SKIP TO CONTENT

BIOGRAFIJA

SPORTSKA NAUKA

ISHRANA & NUTRICIONIZAM

TRENERSKE USLUGE

KONTAKT
 Energetski sistemi organizma
Nikola Tesla je rekao ako eli da pronae tajne univerzuma, razmiljaj o energiji, frekvenciji i
vibraciji. Veliki um poput Teslinog svakako potvruje koliko je energija vana u naim ivotima
i u svetu oko nas. Enegija se ne moe stvoriti i ne moe da se uniti, ona prelazi iz jednog oblika
u drugi. Kada priamo ili polemiemo o energiji obino spominjemo danas nemam mnogo
energije ili moe se osetiti energija u ovoj sobi. Ali postavlja se pitanje ta je tano ta energija?
Gde dobijamo tu energiju koja nas pokree? Kako je koristimo? Kako dobijamo vie energije? ta
kontrolie nae kretanje?

Albert Ajntajn, na vrhuncu svoje mudrosti otkriva da je ukupna energija objekta jednaka masi tog
objekta pomnoena sa kvadratom brzine svetlosti. Njegova formula za atomsku energiju, E=mc2 je
postala najznaajnija i najprepoznatljivija matematika i fizika formula na svetu. Iz jednakosti je
oigledno da bilo kakva promena energije objekta uzrokuje promenu mase objekta. Ta promena
energije moe da se ispolji u vie razliitih formi, ukljuujui mehanikoj, termalnoj,
elektromagentskoj, hemijskoj, elektrinoj ili nuklearnoj.
Energija je svuda oko nas. Svetlost u naim domovima, mikrotalasna penica, telefon, Sunce, svi
oni prenose energiju iz jednog oblika u drugi. Iako je solarna energija koja zagreva Zemlju prilino
razliita od one koja je potrebna za npr. pomeranje kamena uzbrdo. Kao to je izdvojeno na
poetku, energija po prvom zakonu termodinake ne moe biti kreirana, niti unitena. Samo se
menja iz oblika u oblik kada prelazi iz jednog stanja u drugo. Jasno razumevanje energetskih
sistema ini osnovu studija itavog spektra sportskih nauka i osnovu studija svih efekata koju
sportska aktivnost ima na oveka i njegov organizam. Bioenergetika, ili studija protoka energije
kroz ivotne sisteme je obino prvo poglavlje u svim kvalitetnim radovima na temu sportske
fiziologije. Postoje tri osnovna energetska sistema koji su fosfageni sistem, glikoliza i aerobni
sistem. Za potpuno razumevanje treba ispitati i meusobnu interakciju i njihovu relevatnost i
povezanost sa fizikom aktivnou, i analizirati ta najnovija istraivanja pokazuju na ovu temu.
Adenozin trifosfat ATP
Energija je neophodna za sve tipove procesa koji se deavaju u naem telu, ukljuujui rast i razvoj,
obnovu, transportaciju raznih supstanci na elijskom nivou i naravno kontrakciju miia. Ovaj
poslednji segment je kljuan za naunika u sportskoj medicini ili fiziologiji sporta, i istraivai su
najvie zainteresovani za razvoj problematike koji se vezuje za kontrakciju miia kada se pria o
energetskim sistemima kod oveka.

ATP formula
Nebitno da li se radi o maratonskom tranju, ili o jednom eksplozivnom pokretu ili skoku, miii
su pokrenuti jednim i samo jednim elementom, a to je ATP ili adenozin trifosfat. Meutim telo
skladiti samo malu koliinu ove energetske valute u elijama i ona je prisutna samo da
potpomogne nekoliko napornih aktivnosti. Tako da telo mora da zameni i resintetie ATP, i taj
proces stalno traje. Razumevanje kako telo funkcionie kada se trai odgovor na ovo pitanje je
klju u razumevanju energetskih sistema.

ATP molekul se sastoji od adenozina i tri grupe inorganskog fosfata. Kada je molekul ATP
kombinovan sa vodom u procesu zvanom hidroliza poslednja fosfatna grupa se razdvaja i oslobaa
energiju u tom procesu. Molekul adenozin trifosfata tada postaje adenozin difosfat ili ADP. Da bi
se nadoknadile limitirane zalihe ATP, hemijske reakcije dodaju grupu fosfata nazad ka ADP
(adenozin difosfatu) da bi se opet kreirao adenozin trifosfat tj molekul sa tri fosfatne grupe. Ovaj
bitan proces se naziva fosforilacija. Ukoliko se fosforilacija odvija uz prisustvo kiseonika onda se
radi o aerobnoj fosforilaciji ili oksidativnoj fosforilaciji. I suprotno, ukoliko se odvija u
anaerobnim uslovima bez prisustva kiseonika onda se radi o anaerbnom metabolizmu.

