Megatrend univerzitet

Fakultet za meunarodnu ekonomiju i finansije, Beograd

MAKROREGION ANGLOAMERIKA
seminarski rad

PREDMET: Ekonomska geografija

Studenti: Mentor:

Beograd, april, 2016.

SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 2

1. ANGLOAMERIKA .................................................................................................................... 3

1.1 EKONOMSKE ODLIKE ANGLOAMERIKE .................................................................... 4

2. SJEDINJENE AMERIKE DRAVE ....................................................................................... 5

2.1 PRIVREDA SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA ........................................................ 5

2.2 ENERGETIKA SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA .................................................. 6

2.3 AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA SJEDNINJENIH AMERIKIH DRAVA ................. 7

3. KANADA ................................................................................................................................... 8

3.1 PRIVREDA KANADE ......................................................................................................... 9

3.2 MINERALNI POTENCIJAL KANADE ........................................................................... 11

3.3 ENERGETSKI POTENCIJAL KANADE ......................................................................... 12

ZAKLJUAK ............................................................................................................................... 14

LITERATURA ............................................................................................................................. 15

1
UVOD

Angloamerika zauzima severni deo amerikog kontinenta. Nalazi se izmeu Atlanskog okeana
na istoku i Tihog okeana na zapadu. Od lednikog otoka na severu do tropskih otoka na
karipskom jugu Amerike. Atlanski okean deli je od Evrope,a Pacifik od Japana i Kine. Duge
obale imaju dobru razuenost sa brojnim otocima poluotocima na severu i istoku.

Angloamerika se deli na dve drave Sjedinjene Amerike Drave i Kanadu. Starosedeoci

Amerike su Indijanci, Inuiti (Eskimi) i Aleuti. Prvi evropski narodi koji su se naselili na prostoru
Angloamerike bili su panci, Englezi i Francuzi.

Angloamerika je termin koji se koristi za oznaavanje onih delova Amerike u kojima je glavni
govorni jezik engleski, a protestantizam je dominantna konfesija, radi znaajnih istorijskih,
lingvistikih i kulturnih veza sa Engleskom, tj. Britanskim ostrvima. Termin Angloamerika se
koristi kao suprotnost terminu Latinska Amerika, u kojoj prevladavaju romanski jezici
panski i portugalski, a dominantna konfesija je katolicizam.

Za izdvajanje Angloamerike kao posebne geografske megaregije temeljni kriterijum su

drutvenogeografska obeleja prema kojima se taj prostor razlikuje od ostatka Amerike.

U radu e prvenstveno biti predstavljena Angloamerika i njene ekonomske odlike.

Potom e biti rei o Sjedinjenim Amerikim Dravama, privredi Sjedinjenih Amerikih Drava,
energetici Sjedinjenih Amerikih Drava i automobilskoj industriji Sjedninjenih Amerikih
Drava.

Sledei deo rada govori o Kanadi, privredi Kanade, mineralnom potencijalu i energetskom
potencijalu.

2
1. ANGLOAMERIKA

Angloamerika iskljuivo obuhvata Sjedinjene Amerike Drave i Kanadu, tj. zemlje koje tvore
severni deo Severne Amerike. Belize, Panama, Gvajana (ili Gvajane), Jamajka i nekoliko
karipskih drava se ponekad ubrajaju u ire znaenje Angloamerike, iako su geografski blie, ili
u Junoj Americi. Kada se govori o toj iroj grupi drava ponekad se koristi termin Anglofonska
Amerika.

Slika 1. Angloamerika

SAD i Kanada su prostrane, ekonomski razvijene i snane samostalne drave. Angloameriku

faktiki ine SAD i Kanada, poto je Grendland (najvee ostrvo na svetu, 2 175 600 km2) skoro
u celini pod stalnim ledom. Kanadi pripada severni, a SAD juni deo Angloamerike, Kanada (9
970 610 km2), a SAD (288 000 000 stan.) imaju vie stanovnika od Kanade ( 31 400 000
stanovnika 2001).1

1
abi, D., Severna Amerika, Geografski fakultet, Beograd, 2008, str. 22.

3
Prosena gustina naseljenosti SAD i Kanade je mala-iznosi 17 stan./km2. Zato su one i dalje
poznate kao useljenike zemlje.

