HBscoec ose es Rese Re eos eer ece Prikazi, izvieStaji, biljeSke. Turski robovi iz XVII. vijeka u Sibeniku. D. Krsto Stodi¢. Mir koji su krS¢ani utanatili s Turcima, irajao je skoro ne- pomuéen do kandijskoga rata 1645—69. u dalmtainskom primorju I Sibenskoj okolici, osim Sto je bio zaroblien gradski knez Nikola Bra- gadin i nekoliko gusara, koji su odvedeni u Draé, ali su bili brzo pudteni na slobodu. Po naredbi generalnog providura Leonarda Foscola god. 1647. u dalmatinskom su se primorju lovili suZnji za ratne galije i svaka se glava plaéala 20 dukata. Zanimiv je dogadaj, koji se zbio koncem god. 1652. Murlaci zarobise Jusufbega Filipoviéa zapoviednika spahijske konjice u Bo- sni. Dréahu ga sakrivena u Sibeniku. Providur Jer. Foscarini prisili Viahe, da mu predadu Jusufa, koji ga poSalje Senatu u Mletke, a Senat u veronsku tvrdavu. HarambaSa Marko. Gulin, koji je sudie- lovao pri uapSenju Jusufa, dobio je 4 dukata na miesec, a ostali neku nagradu uw noveu i hrani. Kad su kasnije Turci zarobili Da- nijela Morosina, mletatka je vlada uw zamjemu za nj dala Jusufa. Zamjena se izvrSila u Sibenskom polju god. 1659. (B. Desnica, Rop- stvo Jusufbega Filipovi¢a. Primor. Rijet, Sib. 1931. br. 23.). HarambaSa Murlaka Ivan ManduSié god. 1656. drZao je u okovima u Sibeniku turskoga roba. No¢u se rob odrijeSi i ubije noZem pijanoga gospodara. Kad je Zena Ivanova Gula zveket okova, stane zazivati u pomo¢. Rob je uvidio da ne moZe uteci pa istim noZem zakolie sebe. HarambaSa GaSpar Bratié iz Sibenskog Doca od 1658, dobivao je 4 dukata i baSkot svakoga mijeseca za svakoga Turtina, kojega je zarobio preko svojih ljudi, a koje bi se slalo na mletatke galije. Kad su Sibentani zarobili 1659. nekog sina litkog sandZaka, pogubiSe ga, da ne postane »drugi Filipovi¢«, God. 1681. Sibenski biskup Calegari svjedoti, da su Murlaci zarobili tursko dijete Fatimu od 6 godina, koje je kupio Jeronim Draganié i predao gospodi Magdaleni Soppe na odgoj.88 Prikazi, izvieStaii, biljeske. General providur Jer. Cornaro 1687. objelodani pravilnik, kako se ima dijeliti roblie i pliien, a godine 1689., baS u Sibeniku dade proglas, kojim odreduje pod prijetniom oStrih kazna, da se prema starim propisima ima pla¢éati desetina vladi od plijena Sto Getnici dovedu, od Geliadi, Zivotinja i drugih stvari. HarambaSe su prise- gom morali svjedoditi, koliko su novaca za koga suznja uhvatili i da li se deseti dio zaista predao dr%avnom pobiratu. (J. Stipanzi¢, Na&i krajevi i trgovina robovima. Sarajevo 1928. 18, 19.). Matice Sibenskog gradskog Zupskog ureda, osobito kniige kr- Stenih iz 17 vijeka, pokazuju nam mnoga krStenja muslimana, koji su sluZili u plemi¢kim i gradanskim kuéama, a nekoji bez sumnje bili poslani na galije. Upisi nisu onakovi, kakovih bismo mi danas Zelieli. Cesto se ne spominie obitelisko ime muslimana, ni miesto iz koga su, ni kod koga se nalaze. Svakako Sto je god vaZniie ubi- IjeZeno, ovdie iznosim. To neka bude prilog poznavanju musli- manskih robova u primorskim krajevima. Pri koncu donosini neko- liko podataka o krSéanskim robovima kod Turaka. Knijiga krstenih 1605—16. »Magdalena k¢i nepoznatog oca i matere. po imenu AjiSa iz turskoga grada Vrane, poSto je bila podutena u dogmama katolitke viere, u 30. godini odazivaiuci se BoZiem pozivu od svoje voli, kako to proizlazi iz niene pisane odluke 8. XII. 1612., bila je krStena u krstionici 17, 1. 1613. po sve¢eniku Simumu Rankolinu. Kumovase Franjo Divnié i Jela Tihi¢. U isto ie vriieme krStena Katarina, k¢i ove Magdalene, koioj je muZ negda Turéin Soene (?) umro. Ku- movi su [van Aqua i Andrijana Teita«. Knjiga krstenih 1617—33. 1. Na 1. I. 1619. krstio je Ivan Tonko Mrnavié, kanonik, po- znati knjizevnik i kasnije bosanski biskup, odraslu Turkinju ime- nom Jurka u Novoj erkvi, po dozvoli biskupa, a kum je bio Petar Maurin i Pava’ pl. TeodoSevié, 2, Na 5. IX. 1621. krSten je kao odrastao Goviek Lvan, sin Nu- raina Turéina iz Skoplia, u Novoj crkvi, a kumovaSe Nikola Buro- nja i Margarita Ruti¢. (Ovaj je bogati trgovac Buronja bez diece dao sagraditi u Sibeniku Zenski benediktinski samostan 1639.). 3, Na 1, 1. 1627. arhiprezbiter Ivan Divnié krstio je Andriju iz Skadra, koji se zvao Sule, muhamedanac, poduéen u katolitkoi vieri. Kum mu je Ivan Ruéi¢, guverner konjani8tva. U matrikuli (pravilniku) bratovStine Nove erkve s. 18, stoji ubilieZeno: »Dne 2. febru. 1619. bio je u istoi crkvi sveéano kr8ten Mustafa, bosanski turski mladié od oko 23 godine, rukom mn. post. gosp. don Ivana Tonka kan. u Sibeniku, a digao ga je sa svetoga zdenca presv. gospodin Petar Morosini, knez i kapetan Sibetika i gospoda Pavica Luéevi¢é, Zena g. Josipa Teodoziia:Prikazi, izviestaji, bilieSke. 89 Knjiga krstenih 1633—47. 