ATP moe biti proizveden u raznim elijskim procesima, ali najee u mitohondrijima
oksidativne fosforilacije pod katalitikim uticajem ATP sinteze ili u sluaju biljaka u
hloroplastima, fotosintezom. Glavno gorivo za sintezu ATP-a su glukoza i masne kiseline. Prvo se
glukoza razdvoji u piruvat i citozol. Dva molekula ATP-a se generiu iz svakog molekula glukoze.
Zavrne etape u sintezi ATP-a se odvijaju u mitohondriji, i mogu da generisati do 36 ATP. Ukupna
koliina ATP-a u ljudskom telu iznosi oko 0,1 mola. Energija koju koriste ljudske elije zahteva
hidrolizu 200 do 300 molova ATP-a dnevno. Ovo znai da se svaki molekul ATP-a reciklira 2000
do 3000 puta svakog dana. ATP ne moe biti uskladiten, pa stoga njegova potronja mora da sledi
ubrzo nakon sinteze. Reakcija ADP sa GTP:
ADP + GTP ATP + GDP

Postoji ideja da se koristi ATP kao energetski izvor u nanotehnologiji i implatantima. Vetaki
pejsmejkeri bi mogli postati nezavisni od baterija ukoliko primenjena medicina razradi ovu
pretpostavku.

Energetski izvori koji zamenjuju ATP

Navedeno je da se ATP nalazi u veoma ogranienim i limitiran koliinama u miiima i da se
zalihe veoma brzo potroe. Zbog toga je telo u sposobnosti da koristi i druge razliite izvore
energije. Nekoliko razliitih izvora energije ili supstrata su dostupni telu za sagorevanje i za pomo
u novoj proizvodnji i reporodukciji ATP-a. Kao najvanije moemo izdvojiti kreatin fosfat ili CP
(od rei Creatine Phosphate), a potom masti, ugljene hidrate i proteine.
 Slikovit prikaz funkcije CP-a i ATP-a
Kreatin fosfat (CP)
Kreatin fosfat je dostupan elijama i veoma brzo uestvuje u proizvodnji ATP-a. Postoji u
limitiranim koncentracijama, isto kao i adenozin trifosfat. Izraunato je da postoji oko 100 g ATP-
a i oko 120 g CP-a u telu, najvie u miiima. Zajedno, ATP i CP su nazvani visoko energetski
fosfageni. Koliina kreatin fosfata u organizmu je dovolja za nekih dvadesetak sekundi
maksimalnih kontrakcija, to je vie nego samo par sekundi ATP-a ali i je dalje nedovoljno za vie
energetske potrebe.

Masti
Ostali suprati koji mogu pomoi telu u produkciji ATP-a su svakako masti, ugljeni hidrati i
proteini. Masti su komplesni molekuli, sainjeni od masnih kiselina i glicerola. Telo ih treba za
rast, energiju kao i za mnoge druge funkcije, jer pre svega masti su jedna od osnovih komponenti
svake ive elije. Telo koristi masti i za sintezu hormona kao i ostalih supstanci potrebnih za
ljudske aktivnosti. Masti su najsporiji izvor energije, ali energetski najefikasnija forma hrane.
Jedan gram masti sadri 9 Kcal, to je za raliku od UH i proteina koji sadre 4 Kcal u 1 gramu vie
nego duplo vea koliina energije.

Masti delimo na monozasiene, poli zasiene i

zasiene, na masne kiseline Omega 3 i Omega 6, kao i na trans masti koje nastaju
hidrogenizacijom i prenjem odnosno menjanjem strukture prirodnog oblika masti. Trans masti su
loe. Masti ivotinjskog porekla su veinom zasiene, dok su biljnog poli i mono zasiene
(izuzetak su kokosovo i palmino ulje koje su zasiene). Esencijalne masne kiseline i masti su od
neizmernog znaaja. One osim to daju energiju organizmu neophodne su za normalno
funkcionisanje organizma svih ivih elija.
Ugljeni hidrati
Nasuprot mastima, ugljeni hidrati nisu skladiteni u perifernim depozitima tela. Ugljeni hidrati se
nalaze u miiima i jetri, tj njihova konverzija u formi glikogena. Glikogen moe biti koriem da
formira ATP i u jetri moe biti konvertovan u glukozu i dalje transportovan do miia putem krvi.
Iscrpni treninzi mogu u potpunosti da isprazne depoe UH u miiima i jetri, kao i restrikcija
njihovog unosa u ishrani. Ugljeni hidrati bre oslobaaju energiju od masti.