1.1 EKONOMSKE ODLIKE ANGLOAMERIKE

Angloamerika raspolae raznovrsnim i vrlo velikim zalihama prirodnih izvora. Meutim, u ovom
pogledu postoji razlika izmeu Kanade i SAD. Kanada je jako bogata drvetom, vodnim snagama
i brojnim metalnim rudama. Po zalihama i po proizvodnji azbesta i kalaja prva je u svetu. Ona je
u srazmeri sa brojem stanovnika, orva drava u svetu po ukupnoj vrednosti prirodnog bogatstva.
Kanada spada meu prve drave u svetu po izvozu sirovina i polupreraevina mineralnoh i
organskoh porekla.

SAD su vrlo bogate mineralnim i agrarnim sirovinama. Ova zemlja raspolae velikim zalihama
uglja, nafte, zemnog gasa, te rudama gvoa, olova, cinka, molibdena i urana. Velike su zalihe
fosfata i sumpora. Uprkos ovome, SAD uvoze skoro sve vrste sirovina mineralnog porekla.
Spadaju meu najvee uvoznike sirovina u svetu. Razlog je: postojanje veoma razvijene
preraivake industrije.

Bogatstvu Angloamerike doprinela su velika kapitalistika preduzea-kompanije, koje su postale

vlasnici rudnika, uma, plantaa i fabrika u drugim delovima sveta.

Kanadska privreda je u velikoj meri sastavni deo privrede SAD. Ameriki kapital skoro u celini
kontrolie kanadsku industriju automobila, nafte i gume, a u visokom postotku (preko 50%)
rudarstvo, proizvodnju poljoprivrednih maina, papira i jo nekih artikala.2

Industrija Angloamerike je po obimu i strukturi proizvodnje vodea u svetu. Industrijsko trite

Angloamerike najvanije je u svetu. Odlike amerike i kanadske industrije su visok stepen
automatizacije i specijalizacije, serijska proizvodnja, neprekidna izmena tehnologije, orijentacija
na mainsku, elektronsku i petrohemijsku industriju, velika koncentracija industrije kao
finansijska tako i geografska.

2
abi, D., Severna Amerika, Geografski fakultet, Beograd, 2008, str. 25.

4
Vei deo industrije SAD i Kanade koncetrisan je na severoistoku SAD i jugoistoku Kanade i oko
Velikih jezera. Pronalazak novih izvora nafte i gasa u primorju Meksikog zaliva i u Kaliforniji
uticao je na formiranje novih industrijskih rejona u Teksasu i Kaliforniji.

2. SJEDINJENE AMERIKE DRAVE

Sjedinjene Amerike Drave su povrinom etvrta najvea drava na svetu, nakon Rusije,
Kanade i Kine sa ukupnom povrinom od 9.631.418 km. Sa ovako ogromnom teritorijom,
geografija Sjedinjenih Amerikih Drava u velikoj meri varira od jednog podruja do drugog.
Planinski lanci Apalai i Stenovite planine su dva glavna planinska masiva na teritoriji
Sjedinjenih Drava. Stenovite planine su vie i nalaze se na zapadu, dok se nii Apalai nalaze
na istoku zemlje.3

2.1 PRIVREDA SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA

Sjedinjene Amerike Drave su privredno najjaa zemlja u svetu. Procene 2014. godine govore
da je vrednost amerike ekonomije 17.528 milijardi dolara, te 53.101 amerikih dolara po glavi
stanovnika. SAD su takoe drava sa najveom prosenom platom u svetu.4

Privreda se odvija po kapitalistikom sistemu, ali postoje i socijalni programi, kao to su

Mediker, Medikejd i Soal sekjuriti. Ovi programi nisu jednako sveobuhvatni u poreenju
sa slinim programima u veini drugih privredno razvijenih drava.

Valuta Sjedinjenih Amerikih Drava je ameriki dolar koji takoe slui kao valuta u nekim
drugim zemljama sveta, poput Ekvadora. Amerika valuta je nazastupljenija valuta meu
deviznim rezervama u svetu, te valuta sa najveim udelom u svetskoj ekonomiji. Deonike berze
Sjedinjenih Amerikih Drava su vani pokazitelji stanja svetske privrede.