1. Na 11. VI. 1647, krStena je u katedrali Seha od 14 godina, kéi Zane i Zilkade Plantevi¢a iz turskoga grada Zemunika, robinja (capta deducta), od biskupa Vjekoslava Marcella i stavlieno joj ie ime Kata. Kumovase Viekoslav Facenda i Jela Zena Pocina. 2. Na 16. VI. 1647. biskup Marcello krsti Stiepana Ventura Turina od 6 godina, otpriie Rezipa sina Memije Memiji¢a (Me- miych), a bio je zaroblien u Zemuniku (ductus in captivitate ex civitate Zemunik sub tutela Adulfi Sulzen tenentis Gristarii baronis Degenfeld). Kumovi su kapetan Hans Vuilzen, Ivan Rotouza, Plaudij Peffinhausen i Ur&ola zena barjaktara. 3. Na 7. VII. 1647. biskup Marcello krsti Bartula, sina Mustafe Voikoviéa iz Pistule provincije Epira, u 40. godini. 4, Na 9. IX. 1647. biskup Marcello krsti u katedrali Katu, k¢i Osmana i Zalile Jukié (Giuchich) iz Zemunika. Kum je Toma Con- terini. 5. Na 30, IX. 1747, biskup krsti Ivana, sina Zuke i Selviie Prkié iz sela Velima kod Skradina, Turkinju od 18 godina. Kum je BoZo pl. TeodoSevié konianitki kapetan i Jela Zena Lovre Pocina. 6. Dneva 28. XJ. 1647. Kata, k¢i Sale Turkinje iz Vrane od éetiri godine, a nepoznata oca, krStena je w pogibelii Zivota w kate- drali po svojoj Zelii (petens et volens). Knijiga krstenih 1648—70. 1, Na 15, Il. 1648. krSten je Hasan, sin Muharema i Hadije Mutika8ié iz Knina, imenom Bartul u kuéi Andrije Gavala zbog smrtne pogibelii u €etvrtoj godini Zivota. KumovaSe Pavao Facenda i Ana Zena Andrije Gavala, koji je locumtenens equitum, 2. Na 18, II. 1648, krStena ie Dominika, Turkinja iz Zemunika, a kumovala je Margarita Dragiéevi¢. 3. Na 22. IV. 1648. krStena je Margita. k¢i Muhrama (Muha- rema) i Andelije. 4. Na 21. V. 1648, biskupov vikar Vicko Benovié krstio ie Jelu, otprije Sadifu, Zenu Hasana Miratovi¢a iz sela Humlienovac od 50 godina. Kumovali su Ivan Friganovi¢é i Jerko Tetta. 5. Dne 28, V. 1648, krSteno je tursko dijete od dviie godine ne- poznatog imena i roditelia, u katedrali imenom Margarita. Kumovi su Petar Morelli i Katarina Z. Antuna de Nigris. 6. Na 31. V. 1648. Vicko Benovié krsti Franu Katu, otpriie Sultanu, kéer Sabe i Zukrije muhamedanske sliedbe, od oko 16 go- dina iz sela Trimice po njenoj volji (petens baptizari), KumovaSe Antun Sfondra i Franka 2. Leonarda Buxes. 7. Dneva 30. VI. 1648. krStena ie imenom Ana u katedrali Huma, kéi Muharema i Fatime iz Zemunika. KumovaSe voijvoda Ivan Magnani de Pechis i Ana %. Fabriciia Cechoni.90 Prikazi, izvieStaii, bilieSke. 8. Na 28. VIII. 1648. krStena je u katedrali imenom Kata u 15. godini, otprije Serisa, k¢i RZafara i Kadive iz Neévena. Kumovase Juraj Papali i Ivanka ud. Nikole Aqua 9. Na 28. VIII. 1648. krStena je Margari.a, otprije Mijaéa, k¢ci istih roditelia kao pod br. 8. 10, Na 30, IX. 1648. krSten je u katedrali Behram Hurem Sta- novdié iz Drni8a sa svojom Zenom Zahirom, kéerkom Mustate Arsanoviéa i dobio ime Petar, a ona Kata. Niemu je bio kum Ga- brijel Gozzi, a njoj Ivan Friganovié i Kata Grigevéié. Jo’ je bio kr&ten njihov sin Bezo imenom Marko (kum Ante Gozzi vojnik i Magdalena Abbas 2. Lovre), Kisa niihova kéi imenom Lucija (kunt Lovre Abbas i Zena mu Jela), druga k¢i Hega (?) imenom Jela (kum joj Ivan Friganovié i Stiepanka Miti¢ Z, Aniuna) te treCa kéi Zilka imenom Nikoleta (kum joj isti Friganovié i Perica Jakovéev). Kr- Stena je dakle cijela obitelj. 11. X. 1648. kr&tena je Fata, k¢i Hasana i AjiSe Bachin iz Ciste (kod Skradina), u kuéi zbog pogibelii Zivota, imenom Margarita. 12. Na 25, XII. 1648, krStena je u Novoj erkvi Margarita, otprije Saliha, k¢i Osmana i Fatime, niegove Zene iz WiSke tvrdave, a kumovase Jakov Bratié i UrSola Zena Julija Srizoevi¢a vojvode. 13, Na 28, XII. 1648, krStena je u katedrali Haimse (Hamsa?), k¢i Hibraima i Mahpube iz tvrdave Klisa. Kum je gradski kapetan Andrija Pasqualigo i Laura %. Antuna Sfondre. 14. »6. januara 1649, Antun, prije spoznaje prave viere nazvan Sale, sin Deli Mehmeta i Kamine Lozi¢ iz Klisa, bio je kr8ten u ka- peli tvrdave sv. Nikole ove Sibenske biskupije po meni Mati Bra- ti¢u, opatu sv. Dimitrije Sirmijskoga, apostolskog protonotara, arhi- dakona i kanonika ove katedrale itd. Kumovi bijahu presv. gosp. Iv, Franjo Comelij prefekt iste tvrdave i gda Elizabeta Z, Jere Cor- zoni, u prisutnosti vojnika, gosp. Jakova Cicareo, vojvode u istoj tvrdavi i gosp. Jere Carzoni.« 15. Isti dan bila je u tvrdavi krStena Kata, zvana Rebea, k¢i Spahije Hubiara i Kanere Jarebiti¢a iz Cetine. Kumovase Jere Bembo provizor tvrdave i Brizelija z. Troje Cornelija prefekta tvrdave. 16, Dne 24, I, 1649. Jakira k¢i Balije i Zene mu Mume Nemi- roviéa iz sela Viatkovié (u siev. Dalmaciii), krStena je u katedrali imenom Ana. 17. Isti ie dan kr8ten Muho, sin Chemela (DZemal?) i Drazige Zige8ié (Zighesich) iz Klisa i dobio ie ime Nikola. Kum je Krsto Armiani i Antica Z. Ciprijana Pauletti. 