako bi roditelj bio u mogunosti da utie na
promenu stava nastavnika ili nastavnik da edukuje roditelja. Pitanje kako roditelje
privoleti da prihvate sugestije svakako upuuje na nedovoljnu finesu u komunikaciji,
to ponovo ukazuje na sloenost i samog problema uspostavljanja autoriteta kojem
se veruje i iji sud se potuje. Autoritet u ovom sluaju treba da dokae svoju
strunost upravo u meri u kojoj je roditelj spreman da prihvati sugestiju. Stanovite
prema kojem samo jedna grupa poseduje znanje takoe je deo sistema moi.

Evaluacija efekata sadraja seminara namenjenog roditeljima i

hraniteljima i mogunosti saradnje porodice i kole

Jednodnevni seminar namenjen roditeljima i hraniteljima imao je za cilj njihovo

osnaivanje da u zajednikom radu sa zaposlenima u osnovnim kolama razmene
saznanja i iskustva o temama rodno inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja dece,

85
 kao i da podstakne i motivie roditelje da se ukljue u zajedniko osmiljavanje
i realizaciju aktivnosti koje mogu unaprediti delovanje kole u oblasti rodne
tematike. Tokom seminara za roditelje i hranitelje, pitanju saradnje porodice i
kole pristupali smo proirujui fokus sa pitanja roditeljstva na razmatranja koja
povezuju iri drutveni kontekst obrazovanja, vaspitanja i roditeljstva u svakom
obliku zajednice, u porodici, u koli, ali i u zajednikom javnom prostoru. Na prvom
mestu, re je bila o mogunostima izgradnje odnosa poverenja i stalne otvorene
komunikacije izmeu dece, zaposlenih u osnovnim kolama i roditelja/hranitelja,
uz otvoren pristup jasnoj raspodeli vaspitnih i obrazovnih uloga svih uesnika i
uesnica u vaspitno-obrazovnom procesu dece i na taj nain osnaivanje formiranja
zdravih formi autoriteta.

Sadraj seminara roditelji/hranitelji ocenjuju pozitivno. Pojedini roditelji/hranitelji su

imali potekoa da se odlue koji segment seminara smatraju najkorisnijim za sebe.

Nema konkretnog elementa, seminar je takav da svi podjednako uestvuju i

sve je prilino vano.
(Roditelj/hranitelj, aak)

Drugi su kao posebno znaajan deo izdvojili: Rodne uloge u roditeljstvu i

Situacije iz prakse.

Rodne uloge u roditeljstvu

(Roditelj/hranitelj, Ni)

Radionica (konkretni primeri i reavanje)

(Roditelj/hranitelj, Ni)

Najkorisnije su bile zajednike diskusije i razmenjivanja miljenja sa strunim

saradnicima
(Roditelj/hranitelj, aak)

Uoljivo je da seminar Svi nai identiteti, slino kao i kod nastavnog osoblja,
odgovara na neke od potreba roditelja/hranitelja te ga zbog toga smatraju
korisnim. I ovde je segment razmene iskustava istaknut kao produktivan i znaajan.

86
 Da. O nekim stvarima za koje smo mislili da su beznaajne ispostavilo se da
dugorono imaju veliko znaenje.
(Roditelj/hranitelj, aak)

Naravno, jer u se potruditi da ih prenesem i na svoje prijatelje i roake

(Roditelj/hranitelj, aak)

Nisu ba svi roditelji bili otvoreni prema temi seminara, ali se pokazalo da su
voljni da se pokrenu u tom smeru nakon seminara, to se moe smatrati velikim
uspehom.
Moda u vie panje posvetiti detaljnijem razgovoru sa detetom.
(Roditelj/hranitelj, Ni)

Pored toga to uvodi roditelje/hranitelje u temu rodne ravnopravnosti, seminar

takoe omoguava roditeljima/hraniteljima da steknu vetine i znanja neophodna
za dalju saradnju sa kolom.

Poslednji deo ideje kako animirati roditelje da se vie ukljue u ivot kole.
(Roditelj/hranitelj, Kikinda)

Kao to smo ve ranije rekli, saradnja roditelja/hranitelja i kole je sa jedne strane

propisana zakonom, dok je sa druge kreirana atmosfera antagonizma u kojoj
se i nastavno osoblje i roditelji/hranitelji oseaju kao nevoljni uesnici. Kojim
nainima se taj antagonizam moe prevazii i kako se moe podstai razvoj
pozitivne kolske atmosfere u kojoj je saradnja mogua i produktivna?

Ono to odmah upada u oi, jeste naglaavanje nastavnika/ca i strunih saradnika/

ca da bi seminare trebalo odrati sa veim brojem roditelja.