Najvei trgovinski partner Sjedinjenih Drava je Kanada. Ostali meunarodni partneri su

Meksiko, Evropska unija, Japan, Indija i Juna Koreja. Trgovina sa Kinom je takoe vrlo
znaajna.

Sjedinjene Drave su drugo najpopularnije odredite svetskih turista, odmah nakon Francuske.

3
Aranelovi, M., Gligorijevi, ., Nacionalna ekonomija, PETROGRAF, Ni, 2008, str. 114.
4
Aranelovi, M., Gligorijevi, ., Nacionalna ekonomija, PETROGRAF, Ni, 2008, str. 116.

5
2.2 ENERGETIKA SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA

U Sjedinjenim Dravama nafta predstavlja glavni izvor energije i kljuni je pokreta privrednog
rasta. Naftom se obezbeuje oko 40% dravnih energetskih potreba mnogo vie nego iz bilo
kog drugog izvora. Veina analitiara veruje da e nafta jo dugo biti najvaniji izvor energije u
dravi, jer su ostali izvori energije preoskudni (prirodni gas, hidroenergija), preskupi (vetar,
solarna energija) ili suvie tetni, jer izazivaju propratne efekte (ugljen-dioksid u sluaju uglja,
radioaktivni otpad u sluaju nuklearne energije). Nafta e verovatno i u doglednoj budunosti
ostati primarni izvor goriva za ameriko drutvo i sisteme industrije i transporta. U stvari,
Ministarstvo energetike SAD predvia da e nafta 2025. godine initi otprilike 41% ukupne
amerike energetske potranje, kao i danas.5

Sjedinjene Drave bile su prva drava na svetu koja je na iroj osnovi razvila naftnu industriju
poduhvat koji je zapoeo 1859. godine, kada su prvi preduzetnici pronali naftu u Tutsvilu
(Tutsvill), u Pensilvaniji. Ta je industrija odigrala glavnu ulogu u odravanju privrednog rasta
Sjedinjenih Drava u proteklih 148 godina. Obilna domaa proizvodnja naf- te omoguila je
nastanak prvih amerikih velikih multinacionalnih korporacija, koje su stvorile veinu bogatstva
Sjedinjenih Drava i tokom prolog veka upoljavale veliki broj radnika. Gotovo je nemogue
zabeleiti sve naine na koje je nafta doprinela pulsiranju amerike privrede. Najvei deo (68%)
nafte u SAD koristi se za transport, a nafta zadovoljava 96% potreba transporta.6

Ta dominacija nafte u sektoru transporta je rezultat je njene relativno niske cene u prolosti, a
poto ima visoku energetsku vrednost i gustinu, podesna je za lako skladitenje i transport.
Upravo je zavisnost sistema transporta od tenog goriva ono to ini naftu tako znaajnom za
ekonomiju SAD. Do Drugog svetskog rata SAD su bile vodei svetski proizvoa nafte, bez
problema udovoljavajui vlastitim potrebama i esto proizvodei viak za izvoz.

Na primer, za vreme Drugog svetskog rata Sjedinjene Drave mogle su sa domaih polja crpeti
dovoljno nafte da udovolje ogromnim zahtevima svojih snaga i snaga saveznika. Sa amerikih
izvora obezbeeno je est sedmina barela nafte koju su tokom rata potroile saveznike snage.
Premda su Sjedinjene Drave tada bile vodei svetski proizvoa nafte, predsednik Ruzvelt i

5
Aranelovi, M., Gligorijevi, ., Nacionalna ekonomija, PETROGRAF, Ni, 2008, str. 119.
6
Aranelovi, M., Gligorijevi, ., Nacionalna ekonomija, PETROGRAF, Ni, 2008, str. 125.

6
njegovi savetnici strahovali su da e sve vea ratna proizvodnja naglo istroiti domae rezerve,
ubrzati oslanjanje na uvoz i, dugorono, ugroziti bezbednost i dobrobit drave. Da bi podmirile
sve vee potrebe za energijom, krajem etrdeset godina Sjedinjene Drave poele su da se
oslanjaju na inostranu naftu, pa se udeo uvoza neprestano poveavao.