18. Dneva 30. IH. 1649. krStena je u katedrali imenom Kata Fatima, k¢i Huseina i Humriie Beriket iz Knina. Kumovahu Pavao Bianchi i Antica Pauletti 2. Ciprijana.Prikazi, izvieStaii, bilieSke. 91 19, Dne 31, III. 1649. krStena je u katedrali Gracija, otpriie Nefiza, k¢i Mehmeta i Komadjije OZugovi¢ (?) iz Klisa. Kumovase Petar Muratti guverner vojske i Antica Pauletti. 20. Na 2. V. 1649. krsti se u katedrali MalSa, kéi Huseina 1 Salihe iz Solina. Ime nije upisano. 21. Dne 20. VI. 1649. krSten je u katedrali »izostavljajuci ceri- monije i eksorcizme radi epidemije« Mujo, sin Ramadana Rahizme iz Zemunika i staviieno mu je ime Simun. 22, Dne 23. VI. 1749, krStena je »bez svetih ulja radi pogibelii epidemije« Fatima, k¢i Duraka i Safere iz Vrane, od oko 20 godina. Kum je Ivan Degna vojvoda i UrSola Z. Josipa Arrigona. Ime kr- Séansko nije upisano. 23. Na 3. I. 1650. Primicerij Juraj Cvijetié krsti u dolatkoj erkvi sv. Kate robinie Katu i OrSulu iz Klisa. po niihovoi volii (re- ligionem christianum cupientes), obie pod zaStitom kapetana Vikto- rija Collattiia. Kumovale su UrSola, k¢i Julija Fenza voinog ma- jora i Kata Pozzini. 25. Na 24. IV. 1651. krstio fe u katedrali Franjo de Andreis iz Trogira Jakovicu od oko 15 godina, prije muslimanku, koja je Ziviela pod skrbnistvom Lovre Pozzina. Kumovi su Karlo Cornaro, vanredni providur tvrdave sv. Nikole i Jela 2. navedenoga Lovre. 26. Dne 27. IX. 1651. krStena je u katedrali Magdalena, negda Sahija, k¢i Muharema i Fatime Vojkoviéa iz Boritevca, a kumovase Juraj Papali¢ i Filipa Andreis Z. Mihovila. 27. Dne 22. X. 1651. Juraj Cvijeti¢é primicerij i generalni vikar svetano je krstio imenom Margarita Rahimu, k¢i Hameta (Muha- meda ili Ahmeta )i Zelije Kasitovi¢a iz tvrdave Kliué. Kumovi su Franjo Facenda i Zena mu Kata. 28. Dneva 5. II. 1652. krSten je u katedrali Jakov, negda zvan Nisse, sin Abdurahmeta i njegove Zene Fatime iz tvrdave Klisa. Kum je vojvoda Andrija Borton i Elizabeta Zena Ivana Clamisa kapetana. 29. Na 22, V. 1652. krStena je, poducena u vieri, u kuci, u bo- lesti Kata muhamedanka od 30 godina, a nien jie gospodar (posses- sor) Ivan Dominik de Bonfilio, brodar iz luke Firmiona (u talijan- skoj pokrajini Marche). 30, Na 17. Il. 1653. kr8tena je u katedrali Magdalena, k¢i ne- koga muhamedanca, poSto je bila podutena w katol. vieri i svoje- volino. traZila krStenie. 31. Na 7. XI. 1660. krSten je u katedrali Ivan muhadenac nepoznatih roditelia od oko 15 godina. Bio je poduéen u katol. vieri i svojevolino je prigrlio (sponte ac libere). 32, Dneva 1. I. 1661. Jela, k¢i Alije i Mehire Ali¢a (Allych), muhamedanka od jedno 12 godina svojevoijno je prigrlila katol. vjeru i krstila se. Kum joj je bio grad. knez Ivan Pizzamano i Ba- rica Simeonovié,92 Prikazi, izvieStaji, biljeSke. 33, Na 3, V. 1661, bila je u katedrah Kritena Katarina, kéi Muharema i Sadife iz Kupresa u Srebrnoj Bosni, poSto je kao kate- kumena bila podvrgnuta pomnjivom ispitu. Kum joj ie Ivan Dobrovié kapetan i Zena mu Lucija. 34, Na 3. V. 1668. krSten je u stolnoj crkvi Ivan, sin Hamse i Rahije (?) Domijanovié iz grada Hlivna, muhamedanac od jedno 25 godina, po svoioj volii. Kum mu je grad. knez Juraj Barbarigo. Knijiga krStenih 1670—92. 1. Dne 8. II. 1671. krStena je u stolnoj crkvi Magdalena, otprite Sakiva, kéi Alije i Munte Mahmutoviéa iz Hlivna polja ili Bila, sada sluSkinja Petra Divnica rec. MalpaSi¢a. 2. Na 26. VII. 1661. kr8tena je Ana, negda Neva, kéi Ibralma (brahima) i Nija8e iz Glamota, sluSkinja maistora Juria Kegl-a Nijemca. 3. Dneva 24. V. 1676, krSten je Hameh Turéin od jedno 14 go- dina iz grada »Ciagiar« (Cadavica?) sin Hesana i Ivanice Zubriéa viahinje i stavlieno mu je ime Ivan. Kum je Luka Cortellini i Magda- lena Haras. 4. Na 21. XI. 1678, Ante Pedotta, arhidakon i generalni vikar krsti Badiana Turina, sina Rame i Sanize (Samse?) Seli¢a iz Gla- moéa, od jedno 18 godina, koji je bio mjesto brata predan za roba (quem frater pro propria captivitate reliquerat in manibus magistri Georgii Helt Germani). Dobio je ime Ivan. Kumovase Melhior Tetta vitez i Ivan Rossini, kanéelir grad. kapetana Pavla Foscarina. 5. 20, X. 1681. biskup Jer. D. Celegari krsti Katarinu, zvanu Kamera, a kéer Duraka i Umke Kurumovié iz Biha¢a. Kumuju Fra- njo i Elizabeta Priuli i Jerko Clamis bisk. kanéelir. 6. 9. I. 1684, krSten je u katedrali Guso, sin BeSirage i Fatime Balispahima, od jedno 12 godina, iz Skradina i stavlieno mu. je ime Ivan. Kum Kadzimir Vranéi¢. 7. Na 12. IV. 1684. krSten je u dolatko; crkvi sv, Marka Asan i Usein umrlog Gaje iz Ostrovice. Prvi je dcbio ime Ivan a drugi Nikola. 