Seminar je bio dobar. Ovakav seminar bi prvenstveno trebalo organizovati za

roditelje
(Nastavnik/ca, Ni)

Deca ne usvajaju rodne stereotipe samo u koli, ve ih donose sa sobom i iz svog

najueg okruenja, porodinog doma. Ako imamo ovo na umu jasno je zato

87
 nastavno osoblje smatra da je potreban vei broj seminara koji bi bili namenjeni
roditeljima/hraniteljima i koji bi ih uputili u temu rodne ravnopravnosti. Meutim,
stav da je ovakve seminare potrebno prvenstveno organizovati za roditelje
prenaglaava uticaj i odgovornost porodice za oblikovanje subjektiviteta uenika/
ca. Pritom, ne smemo zanemariti rezultate istraivanja o stavovima zaposlenih u
osnovnim kolama koji ukazuju na vanost organizovanja ovakvih obuka ba za
nastavni kadar (eriman et al., 2015).

Roditelji/hranitelji koji su prisustvovali seminaru, pokazuju slaganje sa stavovima

nastavnika/ca, dajui predloge kojim grupama roditelja bi seminar trebalo da bude
namenjen.
Ukljuiti razliite roditelje socijalno, ekonomski, rasno, socijalno...
(Roditelj/hranitelj, Ni)

Organizujte ovakvu radionicu u koli sa roditeljima dece koja su pokazala

netoleranciju prema rodnoj ravnopravnosti.
(Roditelj/hranitelj, Ni)

Stavove roditelja/hranitelja je lako razumeti ako se uzme u obzir da se esto

deavalo da su roditelji/hranitelji, ujedno i deo nastavnog osoblja u nekoj od
obrazovnih ustanova. Poseban akcenat na primenu sadraja seminara u radu kole
stavljaju roditelji/hranitelji koji ve imaju i konkretne ideje kako da znanje steeno
na seminaru primene u saradnji sa kolom koju pohaaju njihova deca.

Da, iz razloga to u pojedina reenja predloiti na sledeem sastanku.

(Roditelj/hranitelj, aak)

Da. Preduzeu da se mnoge stvari promene i neto novo uvede.

(Roditelj/hranitelj, Ni)

Nisu ba svi roditelji sigurni da e bilo drugi roditelji, bilo nastavnici/e njihove
predloge prihvatiti. Ipak, njihova volja da naprave iskorak u pravcu davanja
predloga, upuuje na zakljuak da seminar predstavlja podstrek i podrku za
roditelje/hranitelje u smeru vee angaovanosti u radu kola koje pohaaju njihova
deca.

88
 Da. Posvetiu vie vremena kolskim aktivnostima za roditelje
(Roditelj/hranitelj, aak)

Seminar me je podstakao da se u saradnji sa kolom (ukljuimo) i realizujemo.

(Roditelj/hranitelj, Ni)

Ako zakljuimo da smo uspeli da podstaknemo elementarnu motivaciju za

primenu sadraja seminara Svi na identiteti u daljem radu kole, pitanje je ta se
dogaa u trenutku kada roditelji/hranitelji, ali i nastavno osoblje treba da nastave
sa problematizacijom rodnih tema nakon obuke: da li e u buduem osmiljavanju
i realizaciji aktivnosti uspostaviti blisku saradnju izmeu porodice i kole? Da li e
roditelji/hranitelji biti ukljueni ve u poetnim fazama osmiljavanja aktivnosti ili
samo prilikom njihove realizacije? U kom tipu aktivnosti e biti ukljueni i u kojoj
meri e uticati na odreene faze planiranja?

Nastavno osoblje i roditelji/hranitelji ukazuju na nedostatak obostrane saradnje

i veu elju da se ta saradnja ostvari. Uoljivo je da iako elja za saradnjom
postoji - izostaju aktivnosti u tom pravcu. Povratne informacije koje smo dobili
od nastavnog kadra o implementaciji usvojenih sadraja vie su orijentisane na
primenu u nastavi i radu sa uenicima/ama nego to pruaju uvid u mogunosti
saradnje izmeu kole i roditelja/hranitelja. Ni roditelji/hranitelji nisu izneli jasne i
konkretne ideje kako bi se ta saradnja mogla ostvariti.

Na kraju, za ocenu efekata primene sadraja seminara vano je uraditi i

samoevaluaciju pozicije, nastupa i stavova koje smo i mi kao realizatori/ke uneli u
prostor promiljanja kategorija roda, rodne ravnopravnosti i identiteta.