Tokom pedeset godina, inostrana nafta inila je 10% ukupne amerike potronje; ezdesetih
18%, a sedamdesetih otprilike dva puta toliko. Neko vreme beleio se i rast domae proizvodnje,
ime se u odreenoj meri ublaavao ekonomski uinak poveanog uvoza energije.7

2.3 AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA SJEDNINJENIH AMERIKIH DRAVA

Meu najvee prizvoae automobila na svetu svrstavaju se tri amerike kompanija: Ford,
General Motors i Krajsler.

Ford modele automobila proizvodi istoimena amerika kompanija Ford Motor Company,
osnovana 1903. godine, od strane Henrija Forda, u gradu Detroit u amerikoj dravi Miigen.
Kompanija proizvodi putniki i komercijalni program, kao i automobilske delove. Fordov
koncern danas je trei najvei svetski proizvoa automobila. Kompanija zapoljava oko
350.000 ljudi. Ford je izuzetno uspean brend u svim oblastima motosporta. U Formuli 1 u
partnerstvu Ford-Cosworth apsolutno je na prvom mestu po broju osvojenih Velikih nagrada i
ampionata. Sedite Forda nalazi se u Diebornu (SAD), a automobili se proizvode, pored SAD-a,
i u evropskim zemljama.8

General Motors (engl. General Motors, GM) je ameriki proizvoa automobila sa seditem u
Detroitu. Koncern je osnovan 1908, a ve iste godine stekao je vlasnitvo nad markama Bjuik i
Oldsmobil. General Motors je danas najvei svetski proizvoa motornih vozila, a 2002. godine
15% svih automobila iprodatih irom svijeta nosilo je znak nekog od proizvoaa pod okriljem
koncerna. General Motorsova vozila danas se proizvode u 30 saveznih drava SAD-a i 32 drave
irom sveta, a koncern zapoljava 340.000 ljudi.9

7
Aranelovi, M., Gligorijevi, ., Nacionalna ekonomija, PETROGRAF, Ni, 2008, str. 131.
8
Automobilska industrija, https://www.motorna-vozila.com, 28.4.2016.
9
Automobilska industrija, https://www.motorna-vozila.com, 28.4.2016.

7
Proizvoai automobila koji su deo GM koncerna:10

Opel,
evrolet,
Bjuik,
Kadilak,
GMC,
SAB automobili,
Voksol.

Krajsler (engl. Chrysler) je ameriki proizvoa automobila i robna marka Krajsler grupacije, sa
seditem u Obern Hilsu, u dravi Miigen. Kompaniju je osnovao Valter Krajsler 1925. godine.
Od 2014. godine je u sastavu multinacionalne kompanije Fijat Krajsler Automobili. Krajsler
grupacija prodaje vozila irom sveta pod brendovima Krajsler, Dod, Dip i Ram kamioni.
Poseduje i kompaniju Mopar koja se bavi proizvodnjom delova i opreme i SRT (Street and
Racing Technology) kompaniju koja proizvodi automobile visokih performansi brendova unutar
grupacije.11

Krajsler grupa je 2012. godine bila trei proizvoa automobila u Sjedinjenim Amerikim
Dravama sa 2,3 miliona jedinica, nakon Deneral motorsa i Forda, a jedanaesti u svetu, odnosno
sedmi sa Fijatom (oko 4,4 miliona vozila).12

3. KANADA

Kanada (engl. Canada, franc. Canada) je drava u Severnoj Americi koja se nalazi severno i
istono od Sjedinjenih Amerikih Drava. Na zapadu Kanade se nalazi Tihi okean, na severu
Severni ledeni okean, a na istoku Atlantski okean. Kanada je sa povrinom od 9.984.670 km
druga po veliini drava u svetu, posle Rusije. Glavni grad Kanade je Otava, a najvei grad je

10
Automobilska industrija, https://www.motorna-vozila.com, 28.4.2016.
11
Automobilska industrija, https://www.motorna-vozila.com, 28.4.2016.
12
Automobilska industrija, https://www.motorna-vozila.com, 28.4.2016.