8. Isti je dan kr8tena Kierimana (Chierimana), k¢i Osmana iz Zemunika, imenom Margarita. KrStena je i Humija, k¢i Hasana iz Ostrovice imenom Magdalena. 9. Na 12, VI. 1684, biskup Jer. R, Calegari u pontifikalnom odiielu krsti u katedrali Aliju, sina Mihelovi¢a i Marte iz »Suica«, te Fatimu kéer Ahmeta Asanovi¢a iz Broéna (Mostar) i Nimu kéer Faiime iz Vrane. Alija ie dobio ime Andrija (kum Nikola Divnié) Fatima ime Kata (kuma joj Elizabeta Pauleiti), a Nima ime Kata- rina (kuma joj ista Elizabeta). Bio je prisutan Jer. Clamis, kanéelir biskup. kurije. 10. Na 26. VI. 1684. biskup u pontifixalnom odijelu krsii u erkvi sv. Kate Mustafu, sina Ahmeta Cirulovi¢a iz DrniSa i AiiSe,Prikazi, izvieStaji, biljeske. 93 te AjiSu kéer Fatime iz Vrane. Niemu je postavljeno ime Ivan (kum Franjo Soppe-Zapali), a nioj ime Luciia (kuma Elizabeta Pauletti). Prisutan je Jer. Clamis kanéelir. 11. Na 5. VIII. 1684. arhiprezbiter Vicko Prkié krsti Turkiniu Cemu bolesnu na putu (jacentem in via ob 2egritudinem) u Siben- skom Docu, k¢er Dede i Fatime Hasi¢a iz Ostrovice. Dano. joj ie ime Kata. Kum je Mate GaSperovié i Zena mu Stoa. 12. U pogibelii Zivota Luka Cozié, Zupnik crkve Svih svetih, krsti u kuéi Luke Mokrantiéa dijete od nekih 18 mjeseci rodeno u kninskoj tvrdavi od muhamedanca Selima i Sakire. Ime i datum nije naznacen. 13. Na 25. II. 1685. krSten je u katedrali Ivan od 25 godina sin Mustafe iz Like. Kum je Aleks, Varier. 14, Bez datuma. Emir, sin Muharema i Mejrene Babica, koii je bio s majkom zaroblijen, krSten je u ku¢i majstora Luke Posiloviéa u pogibelji Zivota. Kum mu je isti Posilovi¢ 15. Na 5. VI. 1686, biskup Calegari krsti u katedrali Dzelu, kéer »Salo« Usferoviéa iz KareSica te Utvu, kéer Serbena iz Hlivna. Prva dobi inte Ana, druga Kata. Sudjeluje kanéelir Jer. Clainis. 16. Na 29, VI. 1686. krStena je u katedrali u pogibelji Zivota Salija. od turskih roditelia Asana i Fatime Baletiéa iz grada Or- mana (ex oppido Karaorman), od jedno 10 godina. Svi obredi nisu izvrSeni, a kum se ne spominje. 17, Na 27. X. 1686. krStena je u katedrali Meira od 15 godina, kéi Jbrahima i matere DZule iz Sinja. Kum bjiaSe Simun Donzzelli i Antica Dalben Z. Frane. 18. Na 22. XI. 1688. krSten je u katedrali Jere, prije Mahmut, sin Salihe i Mehane Udabaii¢ iz turskoga Hlivna, od 20 godina. Ku- movase Antun Loredan mlet: plemié. 19. Na 2, IV. 1687. biskup Calegari krsti Vazilija Turtina iz otoka »Nechisia« od jedno 9 godina, nepoznatih roditelja, i dade mu ime Dominik. Kum je Antun Molin komesar. 20. Dne 27. V. 1687. kr8teno je odraslo dijete imenom Nikola, prije Ala, sin nekoga Sabana i Salime. Kum je Toma Cokié, 21. Na 11, VIII. 1689. biskup Calegari krsti Rebiju, Turkiniu iz Plive, nepoznatih roditelia, imenom Jela, Kum je Vicko pl. Do- minis. Kuma nije zapisana, 22. Dne 4. XII. 1684. krStena je Tisa, k¢i Alije i Atize (Azize ?) Smalifendije iz Sinja, imenom Marija Lukrecija. Kum ie Horacij Soliani iz Bulina u Istri i Kata Deles. 23. Na 27. XII. 1687. Ivan Vidovi¢, kanonik i opat komandata- rij sv. Nikole u Sibenskom Kanalu, krsti Ahmeta Turtina, odrasloga roba (adultum manicilium) Jeronima Vidoviéa, poduéena u vieri, sina Alije i Umiane Kovanoviéa iz Vacar Vakufa. Stavlieno mu ie ime Ivan Jere. Kum je Narciz i Zena mu Jakovica Crivelari.94 Prikazi, izvjeStaji, biljeSke. 24, Na 7. XIE 1688. krStena je Aji8a od nekih 8 godina, k¢i Useina i Rabije iz Rame grada, imenom Kata. Kum je KaZimir Vranéié i Elizabeta %. Ivana Pauletti-ja. “ 25. Dne 10, IV. 1688. biskup Calegari krsti u Catedrali Atizu 1z Plive, odraslu, imenom Antica. Kum je gradski knez Karlo Donato i njegova Zena Viktorija, a prisustvuje Jer. Clamis. 26. Na 14. VIII. 1688. biskup krsti odraslo dijete Izu iz Plive, sina Ahmeta i Anije, imenom Ive. Kum je Ivan de Boa iz Mesine i Cecilija Z. Luke Lenkovita iz Sibenika. 27. Na 31. X. 1688, krSteno je dijete od 24 dana iz Knina, od roditelja Vutine i Emine, imenom Marko u smrtnoj pogibelii, do- zvolom &titnika (ex consensu patroni), Bez kumova. 28. Dne 27. XII. 1688, krStena je Fatima u tre¢oj godini iz Knina, k¢i Osmana Spahije i »Achire« (Aii8e?) Sani¢a, te ioj ie stavlieno ime Marija, dozvolom Stitnika. Kum je kapetan Andeo Fondra i njegova Zena Kata. 29. Na 17, I. 1689. krSteno je dijete od 4 dana imenom Ante, istoga Osmana. Kumovi su majstor Toma Cokié i Pera njegova Zena. 30. Dneva 28. II. 1689. krStena je w pogibelii Zivota u kui Frane StaniSiéa Kata, dijete Aliie i Vaide Kukuljice. Otac je iz Knina a mati iz Like. KumovaSe Sava Vukovié sluga Franje Ber- nardina i Margarita Zena Frane Stanigi¢a. Kritena je i niena bli- zanica imenom Margarita. 