Emina

AUTOR: ALEKSA ANTI

Aleksa anti znaajan je srpski pesnik s prelaza s 19. na 20. vek. Uz Milana
Rakia i Jovana Duia smatra se jednim od najboljih predstavnika pesnike
kole Vojislava Ilia. Njegova poezija izraavala je i osobna oseanja prema
ljudima i mestima, ali i kolektivne probleme naroda, nacionalna pitanja i
socijalne diskurse. anti u nekim pesmama govori o kolektivnim problemima
iz osobne perspektive, a ponekad se njegove pesme bave iskljuivo temama
koje se tiu samog pesnika. On u njima izraava subjektivnog sebe, na
temelju nekog vanjskog objekta.

Njegove pesme su izrazito emotivne, a njima izraava i ljubav i tugu, te bol

zbog (neuzvraene) ljubavi. Njegove ljubavne pesme napisane su kao
sevdalinke, te su mnoge od njih i opevane. Takva je i njegova najpoznatija
pesma Emina, koja je opevana kao sevdalinka i kao takvu je znaju narataji.

Velika emotivnost osea se ak i u pesmama u kojima anti govori o svom

narodu, o socijalnoj i nacionalnoj nepravdi koja im je naneta, te o slobodi koja
im je oduzimana. Izraziti patriotizam ispoljava i u pesmama u kojem pie o
svojem kraju, gradu u kome je roen i odrastao Mostaru, te Neretvi. Uticaj
lokalne kulture uvelike se osea u njegovoj poeziji, ali i uticaj vremena u
kojem je iveo i stvarao. Tokom ivota anti je napisao preko 800 pesama,
ali je pisao i prozu te kazaline predstave. Pesme su mu objedinjene u 6 zbirki
poezije izdanih od 1891. godine do 1913. Osim toga, anti je pisao i drame u
stihovima, a najboljima se smatrauju drame Pod maglom, objavljena 1907.
godine i Hasan-aginica, objavljena 1911. godine.

anti se takoe bavio i prevodima, pa je 1910. godine izdao i knjigu prevoda

pesama nemakih pesnika, pod nazivom Iz nemake lirike. Prevodio je i
znaajna eka djela te bio jedan od osnivaa asopisa Zora.

Pesma Emina prvi puta objavljena je u knjievnom listu Kolo 1902. godine
u Beogradu. Pesma je est godina nakon toga uvrtena u antievu zbirku
pesama Pjesme, ali nakon to ju je pesnik prepravio. U Mostaru ak postoji i
spomenik Emini Sefti-Koluder, eni koja je kao devojka bila inspiracija
antiu za ovu pesmu. anti joj je u to vreme bio komija, oito oaran
njenom pojavom. Zanimljivo je da je unuka stanovite Emine postala jedna od
pevaica koje su izvele ovu pesmu kao sevdalinku.

Emina analiza pesme

Pesma Emina Alekse antia govori o jednom susretu izmeu lepe devojke
Emine i pesnika, takoe i lirskog subjekta. Pesnik odavno zna za lepotu ove
devojke, koja je pri tom susretnu nanovo probudila njegova oseanja.
Primeujemo izraze privlanosti i nekakve mladenake ljubavi, koja je vie
izraz strasti i strahopotovanja, nego nekih drugih dubokih i stalnih oseanja.
U pesmi se jasno istie uticaj muslimanske, orijentalne ljubavne poezije, s
telesnim motivima opisanim kao putenim i opisima duhovnih enji kao
produkta probuenih ula. Probuena enja u lirskom subjektu pri kraju
pesme prelazi u nezadovoljstvo i tugu, jer objekat oboavanja odbije
udvaranje lirskog subjekta. Neostavrena ljubavna elja oituje se i kroz oseaj
promaenosti koji lirski subjekat osea kao odbijeni mukarac. Tim inom kao
da je umanjena i njegova mukost.

Pesma zapoinje situacijom postavljenom u odreeno vreme i na odreeno

mesto. To pesmi daje prozainost, vidimo da ima mesto i vreme radnje, a
time, pretpostavljamo, i konkretnu radnju. Pesma zapoinje stihovima:

Sino kad se vraah iz topla hamama,

prooh pokraj bae starog imama.

Nakon to su postavljeni vreme i mesto radnje, dolazi i glavni motiv pesme

devojka Emina.
Kad tamo u bai, u hladu jasmina
s ibrikom u ruci stajae Emina.

U drugoj strofi radnja se zaustavlja i pesnik poinje da opisuje najpre devojku,

a isprepleteno s time i vlastita oseanja zbog nje i ovog nenadanog susreta.
Ovde nije Toliko opisan Eminin objektivan izgled, koliko dojam koji ostavlja na
lirskog subjekta, dakle njegovo subjektivno vienje ove devojke. Ve prvi stih
druge strofe izraava strast i elju, ljubav i divljenje pesnika: Ja kakva je
pusta!. Naglaavanje putenosti karakteristika je orijentalnih pesama, meu
koje spada i muslimanska poetika, to lako povezujemo s motivom Emine,
koja je i sama pripadala toj kulturi. Pesnik istie njenu lepotu govorei da stid
je ne bi bilo ni kod sultana, znajui da sultan za sebe bira samo najlepe
devojke. Eminina lepota dolazi do izraaja dok ona radi svakodnevne stvari,
ne treba da se pretvara. Ona je najzanosnija kada ee i pleima kree.
Pesnik kae da dok je vidi kako to radi ni hodin mi zapis vie pomo nee!.