8
Toronto. Ostali vei gradovi su Montreal, Edmonton, Kalgari, Kvebek, Vankuver i Vinipeg. Broj
stanovnika Kanade prema proceni iz 2009. iznosi 33.774.000.13

Teritoriju dananje Kanade su, pre dolaska Evropljana, ve nekoliko hiljada godina naseljavala
brojna domorodaka plemena. Poevi od kraja 15. veka, britanske i francuske ekspedicije su
istraile i naselile atlantsku obalu Kanade. Posle Sedmogodinjeg rata, Francuska je 1763.
godine, morala predati sve svoje kolonije u Severnoj Americi Velikoj Britaniji. Godine 1867.
ujedinjenjem tri britanske severnoamerike kolonije u federalni dominion od etiri provincije
osnovana je Kanada. Ovim je zapoelo pridruivanje provincija i teritorija i proces poveavanja
autonomije od Ujedinjenog Kraljevstva. Ova iroka autonomija je proirena Vestminsterskim
statutom 1931, a kulminirala je Aktom o Kanadi 1982, kojim su prekinute sve zakonske
zavisnosti od Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva.14

Danas je Kanada federacija koja se sastoji od deset provincija i tri teritorije. Prema dravnom
ureenju je parlamentarna demokratija i ustavna monarhija sa kraljicom Elizabetom II kao
vrhovnim suverenom. Dvojezina je drava, gde su osim na federalnom nivou, engleski i
francuski jezik zvanini i u provinciji Nju Bransvik. Takoe, ekonomski je jedna od
najrazvijenijih drava sveta, te je lanica brojnih organizacija kao to su G8, NATO, OECD,
STO, OAD, APEC i UN.

3.1 PRIVREDA KANADE

Kanada je jedna od najbogatijih drava na svetu, sa visokim prihodima po glavi stanovnika, i

lan je Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i G7. Po obimu trgovine ona je meu prvih
deset drava sveta. Ekonomija u Kanadi je meovita. Od poetka 1990-ih, kanadska privreda je
brzom usponu, sa niskim stopama nezaposlenosti i suficitima na saveznom nivou. Danas,
Kanada podsea na SAD po trino orijentisanom privrednom sistemu, modelu proizvodnje, kao
i visokom ivotnom standardu.

13
Grupa autora., Atlas sveta, Politika, Beograd, 2007, str. 59.
14
Grupa autora., Atlas sveta, Politika, Beograd, 2007, str. 62.

9
U februaru 2014, nacionalna stopa nezaposlenosti je bila 7,77%. Pokrajinska stopa
nezaposlenosti varira od niskoe od 3,6% u Alberti do visoke od 14,6% u Njufaundlendu i
Labradoru.15

U prolom veku, rast industrije, rudarstva, kao i uslunog sektora je transformisao dravu
uglavnom ruralne ekonomije u preteno industrijsku i urbanu zemlju. Kao i u svim bogatim
dravama, kanadskom privredom dominira usluni sektor, koja zapoljava oko tri etvrtine
Kanaana. Meutim, Kanada je neobina meu razvijenim zemljama po znaaju primarnog
sektora, poto su drvna i naftna industrije dve najvanije industrije u Kanadi.

Kanada je jedna od retkih razvijenih zemalja koja je izvoznik energenata. Kanada u Atlantskom
okeanu ima ogromne rezerve prirodnog gasa, a nalazita nafte i gasa su skoncentrisana i u
Alberti. Atabaskanski katranski pesak prua Kanadi druge po veliini rezerve nafte u svetu,
odmah iza Saudijske Arabije U Kvebeku, Britanskoj Kolumbiji, Njufaundlendu i Labradoru, Nju
Bransviku, Ontariju, Manitobi i Jukonu, hidroelektrane predstavljaju jeftin i ist izvor
obnovljivih izvora energije.

Kanada je jedan od najvanijih svetskih snabdevaa poljoprivrednim proizvodima. Kanadske

prerije su jedan od najveih proizvoaa penice, uljane repice i drugih itarica.Kanada je
najvei svetski proizvoa cinka i uranijuma i svetski lider u proizvodnji drugih prirodnih
resursa, kao to su zlato, nikl, aluminijum i olovo.

Mnogi gradovi u severnom delu zemlje se nalaze u blizini rudnika ili podruja pod umom.
Kanada takoe ima znaajan industrijski sektor skoncentrisan u junom Ontariju i Kvebeku, sa
automobilskom i vazduhoplovnom industrijom kao posebno vanima.