31. Na 2. III. 1689. krStena je u katedrali Andela, otpriie Meira, k¢i Mehmeta Herloviéa iz Knina, u 16. godini. Kumovade Vicko Aleks. Firmeno i Vinka Zena GaSpara Caristo. 32. Na 2. IV. 1689. krSteni su Heradan, sin Jusufa age P. Top- &ije Livié i Sulimana, k¢i Ibrahima iz Knina. koii su stanovali kod gradskog kneza Karla Bona. On je dobio ime Marko Antun (kum Josip Semonié) a ona Margarita (kumovi joi guverner Jakov Val- vas i Simeona Donizzelli). 33, Na 24. IV. 1689. opat Ivan Vidovié krsti Ograsu, sina Hu- seina i Fatime Skoroevi¢a iz Kupresa, imenom Marko. Kum ie Petar Stanitié i Jakovica Zena Narciza Crivelarija. Marko je bio otkuplien i dobio slobodu (quem suis pecuniis Michael Bratich emuit ac libertate donavit). 34. Na 21, VIII. 1689, kr8tena je usred katedrale Turkinja Ka- ditam od jedno 20 godina, Zena Useina Striziloviéa iz Knina, k¢i Mustafe Piazitkoviéa i AiSe, imenom Antica. Kumovi su Ivan Kr. Pauletti i niegova Zena Elizabeta. 35, Na 11. VI. 1690. krSten je a katedraii Ahmet imenom Ivan, sin Jusufa i Kamine LopuZié iz Knina, te Drvi8 imenom Frane, sin DerviSa i Saline Nezanoviéa takoder iz Knina. Prvom je kum grad- ski knez, a drugom Pavao Zanne kvestor.Prikazi, izvieStaii, bilieske. 95 36. Na 25, VI. 1690. krStena je Aji8a od nekih 27 godina, kéi Iinbre i Merime Kosovac iz mjesta Kosovac, imenom Lucija. Kum ie Melhior Cortellini i Jela TeodoSevié. 37. Na 25, VI. 1690. krStena je Fatima od jedno 6 godina, k¢i Ahmeta i Aji8e LopuZi¢é. Kumovi su Julij Fenzi i Antica Crivalari. 38. Dne 26. VII. 1690. u pogibelji Zivota radi ku%ne bolesti krStena je u ku¢i Frane Rottali, voinoga prefekta, Viktorija od jedno 3 godine, k¢i Jusufa age i Fatime JuSié iz Knina. Obredi su nad njom popunjeni 23. II. 1691. Kum je gradski knez Aleks. Priuli i Eli- zabeta Pauletti Zena Ivana. 39. Na 20. V. 1691. krStena ie u katedrali Katarina od jedno 20 godina, zvana Selena, kéi Velira i Tacije Derovica iz Kupresa u Bosni. Kum je GaSpar Bragadin i Petar Basadonna. 40. Na 10. Il. 1692, kr8tena je dievojka od 25 godina Haiza (Aii8a), kéi Sabana i Merime MutikaSi¢a iz Knina, imenom Margarita. 41. Dneva 20. II. 1692. krSten je u katedrali Ivan od oko 24 go- dine, otprije Ahmet, sin Mustafe i Fatime Meterovi¢a. Kumovi su Ivan Skugorovié i Lucija niegova Zena. 42. Na 28, V. 1692. opat Ivan Vidovié krsti imenom Augustina odraslog Turtina Hasana, sina Jusufa i Salije Galeotoviéa iz Ce- tine, koji su takoder postali katolici (nunc vero catholici), Kumovi su Augustin Prottini i Ivanka Zena Petra StaniSi¢a. Knijiga krstenih 1693—1718. 1. Na 31. I. 1693. dozvolom biskupa Jakov Caristo krsti u ka- tedrali Margaritu od 20 godina, kéer Mehmeda Radira i Aji8e Ven- turiéa iz Knina. KumovaSe Franjo Oberti plemié i niegova Zena Margarita. 2, Dneva 10. VIE. 1692, krStena je u smrtnoj pogiblii Ana, Tur- kinja nepoznatih roditelja, u prisutnosti plemi¢éa Nikole Barbariga, Franje Obertiia i niegove Zene Margarite. 3. Na 9. II. 1693, Jakov Caristo u ku¢i vojvode Urbana Fenzija krsti uvjetno neku slu&kinju imenom Margaritu od 20 godina, a nije se znalo, da li Turkinja ili kr8¢anka. 4, Dne 28, IV, 1693. bila je krStena Cvijeta, k¢i Dede i Barice Nakiéa, muslimanka iz Bile u 30. godini, te Raka turkinja nepozna- tih roditelia od 15 godina, kojoj je stavlieno ime Ana. 5. Na 17. V. 1693. krStena je muslimanka Magdalena od 20 godina, zvana Zamira, k¢i Rame i Emine Markoéeviéa iz Zmijana. 6. Na 21. VI. 1693. krStena je u Mirlovicu Sela, k¢i Dede Vez:- roviéa iz Skradina od 30 godina. 7. Na 25. VI. 1693, krSten je u Mirloviéu Martin, u 6. godini, sin Rame i Kate Biserkovié iz Skradina.96 Prikazi, izvieStaii, biljeske. 8. Dneva 27. VII. 1693. krSten je u pogibelii Zivota u kudi Marka Barbariga, upravitelja tvrdave sv. Nikole, Alija iz Kijuéa u 8. godini i stavljeno mu ime Ante. 9, Na 23, XI. 1693, krSten je u katedrali Ivan u 10. godini, otpriie Mutivan, sin Nurije i Hasibe Zoigiéa iz Knina. 10. Na 18. IV. 1694. krStena je u stolnoj erkvi Reba, kéi Alila i Fatime Dubroeviéa iz Udbine, u 14. godini imenom Ana. 11. Na 2, V. 1694, krStena je u katedrali Fata Bagacav, musli- manka sa Cetine od jedno 14 godina, nepoznatih roditelja, imenom Kata. 12. Na 26. VII. 1694. krStena je u katedrali Ismihana, k¢i Him- braina (Ibrahima) i Fatime Stekoi¢a iz Skradina, muslimanka od oko 18 godina, imenom Jela, robinja Lovre Fondra. 13, Na 17. IX, 1694. kr8tena je u pogibelji Zivota u katedrali muslimanka Afiza iz Livna, k¢éi Osmana Spahije, imenom Tomica, a muzZ joj se zvao Mehmed Ramadan paSa. 14. Na 17. XI. 1694. krStena je u pogibelii Zivota AjiSa, k¢i Alije BorGiloviéa iz Skradina, negda Zena Osmana Spahije Soije (Soye), imenom Lucija, u kudi Ivana Paulettiia, 15, Dneva 16. 1. 