Me javom i me snom

AUTOR: LAZA KOSTI

Laza Kosti jedan je od najznaajnijih pesnika srpske romantiarske omladine

i nesumnjivo je najkontroverznija linost u srpskoj poeziji toga doba. Potpuno
priznanje njegovog dela dolo je tek nakon njegove smrti, da bi nakon Drugog
svetskog rata mnogi pisci u njemu videli svog duhovnog preteu, zaetnika
moderne srpske poezije.

Kao i u ivotu, i u poeziji je Laza Kosti nastojao da bude poseban, da bude

drugaiji od onog to je svakodnevno i uobiajeno. Neki su u njemu videli
genija, dok su drugi govorili da je arlatan. Bio je neumorni romantiar kaji je
nastojao da u svemu to radi bude drugaiji, jedinstven, originalan. Iako
razuzdan, Laza Kosti je bio jedan od najuenijih ljudi devetnaestog veka.
Helenizam, ekspir i srpska narodna poezija tri su osnovna inioca koja su
uticala na razvoj Kostievog dela.

U svojoj poeziji u nekim segmentima Laza se odvaja od romantiara, a u

drugim se pribliava klasinoj i modernoj poeziji. U njegovom delu teko je
povezean pesnikova imaginacija i refleksija, stvaranje poezije i razmiljanje o
poeziji. Laza Kosti je isticao svoju misao da se poezija javlja u trenucima
kada se ovek nalazi izmeu sna i jave. To stanje predstavlja iracionalno
stanje i itava ova misao ini osnovi njegovg shvatanja kako poezija nastaje.

Njegova inspiracija poticala je od duhovnosti i filozofije, to ga je pribliavalo

romantiarima ranije epohe. Njegova poezija se udaljava od poezije srca i
oseanja, pribliava poeziji duha i mate. Kosti je govorio o sebi da ne stvara
u vatri oseanja, ve njegova poezija nastaje kada se emocije ohlade.

Laza Kosti nije samo u temama uneo novine u srpsku poeziju, ve su se

njegove inovacije ogledale i u pogledu forme, pesnikog jezika i stiha.
Unutranju formu njegovih pesama odlikuje sloena slikovitost, alegorizacija,
pesniki humor, neposredni pesniki izraz postaje sloen. Njegov pogled na
jezik je bio dosta modernog senzibiliteta. On je u jeziku video mo i snagu,
kroz jezik nam je davao poseban zvuk, ritam i tonalitet. Zbog toga u njegovoj
poeziji pronalazimo igru reima, zvune igre, verbalne dosetke, kovanice koje
ine najizraeniju odliku njegovih pesnikih idioma.
Meu javom i me snom analiza pesme

Svoj umetniki izraz Laza Kosti je zapoeo programskom pesmom Meu

javom i me snom, da bi ga kasnije razvio u svojim esejima i u knjizi o Zmaju.
Njegov umetniki izraz se zasniva na tezi o razlici izmeu prolaznog
narodnog zanosa i venog, iskonskog zanosa pesnikog. Pesma je nastala
1863. godine i u njoj nam pesnik donosi naroito stanje duha u kom on stvara
poeziju.

Pesnik nam govori da je poezija produkt koji jedino moe nastati u stanju koji
se nalazi negde izmeu sna i jave, svesnog i podsvesnog. Pesma pripada
misaono-refleksivnoj poeziji jer u njoj nam se donosi postupak, odnosno nain
stvaranja jednog umetnikog dela.

Srce moje samohrano,

ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
to pletivo plete tanko
meu javom i med snom.

Prva strofa se sastoji od pet stihova i pesma zapoinje apostrofom. Pesnik se

direktno obraa neemu posebnom, a to je srce. Kako je re o obraanju,
sintagma se nalazi u obliku vokativa. On mu se obraa kao ivom biu i zbog
toga se koristi stilska figura personifikacija ime se prelazi granica izmeu
stvarnosti i mate, izmeu imaginarnog i stvarnog sveta. Ovakvim obraanjem
osea se blizak i topao odnos prema onome o emu se govori, prema srcu.

Na poetku prve strofe pesnik za srce kae da je samohrano. On ga ovde

postavlja kao da ono nije deo njega, kao da je samostalno i pesnik ne moe
da ga kontrolie. Takvom srcu pesnik postavlja retorsko pitanje, ko te dozva
u moj dom. Srce se zapravo postavlja kao metafora lirskog subjekta , onog
stvaralakog ja, lirskog ja koje stvara pesmu.