Predavai se jako trude, prijatne su i profesionalne. Tema je suvie detaljno

obraena, s obzirom da se mi ne oseamo neravnopravnim, niti tome uimo decu.
Ako se predavai oseaju rodno ravnopravni, zato njih dve nemaju smelosti da
sednu na sto i klate nogama (kao mukarac)? (Ovo je reeno, pre svega, aljivo).
(Nastavnivnik/ca, Beograd)

Drugi deo seminara je bio dobar, zanimljiv. Koleginica voa seminara, smerna
a ipak ubedljiva u izlaganju. Dok govori treba da se zapitamo da li zaista ima

89
 razlike rodne ravnopravnosti, a onda pogledamo iza nje i shvatimo da je to
prazna pria jer kolega-fotograf ceo seminar sedi ,,pravo muki na stolu i
kulira kao ,,meker u kafiu!!!
(Nastavnik/ca, Beograd)

Isticanje ponaanja kolege fotografa i njegovog naina sedenja ukazuje

na uvianje vanosti uloge koju imaju, u ovom sluaju, voditelji/ke seminara, a
onda i sami nastavnici/e u reprodukciji rodnih stereotipa i uticaja na ueniku
percepciju rodnih uloga. Korienje/zauzimanje prostora i kretanje u prostoru
su vani elementi u analizi struktura dominacije i simbolikih znaenja. Svakako
da promiljanja fiksiranih kategorija, koje su bile u fokusu tokom seminara, nisu
objektivna, ali je vano da se subjektivni uticaji prepoznaju i reflektuju. Bez
sumnje je promiljanje bilo kojih konstruisanih kategorija obojeno subjektivnou
onoga koji promilja, ali i onoga koji taj proces vodi. Naravno, lake je obavezati
se na refleksivnost i ekspliciranje svog uticaja nego ostvariti taj zadatak. Zapravo,
ideja da je tako neto lako ostvarivo, obuhvatala bi teoriju o subjektu koji moe
vrlo lako prevazii svoju ideoloku, socio-politiku, ali i kulturoloku situiranost i da
bez problema, sasvim kontradiktorno, objektivno izvede zakljuak o sopstvenom
uticaju na proces promiljanja. Reima Done Haravej - pogled niotkuda je ba zato
nemogu iako stiemo utisak da nam je izvetavanje o sopstvenim sumnjama
korak u prilog promiljanju koje nam je cilj.

Nekoliko je nivoa na kojima nae (ako smo u njima usaglaeni) pristrasnosti

mogu uticati na proces. Prvi nivo je svakako u izboru tema seminara i u njegovoj
konceptualizaciji, povezano s motivima koje svakoga od nas ponaosob angauju
u bavljenju rodom, a drugi ini odnos sa uesnicima/ama seminara, gde spada i
njegovo voenje, ali i pojavnost voditelja/ki (pri emu ne impliciramo na srazmeru
doprinosa interakciji bilo koga od prisutnih na seminaru). Zbog svega navedenog,
uinci seminara i njegovi ciljevi, shvaeni u najirem smislu, nuno predstavljaju
zajedniki doprinos svih uesnika/ca i voditelja/ki. Uspenost seminara i njegova
dalja primena u velikoj meri i od toga zavise.

90
Primena sadraja seminara u kolama

Svakako ne treba zapostaviti ni dobre primere primene nakon odranog seminara:

kao to je ve reeno, uesnice/ci su imali zadatak da u odreenom vremenskom
periodu sprovedu i primene znanja i vetine steene na seminaru u daljem radu
u koli i da o tome obaveste realizatore/ke seminara. Odziv za ovaj segment
seminara bio je slabiji od oekivanog. Do trenutka pisanja ovog izvetaja stiglo
je 18 opisa plana primene i konkretne primene sadraja seminara u praksi. Meu
implementacijama znanja i vetina steenih na seminaru istie se nekoliko primera,
ali je znaajno naglasiti da je samo mali broj nastavnika/ca u realizaciju aktivnosti
(ne i u osmiljavanje aktivnosti) ukljuilo lokalnu zajednicu i roditelje/hranitelje.
Iskreno, malo smo se dvoumili da li da prihvatimo ovaj seminar, ili ne..!? Kraj
drugog polugodita, mnogo posla oko administracije..? Ni tema nam ba nije
bila najblia na prvu loptu. Ana25 je razmiljala: ta e to meni za rad u
biblioteci? A ja: Samo jo rodnu ravnopravnost, nisam proao. Potujem i tu
vrstu ravnopravnosti i to mi je dovoljno! Na kraju smo ipak odluili da odemo
na seminar () Mi smo na ovom seminaru mnogo toga nauili, razjasnili,
shvatili i dobili mogunost dalje nadogradnje i daljeg razmiljanja o temi roda
u obrazovanju i rodne ravnopravnosti uopte. Zato smo sada vrlo zadovoljni
to smo proli obuku Vaeg seminara () Na samom seminaru radei u grupi,
doli smo na ideju da u okviru razrednog vea (budui III razred), uz podrku
bibliotekarke i Kreativnog tima nae kole realizujemo konkretan sadraj vezan
za rodnu ravnopravnost. Naime, sledee kolske godine, u okviru Deje nedelje
planiramo da realizujemo kratak performans na gradskom trgu. Cilj nam je
irenje i buenje svesti o rodnoj ravnopravnosti naih sugraana
(Nastavnik/ca, Kikinda)

Takoe se izdvaja i aktivnost sprovedena u aku:

Na asu fizikog vaspitanja su uenici i uenice igrali koarku i fudbal, u

meovitim timovima. Na asu muzike kulture su igrali kviz. Planirano je da na
sledeem roditeljskom sastanku razgovaramo na ovu temu, jer su dva roditelja bila
na seminaru. Plan je da odrimo radionicu 13. novembra, jer je tad Meunarodni
dan ljubaznosti, kada bi jedan od zadataka bio u vezi sa temom seminara Svi nai

25 Ime je promenjeno radi zatite identiteta osobe.

91
 identiteti () Muziki kviz je obradovao i jedne i druge. Timovi su bili meoviti.
Deca vole da se takmie i navijaju, pitali su kad e opet neto slino raditi.
(Nastavnik/ca, aak)

Prvi element korisnosti seminara koji se istie jeste poetna nevoljnost da se

prisustvuje seminaru koja proizilazi iz ubeenja da se tema rodne ravnopravnosti
podrazumeva i da su u ovom polju ve postignuti znaajni rezultati. Ipak, nakon
to su polaznici/ce proli obuku dolo je do preispitivanja stavova i usvajanja novih
znanja i senzibilisanosti za temu. Drugi element jeste primena usvojenih znanja i
vetina, koja pored edukacije i dodatnog senzibilisanja uesnika/ca za primenu
teme rodne ravnopravnosti u nastavi, ima iskorak u primenu u lokalnoj zajednici.
Ukazujui na mogunost primene seminara u razliitim nastavnim predmetima,
ovo je jo jedan dobar primer ciljeva seminara. Najee su se javljali nastavnici/e
koji predaju srpski jezik i knjievnost ili strane jezike i koji su u okviru svoje nastave
implementirali znanja steena na seminaru. Jedno od velikih uspeha seminara
je uvianje mogunosti da se znanja steena tokom obuke primene i u okviru
prirodnih nauka (matematike, hemije i fizike) i to u sklopu ve postojeih nastavnih
jedinica. Ovakve aktivnosti i ovakav stav polaznika/ca seminara jesu cilj kome Svi
nai identiteti kao seminar tei.

Uloga Centara za profesionalni razvoj

zaposlenih u obrazovanju

U organizaciji i realizaciji seminara za nastavni kadar i roditelje/hranitelje uenika/

ca osnovnih kola u Kikindi, aku i Niu, prvenstveno smo se oslanjali na saradnju
koju smo ostvarili sa Centrima za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju.
Centri su birani tako da pokriju razliite regione Srbije (Vojvodinu, Zapadnu i
Junu Srbiju). Centri su odabrani kao saradnici prvenstveno zato to predstavljaju
institucije regionalnog tipa namenjene strunom usavravanju zaposlenih u
obrazovanju koje e biti u skladu sa potrebama u tom regionu. Centri su ujedno i
akteri koji povezuju vaspitno-obrazovne ustanove, lokalnu samoupravu i zajednicu.
Pored toga to predstavljaju prostore razmene i sticanja novih znanja, vetina i
sposobnosti, kao i vrednovanja programa strunog usavravanja, oni su i resursni
centri u zajednici.

92
Tokom saradnje sa odabranim Centrima, uoili smo dobre strane njihovog
postojanja i rada, na prvom mestu njihovu vanost za lokalnu zajednicu i regionalni
razvoj, kao i za razvoj obrazovanja zasnovanog na naelu decentralizovanog
pristupa znanju. Za sva tri navedena Centra primetno je da imaju dobru saradnju
sa kolama u oblasti koju pokrivaju svojim delovanjem, kao i da ih kole prepoznaju
kao relevantne aktere u obrazovnom sistemu i prostore sticanja novih znanja i
dostupnosti informacija. Ipak, kada je re o saradnji sa roditeljima/hraniteljima
pokazalo se da i Centri imaju tekoa da ih mobiliu na uee u seminaru i na
dodatno usavravanje, bar kada je tema rodne ravnopravnosti u pitanju. Prilikom
kontaktiranja roditelja, Centri su se oslanjali na kole sa kojima sarauju, te je
i posredovana komunikacija, a i neprepoznatost aktuelnosti i vanosti teme
od strane roditelja/hranitelja rezultovala njihovim slabijim odzivom za uee
na seminaru. Zakljuujemo da bi aktivnost Centara, s obzirom na vanost koju
imaju za lokalnu zajednicu u oblasti obrazovanja, jednim delom trebalo da bude
usmerena ka njihovom boljem prepoznavanju kao institucija koje pruaju podrku
i roditeljima/hraniteljima kao jednim od aktera u vaspitanju i obrazovanju dece i
mladih.