1694. krStena ie Kata, prije Halida, muslimanka’ iz Glamoéa od 14 godina, robinja (mancipia) Lovre Fondre. 16. Na 4. IX. 1697. krSten je u smrtnoj pogibelii u kuci Mel- kiora Anie Cortellinija, prije Ibrahim od oko 18 godina. Ali taj Ante nije onda umro, nego je doSao y katedralu, da se nad njim izvrSe svi obredi, tek 1. aprila 1707. 17. Na 19. 1, 1697. krStena je muslimanka Saliha iz Glamota od 15 godina, imenom Kata, a bila je robinja Lovre Fondra. 18. Na 9. II, 1696, kr&ten je Hibraim (Ibrahim), sin Alije Re- mi¢a iz Dribe (valida iz Driva, poznatog trgoviSta robova, nedaleko od neretvanske Gabele) od 15 godina imenom Ivan, a bio je rob Vicka Dominisa plemiéa. 19. Na 31, IIT, 1698. krSten je Jakov, prije Asan, sin Ramadana i Emine Malkovoviéa iz Zmijana, od oko 18 godina. Bio je rob Nikole Brati¢a, koji mu je dao slobodu. 20. Na 31. V. 1699. krSten je u katedrali Antun, prije Muio, TurGin iz Zmijana od 12 godina, rob Simuna Donzzella. 21. Dne 16, V. 1707. kr8tena je u 16, godini Turkinja Raha. kéi nekoga ManduSi¢a iz Knina. Kr8éansko ime nije ubilieZeno. 22. Bez datuma. Usred katedrale krSten je u 12. godini Anie, prije Homer, sin Hasana Seviéa iz Bilaja. 23, Na 23, V. 1701. kr8ten je Pao, sin Mustafe ZaviSevica iz Osika u 12. godini, u katedrali, imenom Mihovio od nadpopa Ivana kr. Montecella, koji je ¢esto krstio muslimane. 24, Na 23. V. 1701. kr8tena je u katedrali Marija od 15 godina. otprije muslimanka Zlata, kéi Mustafe Zoraice iz Osika.Prikazi, izvjeStaji, biljeske. : 97 25. Na 28. V. 1703. biskup Calegari krsti uvjetno, jer se sum- njalo u prvaSnje krStenje, u svojoj palati Turtina Mustafu, sina Alije i Mirere Kukuliaka iz Knina. Ne spominje se kr&¢ansko ime Mustale, koji je bio barjaktar u mletatkoj voijsci Frane Bernardina. 25, »Mahmut Turtin iz Glamota od 25 godina, sin Mehmeda i Merme Drageviéa, rob braée Jurja, Marka i Simuna Vidoviéa bio je raspolozen Boziom miloSéu da primi ortodoksnu katolitku vjeru i sveto kr8tenje. Braéa Vidovidi kako niemu tako i drugoj Setvorici svojih robova, koji su pripadali robovima velikog riznitara turske Bosne, da ne poginu duSe ovih rorbova, nego da se po svetom pre- porodenju pridruZe Kristu, prezrevSi molbe i novac riznitara, iz Ciste Ijubavi k Bogu i katolitkoj vieri, opraStaju sav dug i daiu robovima slobodu«. Lijepi gest brace Vidovica! Mahmuta je krstio 1, I. 1708. kanonik Ivan Vidovié, iza kako je bio poduéen u katolitkim dogmama, te ie dobio ime Ante. KrSte- nje ie obavljeno usred katedrale. Kum je bio fizik Dr. Emanuel Ca- lafati i niegova a Laurencija. Gvaj je Calafati ustanovio i Siben- ski Oratorij sv. Filipa Nerija. Iz knijige vjencanih 1607—47. 1. Na 18, II. 1621. Don Mate TomaSevié vienéa u Novoj erkvi Jurja, sina Huseina Turtina iz Skoplja sa Tinkom Fakac. 2, 27, Vill. 1629, vientaju se Martin sin preminuloga Jusufa Jusatofa sa Anticom Carkovié iz Zlarina. Iz knjige vien€anih 1747.—93. 1. Dneva 22, ektobra 1651. harambaSa Tadej Vurantié ret. ManduSié iz Radoniéa uzimlje za svoiu zakonitu Zeny Margaritu, negda Rahimu rodom iz Kliuta, Niih je poslije krStenja Margarite Juraj Cvijetié zdruzio u svetu Zenidbu u kaiedrali u prisutnosti Jurja Papaliéa i Frane harambaSe, te harambaSe Ivana Borka. 2. Dne 15, jula 1653. Petar Hurenovié, negda turske sliedbe iz Hercegovine, sada krSéanin u predgradu sv. Mariie u Vrtlima (@iben. varo’. Zupa) vienéao se sa Ruzicom (Rusizza), kéerkom pok, Jurja Komnenoviéa iz Plava u Srbiji, bez napoviiedi ali bez ikoie zapreke, posto su se zakleli sviedoci oboiega spola i dozvolom bi- skupa Marcella, u erkvi sv. KriZa u Sibenskom Docu, pred Zupnikom Ivanom Ljubikareviéem, uz sudielovanie sviedoka Mihovila Niko- liéa grékog obreda ali katolitke vjere, Martina Murlakoviéa, Si- muna GaSparovi¢a i »mnogih drugih koji su se veselili«. 3, »Dneva 25. juna 1690. Ivan Lopuzié, Turtin iz Knina grada, opran u svetom vielu sklopio ie per verba de praesenti u crkvi divnoga Jakova Zenidbu sa Lucijom Turkinjom, opranom na sve- tom vrelu, kéerom Imbre i Merime Kosoviéa, ispuStaju¢i napovijedi po oprostu prepost. gosp. vikara, predamnom Jeronimom Clamisom 798 Prikazi, izvieStaji, biljeSke. kanéelirom u prisutnosti gosp. Melkiora Cortellina i klerika Nikole Ponte.« Iz knjige vienéanih 1693—1752. 1. Dneva 14. juna 1693, Filip sin Recipa Babiéa iz Glamota sklopio je u kuéi Zenidbu sa Jelom kéerkom Ivana Liuboevi¢a bez napovijedi »radi razloga njemu dobro poznatih« i po oprostu presvi. gosp. biskupa, u prisutnosti Mate Ostoji¢a Zupnika presvi, Troj- stva i sviedoka majora Martina Ostoji¢a i Frane Garzoni. 2. Na 2, XII, 1693. Simun sin pok. Ivana Stojina vienéao se sa Margaritom, k¢éerkom Mehmeta Veturiéa Turina iz Knina u stol- noj crkvi pred prisutnim sviedocima Markom StriZi¢em, Lovrom MiSi¢em i pred mnogim drugima. Generalni ih je vikar oslobodio od triju napovijedi. 