Predstavnici vlada Kanade, Meksika i Sjedinjenih Amerikih Drava potpisuju sporazum

NAFTA 1992. godine.

Ekonomska integracija sa SAD se znaajno poveala posle Drugog svetskog rata. To je nateralo
Kanaane da se zabrinu za kulturnu i ekonomsku autonomiju u doba globalizacije i amerikih
televizijskih emisija, filmova i korporacija koje su postale sveprisutne. Trgovinskim sporazum o
automobilskim provizvodima iz 1965. uklonjene su carine za trgovinu proizvodima auto-

15
Grupa autora., Atlas sveta, Politika, Beograd, 2007, str. 75.

10
industrije. Tokom 1970-ih brige oko energetske samodovoljnosti i stranog vlasnitva u
industrijskom sektoru primorali su liberalnu vladu Pjera Tridoa da uvede Nacionalni energetski
program i osnuje Agenciju za nadzor stranih ulaganja.16

Tokom 1980-ih, progresivni konzervativci Brajana Malrunija ukinuli su NEP i promenili ime u
Agenciju za nadzor stranih ulaganja u Investicije Kanada u cilju podsticanja stranih ulaganja.
Sporazum o slobodnoj trgovini Kanade i Sjedinjenih Drava iz 1988. eliminisao je carine izmeu
dve zemlje, dok je Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA) iz 1990. proirio
zonu slobodne trgovine na Meksiko.17

Sredinom 1990-ih, liberalna vlada ana Kretjena poela je da prijavljuje godinji budetski
suficit i polako da otplauje nacionalni dug. Od 2001. godine Kanada je izbegavala ekonomsku
recesiju i zadrala je najbolje ukupne ekonomske uinke meu lanicama G8. Svetska
ekonomska kriza iz 2008. prourokovala je recesiju u Kanadi i mogunost poveanja
nezaposlenosti u zemlji do 10%. Uprkos globalnoj recesiji, tritu rada u Kanadi je i dalje
potrebno nekoliko stotina hiljada stranih radnika.18

3.2 MINERALNI POTENCIJAL KANADE

Rudarstvo je u Kanadi vrlo znaajan deo privrede. ak 58% svetskih rudarskih kompanija nalazi
se u Kanadi. U 2013. Godini, Kanada je imala ubedljivo vostvo u rudarskoj proizvodnji sa ak
18% udela u itavoj svetskoj eksploataciji rude. Na osnovu ovih podataka MEG (Metals
Economic Group) je predvideo da e u narednoj deceniji u rudarstvo biti uloeno 140 milijardi
amerikih dolara ime bi udeo porastao. Meutim, taj period je bio kritian za ovu industriju, te
je udeo Kanade opao na 15,9%.19

Kanada proizvodi vie od 60 minerala i metala. Budui da je jako bogata prirodnim resursima,
Kanada se rangira meu prvih pet zemalja sveta po proizvodnji 12 najvanijih metala i minerala i
to kao: prva u proizvodnji kalijuma, druga u proizvodnji uranijuma, trea za aluminijum i titan,
etvrta za sumpor i nikl, peta u proizvodnji dijamanata, platine, azbesta, molibdena, soli i
kadmijuma.
16
Grupa autora., Atlas sveta, Politika, Beograd, 2007, str. 77.
17
Grupa autora., Atlas sveta, Politika, Beograd, 2007, str. 78.
18
Grupa autora., Atlas sveta, Politika, Beograd, 2007, str. 79.
19
Grupa autora., Atlas sveta, Politika, Beograd, 2007, str. 84.

11
Rudarska idustrija ne odnosi se samo na ekstrakciju ruda i minerala iz zemlje, ve i na njihovu
preradu. Doprinos rudarske industrije vrednosti BDP u 2010. godini je sledei: u prvoj fazi
ekstrakcije rude 8,3 milijardi dolara, u drugoj fazi primarne prerade metala 10,3 milijardi dolara,
u treoj fazi prerade nemetala 5,1 milijardi dolara i u etvrtoj fazi sekundarne prerade metala
11,9 milijardi dolara. Nalazita minerala prostiru se po itavoj teritoriji Kanade.20