Osvrt na diskusiju tokom okruglog stola

Jesu li kola i porodica na istom zadatku:
Rodna ravnopravnost u kolskoj praksi

U okviru projekta Jaanje i izgradnja partnerstva porodice i kole 7. decembra

2015. godine u Beogradu odran je okrugli sto Jesu li porodica i kola na
istom zadatku: Rodna ravnopravnost u kolskoj praksi. U radu okruglog stola
uestvovali su predstavnici/e institucija, ustanova i organizacija koje uestvuju u
kreiranju i realizaciji obrazovnih politika, predavai/ce i studenti/kinje tehnikih i
drutveno-humanistikih fakulteta, nastavnici/e, vaspitai/ce i struni saradnici/e
u predkolskim ustanovama, osnovnim i srednjim kolama, mediji i uesnici/e
seminara Svi nai identiteti.

Cilj skupa je bio nastavak diskusije o mogunostima saradnje porodice i kole u

ranim fazama vaspitanja i obrazovanja dece, posebno u aspektu delovanja i rada
kole koji se odnosi na stvaranje tolerantne i nediskriminativne sredine za uenje

93
 i razvoj svakog pojedinca/ke. Na skupu je predstavljen film o akreditovanom
seminaru za zaposlene u osnovnim kolama Svi nai identiteti i istoimenom
seminaru za roditelje/hranitelje, a razgovaralo se i o preporukama namenjenim
jaanju partnerstva izmeu roditelja, nastavnog kadra, Centara za struno
usavravanje i drugim akterima u procesu vaspitanja i obrazovanja dece i mladih.
Tokom diskusije na okruglom stolu kao bitni elementi su se izdvojila miljenja:

o vanosti prepoznavanja uenika i uenica kao aktera/ki i saradnika/ca,

a ne pasivnih uesnika/ca u procesu uvoenja rodne ravnopravnosti u
vaspitno-obrazovni proces
o neophodnosti ustanovljavanja kurseva na temu rodne ravnopravnosti
ili ukljuivanja rodnih sadraja u postojee predmete na fakultetima na
kojima se koluje budui nastavni kadar
o vanosti uvoenja tema iz oblasti seksualnog obrazovanja u
osnovnokolske predmete
o vanosti podsticanja oeva da uzmu vee uee u raspodeli obaveza
nege, brige i staranja o deci u okviru porodice, kao i podsticanja na vee
uee u vaspitno-obrazovnom procesu.

Zakljuna razmatranja

Nekoliko je prepreka koje su se pojavile tokom realizacije seminara, blisko povezanih

sa tematikom kojom smo se bavili, a koje mogu negativno uticati i na mogunosti
saradnje porodice i kole. Na prvom mestu, re je o odzivu roditelja/hranitelja za
uee na seminaru, ali i o odnosu ena i mukaraca koji su uestvovali u seminaru,
bilo da se radi o roditeljima/hraniteljima ili nastavnom kadru. Jedna od veih barijera
sa kojom smo se suoili tokom realizacije seminara bila je a priori zatvorenost za
nove sadraje. Ova prepreka se redovno pojavljivala na seminarima sa zaposlenima u
osnovnim kolama. Ve je bilo rei o tome koliko je vano pronai naine senzibilizacije
nastavnog kadra da, dodaemo i voljno, kod dece podstaknu kritiko promiljanje.
Ukoliko nastavno osoblje iz nekog razloga odbija da sa uenicima/ama razgovara o
temi rodnosti, postaje jasno da su i uenici/ce uskraeni za podrku i mogunosti koje
im mogu biti predoene ne samo u vaspitnom procesu, ve i u sferi profesionalne
orijentacije, obrazovanja, buduih partnerskih i irih porodinih odnosa.

94
Na osnovu primene sadraja seminara u daljem radu, primeujemo da je vea
otvorenost ka ukljuivanju lokalne zajednice i porodica u rad kole, kao i kreativnost
i interdisciplinarnost u primeni novosteenih znanja, prisutnih u kolama koje ve
imaju iskustvo saradnikog rada unutar kolektiva i meu-kurikularnog osmiljavanja
nastavnih jedinica. Ova injenica istie vanost izgradnje podravajuih i saradnikih
odnosa unutar kolektiva, a zatim i sa roditeljima/hraniteljima uenika i uenica,
kako bi aktivnosti koje poivaju na glavnim vrednostima i naelima obrazovanja
zaivele na nivou itave kole, a ne samo u okvirima pojedinanih predmeta ime bi
se omoguila i njihova kontinuiranost, a dugorono gledano, i dobit svih uesnika/
ca u vaspitno-obrazovnom procesu.

Temu rodne ravnopravnosti nije dovoljno samo propisati zakonom i sprovesti

jednokratnu obuku, ve je neophodno da se na obnavljanju i osveavanju
znanja o temi radi kontinuirano i sistemski. Ipak ne treba zanemariti ni injenicu
da domai zakonski okvir u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i obrazovanja i
vaspitanja, nije osetljiv za sve kategorije graana i graanki, te da je potrebno
nainiti i zakonsku reviziju.