3. Na 1, I. 1698. Antun Markovié otpriie Turtin, vientao se sa Andelom kéerkom pok. Andrije Sinkoviéa. 4, Na 30. augusta 1699. Ivan sin (prezime izostavlieno) »de Draide«, koii je dobio slobodu u biskupskoj kancelariii, sklopio je Zenidbu sa Tomicom Pauletti, bivSom Turkinjom, kr8tenom 7. sep- tembra 1694, VienCanje bez napovijedi bilo u crkvi sv. Grozogona. 5. »Dneva 15, februara 1700. Antun vojnik kod presvii. gosp. veinog namiesnika Rastellija, sin preminulog Frane »Iremzani«, kemu je dana sloboda u biskupskoj kanceiariii, sklopio je Zenidbu per verba de praesenti sa Katarinom, kéerkom pok. Vule MarSiéa ‘z kastela Vrhpoliac, sluZavkom gospode Margarite Oberti iz Zupe sv. Benedikta, u crkvi Svih Sveti, a bijahu im otpuStene dvije na- povijedi od presvij. biskupa, u prisutnosti mene Zupnika Martina Madoni¢a i sviedocima presvij. gosp. Dominikom Liubiéem i gosp. Franjom Obertijem i mnogim drugima.« 6, Dne 21. I. 1706. vienéan je bez napoviiedi Santo, sin Marka Malini-ja iz Mletaka sa Margaritom, kéerkom Turéina Behira j Fa- time Laziéa, koja je prije preSla na katolitku vieru, u ku¢i Ivana Kr. Paulettiia, u prisutnosti guvernera Mate Dobroviéa i Jakova Vicina Mle%iéa i mnogih drugih. 7. Na 28, augusta 1707. vienéaje se Nikola Miku8i¢é i Antica, kéi Turcina Alibega Useinoviéa iz mjesta »Lolichia«. Iz knjige umrlih 1648—92. 1, Ivan, negda iz muhamedanske sekte, pokrSten umro je 26. oktobra 1684. Iz knjige umrlih 1698—1721. 1, Turéin, sin Akma Bonabega iz Glomaéa, umro je u 18, go- dini u biskupskoj palaci, po3to je primio sakramente i pokopan u katedrali. Valida god. 1700., jer datum nije ubilieZen.Prikazi, izvieStaji, biljeSke. 99 Cudno je, da ima tako malo ubiljeZenih krS¢ana, koji su bili prije muslimani u maticama vjentanih i umrlih, Donosimo joS nekoliko podataka o zaroblienim krS¢anima iz Sibenskog kraja. Dobro je poznato, kako su Turci hvatali krS¢ansku Celjad za svoje robove i kmetove, kako su traZili desetinu u krvi izabirudi zdraviiu i liepSu djecu, da postanu ljuti janjiéari i bule po harem:ma, Bilo je i naSih samovoljnih poturica, koji su pre8li k Turcima, pe- stali muslimani te predvodili napadaje na naSe ljude. Tako su neki iz Sibenskog Doca koncem godine 1645, pobiegli u turski Knin, od kojih je bio glavni Juraj Kandi¢ reteni Keran. On je malo kasnije predvodio Turke na Srimu kod Sibenika, gdie su zarobile osam éeljadi od obitelia Stadanov i Hadumov. Neki od ovih poginuSe a ropstvu, a neki se oslobodie otkupninom ali upropastise svoiu imovinu. Godine 1654. Turci su zarobili oko 600 diece iz Krapna, Vrh- poljca, PrimoStena, Rogoznice i drugih mjesta Sibenskoga kotara. KrS¢ani kojima je bila zarobliena Zena, bili su u neprilici, kako da doznadu, da li je umrla, pa da se mogu opet oZeniti. TraZili su preko raznih posrednika ili putuju¢ih turskih robova, da bi dobili potvrdu o umrloj Zeni. Jedna takva potvrda nalazi se u Sibenskom Gradskom Muzeju, pisana begovskom bosanéicom, oko god. 1640, koja glasi: »Od mene hatije Kovaéeviéa poklone i pozdrave Ivanu VukeSi¢u i eto sam ti poslao istinijenu knigu da ti e umrela Zena tvoja Anica u dvoru mome vira ti moija tureseka i ukopali smo e ida e ista Zena stala u momu dvoru i to ti pieSem da znate vera ti moija tureseka ha¢ina i muhamedova i molim te da se ne staraie ukopana e pred crkvom svetoga Jurija i to ti pieSem da znade-e istienito i Bog te veseli Cini piesati ja hatija Kovatevié iz Glamota i umrie Anica lani kada se e prozdija...« Sprijeda na listu stoji: »Da se da na ruke Ivanu VukSi¢u u Sibenik«. Peat ie s arapskim pismom, Na 19. I. 1654, prikaZe se u biskupskoj kuriji Juraj Milatovié iz Zitni¢a (u Sibenskoj biskupiji) traZeci da se po drugi put oZeni s Jelom ud. p. »Ognan« Radetiéa iz RadoSi¢a. Sviedok Obrad Dra- gojevic rece: »Ja sam rob, pa me je Juraj zamolio, da svom pom- njom traZim njegovu Zenu Desanu, jer ja idem Gesto po Turskoj i bio sam proSloga ljeta u Sarajevu. Pitao sam istoga gospedara i rekao mi je, da je Jurina Zena sigurno umrla. — Drugi sviedok Ne- nad Stanicié kaZe, da je Jurjeva Zena kao robinja odvedena od Turaka i tuo je da je umrla kod age od Graéaca, da je htijela utedi i bila vezana i da je od velike nevolje umrla. — Juraj je bio upitan gdje je sad Jelin muZ. Ona odgovori, da je bio ubijen od Turaka na Kosovskom polju. Isto je sviedocio Radan Nikié Murlak i rekao, da su mu kazivali, gdie je pokopan.100 Prikazi, izvieStaii, bilieSke. Na 22, I, 1654, prikaZe se u kuriji Juraj Vrijevié iz Liubotiéa nastanien u Sibeniku i iziavi, da mu je Zena Jela umrla kao robinia Hasana Kune u Hlivnu. Sviedok Frane Markovié Murlak iz sela Humlienoviéa katolik