U treoj strofi, radnja zaustavljena zbog introspekcije ponovo se pokree.

Pesnik pozdravi Eminu, ili, kako on kae on joj nazva selam. Ali Emina se
pretvara da ga nije ni ula. Zahvatila je vodu i otila da zalijeva bau. Ovim
inom ona je pokazala svoju nadmo. Mogla je da manipulie situacijom i ini
kako joj je po volji. Ne interesuje je lirski subjekat i ona moe da to i pokae.
Kod pesnika je taj in jo vie uzburkao njegova oseanja i elju za lepom
Eminom. To se vidi u etvrtoj strofi u kojoj opisuje trenutak u kojem je
zaduvao vetar i donio mu miris Eminine kose, ispletene u guste pletenice. Od
mirisa zumbula po kojima joj mirie kosa, pesniku se krenu bururet u glavi!.

U petoj strofi nastavlja da se opisuje svoja oseanja. Vidimo da on Malo ne

posrnu od svega to se dogodilo. Pesnik daljnjim stihovima nastavlja da
izraava svoju bol zbog toga to se situacije nije razvila kako je on eleo.
Emina ga je odbila al meni ne doe lijepa Emina. Ne samo da ga je odbila,
nego mu je jasno dala do znanja da nema nikakve nade da e da se
predomisli.

Samo me je jednom pogledala mrko,

niti haje, alak, to za njome crko!

U poslednjim stihovima vidimo izraeno oajanje, razoarenje, ali i nekakav

bes to Emina ne primeuje koliko znai pesniku i koliku mu bol nanosi.

Pesma Emina u svojoj prvoj objavi u asopisu bila je neto dua od ove koju
tako dobro poznajemo, a koja je prvi puta objavljena u antievoj zbirci
pesama. Ova skraena Emina mnogo je umetniki bolja od prvotne.
Kraenjem su izbaene mnoge nepotrebne slike, koje su samo smanjivale
umetniki dojam i opu poruku pesme. Lepota izraza dola je do izraaja tek
ovom formom. Znaajno je i to da su stihovi prve objavljene Emine stajali u
jednoj celini. Tek ju je pri novoj obradi anti podelio na pet stihova i to
katrena. Svi stihovi u pesmi su dvanaesterci, to joj daje skladan ritam, koji
dodatno upotpunjuje prisutna rima. Rima je u cijeloj pesmi parna. Ova forma
ini pesmu izuzetno pevnom, pa nije ni udo to je lako opevana i pretvorena
u sevdalinku.

Beleke o autoru
Aleksa anti bio je znaajan pesnik srpskog podretla, roen i odrastao u
Mostaru, gdje je ivio gotovo celi ivot. Roen je 1868. godine u porodici
trgovaca. Zato se i on kolovao za trgovca i to u Ljubljani i Trstu. Nakon
zavrenih kola vratio se u rodni Mostar. Mostar je zatekao u pustoi nakon
hercegovakog ustanka koji je podignut protiv Austrije.

anti je poeo da radi u trgovini svog oca, gde je najvie itao knjige i neke
listove do kojih je mogao da doe. Tek je nakon nekoliko godina napokon
poeo i da pie. Ukljuio se i u knjievni, ali i drutveni rad u svojoj zajednici,
ime je poela i njegova knjievna karijera. Po uzoru na Vojislava Ilia i
Zmaja, pisao je pesme u kojima je ispoljavao svoje emocije, najee bol i
razoarenje, ali takoe i poeziju s nacionalno obojenim idejama, prikazujui
socijalno stanje srpskog naroda te narodni prkos protiv osvajaa. Sve to pisao
je iz neke osobne perspektive, ime su pesme ispadale izrazito rodoljubive.

anti je poeo da pie za novine i asopise. Bio je saradnik u asopisu

Golub, Bosanskoj vili, Javoru, Otadbini i drugima. Bio je i jedan od
prvih urednika Zore, pokrenute 1896. godine. 1888. godine osnovao je
Srpsko pevako drutvo Gusle, kako bi poeo da iri nacionalnu svest meu
svojim narodom.

1902. godine anti je nameravao da se preseli u enevu, ali ne mogavi

tamo izdrati, nakon tri nedelje vratio se u Mostar. Neko vreme iveo je u
Borcima kod Konjica, ali onda je 1913. godine bio proteran iz Mostara od
strane austrougarske vlasti. Bio je uhiivan i zatvaran, najee upravo zbog
sadraja svojih pesama.

1914. godine anti je posatao dopisni lan Srpske kraljevske akademije.

Za vreme ivota napisao je i objavio preko 800 pesama. Meu njima su

najpoznatije Emina, kasnije pretvorena u sevdalinku, kao i neke druge
antieve pesme, zatim Vee na koju, Ostajte ovdje, Moja otadbina, O
klasje moje, to te nema?, Pod krstom i mnoge druge.

anti je ve 1908. godine poeo da oboljeva, a od bolesti tuberkuloze je na

kraju i umro i to u rodnom Mostaru, 1924. godine.

Autor: V.B