Ipak, tek puko prilagoavanje zakonskih odredbi i preko njih uvoenje promena
u obrazovni sistem nije dovoljno, jer to stvara otpor nastavnog kadra koji ne
uestvuje u donoenju odluka i reenja za koja onda smatraju da ne uvaavaju
drutveni, a ni lokalni kontekst u kojem se izvodi vaspitno-obrazovni rad. Stoga je
neophodno da se istovremeno uvai i njihov uvid, kao i da se radi na stimulisanju
nastavnog kadra da se aktivnije ukljui u procese odluivanja o daljem razvoju
obrazovanja i vaspitanja u Srbiji.

Na osnovu evaluacije seminara Svi nai identiteti dolo se do zakljuaka koji daju
uvid u mogunosti koje se otvaraju u vaspitno-obrazovnom sistemu za primenu i
obradu tema rodne ravnopravnosti, ali i za saradnju porodice i kole u toj oblasti.
Dalje u tekstu bie izloene preporuke koje iz ovog uvida proizilaze.

95
 PREPORUKE

Na osnovu analize sprovedenih seminara i diskusije tokom okruglog stola izdvajamo

preporuke za sve aktere u vaspitno-obrazovnom sistemu koje se odnose na sadraj
nastavnih programa i udbenika za osnovnu kolu, kao i na norme kojima se ureuje
proces obrazovanja i vaspitanja dece i mladih. Preporuke su grupisane u odnosu
na aktere sa kojima smo saraivali tokom organizacije i realizacije seminara. Pored
toga, jedan deo preporuka je upuen i svim ostalim zainteresovanima za oblast
obrazovanja, kao i institucijama koje stvaraju i sprovode obrazovne politike.

Preporuke za nastavni kadar, strune slube

i strune timove u osnovnoj koli
U okviru godinjih i operativnih planova rada u svim nastavnim predmetima
u osnovnoj koli planirati aktivnosti koje e ukljuiti rodnu perspektivu
ukrtenu sa drugim vanim dimenzijama (etnicitet, uzrast/ivotno doba,
invaliditet, socio-ekonomski status itd.) kojima bi se problematizovalo
hijerarhijsko ustrojstvo institucija i drutva kao i njegove posledice po lini
razvoj osoba.
Na poetku kolske godine na nivou odeljenjskih zajednica informisati
roditelje/hranitelje dece o mogunostima njihovog uea u radu kole
u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i o podrci koju mogu dobiti u okviru
kole kada je problematika rodne ravnopravnosti u pitanju.
Planirati i realizovati aktivnosti u okviru godinjeg plana rada kole i razliitih
kolskih timova tako da se njima unapreuje saradnja porodice i kole u
oblasti rodne ravnopravnosti, posebno imajui u vidu razliite kategorije
stanovnitva, kako odrasle, tako i decu i mlade. Teme koje bi trebalo da
budu obuhvaene ovim aktivnostima ukljuuju pitanja: vaspitnih stilova
roditelja i njihovog uticaja na proces formiranja linosti, stilovi upravljanja
razredom i njihovog uticaja na postignua uenika/ca, agenasa i efekata
rodne socijalizacije dece, formiranja zdravih autoriteta, angaovanja oeva
u procesu obrazovanja i uopte brige i nege tokom odrastanja njihove
dece i tome slino.

96
 Podsticati vee ukljuenje roditelja/hranitelja dece u nastavni proces.
Prilikom realizacije uglednih i oglednih asova pozivati na prisustvo i
roditelje/hranitelje dece. Jo jedan od naina na koji se moe postii njihova
vea ukljuenost moe biti praksa Roditelja predavaa/ica ili Dan zamene
uloga koja ve postoji u nekim osnovnim kolama u Srbiji. Navedena praksa
podrazumeva da ulogu nastavnika/ce na jedan dan preuzme neko od akih
roditelja u skladu sa svojim profesionalnim usmerenjima, postignuima i
interesovanjima. Ovakve aktivnosti, pored predstavljanja profesionalnih
postignua, prenoenja iskustvenog znanja i uenja o praktinoj primeni
znanja, mogu posluiti i za razgovor o tekoama sa kojima se suoava
nastavni kadar i roditelji/hranitelji dece. Porodice koje bi mogle uzeti uee
u navedenim aktivnostima mogu predlagati i deca i zaposleni u kolama.
U osmiljavanju linog plana profesionalnog razvoja i planova internog
strunog usavravanja uvrstiti aktivnosti i obuke koje se odnose ne samo
na metodiko, ve i na teorijsko obrazovanje za oblasti koje su normativno
predviene optim principima, ciljevima i standardima obrazovanja i
vaspitanja i koje su u vezi sa senzibilizacijom nastavnog kadra o razliitim
temama poput inkluzije osoba sa invaliditetom ili dece sa smetnjama/
tekoama u razvoju, rodne ravnopravnosti i slino, a koje zaposleni
u osnovnim kolama nisu imali priliku da steknu na svojim bazinim
fakultetima.
Obratiti panju i na skriveni kurikulum u udbenicima koji se odnosi na
rodne norme i poruke i zajedno sa uenicima i uenicama promiljati njihovo
znaenje i razmiljati o alternativnim modelima ponaanja i miljenja.
Koristiti u nastavi svih predmeta u osnovnoj koli rezultate relevantnih
istraivanja koja na intersekcionalni nain pristupaju pitanjima rodnosti i
drugim monolitno definisanim kategorijama (identiteta, nacije itd.).
Podsticati uee uenika i uenica u davanju predloga/osmiljavanju i
realizaciji nastavnih i vannastavnih aktivnosti kojima bi se unapredila rodna
ravnopravnost u koli, posebno imajui u vidu razliite kategorije dece i
mladih (dece/mladih sa smetnjama u razvoju, dece/mladih iz materijalno
depriviranih porodica, dece/mladih iz ruralnih podruja itd.). Takve
aktivnosti bi mogle da obuhvate teme poput seta pitanja koja spadaju u
oblast seksualnog obrazovanja, raspodele obaveza, odgovornosti i moi u
domainstvu, profesionalne orijentacije itd.