Ugljene hidrate delimo na proste: varijacije eera, kao to su glukoza i saharoza spadaju u proste
ugljene hidrate. Oni su mali molekuli, tako da se vrlo lako mogu razloiti stoga ih telo vrlo brzo
moe absorbovati i iskoristiti kao energiju. Oni brzo poveavaju nivoe glukoze u krvi, energija
naglo raste, ali mnogo znaajnije naglo i opada. Sloene su sastavljeni od dugih lanaca prostih
UH, stoga je i mnogo vie vremena potrebno za njihovu razgradnju, I dui je vremenski period
njihovog omoguavanja/priliva energije. Samim tim to su sporije absorbovani od prostih, manje
su i anse da preu u masne naslage. Oni imaju sporiji uticaj na poveanje glukoze u krvi.

Molekul proteina
Proteini
Sainjeni su od amino kiselina, odnosno proteini predstavljaju kompleksne lance razliitih duina
i razliitih kombinacija amino kiselina. Kao i kod kompleksnih UH, telu je potrebno due vreme
za razlaganje, stoga proteini obezbeuju energiju telu dui vremenski period, svakako dui nego
ugljeni hidrati. Protein se koristi kao izvor energije, posebno u dugotrajnijim aktivnosti kada se
istroe prvobitni izvori energije ugljeni hidrati. Da bi se protein iskoristio kao energija on mora
prvo biti razloen na aminokiseline, a potom konvertovan u glukozu. Kao i sa masti, proteini ne
mogu obezbeivati energiju u istoj meri tj istom brzinom kao i ugljeni hidrati. I ta brzina je
odreena razliitim faktorima. Na primer ako je raspoloivo manje energetskih izvora u veim
koliinama, telo e prvenstveno njih troiti. Postoji 20 amino kiselina, od kojih 9 telo ne moe da
sintetie, to su esencijalne amino kiseline. Ostale spadaju u grupu ne esencijalnih.

Osnovni energetsi sistemi

 Energetski sistem u funkciji fizike aktivnosti
Postoje tri razliita energetska sistema kod kojih je produkcija ATP-a mogua. Razliiti faktori
odluuju koji od sistema e biti pokrenut, a jedni od odluujuih faktora su svakako intezitet
treninga, trke, takmienja, utakmice, mea

Fosfageni sistem (ATP-CP sistem)

ATP i kreatin fosfat (ili fosfokreatin CP) ine fosfageni sistem. Kreatin fosfat je razloen i
oslobaa fosfate i energiju, koja je koritena za ponovnu produkciju ATP-a. Taj ATP je ponovno
napravljen tako to se dodaje fosfat ADP-u (adenozin difosfat) u procesu fosforilacije. Enzim
koji kontrolie ragradnju kreatin fosfata naziva se kreatin kinaza.
Fosfageni sistem funkcionie u prisustvu ili bez prisustva kiseonika, ali poto nije zavistan od
kiseonika u literaturi se navodi da je sistem anaerobni. Tokom prvih 5 sekundi vebanja, nevezano
za intezitet istog, iskljuivo se koristi ATP-CP sistem. Koncentracije ATP-a traju svega nekoliko
sekundi, gde CP potpomae jo nekih dodatnih 5 do 8 sekundi. Kombinovano, ATP-PC se moe
odrati od 3 do 15 sekundi i upravo u tom periodu je najvei potencijal u ispoljivanju maksimalne
snage. Nakon perioda gde je iskoriena zaliha fosfagenog sistema, telo mora da nastavi da koristi
ostale sisteme tj. da trai druge izvore energije.