Srce je neumorni pletisanko koje neumorno stvara pletivo. Pletivo je tanko i

neuhvatljivo i pesnik eli da dokui kako nastaje ta nit. Na ovom mestu sada
nam je jo jasnije da je to srce metafora lirskog subjekta. Pesnik, odnosno
srce, plete stihove i stvara pletivo. To pletivo je krajnji produkt, a to je pesma.
Dijalog u pesmi je redukovan, samo lirski subjekat govori, dok se srce ne
oglaava. Taj neumorni pletisanko se uvek javlja u tom pesnikom zanosu koji
se prema pesnikovim reima uvek deava izmeu sna i jave.
Srce moje srce ludo,
ta ti misli s pletivom?
ko pletilja ona stara,
dan to plete, no opara,
meu javom i med snom.

Sada pesnik srcu pridodaje epitet ludo, srce je mlado, ludo, ivo i neumorno.
Ponovo se koristi personifikacija. Kako uvek na umu imamo personifikaciju,
znamo da je srce zapravo stvaralako, lirsko ja i sada vidimo njegove
osobine, Dakle lirski subjekat je u tom stvaralakom zanosu iv, stvaralaki
veoma aktivan. U itavoj pesmi lirski subjekat uspostavlja dijalog sa samim
sobom, sa onim svojim pesnikim i inspirativnim biem. Uzbuenje lirskog
subjekta sada raste, on srce naziva ludim jer je uporno u svom nastojanju da
neumorno stvara.

Pesnik eli da dokui proces nastajanja pesme, pita svoje srce ta ono misli
sa tim pletivom. Kao da se lirski subjekat sada odvaja od srca i eli saznati ta
posle raditi sa tim pletivom kada nastane. Zatim srce poredi sa starom
pletiljom, kao da je ono ve iskusno u tom pletenju, itav svoj ivot stvara niti.
Ta stara pletilja je kritiki nastrojena i pesnik nam govori da nije uvek
zadovoljna sa onim to stvori, zbog toga se danju plete, a nou para ono to
nije dobro, i onda se iznova stvara ispoetka.

Dan se postavlja kao vreme u kom je ovek svestan i stvara voljno, a no kao
nesvesno stanje duha. Stvaranje je zapravo pletenje i paranje pletiva, pisanje
i brisanje stihova i pesnik se trudi da dokui taj proces, ali ne uspeva, jer se
sve to deava izmeu jave i sna i ne moe se razgraniiti.

Srce moje, srce kivno,

ubio te ivi grom!
to se ne da meni ivu
razabrati u pletivu,
meu javom i med snom.

Sada vidimo kako je motiv srca kroz strofe postavljen u gradaciji. Prvo je srce
bilo samohrano, neno, zatim ludo, stvaralako, a na kraju kivno, tvrdoglavo
jer ne da pesniku da mu prie. Lirski subjekat je sada jo vie uznemiren i kao
da je ljut na srce. Poto se ne moe sprijateljiti sa njim izrie mu neku vrstu
kletve ubio te ivi grom!. On mu je izrie zbog toga to je svojim ponaanjem
i nepristupanou stavilo lirskog subjekta na muke, ne dozvoljava mu da
odgonetne taj proces nastajanja pletiva.

Srce se nije predalo lirskom subjektu, dok je iv nee saznati na koji to nain
srce stvara pletivo, na koji to nain stvaralako lirko ja stvara pesmu. Lirski
subjekat se ne moe razabrati u tom pletivu jer se sve to deava negde
izmeu jave i sna i nije ga lako obajsniti. Sam naslov pesme javlja se na kraju
svake strofe kao neki refren. U njemu je sadrana sutina pesnikovog stava o
stvaranju stihova i same poezije. To je stanje duha koje je nedokuivo, nalazi
se negde izmeu sna i stvarnosti. Pesma nam ne govori samo o biu koje je u
pesmi ve i o itavoj umetnosti i uopte o ivotu. Neke stvari ne moemo
spoznati i zauvek e ostati negde izmeu sna i stvarnosti.