97
 Preporuke za roditelje/hranitelje dece
Kroz razmenu informacija i iskustava o znaaju i dobrobiti od uea u radu
kole po roditelja/hranitelja i njihovu decu, na nivou odeljenjskih zajednica
i na roditeljskim sastancima, roditelji/hranitelji koji su ukljueni u razliite
timove u okviru kola i rad organa kole, da podstiu vee ukljuenje
ostalih roditelja/hranitelja.
Kroz razmenu iskustava meu roditeljima i sa nastavnim i strunim kadrom
u koli podsticati zdrave ivotne stilove i otvorene forme komunikacije i
odnosa sa detetom u kojem bi dete iznosilo miljenja, elje, predloge i
uestvovalo u donoenju odluka za stvari koje ga se tiu.
U samoj koli, kod drugih roditelja, strunjaka/kinja, na sajtovima relevantnih
institucija i ustanova i portalima namenjenim roditeljima informisati se
o mogunostima uea u radu kole i praenju vaspitno-obrazovnog
procesa i koristiti postojee mehanizme za njegovo unapreenje.
Inicirati formiranje mree ili udruenja roditelja/hranitelja i nastavnog kadra
koji bi sluili kao podrka za pitanja rodne ravnopravnosti u obrazovanju
(reavanja pitanja rodno zasnovanog nasilja u koli, analize rodnih sadraja
u nastavnim planovima i programima itd.).

Preporuke za Centre za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju

Osmisliti i sprovesti kampanju koja bi za cilj imala (vee) prepoznavanje
Centra kao institucije koja nudi podrku i roditeljima/strateljima/hraniteljima
dece kao jednim od uesnika/ca u vaspitno-obrazovnom procesu. Kampanju
osmisliti tako da bude dostupna, dugotrajna, razumljiva i osetljiva prema
razliitim kategorijama stanovnitva.
Na sajtu izdvojiti rubriku sa informacijama o rodno inkluzivnom obrazovanju
koja bi bila namenjena iskljuivo roditeljima/hraniteljima dece i samoj deci
i mladima.
Podrati osmiljavanje i realizaciju programa namenjenih rodnoj senzibilizaciji
u kojima bi zajedno uestvovali zaposleni u obrazovanju i roditelji/hranitelji
dece, koji pripadaju razliitim socio-ekonomskim grupama, etnikim i
verskim zajednicama, roditelje/hranitelje dece sa smetnjama u razvoju i
dece suoene sa razliitim izazovima, kao i dece koja pokazuju probleme u
ponaanju itd. Takvi programi bi trebalo da omogue sticanje znanja, vetina
i sposobnosti neophodnih za implementaciju naela rodno inkluzivnog
obrazovanja u praksi.

98
 Periodino podsticati i ostvarivati istraivanja na lokalu meu zaposlenima
u osnovnim kolama i roditeljima/hraniteljima dece o potrebama za
strunim usavravanjem u oblasti saradnje kole i porodice na pitanjima
rodne ravnopravnosti i podrati realizaciju obuka i strunih tribina koje na te
potrebe odgovaraju i kojima se navedene potrebe i pitanja problematizuju
uz zajedniko nalaenje reenja.
Kao resursni centri u lokalnoj zajednici Centri za profesionalni razvoj
zaposlenih u obrazovanju mogu biti prostori u kojima bi se mogli
realizovati ugledni i ogledni asovi na temu rodne ravnopravnosti kojima
bi prisustvovali i lanovi/ce lokalne zajednice i porodica.
Na osnovu analize potreba za strunim usavravanjem zaposlenih
u obrazovanju i porodica, kao i na osnovu podataka iz vrednovanja
programa strunog usavravanja, ukljuiti se u osmiljavanje i sprovoenje
obrazovnih politika i praksi kojima bi se studenti i studentkinje fakulteta
na kojima se koluje budui nastavni kadar pripremili za primenu rodno
inkluzivnih principa u svom buduem radu.