Glikoliza
Glikoliza je predominantan energetski sistem koji se koristi za maksimalne napore u trajanju od
30 sekundi do 2 minuta, i to je drugi najbri nain da se resintetie ATP. Tokom glikolize, ugljeni
hidrati u formi glukoze (eera) ili glikogena u miiima (forma glukoze ali u rezervi) se razlau
razliitim hemijskim reakcijama da bi formirali piruvate. Glikogen je prvo razloen u glukozu
procesom glikogineze. Za svaki molekul glukoze koji je razloen na piruvat tokom glikolize, dva
molekula iskoristivog ATP-a su proizvedeni. Tako da je veoma malo energije proizvedeno na ovaj
nain ali benefit je ta to se energija dobija veoma brzo. Kada je piruvat formiran, on ima dve
subdine: konverzija do laktata ili konverzija do metabolikog molekula po nazivu acetil-
koenzim A (acetil-CoA), koji dolazi do mitohondrija radi oksidacije i produkcije ATP-a.
Konverzija do laktata se deava kada je potreba za kiseonikom vea od one koja moe da se
omogui (tokom anaerobne aktivnosti). I obrnuto, kada je dovoljno kiseonika na raspolaganju za
miine potrebe (tokom aerobne aktivnosti), piruvat (preko acetil-koenzima A) dolazi do
mitohondrija i odvija se aerobni metabolizam. Kada kiseonik nije dostavljen onoliko brzo koliko
je neophodno za potrebe miia (anerobna glikoliza), dolazi do poveanja hidrogen jona koji
uzrokuju smanjenje pH vrednosti (kiselosti), i tada dolazi do acidoze, i ostalih metabolita kao to
su ADP, P1 i kalijum (potasijum) joni. Acidoza i akumulacija ostalih metabolita uzrokuju razliite
probleme u miiima, kao to je inhibicija specifinih enzima koji su deo metabolizma miine
kontrakcije, inhibicije i luenja kalcijuma (koji je osnovni element i prekida za miinu
kontrakciju) od njegovih rezervi do miia, i inteferenciju sa miinim elektrinim
punjenjem. Kao rezultat svih ovih promena, mii gubi sposobnost da se kontrakuje efikasno i
miina snaga pada kao i intezitet aktivnosti.
Aerobni sistem
Ljudi su evoluirali kroz aerobne aktivnosti, i zbog toga nije iznenaenje da je aerobni sistem, koji
je zavistan od kiseonika kao to i naziv govori, najkompleksniji od sva tri energetska sistema.
Metabolike reakcije koje se odigravaju u prisustvu kiseonika su zaslune za najvei deo elijske
energije koje telo proizvodi. Meutim, aerobni metabolizam je najsporiji nain za resintezu ATP-
a. Kiseonik, kao patrijarh metabolizma, zna da je vredno ekati i kontrolisati sudbinu aktivnosti
i odravanje ivota. Ja sam kiseonik i ja mogu da ti dam mnogo ATP-a, ali mora da bude
strpljiv, slikovito se moe opisati razgovor izmeu kiseonika i miia. Aerobni sistem, koji
ukljuuje Krebsov ciklus (koji nazivamo jo i ciklus limunske kiseline ili TCA ciklus) i lanac
transporta elektrona koristi glukozu iz krvi, glikogena i masti kao gorivo za resintezu ATP-a u
mitohondrijama u miinim elijama. Zbog lokacije tj. povezanosti sa mitohondrijama, aerobni
sistem nazivamo i mitohondrijski disanje.

Krebsov ciklus
Prilikom korienja ugljenih hidrata, glukoza i glikogen se prvo metaboliu glikolizom, gde je
rezultat piruvat u formi acetil-koenzima A, koji ulazi u Krebsov ciklus. Elektroni proizvedeni u
Krebsovom ciklusu su potom transportovani lancem transporta elektrona, gde su proizvedeni ATP
i voda. Taj proces je poznat kao oksidativna fosforilacija. Kompletna oksidacija glukoze preko
glikolize, Krebsovog ciklusa i lanca transporta elektrona proizvodi 36 molekula ATP-a za svaki
razloen molekul glukoze. U stvarnosti, proizvede se 38 molekula ali se aktivnim transportom 2
iskoriste za prenos 2 molekula NADH proizvedenih putem glikolize iz citoplazme kroz membranu
mitohondrija. Tako da aerobni sistem proizvodi 18 puta vie ATP-a (36:2) nego anaerobna
glikoliza.