Od ruda metala u Kanadi znaajne su zlato, srebro, cink, olovo, bakar, molibden i nikl. Nalazita
ovih metala ima na itavoj teritoriji Kanade. Od nemetala se u Kanadi proizvode: kalijum, so,
azbest, ugalj i dijamanti. Kalijum se izdvaja zbog injenice da je Kanada prva u svetu po
njegovoj proizvodnji. Njegove rezerve ine 46% od ukupnih svetskih rezervi. U toku 2011.
godine, Kanada je ostvarila izvoz u iznosu od 6.7 milijardi dolara u drave, kao to su SAD,
Kina, Brazil i Indija. U proizvodnji kalijuma zapoljeno je preko 5000 Kanaana. Postoji 10
rudnika koji proizvode kalijum, od toga je 9 u Saskatevanu. Rudarska industrija, konkretno
industrija uglja naglo se razvila posle Drugog svetskog rata. Kanadska godinja proizvodnja
uglja se poveala od 15 miliona tona (1970.) na preko 25 miliona tona (1975.) i dostigla najvii
nivo 1977. godine sa 78,8 miliona tona. Trenutno je kanadska godinja proizvodnja oko 68
miliona tona (2013).21

Dijamanti se eksploatiu u sledeim rudnicima: Ekati, Jerio, Snep Lejk, Viktor i Gao Kju.
Kanada je postala proizvoa dijamanata oktobra 1988. godine kada je otvoren rudnik Ekati. Do
aprila 1999. godine proizveden je 1 milion karata. Prosena proizvodnja u rudniku Ekati je 3-5
miliona karata godinje.

3.3 ENERGETSKI POTENCIJAL KANADE

Kanada ima iroku lepezu energetskih resursa. Koristei svoja prirodna bogatstva, Kanasa stvara
velike koliine energija, kako za sopstvene potrebe tako i za izvoz. Uzei u obzir da je to severna
zemlja sa ogromnom teritorijom i visokim ivotnim standardima, veoma je energetski-intenzivna
zemlja, odnosno zahteva veliku koliinu energije za potronju. Proizvodnja primarne energije,
tj. energije koja se nalazi u prirodi pre konverzije ili transformacije iznosila je 16494,5 peta dula
u 2010.

20
Aranelovi, M., Gligorijevi, ., Nacionalna ekonomija, PETROGRAF, Ni, 2008, str. 163.
21
Aranelovi, M., Gligorijevi, ., Nacionalna ekonomija, PETROGRAF, Ni, 2008, str. 169.

12
Fosilna goriva su imala najvei udeo u ovoj proizvodnji od ak 41,4%, prirodni gas 36,5%, ugalj
9,2%. Izvori obnovljive energije su takoe puno doprineli i to: hidroenergija 7,5%, biomasa
3,5% a energija vetpa i sunca zajedno 0,1%. Nuklearna energija iz primarnih izvora iznosila je
1,9%. Kada je u pitanju proizvodnja po regionima, Alberta prednjai sa 62,8%, a za njom
Britanska Kolumbija sa 14,1%, Saskaevan sa 8,7% i Kvebek sa 4,1%. Alberta vodi u
proizvodnji fosilnih goriva dok je Kvebek najvei proizvoa hidroenergije a Ontario nuklearne
energije. Rezerve sirove nafte na kraju 2010. godine procenjene su na 27,6 milijardi kubnih
metara. Naftni pesak predstavlja veinu ovih rezervi sa 26,9 milijardi kubnih metara.22

Proizvodnja sirove nafte u Kanadi u 2010. iznosila je 167.4 miliona metara kubnih. Oko dve
treine sirove nafte je izvezeno. Prirodni gas obezbedio je u 2010. rezerve od 1727,5 milijardi
kubnih metara. Od toga je 95% proizvedeno iz konvencionalnih izvora a ostatak iz
nekonvencijalnih (gas iz kljiljaca). Priodni gas namenjen izvozu je u 2010. iznosio 144,4
milijarde kubnih metara, a dve treine ove koliine izvezeno je u SAD.23

Proizvodnja elektrine energije u 2010. procenjena je na 588,9 teravat sati. Od toga,

hidroenergija predstavlja 59,1%, a obnovljivi izvori energije 3%, ugalj, 12,6%, nuklearni izvori
14,5%, prirodni gas 8,6% i naftni derivati i otpad 2,2%. Kvebek je proizveo 31,5% elektrine
energije u Kanadi (2010.) a Ontario 25,6%.24

Kanaani koriste energiju u nekoliko svrha: da greju i hlade svoja domainstva i poslovne
prostorije, da napajaju ureaje i opremu, da transportuju ljude i robu i za industrijske procese.
Sekundarna upoteba elektrine energije je energija iskoriena od strane konzumera iz razliitih
sektora privrede, kao i energija utroena od strane proizvoaa energije.