Preporuke za nacionalne institucije

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja RS, Nacionalni prosvetni
savet, Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja RS, Poverenika za zatitu
ravnopravnosti, Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i svim zainteresovanima
za oblast obrazovanja i vaspitanja

Osmisliti i pokrenuti obavezne kurseve o rodno inkluzivnom obrazovanju i

vaspitanju dece i mladih za studente i studentkinje fakulteta na kojima se
koluje budui nastavni kadar. Odabir predavaa/ica na takvim kursevima
treba da bude transparentan i da omogui postizanje postavljenih ciljeva
i ishoda.
Podrati kao prioritetne, osmiljavanje i realizaciju programa namenjenih
rodnoj senzibilizaciji u kojima bi zajedno uestvovali zaposleni u
obrazovanju i roditelji/hranitelji dece koji pripadaju razliitim socio-
ekonomskim grupama, etnikim i verskim zajednicama, roditelje/hranitelje
dece sa smetnjama u razvoju i dece suoene sa razliitim izazovima,
kao i dece koja pokazuju probleme u ponaanju itd. Takvi programi bi
trebalo da omogue sticanje znanja, vetina i sposobnosti neophodnih za
implementaciju naela rodno inkluzivnog obrazovanja u praksi.

99
 Ovakvi programi treba da budu posebno preporueni i finansijski podrani.
Promovisati i podravati kao prioritetna, nauna istraivanja koja na
intersekcionalan nain pristupaju rodnosti i njihove rezultate koristiti
u formulaciji obrazovnih politika i preporuka za oblast obrazovanja
i vaspitanja, uzimajui u obzir i iskustva iz prakse kolskih ustanova i
izvetaje relevantnih institucija, kako bi se nove ideje o unapreenju rada
lake implementirale u praksi.
Kontinuirano sprovoditi kampanju koja bi za cilj imala podsticanje veeg
uea roditelja/stratelja/hranitelja dece u radu kola. Kampanju osmisliti
tako da bude dostupna, razumljiva i osetljiva prema razliitim kategorijama
stanovnitva i koja bi ih informisala o mogunostima i znaaju uea.
Informacije o rodno inkluzivnom obrazovanju koje bi bile namenjene
iskljuivo roditeljima/hraniteljima dece i samoj deci i mladima postaviti i
na sajt institucije, kao i na sajtove i/ili forume koje roditelji/hranitelji ve i
samoinicijativno, redovno poseuju, a koji se tiu roditeljstva ili odrastanja.

100
Izvori

Arsi, Branka (2000), ene, slike, izmiljaji, Beograd: Centar za enske studije.
eriman, Jelena et al. (2015), Istraivanje o rodno zasnovanom nasilju u kolama u Srbiji,
Beograd: Fakultet politikih nauka, Univerziteta u Beogradu, Centar za studije roda i
politike i UNICEF Srbija.
Dejanovi, Vesna et al. (2002), Vodi za nastavnike Graansko vaspitanje za 1. razred
srednje kole, Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije.
Milivojevi, Snjeana (2004), ene i mediji: Iskljuivanje roda, Beograd: Fakultet politikih
nauka.
Milutinovi Bojani, Sanja, eriman, Jelena, Pavi Zentner, Verica (2014), Rod i obrazovanje/
Gender and Education, Beograd: CELAP i IFDT.
Panti, Nataa i Markovi eki, Jasminka (ur.) (2012), Nastavnici u Srbiji: stavovi o profesiji i
reformama u obrazovanju, Beograd: Centar za obrazovne politike.
Popadi, Dragan et al. (2009), Slobodna zona u srednjim kolama; filmovi u nastavi
graanskog vaspitanja: prirunik, Beograd: Fond B92.
Ricer, Dord (2012), Savremena socioloka teorija i njeni klasini koreni, Beograd: Slubeni
glasnik.
Simmel, Georg (2001) (ur. Vjeran Katunari), Kontrapunkti kulture, Zagreb: Naklada Jesenski
i Turk i Hrvatsko socioloko drutvo.

101
CIP - - ,

37.032:305-055.1/.2
37.018.1/.2(082)

RODNO vaspitanje i obrazovanje: (ne)mogui dijalog / uredile Jelena

eriman i Sanja Milutinovi Bojani. - Beograd : Centar za etiku, pravo
i
primenjenu filozofiju : Institut za filozofiju i drutvenu teoriju,
Univerziteta u Beogradu, 2016 (aak : Print solution). - 108 str. ; 21
cm

Kor.nasl. - Tira 250. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. -

Bibliografija uz svaki rad.

ISBN 978-86-82417-95-8

a) O - - -
- b) - - -
-

COBISS.SR-ID 220874764

<----------------------------------- 1