Masti, koje su skladitene u obliku triglicerida u adipoznom tkivu ispod koe i uz skeletne miie
(intramuskularni trigliceridi), su drugo veoma bitno gorivo za aerobni sistem, i to je najvei
rezervoar energije u telu. Kada se koristi mast, trigliceridi su prvo razloeni na 3 slobodne masne
kiseline i glicerol (procesom lipolize). Slobodne masne kiseline, koje su sastavljene od dugakog
lanca atoma ugljenika, su transportovani do mitohondrija miia, gde atomi ugljenika proizvode
acetil-koenzim A procesom beta-oksidacije. Nakon formacije acetil-koenzima A, metabolizam
masti je identian metabolizmu ugljenih hidrata, gde acetil-koenzim A ulazi u Krebsov ciklus i
elektroni su transportovani lancem transporta elektrona da bi formirali ATP i vodu. Oksidacija
slobodnih masnih kiselina proizvodi mnogo vie molekula ATP nego oksidacija glukoze ili
glikogena. Na primer, oksidacija slobodnih masnih kiselina palmitate pravi ak 129 molekula
ATP. Zbog toga nije udno to se moe provesti mnogo vie vremena u aerobnoj nego anaerobnoj
aktivnosti.
Karakteristike energetski sistema
Nakon detaljnog objanjena principa na kojima funkcioniu razliiti energetski sistemi koji se
odigravaju kod oveka, moe se izvui zakljuak i prosto i slikovito predstaviti osnove svakog
sistema pojedinano, i opisati potenciju (snagu), kapacitet i gorivo koje se koristi.

Karakteristike energetskih sistema

Uz prethodno navedene injenice u vezi svakog sistema pojedinano, veoma lako moe da se
opite specifina aktivnost koja je posebna za svaki energetski sistem. U kreiranju trenanih
ciklusa i periodizacije od esencijalne je vanosti znati cilj i efekat svakog pojedinanog treninga,
a to podrazumeva i saznjanje koji energetski sistem je dominantan prilikom odreene fizike
aktivnosti tj. tog specifinog treninga.

Primeri treninga koji stimuluu odreeni energetski sistem

Fosfageni sistem
 Produkcija energije u zavisnosti od trajanja aktivnosti
Efikasan nain treninga u ovom sistemu su krai, intenzivni napori.

2 serije po 3 ponavljanja od 10 sekundi, submaksimalno tranje, sa 3 minuta aktivnog oporavka

(etnje ili laganog tranja)
3 serije po 8 ponavljanja od 5 sekundi, maksimalno tranje ili plivanje, sa 2 minuta aktivnog
oporvka
3 serije po 6 izbaaja tega (ben) sa pauzom od 3 do 5 minuta
Glikoliza
Ovaj sistem se trenira treningom koji se sastoji od jakih intervala u duini od 30 do 120 sekundi.
Obino se koristi odnos 1:2 kada su u pitanju interval i pauza izmeu intervala.

12 ponavljna od 40 sekundi u Z5 (zona anaerobne izdrljivosti), nebitno koja aktivnost je u

pitanju, gde se na svaka 2 minuta kree u novi interval tj. gde je pauza 1:20 min
6 ponavljanja od 400 metara na stazi za tranje, via Z4 (zona laktatnog praga) do Z5 sa 2:30
minuta pauze
Aerobni sistem
Aerobni sistem podrazumeva dugotrajnije aktivnosti gde preovladava trening izdrljivosti uz
manji intezitet. Naravno i ovde se mogu inkorporirati jai intervali.

Nakon dueg zagrevanja, tempo interval u trajanju od 1 h u vioj Z3 (zona intenzivne

izdrljivosti), gde se obraa panja da aktivnost bude iskljuivo ispod laktatnog praga
4 puta po 20 minuta u vioj Z3 sa 5 minuta aktivnog oporavka (biciklistiki trening)
Literatura
1. Mr Otto Barak, Mr Miodrag Drapin (2006): Praktikum iz fiziologije, Novi Sad, DIF.
2. Dr Franja Fratri (2008): Teorija i metodika sportskog treninga, Novi Sad, PZS.
3. Nikola Gruji (2004): Fiziologija sporta, Novi Sad, DIF.
4. http://www.ideafit.com Tri metabolika energetska sistema
5. http://www.sport-fitness-advisor.com Energetski sistemi
6. http://sh.wikipedia.org Adenozin trifosfat
7. http://hr.wikipedia.org Krebsov ciklus
 Ognjen Stojanovi | 31. januar 2015.

Napomena: lanak je dozvoljeno objaviti na drugim mestima uz vidljivo navoenje izvora i

linka.

TRENUTNA PREPORUKA ZA ITANJE

Supergeni | D. opra & R.

Tanzi
TRENERSKE USLUGE COACHING

AKTUELNOSTI SA TRKA I TRENINGA

2017 Ognjen Stojanovi. Sva prava zadrana.