22
Boi, M., Ekonomska politika, Pravni fakultet, Ni, 2009, str. 85.
23
Boi, M., Ekonomska politika, Pravni fakultet, Ni, 2009, str. 87.
24
Boi, M., Ekonomska politika, Pravni fakultet, Ni, 2009, str. 88.

13
ZAKLJUAK

Angloamerika je termin koji se koristi za oznaavanje onih delova Amerike u kojima je glavni
govorni jezik engleski- Termin Angloamerika se koristi kao suprotnost terminu Latinska
Amerika, u kojoj prevladavaju romanski jezici panski i portugalski, a dominantna konfesija
je katolicizam. Angloamerika iskljuivo obuhvata Sjedinjene Amerike Drave i Kanadu, tj.
zemlje koje ine severni deo Severne Amerike. SAD i Kanada su prostrane, ekonomski razvijene
i snane samostalne drave. Angloameriku faktiki ine SAD i Kanada, poto je Grendland
(najvee ostrvo na svetu, 2 175 600 km2) skoro u celini pod stalnim ledom. Kanadi pripada
severni, a SAD juni deo Angloamerike. SAD imaju 288 000 000 stanovnika dok Kanada ima
31 400 000 stanovnika. Prosena gustina naseljenosti SAD i Kanade je mala- iznosi 17
stan./km2.

Angloamerika raspolae raznovrsnim i vrlo velikim zalihama prirodnih izvora. Meutim, u ovom
pogledu postoji razlika izmeu Kanade i SAD. Kanada je jako bogata drvetom, vodnim snagama
i brojnim metalnim rudama. Po zalihama i po proizvodnji azbesta i kalaja prva je u svetu. Ona je
u srazmeri sa brojem stanovnika, prva drava u svetu po ukupnoj vrednosti prirodnog bogatstva.
Kanada spada meu prve drave u svetu po izvozu sirovina i polupreraevina mineralnoh i
organskoh porekla.

SAD su vrlo bogate mineralnim i agrarnim sirovinama. Ova zemlja raspolae velikim zalihama
uglja, nafte, zemnog gasa, te rudama gvoa, olova, cinka, molibdena i urana. Velike su zalihe
fosfata i sumpora. Uprkos ovome, SAD uvoze skoro sve vrste sirovina mineralnog porekla.
Spadaju meu najvee uvoznike sirovina u svetu. Razlog je: postojanje veoma razvijene
preraivake industrije. Industrija Angloamerike je po obimu i strukturi proizvodnje vodea u
svetu. Industrijsko trite Angloamerike najvanije je u svetu. Odlike amerike i kanadske
industrije su visok stepen automatizacije i specijalizacije, serijska proizvodnja, neprekidna
izmena tehnologije, orijentacija na mainsku, elektronsku i petrohemijsku industriju, velika
koncentracija industrije kao finansijska tako i geografska. Vei deo industrije SAD i Kanade
koncetrisan je na severoistoku SAD i jugoistoku Kanade i oko Velikih jezera. Pronalazak novih
izvora nafte i gasa u primorju Meksikog zaliva i u Kaliforniji uticao je na formiranje novih
industrijskih rejona u Teksasu i Kaliforniji.

14
LITERATURA

Aranelovi, M., Gligorijevi, ., Nacionalna ekonomija, PETROGRAF, Ni, 2008.

Boi, M., Ekonomska politika, Pravni fakultet, Ni, 2009.

Grupa autora., Atlas sveta, Politika, Beograd, 2007.

abi, D., Severna Amerika, Geografski fakultet, Beograd, 2008.

Automobilska industrija, https://www.motorna-vozila.com, 28.4.2016.

15