ka%e, da je rob brata navedenoga Kune i da je pitao, Sto je od one Zene, a on mu se zakleo na kruh i so (col suo guiramento supra il pane et sale), da je umrla. Drugi sviedok Frane Ivanovié iz Pokrovnika katolik svjedogi, da su Turci zarobili Jelu i da ie postala robinja Hasanage Kune u Hlivnu, kojemu 13 sada glava ua kocu u Sibeniku (la testa del quale al presente e in Sebenico sopra lo stendardo). Jela ie umrla kod Hasana poslije Ce- tiri dana nego je prodana. Ja sam (ka%e sviedok) rob Telagiéa u Kninu, a Hasanaga Kune mi je rekao, da je Jela sigurno umrla i to ie potvrdio muhamedanskom vjerom. Rekao mi je, da je umrla od kuge u tri dana. Na 26. septembra 1657, biskupov je vikar dozvolio, da se oZeni s kim hoée Ivan Brkanié iz Vrhpolica nastanjen u Krapnu, Sedam godina prije toga, kad je bilo ratovanje u Sibenskoj okolici, Turci su zarobili StoSiju Zenu Ivanovu, kéer pok. Lovre Sablii¢a i 33 osobe iz Vrhpolica kod Ribnika u Donjem poliju. Sviedok Vuk Goié iz Krapna rege: »Ja sam bio i sada sam rob Turtina Kure Voiko- vice, koji je drZao robinju StoSiju u svojoj ku¢i. Putuiem od Knina do Sibenika, pa me zamolio Ivan Krkanovié, da upitam Kuru, da li je StoSija Ziva. On mi je odgovorio, da je pitao onoga Turtina, koji ju je kupio, kad je slutaino doSao u Knin, i da je sigurno_umrl: Kad sam ja doSao u Jajac i pitao u kuéi, gdje je stanovala StoSi tu su mi rekli, da je umrla.« Drugi sviedok Marko Kundié Murlak katolik iz Sibenskog Doca kaZe, da se naSao sa Kurom i pitao ga, da li je StoSija Ziva, a on mu je kazao, da je zaista umrla, pa njezini vise ne pitaju za nju od godine i po dana. Zanimiv je ovaj dogadaj. Na 12, oktobra 1654. biskup nareduje, sia se ispita Magdalena kéer pok. Jerka Zoraeviéa iz Ogoria, Mur- jaka katolikinia. Upitali su je, zaSto ie proSle modi ostala zatvorena 4 erkvi sv. Franie. Ona odgovori: »Ja sam robinia kapetana Grge Mrkaloviéa i on mi je kazao, da kapetan Stiepan Franié ima svoju kéer robiniu u Vakufu, pa me hoée da preda svom robu i budem od- vedena u Tursku i tako otkupi svoju kéer. Ja sam mu sluZila u kui i vani i ima preko godine dana da sa mnom tielesno opti preko svake moje volie. Nisam mogla utiniti s manje, jer sam sluSkinja.« — Bila je upitana, zaSto je utekla u erkvu, Odgovorila je: Da m2 zastite gospodari crkve i ne budem predana u ruke Turaka. Voljela bi umrijeti od gladi nego da me odvedu k njima. Ponizno molim, spasite me. U etiri godine mogla sam ute¢i »ali sam Guvala vier- nost svomu gospodarus. Dalje se ne zna, kako je stvar svrSila. Ovi su podaci uzeti iz gradskog Zupskog arhiva u Sibeniku. Razni spisi.Prikazi, izvieStaji, bilie3ke. 101 U arhivu samostana sv, Lovre u Sibeniku jedan spis od god. 1663. spominje Juria Bare&iéa, roba u Carigradu., Niegova Zena Ana 27. novembra prodala je fratrima neku zidinu za 583 lire, da tim noveem otkupi muZa. Da je u prvoj polovini 18. viieka jo8 bilo Sibenskih robova u turskim krajevima, potvrudje nam oporuka popa Martina Madoni¢a 5. XI. 1726., koji izmedu mnogih drugih ostavStina dariva i jedan dukat za otkup robova. Spomenica o 60-godi8njici rodenja prelata Dra Martina Grabmanna.' Fra Karlo Balié. Spomenice, koje su izdane ovih zadnjih godina u Gast glaso- vitih medievalista Baeumkera, Ehrlea, Mandonneta, Gezsera, De a, bile su sviedokom, kako ie proutavanje skolastitne teclo- jie i filozofiie un doba uhvatilo jaka zamaha i kako je ono od velike koristi, Predstavnici raznih narodnosti i veoma opretnih ofskih. Skola, od vremena do vremena, ujedinili su se, da iska%i potast onima, koji su osnovali danaSnji pokret za poviesno proutavanje skolasiike. I kad Coviek uzme u ruke te razze spomen-kniige, u niima Jako nade oznaku, dielokrug, znate- nie dielatnosti pojedinih svetara. Sve se to moze reci — i to u jici rodenja neumornog istrazivata, velikog filozofa ga, oStroumnog kritika, nepristranog poviesnika Prelata Dra profesora u Miinchenu. 77 utenjaka iz ta, u dva opseZna sveska na 1500 stra- co, prikazali su svoje radove niematkom utenjaku, koji je Citav zuiuci put za dalina istrazivania, Izdavati Lang, Lech- Grabmannovi utenici, nijesu Zalili ni truda ni vre-~ ia, da u ovoj monumentalnoj knjizi sve bude u redu, sve, tako , savrieno. Citay svezak izdan je po istoj metodi; jednacica je pozantnu sliku uglednog Pre- »MARTINO GRABMANN DOCTORI * Aus der Geisteswelt des Mittelalters, Studien und Texte Martin Grabmann zur Vollendung des 6o. Lebensjahres, von Jeunden und Schii- lern gewidmet. Herausgegeben von Albert Lang, Joseph Lechner, Michael Schmaus. (Beitrige zur Geschichte der Philosophie und Theologic des Mitvel- alters, Supplementband Il). Dva sveska in 8°, XXV—~z47 str. Minster i W., Aschendorff 1935. Brotirano 58 RM.; uvezano 65 RM.