Beleke o autoru

Laza Kosti je, uz Jovana Jovanovia Zmaja i uru Jakia, jedan od trojice
najpoznatijih romantiara srpske knjievnosti. Smatra se i najkontroverznijim
srpskim pesnikom, koji je za ivota proao put od oboavanja do osporavanja.
Njegov ivot bio je itekako zanimljiv, a njegove pesme i danas se smatraju
najboljima u srpskoj poeziji.

Laza Kosti roen je 1841. godine u Kovilju, u Bakoj. Porodica iz koje je

potekao bila je vojnika, jer otac mu je bio oficir u austrijskoj vojsci. Kosti je
osnovnu kolu polazio najpre u Kovilju, a onda u Panevu. Gimnaziju je
upisao u Novom Sadu, a zavrio u Budimu. Ve tada, kao gimnazijalac, Kosti
se ukljuio u omladinski pokret, to je pokazalo njegovu sklonost politici i
politikoj akciji, to e se iskazati i kasnije u njegovu ivotu.

Nakon mature Kosti je upisao pravo u Peti. Diplomirao je 1864. godine, a

doktorirao 1866. godine. Iste godine poeo je da radi kao profesor u jednoj
gimnaziji u Novom Sadu. Nakon toga radio je kao advokat, a onda i kao javni
belenik te predsednik suda. Nastavio je da se bavi politikim delovanjem pa
je 1872. godine zatvoren zbog veleizdaje, naime, lano je optuen za
uestvovanje u ubistvu kneza Mihaila. Drugi put zavrio je u zatvoru zbog
svog antiaustrijskog govora prilikom proglaenja punoletnosti kneza Milana.

Nakon osloboenja, Kosti je imenovan poslanikom Ugarskog sabora. Nakon

to se preselio u Beograd, Kosti je poeo da ureuje list Srpska
nezavisnost. Ipak, nije mogao da ostane u Srbiji zbog sukoba s tadanjom
vlasti, pa se preselio u Crnu Goru na sledeih pet godina. iveo je tamo kao
kneev saradnik, a usput je ureivao nekoliko crnogorskih novina. Nakon toga
vratio se u Sombor gdje je iveo do smrti i u to se vreme bavio samo
knjievnou.

Za ivota se Kosti druio s mnogim slavnim i uticajnim ljudima. Meu njima je

bio i Nikola Tesla, kome je Kosti preporuio da oeni Lenku unerski.
Lenka je bila devojka u koju je i sam Kosti bio zaljubljen, ali je njihova ljubav
bila nemogua jer je on bio stariji od nje preko 30 godina. Budui da ni Tesla,
ni Lenka nisu eleli da se oene, Kosti je pobegao od te ljubavi oenivi se s
Julijanom Palanaki, i to po preporuci Lenkina oca, inae dobrog prijatelja
Laze Kostia. Ubrzo nakon Kostieve enidbe, Lenka je umrla. Umrla je na
svoj 25. roendan dok je Kosti bio na medenom mesecu sa svojom
suprugom. Shrvan od boli zbog ovog gubitka, Laza Kosti napisao je svoju
najpoznatiju pesmu Santa Maria della Salute.

Laza Kosti poeo je da se bavi knjievnou jo dok je bio gimnazijalac, ali

svoja znaajnija dela poeo je da pie tek u svojim dvadesetim i tridesetim
godinama, to se nastavilo do kraja njegova ivota. Zbirke lirskih pesama
poeo je da objavljuje tek 1973. godine, a zbirka njegove celokupne poezije
izdata je 1909. godine, kada je prvi put objavljena i njegova najpoznatija
pesma Santa Maria della Salute.

Druge poznate pesme Laze Kostia su Poslednja rua, Moja zvezda, Me

javom il me snom, Spomen na Ruvarica, Na pononoj lai i druge. Neke
njegove epske pesme su Minadir, Samson i Dalila, urevi stubovi i
druge. Za ivota Kosti je napisao preko 150 lirskih i 20 epskih pesama.
Napisao je i tri drame: Maksim Crnojevi, Pera Segedinac i Uskokova
ljubav (ili Gordana). Uz to, Kosti je napisao brojne rasprave i preveo neka
vana dela svetske knjievnosti, meu kojima se istiu ona ekspirovska.

Laza Kosti umro je 1910. godine. U njegovu ast svake se godine dodjeljuje
Nagrada Laza Kosti koja ide najboljem knjievnom delu. Ova dodela vri se
na manifestaciji Dani Laze Kostia.

Autor: J.I.